Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – Hronologija dijaliznih tendera

Cirkus na dijaliznim tenderima – Jer, tako smo u mogućnosti! (Nadnaslov)

Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – dokaz da je RZZO izgubio sve kompase u zaštiti monopolista.  (Naslov)

Tehnomed održao lekciju nefrolozima i pravnicima Fonda, ostalo će Inspektori za organizovani kriminal. (Podnaslov)

Poštovani čitaoci,

Ako ste pomislili da smo zaboravili da vas izvestimo o događanjima na dijaliznim tenderima, varate se. Ništa što utiče na kvalitet dijaliznog lečenja neće nam promaći. Možda nećemo moći objaviti komentare isti dan ili mesec, ali, sve što je vezano za kvalitet dijaliznog lečenja naći će svoje mesto na ovom sajtu. A i gde bi drugde?

Ko još sme da kaže da je (dijalizni) car go, osim nas? A ne da je go, nego još i zaudara. Zaudara na trulež, moralnu i materijalnu, kao krpelj koji se nasisao naših para i naše krvi, i sad ne može da se pokrene, obamro od profita i ravnodušan na naše češanje.

Dakle, ključna novina u stalnoj RFZO igri: „Kako zaštiti naše monopoliste?“ lansirana je ovog leta. To je zaista bio hit leta, 2015. godine.

Od ranije vam je poznato da su uvođenjem kategorije „Materijal specifičan po tipu mašine“ (link) naši monopolisti dobili „pravnu“ osnovu da budu izuzeti od konkurencije, od nadmetanja, pa su taj materijal prodavali Fondu po ceni koju sami odrede. To vam je ono: „broj ponuđača po ovoj stavki: 1 (jedan)“, odluka: Komisija je kao ispravnu prihvatila dostavljenu ponudu, Rešenje: sklapa se Ugovor sa jedinim ponuđačem, po ceni koja je bila u ponudi i koja je prihvaćena“, itd, itd… sve na taj kalup.

U taj materijal po tipu aparata za dijalizu, realno spadaju samo mikrobiološki filteri. Sve ostalo proizvodi se od strane desetine drugih dijaliznih firmi i u svetu postoji jasna procedura koja ne štiti niti stvara monopoliste. U sred Nemačke postoje firme koje proizvode arterio-venske linije za sve vrste dijaliznih aparata, kao i firme koje proizvode dijalizatore i suve bikarbonate za sve vrste dijaliznih aparata.

Pa šta je onda u Srbiji sporno?

Sporno je to, što u Srbiji takve (ni nemačke!) firme ne mogu prodavati svoje AV linije niti suve bikarbonatne koncentrate, jer je u državi Srbiji RFZO komisija uvela obavezu da onaj ko to želi mora doneti potvrdu od proizvođača aparata da su te linije „kompatibilne“ tj. odgovarajuće tom aparatu.

Znači druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu sa ponudom istog artikla, treba da odobri ostalim firmama da i one mogu učestvovati sa svojim ponudama za isti artikal.

Da li se ikada desilo da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Nikada, naravno.

Da li će se ikada desiti da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Neće, naravno.

Jedan monopolista je čak tvrdio da njegova firma ne može garantovati bezbednost pacijentu ako se ne koristi njihov originalni materijal?! Kakva laž. Da li je iko ikada video takve bezbednosne garancije?! Kamo sreće da je to dato pacijentima ili bolnicama, pa da na osnovu toga mogu tužiti dotične proizvođače dijaliznih mašina koje su ne jednom ugrozile, pa i uništile živote pacijenata. Nažalost, takvih garancija – nema. Nikada ih nisu dali niti će ih dati. Pa oni čak i servis naplaćuju, po tarifi koju sami odrede.

Sistem koji je napravio RFZO, definitivno je „legalizovao“ monopol kakav ne postoji nigde, ni u Evropi, ni u svetu.

Pri tome je to, taj isti RFZO i otvoreno priznao. U jednom svom ranijem dopisu otvoreno su priznali da postoje bipolisti, dve firme koje drže skoro sav dijalizni biznis u Srbiji. Čak se navodi i da su imali nemali uticaj na sastav i odluke tenderskih komisija!!!     (https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/06/)

Ludilo.

I sad im opet ugađaju.

Novi (stari član) Predsednik tenderske komisije (nefrolog, načelnik, direktor, profesor, drd, mrd, prd), sada je čak javno ustvrdio da je domaći zastupnik firme Gambro dao sve svoje aparate samo na revers dijaliznim centrima, te da ih uvek može povući natrag, ako ne bude zadovoljan rezultatima tendera.

Šok.

Ostali članovi komisije su se samo zgledali, kada je takva jedna tvrdnja izneta, javno, u zvaničnom telu ove države. Ako ne bude zarada koliko mi tražimo, mi ćemo vam uzeti aparate, pa da vidimo šta ćete onda? A vlada se ovamo hvali kako državu niko ne može da ucenjuje.

Smejurija.

I šta se dalje dešava?

Odjednom, u materijal specifičan po tipu mašine ulazi sve više stavki. Ne samo bakteriološki ultrafilteri, nego i AV linije, suvi bikarbonatni koncentrat, pa čak i sredstva za čišćenje i dezinfekciju aparata.

Odjednom, svi ti artikli ulaze u jednu stavku: materijal koji zavisi od tipa mašine.

Tako da onaj ko bi hteo učestvovati na tenderu, a nema bakteriološki filter za dijalizni aparat, ne može ponuditi niti išta ostalo.

A bakteriološki filter nema niko, naravno, niko osim: zastupnika proizvođača mašine.

Na stranu to što neki od tih tipova mašina više uopšte nisu ni registrovani, odnosno istekla im je registracija u Agenciji za medicinska sredstva, ne postoji servis, niti rezervni delovi za njih, a negde su im čak i firme proizvođači propale, tj. ugašene su ili kupljene od drugih firmi.

To našim „stručnjacima“, nefrolozima iz „Stručne“ komisije nije ništa značilo, oni su sve takve sulude odluke i uslove aminovali.

Na kraju se jedan od (potencijalnih) učesnika tendera, uhvatio za glavu i glasno jauknuo:

Pa da li su ti nefrolozi šuntavi pa ne mogu sami da ocene da li je jedna krvna linija kompatibilna za određeni aparat nego im taj posao mora vršiti druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu.

Pogledali smo u rečnik, šuntav, znači: blesav, smotan, onaj koji se kroz ceo život vuče držeći druge za rukav, spoticač o sopstvena stopala, kilav, nikakav.

Eto, dakle, kakvi su nam nefrolozi zapali. U komisije.

Predstavnik Tehnomeda, je čak predložio članovima komisije da se spuste samo 100 m ispred, u dijalizni centar Dragiša Mišović i da tamo na licu mesta namontiraju liniju i vide da li odgovara.

Ne, ne pada im na pamet, da mrdnu svoje guzice i sami nešto „utvrde“.

Onda im je dotični predstavnik Tehnomeda objašnjavao da kad čovek kupuje brisače za automobile nikada ne kupuje brisače po tipu automobila, nego one koje sam odabere. Naravno da će neki trajati kraće, a neki duže, ali osnovnu ulogu, brisanje stakla svi moraju da vrše, bez obzira na tip automobila.

Ne, ni to nije vredelo.

Komisija je odgovorila da ostaje pri svakoj tački svoje specifikacije.

Nije pomogao ni primer da limunska kiselina u slobodnoj prodaji košta 4 dinara, što je više od 100 X manje od traženih 426,00 dinara za limunsku kiselinu kojom će se čistiti „po tipu“ dijalizni aparat posle dijalize. Aparat za koga nema dokaza da se više igde proizvodi i da za njega uopšte postoje rezervni delovi i servis.

Zbog stenograma i dijalizne istorije, taj njegov dopis, vredi preneti u celini:

Апарат за дијализу је један технички систем. Изграђен је или произведен на бази знања из области машинства, електротехнике, електронике и медицине. Пошто се ради о техничком систему можемо успоставити аналогију са другим техничким системима. Најбољи пример за то је аутомобил, пошто већина људи има додира са аутомобилом. Када купите нови аутомобил произвођачи вам дају гаранцију. На пример пет година или 100.000 пређених километара. Услов за гаранцију је да редовно одржавате аутомобил у њиховом сервису. У то спада замена уља и филтера или можда и још неких делова. При томе таква услуга је обично скупља него у неком неовлашћеном сервису, али не значајно. Након истека гаранције ви ћете, као власник аутомобила, одлучити да ли ћете сервис обављати и даље у овлашћеном сервису и да ли ћете га уопште и обављати онако како је то произвођач прописао или ћете сервисни период мало „развући“ због кризе која је заштитни знак нашег времена. Ако доће до квара у гарантном року произвођач ће о свом трошку уградити оригинални део. Али када гарантни рок истекне да ли већина људи иде у овлашћени сервис ради уградње оригиналног дела или уграђује популарно названо „турске“ делове који се производе за све аутомобиле. Да ли се такви аутомобили и даље возе. Наравно, сваки дан.

Сада ћете рећи да је апарат за дијализу медицински уређај па се на њега не могу уградити „турски“ делови као на аутомобил. Да од апарата за дијализу зависи људски живот. Колико год то изгледало банално, ипак је аутомобил, са техничке стране, сложенији систем. Поред тога од његове исправности зависи више живота. Путника у аутомобилу и других учесника у саобраћају и људи у околини. Познат је пример грешке на једној марки аутомобила када је приликом сипања бензина долазило до варнице па су експлодирале читаве бензинске пумпе...

Mислимо да је време да се демистификује дијализа, материјал по типу апарата, заједнички материјал, правилници и цела регулатива која је имала један основни задатак, да од нечег ненормалног направи нешто нормално. То је увек тешко.

Пошто је предмет ове јавне набавке материјал „по типу апарата“ кренућемо редом по техничкој спецификацији. Требало би да „материјал по типу“ значи да је то материјал који одговара само за тај тип апарата и ни за један други. Зашто се ту подразумева да такав материјал мора да производи само једна компанија у целом свету. То није материјал „по типу“ компаније, него модела апарата. Сврставањем „материјала по типу“ у једну партију за један апарат ви управо подразумевате да само једна фирма, конкретно Bellco, Gambro или Hospal, који не постоје, и Fresenius, могу да произведу такав материјал. Нисте чули за Bain Medical, Yihua, Kavasumi, Nikiso, Etropal, Hydilena, Almed, Nipro, Serum Verk, Toray. Разумљиво је да ви нисте чули, али како доктори из стручне комисије нису видели штандове на бројним конгресима које су посећивали (о трошку монополиста).

Како смо навели, идемо редом. Крвне линије или АВ линије сте детаљно дефинисали и описали у једном одговору баш у овој јавној набавци…  Tакође је јако лепо написано да „димензије и детаљну спецификацију АВ комплета прописује произвођач одговарајуће машине“. Нормално је да захтевате да такво медицинско средство буде регистровано за употребу. И на крају имамо кључ. Понуђено добро мора у потпуности да буде компатибилно апарату. Шта то значи када су у питању АV линије. Да ли је читава стручна јавност шунтава па не зна да види да ли линија одговара поједином апарату. Овде говоримо само о регистрованим производима. У прилогу достављамо вам један узорак крвне линије произвођача Етропал из Бугарске која је намењена за апарат Fresenius 4008. У истом дворишту имате центар за дијализу Др Драгиша Мишовић, па упоредите са линијом коју је произвео Fresenius. Шта представља заштита произвођача апарата над монополом продаје пластичне крвне линије, коју производи десетак компанија широм света? Када на аутомобилу мењате метлице за брисаче ви можете да бирате оне од неколико хиљада динара, које лепо пријањају уз стакло и добро бришу и оне од неколико стотина динара, које су мало круте, стружу по стаклу, али када пада киша и оне бришу. Ту можете да бирате, али овде то није случај. Овде важи Закон о јавним набавкама, који налаже обезбеђење конкуренције и штедњу државних пара.

Следећи тужан пример менталне дискриминације су патрони са содом бикарбоном. …

Течни алкални концентрат за дијализу се углавном више не производи у свету јер је замењен са прашкастим бикарбонатом, а то је учињено управо из разлога (микробиолошке безбедности и) економичности. Свуда у свету је прашкасти букарбонат јефтинији од течног јер је мање паковање, није уложен рад за мешање са водом и много су мањи трошкови транспорта и складиштења. Наравно, тако је свуда у свету осим код нас. Ако се сећате канистер течног алкалног раствора је коштао 500 до 600 динара за 10 литара. Стварно је потребно 7,5 литара, па су у свету паковања била од 8 литара. То је око 500,00 динара по третману. …

Како сте сад дошли до цена прашкастог бикарбоната? 100.000 комада сувог букарбоната у одговарајућем паковању, 720 грама за 950 динара (!) по комаду за заштићеног понуђача без конкуренције. То је сан за целу Европу.

Посебан куриозитет ове техничке спецификације је три пута више лимунаде него прошле године. Ставка 9. У другој партији: Средство за стерилизацију машине на бази лимунске киселине, кертриџ, чак 37.400 комада по цени од 426,00 динара по комаду. Више од три пута него претходне године. Занимљиво је да је број дијализа на овим апаратима увећан за око 50% (!), а средство на бази лимунаде је увећано за више од 300% па смо дошли скоро до 16 милиона динара за ову ставку. Можда нисте чули да фирма Gambro која је производила апарате АК Ултра 200 не постоји већ трећу годину и да је престала да постоји управо због оваквог приступа: пуно малих скупих производа који дијализу треба да учине сасвим посебном. Вероватно нисте чули да је и Fresenius некада продавао средство на бази лимунске киселине које се звало Цитростерил, па га одавно више не продаје у Србији. Истина је да је стерилизација лимунском киселином добра за апарате за дијализу, али лимунску киселину можете наћи у свакој продавници. Дајемо вам један пример са приложеним фискалним рачуном.

Пре извесног времена у једном Вашем одговору сте навели да РФЗО мора да заштити два најважнија снабдевача дијализним материјалом. То је свакако био скандал, да се у току једне јавне набавке јавно одредите да некога штитите. Како су у Србији скандали сванодневна појава и то је прошло и брзо пало у заборав. Оно што овде упада у очи је да ипак не штитие та два добављача подједнако. Постоје мале симпатије према једном. Зато се овај други као нешто буни у дописима које вам је послао у овом поступку.

Једном понуђачу сте умањили цене за значајне износе, а другом су цене остале на лепом нивоу, а количине су повећане за више од 30%. Све то и не би било тако необично да је „миљеник“ продужио регистрацију апарата у Агенцији за лекове. Ви сте повећали број тетмана на апаратима који се одавно не производе и нису регистровани у Агенције за лекове, а на оним апаратима који су регистровани смањили сте цене и количине. То је занимљива стратегија.

Поновљамо вам захтев за измену конкурсне документације:

– Свака ставка из техничке спецификације треба да буде засебна партија.“

(http://www.javnenabavke.rfzo.rs/download/javne%20nabavke/centralne/404-1-110-15-45%20ODGOVOR%20NA%20DODATNO%20POJASNJENJE-26.06.pdf)

O čemu se radi?

Šta reći na kraju ovakve argumentacije?

Ništa.

Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila je ove argumente i naložila da se predmetna javna nabavka PONIŠTI u celini!

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871

Drugi skandal, vezan je za Fresenius, naravno, i taj je skandal mnogo opasniji. Opasniji po neke članove stručnih komisija, ali i sve birokrate iz RFZO-a koje su učestvovale u ranijim komisijama.

O čemu se radi?

Radi se o neodržavanju dijaliznih tendera već treću godinu zaredom.

Poslednji tender za dijalizatore je održan novembra 2013. godine i RFZO je odlučio da po njemu nastavi snabdevanje i narednih godina, jer je, kao, na tom tenderu postigao uštede od 30% u odnosu na cene dijaliznog materijala na prethodnim tenderima.

Na ovo snabdevanje mimo zakona, naravno da su se žalile firme koje očekuju raspisivanje novih tendera, jer u tome vide svoju šansu da i one nešto prodaju. А dа је Zakon kršen, u to nema nikakve sumnje!

Postupak je privukao pažnju, ili je dodeljen, Tužilaštvu za organizovani kriminal!

Ni manje ni više.

Ali, i RFZO je imao svoju (tanušnu) odbranu.

Oni su sve radili u interesu pacijenata! (Pazi sad to, kukala nam majka, ako nas ovi brane …)

Jer, kao, kad se raspiše regularan tender, onda se uvek neko žali, pa se dugo čeka na odluku, pa Republička komisija usvoji (!?!) žalbe, pa traže novi tender … a bolesnici ne mogu da čekaju, pa eto, oni zato nastave po starim kvotama i starim cenama, sami kupuju.

I tako su kažu, na tom tenderu iz 2013. postignute dobre cene, 30% manje.

Ali …

Uvek ima neko ali … što devojci sreću kvari.

U međuvremenu, održani su regularno tenderi za dijalizni materijal u vojnim dijaliznim centrima (VMA, Niš i Novi Sad).

Na tim tenderima u većini partija pobeđuje japanski Nipro, sa cenom još 30% manjom od one kojom su se hvalili predstavnici RFZO!

A što je najinteresantnije, Fresenius je na vojnom tenderu prihvatio tu trku u snižavanju cena i sam je oborio cene svojih materijala na istorijski minimum, pokušavajući da udavi Nipro i da im stavi katanac na sve aktivnosti u Srbiji. Fresenius je tada ponudio „domaće“ dijalizatore za 887 do 1078 dinara. Najveći Freseniusov dijalizator, HdF100S, 2,4m2 površine, tada je (konačno) bio samo 1078 dinara. (FMC cene: 1,3m2LF: 887   1,6m2LF: 897   1,3m2HF: 887   1,6m2HF: 969   1,8m2HF: 1029   2,4m2HF: 1078 RSD) – i opet su poraženi, nižim cenama, Japanaca.

Šta se dalje dešava?

Ove cene, sa vojnog tendera, dospeju, naravno i do Tužilaštva za organizovani kriminal, koje sada dobija i dokaz, crno na belo da RFZO nabavlja bez tendera i skuplje, a Vojska zakonito nabavlja, a mnogo jeftinije.

Cene za stotinjak vojnih pacijenata su očigledno za oko 30% (još) manje od onih koje država plaća za ostalih 4500 dijaliznih bolesnika u Srbiji već treću godinu zaredom.

Država je očigledno i svesno pokradena!

Tužilaštvo ne može ostati nemo.

Ključni dokaz, su cene sa vojnog tendera. Materijalni dokaz!

Zicer.

Dobitna situacija, koju nijedna država, nijedno Tužilaštvo, ne bi propustilo da realizuje.

Ali, nikada ne potcenjujte Freseniusove kapacitete i stepen korumpiranosti domaćih „državnih službenika“.

Fresenius je dakle platio najskuplje pravne mozgove, da mu naprave izlaz iz ovog ćorsokaka, u kojeg su zapali „emotivno reagujući“ na Nipro.

Zainteresovani za izlaznu strategiju, osim FMC menadžera, bili su naravno i domaći saučesnici iz RFZO-a, članovi Komisija, itd. itd.

I šta su smislili?

Pa, kao ne mogu se te cene upoređivati!?!.

Nisu kao, isto vojni pacijenti i civilni pacijenti!?! (I sve takve gluposti).

U pitanju su, kao, „različiti komercijalni uslovi“, jer vojni tender je tražio isporuku materijala u Beogradu, što je mnogo blizu i jednostavno, a ne kao civilni tender isporuke širom Srbije, na 51 adresu, pa kao, vojni fond plaća u roku od 30 dana, a civilni u roku od 90 dana, pa sve tako neke kapitalne razlike, koje se u suštini svode na: transport.

Da li je moguće da cena transporta čini 30% cene dijaliznog materijala?

Nema šanse. Toliko svi znamo.

Ali, ono što ne znamo, a ni iz priloženih papira nismo shvatili (http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871), zašto je Republička komisija uvažila ovu žalbu Freseniusa.

Pitali smo nekoliko nezavisnih komentatora, da ne kažemo „analitičara“ dijaliznih zbivanja.

Većina misli da je Republička komisija ovim usvajanjem žalbe dala alibi nekima da ne odu u zatvor.

Drugim rečima: onu potpuno dobijenu tužilačku poziciju, je učinila spornom, jer nije uvažila cene koje su postignute na vojnom tenderu. Dozvolila je duple standarde, različite cene, za isti proizvod, pri čemu su cene za stotinjak (vojnih) pacijenata bile značajno manje nego cene za 4500 pacijenata u celoj Srbiji!?! Ispade da se za malu porudžbinu daje popust, a za veliku ne.

Ko u tome nađe logiku treba mu dati Nobelovu nagradu.

Takvom odlukom mnoga dupeta su ostala spašena (verovatno), ali je i država ostala opljačkana (sigurno).

A onda je usledilo i otkriće koje je zapravo pravi i jedini dijalizno-tenderski hit leta 2015. godine.

Nije Fresenius imao pametne pravnike pa je Komisija usvojila njihovu žalbu. Ispostavilo se da supruga od predsednika Komisije radi u jednoj od zaštićenih firmi „po tipu“ aparata.

Otuda odjednom postaje jasnije zašto su neproporcionalno porasle potrošnje (300%) za aparate koji se više ne proizvode.

I postade i jasnije kako su i zašto su, „ljuti protivnici“, dugogodišnji monopolisti ili bipolisti, konačno dospeli pod kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije (link).

Jer, javna je tajna da se oni o svemu dogovaraju, da su direktori tih firmi dugogodišnji saradnici i da se međusobno ispomažu, obično u korist Freseniusa, jer koga je moliti nije ga ljutiti…

Dakle, po zakonu, republička Komisija je bila dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak za poništenje protivzakonito sklopljenih ugovora sa tendera 2013. godine, ali ona to nije učinila jer je bila u sukobu interesa. Supruga predsednika Komisije radi kao šef pravne službe u firmi koja učestvuje u svim dijaliznim tenderima i prodaje „po tipu aparata“, tj. bez konkurencije.

Kad se to otkrilo, predsednik te Komisije brže bolje podnosi ostavku, da bi pobegao od odgovornosti, ali …

Ali, na odlukama te Komisije i dalje su njegovi potpisi, tj. i dalje je predsednik.

Nećemo vam ovde ni prepričavati, niti citirati, tekstove iz odluka republičke Komisije, jer je to jedna neubedljiva, terminološki zbrkana, misaono zapetljana, nemušta konstrukcija, u kojoj se ne mogu naći nikakvi argumenti.

Monopolistima i njihovim zaštitnicima bi bilo jednostavnije da su slobodno upotrebili onu čuvenu frazu od Šuntavila:

„Jer, tako smo u mogućnosti.“

(Just because we can)

Suntavilo

Na ove odluke nema žalbe.

.

DiaBloG – 2015

.

.     .     .


Jer, tako smo u mogućnosti

.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-01.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-02.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-03.     .     .

Pravnici RZZO protiv FMCa

https://dijaliza.wordpress.com/2013/10/18/pljacka-drzave-po-tipu-masine/

 .    .    .

Priznanje-citajte kako je napisano.     .     .

jer-tako-smo-u-mogucnosti-02 .     .     .

Branićemo monopoliste, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .

Bolesnici brane našu dijalizu, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .     .     .



Advertisements

9 thoughts on “Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – Hronologija dijaliznih tendera

  1. Ja znam zašto treba vise limunade ove godine.
    Pa treba u teškim uslovima tržišta i dalje kupiti svoju poziciju za zaštitu firme koja vise ne postoji. Napali Kinezi, napali Japanci, pa ko vise da odoleva tim udarima – DŽEP, on je najsigurnija odbrana.
    Pa treba napuniti svoje a i nečije tuđe džepiće.
    Lako je onima koji su domaći proizvođači stranih proizvoda u domaćoj fabrici u stranom vlasništvu, sa stranim kapitalom domaće otetog profita. Oni imaju spoljnopolitičku podršku, Teta-Anđelija Merkelović lupi packe svima koji diraju njeno čedo. A šta će pošteni bucko, on nema tako nešto, mora da računa na povećanje doze limunade.
    Eh kako bi naši posljastičari iz južne srpske pokrajne bili srećni da im toljiko poraste prodaja ljimunade.

  2. Konačno da se na ovom sajtu kaže nešto kritički i protiv Gambroa. Ovo što je u žalbi naveo Jovica Cvetković, je potpuno tačno. Svi ste pomalo imali simpatija prema jednom od ovih monopolista, pa i vi sa ovog sajta. Ne znam ko vam je pisao onaj tekst o kućnoj dijalizi, ali taj ga je brate preterao u navijanju za taj Gambro. Znamo da je Hrvatčević glavni negativac u srpskoj dijalizi i to ste prikazali i u ovoj sledećoj priči o njegovoj plati, ali Pera ste predugo štedeli, ili se vam se on nalazio u radarskoj senci, jer se kao i obično sakrivao iza njega. A ovo sa platom je bilo ubitačno, što rek’o Nikola Kojo u Lepa sela lepo gore, „…oćeš zolju sine da ga dokusuriš?“

  3. Ako moze neko da iznese poredjenja dijalizatora razlicitih proizvodjaca sto se tice cene,efikasnosti uklanjanja uremijskih toksina svih molekularnih tezina…Ako moze malo i poredjenja samih dijalizatora koji sadrze bisfenol A i onih koji ga ne sadrze…Koje su stetnosti po same pacijente i td…Da li je i taj proizvodjac dijalizatora sa dalekog istoka garant da njihovi dijalizatori nisu toliko toksicni obzirom da se sterilisu u proizvodnji gama zracima i ne sadrze bisfenol A za razliku od evropskih i americkih dijalizatora koji se sterilisu u proizvodnji vodenom parom na 120 stepeni i sadrze bisfenol A…Hvala…pozdrav…

    • Poštovani Ratko, prosledili smo Vaše pitanje predstavnicima japanskih i švedskih dijaliznih firmi koje imaju pomenute netoksične dijalizatore. Nadamo se da ćemo biti u prilici da ubrzo dobijemo i prenesemo Vam ovde njihov odgovor. Do tada možda nije loše da pogledate naše ranije tekstove o metodama sterilizacije, toksičnosti i efikasnosti dijalizatora:
      https://dijaliza.wordpress.com/2014/07/30/kako-nam-se-nabavljaju-dijalizatori/
      https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/12/protestno-pismo-japanske-dijalizne-firme-nipro-srpskom-fondu-zdravstva/
      https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/06/rasprava-izmedu-fonda-zdravstva-i-freseniusa-te-odluka-drzavne-komisije-o-nabavci-dijalizatora/
      https://dijaliza.wordpress.com/2015/06/18/kako-nas-truju-sa-dijalizatorima/
      Pozdrav

    • Poštovanje Ratko,
      obraćam Vam se ispred Nipro Korporacije, Osaka, Japan, koju u trgovinskom i pravnom smislu u Srbiji zastupa Nipro D.Med d.o.o. Beograd. Pretpostavljam da ste mislili na našu kompaniju kada ste pomenuli proizvođača dijalizatora sa Dalekog istoka. Obzirom da ovaj sajt nije komercijalne prirode neću bezrazložno hvaliti naše proizvode, te u tom smislu pozivam i administratore sajta da slobodno izbrišu svaki navod koji bi mogao izgledati kao marketing.
      Prvo želim da Vam skrenem pažnju da Daleki istok, konkretno Japan, ima još dva proizvođača koja u proizvodnom programu imaju dijalizatore bez bisfenola A, a to su Asahi i Toray. Na žalost radi se o tzv. natopljenom tipu dijalizatora koji su jako teški te je njihov prevoz u Evropu skup do te mere, da pretpostavljam da se zato i ne mogu naći, ili barem ne u značajnoj meri na evropskom tlu.
      Takođe, vidim da su Vas administratori već uputili na članke u kojima možete pronaći funkcionalne karakteristike dijalizatora, kao i opis štetnih efekata koje može prouzrokovati dugotrajno dijaliziranje dijalizatorima koji u sebi sadrže bisfenol A.
      Dijaliza materijalima koji sadrže bisfenol A nije neposredno opasna, ali je dugoročno jako štetna pošto se količina bisfenola A u organizmu dijaliznog pacijenta nagomilava, jer ga organizam ne može izbaciti. Upravo zbog toga Naučni odbor Evropske komisije preporučuje da se u lečenju dijaliznih pacijenata izbegavaju materijali koji sadrže bisfenol A, kad god je to moguće. Mnogi se pitaju kako je to odjednom bisfenol A štetan a do sada nije bio, pa pojedini pacijenti žive i više decenija lečeći se materijalom koji sadrži i oslobađa bisfenol A. Bisfenol A je oduvek bio štetan, ali je njegova štetnost utvrđena i uočena tek nedavno. Bisfenol A neće direktno ubiti pacijenta koji se leči dijalizom, ali može da doprinese značajnom smanjenju dužine i kvaliteta njegovog života, pospešujući već nastale i izazivajući nove zdravstvene probleme. Slično kao što se do pre nekih 20-ak godina nije znalo koliko je štetno izlaganje Sunčevom zračenju tokom letnjih meseci, pa su se ljudi sunčali i većina ih zbog toga nije umrla. Definitivno je utvrđeno da je sunčanje u određenim periodima štetno, pa i opasno. Međutim, to ne znači da će svi koji se sunčaju dobiti rak kože, ali nesumljivo i značajno je veća verovatnoća da im se to desi. O tome će sami doneti odluku ljudi koji žele ili ne žele da se sunčaju. Kada se radi o štetnosti bisfenola A, odgovornost za život i zdravlje pacijenta leži u rukama zdravstvenih radnika, a ne u rukama pacijenta. Na žalost zdravstveni radnici na ovu činjenicu nisu nikako ili barem nisu primereno reagovali, te paradoksalno tokom proteklih dve godine lečenje pacijenata u Srbiji dijalizatorima bez bisfenola A je bilo potpuno onemogućeno, osim u vojnim zadravstvenim ustanovama. Ispitivanja štetnosti bisfenola A se neće dalje vršiti na ljudima, jer nije humano ispitivati na ljudima supstancu za koju je utvrđena nesumnjiva štetnost. Takođe, nije isto da li se koriste dijalizatori koji sadrže bisfenol A u filtracionoj membrani ili u kućištu. Znatno je veće oslobađanje bisfenola A u krv pacijenata iz membrana koje sadrže bisfenol A, a manje iz kućišta.
      Ono što mislim da je neophodno da znate ukoliko ste pacijent koji se leči dijalizom, nemojte se plašiti lečenja ni jednim od tipova dijalizatora koji se trenutno mogu naći u bolnicama širom Srbije. U našoj zemlji se dijalizno lečenje sprovodi dijalizatorima isključivo eminentnih svetskih proizvođača kao što su: Fresenius, Gambro, Nipro, Asahi i Bellco. U tom smislu, radi se o bezbednim i priznatim proizvodima koji Vas neće dovesti u opasnost tokom tretmana ukoliko je rukovanje od strane osoblja bolnice korektno i pažljivo. Naravno, za pacijenta nije isključivi cilj da dijalizator bude bezbedan već i da mu što više pomogne, i da mu dugoročno što manje šteti. Mi smatramo da se naši proizvodi upravo po tome ističu u odnosu na slične konkurentske, jer na mnogim internet stranicama možete pronaći funkcionalne karakteristike svih dijalizatora, pa ih uporediti i sami prosuditi. Kao što verovatno znate, klirensi i koeficijenti ultrafiltracije su merila na osnovu kojih zaključujete koliko uspešno vas pojedini dijalizator može osloboditi štetnih materija i viška vode iz organizma. To naravno nisu jedina merila funkcionalnosti dijalizatora, ali daju dobar i slikovit prikaz stanja stvari ako ih uporedite među dijalizatorima različitih proizvođača. Neskromno mogu da tvrdim da naši proizvodi u većini tih parametara prikazuju bolje rezultate od sličnih konkurentskih proizvoda, u šta se i sami možete uveriti pretražujući internet stranice proizvođača.
      Što se tiče metoda sterilizacije dijalizatora, za pacijenta je najbitnije da je dijalizator sterilan, pa bilo kojom metodom da je sterilisan. Uglavnom se sterilizacija vrši vodenom parom (produvavanje ili autoklav) ili jonizujućim zračenjem (gamma ili ređe e-beam, beta). Teško je doći do razložnog objašnjenja koji metod sterilizacije je bolji, jer proizvođači se često odlučuju na onaj metod sterilizacije koji im je ekonomski isplativiji, a potom raznim studijama pokušavaju da pokažu kako je baš taj metod sterilizacije bolji. Proizvođači koji sterilišu dijalizatore vodenom parom, bilo produvavanjem ili autoklavom, vole da istaknu da je taj metod bolji jer prilikom sterilizacije gamma zracima navodno može doći do promena u strukturi dijalizatorske membrane. Ovo je istina samo u koliko se radi o zračenju velike energije, koje se po pravilu ne koristi za sterilizaciju dijalizatora. Proizvođači koji sterilišu dijalizatore gamma ili drugim jonizujućim zračenjem biraju ovaj metod tvrdeći da sterilizacija vodenom parom od oko 120 C može više promeniti strukturu dijalizatorske membrane, recimo raskidanjem vodoničnih veza kojima je bisfenol A vezan u materijalima pojedinih membrana, na koji način povećana količina bisfenola A dolazi u unutrašnjost dijalizatorskih vlakana, pa i do krvi pacijenta. Ono što je nesporno, da se dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem sterilišu već upakovani, dok dijalizatori sterilisani vodenom parom tek posle sterilizacije idu u proces pakovanja te se na taj način povećava mogućnost naknadnog kontakta sa bakterijama i drugim infektima. Kada se radi o sterilizaciji dijalizatora u Nipro pogonima, ona se postiže na taj način što se dijalizatori već proizvode sterilni, bez prisustva koseonika. Naknadna sterilizacija se izvodi radi obaveznog poštovanja svetskih standarda sterilizacije medicinskih sredstava, i vrši se jako malim dozama gamma zračenja koje ne podižu temperaturu materijala dijalizatora niti narušavaju strukturu dijalizatorske membrane.
      Što se tiče odnosa cene i kvaliteta pojedinih tipova dijalizatora različitih proizvođača, o tome je ovog trenutka potpuno izlišno pričati. Na tržištu dijalizatora u Srbiji se ovog trenutka vodi potpuno bespotreban „rat“ cenama bez obzira kakvih su karakteristika i kakvog kvaliteta dijalizatori. Ovakvo stanje je posledica nespremnosti dosadašnjih monopolskih proizvođača dijalizatora da se pomire sa činjenicom da postoji možda kvalitetnija a jeftinija konkurencija, kao i njihove nespremnosti da se posluje pod uslovima tržišta, a ne monopola. Drugi deo razloga za ovakvo stanje je činjenica da se dijalizatori u Srbiji nabavljaju isključivo kriterijumom najniže cene, te su proizvođači i kvalitetnijih i manje kvalitetnih dijalizatora prinuđeni da kao glavni adut iznesu cenu, a ne kvalitet i funkcionalne karakteristike dijalizatora.
      Ovog trenutka Nipro je jedini proizvođač koji je u Srbiji registrovao i prodaje dijalizatore bez bisfenola A. Na žalost ovo ne iznosim u afirmativnom smislu već kao ograničavajući faktor. Postoji nesklad između Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o javnim nabavkama, a zdravstvene ustanove su u obavezi da poštuju oba ova zakona kada nabavljaju dijalizatore. Zakon o zdravstvenoj zaštiti obavezuje ustanove da za lečenje pacijenata obezbede sredstva koja će najmanje štetiti pacijentu (u ovom slučaju dijalizator bez bisfenola A), a sa druge strane im Zakon o javnim nabavkama ne omogućava da nabave barem jedan deo isključivo ovakvih dijalizatora za najugroženije kategorije bolesnika, jer u tom smislu ne bi postojala konkurencija zbog činjenice da su ovakvi dijalizatori u Srbiji jedino dijalizatori Nipro Korporacije. U tom smislu pozivam sve proizvođače koji mogu ponuditi dijalizatore bez bisfenola A da ih registruju u Srbiji, kako bi se deo tendera za dijalizatore mogao sprovoditi samo za dijalizatore bez bisfenola A, tako da i tu postoji određena konkurencija. Na ovaj način bi se omogućilo da barem deo pacijenata bude lečen ovom vrstom materijala, a sa druge strane bi se omogućilo da proizvođači jednih i drugih dijalizatora ne budu jedni drugima neprijateljska konkurencija te da mogu oporaviti cene svojih proizvoda na održiv nivo, što bi zdravstvenom sistemu Srbije značilo da će imati dobavljače ovog materijala finansijski dovoljno jake i nezavisne, da joj mogu garantovati stabilno snabdevanje svojim proizvodima.
      Poštovani Ratko, nadam se da sam barem delom uspeo da Vam razjasnim neke nedoumice, a pokušao sam da pri tome ne budem pristrasan. Ukoliko su Vam potrebne bilo koje druge informacije o dijalizatorima Nipro Korporacije, možete nas kontaktirati putem zvanične email adrese Nipro D.Med grupe kompanija: office@nipro-dmed.com , Vaša poruka će nam biti prosleđena.

      • E, zbog tih dijalizatora koji sadrze bisfenol A i koriste ih uglavnom u drzavnim dijaliznim centrima pacijenti nakon pet godina dijaliziranja, bez da ikoga uvredim, lice na zombije…O smrtnosti tih pacijenata u tim bolnicama niko i ne govori…Brojke najverovatnije najvece u Evropi, nevezano za starosnu dob preminulih pacijenata…Sto bi neki ljudi rekli:srpska posla…Jedni odu,drugi dodji i ajd jovo-na novo…u krug.. pa ko prezivi i koju godinu vise od tih pet,pravi je srecnik..Bubrezni bolesnik sam dvadeset godina…odredili su mi pre cetiri meseca termine za dijalizu…U fazi sam G5…kreatinin 850,urea 22…Nisam ni jednom bio na dijalizi…Cutim i trpim dok se sve kao nesto ne promeni…38 mi je godina..Jacina glomerulske filtracije 5…Gasne analize:ph 7,39,bikarbonati 20…ne znam koliko mi je ostalo do kome…Nisam siguran da bih preziveo dijalize u drzavnim centrima bas zbog toga sto sam se nagledao i naslusao u istim svega i svaceg…Spao sam na 60 kilograma, visina 183…Radije bih zapoceo dijalizu na tim uredjajima iz dalekog istoka nego na proverenim svetskim ubicama…Imam uradjen pristup-AV fistulu na levoj podlaktici vec vise od cetiri meseca…radi-zuji…Kad bih znao koja ih klinika koristi i dijalizatore bez bisfenola A,zapoceo bih dijaliziranje…Moj telefon:060-3757377…Iz Beograda sam…centar…opstina Palilula…Hvala na odgovorima…Pozdrav…

        • Poštovani Ratko,
          izvinjavam se na kašnjenju odgovora.
          Obzirom da ste iz Beograda, možda će Vam značiti informacija da trenutno 3 državna centra za dijalizu u Beogradu koriste Nipro Elisio serije dijalizatora bez Bisfenola A i izuzetno dobrih funkcionalnih karakteristika po pitanju ultrafiltracije i uklanjanja štetnih materija iz krvi.
          To su Vojnomedicinska akademija, KBC Dragiša Mišović, i KBC Zvezdara.
          Ukoliko Vam taj podatak znači, ja bih Vas najradije posavetovao da započnete sa dijaliznim tretmanima, jer Vaši rezultatiti koje ste ostavili u postu iznad govore da je to neophodno.
          Mi ćemo se sa naše strane potruditi da se korišćenje naših dijalizatora u ovim centrima za hemodijalizu nastavi i sledeće godine, u nadi da će pacijentima biti omogućeno da se leče na način koji će biti najmanje štetan po njih.
          Na žalost, to ne zavisi samo od nas, već od javnih nabavki materijala za dijalizu.
          Za sada ne postoji čak ni minimalni napor zdravstvenog sistema Srbije, kao i opšte nefrološke zajednice (čast vrlo retkim izuzecima), da se dijalizatori bez Bisfenola A obezbede barem za najugroženije kategorije dijaliznih bolesnika.
          Mi ćemo nastaviti borbu da ovi dijalizatori dođu do što većeg broja pacijenata, ali verujte to je jako teško, a i nezgodno je kada tu borbu vodi komercijalna firma kao što smo mi, jer to onda dobija jednu potpuno drugu konotaciju.
          Smatram da bi takvu borbu najviše trebalo da vode udruženja pacijenata, kao i lekari, nefrolozi.

    • Poštovani Milivoje, smemo, naravno, samo ne znamo na koji intervju mislite?
      Ovo što smo imali (dopise iz Tehnomeda) mi smo uglavnom sve i objavili gore u tekstu.
      Ako imate tekst tog nekog drugog intervjua pošaljite nam slobodno na meilove navedene u rubrici Kontakt.
      A i ako nemate taj intervju možemo ga napraviti, ako bi g-din Jovan pristao da nam dostavi odgovore na ciljana pitanja, za koja verujemo da će sigurno interesovati sve naše čitaoce.
      Pozdrav

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s