Novi post

Poštovani čitaoci,

novi post je u pripremi.

Molimo za malo strpljenja, dok ne obavimo sve potrebne kontrole,

i dok ne bude spreman za čitanje.

Srdačan pozdrav i srećni vam Praznici.

redakcija sajta dijaliza.wordpress.com

Fiziologija bubrega

Poštovani čitaoci,

o fiziologiji bubrega se i dalje zna malo ili nedovoljno.

Čak i među medicinarima.

Svesni važnosti ove teme, u prilici smo pokazati vam neke stare slajdove, od pre četvrt veka, iz predavanja o Fiziologiji bubrega.

Možda pronađete i nešto što što će vas zainteresovati …

. . .

.

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2024

.

.

.

.

 

Stare gluposti novog Pravilnika i obrnuto

Popravljalo Pravilnik Ponovo (po X put).

.

Poštovani čitaoci,

Po već ko zna koji put, nekakva “Stručna komisija” pri Ministarstvu zdravlja i RFZO-u, donosi NOVI pravilnik o dijalizi, tj. popravlja stari.

Novi pravilnik je objavio „Службени гласник РС“, број 4 од 19. јануара 2024.

Ove promene, izmene, prepravke, kako god da ih nazovemo, rade se još od davne 2006. godine, i niko više i ne zna po koji put.

Naravno, ovaj sajt je (jedini!!!) od samog početka, preuzeo na sebe da kritikuje sve gluposti svakog dosadašnjeg “Dijaliznog Pravilnika”, a bilo ih je (i ostalo) enormno mnogo (link, link, link).

I nemojte misliti da nas nisu čitali i (posramljeni, valjda) popravljali ono što od početka nije valjalo i na šta smo im odmah ukazivali. Ali, nikada nisu odustali, od svih gluposti, jer – praviše ih mnogo, ceo jedan Pravilnik.

Toliko o “stručnosti” struke.

Recimo da je u početku Pravilnik propisivao da 70% svih dijaliza budu “low-flux” dijalizatorima?!

Zatim, kad su “stručnjaci” videli da su ispali budale, to su promenili u realnih 5-10%, zavisno od vrste centra i pacijenata.

Isti stručnjaci nisu znali da se hemodijafiltracija može vršiti i dijalizatorima površine manje od 1,8 m², što je krupna medicinska greška.

Takođe su krupnijim pacijentima uskratili dijalizatore veće površine (>1,8 m²), ako nisu na hemodijafiltraciji.

A hemodijafiltraciju, kao najbolju i najefikasniju dijaliznu metodu, uporno su davali samo na kašičicu, jer je kao, eto, mnogo skupa, pa da uštede, šta li?! Istovremeno, svi pacijenti iz Republike Srpske (gde je glavni kontrolor bio naš stručni konsultant) dobili su pravo (na 100%) tretmane hemodijafiltracijama, za sve.

.

Zašto se popravlja nešto što nikako ne valja?

Kad kažete da je neko Popravljao Pravilnik Ponovo, prvo što vam pada na pamet je pitanje: Zašto? Zašto ga „popravljaju“? Je l’ navedu ikada zašto to rade? Ima li elemenata pokajanja, samokritike, makar u preambulji?

Ne, nema.

Odgovor na pitanje „Zašto?“ je uvek isti: Pa, kao i do sada, da bi se ubacili neki interesi donosioca, koji ranije nisu bili omogućeni ili nisu bili jasno omogućeni.

Kako platiti (davati pare) farmaceutskoj (dijaliznoj) firmi za neki novi filter ako taj filter uopšte nije “u Pravilniku”? Zamislite samo te slobode i neodgovornosti da neko medicinsko sredstvo koje je uvezeno i registrovano (u ALIMSu), trebovano i nabavljano (na tenderima) već godinama unazad, “a Pravilnik ga ne prepoznaje”? Da li je takve “slobode i neodgovornosti” uopšte bilo na dijaliznim tenderima? Naravno da je bilo, i biće, dok je Srba i dijaliznih tendera, mada za ove prve i nismo baš sigurni. Ali, što rizikovati i komplikovati, kad je jednostavnije zaštititi interese Big Pharme kroz jedan podzakonski akt, a kroz privid brige o bolesnicima i standardizaciji metode.

.

Zašto ga je autor uopšte pravio, tj. donosio?

Zašto nam uopšte treba Pravilnik, o dijalizi?

Može li se, i sme li se, deo udžbenika medicine štampati kao podzakonski akt?

Zar sada celu medicinu treba uređivati Pravilnicima?

Zamislite tog našeg stručnjaka koji je u Članu 10 stavio (velikim slovima): “МЕДИЦИНСКЕ ИНДИКАЦИЈЕ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ДИЈАЛИЗЕ“. Znači ima i drugih uslova osim INDIKACIJA?!

Pa onda ide to mučno nabrajanje, tj prepisivanje iz medicinskih udžbenika u pravni akt. Na primer, Član jedanaesti, stav 6, ima samo jednu reč: “перикардитис”.

Ni koji, ni kako se utvrđuje, ni šta je to, a “Правилник је о ближим условима… итд”.

Stav osmi, člana 11, je isto samo jedna reč: ”малнутриција”, što je valjda stari srpski izraz za pothranjenost.

Nećemo vam navoditi ostale članove tog (krajnje neumesnog) Člana 11, dovoljno je da pomenemo samo dva (paradigmatična): “мука, гађење, повраћање” i “поремећај сензоријума”, i sve će vam biti jasno. Samo je čovek poremećenog senzorijuma mogao stavljati muku gađenje i povraćanje u pravni akt, i time kod čitaoca izazvati akt muke, gađenja i povraćanja već pri čitanju akta, a kamoli sprovođenja odredbi akta.

Čemu to vodi? Koja je svrha toga?

Pa valjda da se zabašuri muljanje sa nabavkama i da se ovom podzakonskom aktu da neki “stručni”, u ovom slučaju: “medicinski” šmek.

Jer, i narod je glup, više veruje onome što piše na bilbordima, nego svojim očima.

A sama reč “indikacije” se prosto topi u ustima pravnika i ekonomista, tako da ako medicinari i dođu u iskušenje da izbace ove intimne detalje iz istorije bolesti pacijenata, pravnici i ekonomisti neće dati.

.

Koje bi se još medicinske procedure mogle urediti Pravilnicima? Naš predlog.

Evo, npr. Lumbalna punkcija nije uređena nijednim Pravilnikom, i dajemo besplatno ideju RZZO-u da odmah prionu na posao. Ono jeste da je potrošni materijal skroman: jedna igla i mandren, plus jedna epruveta, ali drugačije će to izgledati kad se pravno uobliči … da vidimo mi sa pravne strane, ko ima pravo da vrši lumbalnu punkciju, kada sme da je vrši, na kojem mestu, u čijem prisustvu, po kojim indikacijama, kako treba da je vrši, na kome, u kojem predelu (ne misli se geografski), koliko duboko se sme plasirati igla, kako se određuje mesto punkcije, ko ima pravo da odbije saglasnost za punktiranje (gde će se voditi Registar nepristalih?), koga se sve mora obavestiti o planiranom punktiranju, ko i kada sačinjava dokument o izvršenom punktiranju i posebnim podaktima se mora propisati šta se radi kada je dobijeni sadržaj zamućen, a šta ako je isti bistar. Mislimo na sadržaj, ne na vršioca punkcije… Zatim imamo materijal specifičan po tipu igle (mandren), neophodni materijal (epruveta) i nespecifični materijal (tupferi, povidon-jod, benzin i alkohol), treba sve to urediti jedinicama mere i odrediti način nabavke.

Sad kad sve ovo sagledate i vidite da se i dan danas, Lumbalne punkcije vrše u potpunoj pravnoj proizvoljnosti, bez ikakvih propisanih Pravilnika objavljenih u Službenom glasniku Srbije, a na način kako se to radi u celom svetu, onda vam je jasno kojem ste se sve riziku izložili ako ste morali biti podvrgnuti tom dijagnostičko-terapijskom zahvatu u uslovima odsustva bilo kakve pravne regulative.

Sve to za Lumbalnu punkciju nije još REGULISANO, ali za Dijalizu – jeste. To jeste, pokušava se. I stalno se pokušava. Ne odustaje se.

Zašto?

Zar samo za to da bi (pravničkim) favorizovanjem nabavki od nekih firmi nefrolozi obezbedili sebi sponzore za kongrese u turističkim destinacijama? Zar se nisu mogli jeftinije i jednostavnije prodati i na lakše načine uzeti više para?

Da li to iz Nefrologa progovara Birokrata, kroz ovaj Pravilnik? Da li je u nefrologu koji je ovo pokrenuo čučao neki komunjara staljinističkog tipa. Ili je već ustao?

Ili su nefrolozi samo zaludni? Možda i neki pop napravi Pravilnik o krštenju jarića?

Odnosno, o bližim uslovima za dalje krštavanje jarića.

.

I dalje među vrstama dijaliznih metoda nema HEMOFILTRACIJE?

U članu 4 Pravilnika navodi se da postoje (samo?) 3 vrste hemodijalize: nisko-, pa visoko- propusna, i hemodijafiltracija. Sve pogrešno. Autor je pomešao podelu membrana po osnovu propusnosti (nisko- i visoko- propusne membrane) sa terapijskim modalitetima (procedurama). A terapijske procedure su: hemodijaliza, hemofiltracija i hemodijafiltracija. Toliko se bar moglo naći u svakom udžbeniku dijalize. Ali, ne, ovde je smandrljana podela na osnovu laičkih i žargonskih izraza, koji se istina (nažalost) sreću u praksi, ali stručno-metodološki su netačni. Što je najgore, kada se navode vrste kontinuiranih dijaliznih postupaka, odjednom se lepo (jer je prepisano iz strane literature) navodi da pored hemodijalize i hemodijafiltracije (kontinuirane veno-venske) postoji i kontinuirana hemofiltracija, Nažalost, istu ali intermitentnu metodu, hemofiltraciju, RFZO sad neće dozvoliti nijednom hroničnom dijaliznom pacijentu u Srbiji, jer je – Pravilnik ne prepoznaje. Jedini koji će zbog toga da trpe su sami pacijenti, ali poznavajući njihovu edukovanost oko ovih metoda, ni lekari, ni sestre, pa ni pacijenti, neće se oko nedostatka hemofiltracije mnogo zabrinuti. A trebalo bi.

.

Suprotno od neophodan je nespecifičan? :-))

Zamislite koji je to mozak, koja titula i koja logika, koja je napisala da se materijal za dijalizu deli na 3 vrste: 1) специфичан; 2) неопходан; 3) неспецифичан. Iz čega jasno proizilazi da ova dva (pod 1 i 3) nisu neophodni?!

U petom razredu osnovne škole da je dete u pismenom sastavu napisalo da se materijal (za bilo šta, za gradnju kuće npr) deli na specifičan, nespecifičan i neophodan, svaki nastavnik bi mu to precrtao crvenom olovkom i pitao bi dete: Šta je htelo da kaže? (Jer je reklo glupost).

Nigde, nikad, niko, ni u domaćim ni u stranim stručnim knjigama, nije naveo ovakvu podelu materijala za dijalizu!

A u našem dičnom “Правилникy о ближим условима… итд” ovo je suština Člana 8, baš takva podela materijala za dijalizu, i to potpisuju ministri, već godinama, decenijama… Ministri zdravlja. Nisu naravno, oni krivi, tj oni su najmanje krivi, krivi su “stručnjaci” koji im poturiše te gluposti.

.

Od kada to Hemoperfuzija spada u kontinuirane postupke?

Član 6 Pravilnika obiluje glupostima, a jedna od njih je i ubrajanje hemoperfuzije u kontinuirane postupke (Član 6, Tačka 6). Ovde se odmah mora postaviti pitanje praktičnog znanja, jer je očigledno upitno da li su autori ikada uradili ili bar gledali ijedno izvođenje hemoperfuzije u životu? Jer, u dijaliznim centrima gde rade hemoperfuziju, na primer u VMA, koja zbog Nacionalnog centra za kontrolu trovanja (koji je u istoj zgradi) uradi najveći broj hemoperfuzija u Srbiji, niko nikada ne bi svrstao hemoperfuziju u kontinuirane metode. Da ste bilo koju sestru ili čak bolničarku iz dijalize VMA pitali koliko traje hemoperfuzija, ona bi vam rekla da traje kraće od 2 sata. Čak i ako stavimo još jednu kapsulu opet neće trajati ni koliko jedna obična hemodijaliza. I uglavnom se i radi na standardnom aparatu za hemodijalizu, sa standardnim linijama za hemodijalizu. Nikada nijednu hemoperfuziju nisu radili kontinuirano (24/7). Tehnički, kapsula sa adsorberom se može staviti i na set za kontinuirane dijalize, ali se ni tada ne radi kontinuirano jer bi efikasnost tako prolongirane (dugotrajnije) adsorpcije bila upitna, a opasnosti i rizici povećani (pre svega u pogledu koagulacije i neizbežnog vezivanja tj uklanjanja i korisnih supstanci).

.

Od kada to plazmafereza spada u kontinuirane postupke?

To čak i neurolozi i reumatolozi znaju, jer za njihove pacijente se često rade terapijske izmene plazme, da te procedure nisu kontinuirane, nego traju sat i po dva, zavisno od gustine krvi pacijenta. Plazmafereze ili Terapijske Izmene Plazme se rade (link) u mnogim Nefrološkim klinikama i Centrima za dijalizu, pa bi valjda bar lekari iz naših kliničkih centara trebali da znaju šta su aferezni postupci. Afereza znači odvajanje, i može biti plazmafereza ili citofereza (odvajanje krvnih ćelija), s tim što se u Zavodima za transfuziju ove metode rade na principu centrifuge, a u dijaliznim centrima se rade uglavnom filterska (membranska) odvajanja i zamenjivanja plazme. Kako su aferezni postupci dospeli u (Član 6, Tačka 7) kontinuirane postupke to niko živi verovatno ne može objasniti? Nikad, nigde, niko, to nije mogao naći ili prepisati odnekle, jer tako nešto zaista niko do sada nije ni uradio. Kako je autor/ka ili kako su autor-i/ke Pravilnika napravili ovu glupost, ostaće nejasno i neobjašnjivo, verovatno i za njih same. Ali, budimo pošteni, hoće li iko to da ih i pita?

.

Kuplovane, keplovane ili sklepovane?

Novost u Novom Pravilniku jeste i to da se u vrstama hemodijalize po prvi put pominju nekakve “8) купловане методе”. Ništa ne izmišljamo, doslovce navodimo ono što piše, tj. pošto kuplovali po to i prodajemo. U Rečniku srpskog jezika Matice srpske nema reči – kuplovan. Pretpostavljamo da je autor tog izraza hteo da se preporuči engleskim čitaocima našega Pravilnika, pa je njihovu reč COUPLE (srpski: par, dva, spreg) čitao po Vuku, a ne onako kako je oni izgovaraju: kapl (‘kəpəl). Elem, tek u Članu 6, stav1, ovog Pravilnika stoji: “Врсте купловане (jednina?) методе из става 1. тачка 8) овог члана су: 1) удружена високопропусна хемодијализа са хемоперфузијом i 2) удружена хемодијафилтрација са хемоперфузијом.

Dakle, shvatismo da je agramatični autor hteo da kaže “udružene” metode ili kombinacije dvaju metoda. Toga je bilo, od kako ima dijalize, i biće, dok je dijalize.

Ako se na bilo koju dijaliznu mašinu osim jednog filtera, npr dijalizatora, stavi još jedan dijalizator, ili bilo koji drugi filter: plazmafilter, adsorber, i slično.

Interesantno, upravo ovakav opis, koji precizno oslikava kaplovane metode, se primenjuje u postupcima koje autori Pravilnika zovu “dijaliza jetre” (?ludilo), ali se nisu setili da tu “dijalizu jetre” uvrste u Kuplovane metode?

.

Koja je razlika između Tačke 6, Člana 6 i Tačke 3, Člana 7 ?

Hemoperfuzija je (naveli smo to u gornjem) tekstu, pogrešno uvrštena u kontinuirane postupke (Tačka 6, Član 6), ali se sa greškama tu nije stalo, nego je ista metoda, kao hemadsorpcija, uvrštena i u vrste “dijalize jetre” (Tačka 3, Član 7)?

Svaki student nefrologije, specijalizant interne medicine, zna da su hemadsorpcija i hemoperfuzija, sinonimi. Dakle, radi se o istim procedurama, iako je naziv hemoperfuzija češće u upotrebi, ipak se u toku te perfuzije dešava adsorpcija, tj prijanjanje supstanci iz krvi na vezivače koji se nalaze u kapsuli kroz koju se pušta krv. Da je to tako danas se može saznati za samo 2 minuta boravka na internet pretraživaču, koliko će vam trebati da ukucate ova dva pojma i odete na link koji vam pretraživač ponudi: link.

.

Ako postoji dijaliza jetre, onda postoji i dijaliza bubrega i dijaliza srca?

“Dijaliza jetre” je žargonski izraz, nastao u neoficijelnoj komunikaciji među medicinarima, posebno u njihovom obraćanju laicima, pacijentima, novinarima i dr, tj u pojednostavljivanju pri objašnjavanju planirane procedure vantelesnog prečišćavanja krvi bolesnika sa insuficijencijom jetre. I kao takav, nikada se ne bi smeo upotrebiti bez znakova navoda (“dijaliza jetre”), makar vi u toku usmenog korištenja istog izraza morali mahati po vazduhu sa spojenim kažiprstom i srednjim prstom obeju ruku, što se i inače smatra degutantnim. Za razliku od tog nesretnog, žargonskog izraza, koji se nažalost može naći i u anglosaksonskoj stručnoj literaturi, a po kojem se, po nekakvoj nakaradnoj analogiji, počeo pojavljivati i izraz “dijaliza bubrega”, nefrolozi su svi do jednog osudili korištenje ovog drugog izraza. Većini nefrologa se digne kosa na glavi kad čuju izraz “dijaliza bubrega”, a pravi profesori su nekada i obarali na ispitu zbog takve budalaštine. Jer, ne dijalizira se bubreg, nego pacijent, odnosno krv, tačnije uremijski toksini iz krvi. Otuda bi se uvođenje žargonskih izraza (a bez navodnika) u jedan Pravilnik moglo smatrati za težak poraz nefrološke struke, ako je ikom od autora Pravilnika još uopšte stalo do te iste struke.

.

Količina grešaka u tekstu (lapsus calami) pokazuje neznanje, nebrigu i/ili nemar?!

U članu 6, Tačke 4 i 5 navode se dve najčešće primenjivane kontinuirane dijalizne metode: Kontinuirana veno-venska hemodijafiltracija i Visoko-volumna kontinuirana veno-venska hemodijafiltracija. Čak i onima koji nikada nisu uradili nijednu od te 2 metode, jasno je da je razlika između njih samo u onom: Visoko-volumna, sve ostalo (filter, set) je isto. Verovali ili ne, autori Pravilnika su iz ove metode dužeg naziva izostavili reč kontinuirana jer im je valjda već bila previše dugačkog naziva. Evo slike:

.

Slično se ponovilo i u Stavu 2 Člana 6 (Tačka 3) gde je reč: “имуноадсорција”, tj. imunoadsorpcija, napisana bez slova p.

.

Pravilnik se ne odnosi na decu, ali ipak im propisuje uslove?

U Članu 10 ovog Pravilnika jasno se navodi da “Материјал за хемодијализу и перитонеумску дијализу из Листе материјала за дијализе не односи се на децу”, da bi već u Članu 11, stav drugi, Tačka 4, naveo “осигураног лица које спада у педијатријску популацију” (a to su valjda deca?!), kao i u Članu 13, Tačka 2, gde se propisuje da “да је осигурано лице – дете са телесном масом преко 10 kg”. Dakle, ne odnosi se ali se ipak odnosi. Ma, nek’ se nosi – donosilac.

.

Čemu propaganda o peritonealnoj dijalizi u sred Pravilnika?

O metodi kojom se u svetu leči manje od 10% dijaliznih bolesnika smo već opširno pisali pre 6 godina, u našem postu: 2018/01/21/zasto-peritonealna-dijaliza-kod-nas-nije-popularna/

Velika farmaceutska industrija (Big Pharma) koja lekare snabdeva svojim propagandnima tekstovima je izgleda uspela tu svoju marketinšku propagandu da ubaci lekarima u mozak, pa oni sada doslovno uzeli sve to zdravo za gotovo, i šire dalje – u bliže uslove, tj u Pravilnik.

Zato je naš predlog da pre Pravilnika treba staviti ono Upozorenje: “Program koji sledi sadrži Plasiranje Proizvoda”!

Jer šta bi drugo mogle da znače tvrdnje „da se APD obezbeđuje osiguranom licu da bi vodio aktivan život“ (???!!!). Možete onda misliti šta tvorci Pravilnika misle o onih 90% srpskih dijaliznih pacijenata koji nisu na peritonealnoj dijalizi.

Ako je za utehu: raniji Pravilnici su imali u podeli dijaliznih metoda i: „компликовану (CAPD)“ dijalizu. Recimo samo toliko, za ovu priliku, da niko živi ne zna šta je to, da ne bismo komplikovali.

.

Gornji slajdovi su ilustracija potvrde (dokaza!) da o ovim temama STRUKA nikada nije raspravljala! Nije ni smela. Ko bi ih onda vodio na Kongrese i plaćao im hotele u raznim turističkim destinacijama. Jedan jedini nefrolog je imao petlju skresati svima sve u lice, jer su (kreteni iz Big Pharme) mislili da i s njim mogu kao i sa ostalima: red podmićivanja – red pretnji, i ima da legne na rudu. Zajebali su se „u fundamentu“, „bosanski“ Srbi su drugačijeg kova, po tradiciji, na pretnje ne reaguju, na silu uzvraćaju, makoliko veliki neprijatelj bio. Žalosno je samo da niko od kolega, kao ni od pacijenata, nije imao hrabrosti da mu se pridruži. Da je tako, drugi bi vi sad Pravilnik čitali…

.

.

I dalje ne znamo čemu restrikcije u procentima?

Sada je procenat HDF sa 20% povećan na 50% i neke budale će reći – to je dosta!

S obzirom da je ranije, godinama držano tih 20%, ovo sada mu dođe kao povećanje od 150%. Ipak, rekosmo već, u Republici Srpskoj pacijenti već godinama nemaju nikakvo ograničenje za ovu kvalitetniju dijaliznu metodu, hemodijafiltraciju, i lekari mogu da je propisuju SVIMA.

Neke dijalizne firme omogućavaju po istoj ceni tretmana (i na istom setu) sve 3 dijalizne opcije: high-flux hemodijalizu, hemofiltraciju i hemodijafiltraciju. Suština je ionako u dodatnom infundovanju dijalizne tečnosti, a set je uvek isti.

Međutim, nemaju sve dijalizne firme, posebno one koje je trebalo Pravilnikom zaštititi, tu opciju, a žarko žele da svoju infuzionu cevčicu od 2 evra i dalje nam naplaćuju po 1800 dinara.

Kada su prvi put počele restrikcije, tj. procentualna ograničenja za HDF, smatralo se da je to uvela ona čuvena Nadalina, samo da bi napakostila kolegama sa VMA koji su već prošlog veka svim pacijentima davali 100% HDF. (Činjenica je da nijedan drugi centar tada nije ni imao 20% mašina osposobljenih za HDF, jer su te mašine bile skuplje i bezbednije od običnih HD aparata). Pod izgovorom „ujednačavanja“ kvaliteta hd tretmana Nadalina je zeznula samo civilne dijalizne pacijente na VMA, jer vojska nije prihvatila Pravilnik i nastavila je da vojne osiguranike leči po indikacijama, a ne po Pravilniku.

Iako su svi znali na čijem je Nadalina platnom spisku (link), ipak je i za ono doba bila drskost napraviti Pravilnik po kojem su dijalizatori F firme od 1,8 m² bili skuplji od dijalizatora G firme površine 2,1 m². Tada je u Pravilniku o cenama, doslovno stajala ovakva slika, jer su površine od 1,7 i 2,1 m² bile Gambrove, a površine od 1,8 i 2,4 m² su bile Frezenijusove:

.

Drugi razlog za ograničavanje broja (%) HDF (a u kojem su takođe isti saučesnici: potplaćeni nefrolozi stručne komisije i dijalizne kompanije) jeste podsticanje dijaliznih pacijenata da traže premeštaj iz državnih centara i bolnica u privatne dijalizne centre, jer tamo „Pravilnik“ ne važi (što li, Bože?!), i privatni dijalizni centri daju HDF 100%. Njima eto, davanje HDF (po istoj ceni kao i za HD) nije „skupo“ i njima se „isplati“, a državi tj. javnom zdravstvu je navodno „skupo“?!

Eto, zašto služi „Pravilnik“ o bližim uslovima… za dalje prelivanje para iz državnog budžeta u džepove privatnika, što i jeste suština tog „Javno-Privatnog Partnerstva“, a šta bi drugo i bilo?!

.

.

Interesantno, Pravilnik nijednom rečju ne pominje privatne dijalizne centre?

Iako se o trošku tog istog RFZO-a, dakle i sa dozvolom Min.Zdravlja i države Srbije, naši pacijenti upućuju i na lečenje u privatne dijalizne centre na „дијализе које се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања”, neko (ko li Bože?) je zabranio da se o tome kaže i jedna jedina reč. Čak ni ono da se upućuju na „поступке замене бубрежних функција у случају терапијских опција“ – ma šta im ta nebuloza značila (?!).

Vrlo opširni su sada novi Članovi 15, 16, 17, 18, 19, 20, koji „detaljno preciziraju“ ko, kako i gde, upućuje dijaliznog bolesnika, kako reguliše prevoz i pratioca, „унутар и ван подручја матичне филијале“ – ali postojanje privatnika u dijaliznom lečenju se prećutkuje.

A rekosmo već, Privatnici se ne drže Pravilnika (kao pijan plota) i oni nalaze „rezon“ da pacijentima ponude HDF 100%, bez da ih je iko terao na to. Da, oni isti privatnici koji su učinili da njihov dijalizni HDF materijal državi bude skup, pa je kao zbog toga država ograničila % HDF na 20 ili 50%, ali taj isti materijal Privatnicima nije skup i oni „imaju računicu“ da SVIMA daju HDF 100%?

Kako to objasniti?!

Nikako.

Niko to i ne pokušava, pacijenti iz državnih dijaliznih centara ćute, iako su oni najveće žrtve takvog zamešateljstva. Ćute pacijenti, ćute nefrolozi, ćute javni radnici … jer u Srbiji samo za ekologiju možete imati Ćute.

Kao da je neko nevidljiv naredio: U slučaju privatnih dijaliza takve opcije u Pravilniku ne pominjati. Privatnike, po pravilu, ni u Pravilniku, ne pominjati. Uzrok privatnosti – ne pominjati.

.

Ima li išta u ovom Pravilniku sa čim se slažemo? – Ima!

Nećete verovati, ali ima i nekoliko dobrih stvari. Moralo je, po zakonu verovatnoće, da im se omakne i nešto čemu niko normalan ne može da nađe manu.

Jedino što se da primetiti jeste da su im se te dobre rečenice omakle. Da su slučajno završile u Pravilniku.

Recimo, na primer: deo člana 9 glasi ovako:

“осигурана лица у току лечења имају право на материјал за дијализу за онолики број дијализа колико је медицински индиковано, а обављање хемодијализе може се вршити у здравственој установи или у кућним условима, у зависности од здравственог стања осигураног лица”

To je to, ništa više nije trebalo ni pisati!

Ceo pravilnik je sada suvišan!

Možda je samo umesto “материјала” trebalo navesti “имају право на врсту дијализног поступка и онолики број дијализа колико је медицински индиковано”.

To je lege artis. Neka struka kaže.

Ko to može da ospori?!

Niko.

E, ali kako bi onda raspisivali tender za materijal u kome ponuđač nema konkurenciju? (link)

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2024

.

.

.

.

 

Danas nam je još jedan divan dan (XI)

27.01.2024.

.

.

Vašem i našem sajtu – Rođendan !

.

Ž I V E L I !!!

.

=========================

===============

=========

.

.

.

DiaBloG – 2024

.

.

.

.

.

.

.

Čestitka Nove 2024. godine

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2023/24





.

.

.





 

 

 

. . . .

.

.

.

.

Da smo krali, krali smo

Prešlo nam u naviku.

Poštovani čitaoci,

nemojte da vas gornji naslov zavede i/ili asocira na nedavne izbore (daleko bilo). Mi se u sukobe između prozapadne vlasti i prozapadne opozicije nećemo mešati, mi ćemo sačekati da vidimo ko se od njih bolje tuče protiv nasilja, jer samo pravi, a ne lažni borci protiv nasilja, mogu nas osloboditi kolonijalnih okova i vratiti nam ličnu i kolektivnu suverenost i bezbednost.

Nego, mi ćemo sada, kao što smo vas već navikli,

i ove godine dati onaj naš čuveni (i najobjektivniji) pregled najinteresantnijih događanja

na našem centralnom republičkom tenderu za dijalizu CT-23.

I da odmah krenemo, najsažetije moguće.

Najupečatljiviji utisci su sledeći:

• ne da se kraduckalo, nego se lova zgrtala na veliko,
• stručna komisija su zapravo nefrolozi, ali nameštaju otvoreno i ne baš stručno,
• konkurencija, koja je bila znatno jeftinija, je oterana, nameštanjem uslova, tj „specifikacija“, a to mogu samo posebni nefrolozi „Stručne komisije“,
• što je najgore, konkurencija, koja je zakonski imala dobitnu poziciju, nije se htela žaliti,
• konačna rang-lista najprofitabilnijih firmi u dijalizi Srbije se definitivno promenila,
• neke priče su imale dramski naboj i filmski završetak, mesecima kasnije,
• odavno prizemnije laži nisu pakovane kao argumenti naručioca na pitanje zainteresovanih lica,
• otvoreno su se ignorisala mišljenja sopstvene struke, kolega, nefrologa, ako se nisu uklapala u zamešateljstvo naručioca učinjeno sa nameštenim ponuđačem,
• firme koje su u prethodnom centralnom tenderu „zabrljale“ nisu imale nikakvih konsekvenci i opet im je data šansa da ponovo zabrljaju,
• kroz zakonski dozvoljenu diskusiju u pitanjima „zainteresovanih lica“ otvoreno je pominjana korupcija u RFZO-u i među „stručnjacima“ nefrolozima koji su pravili takve ili slične tenderske uslove, ali naručilac je mudro „prećutao“ taj deo argumentacije, iako je mogao podneti tužbu za uvredu, ako je to bila neistina, ali nažalost, svi znamo da nije.

Ali, hajde da krenemo redom.

Za one naše čitaoce koji do sada nisu pratili ovu problematiku i naše izveštaje o njoj, preporučujemo da prvo iščitaju predistoriju: šta se sve i kako do sada nameštalo (link, link, link, link,… a onda, posle toga, ako želite znati kako izgleda jedan pošteni dijalizni tender, treba da pročitate post: link-najpošteniji dijalizni tender/

Posle toga lakše ćete shvatiti ovogodišnji nastavak.

Dakle, ništa RFZO i njegova nazovi „stručna“ komisija nisu shvatili ili nisu hteli shvatiti iz navedenog vojnog tendera, koji je primer kako se postiže poštena cena tretmana, u punoj konkurenciji. A znamo, iz pouzdanih izvora, da i RFZO i njegova „stručna“ komisija čitaju ovaj sajt. Ipak, ne samo da ništa nisu hteli usvojiti, ili poboljšati, nego su nastavili još bahatije i još rasipničkije, da prebacuju državni ili javni novac u džepove privatnika.

Iako je dakle zakonska obaveza naručioca da obezbedi što veću konkurenciju, evo kako su oni ispoštovali tu odredbu:

Od ukupnog broja partija (52) njih 40 ili čak 76,9 % su specificirane tako da samo 1 ponuđač može imati ispravnu ponudu. Nazovimo ovu grupu „D“ ili „Dogovorene“ partije. Na slici dole označene su crvenom bojom.

Od ukupnog broja partija (52) samo njih 12 ili tačno 23,1 % su specificirane tako da omogućavaju nadmetanje (konkurenciju) ponuđača i da se time može odabrati ekonomski najpovoljnija ponuda. Nazovimo ovu grupu „Non-D“ ili „nedogovorene partije“. Na slici dole označene su zelenom bojom.

Od ukupne sume novca opredeljenog za dvogodišnje nabavke u dijaliznom zdravstvu Srbije, za „Non-D“ grupu (nedogovorene partije) opredeljeno je 561.807.481,35 dinara.

Od ukupne sume novca opredeljenog za dvogodišnje nabavke u dijaliznom zdravstvu Srbije, za „D“ grupu (dogovorno specificirane partije) opredeljeno je 4 093.690.220,38 dinara.

Prosečna cena dijalizatora iz „Non-D“ grupe je bila 367 dinara ili 3 € po komadu (ista cena i za low-flux i za high-flux membrane, i za sve površine od 1,3 do 2,2 metra).

Prosečne cene dijalizatora iz „D“ grupe (dogovorno specificirane partije) su bile od 1690 dinara do bezobraznih 3 565 dinara ili 30 € po komadu!!!

U odnosu na prethodni CT-21 sada su porasle i cene i količine dijalizatora iz „D“ grupe partija. (Otuda onaj naslov: Prešlo nam u naviku!)

FMC firma nije dobila nijednu partiju dijalizatora, što se nikada u istoriji srpske dijalize nije dogodilo i mnogi se raduju ovom podatku, kao nekakvom pokazatelju opadajuće moći nekadašnjeg monopoliste.

Ipak, po ukupno zarađenoj količini novca iz RFZO kase, FMC i dalje ne može stajati loše, jer i dalje ima najveći broj HD aparata u srpskim HD centrima (oko 45%). A ko ima postavljene aparate taj automatski dobija zagarantovanu narudžbenicu partija iz „D“ grupe tendera.

E sad, pitaće se čitalac, pažljivi, neki: zašto izraz „Krali smo“?

Akcenat je naravno na prvom licu množine, a ne na vremenu radnje, jer krademo i dalje.

Ali, zašto MI?

Svi MI?

MI – Glas iz naroda, dijaliznog naroda, na primer?

Da, MI, jer ako pažljivo pogledate sve skupove udruženja pacijenata, sve njihove radionice, predavanja i edukacije sa nefrolozima koji ih ne edukuju u HD centrima (a slike sa tih „aktivnosti“ imate javno dostupne, na internetu) videćete uvek neki znak, logo, tablu, sa imenom firme koja im je dala pare.

Sponzor, dakle. Tako ih zovu.

Onaj koji prodaje određeni dijalizator (robu), on plaća izradu naučnih referenci za tu robu, plaća promotere te robe, lekare, koji će u nazivu predavanja pored imena tog dijalizatora staviti i reč Zašto?, jer uobičajeno se smatra da su pacijenti glupi i da ne znaju Zašto? nego da se po zakonu o tome moraju posavetovati sa svojim lekarom ili farmaceutom. Svejedno je s kojim, jer svi su na spisku Sponzora.

Eto, Zato.

MI krademo od sebe.

Crkavicu ukrademo, ali to smo mi.

Uživaoci tenderskih nabavki.

A sada:

.

P  R  I  Č  A

.

Ostala je samo priča, a ne pesma.

Ali, svejedno, treba je poslušati.

Roditelj je njeni hrabri srpski ponuđač.

Radnja priče je smeštena u jednu neuglednu, jeftinu poslovnu kancelariju.

Negde na Dorćolu, Ceraku, Belom brdu, bem li ga, nije ni bitno.

Vreme odvijanja radnje je jedan petak, popodne, vreli, sparni, dosadni petak, sa muvama, znojem i komarcima, neprskanim.

Narator u ovoj priči, a svaka dobra priča treba imati naratora, a ne seratora, narator, dakle, u ovoj priči, treba da ima boju glasa Filipa Marlouа, najčuvenijeg privatnog detektiva, koji se uvek budi mamuran, pretučen, u sred isprevrtane kancelarije, na čijem plafonu je ventilator, koji svojim krilima daje zamah ovom očigledno zamršenom slučaju.

Bio je petak, petak popodne, letnja omorina, ali kancelarija nije bila isprevrtana. Možda su je takvom osećali, naši hrabri ponuđači. U kancelariji su bila dva pobratima, nazovimo ih jednostavnim srpskim imenima: Jovica i Draganče.

Spremali su ponudu za centralni dijalizni tender, u sferi dezinfekcije aparata, a konkurencija im je bila moćna multinacionalna kompanija: FMC.

Kada su ušli u konkurencijsku borbu sa FMC-om, jedan litar dezinficijensa je FMC naplaćivao državi Srbiji 1440 dinara. Naplaćivali su kanister zapremine od 10 litara, u kojem je bilo 10 kg dezinficijensa, a unutra je samo 8,8 litara tog istog dezinficijensa, kao da realno ima 10 litara. Dakle, em skupo, em su krali. I svi su to znali. Ali, ko sme moćnicima da se zameri. U jednoj maloj siromašnoj, ratovima opustošenoj, korumpiranoj državi, čiji su stanovnici nezadovoljstvo utapali u lokalno proizvedenom alkoholu, koji je takođe neka vrsta  dezinficijensa. Cena sa kojom su naši parirali zapadnim moćnicima bila je 1100 dinara. Tako je počeo taj rat.

Multinacionalna zapadna kompanija je podigla svoje plaćene advokate, potplaćene nefrologe, političare, ekonomiste, farmaceute, inspektore, i dala im slike Jovice i Dragančeta, sa samo jednom rečenicom: Wanted. Nema nagrade. Rad ne oslobađa. Sve što su J&D radili, obijalo im se o glavu. Zapadna aždaja je tražila da se na tenderima stavlja uslov, da za njihove mašine jedini ponuđač budu samo oni, proizvođači mašina, ili kompanija kojoj oni daju ausvajs. Naravno, za ovo doba nisu tražili ausvajs, izmišljali su druga imena za istu stvar. Pa su pominjali neke druge reči iz Novogovora, kao što su: Vigilanca, Kompatibilnost, Standardi Branše, Validacija, Originatori i Paralelopipedi…

Rođa i drugi domaći izdajnici, iz čuvene Nestručne komisije, uvek su, naravno, davali za pravo Okupatoru, ali Sudovi časti, nisu bili baš toliko impresionirani tom nezdravom logikom. Tako da je sa stanovišta istine, slobode, prava i pravde, nejednom pobedio domaći Pokret otpora. Za okupatore ovo je bila situacija kao 43/44, izgubili su ratište za dijalizatore i sad im je ostalo samo tržište materijala kojeg su proglasili „specifičnim“ za njihove aparate, a J&D im i to napadaju.
Bio je petak, petak popodne, sparni letnji dan, kada su se J&D rastali, posle dugotrajnog formiranja njihove zajedničke ponude. Odlučili su se za cenu od 600 dinara (po litru). Računali su, da FMC ni u najgorem scenariju (a to je da ne zaradi ništa, ali da njih ekonomski uništi) neće ići ispod te cene. Draganče je kao domaćin, ostao još malo, jer je takav u Srba običaj, da se ostane još malo, u tišini, pre nego što se ugasi svetlo.

I onda se desilo čudo. Da li zbog vreline, da li zbog kafe, cigareta i/ili alkohola, ali nekakav nemir je ušao u dekontinog grofa od Dorćola i on se uzvrpoljio po praznoj kancelariji. Scena je podsećala, za one koji su jugonostalgičari, na ponašanje profesora Baltazara, pred nadolazeću katarzu.

I Dragan se uzvrpoljio gledajući tu čudnu i okruglu brojku 600 – i onda se setio: to je budalaština. Zajebaće nas Zapad! Pa sav njihov marketing počiva na psihološkom efektu tzv. devetki, sigurno će i sada izaći sa cenom od 599,99 dinara i ujebaće nas!?!

I pre nego što je definitivno poslao elektronsku ponudu, Dragan smanji cifru na 598 dinara.

Jovici ništa nije ni govorio. (Dva dinara druže, što bi rekao Bora Čorba, zar da zbog njih ja unutra plačem?).

Na dan objavljivanja ponuda zajedno su visili kraj ekrana, čija je frekvenca osvežavanja bila 60 Hz u minuti, ali nedovoljna da im promakne bilo koja subliminalna cifra. Kada su konačno ugledali FMC ponudu od 599 dinara, a samo to ih je i interesovalo, Jovica je bolno kriknuo: „Aaaj, izgubismo za 1 dinar!“.

Dragan je naprotiv, skakao od radosti i upućivao ga da pogleda i njihovu zajedničku ponudu, gde je lepo pisalo 598! dinara.

Kad si promenio? pitao je Jovica grleći svog drugara, daleko, daleko iznad Lajkovačke pruge.

„Draganče, nije što si mi partner, nego si Genije za vožnju po tenderima!“ – tepao je Jovica skačući oko svog euforijom izmenjenog drugara.

FMC je izgubio dezinfekciju za jedan, jedini dinar i od ovog poraza njihove aparate više neće oprati ni Sava ni Dunav.

Džaba su Rođa i kompanija ponovo pokušali presuditi u korist monopoliste, Komisija za žalbe je sve te budalaštine o Vigilanci, Kompatibilnosti, Nepodudarnosti i Validaciji, odbila i prepustila ih istorijskoj sudbini, ulasku u 44-u godinu (monopola).

I to je kraj ove priče.

Filip Marlou je otvorio novu bocu viskija i po ko zna koji put pomislio u sebi da mora ostaviti pušenje. Bio je hladan jesenji dan, a na tremu su se ponovo čuli nečiji koraci.

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2023

.

.

.

.

 

Jubileji, kad niko ne bleji

Jubileji, kad niko ne bleji

Poštovani čitaoci,

ovoga meseca (novembar 2023) u jednoj našoj renomiranoj zdravstvenoj ustanovi obeležena je značajna godišnjica: šezdeset godina od osnivanja Klinike za nefrologiju, u toj vojnoj zdravstvenoj ustanovi. Reč je, naravno, o Klinici za nefrologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Nismo imali svog izveštača na obeležavanju tog, hvale vrednog, jubileja, ali sticajem okolnosti imali smo priliku videti slajdove sa predavanja povodom proslave prethodnog i mnogo značajnijeg jubileja: 50 godina od osnivanja, te iste Klinike (obeleženo aprila 2013. godine).

Ne ulazeći u to kad je ko i gde počeo da se bavi nefrologijom u Beogradu, a sve je to u malom rasponu od oko godinu dana, nešto drugo želimo da istaknemo i da to prevashodno pokažemo svim ostalim pacijentima na hemodijaliznom lečenju. Naime, trend kenselovanja (poništavanja) značaja hemodijalize je toliko uzeo maha da se danas uvek i svuda govori o godišnjici nefrologije, o jubileju bolnice ili ustanove, a iza svakog datuma koji se slavi jeste zapravo dan – prvog hemodijaliznog tretmana, i ništa drugo.

Pokojni Vladimir Bulatović svojevremeno je napisao: „Pomirisa ruža svoj koren i reče: Fuj, ala smrdi!“ – mada, niti je prikladno porediti naše nefrologije sa ružama, niti ćemo ulaziti u sferu olfaktornih percepcija, ali u korenu svega jeste bila: hemodijaliza. Ovo vredi istaći, iz najmanje dva povezana razloga. Jedan je činjenica da se (poluvekovnim) nastavkom hemodijalizne prakse ni u jednoj našoj (skoro pa ni u svetskoj) ustanovi nije napravio pomak koji je napravljen u drugim medicinskim delatnostima. Drugi razlog, koji je tesno povezan sa prvim, jeste činjenica da ono u čemu se ne postiže napredak stručnjaci izbegavaju i okreću se lakšim, popularnijim i lukrativnijim medicinskim tretmanima, čime se negativna povratna sprega zatvara i nastaje cirkus korupcije.

U takvom razmišljanju, dešava se dakle, da slavljeničke govore drže nefrolozi sa peritonealne dijalize ili transplantacije bubrega, ljudi čija delatnost ni decenijama posle nije bila započeta u odnosu na dan koji se slavi kao Jubilej nefrologije. Umesto da se bar na taj dan, makar i polu-komemorativno, okrenemo hemodijalizi i pogledamo se svi u oči, sa onim neizgovorenim pitanjem: Jesmo li mogli bolje?

Odgovor na to pitanje je sasvim sigurno, svima poznat: Jesmo.

Ali, kao i obično, oko utvrđivanja uzroka ’Zašto nismo’ ćemo se razići i do sledećeg jubileja se više nećemo ni okupljati, tim povodom.

Ne sumnjamo da je to tako bilo svuda, da će tako ostati i ubuduće, jer je problem sistemski, a sistema – nema.

A sad, da na miru pogledamo sličice iz ovog foto-albuma, svedočanstva prošlosti, sličice koje namerno nismo dali u punom formatu, jer nisu bitni likovi i detalji, nego teme i ideje koje nas osvajaju pri gledanju ove davne prezentacije.

Do sledećeg ovakvog Jubileja.

.

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2023

.

.

.

.

 

CONVINCE – najnoviji dokaz prednosti hemodijafiltracije

CONVINCE – najnoviji dokaz prednosti lečenja hemodijafiltracijama

Poštovani čitaoci,

Nije nikakva posebna tajna koliko smo mi, kao prvi DiaBloG na Balkanu, forsirali primenu hemodijafiltracije, kao najkvalitetnije metode dijaliznog lečenja.

Nažalost, u Srbiji nismo uspeli da skinemo nehumano ograničenje (samo 20% HDF), ali u Republici Srpskoj smo uspeli, i tamo svi dijalizni pacijenti imaju HDF bez ikakvog ograničenja, tj. 100% svih pacijenata ima HDF.

O toj našoj (i vašoj) borbi mogli ste pročitati brojne tekstove u danima, mesecima i godinama, pre ove 2023. godine.

Da vas podsetimo samo na neke od tih naslova:

Tražimo HDF za SVE!

Francisco Maduell: Prednosti hemodijafiltracije su naučno dokazane!

Etika i Dijaliza – ili – Pune škole đaka, niotkuda rezultata …

Treba li biti Slobodan da bi se postavilo pitanje

Reče i Kosta da je dosta!

Dijalizna mafija je realnost

Čujte, dijalizni pacijenti: Upoznajte svoga Neprijatelja!

Dijalizna mafija ostade netaknuta

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

HD i HDF, da li su pacijenti svesni razlike ili im je svejedno?

.

Na osnovu znanja i iskustva stručnog dela redakcije, mi smo decenijama ranije bili UBEĐENI u prednosti hemodijafiltracije i pre nego što se pojavila studija: CONVINCE.

(engl: [kənˈvɪn t s]  = 1. to make someone feel certain that something is true; 2. to persuade someone or make them certain; srb: ubediti, uveriti).

A sada o detaljima, CONVINCE studije, koji su prezentovani na ovogodišnjem ERA kongresu u Milanu i objavljeni u časopisu NEJM dana 24. avgusta 2023. godine.

.

.

CONVINCE studija  –  (’the comparison of high-dose HDF with highflux HD’)

U studiji je učestvovalo 1360 dijaliznih pacijenata iz 61 HD centra (profitnih i non-profitnih) koji nisu imali HDF pre ove studije.

Njih 683 je randomizovano u  visoko-efikasnu HDF sa više od 23 L konvektivnog volumena (donos + supstitucijski volumen) u postdilucijskoj HDF, a njih 677 su nastavili lečenje standardnom high-flux hemodijalizom (HD).

U obe grupe je postignuta ujednačenost, prosečna starost uključenih pacijenata je bila 62,3 +/- 13 godina, trećina njih su bili dijabetičari, a skoro polovine njih su već imali neku CVI epizodu u istoriji bolesti.

Nakon 3 godine praćenja, konačni rezultati su pokazali statistički značajno manju ukupnu smrtnost (iz bilo kog razloga) u grupi koja je lečena HDF-om u odnosu na grupu koja je nastavila sa HD-om!!!

Evo i nekoliko originalnih slajdova sa te prezentacije, jer pretpostavljamo da vam ih nisu pokazali doktori koji su o trošku vaših dijalizatora (i države Srbije) bili na tom ERA kongresu u Milanu:

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

I na kraju, originalni komentar koji je dao najpoznatiji francuski nefrolog, prof. Bernar Kano:

.

CONVINCE – the breakthrough trial for high-volume HDF – YouTube

.

.

E, sad vi pitajte NADLEŽNE zašto samo 20% tretmana u Srbiji sme da bude HDF?

Gde je tu RAVNOPRAVNOST?

Gde je tu ETIKA?

Gde je tu STRUKA?

Gde su ta Udruženja pacijenata?

Gde su MEDIJI?

Gde je PRAVDA?

Šta čekate?

Navigaciju?

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2023

.

.

.

.

 

Drugih 10 češćih grešaka/mitova u hemodijalizi

Drugih deset češćih grešaka/mitova u hemodijalizi:

Poštovani čitaoci,

Posle velikog uspeha našeg sličnog, prethodnog, posta: „10 najčešćih HD grešaka/mitova„, koji je uglavnom bio namenjen onima koji sprovode dijalizno lečenje (medicinarima), sada donosimo novih 10 čestih grešaka/mitova u dijalizi, vezanih (više) za pacijente i njihovo rasuđivanje u ovom komplikovanom dijaliznom svetu.

Evo tih zabluda.

.

1)   Kvalitet užine, enterijera i prevoza je pokazatelj kvaliteta dijaliznog centra.

Teška glupost. Ali, većina pacijenata, i udruženja pacijenata (nažalost), tako procenjuju dijalizne centre. Iako smo mi (na ovom sajtu) već dali dve velike liste (52 + 88) pitanja Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar, i Kako se kontroliše dijalizni centar, kao i Osnove organizovanja dijaliznih tretmana, činjenica je da se pacijenti i dalje rukovode sporednim stvarima, kao što su užina, enterijer, prevoz, itd, a ne kvalitetom rada osoblja, vrstom i kvalitetima dijalizatora, aparata i dijalizne tečnosti.

Spoljni sjaj, tzv. lakirovka, danas se može postići u svakom dijaliznom centru, i to za male pare.

Poučeni strategijama velikih tržnih centara, da je najvažnije atakovati na podsvest mušterija, učiniti mu okolinu bleštavom i sjajnom, okružiti ga sa mnoštvom ekrana i brzih slika, pustiti prijatne mirise (parfema ili hrane), imati kontinuiranu laganu muziku sa razglasa, staviti trake za stajanje u redovima, ili aparate koji vam izbacuje papiriće sa rednim brojem dok čekate da budete prozvani, sve te štoseve počeli su preuzimati i graditelji dijaliznih centara, da bi zabašurili osnovno: kvalitet lečenja.

Da bi prevenirali interesovanje (ili ne daj Bože žalbe pacijenata) na ono zbog čega i jesu tu: a tu su radi lečenja. Tako da daleko važnija pitanja, npr. o tome imaju li svi pacijenti najkvalitetniji dostupni dijalizni tretman (hemodijafiltraciju, citratnu dijaliznu tečnost, biokompatibilni, netrombogeni dijalizator, …), kontinuirano praćenje tima specijalista, rešeno pitanje hitnog vaskularnog hirurga, ultračistu vodu, eritropoetine, gvožđe, kvalitetnije vezivače fosfata, vitamine i redovne konsultativne preglede – sve se to zanemaruje. Pacijenti se uglavnom bore i svađaju oko užine, da li će to biti komad salame, parizera ili piletine, pljeskavica ili viršla, sve je to u rangu 200 dinara, neznatno bitnih za preostali životni vek pacijenata. Garderobni ormarići, sa vešalicom i ključem, čekaonica sa udobnim stolicama i/ili foteljama, TV-ekrani, novine, časopisi i lifleti, poređani i dostupni svakome, ne služe samo da prenesu informaciju, nego i da sakriju nešto drugo, nešto što je provajderima mnogo važnije i skuplje: samo lečenje i negu pacijenata. I da budemo iskreni, to uspeva. Ako, možda i treba tako.

.

2) Biće uskoro napravljen uređaj/filter koji će se pacijentima ugrađivati umesto bubrega.

Nikad. To smo već rekli i najavili pre desetak godina (videti link). Ali, i dan-danas ta priča, kao nada, uteha, u inače očajnom dijaliznom svetu, kod nekih funkcioniše. Negde na početku rada ovog sajta, pacijent Vlada K. pitao je našeg stručnog saradnika šta misli o toj šarenoj cigli sa nekoliko creva, i dobio je odgovor da je to prevara. Vladimir, naravno, nije verovao, pa se i pismeno (meilom) obratio dotičnom Indijcu iz Amerike, da ga upita za detalje, kako napreduje projekat i kad se može očekivati završetak, itd.,itd,… Naravno, dobio je neodređen i kulturan odgovor, sa neizostavnim predlogom da, u okviru svojih mogućnosti, podrži taj veliki naučni projekat, donacijom tj. uplatom određene sume novca na žiro račun u prilogu. Ah, da – a oni će njemu poslati majicu na kojoj je promotivni logo njihovog „projekta“. Majica beše, valjda nekih 50 USD, kao obavezna uplata. Tako se dakle, pecaju budale i naivci.

.

.

I to već decenijama funkcioniše, čak se iste ili malo drugačije fotografije, tog „veštačkog, minijaturnog, ugradnog bubrega“ pojavljuju i u „ozbiljnijim“ stručnim časopisima. I sve to u vreme, kad medicina ne može da postavi uređaj u vidu obične rešetke, kišobrančića, u venu cavu inferior (donju šuplju venu, široku 2 cm) kako bi jelte, sprečila prolaske trombova iz donjih ekstremiteta u pluća. Činjenica je da svi takvi uređaji i sami tromboziraju, tj. zapuše se i postanu problem. A sad zamislite kako će mikronski sitne tubule i arteriole veštačkog bubrega, kad se nakaleme na arteriju i venu renalis, opstati i cediti krv, filtrirati urin, pa će eto ta kutija raditi bez ikakvih problema – trajno?! To je kažu – nanotehnologija. (Nanu li im naninu!).

Nažalost, ima i lekara koji ne znaju kritički razmišljati i šeruju navedene budalaštine, jer su ih saznali preko zvučnih imena Časopisa, Instituta, Kongresa, svega onoga čemu bespogovorno veruju. Tuga i jad. Ali, traje.

.

3) Meni je fosfor uglavnom normalan, a opet imam osteodistrofiju (CKD-MBD).

Veliki broj pacijenata ne shvata kako treba kontrolisati i tumačiti vrednosti fosfora (fosfata) u krvi. A po nesreći nije mali ni broj lekara koji to ne razume ili neće da im objasni. Uobičajeno se (po protokolu), uzorci krvi za redovne mesečne analize uzimaju pre srednje dijalize u nedelji, a za one koji idu 2 puta sedmično, posle dužeg rastojanja između te dve dijalize. Vremenski, a i po očekivanju i/ili preporuci medicinara, pred to davanje uzoraka krvi za analize, pacijenti ne doručkuju ili ne obeduju (da bi im npr. holesterol i trigliceridi u krvi bili što manji). Niko im pri tome ne objasni da im je i fosfor tada znatno manji, nego što je njegova vrednost posle jela, na primer, kada fosfor iz hrane dospije u krv i često bude i preko 2,5 mmol/L, uprkos uzimanju tableta vezivača fosfata (karbonat, acetat, lantan, šta god).

Jer, vezivači nisu svemogući, o njihovoj efikasnosti smo već pisali (link, link), često nisu ni dovoljno dozirani (jer su ili odvratnog ukusa ili skupi, ili oboje) ili pacijenti i lekari procene da i ne treba veća doza jer je – nalaz fosfora bio (prilično) dobar (?)! A rekosmo, to je nalaz fosfora iz krvi, natašte, bez obroka.

Ko želi da zaista proveri da li mu je doza vezivača fosfata pravilno određena i da li su te tablete uzete uz jelo sprečile porast fosfata u krvi, trebalo bi da uzorak krvi da 2-3 sata posle obroka! A to se skoro nigde ne radi!

Pacijent Dušan K., koji je inače jedan od inteligentnijih pacijenata, doktor pravnih nauka, vrlo aktivan na društvenim mrežama, nesebični delilac saveta svim manje spoznajnim sapatnicima, stalno je bio začuđen zašto mu raste PTH kada on skoro uvek ima fosfor koji je praktično normalan. (Da ostavimo na stranu sad činjenicu da PTH može rasti i kada je fosfor normalan, ali ovde je u pitanju fakat da kod njega fosfor nije bio normalan). Onda mu je konačno objašnjeno da povišene vrednosti fosfata ne o(p)staju u krvi do sutradan ujutro kada se vadi krv za analize, nego se naprotiv povežu sa kalcijumom u krvi i istalože, po zidovima krvnih sudova i/ili u mekim tkivima i naprave veće zlo nego što je porast PTH i osteodistrofija – a to je zlo koje se zove: ateroskleroza i kalcifikacije.

Znači, organizam sam „reši“ (?) problem tzv. tranzitorne postprandijalne hiperfosfatemije, na način koji je „loša trgovina“ (engl. „trade-off“) (ili srpski: „krpi dupe-seci uši“), jer nije u stanju da taj fosfat eliminiše preko bubrega, kao što to prirodno radi kod zdravih ljudi.

Sad Dušanu nije bio toliki problem što mora operisati paratireoidne žlezde i zaceliti kosti, ali činjenicu da jednom odložene fosfate više neće moći ukloniti, zbog sopstvenih dijetnih grešaka i/ili hipodoziranja vezivača fosfata, i verovanja da sam može tumačiti „svoje“ nalaze, teško je primio.

Interesantno, slična stvar je mnogo poznatija i dešava se sa metabolizmom glukoze, ali tu vrstu analogije niko nije pravio, jer glukoza mnogo brže prodire u krv, pa su svi pod utiskom da je to specifično (višestruko) određivanje, samo za šećer, tj. glukozu. Naime, danas svi znaju, jer su im to endokrinolozi uveli kao dve vrste analiza: 1. za trenutnu vrednost šećera u krvi (ŠUK) i 2. prosečnu vrednost šećera u krvi koja se meri preko analize HbA1c i koja mnogo tačnije pokazuje koliko je u proseku (tokom mesec-dva dana) ta vrednost bila izvan normale.

U tom smislu, i vrednost PTH treba shvatiti kao dugoročniji pokazatelj koliko su česte bile te postprandijalne (posle jela) tranzitorne hiperfosfatemije, čak i ako je fosfor natašte bio normalan.

.

4) Postoje posebne indikacije za HDF.

Ne postoje. Ne kažemo da ih nisu izmišljali i pravili, ali to nisu indikacije, nego prepreke, filteri, selekcija. Mnogi brkaju te pojmove. Medicinske indikacije su stanja na koja neka terapija deluje povoljno, izlečenjem ili ublažavanjem tegoba. Po nekoj takvoj (tačnoj) definiciji ne postoji dijalizni pacijent koji ne bi imao koristi od HDF i/ili HF. Kao kad biste pitali koje su indikacije da se jede nezatrovana hrana i pije čista voda?

E sad, ako nešto treba da se dodatno naplati, da se i iz toga (HDFa) izvuče profit, a da bi se recimo moglo putovati na kongres u Milano, onda postaje malo lakše naći razloge zašto H(D)F nije za sve. Pa će reći da je to skupo (ili skuplje), da je komplikovano, zahtevno, da to možemo priuštiti samo nekolicini (20%) izabranih, kojima realno i treba pomagati više nego drugima. Drugog objašnjenja nema (link). Niko ne želi da traži rešenje za smanjenje cene, ako je metoda skupa, nego svi žele da zadrže koristi za sebe, iz te naduvane cene. Zato se HDF i dalje daje samo do 20% od ukupnog broja tretmana. U svim državnim centrima, osim u VMA, za vojne osiguranike. Oni imaju 90% HDF, bez ograničenja (videti post: Najpošteniji dijalizni tender). Ostalima ostaje da čekaju da predtcsednici Udruženja pacijenata i Udruženja nefrologa dozvole tu mogućnost i svim ostalim pacijentima. Za one koji ne znaju, ta dva udruženja nisu nikada podržali akciju HDF bez ograničenja. I treba ih smenjivati sve dok ne podrže tu aktivnost.  Ili da počnemo pisati grafite: Kad se vojska i u RFZO vrati.

.

5) Obeležavanje Dana bubrega sa farmaceutskim kompanijama poboljšava položaj bubrežnih bolesnika.

Malo sutra. Već smo pisali o tome. (Videti npr. link, link). Onaj ko je bio te sreće da prati naš sajt od početka, tj od pre 10 godina, mogao je uvideti da se ta obeležavanja uporno nameću dijaliznim pacijentima, a da nikakvog pomaka nema u lečenju tih istih pacijenata. Niti onih koji još nisu na dijalizi, niti onih koji jesu na dijalizi i čekaju transplantaciju ili hemodijafiltraciju. Apsolutno se nikada, ni posle jednog svečarenja, okupljanja, obeležavanja, ili kako se to već zove – nije poboljšalo ništa. Narod se kao u Orvelovim knjigama (Laž je Istina, Rat je Mir) tera da poveruje da je Obeležavanje = Unapređenje!

Farmakomafija, po difoltu zainteresovana samo za svoj profit, a ne za izlečenje i/ili smanjenje profita, pametno je uočila još jednu priliku da se izreklamira, tj. da se lažno predstavi kao kompanija/e koja brine o pacijentima i koja je motivisana za unapređenje njihovog lečenja ili zdravlja – nešto kao zabrinutost za ekologiju, klimatske promene, rodnu ravnopravnost i održivi razvoj. I onda se uslikaju zajedno, dijalizni bolesnici uočljivi po neskrivenoj patnji koja im se već na licima vidi, i mlade farmakomafijske starlete, lepe, ljubazne i uvežbane da glume empatiju i posvećenost izgledu i porukama panoa svoje kompanije kojeg su isturile, pored pacijenata, čisto da se zna koja je to firma koja je „uvek“ uz pacijente i samo joj je do njihovog boljitka stalo. A stalo joj je samo dok se ne ugase kamere, dok ne odu novinari i fotoaparati, i dok ne potrpaju one panoe u gepeke službenih Škoda. Za sledeću „aktivnost“.

I tako svake godine, svakog drugog četvrtka u mesecu martu, ponavljaju se te „komendije“, a najžešće ih podstiču, nažalost, upravo bolesnici, tj. Udruženja bolesnika. Pitajte vašeg Predsedinka Buljinka, on je već rutiniran u tome. A da ne grešimo dušu, isti su bili i oni pre njega, kao i oni okolo njega, koji sa njim nisu govorili i imali su „svoja“ udruženja bolesnika. Ali kada ih pitate: Gde su rezultati? – od prethodno zacrtanih ciljeva, pokrenutih kampanja i bombastičnih slogana, svi će samo slegati ramenima i reći jedno te isto: „Kakvi rezultati?, ovde se radi o Obeležavanju, nikakvi rezultati se od ovoga ne planiraju, niti se očekuju. Ovde se radi o podizanju svesti i o podizanju para. Ja sam svoj deo podigao.“

Eto, ako niste znali – sad znate.

.

6) Hemodijafiltracija i hemofiltracija su opasnije od HD jer te pune tečnošću.

Predrasuda, koja je potpuno netačna. Tačno je da se hemodijafiltracija i hemofiltracija zasnivaju na „ispiranju“ krvi dodatnom količinom „on-line“ (tj. na licu mesta) prečišćene (ultračiste) dijalizne tečnosti, ali se ta tečnost ubacuje u dijalizni set, odakle se odmah i uklanja, pomešana sa ultrafiltratom. Zavisno od mesta gde se ta tečnost ubacuje, metoda se naziva: predilucijska (pre dijalizatora, tj. u arterijsku komoru), ili postdilucijska (posle dijalizatora, tj. u vensku komoru), mid-dilucijska (u sredinu dijalizatora) ili mixt-dilucijska (i u arterijsku i u vensku komoru, prema kompjuterskom proračunu). Pri tome, zahvaljujući preciznom balansiranju volumenima tih tečnosti, vodi se računa da se svaki ml dodatno ubačene tečnosti uračuna u ukupni ultrafiltracijski volumen i odstrani se u dijalizatoru, preko dijalizata i ultrafiltracijske pumpe koja pravi potreban negativni pritisak da izvuče i redovni UF volumen (donos) i dodati (infuzijski ili suspstitucijski) volumen kod HDF/HF (link).

Infuzijski volumen je onaj volumen koji se ubacuje u arterijsku komoru, on je taj koji pravi pre-diluciju (pre-razređenje) uremične krvi, a substitucijski volumen je onaj volumen koji se ubacuje u vensku komoru, da bi se nadoknadio (substituisao) onaj volumen koji je već odstranjen u dijalizatoru i taj se način zove post-dilucija (post-razređenje) uremične krvi, jer je prethodno prvo bila koncentrovana (u dijalizatoru, dodatnom ultrafiltracijom), a tek se onda razređuje kad stigne u vensku komoru.

Suština je u činjenici da su protoci i volumeni u arterijskoj i venskoj igli, dakle u krvnom pristupu dijaliznog pacijenta, potpuno ISTI, i kad radi high-flux hemodijalizu i kad na istom dijalizatoru radi high-flux hemodijafiltraciju ili high-flux hemofiltraciju. Današnja tehnologija ne dozvoljava da se ta dodatna tečnost prvo ubacuje (preko venske komore ili linije) u pacijenta a da se potom izvlači u dijaliznom setu, odnosno dijalizatoru, jer to bi zaista bilo „ispiranje“ organizma pacijenta, nego se dakle, ispiranje vrši lokalno, u samom dijaliznom setu, vodeći računa da se svaki dodati ml ubačene tečnosti odstrani ultrafiltracijom u dijalizatoru.

Možda će ovo detaljno objašnjenje  nekome delovati komplikovano, ali neka nam onda veruje na reč: pri HDF i HF nema nikakvog „punjenja“ pacijenta sa tečnošću, ali postoji ispiranje unutar dijaliznog sistema, i to je sve. Tim ispiranjem se i postiže bolje čišćenje krvi nego kod standardne HD na istom filteru. I kamo sreće da se tretmani sa takvim dodatnim „ispiranjima“ obezbede svima – bez ograničenja.

.

7) Pacijenti na kućnoj HD se najbolje bore za pacijente u HD centrima.

Nema šanse. Tuđa ruka tvoj fosfor ne češe. Iako je evidentna činjenica da su oduvek u svim generacijama dijaliznih pacijenata najborbeniji, najgrlatiji, najzdraviji, najinteligentniji i najsposobniji, bili oni koji su na kućnim hemodijafiltracijama – oni se nikada nisu tako srčano borili za interese sapatnika u državnim centrima, koliko za svoje sopstvene interese. A skoro uvek su bili glavni ili među glavnim funkcionerima (predtcsednicima) bolesnika i tvrdili su da se bore za bolje uslove svih dijaliznih pacijenata, a ne samo za sebe i slične sa kućne hemodijalize. Zašto su to isticali? Zato što su malobrojni, i sa aspekta sponzora, medija i vlastodržaca, ne mogu se pozivati na važnost organizacije koja ima samo 1% od ukupnog broja dijaliznih pacijenata. Zato su se uvek otimali da budu (i bili su) Predsednici Udruženja (svih) dijaliznih pacijenata i onima koji nisu sa kućne dijalize, a istovremeno su zadržavali pozicije i u svojim osnovnim udruženjima (sa kućne HDF). I dan-danas je to tako. Već smo pisali o tom neobičnom obrascu ponašanja (kojeg nema među drugim bolestima i udruženjima obolelih po drugim organima), da kako koji pokapira osnovne stvari o dijalizi, pokrene kakvu grupicu podržavaoca, formira udruženje, počne da drži predavanja (kao da je kvalifikovani nefrolog), piše čak i knjige, i onda – nabavi sebi opremu i dijalizu radi kod kuće! I to uvek samo najbolju opremu, najbolje dijalizatore, najbolje metode (HDF/HF!), najduže i najčešće tretmane (po 5-6 sati, svaki drugi dan)…  Ali, da podrži akciju da se takvi uslovi (bar približno takvi) omoguće i onim pacijentima koje su ostavili u državnim centrima – to neće. I prvi će poturati klipove takvim akcijama, obrazlažući vlastima da to ne može jer voda tamo ne valja, jer nije ta metoda baš za sve, da to sve skupa mnogo košta, pa čak i najlicemerniju od svih priča: nema ta HDF nikakve posebne prednosti (pisao u Politici Predsedinko Buljinko). A sam uzeo sebi upravo tu metodu. Zašto se to dešava? Zašto kod čoveka, u uznapredovaloj fazi, prevladavaju ti životinjski instinkti (nagoni), iako bi ih on kao svesno biće trebao kontrolisati? Zašto mala pčelica kidiše na cvet? Zašto, kad rumene pruge već šaraju daleki Zapad, i klonuo počiva svet? Hiljadu je Zašto za koje nas nije spremila Prosvetina enciklopedija sa hiljadu Zašto i hiljadu Zato, i niko ne zna Zašto sve to što jest – jest. A nije da nije.

.

8) Nefrolozi se edukuju da bi i nama, ali i sebi, u slučaju potrebe, obezbedili bolju hemodijalizu.

Teška zabluda. Nijedan nefrolog nikada ne razmišlja o sebi kao o potencijalnom dijaliznom bolesniku. Takva misao, ako se i pojavi, bude potisnuta, odmah. Toliko je strašna, čak i za njih, da bi ih razmišljanje o takvoj sudbini, omelo u ostvarivanju drugih, za njih važnijih (teško je to objasniti) ciljeva. Kao što niko ne razmišlja o smrti u četvrtoj deceniji, a zna da će umreti (kad-tad), tako ni nefrolozi ne razmišljaju o sebi kao o budućem dijaliznom bolesniku. Iako je njihov elitni londonski kolega (S.K.) izjavio: „Ako bismo životni vek produžili na 120 godina, svi bismo završili na dijalizi“, to ih nije nagnalo da se i sami pripremaju za takvu eventualnost. Ako niste shvatili šta je pisac (S.K.) hteo da kaže, objašnjenje ove tvrdnje je jednostavno: nefroni prirodno, sa vremenom, propadaju.

I umesto da to bude podsticaj, da se dijaliza poboljša, da se humanizuje, učini prijemčivijom i kvalitetnijom, prevladalo je – ignorisanje. Okretanje glave u stranu, zamajavanje sa nekim proklamacijama, protokolima, preporukama, vodičima „dobre prakse“ (usta moja hvalite me), preventivama, skupovima, promocijama, kampanjama, i sličnim „trla baba lan“-aktivnostima.

Kad smo već kod babe, a Nada se još uvek aktivno prodaje i predaje, primerenija bi bila metafora: Dijaliza gori, a baba se i dalje češlja.

Nažalost, službe koje su (po zadatku) češljale tu babu i druge naše najpoznatije paranefrologe, uhvatiše na delu samo jednog i to za bedne novce, jer period u kome je bio najaktivniji nije bio pokriven kamerama. Tako da i njemu ostade licenca i može da se vrati u Intertrim, gde je i bio svoj na njegovome.

Bivšeg ministra zdravlja možete pamtiti po mnogo čemu (lošem), ali u jednoj stvari je bio u pravu. On je naime autor rečenice: „Više nefrologa možete naći na aerodromu nego u dijaliznim salama“. Čak je i aerodrom proširen, u te svrhe, valjda?

Ipak, dijaliza ne bira. Povremeno, na dijaliznim aparatima nađe se i predstavnik dotične (nefrološke) struke. Reakcije i odnos kolega se prema njemu momentalno (čim obuče bolesničku pidžamu) promene – postaju uglavnom iste kao i prema ostalim pacijentima, nešto kao sažaljenje, eskivacija, i to je to. Čak štaviše, kao da se kod kolega uoči i neko olakšanje, tipa: Desilo se njemu, time je automatski manji procenat verovatnoće da će se desiti i meni. A tek to je teška zabluda. 

.

9) Bolji zakoni, donorske kartice i plaćene kampanje će doprineti povećanju transplantacija.

Neće. Ne može reklama i Pi-aR da zamagle stvarnost. I o ovome smo već pisali (link, link, link).  Postoji nešto što se zove opšta društvena klima. Poverenje. Saosećajnost (da ne kažemo empatija). Ličimo li vam mi na uređeno i humano društvo, društvo gde nema nasilja, nepravde, prevara na svakom ćošku, izrabljivanja, bezosećajnosti, rijalitija, omalovažavanja, potcenjivanja, nipodaštavanja … ima li šanse za Hipokrata u protestantskom modelu kapitalizma? Izgubila se svaka mera, svaki orijentir, svaki ideal (kao u Disovoj pesmi Naši Dani, link). Sada vam vođe naroda (elita) direktno sa ekrana poručuju: uzmite Ustav u ruke pa probajte ući na Kosovo, Patriotizam se ne sipa u traktor, i tako dalje i tome slično…

Sujeta, možda može da napravi neke rezultate, ali vrlina – ne. Kad su pokojnog patrijarha Pavla pitali, kad će već jednom i nama Srbima da bude bolje, on nam je rekao jednostavnu istinu: „Kad budemo bolji ljudi“. A ovako da svako insisitira samo na rešavanju njegovog problema, i da ga više brine ogrebotina na njegovom autu nego smrt starca kojeg su deca zapalila, pa to će onda teško da ide sa zaveštanjem i donacijom organa, složićete se. Uprkos skupo plaćenim kampanjama, bilbordima i stihoklepačkim rimama: Još si mi trag, a bio si mi drag, koji ti je vrag?- sve u honor of maj donor.  (Težak intelektualni ponor).

Naš kolega (S.Ž.) svojevremeno je izjavio da bolesnicima treba priznati brigu za prava bolesnika samo ako su je pokazivali dok su bili zdravi. U suprotnom, to deluje drugačije. Naravno, mnogi se neće složiti sa ovom ocenom, a neke od njih zaista moramo i citirati.

Ima jedan „stručnjak“, „ekspert“ koji ide sa televizije na televiziju i uvek isto priča: kako je najvažniji KONTEKST i da problem uvek treba sagledavati u kontekstu. Njega, eto ne pozvaše nikad da govori o zaveštanju i transplantaciji, ne zna se zašto, kad čovek sve zna? On je recimo ponudio sasvim uverljivo objašnjenje, a da još nije ni znao za problem o kojem je mogao biti konsultovan.

Jedan drugi, njegov kolega, takođe ekspert, i po televizijama lutajući smatrač, imao je i on objašnjenje zašto je sve ovako kako jeste.  Njegov odgovor je takođe, genijalan. Kaže: Nije se stvorio AMBIJENT (ili: ATMOSFERA!). Eto, dragi naši sad znate. Sami stvarajte Kontekst i Atmosferu, ne dajte da vam drugi seru. Nemojte oblačiti kostime zapadnih superheroja, jer Donori ne lete, lažu vas oni koji za takve i slične gluposti dobijaju pare od „sponzora manifestacije“.

Dajte da počnemo iz temelja. Da stvaramo Ambijent. Da upalimo svetlo.

Kada se ispune oni patrijarhovi uslovi, onda će sve ostalo, pa i zaveštanje i doniranje, doći sami po sebi.

.

10) Sasvim je svejedno koja med.sestra/tehničar ti vodi dijalizu.

Nije svejedno. To sada može posvedočiti svaki, iole iskusniji, pacijent. Ipak, rukovodioci, dijaliznih sestara, lekari i glavne med. sestre i dalje uporno istrajavaju na nekakvoj „jednakosti“, po sistemu svi treba da vode sve, pa opet, rotacija, i tako unedogled. Sistem koji očigledno ne valja, ali se kod nas uporno održava decenijama. Iz jednog suludog razloga: da se ne bi povredila sujeta sestara koje nisu talentovane za punktiranje fistula. Zvuči šašavo, ali vas fistule od toga bole. Proverili smo kako se ova procedura odvija u uređenim državama, sa bolje organizovanim zdravstvenim sistemom, pa naravno i dijalizom. Naš stručni saradnik nam je doneo fotografije koje potpuno potvrđuju ono što nam je ispričao. Tamo se to tako ne radi! Glavna sestra i Načelnik dijalize, odaberu jednu sestru, koja dokazano najveštije, najbezbolnije, dakle: najpravilnije i najbolje, punktira fistule – i samo ona to radi. Kad pacijenti uđu u salu i svaki zauzme svoje mesto, sestra koja će voditi dijalizu priprema sve, i aparat i pacijenta, a onda dolazi Punkcijska sestra, u pratnji Glavne sestre (koja uvek nadgleda i ocenjuje njen rad) i redom postavlja igle. Kad završi sa postavljanjem svih igala, ona ne vodi više nijednu dijalizu, već odlazi da radi neki lakši posao, jer je onaj veliki i važni deo: pravilno punktiranje, završila svima. I tako, svaki dan, jedna dve, od maksimalno 3-4 sestre među dvadesetak njih, se biraju za one kojima će Glavna sestra poveriti punkcije fistula.

Kažu da je nekada, pre 40-ak godina, na VMA bio taj sistem. U tamošnjem dijaliznom centru bio je zaposlen jedan anestetičar, mladić obučen i zadužen samo za te namene: punktiranje krvnih pristupa. Taj čovek bi posle „uključenja“ svih pacijenata bio slobodan i odlazio bi da pomaže na drugim radnim tačkama. Posle tog perioda, nikada više, nijedna Glavna sestra niti Načelnik dijalize nisu se uspeli nametnuti kao autoriteti koji bi održali tu praksu. Zavladalo je ono: svaka sestra punktira pacijente za koje je zadužena, a sledeće sedmice se pomeraju za dva boksa napred, i tako se održava nekakva ravnopravnost, pa će svaka sestra punktirati i voditi hd svakog pacijenta. A to što nisu sve sestre jednako vešte, da ne kažemo sposobne, i to što nisu sve fistule jednako teške za punkciju, o tome više nema ko da brine. Tamo gde su fistule dobro razvijene, nikome nije teško postaviti 2 igle na rastojanju od desetak centimetara, mada i u tom slučaju se nađe neko ko će igle plasirati u iste tačke (jer „veruje“ prethodnoj koleginici, i hoće da „ispoštuje“ njen pravac), ili neposredno pored njih, i tako nam (nekima) fistule sada izgledaju onako kako izgledaju. Ali, zaista, ko bi se danas usudio izdvojiti 1-2 sestre kao posebne i da ih oslobodi drugih manje zahtevnih radnji, ako im je svima ista specifikacija radnog mesta i ista plata?

Možda je stvarno, radi mira u kući, potrebno propovedati: „Svejedno je koja sestra ti vodi dijalizu“, ali oni koji odu na kućnu hemodijalizu znaju – znaju zašto to nije tako, i znaju zašto su se oni opredelili samo za jednu, „svoju“ sestru. Pa i kad je menja neka druga, za vreme godišnjeg odmora ili bolovanja, i ta druga se pažljivo bira, a ne šalje neka po redosledu, sa spiska. Elem, zaključak je kao i u onoj staroj reklami: Nije svejedno.

Neka to bude i naša poruka za kraj ovog druženja, a ujedno i poziv na dalje komentarisanje, preporuku i deljenje ovog (nadamo se interesantnog vam) posta.

Što bi rekao naš veliki pesnik (D.T.) :

Zablude sam evo prestao da brojim …

…

.

.

.

.

.

===============================

===================

========

.

.

.

.

DiaBloG – 2023

.

.

.

.

 

Zapisi neobjektivnog posmatrača (II)

Put pored znakova

Poštovani čitaoci,

Leto je period kada smo vas već navikli na objavljivanje naših satiričnih „Zapisa neobjektivnog posmatrača”, pa tako ni ovoga leta vas nećemo izneveriti. Ovogodišnja serija Zapisa kodirana je pod šifrom “Da je igđe brata u svijetu …”, a prethodne epizode možete pogledati ako kliknete na sledeće linkove: 0/, 1/, 2/, 3/, 4/, 5/, 6/, 7/, 8/, 9/, 10/, 11/).

Za one koji se prvi put susreću sa ovom vrstom literarnog stvaralaštva reći ćemo samo toliko da su od početka rada ovog sajta Zapisi trebali da budu neka vrsta slobodne forme, short cuts proza, crtice, literarni fleševi, aforizmi nastali na marginama vaše i naše svakodnevice,  a videćete i sami u šta se to izmetnulo.

Što bi rekao onaj stand-up voditelj: Sjajne priloge imamo i ovaj put, ima ih dovoljno za svakoga, pravi švedski sto, a mesta nisu rezervisana, mada je sadržina priloga „brojčano numerisana“.

Svi prilozi su potpuno nezavisni jedan od drugog (jer su tako i nastajali) i mogu se čitati nevezano za raspored, od početka, od straga, na preskok ili naštesrca.

Praćenje ovih tekstova se ne preporučuje vlasnicima udruženja bolesnika, kao i osobama koje su na druge načine povezane sa farmakomafijom, u njihovom zajedničkom zločinačkom poduhvatu..

Za ostale važi naše nepisano pravilo:

Odvežite se polećemo.

.

= = = = = = = = = = = = = =

.

.

0)

Целе ноћи лампа гори,

са текстом се душа бори.

Питају ме све комшије,

да болестан неко није ….

.

.

1)

И код нас је

сваки дан

као Дан мрмота.

С том разликом

што смо ми

јебали Јежа.

.

.

2)

Кад будала виче:

„Немојте нам вређати интелигенцију!“

То се у медицини назива:

фантомски бол.

.

.

3)

Наш медицински центар

већ изгледа као рушевина,

тако да ми нисмо имали

лажних дојава о бомбама.

.

.

4)

На телевизијама свакодневно наступају

аналитичари стања на украјинском фронту,

који се у војску разумеју

колико и Марица у Криви рог.   

.

.

5)

Наредних дана очекује нас

талас неповољних прогностичких упозорења,

заплашивања наранџастим и црвеним алармима,

а када ће се ментално стање прогностичара нормализовати,

не зависи наравно од атмосферског

него од политичког притиска.

.

.

6)

Е, сад …

Кад човека сустигне невоља, а здравствене невоље су практично неизбежне …

Куд ћеш, шта ћеш, мораш се, као и за све друго, прво мало распитати на нет-у.

Дакле, претражићеш шта све има у или на нашем wеб здравству.

Прегледаћеш сајтове наших бројних здравствених установа …

Прво што човеку упадне у очи, јесте невероватан контраст.

За разлику од строгих, озбиљних и натмурених ликова у државним болницама, на сајтовима приватних ординација и болница, ти исти лекари насмејани …

Од ува до ува.

Просто невероватно. На свим сликама, сви чланови колектива насмејани, радост сија из њихових очију …

Као да је један те исти фото-студио правио све те фотографије приватних лекара …

И као да је фотограф, уместо „Птичица!“ узвикнуо: „Види 100 евра!“

.

.

7)

Испред зграде Скупштине Србије

поставило неке шаторе и разглас.

И назвало се Скупштина Слободне Србије.

Поставило пар парола, говорник нешто наглаба,

неубедљив, око њега шачица подр(а)жаваоца.

Чекам 26-ицу ка Браћи Џерковић

и питам се грешим ли?

Није ли више сличности него разлика,

треба ли разбијати огледало,

ако нисмо задовољни својим ликом и делом?

Скупштина је Суштина.

.

.

8)

Цело лето, немајући паметнија посла,

уредници нам пуне новине причама наших туриста.

Са иностраних „дестинација“, наравно.

Те обманути су, те шокирани, те непријатно изненађени, разочарани,

те сачекало их ово, те изненадило их оно, …

Просто би неко морао да објасни нешто и уредницима

и тим њиховим „туристима“.

Престаните се више питати: Може ли горе?!

Летујте у Србији.

.

.

9)

Замишљам шта би било, кад би, једнога дана … не дај Боже,

умро РЕМ.

Знате већ оно тело, што би требало да регулише пропаганду насиља, неморала и некултуре.

Мислим, да би сви ми, као ожалошћени, требали да тражимо обдукцију.

С обзиром на количину судско-медицинских серија које гледамо,

ја бих се кладио да бих могао погодити коначни налаз стручњака из те бранше.

Објективно.

Вештачење би наиме, показало, да ни ми нисмо били сасвим природни.

.

.

10)

Учесници главних политичких расправа у нашој држави су смешнији

од домаћих, западних и нама страних, станд-уп комичара.

Главна претња коју једни другима упућују је

да ће (свог противника) вратити на „фабричка подешавања“.

Која глупост.

Нико од њих, у овој држави, фабрику није ни видео.

Не могу се данас, као некад, политичари  слати у 3 пм.

То мајка више не рађа.

Данас их праве у 3Д-штампачу.

.

.

11)

Народу треба рећи истину.

Не седимо ми на две столице,

ми смо у говнима.   

  

.

.

12)

Направили сте праву драму

око оставке вашег председника странке.

Ко вам је радио дијалоге?

.

.

13)

Каже мени, комшија Митар:

– Да ти ја нешто објасним пријатељу,

тридесет година сам ја у адвертајзингу,

али не можеш се ти у маркетингу лако обогатити.

Дуго ми је требало док сам то схватио,

али сада ми, Богу хвала, иде добро.

– Па шта си урадио, прешао си у политику?

– Да, сада рекламирам повреду Пословника.

.

.

14)

Замерило нашем главном политичару, што му је Кум омиљени филм.

Тешка опозициона грешка.

Филм Кум има много великих животних поука.

Да сам ја најважнији политичар у некој земљи,

ја бих наредио да у заглављу свих медија, сајтова, новина и телевизија,

мора бити, на врху, исписана реплика из тог филма:

„Ко је сад наиван, Кеј?!“

После, нека свако демократски користи своје право да буде информисан.

.

.

15)

Бацио бих све низ реку,

ал’ не могу то,

јер од смећа не знам,

где је корито.

.

.

16)

Одувек сам знао шта је емпатија.

Чим нешто платим, ја почнем и да патим.

Независно од начина плаћања,

буквално су то синхронизована догађања: ем платим, ем патим.

Мени не требају допунски часови министарства просвете.

За наше животе пресудно је министарство финансија.

Они ће нас пре научити да саосећамо.

Пензионери већ носе главу у торби,

ако чекове не примају.

.

.

17)

Све је глума.

Где год кренеш тражиће ти да се улогујеш.

.

.

18)

Ех, какву је докторку имао наш Кризни штаб …

Од ње је и интубиранима застајао дах.

.

.

19)

Тужилац не би смео

да се поистовећује са Богом.  

Јер,

Бог је према свом лику формирао човека,

а тужилаштво је само

формирало предмет.

.

.

20)

Кад год вам кажу

да сте крајњи корисник,

схватите то као признање

да користите отпатке.

.

.

21)

Све има свој еталон, меру, стандард.

Ништа се у животу не појављује случајно.

Овај што од Срба прави пружаоце услуга,

кажу да се школовао у Губеревцу.

.

.

22)

Да на његовом суђењу

нешто смрди,

видео је тек

кад му нису дозволили

да изнесе одбрану.

.

.

23)

Бил Гејтс изјавио

да питање следеће пандемије

није ако, него када.

Да.

Парафразираћу.

Ко од вакцина живи, тај пандемије и ствара.                    

                    

.

.

24)

Какво бре, вршњачко насиље?

Мора да се зна ко је старији.

.

.

25)

Сви се слажу

да је наш млади глумац

остварио невероватну трансформацију.

Маскирао се

као да краде уље из трансформатора.

.

.

26)

Аутомобили без возача, камиони, авиони …

Највише ме одушевљавају Председникови афоризми.

Смејем се к’о Мбапе кад се понео неспортски.                        

                      

.

.

27)

Медији су нам смеће.

Превише је прејаких наслова.

Америка комада Србију.

Американци комадају Српкиње.

Срби наплаћују кесе.                                                           

                                                          

.

.

28)

Јако је тешко слушати расправе Случајно-Срба и Намерно-Срба.

Делује да су им аргументи врло темељито припремљени.

Али, та расправа је промашена, и у начелу и у појединостима.

Јер, случајно или намерно, али свака разбијена држава се плаћа.

.

.

29)

На приватном факултету за безбедност и дипломатију,

питао сам

на којој години се учи изражавање забринутости.

Они ме гледају бело.

И делују много безбрижно.

Изгледа да су сви тамошњи предавачи одшколовани на званичним државним факултетима.

.

.

30)

Као писац

био је толико испред свог времена

да је комотно могао

и возом да путује за Бар.                                                                       

                                                                      

.

.

31)

Има добро фундираних мишљења да наш народ не би толико ни био против ЛБQТ права да се иста врло надмено не намећу од стране америчког амбасадора и његових сателита.

Има доста примера где је наш народ имао прилично разумевања за припаднике нетрадиционалних сексуалних опредељења.

Посебно, у свом односу према властодршцима.

Неки историчари, да ли злобно, да ли неаргументовано, али питали су се,

одакле нама у нашој поезији онај чувени стих, дилема, недоумица:

„Су чим ћемо пред Милоша … ?“

.

.

32)

У данашње доба,

назвати неког идиотом или будалом,

није политички коректно.

Злобници би рекли, није политички конкретно.

У случајевима осталих професија је увредљиво.

.

.

33)

Волим правду и нестрпљиво је ишчекујем.

Нисам добро чуо

са чиме је такво понашање окривљеног

неспојиво,

али не сумњам,

нешто ће му ипак пришити.

.

.

34)

Људи воле изборе.

И сви очекују да негде буду Изабрани.

Кад тад.

Али, сад, не било где.

Сад је главно провући се у ту тзв. Златну милијарду.

Мада, јбга, велики је то број, ко ти сад може гарантовати да ћеш

баш Ти, са својим ЈМАЗ бројем, успети пронаћи остатак групе.

Ни они који су већ засигурно у тој Златној милијарди, не осећају се баш сасвим сигурно.

Зато је и формиран тзв. „Комитет 300“.

Е, ту кад би се могло некако ући …

Јебеш демократију.

.

.

35)

Судбина је тако хтела,

да одем из родног села,

 и поваздан певам:

„Где је сад мој Београд?“

.

.

36)

Позната докторка

саветује како да препознате болест на време,

па је и приложила своју фотографију

из личне архиве.

.

.

37)

Хтео не хтео, мало, мало па,

човек налети на оне старачке исповести,

са типичним, незаобилазним, закључком:

„Кад бих могао, поновио бих исти пут.“

Би ти, ал’ јебига, не можеш.

Залутао си.

.

.

38)

Каже мени комшија Јовица:

И кад би сутра били избори

опет бих гласао само за демократе или за напредњаке.

Нисам ни питао: Зашто? – јер ми је сам то открио.

– Јер, подржавам директне стране инвестиције, каже Јовица.

Ето, такав је мој комшија Јовица.

И није курир.

.

.

39)

Спорт је пун правила.

Ред мора тачно да се зна.

Многи наши људи обожавају спорт, али опет …

на нама својствен начин.

Уста су им пуна Новака,

али многи од њих, у оба рамена, прихватио по 2 дозе.

Мада, ценимо принципијелност.

.

.

40)

Најновија западна истраживања показују

да су све друштвене мреже, добре, демократске и слободне,

само Тик-ток, није.

Он не ваља.

Он самим својим називом наноси штету Америци и Бајдену.

Подсећа их на биолошки сат.

Стварно, свакога дана,

и мене све више нервира.

.

.

41)

Какав бре, изабрани лекар?

Хоћу неког ко је завршио медицину!

.

.

42)

По налогу светских владара,

сви „парламенти“ усвајају исте законе.

Танка је линија што спаја

посланике власти и посланике опозиције.

То што наши посланици гласају на звонце,

опозиција је разгласила на сва звона.

.

.

43)

Годинама слушамо образложења наших

судбоносних одлука.

Стратешких.

Између историјских НЕ и историјских ДА,

обично иде она кратка прича

о важности компромиса.

.

.

44)

Даме и господо,

разлог мог учесталог обраћања

је покушај вашег преобраћања.

А тачно је,

да сте имало паметни,

не бих морао тако често.

.

.

45)

Велика је и значајна разлика

између односа Америке према Србији и према Републици Српској.

У том смислу, јасно је зашто је Додику много лакше,

да говори оно што сви мислимо.

Нама у Србији је наш Високи Представник легално постављен.

.

.

46)

Зову се факт-чекери.

Негираће све чињенице ако добијају исправне чекове. 

.

.

47)

Нема доказа да су Срби икада

долазили у контакт са развијенијим цивилизацијама,

од сопствене.

Ми само изгледамо

као да смо пали с Марса.

.

.

49)

Народи и политичари су некада били много принципијелнији.

Оно због чега смо ми некада заратили са Аустроугарском

данас би потписао сваки Палмин Баста,

а народ који слави Принципе испао би будала.

Црвене линије су се раније више поштовале

и стално су се и додатно префарбавале.

А кад би мој деда повукао црту,

то би заиста био – дедлајн.

.

.

49)

Питао сам Вештачку Интелигенцију,

кад је тако паметна, да ми исприча неки виц?

– Знаш ли Ко је убио Зеку Роџера? – пита ме АИ.

– Не знам.

– Алвин и веверице.

Кад тад нисам умро од смеха, никад нећу.

.

.

50)

По свему судећи ускоро ће нови избори.

Што би рекао Калигула:

„Већ одавно спремам свог Мркова …“

.

.

51)

Много сам уморан.

Кад би ЦИА хтела да ме узме за спавача,

имао бих неке идеје о будућој сарадњи.

Ја бих им могао бити двоструки агент спавач:

спавао бих и дању и ноћу.

Чола је пропевао, ја не бих.

.

.

52)

Ако и ви сматрате

да је мишљење као дупе,

које свако има,

ја вас молим да водите рачуна

о чему серете.

.

.

53)

На сајму наутике,

узалуд сам тражио чамац,

прикладног имена:

„Антиутопија“.

.

.

54)

Можда ми и јесмо колонија,

али још увек

не морамо сви да говоримо енглески.

Не знам да ли ме разумете?

.

.

55)

Цео град излепљен плакатима:

„Бренах вс Сенидах“.

Значи то је тај Севдах.

Оплаках.

.

.

56)

Да је игђе брата у свијету,

да зна неког у Апелационом …

.

.

57)

Приказивачи његових дела

су намерно истицали

да је аутор расни приповедач,

и то из зависти,

јер је дотични заиста био обдарен.

.

.

58)

Сви се одупиру глобализацији,

а на 5 новина читам исти текст.

Са 5 мрежа ми долазе исте поруке,

јер смо ваљда

сви за мултиполарност.

Што би рек’о Куро Сава:

Истина је само једна, Рашо мој.

Издржи.

.

.

59)

Нисам економски стручњак,

али могу са сигурношћу да тврдим

да ће балон пући.

А ви који јесте економски стручњаци,

само наставите да ми га дувате.

.

.

60)

Сањам да сам 27. марта носио паролу:

„Доста су други правили од нас будале,

време је да сами узмемо судбину у своје руке.“

Пробудим се, изненађен,

јер није 27. март.

.

.

61)

Подсетићу вас на једну

једноставну животну истину.

Кад постанеш забораван,

онда ти је касно да размишљаш

како да останеш упамћен.

.

.

.

62)

Песма добро каже,

таква је била историја Срба:

Гинули смо за слободу немо,

а весеље се ширило на све стране.

.

.

63)

Сви се слажемо, у једном:

Знање, наука, то је ипак најважније.

Али ..

Тешко је стећи статус

енциклопедијски образованог човека

у народу који има узречицу

Јеби ме ако знам.

.

.

64)

Ако сам добро схватио,

најјача политичка партија

је овако објаснила свој курс:

„Лако би ми одбили западне уцене и диктате,

али би онда на власт дошли други

који би то одмах прихватили.

Тако да МИ морамо наставити европски пут

због лицемерја наше опозиције.“

То је то.

.

.

65)

Дис је ипак, највећи српски песник.

Ништа толико не осликава и ову, нашу стварност,

као његова песма „Наши дани“ (link).

Ја лично, прешао сам на афоризме,

јер је за мене поезија умрла

онога дана, кад је Дис написао:

Можда спава.

.

.

66)

Од последње повишице

могу себи да приуштим

само једну

стишњену шунку у цреву – second црево.

.

.

67)

Парадоксално, али …

Хитлер је кажу имао само једно јаје

и опет је легално дошао на власт.

Иако у то доба није било

Проверенице за полну равноправност.

.

.

68)

Ако и мене, једнога дана,

позову у емисију „Актуелности“

(а што не би могло?)

ја бих тамо изнео један, што се каже,

избалансиран став.

На пример …

У овом светском сукобу,

лично мислим да је Србији место на Истоку.

Али, и није толико важно где седимо,

битно је да не наступамо.

.

.

69)

Чудне се ствари дешавају.

После сваке издаје

важних националних интереса, Бог нас погледа

и открије нам нови рудник злата.

Или још неко копа.

.

.

70)

Зовемо га Констатиновић.

Саплићу га две ствари:

Пиће и језик.

.

.

71)

Пројекат дебилизације

је био увелико у току,

кад сам ја,

том констатацијом,

дебитовао.   

.

.

72)

Селебрити Селе.

Пред камером, свакогa јутра.

Необична je комбинација талената.

Лепа к’о уредница, а паметна к’о водитељка.

И сва су јој врата била шарена.

.

.

73)

Погледај багру, анђеле, …

све саме кукавице, криминалци и издајници …

Лакше ћеш се одлучити на оставку.

.

.

74)

Према западним медијима,

Путин има најмање 3 малигне болести,

преживео је два инфаркта и један шлог,

десна нога му је краћа и теже покреће леву руку.

Тако да не би требало бити проблема око хапшења.

Али, ето неће да нам дође,

сад кад нам је најпотребнији.

.

.

75)

Прочитао сам нову Хит књигу хорора,

али сам се најежио тек на крају,

кад сам дошао до последње реченице:

аутор живи и ради у Београду.

.

.

76)

Свака је власт насиље над људима

и избори јесу решење.

Избори нам омогућавају

да одлучимо

хоћемо ли бити власт или људи.

.

.

77)

Демонстранти желе да ОВИ оду,

а да се ОНИ не врате.

Реалност је међутим, таква,

да ОВИ не желе да оду,

а ОНИ чине све да се врате!

Тако је у народу настала равнотежа.

Чекају се НЕКИ који не инсистирају да дођу,

који су увек спремни отићи

и неће тражити да се врате.

А таквих – НЕМА.    

.

.

78)

Пишем вам ово

да бисте схватили

шта се све одвија

под параваном агенција за брачно посредовање.

Ја само желим

да и ви будете упознати.    

.

.

79)

Без обзира на дресове и навијаче,

понекад  је тешко разликовати

аутошовинисте и аутопатриоте.

Нарочито кад крену да дају аутоголове.                                                                                                                                

.

.

80)

Због раширеног подстицања незадовољних

на пљување под прозор надлежним,

власт је морала

субвенционирати замену столарије у свим општинама.                                                                         

.

.

90)

Пристаћемо ми

на срамно обавезујући споразум,

али

не можемо гарантовати

да ћемо поцрвенети.

Ипак је то аутономна област.      

.

.

91)

Како си тужна младости моја,

док гледам жути метео аларм.

.

.

92)

На врх брда

Хилл нам мрда,

испод брда

менталитет крда.                                               

.

.

93)

У вези прислушкивања и праћења

свих видова комуникације грађана

рећи ћу вам само једно:

да је наш став о томе познат.                                                          

.

.

94)

Кад год се неком лидеру

роди идеја

да је постао Отац нације,

ми му по старом обичају,

поцепамо странку. 

.

.

95)

Колико је Запад опседнут

систематским планирањем и извођењем пљачкања,

види се и по популарности и броју филмова о томе

(нпр. Оушн’с 8, Оушн’с 11, 12, 13, … итд).

Штанцују их к’о фељтон, у наставцима.

Нас то не импресионира толико.

Ми купујемо и гледамо све те филмове,

али Западне банке од нас легално износе новац

преко оушн.                                                                          

.

.

96)

Да л’ је било кнежеве вечере? 

Ма не, добили смо ваучер.                                                

.

.

97)

Неки политичари су склони егоцентризму,

пренемагању и најјефтинијој патетици.

Ја, не.  

Мени је најважније да фабрике раде и да нахраним народ.

.

.

99)

Није то sine qua non,

тo je sine qua, qua.

.

.

100)

Молимо уређивачки Колегијум РТС-а

да смањи број забавних емисија,

а да нам повећа број домаћих крими серија.

Да ми гледамо оно од чега се живи.

.

.

101)

Новине пишу

да смо избушени

деловањем страних обавештајних служби.

Препорука наших стручњака је

да то искористимо за пирсинг.

.

.

102)

Још као млад,

био сам одушевљен Пигмалионом

Џорџа Бернарда Шоа.

И касније, више пута сам му се враћао,

али су камере у књижари увек биле укључене.

.

.

103)

Цела нација нам је

„на терапији„.

У сред временске прогнозе

искаче познати доктор

и декламује пригодну

фармацеутску песмицу:

– Меморил капсуле,

да вам свако невреме

не буде незапамћено.

.

.

104)

Ех, кад бисмо ми,

уместо сарме,

имали сармат (link),

у понуди.

Па да представнике Квинте

дочекамо као прави домаћини.

.

.

105)

Открићемо вам неколико тајни из дипломатске кухиње.

Према Бечкој конвенцији, усмени међудржавни споразуми су једнаковажећи

као и они написани невидљивим мастилом.

А да би текст написан невидљивим мастилом могао бити читљив,

потребно је држати га изнад воде у којој се кува жаба.

Пошто жаба никад неће искочити,

тај споразум ће јој бити последње што је прочитала.

.

.

106)

Новине су нам такве

да би колумне на другој страни

требале да имају наднаслов:

Реч увредника.

.

.

107)

Тешко ми је да подржим културу сећања,

кад видим да Валтер разноси ћевапе.

.

.

108)

Ми смо друштвено одговорна компанија,

која поштује све прописе државе у којој послујемо.

Имамо и посебну рампу за Србе.

.

.

109)

Пословично, ни животиње више нису оно што су биле.

Миш сатеран у ћошак, данас размишља о угаоној гарнитури.

.

.

110)

На крају, нешто мало ипак, морам да вам одам.

Могао сам и ја бити угледни српски интелектуалац,

али сам постао афористичар у Јежу.

Паметном доста.

.

.

111)

Као глумац

толико сам ушао у лик интелектуалца

да ме је власт стрпала у затвор,

и тек сада не могу да изађем.

.

.

112)

Смањују се разлике

у опису послова

радника и интелектуалаца.

Они први мотају каблове,

а ови други – спинују.

.

.

113)

Извињавам се ако некоме смета

што и ја качим фотографије онога што једем.

Меа суљпа.

.

.

114)

На насловној страни

најавило интервју са министром полиције:

Ми више не тучемо у истрази.

Опширније унутра.

.

.

115)

Не само да смо у погрешном возу

него је кажу

и ситуација

без преседана.

.

.

116)

Мењају нам културни образац.

Некада се питање „Одакле црпите инспирацију?“ постављало уметницима,

а данас серијским убицама.

.

.

117)

Лако је Немцима,

они имају Алтернативу за Немачку.

Србија, по свему судећи

нема

Алтернативу за Немачку.

.

.

118)

Изнећу и једну јеретичку мисао.

Можда ми нисмо схватили критику Марине Абрамовић

коју нам је упутила

гледањем у магарца.

.

.

119)

Ко год да је на РТС-у одређивао имена емисијама,

много је грешио.

На пример,

назив „Шта радите, бре!“ би боље стајао

емисији: „Таковска 10“.

.

.

120)

Комшије, које су покојног писца пријављивале полицији,

због ремећења кућног реда,

данас му постављају спомен-плочу на улазу у зграду,

јер им то подиже вредност станова.

Ето, шта ти је моћ писане речи.

.

.

.

.

121)

Никад од нас неће бити Запад.

Кад у западном филму видиш

паркиран комби са затамњеним стаклима,

одмах знаш која је служба унутра.

Код нас, то је обично служба за одржавање водовода или лифтова.

Или неки мајстор бравар дошао на интервенцију.

Нисмо ми полицијска држава.

Мада, искрено, код тих наших

увек ме најежи онај натпис:

„Запиши овај број, требаће ти!“

.

.

.

.

.

.

.

.

===============================================================

===========================================

=========================

=======

=======

.

.

 Još sličnih tekstova:

Zapisi neobjektivnog posmatrača

Kamen gori, val se pjeni, i šta preostaje meni?https://dijaliza.wordpress.com/2021/08/30/put-pored-znakova/

Letopis leta 2020, sa obiljem viškova pleonazma Gospodnjeg

Leto, svlačenje, zagađenost, hemija i dijalizne pljačke

Jesen stiže, maske opadaju …

DTS – Dijalizni TV Servis

Ko da mi otme, iz moje duše, Svetski dan bubrega?

Senke nad Dijalizom

Igre za pacijente, pare za organizatore

Paranefrologija – nefrologija za pare

Neodržani govor povodom Svetskog dana bubrega

To je trebao biti dan kao i svaki drugi

.

.

.

.

DiaBloG – 2023

.

.

.

.