Sve što ste oduvek želeli znati o hepatitisu C, a niste imali koga da pitate

Sve što ste oduvek želeli znati o hepatitisu C, a niste imali koga da pitate

• Šta je to hepatitis C?
• Hepatitis C je upala jetre izazvana virusom hepatitisa C (HCV). Virus C hepatitisa se dobija pri kontaktu sa krvlju već obolelog od hepatitisa C.
• Postoji li vakcina za zaštitu od C hepatitisa?
• Ne. Nažalost.
• Kojim se laboratorijskim testovima proverava postojanje C hepatitisa?
• Postoji nekoliko testova koje treba učiniti da bi se utvrdilo da li ste oboleli od C hepatitisa. Vaš doktor može tražiti samo jedan ili kombinaciju od nekoliko različitih testova za utvrđivanje C hepatitisa. To su sledeći testovi:
• Anti-HCV antitela (određivana tehnikom EIA, enzyme immunoassay, ili tehnikom CIA, enhanced chemiluminescence immunoassay). Anti-HCV test se obično radi prvi. Ako je pozitivan, taj nalaz treba potvrditi narednim testovima.
• Potvrdni test je određivanje Anti-HCV antitela RIBA tehnikom (recombinant immunoblot assay). Anti-HCV test nam, nažalost, ne može pokazati da li su antitela na HCV prisutna zbog novonastale C virusne infekcije (akutne) ili su posledica dugotrajne (hronične) infekcije ni da li infekcija više i postoji. Zato se onda rade testovi za određivanje virusa, a ne antitela. To su takozvani PCR (pi-si-ar) testovi i njih ima dve vrste:
• kvalitativni HCV-RNA test i kvantitativni HCV-RNA test. Ovim prvim, kvalitativnim HCV-RNA testom samo se potvrđuje ili negira postojanje virusa u krvi, a ovim drugim (kvantitativnim) HCV-RNA testom određuje se tačan broj (titar) virusa u krvi. Jedan pozitivan PCR test je dovoljan da potvrdi postojanje infekcije sa C virusom. Ali, jedan negativan PCR test nije dokaz da osoba nema infekciju C virusom. Ako se sumnja na infekciju, a PCR je bio negativan, treba ponavljati PCR testiranje.
• Može li test na Anti-HCV antitela biti „lažno pozitivan“? Lažno pozitivan, znači da osoba realno nema HCV infekciju, a test pokazuje (pogrešno) da antitela, tj. infekcija, postoji?
• Da, može. To se posebno dešava u osoba koje nemaju veliki rizik obolevanja od C hepatitisa, a test im lažno pokazuje da su pozitivni na HCV-antitela. Zato je važno da se prvi pozitivni Anti-HCV test potvrdi narednim, preciznijim, testovima.
• Može li Anti-HCV test biti „lažno negativan“? Lažno negativan, znači da test ne pokazuje postojanje antitela, odnosno infekcije C virusom, a ta infekcija realno postoji.
• Da, može. Osobe koje su se tek zarazile virusom C hepatitisa, ali nisu stigli da razviju antitela u dovoljnom broju da bi ta antitela utvrdili testom. Takođe, treba znati da je imunitet nekih osoba toliko oslabljen da ne može ni stvoriti dovoljan broj antitela da bi se ona otkrila testom. U takvih osoba potrebno je učiniti PCR testiranje.                                                                                                                                                                                                   
  Najčešće greške   .
• Koji je najpouzdaniji test za sigurnu potvrdu hepatitisa C?
• Biopsija jetre. Zlatni standard za dijagnozu, kao i za praćenje toka lečenja, odnosno prognozu ishoda bolesti.
• Koliko vremena prođe od zaraze virusom C hepatitisa do pojave anti-HCV antitela koja se mogu dokazati testom?
• Uglavnom posle 4 nedelje. U oko 70% pacijenata se anti-HCV antitela mogu naći čim počnu simptomi infekcije, a u oko 90% pacijenata se nađu tokom 3 meseca od početka simptoma hepatitisa C. Ipak, ono što treba imati na umu, jeste činjenica da mnoge osobe dobiju C hepatitis, a nemaju nikakvih tegoba ili simptoma bolesti.
• Koliko vremena treba da prođe od zaraze virusom C hepatitisa da bi PCR testovi bili pozitivni?
• Već posle 7 do 14 dana od infekcije virus se može dokazati PCR metodom.
• Koga bi obavezno trebalo testirati da se utvrdi ima li C hepatitis?
• Na postojanje C hepatitisa obavezno treba testirati: sve pacijente na hemodijalizi (najmanje svakih 6 meseci, redovno), sve pacijente koji imaju znake ili simptome oštećenja jetre (povišene enzime AST, ALT, GGT, ALP, bilirubin), sve zdravstvene radnike koji su bili u kontaktu sa krvlju hepatitis C pozitivnog pacijenta (ubodom na iglu, prskanjem u oči), svu decu rođenu od majki koje su HCV pozitivne, sve osobe koje su primale transfuziju krvi pre nego što je zakonski postalo obavezno testiranje davalaca na HCV virus, sve intravenske narkomane (čak i ako su samo nekada davno i samo jednu injekciju primili).
• Koji je sledeći korak, šta raditi ako Vam je potvrdni Anti-HCV test pozitivan?
• Treba učiniti osnovne laboratorijske analize (kompletnu krvnu sliku, sedimentaciju, fibrinogen ili CRP, enzime jetre: AST, ALT, GGT, ALP, bilirubin) i sa rezultatima tih analiza javiti se specijalisti za lečenje hepatitisa: infektologu ili hepatologu. Postoje lekovi za lečenje C hepatitisa i jako je bitno da budete redovno pod kontrolom nadležnog specijaliste za hepatitise.
• Može li se desiti da ja imam normalne sve nalaze funkcije jetre (enzime i bilirubin), a da i dalje imam hronični C hepatitis?
• Da, može. To je vrlo česta pojava u pacijenata koji imaju hronični C hepatitis: vrednosti enzima jetre (transaminaza) u krvi mogu da Vam rastu ili opadaju, mogu u nekim periodima da budu i potpuno normalni ili skoro normalni. Čak i kad su ti periodi i po godinu ili više dana, to ne znači da Vi nemate hronični C hepatitis.
• Mogu li biti davalac krvi, ako imam hepatitis C, B ili bilo koji?
• Ne, ne možete. Ako Vam je bilo koji test bio pozitivan na hepatitis C, B, A ili bilo koji drugi, ne možete biti davalac krvi, čak i ako nikada niste bili bolesni, niti imali tegobe od strane jetre.
• Kako neko uopšte dobija C hepatitis? Kako se zarazi?
• Virus C hepatitisa se prvenstveno prenosi u direktnom kontaktu sa krvlju obolelog od C hepatitisa. Na primer, virus C hepatitisa možete dobiti
• ako ste na hemodijalizi koristili opremu ili medicinska sredstva na kojima je bila nečija krv,
• ako ste ikada imali seksualni odnos sa osobom koja je zaražena virusom C hepatitisa,
• ako ste ikada primali krv ili derivate krvi, ili transplantirani organ, od davaoca čija krv je sadržavala virus C hepatitisa,
• ako ste ikada primali injekciju ili imali intervenciju (ili povredu) nekim medicinskim instrumentom na kome je bila krv nekog ko ima hepatitis C,
• ako je Vaša majka imala C hepatitis u vreme kad Vas je rodila,
• ako živite sa nekim ko ima C hepatitis, pa koristite njegov pribor za brijanje ili njegovu četkicu za zube.
• Da li se na dijalizi smeju koristiti isti termometri, hvataljke, makaze ili merači pritiska, za hepatitis negativne i za hepatitis C pozitivne pacijente?
• Ne. Kompletan medicinski pribor mora biti odvojen. Preporučuje se čak i spoljno označavanje bojom pribora za HCV pacijente (crvenom bojom) i za HBsAg pozitivne pacijente (žutom bojom). Nedovoljan broj osoblja u centrima za dijalizu je glavni uzrok da se propisi ne poštuju i da se širenje virusa ne može zaustaviti (link1).
• Koliko dugo virus C hepatitisa može opstati na nekom predmetu i preneti infekciju?
• Istraživanja su pokazala da virus C hepatitisa može opstati na spoljnim površinama i na sobnoj temperaturi najmanje 16 časova, ali ne duže od 4 dana.
• Da li se virusom C hepatitisa možemo zaraziti tokom neke medicinske ili stomatološke intervencije?
• Da. Ako je istim instrumentom vršena intervencija kod pacijenta sa C hepatitisom, a što po propisima ne bi smelo da se radi.
• Da li se C virus prenosi seksualnim odnosom?
• Da. Ali, ne uvek. U svakom slučaju ne bi trebalo rizikovati i zato treba koristiti prezervativ uvek, ako niste sigurni da partner(ka) nema C hepatitis.
• Da li se virus C hepatitisa može preneti tokom oralnog seksa?
• U principu, ne. Ako ne postoje neke (mikro)ozlede na sluznicama, ali to je već kontakt sa krvlju.
• Da li se virus C hepatitisa može dobiti korištenjem istih predmeta u zajedničkom domaćinstvu sa obolelim od C hepatitisa?
• U principu da, ali to nije tako često. Ako se i desi, to je usled direktnog kontakta sa predmetima na kojima su bili (neprimetni) tragovi krvi obolelog od C hepatitisa. Obratite pažnju da Vam koža nije ogrebana, ispucala, da nemate zanoktice, ranice i sl.
• Da li se virus C hepatitisa može preneti tretmanima kod pedikira, manikira, tetoviranjem ili akupunkturom?
• Da, ako nisu poštovani propisi o načinu izvođenja ovih procedura (uvek otpakovati novi sterilan pribor za svakog pacijenta).
• Obzirom da se sada krv svih davalaca testira na viruse C hepatitisa, postoji li mogućnost da se u današnje doba primanjem transfuzije krvi ipak dobije virus C hepatitisa?
• Nažalost, da. Mada je ta mogućnost vrlo mala: ako je davalac krvi bio u fazi kada još nije imao razvijena antitela, a imao je virus u krvi.
• Da li se virus C hepatitisa može preneti ubodom komarca ili krpelja?
• Ne. Hepatitis C se ne prenosi ubodima komaraca ili krpelja.
• Koja je verovatnoća da će dete rođeno od majke obolele od hepatitisa C, tokom porođaja i samo postati zaraženo virusom C hepatitisa?
• Istraživanja pokazuju da se to dešava u 4 od 100 takvih slučajeva. To se dešava samo tokom porođaja i za sada nema načina da se taj rizik potpuno izbegne.
• Da li porodilje koje boluju od hepatitisa C smeju da doje decu? Da li se virus C hepatitisa prenosi dojenjem?
• Nema dokaza da se hepatitis C širi dojenjem, ali ako majka ima naprsline kože (ragade) oko bradavica, onda ne sme da doji dete.
• Kada treba testirati na hepatitis C bebu rođenu od HCV pozitivne majke?
• Bebu ne treba testirati dok ne napuni 18 meseci, jer u njenoj krvi sve do tada mogu postojati anti-HCV antitela od majke. Ali, ako je potrebna sigurnija dijagnoza, a to znači ne test na antitela nego test na virus (PCR metoda), onda se određuje HCV-RNA posle 1-2 meseca starosti. Naravno, PCR treba opet ponavljati na narednim posetama, bez obzira na prvobitni rezultat.
• Šta osoba koja je HCV pozitivna može učiniti da ne prenese virus C hepatitisa nekom drugom?
• ne sme da bude davalac krvi, organa za transplantaciju, tkiva ili semena,
• ne sme da dozvoli da još neko koristi njene lične stvari, kao što je pribor za brijanje, četkica ili konac za zube, grickalice za nokte i slično,
• treba da zavije ili prekrije flasterom spoljne ogrebotine ili posekotine kože,
• treba da upozori ostale, npr. pri nekom tretmanu, intervenciji ili direktnijem kontaktu da je HCV pozitivan.
• Da li osoba obolela od hepatitisa C treba da primi vakcinu protiv hepatitisa B?
• Da. Ako nije ranije vakcinisana ili već preležala B hepatitis, a obavezno mora da primi vakcinu ako je izložena riziku dobijanja B hepatitisa.
• Da li pacijent sa HCV infekcijom koji ima samo jednog dugogodišnjeg seksualnog partnera treba da nešto menja u upražnjavanju seksa?
• Ne. Mala je verovatnoća širenja HCV infekcije običnom seksualnom aktivnošću sa jednim partnerom. A da biste smanjili i tu verovatnoću možete koristiti latex kondome, u svakom slučaju.
• Kolika je pouzdanost zaštite prezervativom od HCV infekcije tokom seksa?
• Nema tačnih podataka kolika je efikasnost prezervativa u zaštiti od HCV infekcije, ali njihovo pravilno korištenje sigurno smanjuje verovatnoću dobijanja HCV infekcije seksualnim putem.
• Šta oboleli od hepatitisa C može učiniti da zaštiti svoju jetru?
• Mora potpuno prestati sa uzimanjem alkohola. Mora ići na redovne kontrole kod specijaliste infektologa-hepatologa. Ne sme uzimati nikakve nove lekove ili (biljne) preparate iz slobodne prodaje, dok mu to ne odobri nadležni infektolog-hepatolog. Treba se vakcinisati protiv drugih hepatitisa (B i A), ako već ima oštećenje jetre.
• Postoji li specijalna dijeta za obolele od hepatitisa C?
• Da. Mnoge od tih dijeta su dostupne i preko sredstava javnog informisanja, ali se morate uvek konsultovati sa svojim lekarom pre započinjanja dijete.
• Da li se virus C hepatitisa može preneti zagrljajima, kijanjem, kašljanjem, rukovanjem, korištenjem istog pribora za jelo, hranu ili piće?
• Ne. Virus C hepatitisa se ne prenosi uobičajenim kontaktima, zagrljajima, kijanjem, kašljanjem, korištenjem istog pribora za jelo, hranu ili piće.
• Da li HCV pozitivni trebaju biti odvojeni od negativnih, u školi, na poslu, vrtiću ili drugim mestima rada ili okupljanja?
• Ne. Ne trebaju biti niti odvojeni niti na bilo koji način diskriminisani zato što su hepatitis C pozitivni.
• Da li se virus hepatitisa C prenosi preko dijaliznog aparata?
• Istraživanja su pokazala suprotstavljene rezultate: jedni kažu da se prenosi, a drugi su utvrdili da se ne prenosi. Evo primera istraživanja gde je utvrđeno da se virus preneo: Link2, Link3. A evo i istraživanja gde se tvrdi da se ne prenosi: Link4, Link5. Pošto nema opšte saglasnosti, treba biti obazriv, kao da je prenos moguć. Najčešće su spojnice merača venskog i arterijskog pritiska, mesta gde krv prodre u aparat i tako aparat postane kontaminiran.

Najčešća mesta ulaska krvi i virusa u aparat za hemodijalizu.

• Koji su simptomi, tegobe, znaci obolevanja od hepatitisa C?
• Različiti su i različito izraženi. Povišena temperatura, zamaranje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, tamnija mokraća, stolica boje ilovače, bolovi u zglobovima, žuta boja kože i sluznica oka.
• Koliko vremena prođe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma i znakova bolesti?
• Ako se uopšte pojave simptomi i tegobe, to je u proseku oko 6-7 nedelja posle zaražavanja virusom, ali može da bude u rasponu od 2 nedelje do 6 meseci.
• Da li je moguće imati hepatitis C, a ne znati za to uopšte?
• Da. Mnogi ljudi upravo tako imaju C hepatitis, a da uopšte nisu toga svesni.
• Da li i osobe koje imaju HCV, a nemaju nikakve tegobe i znake aktivnosti bolesti, isto mogu da prenose virus?
• Da, apsolutno da. Ljudi koji i ne znaju da imaju C hepatitis mogu isti preneti drugim osobama.
• Kakav je tok bolesti kod hepatitisa C? Da li se može desiti spontano ozdravljenje?
• U 75-85% osoba virus C hepatitisa prouzrokuje dugotrajnu (hroničnu) infekciju.
• U 60-70% pacijenata se održava hronično oštećenje (bolest) jetre.
• U 5-20% pacijenata može se razviti ciroza (sušenje) jetre, tokom narednih 20-30 godina.
• 1-5% osoba razviju teške (smrtonosne) forme bolesti: karcinom jetre ili cirozu.
• Hepatitis C je najčešća indikacija za transplantaciju jetre.

• Da li je moguće spontano prebolovati, preležati hepatitis C, bez ikakve terapije?
• Da. Akutni hepatitis C u oko 15-25% slučajeva završi ozdravljenjem i bez lečenja. Ali, ako se dijagnostikuje, lečenje treba sprovesti da bi se sprečio rizik prelaska u hronični C hepatitis, koji se teže leči.
• Šta je terapija za hronični hepatitis C?
• Kombinovana terapija pegilovanim interferonom i ribavirinom je terapija koja je do sada pokazala uspeh u određenom broju slučajeva. Noviji lekovi su tzv. inhibitori proteaza: boceprevir (Victrelis™), telaprevir (Incivek™), Simeprevir (Olysio™) i Sofosbuvir (Sovaldi™). Uspeh terapije je najviše zavisio od podvrste (genotipa) virusa C hepatitisa. Genotip 1 je imao nešto slabije rezultate u odnosu na genotipove 2 i 3. Sam interferon (kao monoterapija) se obično daje pacijentima kod kojih je primena Ribavirina kontraindikovana. Ribavirin se ne daje sam, jer kao monoterapija nema efekta.
• Koji su neželjeni efekti lečenja interferonom?
• Brojni su. Većina pacijenata se žali na simptome identične simptomima gripa: groznica, zima, jeza, drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, ubrzan rad srca. ovo se obično dešava na početku lečenja, a posle su ove tegobe manje izražene. Kasnije se javljaju zamaranje, gubitak kose, pad broja leukocita, trombocita ili eritrocita, problemi sa mišljenjem, promene raspoloženja, depresija. teške nuspojave (u oko 2% slučajeva) su bolest štitaste žlezde, porast šećera u krvi, suicidalni porivi, epileptički napadi, akutna srčana slabost, problemi sa disanjem, vidom i sluhom, infekcija. Moguće je ček i pogoršanje funkcije jetre, koje može biti i fatalno. Doza interferona se zato morala smanjivati u većine lečenih (60%), a mnogima je tretman i prekidan zbog nuspojava (15%). Trudnicama je zabranjeno davati interferon.
• Koji su neželjeni efekti kombinovane (interferon + ribavirin) terapije?
• Osim nuspojava gore navedenih za interferonsku terapiju, ribavirin može izazvati težak pad eritrocita, anemiju. Ne daje se ni pacijentima sa insuficijencijom bubrega. Ribavirin može izazvati i poremećaje kod ploda pa se ne sme davati trudnicama.
• Šta znači genotip virusa?
• Genotip je pokazatelj genske strukture virusa. Postoji najmanje 6 različitih genotipova virusa C hepatitisa. Genotip 1 je najčešći u našim krajevima. Njegovo lečenje traje 12 meseci, a genotipova 2 i 3 šest meseci.
• Da li treba uraditi određivanje vrste genotipa virusa C pre terapije?
• Da. I genotip i titar (broj replikacija) virusa. Postoji najmanje 6 genotipova i preko 50 podvrsta HCV, pa je za doziranje i trajanje lečenja potrebno saznati i ove karakteristike virusa. Kada se jednom odredi genotip, to se više ne mora ponavljati, jer se genotip ne menja tokom infekcije.
• Zašto većina pacijenata ostaje infektivna?
• Zato što pacijent zaražen sa HCV stvara antitela na delove virusa, a svaka promena virusa tokom infekcije ima za posledicu da ga postojeća antitela više ne prepoznaju. Zato C virus postiže i održava dugotrajnu infektivnost.
• Da li pacijenti na hemodijalizi trebaju biti odvojeno dijalizirani, na posebnim aparatima, u posebnim prostorijama i sa posebnim osobljem?
• Oko ovog pitanja postoje različiti stavovi i različita praksa u pojedinim državama i u pojedinim centrima, ali je sve veći broj centara i država koji odvajaju hepatitis C pozitivne pacijente na posebne aparate, a ponegde i u posebne prostorije. Osoblje ne sme preći od jednog dijaliznog pacijenta ka drugom, dok ne opere ruke i dok ne stavi nove zaštitne rukavice. Prema evropskim propisima odvajanje (aparata, pacijenata i osoblja) se posebno preporučuje u centrima ili državama gde postoji veći procenat HCV pozitivnih pacijenata (preko 5%).

Aparati i pribor za dijalizu hepatitis C pozitivnih pacijenata obično se označavaju crvenom bojom.

• Da li se jedna osoba može zaraziti sa jednim, pa posle i sa drugim genotipom virusa C hepatitisa?
• Da, nažalost. Iz gore navedenog razloga, prethodna infekcija izazove stvaranje antitela koja ne mogu da zaštite pacijenta od ponovne infekcije istim ili drugačijim genotipom virusa. Iz istog razloga, ne postoji efikasna preventivna ili postekspozicijska (posle izlaganja virusu) terapija (npr. imunoglobulini).
• Koliki je rizik od zaražavanja virusom C hepatitisa zdravstvenog radnika koji se ubode na iglu kontaminiranu HCV pozitivnom krvlju?
• Ubodom na iglu zaraženu sa krvlju HCV pozitivnog bolesnika oko 2 % zdravstvenih radnika dobije hepatitis C (opseg 1-10%).
• Šta zdravstveni radnik treba da učini ako se ubode ili povredi predmetom kontaminiranim krvlju obolelog od C hepatitisa?
• Treba da dobro ispere i očisti ranu, da uzme laboratorijske (svoje i krvi pacijenta) analize krvne slike, parametara upale, hepatitis testova (anti-HCV, HBsAg, HIV) i funkcije jetre (AST,ALT,GGT,ALP i bilirubin), da odmah prijavi povredu na radu i da se javi nadležnom infektologu radi daljeg praćenja, dijagnostike i eventualnog lečenja. Nikakav interferon, ni imunoglobulin, ne smeju da se daju u tom (postekspozicijskom) periodu. U daljem praćenju vrše se testiranja na HCV (anti-HCV i HCV-RNA) već posle 2-6 nedelja, a zatim na 3-6 meseci, zajedno sa određivanjem nivoa transaminaza.
• Da li zdravstveni radnik zražen virusom C hepatitisa može da nastavi da radi sa pacijentima na svom radnom mestu ili ga treba premestiti na radno mesto gde nije u kontaktu sa pacijentima?
• Nikakva ograničenja se ne trebaju nametati zdravstvenom radniku koji se zarazio HCV virusom. Rizik prenošenja HCV sa zaraženog zdravstvenog radnika na pacijenta je vrlo, vrlo mali, a standardne mere zaštite, uključujući pranje ruku, zaštitnu odeću, rukavice i pažljivo odlaganje oštrih predmeta, se podrazumevaju.
• Ako je pacijent Anti-HCV pozitivan, a HCV-RNA negativan (PCR), šta to znači?
• Antitela na HCV ne koreliraju sa prisustvom HC virusa u krvi. Postoji nekoliko objašnjenja zašto neko ima ovakve rezultate:
• HC virus se negde zakopao u dubini tkiva jetre i nije u krvotoku da bi se otkrio testom,
• HC virus se u krvi može pojavljivati i nestajati, tokom određenih perioda vremena,
• broj kopija virusa je bio toliko mali da PCR test nije bio dovoljno osetljiv da bi registrovao virus,
• Anti-HCV antitela mogu postojati u krvi pacijenta jer je bio inficiran, ali mu je virus odavno nestao iz organizma,
• Anti-HCV antitela se mogu dobiti pasivno, iz transfuzija krvi, ali u tom slučaju nestaju posle nekoliko nedelja.
• Može biti da je (ELISA) test za Anti-HCV antitela bio lažno pozitivan, u tom slučaju treba učiniti i potvrdni (RIBA) test na anti-HCV antitela.
• Jedino ako se utvrdi postojanje anti-HCV IgM klase, onda to prilično pouzdano ukazuje na akutno postojanje virusa C hepatitisa u krvi pacijenta.
• Pacijent koji je anti-HCV pozitivan smatra se infektivnim, osim ako se potvrdnim testom ne utvrdi lažna pozitivnost prvog testa.

• Da li Anti-HCV pozitivne, a HCV-RNA negativne pacijente treba izdvojiti od ostalih Anti-HCV i HCV-RNA pozitivnih pacijenata?
• Ako je HCV-RNA negativnost nastala kao posledica lečenja, treba ih odvojiti od HCV-RNA pozitivnih, da ne bi dobili reinfekciju, ali im i dalje treba proveravati negativni status, da nisu možda lažno negativni.
• Da li pacijentima koji dolaze iz drugog centra treba uraditi anti-HCV i PCR testove?
• Da. Anti-HCV obavezno, a prema preporukama (KDIGO) nefrologa potrebno ga je i ponoviti ako je bio negativan. PCR test obavezno odmah uraditi, ako su transaminaze povišene. A ako se sumnja na svežu HCV infekciju, PCR treba uraditi i svim pacijentima sa kojima je inficirani bio u kontaktu ili u istoj dijaliznoj prostoriji.
• Koliko u svetu i kod nas ima zaraženih virusom hepatitisa C?
• Broj hronično inficiranih virusom hepatitisa C u svetu je oko 150 miliona ljudi ili svaki 12. stanovnik. Godišnje se pojavi 3-4 miliona novoobolelih. U Srbiji je ukupno oko 500.000 inficiranih, a godišnje se leči tek njih nekoliko stotina. U 2011. godini na terapiji je bilo 367 obolelih, tokom 2012. registrovani broj novoobolelih porastao je na 602, dok je broj zvanično lečenih pao na 309.
• Šta svetska medicinska udruženja preduzimaju u borbi protiv hepatitisa C?
• Da bi ukazala na značaj i razumevanje problema hepatitisa Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je ustanovila Svetski dan borbe protiv hepatitisa. Za taj dan izabran je: 28 juli.

 

Toliko.

.

Ako bude još neko pitanje, rado ćemo odgovoriti i na njega.

.

DiaBloG – ST

2014.

.

.

Dodatna stručna literatura (na engleskom):

http://www.kidney-international.org/article/S0085-2538%2816%2900292-1/pdf

Zašto još uvek nema novootkrivenih lekova protiv C-hepatitisa u našim apotekama:

fond-strateske-kulture/tihi-ubica-ili-kome-nema-leka-hepatitis-c-i-zapadna-farmaceutska-industrija/

 

.

.

.     .     .

Edwin Tan 2013

.     .     .

Ja sam i lekar i pacijent, istovremeno – sa obe strane belog mantila

Na dijalizi sam nešto manje od tri godine.

Izneću neka moja iskustva i zapažanja. Nadam se da će to nekima koristiti, a da ćemo svi zajedno moći da poboljšamo neke stvari.

Razmišljao sam da li da koristim prava imena ili … Ne bih želeo da bilo ko ima problema.

Dijaliza mi je došla nenadano. Urađena mi je arteriovenska fistula iako mi je načelnik moje dijalize najavljivao najmanje  šest meseci do dijalize. Morao sam na dijalizu 8 dana nakon operacije arteriovenske fistule. Objasnili su mi da je centralni venski kateter rutinska stvar. Doktorka koja je to trebala da mi uradi mi je rekla da će pokušati da mi stavi kateter na desnu stranu, a ako ne uspe pozvaće pomoć. Ubola me je nekoliko puta u desnu stranu vrata, a zatim prešla na levu stranu. Posle dvadesetak uboda (ne preterujem) je odustala. Čekala je drugu doktorku. Druga me je bola uporno i dugo. Čekale su treću doktorku. I ona me je bola. Nije moguće brojati. Nakon tri sata i 15 minuta me je ubola u desnu stranu. Tako krene moja prva dijaliza.

Na drugoj dijalizi mi obore pritisak na 90/50. Sve mi se vrtelo u glavi. Bolesnica do mene (Slađa) koja je na dijalizi 16 godina mi je savetovala da tražim da mi podignu soli. Na trećoj dijalizi koagulacija, ranije isključenje, deo krvi je ostao u dijalizatoru i sistemu. Slađa mi kaže da je trebalo da isperu fiziološkim rastvorom. Svi ostali u sali ćute i ništa ne govore. Shvatio sam da se ona dobro razume u dijalizu, da je za 16 godina pokupila mnogo o dijalizi. Nakon mesec dana sam premešten u drugu smenu u kojoj sam se dijalizirao nešto više do dve i po godine. Vraćen sam ponovo u prvu smenu. Pričam sa Slađom (koja sada ima 18 godina na dijalizi). Pitam je koliki joj je PTH i fosfati. Ona ne zna ništa o tome. Svi ostali spavaju.

Na prvoj mojoj dijalizi u drugoj smeni Marika kolabira. Spuštaju joj glavu, polivaju je vodom, podižu joj noge. Na sledeće dve dijalize opet kolabiranje sa svim propratnim dešavanjima. Predložim joj da poveća vreme dijalize sa 4 na 4 i po sata. Marika to posluša i mesecima nakon toga nije kolabirala. Svi ostali uglavnom spavaju. Onda smo imali pet sedmica bez eritropoetina. Predložim Mariki da kupimo sebi. Ona samo ćuti. Ja sebi nabavim. Nakon toga nam urade analize i Mariki je krvna slika mnogo pala (hemoglobin 7,5 g/dl). Od onda Marika kupuje sve što nemamo. Ja sebi kupujem ampule Beviplexa. Marika takođe. Malo po malo i cela smena je kupovala Beviplex. U svim drugim smenama samo jedan bolesnik kupuje Beviplex. U smeni je sa nama bio Dragan (pokojni). Marika mu je govorila da mu je pumpa 180 malo i da treba du bude bar 250, a on je ljutito odbrusio da gleda svoja posla i da ne zabada nos gde joj nije mesto. Sa nama je godinu dana bio Slobodan. Marika ga je godinu dana nagovarala da pita kakve su mu analize. Nikada nije pitao kakve su mu analize. Uvek je samo ćutao. Povremeno su mu davali transfuziju krvi. Ogromna većina spava i ne pita ništa. Najbrojniji zahtevi su da se isključe ranije. Imali smo Milevu i Hatidže (obe pokojne) koje su uvek uporno insistirale da ih isključe ranije i nakon desetak zahteva su isključivane. Mislim da im ni jedna dijaliza nije bila duža od 3 sata. Normalno je da su kratko bile na dijalizi.

Bilo je još mnogo događaja ali za sada toliko. Za veliku većinu neželjenih događaja su odgovorni pušenje i mobilni telefoni, bar na mojoj dijalizi. Kod nas se ne puši. Sestre izlaze na pušenje. Zato mi je jednom aparat pištao šest minuta. Sreća da se dobro završilo. Mobilni telefoni su različiti. Na deo poziva se sestre javljaju glasno i jasno, pozivi  traju kratko i ne izlaze iz sale. Za drugu vrstu poziva pričaju tiho i dugo i obavezno prekidaju bilo kakav posao i izlaze iz sale. I to sam preživeo (doduše sa malo komplikacija, ali mi je nakon dva i po sata bilo bolje). U nekim zdravstvenim ustanovama je veliki problem prekomerna upotreba alkohola, ali to na dijalizi gde sam ja nije problem, a imam utisak da nije problem ni na drugim dijalizama. Kod nas je prilično raširen običaj da se doktoru odnese viski ili neki drugi alkohol, a sav taj alkohol se ne prosipa.

Moj je utisak da svima dijaliza dođe naglo, iznenada. Svi su zbunjeni. Manji deo shvata da živimo zahvaljujući dijalizi. Mislim da veći deo misli da je neko izmislio dijalizu kako bi im zagorčavao život. Ostali ćute i spavaju.

Ogromna većina ćuti i spava. Malo njih pokušava da nešto uradi da im dijaliza bude bolja. Imali smo jednog doktora koji je hteo da se ubije nelečenjem bubrežne bolesti za koju je znao. Kada je upao u komu sa urejom od 96 mmol/l i kreatininom od 1700 mmol/l stavili su mu centralni kateter i uključili ga na dijalizu. Kada je došao svesti nije ništa prihvatao. Kasnije je promenio stav.

Od samog početka sam pokušavao da što više saznam. Važne informacije sam dobio (od sada pokojnog) dr Dejana Gornjakovića, fizijatra koji je radio u Gamzigradskoj banji, a dijalizirao se u Zaječaru. Na internetu sam našao Zvonka iz Loznice. Poslao sam mu email i vrlo brzo dobio odgovor. Onda sam ga zvao telefonom. Nije mi se javljao. Nakon petnaestak minuta je on zvao mene i rekao da nije mogao da se javi jer se isključivao. Uvek mi je davao savete.

Nalazio sam i čitao sve do čega sam mogao da dođem na internetu.

Rešio sam da to spakujem u jednu knjigu koja bi imala sve što interesuje bolesnike, pa i nešto više. Osnovna zamisao je bila da knjiga bude mala i da se deli besplatno. Osnovali smo naše udruženje bubrežnih bolesnika na dijalizi u Boru. Očekivao sam pomoć od opštine, rudnika, firmi koje nam isporučuju materijal za dijalizu. Nadao sam se da ćemo tako moći da štampamo i besplatno bolesnicima delimo priručnik o dijalizi. Topionica i rafinacija bakra je u 2012. godini imala ukupan prihod od preko 29 milijardi dinara (nije greška) po podacima Agencije za privredne registre. Rudnik bakra Bor je imao ukupan prihod oko 18 milijardi dinara u 2012. godini. Firma koja najviše zarađuje na dijalizi u Srbiji je po podacima Agencije za privredne registre u 2012. godini imala prihod od 5 milijardi dinara. Za mene su to ogromne pare. Obratio sam im se sa dva dopisa, pokušao da dođem do rukovodećih ljudi telefonom, emailom ili lično. Jedino sam uspeo da dođem telefonom do direktora topionice koji mi je rekao da ne mogu ništa da pomognu. Ostali su ostali potpuno nemi, osim predstavnika jedne firme koji mi je obećao 24. novembra 2013. godine kada smo bili u Skupštini Srbije. Obećao je da će njegova firma štampati priručnik, a kasnije se nikako sa njim nije mogao da uspostavi kontakt. Iz opštine Bor sam dobio jedini pisani odgovor. Glasio je da nemaju sredstva. Ipak su obezbeđena sredstva dovoljna da štampamo priručnik.

Knjigu je čitao nefrolog koga ja izuzetno mnogo cenim. Malo je depresivno što mi je u emailu napisao da treba da budem zadovoljan ako knjigu pročita više od 5 bolesnika u Boru i više od 25 bolesnika u celoj Srbiji. Učinilo mi se da je to malo, ali je izgleda realno.

Obraćao sam svim registrovanim udruženjima bubrežnih bolesnika u Srbiji. Od ogromne većine nisam dobio nikakav odgovor. U svim dijalizama u Srbiji je aktivno oko 5-6 osoba. Trebalo bi da budemo glasniji i da se izborimo za bolji položaj ukupno u društvu, za bolje dijalize.

Dobio sam informaciju da su na VMA potpisivali peticiju za HDF. Kažu da imaju udruženje, ali ono nije u registru udruženja. Udruženje bubrežnih bolesnika Kliničkog centra Srbije je brisano iz registra 14.1.2014. godine. Niš nema udruženje. Pokušavam da u ličnim kontaktima sa osobama iz Subotice, Smederevske Palanke, Beograda, Novog Sada organizujemo zajednički nastup prema ministarstvu. Godinama je vrlo aktivan bio Zvonko iz Loznice, ali je sada znatno manje aktivan zbog problema koje ima.

Ranije je sajt Renalis bio praktično jedini. Već dve i po godine na Facebooku postoji stranica Hemodijaliza Transplantacija. Sada imamo i ovaj sajt o dijalizi. Moram da pohvalim sve koji stoje iza ovog sajta.

Postojao je časopis Renalis, a sada i Nefro. Oni su pod kontrolom jedne firme, ali su takođe korisni.

Nadam se da ćemo svi zajedno uspeti da poboljšamo dijalizu u Srbiji.

Ljubinko Todorović

Bor

.

.

.     .     .

.     .     .

Kako se kontroliše dijalizni centar?

Kako se kontroliše dijalizni centar, ili: 88 pitanja za druga menadžera.

Poštovani čitaoci,

Nakon posta Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar, dobili smo od pacijentkinje iz Doboja, kompletan upitnik, ne o tome šta treba pitati, nego kako se kontroliše dijalizni centar. Nažalost, radi se o formularu koji važi samo za centre u Republici Srpskoj. Ali, već nakon prvog čitanja vidi se koliko su oni ispred nas, kada je u pitanju kvalitet dijalizne zdravstvene zaštite. Imaju zakonski uređene propise o dijalizi, imaju precizne Ugovore sa davaocima usluge dijalize i imaju odličnu kontrolu rada tih centara (iz Fonda i iz Ministarstva zdravlja). Nekoliko pitanja na koja medicinari i menadžeri dijaliznih centara moraju odgovoriti tiče se mišljenja pacijenata o njihovom zadovoljstvu ili primedbama na lečenje, što je za svaku pohvalu. Čitajte i razmišljajte, koliko smo mi daleko od svega ovoga.

DiaBloG – 2014

.

.

.      .      .

.      .      .

A F O R I Z M I

A  F  O  R  I  Z  M  I     –     Rijaliti u kojem svi učestvujemo

(Izbor iz aforizama dostupnih na internetu)

• Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren.

• U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori.

• Koliko me rasplače poskupljenje, toliko me zasmeje objašnjenje.

• Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava.

• Nesposoban u službi dotera onoliko koliko sposobnih otera.

• Pita bilten biltena: koliko si danas napravio kretena?

• Tužno je kad malo čelo smišlja veliko načelo.

• Pomirisa ruža svoj koren i reče: – Ala smrdi!

• Statistika naša dika, što poželiš to naslika.

• Sve što je bilo za dizanje, dignuto je. Meni je ostavljen moral.

• Poreklo njegovog bogatstva tražite u mom siromaštvu.

• Položaj kičme nije vam najbolji, ali zato su vam ostali položaji sjajni.

• Nemoćna glava uvek sanja jednu moćnu ruku.

• Mora da je prijatno imati istomišljenike. Čak i kad ne misliš.

• Bolesnik na vlasti zida opštinu. Zdrav čovek na vlasti zida bolnicu.

• Nekada smo mi, građani, uzvikivali parole, a vlada nas posmatrala. Danas vlada uzvikuje parole, a mi je posmatramo.

• Sve što ste obećali narodu, narod vam je omogućio da imate.

• Skica štrebera: mnogo podobnosti, malo sposobnosti.

• U šumi vila, u vili “mercedes”, u “mercedesu” srce, u srcu ljubav, za radničku klasu.

• Kad se svrstaš u redove neprijatelja, ostaje ti da prijatelje tražiš između redova.

• Mole se moćnici da udvorice plaćaju iz svog džepa.

• Umiljato jagnje dve majke sisa, a trećoj priča da je siroče.

• Teško je biti svetiljka u narodu u kojem se deca na sijalicama uče gađanju.

• Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne.

• Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe.

• Tek kad su istaknuti lingvisti Beograda i Zagreba počeli da se plaze jedni na druge, videlo se da im je jezik isti.

• U filozofiji je odnos opšteg i pojedinačnog veoma zanimljiv. Zar vas ne zanima kako opšte dobro postaje pojedinačno?

• Danima vežbam kako da odlazećem dam nogu, dolazećem ruku, a da ne padnem.

• Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti idealno.

• Neki u poplavama vide šansu da postanu admirali.

• Svako zahlađenje je prilika da se nula istakne.

• – Dokle god ima sirotinje svako je bogatstvo nepravedno – reče pčela. – Ne može se to reći, bez ozbiljnih analiza – reče trut.

• Ako vas sretne političar i seti se da ste mu školski drug, znajte da mu ne ide baš najbolje.

• Divno je imati svoje ljude, znaš tačno ko će te sahraniti.

• Naša poljoprivreda je najnaprednija na svetu. Kod nas u toku godine seljaci oberu bostan u više navrata.

• Kad je satira na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla.

• Zamerate mi što se igram rečima. Ugledaću se na vas, igraću se ljudima.

• Jadna je pravda koja mora da se pravda.

• Kod nas je toliko svetinja da čoveku samo ostaje da se krsti.

• Taksi te odveze pa otkuca. Cinkaroš otkuca pa te odvezu.

• Blago modernom čoveku. Pakuju mu sve bolje.

• Naša je fauna puna pauna.

• Kako ispitivati poreklo jedrilice, kad je jedro sašiveno od zastave.

• Politika je kvasac, a narod brašno. Kad hleb uspe svi hvale kvasac. Kad hleb ne uspe, ne valja brašno.

• Prvo si čovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka.

• Godine u Srbiji su kišne ili sušne, ali sve su istorijske.

• U ostalim revolucijama možeš da budeš revolucionar doživotno. U seksualnoj samo neko vreme.

• Niko nije protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka.

• Kako na nebu tako i na zemlji. Veliki medved je sinonim za velika kola.

• Bolje vrabac na grani nego golub u čvrstoj ruci.

• Nama su potrebni ljudi od gvožđa. Tako je, prihvati rđa, sva srećna.

• Bogaćenje je mnogo loša pojava, ali je mnogo lepa stvarnost.

• U početku je socijalizam bio protiv socijalnih razlika, zatim su socijalne razlike bile protiv socijalizma.

• Kad čujem da uvozimo gluposti, meni se plače. Pomislim: koliko su naše domaće gluposti bolje.

• Dosadili ste sa tim pričama o socijalnim razlikama. Šta hoćete? Da “mercedesom” ujutro razvozim radnike na posao?

• Bili smo zemlja ratara i stočara. Polako postajemo zemlja vratara i sobara.

• Došla su vremena kad nameštaj ima stila, a vlasnici ga nemaju.

• Ništa što je strano nije mi strano.

• Recite mi kako se može kontrolisati rađanje, a ne može bogaćenje? Koja je strast jača?

• Čovek čeka priliku, nečovek nepriliku.

• Svuda se napreduje pomoću tuđih glasova, osim u operi.

• U životu ima bivših ljudi, ali nema bivših podlaca.

• Čovek se kiseli kao i kupus. Dovoljno je odozgo staviti kamen sumnje.

• Žele moj kraj jer ja znam njihov početak.

Vlada Bulatović VIB

.

• Veterinar sam četrdeset godina, a još nisam video ovakvu stoku.

• Otkad sam čuo šta mislim ne verujem u to što čujem.

• Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.

• Istorija: velike sile svakoga dana biju nekog malog agresora.

• Osećam da bi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.

• Životinje su najopasnije kad se u njima probudi čovek.

• Doći će dan kada će jedan razbojnik biti razapet između dva Hrista.

• Dižu se ljudi i ruše spomenici. Zatim se dižu spomenici i ruše ljudi.

• Pametan vođa uvek oprašta narodu sve svoje greške.

• Mi se nikada ne vraćamo na nešto staro, uvek se vraćamo na nešto novo.

• Mogao bih da živim i bolje, ali me je sramota.

• Tiranin se ne raduje kraju čak ni kad mu je rodni.

• Radio je učinio da se glupost čuje, a televizija je omogućila da se i vidi.

• Ubedili su me, ali im ne verujem.

• Čoveka je lako naterati da govori ono što ne misli, ali niko ga ne može naterati da misli ono što govori.

• Gde si oče da mi i ti daš savet koji neću poslušati.

• Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.

• Srećnim narodima budućnost dolazi sama, nesrećni narodi moraju da idu po nju.

• Otišao sam u bolji život, vraćam se za pola sata.

• Progutao sam svoje mišljenje, od toga sam debeo.

• Rad je od čoveka napravio majmuna, a jednom se dogodilo i obrnuto.

• Čoveku je lakše objasniti da je srećan nego da je sit.

• Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve.

• Nema prošlosti koja nekada nije bila budućnost.

• Sposoban čovek odlazi u četnike a vraća se iz partizana.

• Bio je besmrtan dok je bio živ.

• U srećnim zemljama čovek ima pravo da bude nesrećan.

• Otkako sam sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome.

• Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde.

• Da sam slep živeo bih u svome mraku. Ovako, ko zna u čijem mraku živim.

• Nisam ja s vama čuvao ovce. Ja sam sâm čuvao ovce.

• Uvek bih mogao da se borim za neku veliku stvar, ili za dve-tri manje.

• Teško jednom miru između dva rata.

• Zbog velikog interesovanja istorija će primati nove istorijske ličnosti.

• Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli.

• Kako da ne budem srećan? Gde god pogledam sve moj do mojega.

• Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.

• Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kraj.

• Kako da verujemo čoveku kad pretke drži u kavezu, a potomke u neizvesnosti.

• Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima.

• Dok je čovek bio majmun drvo mu je bilo otadžbina.

• Volite male ljude i igrajte se njima.

• Srećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude. Često mi se pričini da su to sve samoubice kojima je neko platio da žive.

• Naš novi čovek, naši novi putevi, naše nove ideje, naš novi kaput, naš novi cilj, naša nova prošlost, naš novi život, naši novi zakoni, naša nova budućnost, naši novi odnosi, naš novi izlaz, naša nova sredina. Sve je oko mene novo, a mene hvata naš stari strah.

• Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.

• Sam si masa, a u masi sam.

• Moja otadžbina je mala, volim je jer mi je žao.

• Kad se od čoveka pravi rebro svako je bog.

• Telo svakog tiranina potopljeno u narod istiskuje onoliko naroda koliko je tiranin težak.
  Brana Crnčević

.

• Podzemlje je bolje organizovano od administracije. Oni na licu mesta overavaju!

• Ministar je opet pogrešno citiran. Novinari ga nisu pitali šta je hteo da kaže!

• Među sudijama ima i poštenih pojedinaca. Ništa manje nego među kriminalcima!

• Nije strašno što pišamo uz vetar. Bitno je da stvar držimo u svojim rukama!

• Kadrovske promene u podzemlju mnogo su brže. Obavljaju se rafalno!

• Svedok je dužan da govori istinu i samo istinu. Sud ne interesuje šta je video.

• Mi smo za Evropu važna karika. Samo smo se otkinuli s lanca.

• Mi smo prvi došli na Balkan. U tome je naša prednost nad starosedeocima.

• Narodi se kolju, a generali dobijaju čvarke.

• Zločin se ne isplati. Mi to radimo iz ljubavi.

• Lako ćemo naći svedoke zločina. Ako treba, iskopaćemo ih.

• Političare je nemoguće plaćati po učinku, jer je linč zabranjen.

• Vlast je počela obračun sa mafijom. Rade završni račun.

• Oseća se rad unutrašnjih organa. FUJ!

• Ne mrze političari inteligenciju. Čak im i nedostaje.

• Ja mislim da znam. Još kad bih znao da mislim.

• Niko ne može da nabroji uspehe naše vlade, a da joj se ne zameri.

• Opasniji su naši konji od trojanskih. Puni su sebe.

• Ko je za, neka digne dva prsta. Ko je protiv, neka digne glavu.

• Kain i Avelj su negovali bratstvo. Sve dok se Kain nije opredelio za jedinstvo!

• Tri puta su Srbi stvarali Jugoslaviju. Više im ni Bog ne može pomoći!

• Bili smo Evropa u srednjem veku. Sada smo srednji vek u Evropi!

• Radnici su nam bedno plaćeni. Srećom, retko!

• U oba svetska rata bili smo na strani pobednika. Više nećemo da im pomažemo!

• Srbi zaslužuju nadoknadu za odvojen život. Život je negde drugde.

• Ukinuli smo smrtnu kaznu. Sad je život definitivno najteža kazna!

• Ne možemo opisati našu sirotinju. Siromašan nam je rečnik!

• Vlast ne želi da sluša savete pametnijih od sebe. A gluplje ne može nigde da nađe!

• Posle saslušanja u policiji morao sam da promenim ličnu kartu. Istekao mi lični opis!

• U našim školama zabranjene su batine. Kad ih profesori i studenti požele, moraju da izađu na ulicu!

• Dobro je što smo ga izabrali doživotno. Pre će umreti nego dati ostavku!

• Ne treba se čuditi pametnim odlukama vlade. Možda su donete u afektu!

• Tek kad smo se uhvatili za glavu, shvatili smo da smo ostali praznih ruku!

• Srbi su na Balkan došli prvi. I nikada neće živeti kao drugi!

• Vladini novinari izbegavaju izlazak na mesto događaja. To im sputava maštu!

• Pravo je zadovoljstvo biti prvi čovek u državi u kojoj su za sve krivi drugi!

• U nas trenutno ne radi dva miliona ljudi. Ne računajući zaposlene!

• Prošao je ceo svet, ali nigde narod ne živi lepše nego na našoj televiziji!

• Kapetan broda poslednji napušta brod koji tone. Čeka da se zasite ajkule!

• Najnoviji meteorološki izveštaj za Srbiju sutra: vremena više nema!!!

• Ne volim kad na Balkanu progovori oružje. Razgovoru nikad kraja!

• Mogli smo i bez rata prihvatiti sve uslove agresora. Ali onda ne bismo bili pobednici!

• Nije nikakva uteha što naša skupština ima i nekoliko psihijatara. Pacijenti su u većini!

• Tek kad je Vođa pukao, shvatili smo da je političar malog kalibra!

• Premijer ne želi da sazna kako mu živi narod. On iznad svega poštuje privatnost!

• Poznati političar se opravdano razveo od supruge. Mislio je da je samo politika kurva!

• Ubistvo je overeno… Samo je potpis nečitak!

• Demonstrantima nisu bila povređena ljudska prava. Tukli su ih kao stoku!

• U Balkanskoj krčmi možete u svako doba da popijete metak. Država časti!

• Ne okrećite dugi list. Krivci su na naslovnim stranicama!

• Prijatelji su uvek spremni da saslušaju naše nevolje. Sa posebnim zadovoljstvom!

• Žena može kad hoće. Muž hoće kad može!

• Kako sam se nadavala, dobro sam se udala!

Rade Jovanović

.

• Ako Vlada Srbije nastavi da nas jebe ovim tempom, mogli bismo da zatražimo medicinski tajm aut.

• Neki put sam toliko depresivan da ne gasim bojler kad ulazim u kadu.

• Svoje političke protivnike sahranjivali smo po Feng šuiju. Red ilovače, red negašenog kreča.

• Obili mi šupu, odneli kazan za rakiju, agregat, kultivator… *Policija: Je l’ sumnjate na nekoga? – Ja: Da, na batlera.

• Aj u dvaes’ marke da Vučić neće smeti da pita Bajdena u vezi osiromašenog uranijuma, kasetnih bombi u Nišu i ostalih gedžeta…

• I koja ti je to fora da mi kažeš da sam ćelav i debeo, a znaš koliko sam osetljiv na svoju seksualnost, pička mu materina?

• Imam ružan osećaj da se derem dok prostirem veš. Mislim da to alfa mužjak progovara iz mene.

• Zatražio sam azil. Šinteri su bili korektni.

• Uvek s jeseni postanem melanholičan i dozivam njeno ime, a ona se udala i njen sin sa mnom igra basket kad me ne bole leđa.

• Tužio sam šefa za mobing. Posle jahanja mi nije dao kocku šećera.

• Vučić je voleo svoj narod i često mu je preko televizije pričao strašne priče. Imao je i Informer, ali to su čitali samo najhrabriji.

• Kad god osete da je Vučić slab, Užičani počnu da kukaju na vodu za piće.

• Neću da umrem pre kraja reformi. Ne želim da me pamte kao izdajnika.

• Raskid nam je bio buran. Odnela mi je nov kamen za pete i mužjaka tarantulu, a ja njoj baterije iz vibratora. Vartine od 9 volti.

• Egipat: Ministar zbog korupcije podneo ostavku, pa uhapšen. Srbija: Ministar zbog korupcije po…pogledajte šta je Maja rekla Kristijanu…

• Komšinica ritmično pali i gasi svetlo u kupatilu. Ili me Morzeovom azbukom zove da joj istrljam leđa ili joj je fen upao u kadu…

• Sve je u rukama našeg naroda. I polubeli i daljinski.

• Ako me bude pozvala da izađemo reći ću joj da sam razveden i briznuću u plač. Kažu u „Praktičnoj ženi“ da je odlazak u krevet iznad 84%.

• Sto posto zaštita od curenja. Radnici sa suvim pelenama, poslodavci znaju zašto.

• Čim sam joj mahnuo iz džipa, gledala me je drugim očima. Iako su me kidnapovali jer nisam hteo da im prodam zemlju.

• Vučić održao humanitarni koncert, Vulin i D.J. Vučićević bacali gaćice na binu.

• Nisam ja toliko loš u krevetu koliko smaram potpitanjima.

• Kažu da ne valja hleb pred spavanje, al’ neka ide život…

• UZNEMIRUJUĆI VIDEO: Na usporenom snimku Dragoljub Mićunović podiže dnevnice i šeretski se smeši.

• Kad smo raskinuli rekla mi je da jedem govna. Odgovorio sam joj da nigde nema besplatnog ručka.

• „Bolje se razmišlja punog stomaka“, rekoše penzioneri i odoše na česmu da se napiju vode…

• Osvetila mi se tako što mi je strašilo obukla u roze. Celo selo mi se smejalo, poštar mi je kupov’o leba.

• Komšija, nije da zakeram, ali mnogo često ideš u mesaru. Ako nije tajna, za koga radiš, majku ti jebem?

• Naš’o sam bivšu na Fejsbuku i rek’o joj da sam sve orgazme (dva) odglumio. Eno je, pizdi, svima priča kako imam kamene pete i „malu slavinu“.

• Prvi sam u Šimanovcima koji je sa lutkom na naduvavanje ostao prijatelj posle raskida. Prvi!

• Žena koja ume da smota sarmu i šeretski se nasmeši dok ređa lovorov list je savršena i ne mora da prekršta noge kao Šeron Stoun …

• Naučnici Univerziteta Merilend (Florida) tvrde da muškarci koji imaju tri obroka dnevno imaju češću stolicu od onih koji žive u Srbiji.

• Zelenaši prete i vađenjem bubrega. Mislim da po zakonu ne bi smeli da konkurišu državi.

Edvard Dimovski

.

.

.

.

.

.

Rijaliti u kojem svi učestvujemo – najmasovnije takmičenje IKADA.

DiaBloG -2014