Jesen stiže, maske opadaju …

1)

Šta zna Mjehur šta je to Avion,

ili: Čiji pretcednik crnu vunu prede?

.

Jesen je tužna u mome kraju …

stara je to dijalizna tužbalica.

Ni ovoga puta nije omanula.

Ostvaruju se naša predviđanja.

Nažalost.

Neprijatelji dijaliznih pacijenata se sami otkrivaju.

Najjednostavniji test, kojim danas možete otkriti neprijatelja dijaliznih pacijenata, jeste upitati ga

da li misli da samo 20 % pacijenata treba da ima HDF?

To je lakmus test.

Tu se otkrivaju.

Ne treba vam nikakav detektor.

Samo postavite to pitanje i odmah vidite.

Fercera.

Radi.

Nepogrešivo.

Jer, neprijatelji odmah kažu:

20 % je dovoljno!

U našem aprilskom tekstu smo vam objasnili (link)

i koje će argumente koristiti.

I tačno se to i desilo.

Evo dokaza.

Prvo se pojavio jedan hvale vredan dopis.

Raskrinkavanje..

U politikinoj rubrici Među nama, pojavio se tekst,

apel da se ukine tih 20%, to nepravedno ograničenje,

plafon u lečenju dijaliznih bolesnika,

tzv. Dijalopravilo svete krave (srpske nefrologije):

20% pacijenata da ima bolju HD,

tj. hemodijafiltraciju (HDF), a ostalima

je dobro i ovo što sada imaju,

jer nije njihovo ni da znaju šta imaju,

a kamoli da se za nešto pitaju,

kad već imaju oni koji sve znaju

i koji se za sve pitaju,

a odgovornosti nemaju nikakve.

.

http://www.politika.rs/scc/clanak/413651/Pogledi/Pravilnik-podelio-pacijente-na-dijalizi

Правилник поделио пацијенте на дијализи

.

I bi tekst.

„Pravilnik podelio pacijente na dijalizi“.

Tekst je napisao čovek iz nevladine organizacije (NVO)

„Иницијатива за квалитетну дијализу“ (iNKVD),

mašinski inženjer, naučni radnik, čovek koji projektuje avione,

i koga korumpirani lekari, političari i pacijenti, ne mogu prevariti.

On je već spoznao da je HDF mnogo bolja od HD.

Onaj ko je probao, on to zna, tu dileme nema.

Ne trebaju njemu čak ni evropski vodiči i propisi

(koje smo mi naveli kao zvanične, važeće, dokaze, link),

Kosta je sve to dobro znao.

Ali,

Kosta je hteo da ispravi nepravdu!

Da ukine nejednakost.

Da ukloni glupost.

Da i drugi pacijenti osete boljitak.

I kako je prošao?

Šta mislite, ko ga je prvi napao.

Ko je prvi skočio u odbranu Pravilnika o 20% povlašćenih?

Neprijatelj ni dva dana nije sačekao,

odmah mu je skočio za vrat.

Bolesnik, naravno.

Pretcednik bolesnika, ni manje ni više.

Čovek koji bi se trebao boriti za istu stvar, za ukidanje ograničenja.

Ali, on to ne radi, naprotiv..

On napade Kostino pismo.

I samog autora.

Tvrdi da je Kosta neznalica, da namerno nije pomenuo Amerikance …

Da ta HDF uopšte nije nešto posebno

(pa što je sam primenjuje, đubre jedno licemerno)…

Da nemaju svi uslove za HDF

(jelte, kako li si ih ti ispunio, sa svojih sedamdest godina, to nam reci)

Da, da …

Znamo već da svi znate ko je dotični.

Zar je iko od naših čitalaca uopšte mogao i posumnjati

koji bi drugi bolesnik mogao napasti Kostu,

ako ne onaj najveći,

najvažniji,

sveznajući

i sveprisutni.

Čovek koji je i na svom sajtu objavio samo svoj napad na Kostu,

bez da je i prikazao tekst protiv koga piše,

(e nećemo ni mi sad njegov),

toliko se bojao da se čitaoci ipak ne priklone Kosti,

da je promptno brisao sve komentare koji su podržavali Kostu,

i sam je sebi pisao pisma podrške,

da bi i gazde uverio, kako je njegova zadnja,

kako ništa u vezi hd pacijenata ne može mimo njega.

I nije to njemu prvi put da radi protiv interesa onih koje navodno zastupa.

Pa i na to smo vam ukazivali.

(Ni mi, priznajemo, nismo odmah shvatili, ali smo shvatili pre svih drugih).

I pisali smo, kritikovali ga,

ali taj kad se navali na jasle,

pa on ide kao Ajerton,

toliki je bio stog Sena.

Inače, on koristi pseudonim Mjehur Ubica

i sam sebi piše hvalospevne komentare na sajtu koji sam uređuje.

On je taj koji brani nejednakost među pacijentima, on je taj koji brani nepravdu.

I tačno kako smo i predvideli,

pomenuo je Američki model.

Kao, eto amerikanci nemaju HDF uopšte, pa šta im fali?

Kukala mu mati.

On da Srbima nameće američki model hemodijalize?

Pa da i nama privatnici preuzmu dve trećine dijaliznih centara,

da udare krvne pumpe 500 ml/min, da dijalize traju po 2,3 sata, u 6 smena,

i da isti dijalizator koriste po 12 puta, ceo mesec.

I da svaki četvrti pacijent ne dočeka Novu godinu.

To nam on nudi.

To je američka dijaliza danas.

Pa onda navede i drugi argument koji smo već predvideli u aprilskom tekstu.

Kaže nema pouzdanih istraživanja da je HDF bolja.

(kao da nefrolozi nemaju objašnjenja za sve, videti članak pod 2).

Kaže, video Rođino predavanje u Novom sadu i zato zna.

To ga prosvetlilo.

Ne zna nesretnik, kakvo je to predavanje bilo.

Sam autor je hteo da napusti to predavanje.

To se još nikad u istoriji nefrologije nije desilo,

da je autor predavanja, posle desetak minuta izlaganja,

rekao da mu je predavanje sranje i krenuo ka izlazu!

No se publika sažalila i zamolila ga da izgura do kraja, kad je već došao.

Tolika su sranja istrpeli u karijeri, a da neće i to zemunsko, oko HDF-a?

I na to predavanje, sranje, se Mjehur pozvao.

Ni to nije slučajno.

I pre toga, ne znajući za predavanje, Mjehur je sa doktorom tribinjao u Domu omladine,

a sad kad mu ga je i video, impresioniran je.

Sad zna sve što treba da zna o HD i HDF.

Sad će napisati i Roman o hemodijafiltraciji.

Samo još malo, da ga izgugla.

On gugla, a i pacijenti oguglali.

Nikog nema da mu frkne pitanje

(u vugla):

Bojiš li se Boga, nesretniče?

Nema tog filtera koji će ti izvući otrove iz duše.

Nema te mašine, niti ima infuzata.

Procenat je grdno sudilište,

tu se vidi ko je vjera, a ko crnu vunu prede.

Ničeg novog kod tog pretcednika nema,

i ovi pre njega na tom položaju, isto su to radili.

Crna (Big) Pharma, crnu stoku gaji.

Tragovi im svima nečovještvom smrde.

Zvonalis je tvrdio da pacijentima u državnim centrima i ne treba više HDF,

jer voda im nije dobra, a on eto zna da je kvalitetna voda bitna za HDF.

Ne reče Zvonalis, kako će u istom centru voda za 20% pacijenata valjati, a za ostale nije dobra?

Ali je bio među prvima da se ne uvede kontrolisanje vode po propisima koje je

naveo Milan Radović, stručnjak koji je jedini ukazao na ovaj problem (link), jer bi se ispostavilo da mnogi centri, koji koriste (zna se čiju) opremu, ne bi dobili dozvolu za rad.

No, da se vratimo liku zvanom Mjehur Ubica.

Dobro mu stoji to ime i prezime.

Karakter mu je ljigav, pihtijast, i jeste naduvan kao mjehur.

A i pseudonimsko prezime nam je odnekud poznato. Velika je to i stara familija.

Ogromna porodica. Njima su rođaci i bratstvenici svi oni koji svojim činjenjem i nečinjenjem uveliko rade na ostvarivanju zacrtanog plana da se broj dijaliznih pacijenata iz godine u godinu održava na predviđenom nivou. To je suština plana održivog razvoja ove važne zdravstvene delatnosti.

Još je Mjehur pomenuo i kako treba prepustiti doktorima da sami indikuju ko će ići, a ko neće ići na HDF?

Jeste, i to smo predvideli i objavili, još u aprilu (link) ove godine.

Doktori koji jedva čekaju da ih Big Pharma povede na neki kongres, na neki ručak, da im calne nešto za predavanje, za stručno mišljenje, za narudžbenicu, za bilo šta …

I kad budu prelamali doktori, čijem će se interesu privoleti, da li interesu Big Pharme ili interesu pacijenata, šta mislite, kako će odlučiti, čijem će se carstvu privoleti?

Ta mante, to je svima jasno.

Videli smo već po Pravilniku, pa doktori su ga sastavljali, nije valjda Nailova mati?

Zemaljsko je, za života, Carstvo farmacijsko,

a pacijentsko je zagrobno, tamo gde će svi jednaki bidnemo.

Tu dileme nema, nikakove.

Ali,

uvek ima neko ali …

Zašto ljudi koji su i sami dijalizni pacijenti,

i koji i sami imaju isključivo HDF,

ne dozvoljavaju da i drugi dobiju tu metodu lečenja?

Zašto?

Ako su ljudi.

Odgovor je, pretpostavljate već, jednostavan.

Opet, treba samo pratiti trag novca.

Treba pogledati od koje firme su dobili aparat za HDF, besplatno.

Treba pogledati koliko su para („donacija“) dobili od farmaceutskih kompanija,

a sve tvrdeći da se bore za interese pacijenata, a ne gazde koji ih plaća.

Znamo šta su radili ovog leta,

i s proleća, jeseni i zime.

Znamo svi, šta rade u svako doba dana i noći.

Zna se i šta su sve konkretno odradili u interesu dijaliznih firmi.

Šta su sve podržali.

Zbog čega su i kad protestvovali (zbog zatvaranja Frezenijus dijaliznih centara, npr),

Kako su i kad zamajavali pacijente sporednim aktivnostima (izleti, obeležavanja, proslave, učešća).

Zna se i koja je firma napravila sadašnji Pravilnik o dijalizi.

I na čijem je platnom spisku nefrološka Sveta krava koja brani taj Pravilnik.

Ko im je dao ćagu „da su im sistemi zatvoreni“, a on ipak ostao nezatvoren.

I koja je druga firma koja saslužuje u održanju postojećeg stanja.

I to ne sada, već decenijama.

Treba pogledati zašto se pare države Srbije troše za psihoterapiju dijaliznih pacijenata?

Koliko ko uzima od tih para?

Kako pacijentima sme da se provodi psihoterapija od strane osobe koja nije lekar-psihijatar?

Kakva je to Osoba koja fotografiše pacijente i kači im slike po fejsbucima, da bi pravdala svoje honorare koje joj isplaćuje pretcednik..

I to zovu: radionica. (?!)

(Naiđi mi na kanal, pa ću da ti pokažem šta je radionica).

Ko je odlučio da se u udruženjima pacijenata, umesto borbe za bolju dijalizu, uvede bojenje vodenim bojicama, škola crtanja (mrtva priroda?) i škola kukičanja i heklanja ? ! ? ! ? ! ? ! ? ! ? !

Klot-frket, klot-frket, …

za onako teške dijalizne pacijente.

Bog te jebo, i Čkalja bi se šokirao apsurdima koji se nad nama sprovode.

Eto vam ga sad Ceco, Jeco i ostali naši (preosetljivi) saradnici,

vi koji ste sažaljevali lika, sa onim:

jao baš ste bili grubi prema Pretcedniku (?!)

Grubi?    Mi?

Pa, je l’ đubre ili nije?!

Jedan je veliki lovac u žitu davno rekao:

ja možda i ne znam prepoznati tu pticu,

ali,

ako ima kljun, kao patka,

ako se gega, kao patka,

ako guče, kao patka,

onda je znači: PATKA!!!

Tako vam je to, rođaci.

Pobeglo iz državnih centara,

obezbedilo sebi HDF,

a ne da drugima,

pa šta je to onda,

ako nije đubre.

Da nije humanista?

Čovekoljubac?

Kako biste ga vi nazvali?

Uostalom,

ne morate ga ni zvati,

on već ide okolo

u vaše ime.

.

.

.

.

2)

Bilo je njih i po šezdeset

.

Evo dokaza da nefrologija za sve ima objašnjenje.

Citat.   Paragraf.   Crno na belo.

Živi dokaz.

Zapravo, i ne toliko živi,

više je bolesni dokaz.

Koliko god da nas umre,

koliko god da nas zaraze,

uvek će sve uklopiti

i dokazati

da niko nije kriv,

da to tako mora biti,

da je tako oduvek bilo,

da je tako i sada

i svugde,

i da će tako i ostati.

Jednostavno, tako mora.

Volimo nefrologiju,

kao što i ona voli nas.

.

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3003351-skandal-u-nisu-25-pacijenata-zarazeno-je-hepatitisom-c-tokom-dijalize-a-pusteni-kuci-bez-ikakve-terapije

https://informer.rs/vesti/drustvo/406120/epidemija-hepatitisa-nisu-svi-zarazeni-odeljenju-dijalizu

https://www.soko-banja.org/najnovije/339.html

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/epidemija-hepatitisa-c-na-klinici-za-nefrologiju-u-nisu-obolelo-25-pacijenta-na/jjxbwz8

.

Grad Niš, grad Niš,

u – u – u

šapuće mrak . . .

.

https://www.youtube.com/watch?v=aiZ2sFhd-6s

https://www.youtube.com/watch?v=aiZ2sFhd-6s

.

.

Pritišće san
Ljepljiv i jak
Spi li smrt
U ovaj mahnit sat?
U, u, u  –  šapuće mrak . . .

https://www.youtube.com/watch?v=iT3KmIr_0Aw

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

.

________________

_______________________________________

________________

.

.

DTS – Dijalizni TV Servis

.

„Vaše pravo da ne znate ništa,  je naša jedina obaveza“

.

(Ne preporučuje se gledaocima sa ureom ispod 18 i onima preko 28, ma šta to značilo).

.

Programska TV shema:

 

6.30 – 8.00	Uključenje	Svečano bodenije svih AV fistula i graftova širom naših dijaliznih sala, počeće kao i svakog radnog dana od 6.30 do 8.00 časova i biće obeleženo brojnim hematomima, propuštanjima vena, prebadanjima i sličnim čudesima, na koje možete samo da se krstite rukom na kojoj vam nije krvni pristup. Alarmi i zvona sa svih dijaliznih aparata oglasiće početak još jednog dijaliznog iskušenja, a svečanu užinu služiće bolničari uz tradicionalni dijalizni pozdrav: „Nema drugo“. Upozorenje: program koji sledi sadrži plasiranje igala (robe).
8.00-8.30	Prelistavanje (pregled dijalizne dnevne štampe)	Na naslovnim stranicama naših dnevnih listova, najvažnije vesti iz dijalizne politike, društva, kulture i sporta: 13 znakova da vam bubreg ne radi kako treba, 6 namirnica koje možete konzumirati kad vam se ne jedu g.vna, 10 pitanja koja morate postaviti sebi pre nego što shvatite da ste glupi, nezapamćeno nevreme iznenadilo i najveća zlopamtila, grad veličine teniske loptice u zemlji koja sve nade polaže u Đokovića; Obrt u istrazi: pevačicu je ubio poznati političar, a tajkun je držao za noge; Nada prošla poligraf; Okreće se kolo sreće: Rade radi za Milana; Sanja umesto na klupi osvanula u Medigrupi; Vidža izdominirao u Nikad nije kasno; Kija, Ajfonka i Mile Samsung – dokazi našeg tehnološkog nezaostajanja za svetom; Sloba rekao Drvetu mudrosti: „Ja što Naomim, ja to i Okembelim“, iskusna Ljubica uporna: fosfor je tihi ubica.
8.30-9.15	Emisija iz kulture i obrazovanja – Savremeno dijalizno slikarstvo	Kustos muzeja savremene dijalize govori kako je oslikana čuvena scena „Đokonda Trojeručica“, figura božanstva pohlepe koja iznuđuje i otima mitove od 3 kćerke Big-Pharme: Hemodijalize, Peritonealne dijalize i Transplantacije, a sve to uz zagonetni osmeh, oko čijeg se značenja stručnjaci i danas prepiru. Da li je u pitanju autoportret načelnika jedne nefrološke klinike ili je u pitanju fiktivni lik iz Kovačevićevih maratonaca, saznaćete ako ne promenite kanal, jer: u pravoj ste kanalizaciji.
9.15–11.00	„Odavde do tečnosti“	Po motivima romana Džejmsa Džonsa, iz dijaliznih sala, prvi put uživo, u kameru, govore ljudi koji maštaju o transplantaciji, o novom životu. Potresno, iskreno i nadasve objektivno, oni govore, o bezosećajnim nefrolozima, o beskrupuloznim farmakomafijašima, o glupoj propagandi i nerealnim zakonskim rešenjima, .. o svojim najvećim mukama, nadama i razočarenjima. Ko je gledao prethodni nastavak: „Poslednje Hristovo prečišćenje“ ni ovaj put neće ostati razočaran.
10.00-12.30	Muzika je sve što peva – emisija popularne narodne muzike	Ovaj put čućemo stare hitove u novoj obradi i sa osveženim aranžmanima: „Dok jedem iz konzerve skuše, moji se snovi ruše“, „Stojna mome ubavo“, „Zapalio bih celo selo kad ušmrknem ono belo“, „Ja se i sad sećam tvoga lika, da l’ se moga nekad setiš ti?“, „Što stariji sve mi više fali, ono što si ti odnela“, „Moja mala mršava ko koza, il je sida il trihineloza“, „Ovo selo zapamtilo nije, kraj kazana da se Fanta pije…“, „Kad me vide ruke šire, žene vole oficire“, „Ja sam svoju Raziju miniro, poginut će ko je bude diro“, „Dogodine biće dve godine duge“, „Uvenuće Narcis beli, što sad moju sestru prati“, itd, itd.
12.30-13.00	Filmska kritika – Kako smo sačuvali sopstvo, ili „Šta radite, more bre?“	Istok Pavlović i Zapad Todorović ukrstiće svoja „koplja“ u diskusiji o filmu „Južnjačka uteha“. Voditelj emisije je Nanuk sa Severa, a korisnici društvene mreže Twiter mogu i direktno postavljati pitanja pomenutom „dvojcu“. Gosti u studiju se mole da ne prde o klimatskim promenama.
13.00-14.30	„Bilo jednom u Srbiji“ odlomak iz serije Ostavština za budućnost	Priča o čoveku koji je istovremeno bio Načelnik Nefrologije u jednom velikom državnom kliničkom centru i Medicinski Direktor u velikom privatnom FMC dijaliznom centru, u zgradama koje su bile maltene preko puta. Čovek je sam upućivao pacijente na dijalizu kod privatnika, a onda im tamo potpisivao prijem kao direktor i te privatne bolnice. Kako je na tom poslu obezbedio sebi stanove, BMW, platu od 5000 evra, posao glavne sestre za ženu i posao za sina laboranta, a onda …, onda je Sveta otišao u policiju …
14.30-15.45	Prevođenje dijaliznih Srba na katoličanstvo	Do sada nepoznati detalji o ljudima koji su izbegli od Oluje i Bljeska, a sada se iz srpskih dijaliznih centara vraćaju u Hrvatsku i preko određenih svećenika pokušavaju da dokažu da su oduvijek bili Hrvati i katolici, a radi dobijanja transplantiranog bubrega. Tužna priča o ljudima koji su mogućnost pišanja spremni da usmere na Pravoslavlje i na Srbiju, samo da bi pobegli sa dijaliznih aparata koji život znače. Šta o tome kažu naši Etički odbori i do kojeg stepinca je ova pojava uzela maha, biće reči u emisiji za koju smo mislili da se više nikada neće reprizirati.
15.45-16.30	Poetski trenuci: Grupa dijaliznih pesnika iz Resnika	„A u mome jadnom srcu teku otrovi, i na sve to sada si se ubacila ti“ – kaže jedan od najpoznatijih stihova GDPR, Grupe dijaliznih pesnika iz Resnika, koji su više puta objavljivali svoje radove u Sažecima sa Kongresa dijaliznih sestara, tehničara i pacijenata, a sada su po prvi put u prilici da sami potpisuju svoj album prvenac posvećen sponzorima i zainteresovanim nefrolozima.
16.30-17.10	„How yes no“ ili „Kako da ne“,	Emisija o znanju engleskog jezika srpskih učesnika nefroloških kongresa. Potresna svedočenja članova međunarodnih radnih predsedništava i sesija sa srpskim izlagačima. Da li je pisano saopštenje, tzv. Apstrakt, realan domet srpskih nefrologa? Među upućenima se čuje da je za oralnu prezentaciju sposobna samo Nada, ali i da u srpskoj nefrologiji ima još uskih grla.
17.10-18.30	Film: „Mirko, pazi na vazdušni detektor“	U okupiranoj dijaliznoj prestonici rat između 5 farmakomafijaških porodica je završen. Radnja filma počinje kada se dijalizna pacijentkinja iz američke „Baxterium“ okupacione zone, zaljubi u pacijenta iz nemačke „Trezvenijus“ zone. Upravnik logora je srećom, simpatizer pokreta otpora, ali ga izdaju negativci sa kućne dijalize. Iznenada, sponzorisana glavna sestra, u tumačenju izvrsne Grete Grebo, odlučuje da pacijentima zameni mašine. Zaplet koji sledi ispuniće očekivanja i najzahtevnijih ljubitelja horora.
18.30-18.55	„Zovi Đuru da blokira aerodrom“	Legendarna izjava ministra zdravlja o jedinom načinu kako pronaći ključne nefrologe i privesti ih njihovim radnim obavezama. O fenomenu lažnih radova, lažnih titula i lažnih kongresa, govori ekipa UBPOK koja tek treba da snimi ovu emisiju.
18.55-19.20	Nikad izvini	Nije teško biti pacijent (ako nisi bolesnik). Emisija o veštačkoj podeli na pacijente i medicinare, o tome kako prevazići takve predrasude govore oni koji još ne znaju da su već uveliko bolesni i da je granica samo u njihovim glavama.
19.20-20.45	Hronika: Izveštaj sa ovogodišnjeg kongresa BANTU, BAlkanskog Nefrološkog Turističkog Udruženja	„GDE JE BUDVA IMA MESTA I ZA TREĆEG“, pod ovim sloganom održavala se glavna kuloarska rasprava na ovogodišnjem 14. BANTU kongresu. Povod je, kao što poštovani gledaoci već pretpostavljaju, bio silovit nastup firme BiBraun na našem dijaliznom tržištu. Da li pojava konkurencije znači nove povoljnosti za sponzorisanje nefrologa ili će biti obrnuto? Nesuđena, ranije pretpostavljena treća dijalizna kompanija, očigledno nije imala adekvatnu političku podršku. Tim povodom, predstavnik firme Nipro-Nicontra, nije imao komentar. Inače, svi se slažu u oceni da su učesnici kongresa i mentalno i stručno bili u skladu sa nazivom istog, ali su podbacili po pitanju boje: iako je vreme bilo sunčano, većina nije postigla željeni tamni ten, većinom su samo crveneli. Toliko sa ovogodišnjeg BANTU kongresa. Studio?
20.45-21.50	„Devet i po nedelja“	Erotski triler. O fenomenu čekanja na operaciju AV fistule u našim dijaliznim centrima. Glavni junaci su zvezde domaće vaskularne hirurgije, autori čuvene drame: „Nek’ uradi Doppler!“. U emisiji će po prvi put biti prikazani i inserti iz dokumentarnog filma: „Kad budem dijaliziran preko kanile“.
21.50-22.30	„Paklena pomorandža“	Rimejk poznatog engleskog filmskog remek dela, sada sa našim Vladimirom Kardašijanom u glavnoj ulozi, a zaplet je naravno, vezan za hiperkalijemiju.
22.30-23.00	„Lepi centri lepo koštaju“	JPP, Javno Privatno Partnerstvo, javne pare a zarada privatna, o tome kako podbuniti pacijente da se bore za prelazak kod privatnika, govore naši eminentni nefrolozi i urednik časopisa Zvonalis, autor bestselera: „Kad su pacijenti imali repove“.
23.00-24.00	Film: „Djoko Unchained“	film prati dolazak na vlast mladog i pokvarenog lekara, koji posle torture načelnika i sam postaje načelnik …
00.05-01.20	Nema dijalize za starce, emisija iz kulture	Koja je dijalizna opcija najpreporučljivija za ljude trećeg doba, o tome govore nefrolozi koji veruju da su besmrtni, a moguća su i uključenja „uživo“.
01.20-01.50	„Park iz doba Đure“	Ovo nije parodija na poznati Spilbergov hit, nego dokumentarni prikaz stanja sanitetskih vozila hitne pomoći koja se koriste za prevoz dijaliznih bolesnika.
01.50-02.30	Film: „HDF 100%“	Poštovani gledaoci, nažalost, u Srbiji, do daljnjeg, ovaj film sigurno nećete moći gledati. Za takvu situaciju zahvalite se svojim nefrolozima, političarima i precdsednicima pacijentskih organizacija. Oni su ti koji su sprečili emitovanje ovog filma, što verujemo, ni za vas nije novost.
02.30-03.10	Serija „Ubiti pticu rugalicu“	Angažman najpoznatijih advokatskih kompanija, sprega vlasti i podzemlja, moćnika i korumpiranih profesora sa nadprirodnim paranefrološkim sposobnostima, a sve pod izgovorom da se uhapsi i likvidira nefrolog saradnik ovog sajta, jer vrši „otkrivanje poslovnih tajni“ i nanosi „štetu poslovnom ugledu“ kompanije Trezvenijus Medical Care. Nenadmašna serija. Uskoro i u štampanom izdanju.
03.10-04.00	„Širom zatvorenih očiju“	Dijalizna Ćirilica. Gosti u studiju: Lj.Todorović, M.Ivančević, A.Davidović. O toksičnom NATO dijaliznom materijalu, o tome da li su srpski organi već u Eurotransplantu, govore heroji sa Zvezdare, Vitezovi iz Niša i gore navedena trojka. Specijalno će biti obrađena još jedna tema: uskoro izlazi novi Pravilnik o bližim uslovima za dalje zajebavanje dijaliznih pacijenata. Očekuje se da o tome imaju svoje mišljenje i oni koji i sami učestvuju u stvaranju svog mišljenja.
04.00-04.30	Tako je govorio Čika Velja Zmaj	„Al’ je lep ovaj svet, ovde infarkt, onde stent“, „Kako naučiti fiziologiju bubrega: prvo idu 3 male čašice, pa onda jedna velika čašica, … i tu onda ja padnem, opijen naukom“, „Palijativna nefrologija je ono kad mi nefrolozi palimo kući 3 sata ranije, a sve oko bolesnika preuzmu sestre“, „Mija sindrom u dijalizi je izmislio neki Čkalja“, „Teorija da dijalizni pacijent može lako smanjiti interdijalizni donos jednostavno ne pije vodu“, „Srbi su imali pesnika koji je prvi upotrebio izraz ’neumorna pletisanko’, kad Zapadni doktori nisu ni znali šta je Holter-EKG“, „Pravi ribaund je kad ti se bivša riba vrati“, „Odbiti im bubrege, to je jedini način da se nefrolozi nateraju da rade bolje“, „Prečišćavanje mora početi od glave, a ne od fistule“, i druge citate našeg najpoznatijeg dijaliznog satiričara, koji je doktorirao sa tezom pod naslovom „Učestalost uroinfekcija pri nošenju pojasa nevinosti – sa posebnim osvrtom na ključaonicu“, evociraće malobrojni obožavaoci njegovog lika i dela, koje nije ostavilo značajnijeg traga u našoj udvoričkoj dijaliznoj književnosti.
04.30-04.50	„O pacijentu sve najlepše“	Urbana legenda kaže da je navodno Čerčil rekao autoru našeg Pravilnika o dijalizi: „Šta te briga, nećeš se ti po njemu lečiti“. Kako nastaju naši Pravilnici govori Insajder koji nikada nije bio pozvan ni u jednu republičku stručnu Komisiju za dijalizu, a sve zbog izjave: „Samo mrtav pacijent je dobar pacijent“. Ako je i u pitanju lažni Insajder, pacijenti su naravno pravi.
04.50-05.10	„50 nijansi sive“	Serija o dijaliznim koncentratima i zajebavanju pacijenata takozvanom individualizacijom terapije. U glavnim ulogama: Kalijum i Kalcijum, koje ne možete podešavati „on-line“ nego samo kupiti unapred predviđene. Od sirćeta nam se skupljaju usta, jer se priča o citratima ispostavila kao još jedna holivudska limunada. Za iste pare, ali gi nemaju.
05.10-05.30	„Neki to vole kod kuće“	Smešni home video. Skrivena kamera je ulovila najsmešnija i najinteresantnija dovijanja pacijenata na kućnim hemo, perito, i ostalim dijalizama, koje rade kad ih niko ne kontroliše, a to znači redovno. Ovo zapravo, uopšte nije smešno.
	Odjava programa	Odjava, ne znači i da je kraj. Kraja i nema. Ima samo seoba. Sa hemo na perito, sa perito na transplantaciju, pa opet na hemo, i opet radost susretanja sa uzbuđenjima koje nam donosi novi dan. Nihil nismo dovoljno bene.

.

https://www.youtube.com/watch?v=yw_nqzVfxFQ

.

Uz odjavnu špicu, ponovićemo vam još jednom naš glavni poslovni princip:

„Vaše pravo da ne znate ništa, je naša jedina obaveza“.

.

I još jedna mala Napomena:

svrha ovih emisija nije vređanje bilo koga, nego upiranje prstom u bolna mesta.

.

Svako ima pravo da se kreće ili da bude kreten.

.

Uskliknimo s ljubavlju na ikonicu LIKE.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

.

________________

___________________________

________________

Čujte, dijalizni pacijenti: Upoznajte svoga Neprijatelja!

Poštovani čitaoci,

sigurni smo da svi vi koji već godinama pratite naš sajt, jako dobro znate ko je najveći Neprijatelj dijaliznih pacijenata.

To je Big Farma, odnosno velika dijalizna farmakoindustrijska mafija i njeni plaćenici među lekarima, pacijentima i organima vlasti.

Neprijatelj se danas svima nama sakriva iza neutralnih ili čak ugodnih termina: on je Sponzor, ili eventualno Donator, Darodavac, Pokrovitelj, Organizator, Proizvođač, Distributer, Inicijator, Humanitarac, Zaštitnik, skoro nikada se ne navodi izraz Finansijer.

Ali, Neprijatelj jeste finansijer i svi oni koje on finansira jesu naši Neprijatelji, makoliko se izdavali za prijatelje, i makoliko se kleli u svoje poštene namere, dobrobit pacijenata i društva u celini.

Njihov jedini cilj je Profit, Zarada, i tome su podredili sve svoje aktivnosti, ne žaleći da u tom cilju žrtvuju i naš život.

To im je nepisana zakletva.

I mi moramo početi da ih sagledavamo kao Neprijatelja.

Da bi se Neprijatelj pobedio, ili makar razobličio u svojim aktivnostima, on se mora proučavati, upoznati i suzbijati svim raspoloživim sredstvima.

Evo šta je o tome pisao najveći svetski vojni strateg Sun-Cu (i njegov brat koji se bavio sviranjem Kur-Cu), u svom najpoznatijem delu: „Umeće ratovanja“:

„Onaj ko poznaje svoga neprijatelja i poznaje samoga sebe, neće biti ugrožen ni u stotinu bitaka. Onaj ko ne poznaje svoga neprijatelja a poznaje sebe, imaće podjednake izglede i za pobedu i za poraz. Onaj ko ne poznaje ni svog neprijatelja ni samoga sebe, biće poražen u svakoj bici.„

Zato, prionimo na posao: Upoznajmo stavove i argumente našeg neprijatelja.

Pacijent Bob Rock je dobro rekao: ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti.

Zadržimo se (za sada) samo na desetak osnovnih teza neprijatelja, a vezanih za dva ključna preduslova boljeg lečenja dijaliznih bolesnika: 1) povećanje broja HDF i 2) primena netoksičnih dijalizatora.

Sada vam dakle prezentujemo 10 osnovnih neprijateljskih oružja kojima su naumili da nas ubiju u pojam, a da pri tome sve to što nam čine dobije prizvuk legalizma, humanizma, naučnosti, stručnosti i nesumnjive ispravnosti.

Posle svake od navedenih teza i stavova Neprijatelja dijaliznih pacijenata, dali smo vam odmah i gotova, istinita, razobličenja tih stavova, odnosno kontraargumente i protivotrove.

.

Neprijateljska teza br.1:

Nema dokaza da je HDF kvalitetnija od obične high-flux dijalize !?!

Zašto nam ovo govore?

Pa, u nefrologiji i dijalizi nema dokaza nizašta!

I to svi znaju.

Zbog enormnog uticaja farmakoindustrije na ovu granu medicine, i sami (para)nefrolozi priznaju da su sva njihova ispitivanja, sve njihove „naučne“ studije, najmanje pouzdane među svim granama medicine (link)!

Čuli ste već, pre samo nekoliko godina, mnogi od velikih nefroloških „autoriteta“ su i sami priznali: da oni još uvek ne znaju ni kakav treba da bude sastav dijalizne tečnosti, a kamoli nešto drugo?

To su i sami priznali nakon curenja u javnost podataka o tragediji kojom je firma Frezenijus pobila pacijente u svojim centrima dajući im dijaliznu tečnost neadekvatnog sastava (link).

Druga najveća dijalizna (američka) firma je potrovala stotinjak dijaliznih pacijenata repariranim dijalizatorima (koje je prodavala kao nove) u manje joj bitnim evropskim državama, uključujući i Hrvatsku (link).

Svi su oni radili u skladu sa važećim naučnim i stručnim dokumentima, studijama, standardima, smernicama, procedurama, pravilima, vodičima i uputstvima.

Pazite stručnosti nefrološke struke: nakon 60 godina od sprovođenja hemodijaliza, zaključili su da je možda ipak trebalo stavljati manje bikarbonata u dijaliznu tečnost, nego što su stavljali svih prethodnih 60 godina (34 mmol/L), jer eto izgleda procurelo je na internet da to ipak ubija pacijente!

Neko od farmakomafijaških plaćenika se izlanuo.

Pazite, znači da to nije (neko, anonimno) gurnuo u javnost, (para)nefrološka nauka nikada ne bi sama došla do tih „naučnih“ saznanja!?! Zašto?

Zato što je kontrolisana. Od iste te farmakoindustrije, koja ju je stvorila i koja je održava u životu.

Sva klinička ispitivanja imaju svog Sponzora. Skoro uvek (u 95% slučajeva) je to farmakoindustrija.

Sponzor, kada osmisli neko „istraživanje“, napiše „projekat“ i sve moguće papire, a onda, da bi zavejao svoj uticaj, unajmljuje podizvođača, takozvanu Istraživačku organizaciju, tako da formalno pare istraživačima (lekarima) ne daje Sponzor direktno, nego preko te Istraživačke organizacije, koja je zapravo monitor i kontrolor studije.

Naravno da Sponzor i dalje kontroliše svaki aspekt i svaki podatak „naučnog“ istraživanja. I čim mu se neki aspekt ili podatak ne dopada on naloži Istraživačima da se to promeni ili ukloni. (Nećete verovati, ali sve je to dozvoljeno i etički, po propisima koje smo usvojili sa Zapada).

Tako se menjaju protokoli, pristanci, stepeni neželjenih dejstava, menja se ama baš sve što Sponzor naredi, i to se menja sve dok traje studija, čak i posle toga, nikakvih ograničenja nema. (Pravljenje i menjanje propisa tokom postupka nije samo specijalitet Haškog tribunala).

E, onda se takva (ispeglana) studija (koja potpuno potvrđuje zamisao naručioca) objavi u nekom „uglednom“ dijaliznom časopisu (koga takođe finansira Sponzor), a kao „autori“ studije navedu se svi oni istraživači, profesori, lekari, asistenti, svi se oni sad javno isprse, jer im to nosi ugled i „bodove“ u naučnoj zajednici, jer su oni bili „istraživači“ („naučnici“, Bog te jebo) samo se Sponzor tada nigde ne pominje. A nema ni potrebe. Sponzor je svoj cilj ostvario.

Eto, tako su nastala „naučna“ istraživanja koja su „dokazala“ da nema nikakve razlike između kvaliteta high-flux hemodijalize i hemodijafiltracije, u pogledu smrtnosti, dužine života, itd, itd.

I sada nama, dijaliznim pacijentima, maše tim studijama nekakva naša domaća doktorka Pičkindimković, i rezultate takvih „studija“ navodi kao neoboriv „naučni“ dokaz, a mi smo budale, laici, koji o tome uopšte ne mogu ništa znati, ni saznati, pa ni diskutovati. Nismo stručni. Nismo kompetentni.

Pacijenti su kompetentni samo za umiranje.

Za pacijente se mora širiti priča da nema „naučnih“ dokaza da je HDF kvalitetnija od high-flux dijalize.

Ostaje nejasno zašto onda oni (link), plaćenici Sponzora (velike dijalizne kompanije) u svojim privatnim centrima u Srbiji daju 100% HDF, dakle svim pacijentima, i pri tome to reklamiraju na sva zvona, opanjkavajući i sopstvenu državu koja, eto, ograničava to ljudima na samo 20%, a oni, poštenjačine i dobrotvorci, daju svima koji dođu kod privatnika maksimalan kvalitet (pogledajte sliku-tekst dole).

Zaključak je jasan.

Bitno je samo da dođete kod njih!

Tamo na Zapadu gde drže sve centre, oni ne daju HDF svima, ali u Srbiji gde tek razrađuju posao daju svima HDF. Tamo vani još nemaju dovoljno dokaza da se HDF pokazala boljom, ali ovde u Srbiji je nesumnjivo bolja.

Za sve imaju „studije“, kojima će potkrepiti svoje stavove.

Istina je samo ono što njima odgovara.

I danas su u svim dijaliznim centrima u Srbiji bikarbonati 34 mmol/L u dijaliznoj tečnosti.

.

Neprijateljska teza br. 2:

U evropskim zemljama HDF daju u manje od 20% tretmana, a u SAD ne daju uopšte, pa što bi kod nas bilo drukčije !?!

Da, ali ono što ne kažu neprijatelji, a vrlo je važno naglasiti: U evropskim zemljama i u SAD je transplantacija glavna metoda zamene bubrežnih funkcija. Tamo se na bubreg čeka 2-3 godine, pa za kvalitet dijalize niko se posebno i ne bori. Njima je i 20% HDF dovoljno. Drugo, treba znati da je u tim zemljama dijalizna farmaceutska mafija jača nego kod nas. Tamo je najveći svetski industrijski proizvođač opreme i sredstava za dijalizu istovremeno i vlasnik na hiljade dijaliznih centara, pa njemu ne odgovara da daje duži, kvalitetniji ili skuplji tretman, nego samo da što više zaradi. Kratke dijalize, kako bi što više smena obrnuli sa istim aparatima i osobljem. Zato je smrtnost dijaliznih pacijenata u Americi gora nego kod nas. Amerika ne treba da nam bude uzor u dijalizi, nego u transplantaciji. A s obzirom da je u Srbiji transplantacija najgora u Evropi, red je da naša država onda dijaliznim pacijentima omogući efikasniju i kvalitetniju metodu dijalize, a to je HDF.

A da se stvari menjaju i na Zapadu, po dokaze ne treba ići mnogo daleko: u Sloveniji su sada 70% svih tretmana HDF, u KC Ljubljana daju 100% HDF, kao i kod nas u Republici Srpskoj: svih 100% pacijenata imaju HDF. Mala i siromašna Republika Srpska je imala poštenije i borbenije pacijente koji su se izborili za svoje interese (100% HDF), a korumpirani predstavnici pacijenata, lekara i organa vlasti u Srbiji, ne haju za taj primer.

U VMA je HDF bila primenjivana 100% i to u periodu od 2000. do 2008. (kada ni Slovenci nisu imali više od 20% HDF), i tada su u VMA imali smrtnost na dijalizi manju od 7% godišnje, bili su bolji od japanskog proseka. Ali, onda su i tamo uveli Pravilnik (od 2008).

Na kućnim hemodijalizama, a na kućne hemodijalize idu uglavnom oni bolje stojeći i bolje kapirajući pacijenti: svi odreda imaju HDF, 100% su na HDF-u, ali neće drugima to da preporuče, niti da istaknu prednosti te metode, jer neće da se zameraju svojim snabdevačima dijaliznog materijala.

Ćute i gledaju „svoja posla“.

Njima je dobro, a drugi nek’ pocrkaju.

Pogledajte na kraju i doktore, medicinare, koji su dospeli na dijalizu: svi su na hemodijafiltraciji!

Pitanje, koje je prvi u svetu postavio Gary Paterson: zašto nefrolozi drugima preporučuju ono što sami nikad ne bi izabrali? – još uvek nema odgovora (link).

Verovatno zato što „nema dovoljno stručno-naučnih, nefroloških dokaza“ da je HDF bolja od obične high-flux dijalize, pa onda doktori, uvek sloni riziku, humanizmu i eksperimentima, primenjuju je na sebi, dok ne stignu druga „objašnjenja“, od Sponzora. Idi begaj!

.

Neprijateljska teza br. 3:

Ne postoji stručna nefrološka preporuka za više od 20% HDF !?!

Netačno. Čista laž.

Evropski vodiči za dijalizu i transplantaciju, objavljeni u časopisu, NDT, 2002. i 2007. godine kažu:… Gde god nađeš zgodno mesto, tu HDF posadi …

Ili tako nešto.

Dajemo vam prvo originalni tekst na engleskom:

Guideline 2.1

• The use of synthetic high-flux membranes should be considered to delay long-term complications of haemodialysis therapy. Specific indications include;

  • To reduce dialysis-related amyloidosis

  • To improve control of hyperphosphataemia

  • To reduce the increased cardiovascular risk

  • To improve control of anaemia

Guideline 2.2

• In order to exploit the high permeability of high-flux membranes, on-line haemodiafiltration or haemofiltration should be considered.

Dajemo vam evo i doslovnu sliku prevoda na srpski jezik tih ključnih stavova iz evropskih vodiča za dijalizu, koje smo našli na predavanju jednog od naših stručnjaka:

Slike iz http://www.sobirs/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf

A dajemo vam i besplatni link ka originalnom i besplatnom tekstu tih evropskih vodiča za dijalizu i transplantaciju objavljenih u najprestižnijem nefrološkom evropskom časopisu.

https://academic.oup.com/ndt/article/17/suppl_7/34/1817512

https://academic.oup.com/ndt/article/17/suppl_7/21/1817504

https://academic.oup.com/ndt/article/22/suppl_2/ii5/1871254#36508904

Malo li je?

Ako ste ikada i imali dilemu: Su čim ćemo pred Miloša?

Eto vam džebane.

(Pre nego što neki Miloš odnese vašu glavu na poklon sultanima Big Pharme).

Koekude.

.

Neprijateljska teza br. 4:

HDF je mnogo skuplja metoda od high-flux dijalize pa RFZO to ne može da plaća !?!

To naprosto nije tačno.

O ovoj laži smo već pisali u postu: Koliko-je-zaista-hemodijafiltracija-skuplja-od-obicne-hemodijalize?

Čak i na skupom Zapadu, gde je dijalizna farmakomafija naduvala cene hemodijalize na 600 evra po tretmanu (nećete verovati, ali toliko je HD u Beču), razlika između HD i HDF je 3-4 evra!

Toliko naime košta ono PVC crevo za dovod prečišćene dijalizne tečnosti u vensku komoru.

Obično PVC crevo dugačko 10-20 cm.

Naši su ga dijalizni meštri prodavali srpskim bolnicama po 1700 dinara (po „Pravilniku“ o cenama dijaliznog materijala (link), dok je ono za običnu HD bilo 645 dinara.

Sada crevo za HDF košta nešto manje, oko 1500 dinara.

1500 dinara za crevo na slici desno, samo zato što je za HDF?

Da je makar bez bisfenola, ftalata i DEHP, ali nije.

A osim crevca, potroši se i nešto više vode i koncentrata, za HDF.

Za običnu HD potroši se oko 150 litara vode, a za HDF dvadesetak litara više.

Svi znamo koliko je cena kubika (1000 litara) vode, to je oko 80 dinara, a 20 litara je … izračunajte sami …  ne vredi trošiti reči.

I jedan prst (horizontalni) koncentrata se potroši više.

Ceo kanister koncentrata (10 Litara) košta 400 dinara, služi za pravljenje 420 litara dijalizne tečnosti, i potpuno je dovoljan za 2 tretmana bilo HD ili HDF. Prst koncentrata (15 dinara) manje-više, ne menja stvar, toliko se svakoga dana baci neiskorištenog koncentrata (i više).

O kakvim onda troškovima za Fond osiguranja govore naši neprijatelji?

Oni koji navodno brinu o uštedama, o državnoj kasi, a sebi pišu dnevnice i honorare kad god i gde god stignu.

Znaju li dušmani koliko bi se ušteda postiglo, ako bi dijalizni pacijenti manje ležali po bolnicama, imali manje amputacija, manje sepsi, manju potrošnju skupih antibiotika i drugih lekova.

Znaju to oni sve, ali koriste samo one podatke koji opravdavaju njihov zamišljeni plan.

A taj plan glasi: najveće uštede se postižu ako dijalizni pacijenti žive što kraće.

To nikada javno neće da izgovore, ali sve ukazuje da itekako samo na te uštede računaju.

O moralu, humanizmu, solidarnosti, brizi za bližnjega svoga, ti apostoli neoliberalnog kapitalizma su se javno izjasnili čuvenom izjavom:

„Kome je do morala, neka ide u crkvu.“

Eto, takvi sada odlučuju o našim životima i našim sudbinama.

Oni se našli da „brinu“ o uštedama u zdravstvu?!

Međutim, evo šta o ceni HD i HDF kažu zapadni izvori:

Mazairac i saradnici, 2013. godine, kažu: HDF je oko 3,6% skuplja od one (najlošije) low-flux HD! Samo 3,6%!! (Mazairac et al. The cost–utility of haemodiafiltration versus haemodialysis in the CONTRAST Study. NDT 2013;28:1865-1873.)

Lebourg i saradnici, 2013. godine kažu: Dodatni trošak po jednom HDF tretmanu varira od (minus) -1,29 do (plus) +4,58 evra u odnosu na HD. Znači u proseku je HDF tretman skuplji za oko 3,29 evra. (Lebourg et al. Online hemodiafiltration: is it really more expensive? Nephrol Ther 2013; 9:209-214)

Japanski stručnjak, Takura i saradnici, 2013. godine, objavljuje da se sa HDF ostvaruju čak i uštede, u odnosu na standardnu HD! (Takura et al. Cost-effectiveness analysis of on-line hemodiafiltration in Japan. Blood Purif 2013; 35 suppl 1:85-89.)

Oates i saradnici, 2012. godine, kažu: HDF je skuplja za oko £1.16 po tretmanu, od high-flux HD. HDF je čak jeftinija od high-flux HD, kada se nabavlja univerzalni AV set sa infuzionom linijom. (Oates et al. Cost comparison of online haemodiafiltration with high-flux haemodialysis. J nephrol 2012; 25:192-197.)

Eto, to kaže struka! Sama zapadna, svetska, nefrološka nauka:

HDF je skuplja oko 3 evra od standardne HD!

Naši mogu pričati šta hoće!

I upravo to i rade.

.

Neprijateljska teza br. 5:

Voda u našim centrima nije dobra pa zbog toga nam ne mogu davati HDF !?!

Tamo gde voda nije dobra Centar treba zatvoriti, a nadležne posmenjivati i kazniti.

(A tačno je da u mnogim centrima voda nije dobra, jer se ne ispituje na propisani način, videti ovde).

Istina je međutim, da samo aparati za HDF imaju dodatne filtere za prečišćavanje vode za hemodijalizu i da su na tim aparatima pacijenti bezbedniji, čak i ako im se radi obična high-flux HD.

Dakle, uvek je bolje biti na aparatu za HDF!

Čak i ako iz nekog (sigurni smo neracionalnog) razloga imate samo HD, bolje je da vam se ta HD radi na HDF aparatu.

HDF aparat je onaj koji ima 2 pumpe! Jednu za krv, i drugu za infuzionu tečnost.

Dijalizni pacijent dakle, ako je normalan treba da traži aparat sa 2 pumpe i 2 filtera za vodu, takav aparat je uvek bolji od onoga sa jednom pumpom i jednim filterom, a onaj ko je i normalan i sposoban, taj će obezbediti sebi da se te obe pumpe okreću, tj. da rade HDF.

Takav je stav širen među dijaliznim pacijentima poslednjih 20 godina.

Danas je tehnika malo napredovala, pa npr. japanski dijalizni aparati garantuju punu bezbednost na HDF i sa samo jednim (ali japanskim) filterom.

Nikada nigde u našoj državi, a i šire, nije opisana nijedna pirogena reakcija ili zaraza pacijenta, a da je taj pacijent bio na HDF aparatu.

Nezvanično se od stručnijih servisera i nefrologa, može čuti, da imaju utisak i kad bi Topčidersku reku doveli na Gambro AK200 Ultra-S, taj bi aparat opet proizveo ultra-čistu infuzionu tečnost.

A za hemodijalizu na običnom HD aparatu, to ne mogu garantovati.

Za simpleks hd aparate je mnogo bitnija kvalitetna reverzna osmoza i ceo taj sistem za pripremu gradske vode i njeno pretvaranje u vodu za hemodijalizu, ali se i dalje pacijentima servira priča da bi ih samo HDF ugrozila, a high-flux dijaliza ih kao neće ugroziti.

I pored svih fizičko-tehnoloških i hemijskih činjenica, uvek će se naći neki plaćenici farmakoindustrije i javno brinuti da nije vreme za širenje HDF u državnim centrima jer je tamo loša voda.

Pazite, to tvrdi i čovek koji je pobegao na kućnu HDF, ali sad brine da se kao ne našteti onima koji nemaju mogućnosti da kao on, pobegnu iz državnih centara.

Pri tome se nije založio da se naredi popravka kvaliteta vode u tim državnim centrima, ne to mu nisu „sponzori“ naredili, naredili su mu samo da reklamira privatne dijalizne centre i da što više pacijenata usmeri ka privatnicima.

Zato naši dušebrižnici „brinu“ o „kvalitetu“ vode u državnim dijaliznim centrima.

Bitno je samo da Gazdama, tj. Sponzorima, obezbede što veći profit.

Voda ih brine kao i lanjski sneg.

.

Neprijateljska teza br. 6:

Ne možemo protiv Pravilnika, to je zakonski propis, samo do 20% može biti HDF !?!

Prvo, Pravilnik nije zakonski propis! To je podzakonski akt kojeg je donela jedna ustanova (RFZO), na predlog Komisije koju je ustanova sama izabrala. Zbog krivičnog dela diskriminacije pacijenata, protiv autora Pravilnika, a to znači protiv Predsednika i svih članova Komisije treba podneti krivične prijave. Razrešiti sve članove Komisije koji su primali novac i usluge od dijalizne farmaceutske industrije, jer će oni uvek štititi interese svojih sponzora, a ne pacijenata.

Do koje mere je ta komisija bila bezobzirna najbolji dokaz je to što je prva verzija tog njihovog Pravilnika sadržavala odredbu da 50% svih dijalizatora treba da budu low-flux dijalizatori (najslabiji, najmanje propusni dijalizatori). Nakon frke koja je nastala u javnosti, Komisija je u naknadnim verzijama promenila tu svoju nebuloznu odluku, pa je smanjila obavezni procenat low-flux dijalizatora na 10%. Toliko o njihovom znanju ili o njihovom poštenju, ili o njihovoj brizi za pacijente.

Još su paralelno sa tim Pravilnikom doneli i Pravilnik o cenama (!?!), gde su ladno potpisali sve cifre kako im je dostavila najveća farmakoindustrija na ovim prostorima, cene koje su pacijente i državu urnisale, ali kompaniji su bile super. Toliko o nezavisnosti i autoritetu članova Komisije.

Ali, pazite i ovo: u stručnim dijaliznim krugovima, samo je jedan jedini nefrolog digao glas protiv tog Pravilnika i javno ustao u zaštitu pacijenata (link). Niko drugi od lekara se nije usudio ili nije hteo tako da postupi, ne zna se šta je gore!

Da ponovimo, kao zaključak: jedino rešenje je podići krivične prijave protiv svih potpisanih ispod tog Pravilnika. Razlog: ugrožavanje zdravlja, nanošenje štete, telesnih i duševnih bolova, i udruživanje radi zajedničkog zločinačkog poduhvata.

A ko želi, lako će naći dokaze da su u Komisiji plaćenici farmakoindustrije: dokazi su u finansijskim papirima samih kompanija (to se razvodi na sponzorstvo, plaćena predavanja, publikacije, edukacije, promocije i slične aktivnosti), te u poreskim prijavama i izveštajima sa žiro- i drugih bankovnih računa

Što bi rekli novinari: Državo, reaguj!

.

Neprijateljska teza br. 7:

Postoje medicinske indikacije za HDF, na doktoru je da odluči ko će imati HDF !?!

Teška laž. Ne postoje nikakve indikacije za HDF! Već sam pogled na one koji imaju HDF ukazuje da onaj koji im je odobrio HDF lečenje, nije imao nikakav kriterijum.

Jedini kriterijum je VIP kriterijum.

Oni koji su imali neku Vezu i Poznanstvo, ti su dobili i HDF.

Ne sumnjamo da ima i slučajeva podmićavanja za dodelu HDF.

Javna je tajna da svaka usluga ima svoju cenu, pa tako i sređivanje kvalitetnijeg hemodijaliznog lečenja (a to je HDF) ima svoju cenu.

Na crnom tržištu.

Ima li crnjeg primera za crno tržište.

Ako se već javno piše i govori da je otimanje i preprodaja dece naša izvozna šansa (link), ako već postoje javne sumnje u poštenje onih koji distribuiraju organe u EuroMondoTransplant organizaciji, kakav je onda moralni ili krivični prekršaj nameštati nekima HDF, umesto HD?!

Praktično, nikakav: činite nekome dobro delo.

U nekim ranijim pravilnicima, nefrolozi su upisivali listu indikacija za HDF.

Pa je tamo stajalo da se na HDF upućuju mlađi pacijenti, radno sposobni ili zaposleni, oni kod kojih se očekuje skora (?!) transplantacija, oni koji imaju amiloidozu, polineuropatiju, veliku telesnu težinu ili im je standardna dijaliza nedovoljno efikasna, itd.itd.

Sa pojavom priče o polnoj, rodnoj, etičkoj i etničkoj ravnopravnosti, pravnici su vrlo brzo izbacili sve te odredbe, jer to što je neko mlađi ili zaposlen, ne znači da mora imati i bolje lečenje od starijeg i nezaposlenog. I slično.

Tako da na kraju više nijedna nefrološka ustanova ili institucija nije zadržala nikakve Pravilnike o kriterijumima za izbor na lečenje hemodijafiltracijama (da ih pacijenti ne bi tužili Sudu).

Tek je to doktorima-paranefrolozima omogućilo da rade sve što žele da rade.

I po babu i po stričevima.

Po babine linije.

Još i najpošteniji ispadoše rukovodioci jednog regionalnog dijaliznog centra koji su odlučili ovako: HDF daju jednom sedmično, svima (30%, ali je svima 30%).

U ostalim centrima se manje-više drže Pravilnika: sami biraju koga će među tih izabranih 20%.

Pravilnik je zapravo legalizovao protekciju.

.

Neprijateljska teza br.8:

EU preporuka za korištenje dijalizatora bez BPA je samo preporuka, nije i obaveza, nije naredba?!?

Istina je da preporuka, formalno i usko gledano nije obavezujuća naredba, ali takvo gledište je toliko usko da se jedva provlači kroz iglene uši.

Još tokom februara 2015. godine Evropska Komisija je donela svoje Konačno mišljenje o bezbednosti korišćenja bisfenola-a u medicinskim sredstvima. Upravo ovo mišljenje sadrži preporuku da Pri sistemskoj izloženosti Bisfenolu-A (BPA) kada put unosa nije oralni, posebno kod novorođenčadi u jedinicama intenzivne nege, odojčadi koja prolaze kroz duge medicinske procedure i za pacijente na dijalizi, SCENIHR (Naučni savet Evropske Komisije za novonastale i novootkrivene zdravstvene rizike) preporučuje da kad god je moguće treba koristiti medicinska sredstva koje ne oslobađaju Bisfenol-A.

Značaj ovog mišljenja i preporuke je u tome što je sačinjeno na oko 168 strana, sa detaljnim opisima na koji način Bisfenol-a (BPA) negativno utiče na zdravlje ljudi. Iz tog razloga je vrlo drsko, nehumano i bezobrazno postupanje svakog zdravstvenog radnika koji za ovu preporuku zna, ali je se svesno ne pridržava. Čak 28 stranica ovog dokumenta predstavlja izlistane naslove, naučne reference svih naučnih radova kojima se jasno dokazuje štetnost, toksičnost Bisfenola-a po ljude, pogotovo na ove najugroženije kategorije: 1) novorođenčad u jedinicama intenzivne nege, 2) odojčad koja prolaze kroz duge medicinske procedure, 3) pacijenti na dijalizi.

Kod ovih kategorija pacijenata, sa sigurnošću je utvrđeno da direktno izlaganje Bisfenolu-a dovodi do toga da su granične tolerantne doze ovog otrova u krvi višestruko prekoračene, tj. počinju sa svojim otrovnim, pseudohormonskim i drugim štetnim dejstvima u organizmu.

E sada, kako se radi samo o preporuci, sami državni organi koji se bave problematikom lekova i medicinskih sredstava, kao što su Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, zaista nemaju zakonsku obavezu da na svom nivou u regulativu medicinskih sredstava uključe ovu preporuku (ali niko ih i ne sprečava, te bi to svakako mogli učiniti), ali malo je drugačija situacija kada se radi o bolnicama, zdravstvenim ustanovama i zdravstvenim radnicima na terenu. Da li oni imaju ili nemaju obavezu da poštuju ovu preporuku Evropske Komisije? E pa IMAJU, i to i moralnu, i stručnu i zakonsku obavezu. Hajde prvo da krenemo od one moralne obaveze. Prilikom stupanja u lekarsku profesiju svi novopečeni lekari polažu lekarsku, Hipokratovu zakletvu. Ovo je zakletva koja još od davnina definiše moralne i etičke principe svakoga ko se bavi lekarskom profesijom. Originalna Hipokratova zakletva je jasno zaklela svakog lekara da pacijentu koga leči, bolesnom čoveku, ne sme dati otrov. Reč otrov je teško definisati, ali ako uzmemo u obzir danas prihvaćeno shvatanje ove reči jasno je da je otrov materija koja remeti biološke (fiziološke) funkcije organizma izazivajući prolazne ili trajne poremećaje, uključujući i smrt. Kada se ponovo osvrnemo na Konačno mišljenje Evropske Komisije o bezbednosti upotrebe bisfenola-a u medicinskim sredstvima, i na sadržana detaljna tumačenja na koje sve načine ova supstanca remeti biološke (fiziološke) funkcije organizma izazivajući prolazne ili trajne poremećaje, jasno je da se ovde nedvosmisleno radi o otrovu. Lekari koji su spremni da svog dijalizanog bolesnika leče materijalom koji direktno u njegovu krv otpušta Bisfenol-a, i pored svesti o otrovnosti ove supstance, ne mogu se smatrati ljudima dostojnim svoje profesije.

Ako odemo još malo dublje te pogledamo Kodeks medicinske profesionalne etike, Član 4 jasno obavezuje: Lekar treba uvek da ima na umu apsolutnu obavezu čuvanja ljudskog života i zdravlja, poštujući osnovno načelo medicinske etike „primarno ne naškoditi“. Dakle osnovno načelo je Primum Non Nocere, a koja pretpostavka predstavlja apsolutnu obavezu lekara. Znači, lekar je ipak dužan da svom dijaliznom pacijentu ne da otrov, Bisfenol-a, pa čak ni kroz terapijsko medicinsko sredstvo, jer prvi postulat lekarske etike je da se pacijentu ne sme naškoditi. Naćiće se sigurno među farmakomafijaškim plaćenicima mnoštvo onih koji će pokušati da minimizuju ili barem relativizuju značaj ovih postulata, a sve radi zaštite svojih dugogodišnjih bigfarmaceutskih industrijskih mecena koji dijalizatore pune Bisfenolom-a, a dijalizatori istim pune nesretne bolesnike. I to su upravo isti oni koji insistiraju na činjenici da ne postoji obaveza poštovanja preporuke Evropske Komisije, jer eto, to je samo preporuka a ne naredba. Takođe, ovaj obavezujući Kodeks medicinske profesionalne etike u daljim odredbama obavezuje: Lekar treba posebno da se zalaže za poštovanje pacijentovih prava. 

Verovatno mnogi misle da su pacijentova prava neka imaginarna i paušalna pretpostavka koja nema mnogo značaja već eto samo plovi u oblaku nekog imaginarnog i boljeg Sveta. E pa nije baš tako. Postoji nešto što se zove Zakon o pravima pacijenta, pa hajde malo da pogledamo šta tu sve piše. Pa evo recimo piše sledeće:

– Pacijentu se garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu  sa njegovim zdravstvenim stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova (to je Član 3 Zakona o pravima pacijenta).

E sada bi bilo interesantno pitati zagovarače ideje da ne treba poštovati preporuku Evropske Komisije (jer to nije naredba), da li sipanje Bisfenola-a u krv pacijenta putem dijalizatora predstavlja lečenje u najboljem interesu pacijenta, i da li predstavlja poštovanje prava pacijenta da bude lečen u skladu sa etičkim načelima.

– Pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru. Hajde još jednom da razmislimo da li punjenje pacijentove krvi otrovom, Bisfenolom-a, putem dijalizatora može dovesti do postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru.

Sada ako se vratimo na osnovno postavljeno pitanje – „EU preporuka za korištenje dijalizatora bez BPA je samo preporuka, nije i obaveza, nije naredba?!?“, odgovor je jasan i nedvosmislen: DA, lekari su u obavezi da prema svim ovde izlistanim propisima kojih se moraju pridržavati, obezbede svojim pacijentima dijalizatore koji u pacijenta ne unose dokazane otrove. I to ne zbog preporuke koja nije naredba, već zbog kodeksa i zakona važećih u Republici Srbiji.

.

Neprijateljska teza br.9:

Toksične materije poput BPA i DHP se nalaze svugde, svi smo tome izloženi i to je nemoguće izbeći, pa što bi za dijalizne pacijente bilo drugačije ?!?

Tačno je da se bisfenol-a i toksični ftalat koje smo pomenuli nalaze svuda oko nas, u raznim plastičnim materijalima, ali ipak možemo po malo birati kako i koliko ćemo biti izloženi ovim štetnim materijama. 

Često se ove supstance nalaze u plastičnim posudama za hranu, u limenkama osvežavajućih pića u sloju koji oblaže aluminijumski lim limenke, dečijim igračkama (koje mala dečica vole da trpaju u usta), i možda ponajviše u plastičnim flašama za vodu i pića. Pa evo već ovo saznanje nam omogućuje da u solidnoj meri izbegnemo i bisfenol-a i DEHP ftalat. Ako želimo da izbegnemo unos ovih supstanci oralnim putem (unos na usta, uglavnom putem hrane i vode) lako ćemo se odlučiti da se ne hranimo pakovanom hranom, već da se trudimo da jedemo isključivo sveže pripremljenu. Lako možemo prestati sa kupovinom flaširanih voda, i tokom toplih meseci sa sobom nositi staklenu flašicu napunjenu svežom „česmovačom“ ili filtriranom vodom. Maloj deci možemo kupiti igračke koje su pravljene od prirodnih materijala, kao što je drvo, ili pak od plastika koje na sebi nose oznaku BPA-free (bez Bisfenola-a).

Šta je to drugačije kod pacijenata na dijalizi? Pa TRI su osnovne razlike u odnosu na zdrav ljudski organizam.

– Prvo, zdrav ljudski organizam unosi u sebe Bisfenol-a i DEHP-ftalat uglavnom oralnim putem (na usta). Svi drugi putevi unosa kod zdravog čoveka su skoro pa zanemarljivi. Kada se ove supstance unesu na usta, iz creva se apsorbuju i dolaze u krv. Međutim taj krvotok predstavlja prvu liniju odbrane jer se ne radi o opštem krvotoku, već o krvotoku ka jetri. Jetra je poznata kao organ koji vrši razlaganje štetnih supstanci. Kako i ove dve supstance dospevaju u jetru iz creva putem krvotoka, u jetri bivaju vezane za određene proteine nosače, to se zove konjugacija čime se u ogromnoj meri deaktivira njihovo štetno dejstvo. Kod dijaliznog pacijenta, Bisfenol-a i DEHP-ftalat se najviše unose putem krvi, iz dijalizatora, a manje putem usta. To znači da štetne supatance najvećim delom zaobilaze mali crevno-jetreni krvotok, tj. znatno manje se deaktiviraju u jetri, te u krvi i uopšte u organizmu ostaju u svom aktivnom, štetnom obliku, jer nisu konjugovani. U zdravom organizmu, isključivo tako vezane tj. konjugovane štetne supstance se dalje iz krvi i kompletnog organizma izbacuju putem bubrega. Time se kod zdravog čoveka ove štetne supstance na kraju izbacuju iz organizma. Ovde logično dolazimo do druge razlike između zdravog organizma i dijaliznog pacijenta…

– Drugo, bubreg dijaliznog pacijenta na žalost ne funkcioniše ili veoma ograničeno funkcioniše u smislu izbacivanja štetnih supstanci putem urina. Iz tog razloga, bubreg dijaliznog bolesnika ne može iz tela bolesnika izbaciti Bisfenol-a i DEHP-ftalat, koji se u svojoj aktivnoj formi nagomilavaju u organizmu i počinju da proizvode svoja dobro poznata štetna dejstva. Čak i ukoliko postoji deo ovih konjugovanih supstanci, njihovim nagomilavanjem, a zbog nemogućnosti izbacivanja, dolazi do njihovog ponovnog aktiviranja i opet je tu štetno dejstvo na organizam.

– Treće, možda i najznačajnije, to je razlika u mogućnosti izbora. Zdravi ljudi će izabrati kakvu će hranu jesti, i iz čega će piti vodu, kako je prethodno i napomenuto. Takav izbor dijalizni bolesnik nema. Koju god hranu da jede, i koliko god da bira kako će uneti ono malo vode, ako ga svaki drugi dan po četiri sata „leče“ dijalizatorom koji mu ubacuje Bisfenol-a i DEHP-ftalat u krv, njegov organizam će sigurno trpeti štetne posledice ovih supstanci.

Ovde se moramo vratiti na prethodnu neprijateljsku tezu da prepruka da se kod dijaliznih pacijenata prestane sa korišćenjem dijaliznog materijala koji u sebi sadrži Bisfenol-a, ne predstavlja obavezu. Ovaj izbor za dijaliznog pacijenta u našoj zemlji treba da vrši lekar uključen u postupak nabavke dijaliznog materijala, to bi trebala da bude obaveza lekara, a ne pacijenata.

Ali, ako nam lekari ne budu radili svoj posao, moraće sami pacijenti da presaviju tabak …

Znate, ne postoji ni naredba da se ne smeju davati nefrotoksični antibiotici (npr. aminoglikozidi) pacijentima sa bubrežnom slabošću.

Nema naredbe, ali se podrazumeva da LEKAR, koji je dobar ili normalan, lekar, neće davati lekove koji oštećuju bubrege pacijentima koji već imaju oslabljene bubrege.

To je stručna greška.

To se goni na sudu.

Nema naredbe, zabrane da se nefrotoksični lekovi primenjuju kod bubrežne slabosti, ali postoji svest i savest, da se pacijentu ne sme naštetiti.

To bi moralo biti jače od svake naredbe.

Ni dete ni dijalizni pacijent nemaju mogućnost izbora. Odluke u njihovo ime donosi roditelj, odnosno lekar.

Ako se roditelj nesavesno odnosi prema svome detetu, ono će mu biti oduzeto.

Da li će nefrologu biti oduzeti dijalizni pacijenti ako im on daje Bisfenol-A i DEHP-ftalate?

Tužite ih, pa ćemo videti.

.

Neprijateljska teza br.10:

Ne može se u tendersku specifikaciju uvrstiti uslov da dijalizatori budu bez BPA, jer to znači da bi samo jedna firma mogla prodavati dijalizatore u Srbiji, a to bi bio monopol ?!?

Ovo je teška laž.

MOŽE se u tendersku specifikaciju staviti uslov da dijalizatori budu bez Bisfenola-a. Naime, svaka tenderska komisija za dijalizni materijal ima u svom sastavu lekara, stručno lice zaduženo za formiranje tehničkih specifikacija. Ti lekari, znate to su oni isti o kojima smo upravo pričali. To su oni isti lekari koji su, poštujući preporuke Evropske Komisije, dužni da pri lečenju dijaliznih bolesnika sprovode osnovne moralno-etičke principe, svoju Hipokratovu zakletvu, Kodeks profesionalne lekarske etike, Zakon o pravima pacijenata i Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taj stručni deo Komisije sačinjava tehničke specifikacije, tj. definiše karakteristike i količinu proizvoda koji se nabavljaju. Ako uzmemo u obzir sve ove principe kojima se lekari moraju voditi, jasno je da oni mogu kao tehničku specifikaciju, zahtev, staviti da dijalizatori koji se nabavljaju za lečenje pacijenata moraju biti bez Bisfenola-a. U tom smislu, lekara, profesionalca ne treba da zanimaju nikakvi monopoli, broj firmi koje mogu ponuditi dijalizatore bez Bisfenola-a i slično. U praksi u našoj zemlji to nije tako, jer dobar deo lekara nefrologa mnogo voli da se bavi „tržištem“ i firmama koje prodaju dijalizatore, a mnogo mnaje se bave svojim poslom i lečenjem pacijenata. U po noći da ih pitate koja firma koga vodi o svom trošku na kongrese, izlete, predavanja, promocije i slične edukacije – to svi sve znaju.

No da se vratimo na sastavljanje tendera. Ostali sastav tenderskih komisija uglavnom čine ekonomisti ili pravnici. Ovi ekonomisti i pravnici su tu da tenderska dokumenta uobliče sa odredbama Zakona o javnim nabavkama.

A briga o pacijentima svakako nije nešto što bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Ovaj zakon u svom Članu 70. ima jednu odredbu koja predviđa da Naručilac (u ovom slučaju dijalizni centar, bolnica) tehničke specifikacije za tender sprema u skladu sa svojim objektivnim potrebama. Objektivna potreba svakog savesnog lekara i poštenog čoveka je da za svoje pacijente nabavi medicinsko sredstvo koje će dati najbolje lečenje a najmanje će narušiti zdravlje pacijenata. Na žalost „oni“ lekari koji više vode računa o dijaliznim firmama nego o svojim pacijentima, su ovu odredbu Zakona u praksi često zloupotrebljavali. Zloupotreba se sastojala u tome što su svojim integritetom stručnih lica tenderske komijsije svesno zahtevali dijalizatore koji daju lošije rezultate lečenja, manje očekivano preživljavanje pacijenata i koji sadrže otrove kao što je Bisfenol-a. Razlog sigurno nije briga o pacijentu ili o Zakonu, već su se takvi klimavci svoje profesije dodvoravali pojedinim firmama koje prodaju dijalizatore, ne bi li ih ove veliki sistemi ponekad pozvali na neku svoju proslavu, pomazili po glavi kao dobrog cuka, a i tutnuli im poneku nulu u beskrajno dubok džep. 

Znači, monopol nije nešto čime treba da se bave lekari i/ili pacijenti, ali da bi razbili i tu zabludu, možda će vas iznenaditi sledeći podatak.

U Srbiji trenutno postoje distributeri čak 4 proizvođača dijalizatora koji u sebi ne sadrže Bisfenol-A. U tom smislu, na tržištu dijaliznog materijala Srbije veći je broj distributera ovih proizvođača nego distributera proizvođača koji ne prave dijalizatore bez Bisfenola-A.

Zašto ih samo jedna od tih firmi prodaje u Srbiji, nije pitanje za lekare, tenderske komisije, i državna tela koja se bave monopolom i konkurencijom.

Ovo je pravo pitanje za firme distributere dijalizatora. Verovatno su im za bolesne Srbe dobri i dijalizatori puni otrova.

NATO još nije završio svoj prljavi posao.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

.

Za one koji nisu gledali, neka pogledaju:  (https://www.youtube.com/watch?v=rhODmDl3M6k)

(https://www.youtube.com/watch?v=rhODmDl3M6k)

Ostali korisni linkovi:

https://dijaliza.wordpress.com/2013/03/03/trazimo-hdf-za-sve/

https://dijaliza.wordpress.com/2013/03/30/francisco-maduell-prednosti-hemodijafiltracije-su-naucno-dokazane/

http://www.sobirs.org/wp-content/uploads/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf

https://dijaliza.wordpress.com/2015/08/14/koliko-je-zaista-hemodijafiltracija-skuplja-od-obicne-hemodijalize/

https://dijaliza.wordpress.com/2015/06/18/kako-nas-truju-dijalizatorima/

https://echa.europa.eu/-/msc-unanimously-agrees-that-bisphenol-a-is-an-endocrine-disruptor

http://ec.europa.eu/health/scientific_committees/emerging/docs/scenihr_o_040.pdf

 

Kako izabrati dobar dijalizator?

Ovo izabrati, shvatite uslovno (kao i ovo „dobar“).

Obično vam se dijalizator odredi, odozgo, od nekog, Boga Pitaj Koga, pa onda taj krvni filter zateknete zataknut za dijalizni aparat od nekog šefa, tehničara, doktora, sestre, direktora, … ko to zna?

Ali, prvi savet: ne verujte ni u čije dobre namere, morate sami sve da proveravate.

Uvek zatražite uputstvo, koje se nalazi uz svako pakovanje dijalizatora, kao što uz svaki lek stoji uputstvo i TV reklama: o uputstvu, indikacijama, merama opreza i kontraindikacijama… konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom…

(Kada je dijaliza u pitanju teško da ćete se o ovome moći konsultovati sa svojim lekarom ili farmaceutom, jer: nama se dijalizatori nabavljaju na tenderu, od strane „Komisije“, a jedini kriterijum je „najniža cena“. (?!?)

Toliko o medicini u nefrologiji i dijalizi.

I našim „stručnjacima“.

Ne zaboravite: dok je sadašnji „Pravilnik“ na snazi, dijalizni pacijenti ne mogu imati dobru dijalizu, a sadašnji „Pravilnik“ će biti živ dok je živa „Komisija“ koja ga je potpisala.  O tome ko ga je doneo, nećemo sada. Nada umire poslednja, a da bi se to ostvarilo, mi ćemo svi da pocrkamo.

Pacijenti, sestre, doktori, skoro svi već znaju ove osnovne uzroke srpske dijalizne kataklizme, ali Predtcsednici Udruženja vode pacijente na izlete i na ručkove, da im zabavama sakriju te neprijatne činjenice. Ostajemo vam znači mi, dijaliza.wordpress.com jedino ostrvo u ovom bespuću dijalizne zbiljnosti..).

Republička komisija za dijalizu je sebi dala za pravo da svim centrima odredi koliko smeju imati kvalitetnih dijaliza (hemodijafiltracija), koliko smeju potrošiti kojih veličina dijalizatora, a da nijedan centar nisu pitali koliko imaju aparata za hemodijafiltraciju i koliko imaju pacijenata po težini ili po godinama ili po polu. Urađen je razrez, odozgo, kao na seoskoj svadbi: „A od kume, hemodijafiltracija: 20% !!!“

Filteri, samo veličine do 1,7 m2, preko toga samo za onih 20% koji će imati hemodijafiltraciju.

Još su neki od tih „stručnjaka“ ubeđeni da su bili u pravu, da je to medicina.

E, zato ćemo vam mi sada otkriti kako da saznate da li je vaš dijalizator dobar, ili čak i da se izborite da izaberete sebi jedan takav, dobar ili najbolji, iz sveukupne trenutne ponude na domaćem tržištu. (Inače, mi smo o dijalizatorima detaljnije pisali u našoj Školi dijalize, pa koga interesuje može taj stručni tekst ponovo pogledati ako klikne na Дијализатор).

Pravilo broj dva: kao i pri izboru bračnog partnera, morate gledati više parametara odjednom.

Najveća glupost bi bila opredeliti se za jedan dijalizator samo po njegovom jednom kvalitetu.

Opredelite se tako i kajaćete se natenane.

Kad se govori o kvalitetu dijalizatora, kad proučavate podatke iz njihovog fabričkog listića, ili kad se raspitujete kod kolege, kod komšije, kod doktora (svejedno), morate se raspitati o sledećim parametrima:

1. Efikasnost. To su oni podaci, koji se na engleskom zovu klirensi. Pokazuju koliko koji dijalizator čisti (clean) materije iz krvi. Što veći klirensi, to bolji dijalizator. Nemojte se upecati na podatke o klirensu ureje ili kreatinina, to se najlakše uklanja i nije vredno pomena, čitajte odmah koliko uspešno taj dijalizator čisti beta-2-mikroglobulin, inulin, vit-B12, i slične, krupnije materije. Dobar dijalizator danas je onaj koji čisti što više beta2mikroglobulina iz krvi. Ili, ako ne daju taj podatak, onda barem što više vitamina B-12.

2. Volumen punjenja. Dobar dijalizator ima što manji volumen punjenja. Da pacijentu ne bi „pao mrak na oči“ čim se uključi (čim započne dijaliza).  Znači, i za ovu procenu morate pregledati podatke nekoliko dijalizatora, pa ih rangirati tako da u prvi izbor dolaze oni koji imaju što manji volumen punjenja. Dešava se i da pacijent manjeg rasta ili manje težine zaželi one velike ili najveće dijalizatore. Ali, to vam je kao i pri izboru cipela ili košulja, retko ko nosi cipele ili košulje 5 brojeva veće, ili, ako to i čini, vidi mu se na licu napor koji ulaže da bi to izveo. Tako je i sa dijalizatorima: morate probati nekoliko veličina, pa ćete onda sami osetiti pri kojoj se veličini osećate najkomfornije.

3. Kapacitet ultrafiltracije. Negde kažu i Koeficijent ultrafiltracije. Kao i za efikasnost, ovde važi pravilo što veći koeficijent, to bolje. Znači: taj lakše uklanja višak tečnosti, krvne vode, iz organizma pacijenta. (Ovo ne vredi samo za one pacijente koji tek počinju dijalizu ili se privremeno, akutno, dijaliziraju – njima trebaju manje efikasni i manje porozni dijalizatori, tzv. low-flux dijalizatori). Za sve ostale, dobar dijalizator je samo high-flux dijalizator i to onaj koji ima što veći KUF, koeficijent ultrafiltracije. Postoje i specijalni, ultrašuplji ili super-flux dijalizatori, ali naše Komisije nisu ni čule za njih, niti ih naš „Pravilnik“ pominje.

4. Netoksičnost. Dijalizatori treba da imaju sve komponente od što manje toksičnih materija: membrane, kućište, sterilizirajuće sredstvo, zatapajući materijal, sve mora sadržavati ili stvarati što manje hemikalija koje štete ljudskom organizmu. Te hemikalije imaju rogobatna hemijska imena ili skraćenice: BPA, DPHA, PVP, Ftalati, Etilen-Oksidi, MDA, itd, itd. U svim rubrikama se za svaku komponentu dijalizatora mora navesti njen hemijski sastav i sterilizirajuće sredstvo. Negde se umesto izraza neškodljivost za medicinska sredstva koristi i pojam biokompatibilnosti i korisnicima se dostavljaju podaci koliko je koji dijalizator bolji po tom pitanju. Dobar je onaj dijalizator koji ne samo da ne sadrži ništa od gore navedenih supstanci, niti dovodi do neke reakcije organizma, nego ima i izvesne osvežavajuće dodatke: npr. postoje dijalizatori sa vitaminom E (podmlađuju), dijalizatori sa membranom impregniranom heparinom (za bezheparinske dijalize), ultrašuplji dijalizatori za propuštanje viška belančivana pri nekim oboljenjima, itd..

5. Trombogenost. Neki dijalizatori zahtevaju više, a neki manje heparina. Znači, za dijalizu istog pacijenta, na različitim dijalizatorima, biće potrebne različite količine heparina, da bi se dijaliza uspešno izvršila do kraja. Naravno da su bolji oni dijalizatori koji traže manje heparina. (Sestre kažu: dijalizatori koji se bolje ispiraju). Nažalost, takav podatak se ne navodi ni u jednom prospektu, nigde, ni za jedan dijalizator. Lekarima i pacijentima preostaje samo jedan način da utvrde koji dijalizatori zahtevaju najmanje heparina: lično iskustvo. Trombogenost dijalizatora zavisi od vrste membrane, vrste i kvaliteta sterilizacije, brzine i toka krvi, itd.  U principu, oni dijalizatori koji imaju tanje, gušće i spiralno uvijene kapilare (šuplja vlakna), oni više tromboziraju (ali imaju bolje klirense). Od pre desetak godina prave se i dijalizatori čija se membrana fabrički impregnira heparinom. Oni zahtevaju najmanje količine heparina, ali kod nas ih niko nikada još nije nabavio, jer su mnogo skupi.

6. Veličina (površina membrane) dijalizatora. Nekada se smatrala najvažnijom karakteristikom. Danas čak i naši nefrolozi znaju (što ste mogli videti i na ovom predavanju: Link) da veličina površine nije uvek garancija da je taj dijalizator efikasniji od onog manje površine. Ipak, većina pacijenata, sestara, pa čak doktora, a o trgovcima i farmaceutima, i da ne govorimo, i dalje smatra da je površina najvažnija. Ako uzmemo da i po zlu čuveni „Nadin“ pravilnik podrazumeva raspodelu dijalizatora samo po površini i to svim centrima po unapred određenom razrezu (procentu), onda je sva ova priča o izboru dijalizatora, neostvariva. Ipak, ako već morate da se borite za svoju površinu, evo kako da odredite koja površina je vama odgovarajuća (autorsko delo našeg grafičkog urednika):

Kako koristiti navedeni grafikon?

Jednostavno, sa grafikona svoje težine povucite vertikalnu liniju na grafikon površine dijalizatora i dobićete podatak o veličini membrane dijalizatora koja vam sleduje, npr: pacijenta teškog 85 kg sleduje dijalizator 1,9 m² površine.

Naravno, i sami proizvođači se ograđuju da površine koje su naveli u karakteristikama svojih dijalizatora nisu sasvim precizne, tj. tačne, nego su im odstupanja čak 0,1 do 0,2 m² u odnosu na deklarisanu vrednost. To znači da i pacijent može prihvatiti +/- 0,1 do 0,2 m² manju ili veću površinu dijalizatora, ako nema mogućnost za dijaliziranje onim koji mu je indikovan po grafikonima.

A na kraju, da vam otvoreno kažemo: ne postoji nijedna pregledna i kompletna uporedna tabela efikasnosti, volumena punjenja, neškodljivosti, KUF i sličnih parametara, dijalizatora sa domaćeg tržišta. Niti je to ikada, i na jednom tenderu rađeno.

Imate i brojne „časopise“ za pacijente, ali tabele i poređenja dijalizatora tamo nećete naći, jer im to „sponzori“ tj. firme proizvođači tih dijalizatora, neće dozvoliti.  Neće im dozvoliti objavljivanje sa konkurencijom, jer bi „Vlasi mogli da se dosete“. U kom grmu leži kvalitet.  I zato poređenja – nema.

Mi smo započeli pribavljanje tih podataka, i to izgleda, npr. ovako:

Prema našim saznanjima, u pogledu netoksičnosti trenutno su najbolji Nipro dijalizatori. Oni imaju najmanje gore nabrojanih toksičnih materijala. Ti dijalizatori su i najmanje trombogeni, troše najmanje heparina, tj. najbolje se ispiraju. Jedna druga japanska firma (Asahi Kasei) je jedina koja na našem tržištu nudi dijalizatore sa vitaminom E na membranama (ViE serija), a Gambro je jedini koji ima dijalizatore sa membranama obloženim heparinom. O cenama, nećemo ovom prilikom jer se one menjaju od tendera do tendera. (Mada, možda ćemo i to jednom da uporedimo). Opšti je trend opadanja cena dijalizatora, jer je tu tržište otvoreno, ali zato rastu cene linija i kesa koje se nabavljaju „po tipu aparata“, dakle tu nema tržišta ni konkurencije: ko ima HD aparate u Srbiji, taj određuje i cenu tog potrošnog materijala.  A država ćuti i plati kako joj kažu.  Ludilo.

Dijalizatori su nam dakle, razrezani, odozgo: „Pravilnikom“.  Doktorima u vašem dijaliznom centru ostaje da vaše veličine i potrebe uklapaju u količine koje su im razrezane. To verovatno, nema nigde u svetu. Za takvu naopaku regulativu ne vredi kriviti vlast, političare, ekonomiste, pravnike, administracije ili ministarstva. Krivi su, pre svega, nefrolozi.

Oni su to potpisali.

Oni, odnosno njihovi predstavnici.

I, njima to ne smeta.

Da je sreće, i da imaju bar malo samopoštovanja, oni bi se borili za struku, za pacijente, za sebe. Pa bi se onda izborili da svi dijalizatori, bez obzira na veličinu površine imaju istu cenu. Kao što i cipele ili košulje, različitih brojeva, sve koštaju isto. Posle toga bi se lako izborili i da sve dijalizne procedure (HD,HF,HDF) takođe imaju jedinstvenu, istu cenu, a da lekar izabere koju će metodu primeniti u lečenju pacijenta. Ali, ima li takvih nefrologa koji će to podržati? Videste li im programe koje su ponudili kandidati za mesto Predsednika udruženja građana, zvanih nefrolozi? Nigde nijednom reči ne pomenuše pacijente. A oni nas treba da leče?!

Pod izgovorom „ušteda“, oni zapravo štite interese farmakomafije, a ne Fonda RFZO ili domaćih budžeta. Pod izgovorom „sponzorisanja“, kongresiranja, edukacija ili publikacija, Big Farma ih potplaćuje i drži pokorne. Te priče da oni vode računa da uštede pare budžetu bolnice ili republike, to su priče za malu decu. Nisu se oni školovali za ekonomiju i cene, nema tog predmeta na medicinskom fakultetu. A da im je cilj ušteda sredstava oni bi raspisivali tender za celokupnu uslugu (npr. HDF svima) pa bi se na tenderu postigla cena niža od sadašnjih nabavki „po tipu aparata“.  Ovako ispade: zatvoren sistem, a autori sistema su na slobodi.

Sad, da se opet vratimo na izbor dijalizatora. Ono glavno ćemo vam još jednom ponoviti: morate sami proveravati podatke o svom dijalizatoru i početi praviti svoje tabele, rang liste i svoje i tuđe utiske. Naravno, vodite računa i da „svaki Ciga svoga konja hvali“, odnosno da svi proizvođači lažu, u svoju korist. Kažu da je u zapadnim društvima to zakonski dozvoljeno. Samo tako se može desiti da se podaci iz tabela i podaci iz realnog života razlikuju i za 30%.  Toliko su naime, u stvarnosti manji, lošiji ili gori po pacijenta. Otvoreno se priča da mnogi „dostavljači dijalizatora“ unutra stavljaju manje kapilara nego što bi trebalo. Time se smanjuje površina dijalizatora, a onda i efikasnost. Ali, njima to povećava profit. (Čak su se i vlade zemalja Istočne Evrope javno pobunile što isti proizvodi imaju dokazano lošiji kvalitet od onih koji se prodaju u Zapadnoj Evropi).

A laboratoriju u kojoj bi mogli da proveravamo specifikacije i performanse dijalizatora, nema nijedna država bivše Jugoslavije.

Još gore, čak i kad bi imali takvu laboratoriju: nijedna naša bolnica, nijedan nefrolog, nijedna agencija za lekove, niko živi se ne bi usudio da testira dijalizatore – jer su dijalizne firme složne u odluci da to ne dozvole.  (Inače bi ta laboratorija davno bila nabavljena). Ovako, imate ponudu koju ne možete da proverite, imate pravilnik o raspodeli, koji ne vodi računa o karakteristikama pacijenata, imate predstavnike (udruženja pacijenata, udruženja sestara, udruženja lekara) koji ne vode računa o interesima pacijenata – tako da ste na kraju prepušteni sami sebi.

Funkcioneri u Udruženjima pacijenata su, naravno, sebi obezbedili maksimalno kvalitetna sredstva za dijalizu i oni imaju najkvalitetniju vrstu dijalize: hemodijafiltraciju.

A svi ostali neka se sami snalaze i bore za svoje lečenje…

Ili, da i mi sve batalimo i prijavimo se za neki izlet …

Šta da se radi…

Na kraju, pustili smo Momčila Bajagića da među pacijentima sprovede anketu o ovom problemu. I evo šta nam je rekao:

Ja ih pitam, ljudi, zar vam je do zezanja?

A oni kažu:  Jeste.

Bez oklevanja.

.

.

.

DiaBloG – 2017

.

______________________________________

_________________________

______________________________________

.

.

.

A od mene: 20 % !!!

Ne, ipak: 10 % !!!

 

______________________________________

_________________________

______________________________________

Revolucija u Čačku, Podela plena ili Ptico mala sad si najebala …

Letnji pregled Dijaliznih Dešavanja

uvod:

Poštovani čitaoci,

Jedini nezavisni dijalizni sajt, u ovom delu Evrope, a i šire, nastavlja da vam donosi najnovije vesti, analize i komentare Dijaliznih Dešavanja, na način koji nećete naći nigde više: pošteno i nepristrasno, a nadasve duhovito i beskompromisno.

Sve dok nas budete čitali, znaćete da u našem okupiranom Dijaliznom Društvu postoji iskra slobode koju još nije ućutkala velika dijalizna farmakomafija i njihovi (pot)plaćenici.

Big Farma koja kroji našu sudbinu, uljuljkala se dosadašnjim uspesima, smatra da je pokrila sve dijalizne segmente (pacijente, doktore, sestre, političare, ministre, sudije i tužioce), ali, mi ne bi bili mi, ako na neprijatelja ne bi udarili baš sada, kad je najjači i kad misli da je najsigurniji.

Samo nas pratite.

Iz dana u dan, iz godine u godinu, čitanost nam sve više raste, i ta čitanost nije samo dokaz poverenja, nego i obaveza, obaveza da nastavimo i budemo još oštriji u borbi za kvalitetnu dijalizu.

I evo nas opet, sa letnjim, aktuelnostima i dilemama.

Da li je Frezenijus dijalizni globalista ili monopolista? Da li je Medikon dijalizni Neokon? Ko su kod nas predstavnici Duboke Dijalize? Da li je motka usrana? Ko je mala Ptica? Hiljade pitanja lebdi bez Odgovora, a strah se uvlači u ljudska srca …

Ali, tu je DiaBloG, da vam sve to razjasni.

Stjuardese bi vam rekle, vežite se polećemo.

Mi, naprotiv, tvrdimo, da samo odvezani i slobodni, možemo ići u visine, pa … kud puklo da puklo …

Sad, rulamo …

.

Prelistavanje

Kako je propalo pesništvo u Srbiji?  I zašto?

Zbog masovnosti.

Ostvarilo se proročanstvo B. Miljkovića da će poeziju pisati svi, pa i medicinske sestre.

I od 2-3 akorda, jer i ne umem više ja, pesma je nastala …

Zašto velike farmaceutsko-dijalizne kompanije stimulišu poeziju medicinskih sestara?

Plaćaju i štampanje, objavljivanje takvog s…a?

(smeća ili sranja, popunite po nahodjenju).

Neka logika sigurno postoji.

Znajući da Big Farma ništa ne radi bez interesa, verovatnoća da su i sami naprasno postali sanjari, romantičari, zanesenjaci i ljubitelji rima – ravna je nuli.

Kao što reče jedan naš saradnik, jedina rima koju oni poznaju je: „rimtu ti tuki“…

A opet daju pare za štampanje maloumnih pesmuljaka …

I vodaju medicinare na „naučne“ skupove po hotelima, na ručkove i krkanluke, po turističkim mestima …

Vode ih čak i u pozorišta.

Zašto, o zašto?

Zbog pacijenata?

Zbog stručnog usavršavanja?   (Da je zbog toga, vodili bi ih u bolnice).

Zbog otkrivanja skrivenih talenata za umetnost?

Pa, medicinski stihoklepci ta pisanija i sami drže skriveno, u fijokama, kod kuće …

I kod njih je postojala doza opreza i sramote …

Ali, kad Big Farma (velika farmaceutska industrija) to plaća, onda je to ne samo priznanje, nego i poziv … na masovnost …

I onda je krenulo.

Kad su shvatili da je najvažnije napraviti sa rečima rime, za stihoklepce više nije bilo zime.

Poezija je samo navirala.

Nekada je za bavljenje umetnošću, muzikom, poezijom, trebalo imati talenta, pa biti otkriven, školovati se, usavršavati se, ići na dvoboje, pa tek onda nastupati ili biti objavljivan, štampan …

Danas je za objavljivanje poezije dovoljno raditi za Frezenijusovom mašinom …

(Pitali me oficiri, čija sam?)

Nefrološke klinike, bolnice i dijalizni centri, pretrpani su dijaliznim zbornicima i časopisima.

Više se niko i ne čudi petparačkom stihoklepaniju, koje je na nivou devojčica iz trećeg osnovne, a u zbornicima „naučnih“ i „stručnih“ radova medicinara.  Nefrološke provenijencije.

Već smo vam objašnjavali ko i kako plaća sve što se u srpskoj dijalizi dešava.

Sve plaća narod, ali sve pare idu Big Farmi, a onda ih ona dalje raspoređuje po svom nahođenju. Tako se finansira i dijalizna štampa.

Bez obzira da li tekstove pišu doktori, sestre ili pacijenti, sve plaćaju dijalizne firme.

S tim u vezi, što bi rekao Ćoki, želimo da vas obavestimo o sledećem   🙂

U svetu još nije dokazano da postoji sloboda štampe.

Opšteprihvaćen je stav da onaj ko plaća ima pravo da štampa šta god hoće, a ako se kojim slučajem autori pozovu na slobodu govora ili pisanja, onda će im se ukinuti pare, pa će pisanje ili štampanje automatski prestati.

Samo za vas, prelistavali smo srpske dijalizne časopise: Nefro (link1,2), časopis iz Vojvodine, pa časopis Dijaliza (link3), pa časopis Nefrodijal …

Vidi se isti rukopis.

Prazan šareniš.

Mnogo fotografija, na svima samo jedu …

Ručkovi, krkanluci, stolovi, udruženja, druženja, izleti, skupovi, samo trpaj i žvaći …

Puno fotografija samozvanih „Precednika“, kojekakvih im glasanja, gde im neki likovi daju „podršku“ (a niko ne radi ništa), zatim neke igre sa pacijentima, pa red poezije …

Na primer, u sestrinskom dijaliznom časopisu „Nefrodijal“, u poslednjem broju , između dve Fresenius reklame, nalaze se i neki nazovi „stručni“ radovi i poezija sestara …

(Upozorenje: Program koji sledi nije predviđen za osobe sa niskim kalijumom u krvi. Već posle par strofa od ovakvih pesama čoveku se povraća, pa je moguće da je cilj ovih publikacija smanjenje visokog Kalijuma kod pacijenata koji su bili na besplatnim ručkovima).

U pesmi, koju ćemo ovde navesti, kao ilustraciju svih ostalih, reč je o jednoj Ptici.

Pesma govori o samo jednoj Ptici.

Maloj.

Ptica, to je verovatno Dijaliza.

Može biti i Sestra.

Ili, pacijent?

Ili, Fresenius?

Metafore su čudo.

Uglavnom, krila su joj SKRHANA!

Pazi sad to: skrhana?

Ko je i zašto toj ptici krila SKRHAO, to ne piše.

Pre nego što krene uzimanje anamneze od dotične ptice, treba reći da autor svesno izbegava da kaže da li je ptica muškog ili ženskog roda, nego mudro insinuira transrodno, ili LGBT opredeljenje dotične letačice (aluzija na sam politički vrh, šta li?),  jer,  precizira da joj je „perje duginih boja“!?

Modernosti nikad kraja.

U daljem tekstu susrećemo se sa vanvremenskim opisima, do sada neprimenjenim u našoj književnoj praksi, na primer:

Rosa je srebrna,

trava je zelena,

žito je zlatno,

a kapljica iz oka, je konjunktivitis, valjda,

pa sve završava u teškom misticizmu, vidi dolje:

„Treba mi malo tvoje volje,

eto, to su želje moje“.

Vrhunskim rimama, reči-leči, dolje-volje, šalje-dalje, itd, autorka je kako kaže: „istakla sestrinski trud, strepnju i pažnju“, pri probijanju fistula dijaliznim pacijentima, pretpostavljamo.

Fresenius ne laže kad kaže da ulaže.

Ulaže u nauku.

Ulaže u doktore.

Ulaže u sestre.

Ulaže u pacijente.

Ulaže u dijalizu.

Ako ovo nije Umetnost, onda šta jeste?

Umetnost  Ulaganja.

Narod koji ima ovakvu poeziju za svoju budućnost ne treba da brine.

Dijaliza koja ima ovakve stručnjake, o bilo kakvim promenama ne treba da brine.

Šta reći, posle svega?

Kakva je verovatnoća da će neki nefrolog da se usudi, da se usprotivi interesima dijalizne Big Farme ili Big Firme?

Da se izmetne u disidenta, u hajduka, u zulumćara?

Zamislite tu epsku scenu između srpskog Nefrologa i Big Farme.

To bi bila Pesma nad pesmama:

„Ne diž na me ruku sine,

kod mene si hvat’o zjale,

majka sam ti jer prepoznah

bedž, torbu i kongresne materijale.“

.

(2x)

.

.

Revolucija u Čačku

Najveća tajna u srpskom zdravstvu je:  ko i kako postavlja dijalizne aparate u srpske bolnice?

Do dana današnjeg nije razjašnjeno ko i kako odlučuje koji će se aparati za hemodijalizu postaviti u dijaliznim centrima države Srbije.

Mi smo eto, pod poetskim uticajima, odabrali izraz tajna.

Oni prozaičniji, bi rekli jednostavno: najveći kriminal.

Ko, kako i gde može postaviti kockarske aparate, to nije nikakva tajna, a još je i manji kriminal.

Ovde se kockaju u mnogo veće sume.

U igri su i naši životi.

Životi dijaliznih pacijenata.

Ipak, nikada nijedno udruženje dijaliznih pacijenata, nijedan pojedinac, niko, nikada, nije postavio pitanje nadležnima: ko i kako postavlja dijalizne aparate u srpskim bolnicama?

Otkuda tolika nezainteresovanost dijaliznog življa za ovako krupna pitanja?

Doći ćemo i do toga, mada verujemo da naši redovni čitaoci već pretpostavljaju u čemu je štos.

Da se vratimo na suštinu, na pitanje ko i kako … ?

Ono „Ko“ zapravo i nije tajna. Ili je javna tajna.

Svi znaju Ko.

Decenijama unazad, monopol na opremanje srpskih dijaliznih centara ima koncern Frezenijus, uz sasluženje firme Gambro, koja mu je sasluživala kao smokvin list, da pokrije tu sramotu.

Dakle, da ne okolišamo: to svi znaju!

Većina aparata u srpskim dijaliznim centrima su dakle Frezenijusovi.

Kakva je tu bila uloga Gambra zvanog Pera Medikon, to se nikada neće potpuno razjasniti, ali on očito nikada nije bio opasnost za poslove Frezenijusa i zato je i opstao.  Čovek – Firma, koliko god da je dobio, njemu dosta, a ko hoće da se suprotstavi Frezenijusu, eto mu Evropa i Svet, pa nek se tamo tuče, u Srbiji: ne može.  U Srbiji se zna ko kosi …    A zna se i šta kosi.

Sasvim je svejedno kako su i pod kojim aranžmanom aparati ubacivani u dijalizne centre, da li kupovinom, donacijom, rabatom, lizingom, iznajmljivanjem, posuđivanjem, sasvim svejedno.

Bilo je bitno da budu Frezenijusovi.

To je bio prvi kriminal.

Praiskonski greh.

Rebro iz kojeg su izvajani ostali prestupi.

Jer, za dijaliznim aparatima idu uređaji za pripremu vode za dijalizu, dijalizni koncentrati, krvne linije, dijalizatori, i sve ostalo.

Sve, od igle do otpadnih kesa.

Plaćanje, vrlo jednostavno: koliko isporučilac kaže da to košta, toliko država plati.

Velike farmaceutske firme uvek nađu „svoje“ ljude u državnom aparatu, koji će da obezbede da biznis ide uspešno, na obostrano zadovoljstvo.  Imaju čak i reklamu na svom sajtu, o tome kakav značaj pridaju „saradnji“ sa zdravstvenim vlastima.  Šta privatna firma podrazumeva pod dobrom „saradnjom“ sa državnom kasom, to svi znaju.  Napravljeno je čak i stručno ime za te kriminalne aktivnosti: one se danas zovu javno-privatno „partnerstvo“.  Ugovori služe da partnerima garantuju ono što u Ugovorima ne piše doslovno: da niko neće ići u zatvor zbog unosne saradnje.

Posle političara, ministara, direktora Fondova i sličnih vlastodržaca, na red dođu i lekari, profesori, doktori, magistri, načelnici, primarijusi, sekundarijusi, docenti i asistenti, ma cela bulumenta kojekakvih uvaženih naučnika, zdravstvenih rukovodilaca, pa sve do običnih smenskih lekara.

Zatim u igru bivaju uvučeni i medicinski tehničari, sestre, bolničari, administratori, elektroničari, mehaničari i slične serviseronje, ma svi koji imaju bilo kakvu ulogu u postupku dijalize.

Poslednji, ali ne i najmanje važni su dijalizni pacijenti, „Precdtsednici“ udruženja, večiti i nesmenjivi „borci“ za prava pacijenata i poboljšanje njihovog statusa, koji malo-malo pa napadnu državu za svaku sitnicu, ali Frezenijus – nikada.

Svi dobiju svoje Kongrese, svoje Časopise, svoja Udruženja, svoje parče Kolača …

Svi pravni akti, propisi, standardi, pravilnici, uredbe, donošeni su tako da se to stanje održi, a da oni koji od tog stanja imaju najviše koristi, ne budu zakinuti.

Tako je, na primer, jedan Pravilnik ili Standard, odredio da i cene Fresenijus i Gambro dijalizatora budu znatno različite (pogađate, u korist koga), a za istu površinu, odnosno veličinu dijalizatora.

Tad je i budalama bilo jasno ko piše takve Pravilnike.

Ali, se niko nije pravio pametan.

Lažna je bila poslovica „Ko ima Zdravlje ima i Nadu“.

Zdravlje je propalo, ostao je naravno Frezenijus, i Nada, koja umire poslednja.

Pre 3 godine, na jednom nefrološkom simpozijumu, omače se nekome pitanje: zašto se jedinstvena procedura hemodijalize rastavlja na pojedinačne potrošne materijale (dvadesetak stavki) i svaka se stavka nabavlja posebno, umesto da se firme takmiče koja će dati najpovoljniju ponudu za ceo tretman?

Zašto se dakle, ne raspiše tender za celogodišnju količinu dijaliza u jednom centru, a da ponuđači obezbede sve: i aparate i servis i sav potrošni materijal?

Em je jednostavnije, em jeftinije, em se zaobilaze sitni proizvođači (Bugari, Turci, Kinezi i sl).

Pa ko pobedi, neka donese i postavlja sve, bolnica da obezbedi samo radnu snagu i pacijente.

To pitanje je bilo najglasnije ignorisano.

Prosto je bolela tišina koja je nastala posle njega.

Muk.

A zna se i zašto.

Pravilnici i Tenderski uslovi su svi sadržavali odrednice: „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“!!!

To je bio ključ.

Namešteno je tako, da tu nema konkurencije: čiji je aparat, od toga mora biti i materijal!

(A zna se čiji su aparati).

Eto, zarade.

Eto kriminala.

Legalizovanog.

Organizovanog.

Jer, ako i ne dobije neku sitnu partiju u tenderskom nadmetanju, onaj ko ima aparate sve to nadoknadi dižući cenu „materijalu specifičnom po tipu aparata“! Tu nema konkurencije i dobijaš koliko tražiš.  Eldorado.

Onaj ko bi se drznuo da nabavi „tuđe“ krvne linije (na primer), ne bi dobio bakteriološke filtere za te aparate, jer bakteriološke filtere pravi jedino proizvođač aparata, te bi naručilac ucenjen, morao da podvije rep i da odustane od jeftinijih (često i boljih) linija. Zato sada kesa sode bikarbone košta hiljadu dinara. Jer je i ona navodno, po tipu aparata …

Ucena uspeva, jer drugih aparata, rezervnih – nema niko.

U Evropi i Svetu, to tako ne može, ali ovo je Srbija, zemlja da prevrne … pamet da stane.

Odjednom su se u prospektima za mnoge potrošne dijalizne materijale pojavila specijalna upozorenja:

„Upozorenje: Proizvođač ne prihvata nikakvu odgovornost niti obavezu u slučaju telesne povrede ili druge štete i isključuje bilo kakvu garanciju za oštećenje aparata koje nastane usled korišćenja neodobrenog ili neodgovarajućeg materijala i pribora.“

Iako se godinama, i decenijama, na aparatima monopolističkih firmi koristio samo originalni potrošni materijal: krvne linije, dijalizni koncentrati, dezinficijensi, čak i igle i dijalizatori (a na kućnoj hemodijalizi i sada!), ipak, koliko je nama poznato, niko nikada iz tih firmi nije prihvatio nikakvu odgovornost ni za kakvu štetu na aparatu niti za telesnu povredu pacijenta.

A pitaj Boga dragoga, koliko je toga bilo!

Prskanja krvnih linija, pucanja kapilara dijalizatora, neadekvatnog sadržaja elektrolita, nema čega nije bilo, ali – niko nikada iz firmi čiji je bio aparat i sav potrošni materijal, nije snosio NIKAKVU odgovornost.

Jednostavno, nije bilo osnova.  Nije bilo pravnog akta, obavezujućeg propisa, potpisa, bilo čega.

Sve je bilo njihovo, samo su patnje bile naše.

Sad te firme plaše članove tenderskih Komisija da neće prihvatiti odgovornost, ako opet ne bude sve njihovo?!

A i dalje nema nikakve pravne osnove!  Neće da potpišu nikakve „garancije“.

Neko je velikima uspeo valjda da štrpne koji procenat zarade, neko (mimo njih) dobije neku partiju dijalizatora, neke špriceve ili igle, pa veliki onda pokušavaju da zaplaše tenderske komisije!?!

I što je najčudnije: kako – tako, ali u tome uglavnom uspevaju.

Ali, „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“ ih spašava, uvek, i u svakom slučaju!  Da nije toga, ne bi bilo monopola u srpskoj dijalizi.

A ubacivanje aparata u srpske dijalizne centre, je rekosmo: TAJNA!

Ili KRIMINAL.

Kako god hoćete.

I pitanje zašto nema tendera u kome bi se tražila celokupna usluga, i aparati i setovi, je 3 godine IGNORISANO.

A onda se desio Čačak.

Iz ovog mesta izgleda počinju revolucije u Srbiji, u 21. veku.

Ovaj put Čačani nisu krenuli bagerom, ali efekat njihove akcije neće biti nimalo manji.

Revolucija.

Čačani su odlučili da urade baš tako: raspisali su tender za celokupnu godišnju količinu dijaliznih tretmana koja im je potrebna.

Ali, da ponuđači ponude sve: i aparate i servis i potrošni materijal. Sve u paketu.

Pa neka se takmiče.

Ipak, kao i svaka, i ova je revolucija malo nameštena.

(Čačanska posla).

(Ili: srpska posla).

Bilo je „malo“ usmeravanja, upravljanja.

A koja to revolucija, nije bila usmeravana?

Elem, Čačani su raspisali tender čije su karakteristike tačno ispunjavali i Frezenijus i Gambro, ali sa Frezenijus karakteristikama se tražilo 7 aparata, a sa Gambro specifikacijom su tražili 2 aparata.

Sve to da radi naredne 3 godine.

Da li svesno ili namerno (ne znamo), ali u revolucijama se nikada ne može sve isplanirati, elem, tender je bio, a na tenderu, za aparate sa Frezenijus karakteristikama, pobedi firma NIPRO, sa svojim, vrlo sličnim, i još povoljnijim, karakteristikama. (?!)

Bog te maz’o!

Revolucija!

Šok u srpskoj dijalizi!

Nijedan medij, portal, blog, fejsbuk, twiter, nijedno udruženje, nijedan stručnjak, nefrolog, medicinar, tehničar, sestra, pacijent, niko ni reč da prozbori!

Opšti muk.

Pobedio Nipro.

Prećeno čačanskoj komisiji Budžetskom inspekcijom, kopano po papirima, ali … niko ne mogaše ništa.

Prvi put u Srbiji se instaliraju Nipro aparati: „Surdial-X“.   I to u Čačku.

U svim drugim centrima su Niprovci ometani i sprečavani, na sve moguće načine, (u tome su učestvovali i Zvonalis, Miško i slični bolesnici), u VMA dve godine ne mogu da prođu ni kao donacija, besplatno, a sada pobediše, legalno, na tenderu. U Čačku.

I još, mnogo jeftiniji.

Kad pogledate cenu koju je dobio pobednik za aparate sa Gambro karakteristikama, a to je naravno Medikon, i uporedite tu cenu sa cenom za 3 puta veći broj Nipro dijaliza, digne vam se kosa na glavi.

Ovo je već bilo opasno.

Nipro direktori verovatno zagledaju ispod automobila, pre nego što sednu u iste, da li se čuje neki tika-taka, zvuk.

I kada idu na poslovne ručkove proveravaju da li u kafani iza vodokotlića konkurencija nije spremila „argumente“ za njih.

Čačani još nisu ni svesni šta su sve izazvali.

Briga njih.

Aparati se pokazali kao vrhunski, rade bez greške. Japanci.

Pacijenti zadovoljni.

Osoblje zadovoljno.

Ali, u vazduhu se oseća neka nevolja.

Neka opasnost.

Jer, šta će se desiti ako još neki centar uradi isto?

Hoćemo li to preživeti?

.

.

Sobirse, soberi se!

Svi smo svedoci u šta se izmetnu SOBIRS.

Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije.

Sve ono što smo zamerali Ljubinkovim prethodnicima, sada se odvija pred našim očima, u još ružnijem, karikaturalnom obliku.

Sećate li se, šta smo govorili?

Kako koji pacijent sazna nešto malo o dijalizi, tako mu prorade sujeta i ambicije, osnuje sopstveno udruženje, postane „Precednik“, napiše „knjigu“ o dijalizi, obeća borbu za poboljšanje dijalize u Srbiji i onda pobegne na kućnu hemodijafiltraciju.

Reši problem, sebi.

Ostale, i dalje zamajava.

Oseti čovek unosne strane „precednikovanja“ i više ne prepušta to mesto, nikome.

Dok je živ.

Nije bitno što nema rezultata.

Nije bitno što mu račune ne kontroliše niko.

Ali, „poziciju“ – ne da.

Pod firmom „aktivnosti“, koje su „razne“ ne dešava se konkretno, ništa.

Nema nikakvog poboljšanja kvaliteta dijalize u Srbiji.

Nema nikakvog poboljšanja statusa dijaliznih bolesnika u Srbiji.

A „projektne“ i „programske“ aktivnosti, skoro svakodnevno.

Kače se slike po Fejsbucima.

Pričaju se priče i stihoklepaju pesme.

U prostorijama „radionice“ šaraju se jaja i prave igračke od papira.

To se nazove „radna terapija“.

Slikaju se sa Poverenicom za rodnu ravnopravnost, ona im naravno da podršku.

(Kao da su dijalizni pacijenti loše dijalizirani zbog polne pripadnosti?)

Dovedu priučenu Plavušu radi slikanja sa nekim dijaliznim zombijima.

(Da bi se opravdale pare koje se državi uzmu kroz tu „psihoterapijsku podršku“).

Prave se „igre“ za bolesnike, da bi se zgrnulo i rasporedilo što više para od „sponzora“.

Većina fotografija pokazuje pacijente kako jedu, ručaju, krkaju, za nekim stolovima, po kafanama, hotelima, kolibama, turističkim izletištima …

Zatim se vide kao neka „predavanja“, „tribinjanja“, pa onda: podignute ruke.

To je kao dokaz da je sve bilo demokratski.

Da će isti i dalje biti, to što je i sada.

Što su bili i oni pre njega.

I što će biti i oni koji dođu posle njega.

Bože, ima li igde ovako glupog naroda?

Koji je slep kod očiju?

Koji ne vidi, ono što bi svi videli?

Ili, mi ne shvatamo?

Možda narod želi baš ovo?

Da svaki sebi ukrade koju mrvicu sa trpeze, pa neka svet propadne.

A šta bi drugo moglo biti?

Opšti sunovrat.

Mi smo, takođe, krivi.

Za razliku od „vođa“ udruženja, mi priznajemo krivicu.

Krivi smo, jer smo verovali.

Verovali smo da će Ljubinko, kao pacijent i doktor, da bude drugačiji.

Drugačiji, od šablona, kojeg smo opisali, u uvodu.

Da će se boriti.

Da će se boriti za pacijente u državnim bolnicama i dijaliznim centrima, a ne za sebe.

Da neće uzimati pare od Big Farme.

Kao i svi ostali, pre njega.

Ko je pristao na šurovanje sa dijaliznim firmama, taj ne može brinuti o dijaliznim pacijentima.

Đavo će da ti pomogne, to je sigurno, ali čitaste li vi šta o Faustu, o Volandu i Azazelu?

Verovali smo da neće duvati u istu tikvu sa profesorima i načelnicima, koji su Big Farmi sluge zemaljske.

Verovali smo da je on čovek Prava i Pravde.

Čovek Ideja i Ideala.

Da ne misli samo na svoje blagoutrobije.

Istina je bila surova.

Otrežnjenje bolno.

Pogledajte sada na šta liči Dijaliza časopis.

Evo ga još jedan „Dragi prijatelji“ – još jedan dijalizni Kolumbo, oseća potrebu, da nam se OBRATI.

Obretenije njegovo, niučemu se ne razlikovaše od Miškovog: „Dobro jutro, Srbijo“.

Kakav umišljaj.

Koji su to bolesnici …

Kakvo izdavaštvo …

„Skupština je protekla u vrlo prijatnoj atmosferi i skoro sve odluke su donete jednoglasno“.

Eto, to je ta prijatnost, koja je jedna od svrha postojanja udruženja.

Nepodnošljiva lakoća prijatnosti. To su ljudi koji misle da je Milan Kundera obućar.

Nema ostavki, nema rezultata, nema kritike, nema ni rasprave, čak.

Godišnji Izveštaj o radu, opširan, maksimalno proširen obuhvata 4 rečenice.

Osnovano ovo, osnovano ono, sve udruženje do udruženja.

Doslovce piše ovako:

„U toku je formiranje još dva udruženja. To je rezultat aktivnosti Saveza.“

To je Rezultat!?!

Ništa drugo nemate?

„To je rezultat aktivnosti Saveza“ – a Savez za osnivanja saznaje listanjem APR sajta!?!

Pa u nastavku, kaže:

„Ljudi vide aktivnosti saveza i pridružuju se“ (!??!)

Usta moja, hvalite me!

Hoćete da vam kažemo šta ljudi vide?

Hoćete li ISTINU?!

Evo vam, šta ljudi vide:

To su vaše aktivnosti, sunce vam kalajisano!

Nemate vi drugih rezultata, sem oparivanja.

A neprofiteri?,  u naslovu?  Kobajagi.

Pa neka vam je sretno.

Mi ćemo drugim putem.

Ispali smo naivni, priznajemo.

Pomagali smo, koliko smo znali i mogli, ali više nećemo.

Promovisali smo SOBIRS i „novog“ predsednika, preko svake mere, celu kolumnu smo dali tom „Udruženju“, razobličavali mu „konkurente“, kad ono: sve ista banda.

Jednog od naših stručnih konsultanata smo mu davali, na ispomoć, da mu uobliči malo one papazjanije od tekstova. Pogledajte razliku između udarnih tekstova u prva 3 broja Dijaliza časopisa i onih posle. K’o nebo i zemlja.   (čika Velja dao bonu, ali više neće).

Vratili smo tu kolumnu, Gariju Petersonu, čoveku čiji je rad inspirisao nastanak ovog sajta.

Gari se u Americi bori protiv dijalizne farmakomafije (Big Farme).

Tamo pacijenti umiru k’o muve, važna je samo zarada. Big Farma kontroliše sve.

Nama se ovde uvodi taj, Zapadni model.

Mi to nećemo mirno posmatrati.

Nekako s jeseni, kreće Akcija!

Spremte se da nam se pridružite.

I mi izlazimo iz ilegale i nastavljamo borbu javno, u sred dijalizne arene, zajedno sa svima koji žele konkretna poboljšanja u srpskoj dijalizi. Moći ćete da nas vidite, i da nas čujete, i da nam se pridružite.

Do tada, ostajemo u vezi, preko ovog sokoćala na wordpressu, koje je jedino bilo slobodno, besplatno i spremno da nas pušta, bez da nam je tražilo bilo šta: pare, lične karte ili dupeljub, duboki.

A naći ćemo se na nekom Saboru.  Ili, Skupštini.

Lako ćete nas poznati …

Pojaviće se već neko od nas da kaže sudbonosno:

„Eto Dijalize, eto Pacijenata!  Rat farmakomafiji!“

Kojekude.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

.

.

Fotografije koje slede

su ilustracija za tekst o Čačku,

a dobijene su od ruskih hakera,

koji kontrolišu sve, uključujući i naše redakcijske izbore.

Вот, пожалуйста.

.

.

.

.

…

Napomena redakcije

Gornji tekstovi i oprema su redakcijski, pisani su „u tri ruke“, pod velikim temperaturama i malim dozama alkohola, pa se izvinjavamo čitaocima i saradnicima, na neodmerenostima i vulgarnijim izrazima, koji inače nisu karakteristika ovog sajta, ali pošto je i glavni korektor na odmoru, mi ostali smo dali sebi malo oduška, da mi to odradimo na svoj način.  Posebno se izvinjavamo našem stručnjaku i kvalifikovanom izveštaču iz Čačka, koji je agent i NKVD, pod kodnim imenom Rodoljub Čolaković, što smo mu prepričali temu, pa uz izvinjenje objavljujemo evo, i njegov tekst u originalu, kako bismo podstakli i ostale čitaoce da nam pišu, makar i svoje doživljaje sa letovanja. Evo, Rođinog teksta, da se svi uverite, kako piše doktor nauka, docent sa univerziteta Slomonosov:

Čačanski Kopernikanski obrt

Da se, kojim slučajem, znameniti filozof Imanuel Kant nije bavio gnoseologijom, već problemima dijaliznih pacijenata u Srbiji, svejedno bi ovih dana skovao termin „Kopernikanski obrt“. Pa i sam Nikola Kopernik ostao bi zbunjen novom činjenicom da se po prvi put „u novijoj istoriji“ ove zemlje u jednoj domaćoj bolnici krvna pumpa ne okreće oko nemačke ili švedske, već – japanske dijalizne mašine!

Srpska dijalizna planeta odavno je dojčecentrična (i tek pomalo, da se Vlasi ne dosete, švedocentrična). U prevodu – životi dijaliziranih osoba vrte se oko mašina i kompanija koje su uspostavile faktički duopol, na radost mahom proizvođača i distributera tih mašina i potrošnog materijala za te mašine, ali i svih onih koji od tih kompanija dobijaju razne vrste… pa, hajde da kažemo, podrške.

Ono malo preostale savesne stručne javnosti, raspoređeno tu i tamo po pojedinim dijaliznim centrima, uglavnom je mudro ćutalo i ignorisalo da se u srpskoj djalizi sve radi u interesu krupnog kapitala, a ništa u interesu pacijenata i same struke koja bi trebalo da bude na strani onih koje leči. Oni manje savesni i dalje su tvrdili da se pacijentova krv najlepše okreće oko nemačke krvne pumpe, u nemačkim krvnim linijama i unutar „nemačkih“ dijalizatora („Made in Južni Banat“), a potvrdu o tome dobijali na kojekakvim raskošnim kongresima i simpozijumima na koje su putovali besplatno, usput se po štandovima opskrbljujući hemijskim olovkama, notesčićima i sličnim suvenirima. Uz plaćene devizne dnevnice, podrazumeva se. Sponzor tih putovanja bio je slučajno upravo nepomenuta nemačka kompanija.

Kreatori dojčecentrične srpske dijalize u svojoj plemenitoj misiji zgrtanja kapitala na račun pacijenata i fonda koji im plaća lečenje nisu imali granica – osim uzimanja para na mašinama i potrošnom materijalu, redovno su dijaliznim centrima ispostavljali masne fakture za svaku servisnu intervenciju, ma koliko trivijalna ona bila, uz napomenu da servisiranje njihovih mašina ne sme da obavlja niko do njihovih „ovlašćenih servisera“. Naravno, i svi tenderi bili su „prilagođeni“ ovim uslovima poslovanja.

Sve dok početkom godine nije raspisan tender kao javna nabavka potrošnog materijala za dijalizu sa zakupom aparata za potrebe Opšte bolnice Čačak. Ovo je bio PRVI tender ove vrste u Srbiji, tj. prva prilika da se mašine za hemodijalizu nabave u potpunosti transparentno. Praktično, u pitanju je bila javna nabavka potrošnog materijala za dijalizu koji zavisi od tipa dijalizne mašine.

Nabavka je formirana u dve partije, jedna partija za 7 aparata za hemodijalizu sa potrošnim materijalom, a druga za 2 aparata. Specifikacijom su zahtevane mašine koje mogu da ponude praktično sve poznate svetske kompanije koje proizvode dijalizne aparate. Fer šansa je, dakle, data svima.

Princip tendera bio je sledeći – tražio se potrošni materijal na period od 3 godine koji obuhvata: AV linije za HD (80%), AV linije za HDF (20%), bikarbonat kertridži, sredstvo za dezinfekciju mašine, endotoksinski ultrafilteri za mašine, kao i zakup mašina za isti vremenski period. U toku trajanja zakupa mašina, dobavljač je dužan da besplatno vrši održavanje i servis mašina.

Šta je ovde inovativno? Prvo, na ovaj način, bolnica dolazi do potpuno novih mašina za dijalizu koje ne mora posebno da papreno plati. U isto vreme, neće biti prinuđena da plaća astronomske cene servisa i održavanja. Upravo su otvoreno bezobrazne cene usluga servisiranja i bile povod da OB Čačak raspiše ovakav vid javne nabavke. Ostvarena je, dakle, višestruka korist: potrošni materijal nabavljen je po realnim, ekonomskim cenama; da bi prodao svoj materijal, ponuđač je morao da bez naknade iznajmi i isporuči svoje nove mašine, što je, s obzirom na starost dijaliznog „voznog parka“ u Srbiji preko potrebno; najzad, proizvođač je uslovima nabavke sprečen da „muze“ novac kroz fakture za servisiranje operativnih mašina.

Tokom tendera, ispostavilo se da japanske mašine troše upola manju količinu endotoksinskih filtera (svaki od njih košta nekoliko stotina evra). Ni to nije bilo sve, ispostavilo se da japanska mašina troši manje sredstva za dezinfekciju, vode, električne energije, što čak nisu ni bili kriterijumi za dodelu javne nabavke, ali su te činjenice izazvale dodatni bes konkurencije.

Kako se bes pretvorio u agresiju, došli smo do informacija da je osoblju bolnice angažovanom na pripremi ove javne nabavke ozbiljno prećeno kojekakvim „pravnim radnjama“ i to baš od onih „poštenjačina“ koje su 2014. i 2015. prodavali svoje dijalizatore svima u Srbiji bez sprovedenih postupaka javne nabavke, dakle apsolutno protivzakonito i to po duplo većoj ceni od one po kojoj ih sada prodaju!

Na osnovu ovog tendera, a tokom maja meseca, u Opštu bolnicu Čačak su stigle i prve japanske mašine za hemodijalizu u Republici Srbiji. Početkom juna, japanska kompanija-proizvođač je obavila obuku stručnog medicinskog osoblja bolnice za rukovanje ovim mašinama, tako da sada po prvi put u Srbiji imamo dijalizne aparate koji nisu ni nemački ni švedski.

Ponekad se Kopernikanski obrti dese na mestima gde ih najmanje očekujemo. Jednom probijena, šema pokvarenjaka osuđena je na propast. Prema informacijama koje imamo, iste japanske mašine uskoro treba da stignu u jedan veliki prestonički dijalizni centar. I pri tome, u krajnjoj liniji, uopšte nije bitno da li su mašine japanske, nemačke ili američke – bitno je da budu dobavljane na zakonit i transparentan način, uz minimalan utrošak novca poreskih obveznika, a uz obezbeđivanje najvišeg nivoa kvaliteta hemodijalize za pacijente.

Dijaliza treba da se okreće oko interesa pacijenata, a ne obrnuto. Možda na teži način, ali naučiće to i oni koji su se svih ovih godina, svim silama, trudili da bude suprotno.

Rodoljub Čolaković, mlađi.

.

.

.

.

Вот и все.  Достаточно для умных.

Привет.

ДиаБлоГ – 2017

.

==================================================

========================

========

Dragi prijatelji!

Jedan predlog menja sve

Razmišljajući dugo o problemima nas dijaliznih bolesnika, a vezano i za ukupnu društveno-političku situaciju u zemlji, došao sam do interesantne ideje koju želim da podelim sa vama.

Naime, mnogo je ovde (a i drugde) pisano o psihičkim problemima dijaliznih bolesnika (1,2,3).

Maltene, svi smo mi skrenuli sa pravoga puta, a ko nije, hoće, akobogda.

Imamo kojekakve, depresije, neuroze, psihoze, psihoneuroze, i ko zna šta sve ne, barem sudeći prema akciji našeg Predsednika Ljubinka (dok ga članstvo ne raskrinka), koji se sa svojom psihoterapeutkinjom Slobodankom, namlati para od Ministarstva, “podržavajući” “projekte” psihoterapijske podrške pacijentima na dijalizi. Svaki Božiji vikend ova plavuša, po programu koji je utanačila sa Ljubinkom, za izvesnu sumu naših para, slika se i mantra nešto naivnim i zabludelim dijalizantima, koji nikad nisu pročitali (ovde) nijedan pravi tekst o stvarnom stanju u dijalizi.

A sa druge strane imamo prave probleme koje niko ne rešava. Najveći je problem sa nemilosrdnim Pravilnikom (6) koji samo jednoj petini pacijenata daje pravo na kvalitetniju hemodijalizu, to jest: hemodijafiltraciju (HDF). Ljubinka i ostale predsednike to ne interesuje, oni su pobegli na kućnu hemodijalizu i tamo naravno, svi imaju HDF.

Pojedini pacijenti su sami protestvovali protiv tog Pravilnika, Kosta i Slobodan su pisali u Politikinoj rubrici “Među nama” (4,5), raspravljalo se o tome čak i na par nefroloških skupova (od onih koji su imali petlju da kažu istinu), ali stvar, tj. Pravilnik se nije promenio. Doktorka Nada Dimcura i njena (slojevita) komisija, suzama ne veruju. Boga se ne boje, invalida se ne stide.

Prevođenjem pacijenata na HDF godišnje se može spasiti 33% ljudskih života više (7). To nije malo (ako je još nekome u ovoj državi stalo uopšte do očuvanja ljudskih života).

Zbog tog Pravilnika o dijalizi i lekari imaju probleme. Svakodnevno smo u prilici da ih posmatramo kako se muče da broj onih koji žele da imaju HDF uklope u već zadatih 20%.

Jedni stavljaju na HDF samo mlade pacijente, drugi samo zaposlene, treći one koji su kandidati za transplantaciju, četvrti one koji ih podmite, tj. spuste im nešto u džep (da se namaknu kriterijumi, i „medicinske“ indikacije), peti čekaju da neko važan interveniše za svakog pacijenta, da bi posle tražili protivuslugu, i tako dalje, i tome slično. Neki direktori dijaliznih centara rotiraju na HDF sve pacijente, podjednako, i mlade i stare i zaposlene i nezaposlene, po principu svima po malo. To isto izaziva nezadovoljstvo, jer su im neki pacijenti nezadovoljni zašto se ne primenjuju kriterijumi kao i u drugim centrima, i to oni koji njima idu u prilog, pa da HDF imaju stalno.

I na kraju, kao treću stranu imamo društvo, tj. javnost, koju zabole ona stvar za muke dijaliznih pacijenata, za njihove probleme i Pravilnike.

Narod gleda rijaliti programe, takmičenja, pesme, kvizove, i druge vrste zabave. Okupirani smo emisijama: Ja imam talenat, X-faktor, Plesom do snova, Zvezde Rio-Granda, Potera. Trenutak istine. Nikad nije kasno. 24 časa, sa Kesićem ili na njemu. Ovo je Srbija, Kursadžije.

Kad sam sve ove činjenice sastavio u svojoj glavi, odjednom sam shvatio kako jednostavno možemo rešiti naše dijalizne probleme.

Učinimo ih zabavnim!

Obezbedimo u svim dijaliznim centrima kamere i televizore, kao u Freseniusu, što imaju pacijenti. Zatim ćemo sve dijalize prenositi uživo, a dijalizni pacijenti će imati priliku da tokom ta 4 sata pokažu šta znaju. Svako će da spremi ono što najbolje zna. Nema toga od nas ko nije ubeđen da je zvezda, samo eto, nije imao priliku da se pokaže. Sada će imati. Pesma, recitacija, imitacija, gluma, ples, tverkovanje, bilo šta.

(Dobro de, tverkovanje neka ostane samo za sestre. One se i oblače tako kao da su baš za tu vrstu nastupa).

Nagrada će naravno biti Hemodijafiltracija, za onih 20% koji dobiju najviše bodova. A pobedniku Finalne emisije organizatori mogu uplatiti i transplantaciju u inostranstvu. Organizatori su, naravno, Fond, Ministarstvo zdravlja, Televizije sa nacionalno-sramotnom frekvencom, Udruženje nefrologa Srbije i Nefrološka i Transplantacijska sekcija SLD.

U žiriju, naravno, obavezno mora biti Predsednica komisije za dijalizu, Predsednica Udruženja nefrologa, Predsednica nefrološke sekcije SLD, direktori najvećih nefroloških klinika i dijaliznih centara u Srbiji, RFZO direktor za dijalizu i Republički koordinator za dijalizu i transplantaciju.

To je baš onako evropski. Obezbeđena je ravnopravnost, i nacionalna i verska i polna, a gejeva i lezbejki će biti i više od obaveznog minimuma.

Kožne stolice, koje idu gore-dole. To obavezno. Čudo tehnike. Bez toga se blejači ne mogu impresionirati. (Tu bi doduše moglo biti i problema, pošto doktori i funkcioneri hrle samo na stolice za gore, a nikako za nadole, te im u tom smislu objasniti, da je sve to samo šou).

Gledaoce prikupiti sa obećanjem o sendviču i par stotina dinara dnevnice, ali samo za one koji su pismeni da pročitaju kad im se upali reč “Aplauz”, da tada treba da udaraju dlanom o dlan i da arlauču.

Za voditelja treba pronaći nekog polupismenog blentu, obavezno žvalavog, koji će se non-stop kreveljiti, nadvikivati sa svima, i stalno mora ponavljati: “Dragi prijatelji”, “Dragi prijatelji”. Izgleda da narod baš to najviše voli.

Pa da vidiš, majčin sine, kako izgleda kad pacijent zapeva. Pacijenti su i do sada redovno zapevali, ali na to niko nije obraćao pažnju.

Sad, kad čujete “Zajdi, zajdi ..” a to je inače tonalitet kojim pacijenti dozivaju sestre u salu kad ih uhvati grč u potkolenicama …

Ostaćete bez glasa, kao i svi mi koji ultrafiltracijom skidamo više od 4 litra.

A dole na kaironu ide tekst: Ako hoćete da HDF dobije bolesnik Vladimir Perić, pritisnite taster 4, ako želite da ispadne takmičar Saša Davidović, pritisnite taster 9.

Dobro veče, Beograde. Evo kako je glasao žiri iz Stare Pazove: Dva poena takmičaru na dijaliznom mestu broj sedam, iz Tutina.” Pa onda idu ostali. Već shvatate šemu. Evo kako je glasao žiri iz KBC Zemun: Za kompoziciju pod rednim brojem 8, “Ti si mene Šejkil, Šejkil, O-Nil” 12 poena! I tako dalje, i tako redom..

Mislim da je ovo najpošteniji mogući izbor i najdemokratskiji odabir pacijenata. Jer, sada osim doktora (stručni žiri), učestvuje i publika u studiju, publika kraj malih ekrana (TV prijemnika), kao i šira javnost, svi oni koji imaju mobilne ili fiksne telefone. Dakle, došlo je do podruštvljavanja u odlučivanju, a demokratija je zagarantovana samim tim što na tim istim televizijama gostuju i najviši predstavnici države, vlade i parlamenta. I pozicija i opozicija. I oni prolaze kroz isti sistem.

A i red je da bolju dijalizu, ili transplantaciju, dobiju oni koji nešto vrede, koji imaju neki talenat, koji nešto znaju …   (Krajnje je vreme da se raskrsti sa Andersenom i njegovim favorizovanjem mrava, ovo je vreme za andrićevsku Asku).

Svaki drugi kriterijum je neadekvatan, a narod najbolje ume da proceni ko koliko vredi.

U epizodi Potera, Tragač da bude Zvonalis, Sneška, ili Ljubinko, pošto oni misle da sve znaju o dijalizi i da uvek mogu da isteraju svoje. (Ili možda ipak, Miško. On ima najveće stado, i zna kako se ono tera i bez kera).

Novine, i web-portali uobičajeno će da se utrkuju sa naslovima: “Pacijent Ratko pokidao na gitari”, “Dule iz KCS šokirao publiku”, “Žiri zanemeo posle nastupa Rijane sa VMA”, “Serviser podigao celu salu na noge” (pustio im koncentrat sa malo kalcijuma?), “Freseniusove zvezde imaju najbolji rep”, “Medikonova Slađa pokazala dekolte”, “Mile iz KC Niš vadio budalu”, “Najbolja salsa ikada, Merima oduvala KBC Zvezdara”, “Zoki i Stana pokazali nove fistule”, “Gorica iz Zemuna podigla suvu težinu, fanovi zabrinuti”, “Milena iz KC Kragujevac priznala da je u detinjstvu bila na peritoneumskoj dijalizi”, “Aca iz Subotice promenio sestru koja ga je godinama punktirala”, “Ljubinko iz Bora prešao na kućnu HD, Zvonalis oduševljen”, “Kad je video šta stavljamo na fistule, žiri odlepio”, “Joci iz Aranđelovca trombozirao set, on nastavio kao da se ništa nije dogodilo”, “Jelena iz Šapca bila na infuziji”, “Milan iz Stare Pazove dobio uput za gastroenterologa”, “Ratko optužio dijalizator za lošu formu”, “Istražujemo: Kakve pacijente sestre zapravo žele?”, “Saznajte koji ste dijalizni tip pacijenta”.

Eto, dragi prijatelji, to su samo neki od naslova koji će nas sigurno zapljusnuti posle jedne ovako neminovne promene koncepcije i uređivačke politike u našim mejn-šiš (engl.main-stream) medijima.

Između nastupa ima da budu reklame. Naročito one subliminalne poruke tipa: svinjski but 199,99. To ne može da omane. Milijardu puta narodu da pustiš tu foru sa koma 99, on će opet nasesti i neće mu biti čudno zašto su sad svi naši proizvodi i sve njihove cene: koma 99. Da se onesvestiš.

Osim reklama, stalno treba da idu i najave ostalih zabavnih emisija. Ja, na primer, obožavam one emisije kad otvaraju garaže, da vidimo ko je šta dobio. Ili kako majstori od krntija naprave dobar automobil i još zarade dosta para, pri tome. Ili, ko će napraviti bolju tortu. Izbor venčanice, na primer, ili američko rvanje, to su neprevaziđena uzbuđenja. A tek zalagaonice za procenu vrednosti ili ono kad rastavljaju aparate u delove, to je bre edukacija, a ne ono što su nama nametali kroz zastareli obrazovni sistem.

Dakle, da se vratim na naše dijalizne muke, ovakvim konceptom bi bili rešeni svi naši dijalizni problemi: prestale bi psihičke promene u dijaliznih pacijenata, doktori ne bi morali da lupaju glavu kome da daju kvalitetniju dijalizu, pacijenti bi se aktivno uključili u savremene društvene tokove, mi sami bi glasanjem odlučivali o tome ko će ići dalje u život, a ko će čekati priliku u novom ciklusu, i naravno, do tada će morati, vredno vežbati.

Na ovom mestu bih stao.

Idem i ja da se pripremam.

Da vežbam.

Donje lage.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

================================================

           

.

            

.

           

. 

           

.

           

.

.

.

.

           

.

     

.

      

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

            

.

     

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

    

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

     

.

          

.

      .

====================================================

 

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

Koliko je realno hemodijafiltracija (HDF) skuplja od obične (high-flux) hemodijalize?

Poštovani čitaoci,

pitanje iz naslova je jedno od najčešće postavljanih pitanja na ovom sajtu, pa smo odlučili da odgovoru na ovo pitanje posvetimo ceo jedan post. Naglasak je, kao što pretpostavljate, na reči REALNO – jer kod nas, u Srbiji, i Republici Srpskoj, sve je naravno: NEREALNO skuplje, pa i HDF.

Dakle, u našim ranijim tekstovima, dokazali smo vam da je danas obična hemodijaliza samo ona takozvana high-flux dijaliza, tj. dijaliza sa dijalizatorima visoko-protočnih (high-flux) membrana. Iste membrane i dijalizatori su i za HDF.

Nisko-protočne (low-flux) membrane je dozvoljeno koristiti samo onda kada za pacijenta nije poželjno da dijaliza bude kvalitetna. Bili smo prvi u državi, kada smo na ovom sajtu ismevali „stručnost“ komisije koja je „pravilnikom“ tražila da ovih dijaliza bude 50% od svih HD (1)! Danas o tome govore svi, čak i pravnici iz RZZO to znaju, da je dijalizatora sa nisko-protočnim membranama potrebno manje od 10% od svih dijalizatora, a i tada se isti mogu koristiti samo u centrima gde ima mnogo prvih ili početnih hemodijaliza, odnosno kada HD ne treba da bude mnogo efikasna.

Površina membrane, odnosno veličina dijalizatora, za odrasle pacijente treba biti određena u rasponu od 1,3 do 2,5 m² zavisno od veličine pacijenta, odnosno od njegovog indeksa telesne mase (body mass index, BMI). Kada se odredi potrebna površina membrane dijalizatora, onda treba znati da za pacijente sa anemijom, srčanim ili drugim intradijaliznim tegobama, treba izabrati dijalizator čiji je volumen punjenja što manji, pri toj istoj površini, kako se navedene tegobe ne bi pogoršale odvlačenjem veće količine krvi u dijalizator.

Kad smo dakle, naučili pravnike, ekonomiste i ugledne nefrologe, šta je suština kvalitetne hemodijalize, onda nam je ostao lakši deo posla, da ih naučimo šta je najkvalitetnija hemodijalizna procedura.

Ako je dakle, standardna ili obična hemodijaliza, ona koja se izvodi dijalizatorima sa high-flux membranom, onda zamislite da ste u tom dijalizatoru uradili jedno dodatno propiranje krvi sa još 30 ili 60 litara dijalizne tečnosti, i to je to: hemodijafiltracija, najkvalitetnija dijalizna procedura.

Kad se već troši, ne malih: 120 litara dijalizne tečnosti (toliko se standardno troši pri običnoj HD, 500 ml/min) nek se potroši i dodatnih 30-60 litara te tečnosti, ali će smrtnost pacijenata, odjednom biti 30% manja!

Naravno, aparat za HDF mora imati dodatnu pumpu za ovu dodatnu (supstitucijsku) tečnost i mora imati dodatne bakteriološke filtere, jer se ova tečnost ubacuje direktno u krv. To je sad svima jasno.

Ostaje nejasno, zašto je uvažena „stručna“ nefrološka Komisija u Pravilniku dozvolila samo 20% HDF od svih učinjenih HD!?!

Posebno je dozvolila čisti greh, a to je da se i na aparatu za HDF radi samo obična HD, jer tako nalaže Pravilnik!

Jedino logično obrazloženje je da su „visokostručni“ nefrološki muljatori uradili taj Pravilnik po želji dijaliznih farmakomafijaša (Hrvatčević & company), kako bi što više pacijenata tražilo da pređe u privatne dijalizne centre, koji svima daju 100% HDF, po istoj ceni kao i za standardnu HD. Ili da svi pređu na kućnu hemodijalizu, gde takođe svi (100%) mogu dobijati HDF, i sav originalni materijal, bez tendera, a o trošku istog RFZO Beograd.

Obrazloženje da naša država nema para da bi dala veći procenat HDF-a (kao Slovenija, npr. koja daje 65% HDF), je potpuno netačno, jer kao što je to pokazano na prošlogodišnjem decembarskom nefrološkom simpozijumu time se ne ostvaruju NIKAKVE uštede (2). Naprotiv, neracionalno se primenjuju već nabavljena skupa sredstva (aparati i filteri za HDF), pa bi neko i za to mogao snositi odgovornost! Cena za skupe HDF aparate je već plaćena, oni će svakako trošiti 2 bakteriološka filtera (i za običnu HD), svakako će trošiti isti high-flux dijalizator (i za običnu HD), samo, u inat pacijentima i medicinskoj etici: neće raditi HDF, nego običnu HD, što se moglo postići i za 26000 dinara manje-koliko košta 1 bakteriološki filter!

I, pri tome će se svi pozivati na Pravilnik.

Kao da je tih nekoliko napabirčenih stranica: Sveto pismo.

Od prvih izdanja tog „Pravilnika“, mi smo ga ismejavali, kritikovali i uspevali da nateramo „mnogouvažene“ „visokostručne“ srpske nefrologe, da priznaju svoje budalaštine i da ih promene, i to nam je nekoliko puta uspevalo: pisali su i brisali, ponovo, menjali ili bili menjani, ali nešto se ipak … popravljalo.

(Nije lako „visokomudrenim“ „preposvećenim“ nefrolozima srpskim priznati da su ispadali budale i neznalice, ali … izmene i dopune istog Pravilnika, to potvrđuju).

Jedino od čega neće da odustanu jeste: maksimalno 20% HDF !?!?!?!

To ne daju.

Spremni su izgleda, za tu restrikciju, da pruže odsudni otpor (ono kao na Ljubinom grobu).

A mogli bi bar da uvaže činjenicu da naša država ima najgoru ili najslabije organizovanu transplantaciju u Evropi, pa kad već nemamo nikakvu transplantaciju red je da nam bar omogući kvalitetnu on-line hemodijafiltraciju, svima! Ili bar, da dozvoli primenu HDF na svim aparatima koji su aparati za HDF!!! Ljudi, neko će i zbog ovoga da odgovara, kad-tad.

Pisali su pacijenti svima nadležnima, žalili se u tabloidima i u dnevnoj štampi, Politikina rubrika „Među nama“ bila je puna protesta dijaliznih pacijenata, ali ništa … Svugde muk i ignorancija. Zabole nadležne za HDF!

Primetno je takođe da se žalbama protiv ograničenja HDF nisu pridružili Zvonalis i Švaba Miškolc.

Čuveni dijalizni plaćenik Zvonalis, koji se ne skida sa tastature, piše svima i protestvuje za bilo koga, i ko jeste „njegov“, tj. na kućnoj hemodijafiltraciji, i ko nije, ali za HDF – NE, nikada, ni reči!

Štaviše, razvodnjava proteste zbog nedostatka HDF: kao, pitanje je da li bi to uopšte trebalo dati u državnim centrima, pa ko zna kakva im je voda tamo, pa to i mora biti skuplje jer su FMC i Gambro davali aparate godinama… i sve tako, baš onako kako odgovara Freseniusu i Gambru. Sam Zvonko bi urliknuo do nebesa da mu samo jedan HDF tretman smanje na običnu HD, a baš bismo voleli da znamo ko je njima na kućnim hemodijafiltracijama proverio (kada, gde i kako) da li im kvalitet vode ispunjava uslove za HDF? Reći ćemo vam odmah: nije niko. A i da neko hoće, nema gde. Spašava ih samo redovno menjanje bakterioloških i endotoksinskih filtera na dijaliznim aparatima (to Fond plaća), inače što se struke ili propisa tiče: sve se to može zatvoriti sutra! Bez ikakvih problema. Sa jedinom idejom da se zaštite ljudi i ispoštuju važeći stručni propisi. (Posebno što krvavi dijalizni otpad odlažu u obične komunalne kontejnere, krišom u komšiluku, zamotaju i bace kad ih niko ne gleda).

E, baš, zbog te potencijalne opasnosti, da bi i njihove HDF mogle doći pod udar „preispitivanja“ udruženje pacijenata na kućnoj hemodijafiltraciji ćuti i neće da podrži proteste pacijenata iz državnih centara, pa makar tamo svi imali dijalize sa nisko-protočnim low-flux dijalizatorima i makar svi imali 35% veću smrtnost i makar svi pocrkali!

Švaba Miškolc i njegovo „vojvođansko“ udruženje pacijenata, koje Fresenius direktno finansijski podmazuje, nikada nisu u „svom“ časopisu pokrenuli temu nedovoljnog procenta HDF za pacijente u državnim centrima. Ali, zato u svakom broju „Predsednik“ klikće: „Dobro jutro, Srbijo“. Piše čovek uvodnike i prenosi situaciju sa gradilišta Fresenius fabrike AV linija. To je inače kontejner gde će srpske radnice za najbedniju nadoknadu pod nemačkim korbačem udisati otrovni lepak spajajući PVC creva nabavljena na dalekom istoku. Naravno, sve je to subvencionisano iz naših džepova, da bi stranci odneli što veći profit. (Za domaće preduzetnike, subvencije nisu predviđene, njima samo sleduju kritike za nedostatak preduzetničkog duha?!).

Toliko o solidarnosti među pacijentima. O humanizmu onih koji su se dočepali bolje dijalizne metode. Pitajte ih, slobodno, da li bi iko od tih pacijenata ikada ustupio bar jedan svoj HDF tretman nekome drugome. Nekome ko je isto tako mlad, željan života i zaplašen komplikacijama. To je pravo lice naše solidarnosti. Sutra će taj što je na HDF-u da apeluje na javnost da mu se skupe pare za transplantaciju inače će umreti na toj hemodijafiltraciji, jer to je isto dijaliza, a dijaliza je, zna se, u javnosti nešto najgore što čoveka može snaći.

I naivni će mu poverovati. O temi lažne ugroženosti, licemernim apelima na solidarnost i prevarama koje vrše bolesnici, njihove porodice, i mnogi zdravstveni muljatori (svi navedeni su od toga napravili poseban biznis) – o tome ćemo u nekom narednom postu, jer je to značajna tema i zaslužuje poseban osvrt.

Da se vratimo na pitanje cene HDF-a.

Već smo vam govorili da je jedina razlika u potrošnom materijalu između HD i HDF ono famozno PVC crevo, za infuziju HDF tečnosti, za koje je FMC procenio da košta 1700 dinara.

Iako su sami proizveli aparat 5008 za kojeg su tvrdili da je univerzalan, tj. da istim potrošnim materijalom, istim setom, može da radi bilo koju dijaliznu proceduru: HD, HF ili HDF (dovoljno je da korisnik samo pritisne odgovarajući taster), odjednom su (2009) u Srbiji napustili tu priču, i sami sebe demantovali, stvarajući posebne PVC linije za običnu HD, a poskupljujući one univerzalne (za HD i HDF) na celih 1700 dinara.

U Republici Srpskoj, još gore: tražili su i dobili 20 evra više po tretmanu, za svaku HDF. Iako je i tamo bio isti potrošni materijal, na istom njihovom F5008 aparatu.

Zašto dakle tolika razlika u ceni?

Ko puni džepove na nesreći dijaliznih pacijenata?

Da li je to samo Freseniusova farmakomafija, ili tu ima i domaćih saučesnika?

To pitanje će izgleda, sačekati neka bolja vremena za rešavanje.

Da sada vidimo kolika je zaista razlika u ceni svega potrošenog za standardnu HD i za HDF?

Pročitali smo sve svetske nefrološke stručnjake i njihove stručne članke na ovu temu.

Na primer ove:

Mazairac i saradnici, 2013. godine, kažu:

HDF je oko 3,6% skuplja od one (najlošije) low-flux HD! Samo 3,6%!!

(Mazairac et al. The cost–utility of haemodiafiltration versus haemodialysis in the CONTRAST Study. NDT 2013;28:1865-1873.)

Lebourg i saradnici, 2013. godine kažu:

Dodatni trošak po jednom HDF tretmanu varira od (minus) -1,29 do (plus) +4,58 evra u odnosu na HD. Znači u proseku je HDF tretman skuplji za oko 3,29 evra.

(Lebourg et al. Online hemodiafiltration: is it really more expensive? Nephrol Ther 2013; 9:209-214)

Japanski stručnjak, Takura i saradnici, 2013. godine, objavljuje da se sa HDF ostvaruju čak i uštede, u odnosu na standardnu HD!

(Takura et al. Cost-effectiveness analysis of on-line hemodiafiltration in Japan. Blood Purif 2013; 35 suppl 1:85-89.)

Oates i saradnici, 2012. godine, kažu:

HDF je skuplja za oko £1.16 po tretmanu, od high-flux HD. HDF je čak jeftinija od high-flux HD, kada se nabavlja univerzalni AV set sa infuzionom linijom.

(Oates et al. Cost comparison of online haemodiafiltration with high-flux haemodialysis. J nephrol 2012; 25:192-197.)

Eto, to kaže struka! Objektivna, svetska nefrološka nauka:

HDF je skuplja oko 3 evra od standardne HD!

Tri evra, druže! (Htedoh da zaurlam …)

Znači za samo 3 evra smrtnost dijaliznih pacijenata bi mogla biti 33% manja.

Kako god da su stručnjaci računali, razlika zaista nije vredna pomena.

Jedni su računali veće troškove posebnih aparata za HDF, zatim dodatnih bakterioloških i endotoksinskih filtera, pa cena utrošene vode, plus cene laboratorijskih analiza vode, cena bolničkih lečenja, cena duže radne sposobnosti, cene potrošenih lekova, npr. preparata eritropoetina ili vezivača fosfata …

Daćemo Vam i gotov, konkretan, primer, dokaz, poređenje strukture cene, tj. potrošnog materijala za HD i HDF.

Uzećemo, namerno, državu Englesku, gde su i standard, i cene i primanja, mnogo veća nego kod nas, pa ćemo tamo naći da u dijaliznom centru koji pripada Kraljevskoj Univerzitetskoj Nefrološkoj Klinici, klinici Medicinskog fakulteta u Londonu, ovako izgledaju cene za HD i cene za HDF, a naravno sve na Fresenius aparatima i sa najskupljim Fresenius dijalizatorima:

(Cene su sa uračunatim 20%-nim PDV-om, izražene su u britanskim funtama, za konverziju u evre pomnožiti sa 1,14)

Tako je u Engleskoj, gde je prosečna dužina čekanja na transplantirani bubreg do 2 godine. U takvim zemljama zaista nije bitno koliko je procenata pacijenata na HDF, ali tamo gde je transplantirani bubreg misaona imenica, tamo je jako bitno imati što kvalitetniju hemodijafiltraciju.

Znači, svetska nefrološka nauka, svim mogućim poređenjima i analizama, je našla maksimalnu razliku u ceni tretmana između HD i HDF od oko 3 evra.

Dakle, nijedan od tih evropskih i svetskih autoriteta nije našao da je razlika u ceni tolika kao u Srbiji ili u Republici Srpskoj.

Zašto?

Zato što ovo stanje kod nas nije pitanje za nauku, nego za policiju.

Samo od kriminalističke policije ćemo dobiti odgovor zašto je nešto što košta 3 evra više, Srbima prodavano za 20 evra više.

Dočekaćemo i taj dan.

Akobogda.

I sve dok se to ne desi,

pozdravljaćemo vas sve sa:

Dogodine na HDF-u!

.

.

.

DiaBloG – 2015

 .

.

.

Još sličnih tekstova:

Reče i Kosta da je dosta!

Tražimo HDF za SVE!

Francisco Maduell: Prednosti hemodijafiltracije su naučno dokazane!

Napravilo pravilnik, opet

Popravljalo Pravilnik, Ponovo

Da li će sve ovo ostati Među nama?

http://www.sobirs.org/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf

Zašto udruženja dijaliznih bolesnika u Srbiji ne smeju nikada nijednu reč da kažu protiv firme Fresenijus?

Težak položaj dijaliznih pacijenata u Republici Srpskoj

.     .     .

.     .     .     .     .     .

.     .     .

.     .     .

.     .     .     .     .     .

---

Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva

Protestno pismo predstavništva japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva

Posle teksta Kako nam se nabavljaju dijalizatori i Rasprave između Fonda zdravstva i Freseniusa o nabavci dijalizatora u Srbiji, donosimo vam i drugu raspravu, ovaj put između RFZO i predstavništva japanske firme Nipro. Takođe, vrlo zanimljivo štivo, indikativno za kritičko sagledavanje načina na koji nam se nabavljaju, za nas, najvažnija medicinska sredstva.

Pismo predstavništva japanske firme Nipro u Srbiji je zvanični i originalni dokument iz dokumentacije Fonda zdravstva Srbije, donosimo ga u celini, bez skraćenja:

Republički fond za zdravstveno osiguranje

Direktoru

Jovana Marinovića 2, 11000 Beograd

• Globalni osvrt na stanje nabavki materijala za dijalizu u Republici Srbiji u formi odgovora na navode RFZO iznete u dokumentu 08/2 br. 404-1-53/14-11, „Dodatno pojašnjenje u vezi sa pripremom ponude u javnoj nabavci materijala za dijalizu – dijalizatori za period od godinu dana, br. JN 404-1-110/14-66“

Poštovani,

Kao ovlašćeno lice privrednog društva «Diamed» d.o.o. Beograd koje na teritoriji Republike Srbije zastupa i distribuira proizvode NIPRO Corporation, Osaka, Japan, osećam potrebu, ali i moralnu, ljudsku i profesionalnu obavezu da odreagujem na Vaše navode iznete u Dodatnom pojašnjenju 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. a u vezi javne nabavke dijalizatora JN br. 404-1-110/14-66 raspisane od strane RFZO kao naručioca. Nalazim da su mnogi od iznetih navoda potpuno netačni, a mnogi su posledica očiglednog uticaja na Vas kao naručioca. Ujedno, ovim dopisom želimo i da Vam ukažemo na neke činjenice koje Vam možda do sada nisu poznate, a od izuzetnog su značaja za Vas kao praktično jedinog tela odgovornog za nabavku materijala za dijalizu u Republici Srbiji, ali i za krajnje korisnike – pacijente, njih blizu 5.000, koji se svakodnevno leče na dijalizi u Republici Srbiji.

Posebno naglašavam da nam je, kao društveno odgovornoj kompaniji, jedini cilj unapređenje sistema nabavke materijala za dijalizu.

Ovom prilikom, iskoristiću Vaše Dodatno pojašnjenje 08/2 br. 404-1-53/14-11 da citirajući Vaš originalni tekst (u daljem tekstu prikazan kao ћирилични фонт) prokomentarišem sve sporne, nejasne ili neistinite navode, ali i navode sa kojima se slažemo.

I  „Наручилац се, приликом дефинисања односа количина дијализатора према начину стерилизације руковођен пре свега економским разлозима и потребом да се обезбеди сигурност у снадбевању.“ …

Teško je poverovati da se RFZO kao naručilac ovde vodio ekonomskim razlozima imajući u vidu da je tokom 2013. godine, kada je omogućeno da ravnopravan tretman u javnim nabavkama imaju dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem (Gamma i E-beam), upravo postignuta najniža cena dijalizatora u Republici Srbiji u poslednjih 15 godina (a verovatno i mnogo više), i RFZO-u omogućena višemilionska ušteda na ovoj vrsti materijala. Ne postoji nijedan suvisao i ekonomski opravdan razlog da se ponovo pruži prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom u odnosu na dijalizatore sterilisane jonizujućim zračenjem. Logički je nerazumljiv citirani navod RFZO-a koji, paradoksalno, dovodi do zaključka da je za RFZO ekonomski potpuno opravdano dati prednost dijalizatorima čija je cena godinama u nazad bila takva da je omogućavala ogromno odlivanje novca iz Budžeta RFZO van Republike Srbije, ali i u džepove određenih lokalnih moćnika.

Takođe nije jasno kako će se obezbediti sigurnost u snabdevanju davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom. Dalje u tekstu Vašeg dokumenta 08/2 br. 404-1-53/14-11, RFZO se jasno opredelio da svesno daje prednost kompanijama koje nude dijalizatore sterilisane vodenom parom da bi se smanjio rizik da Vas upravo te kompanije ostave bez drugih vrsta materijala i usluga. Dalje, tokom 2013. kada je omogućeno da ravnopravan tretman u javnim nabavkama imaju dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem, nije bilo problema u sigurnosti snabdevanja dijalizatorima, pogotovo u snabdevanju dijalizatorima proizvođača NIPRO Korporacije sterilisanim Gamma zracima. Upravo ovi dijalizatori su imali ne veliki ali ipak značajan udeo na prošlogodišnjem tržištu. U tom smislu ponovo nije jasno kako će se ograničavanjem pristupa ovim dijalizatorima obezbediti sigurnost u snabdevanju.

Kao dokaz neuspešnosti ovakvog postupanja RFZO mogu Vam navesti sledeće: – upravo jedna od kompanija čije ste interese pokušali da zaštitite ovakvim davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom je uložila zahtev za zaštitu prava kojim je obustavljen postupak trenutno aktuelne javne nabavke dijalizatora, i onemogućeno je blagovremeno, pravovremeno, pouzdano i legalno snabdevanje ovom vrstom materijala. Na koji način u ovom slučaju RFZO kao naručilac tumači svoj navod da se davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom rukovodio potrebom da se obezbedi sigurnost u snabdevanju?

Jedini problemi koji su tokom 2013. godine onemogućavali sigurnost u snabdevanju zdravstvenih ustanova dijalizatorima, bili su problemi koji su izazvani nepravovremenim i/ili nekorektnim raspisivanjem javnih nabavki ove vrste materijala od strane RFZO. Ovi problemi nisu bili do dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem nego su isključivo do RFZO kao naručioca u javnim nabavkama materijala za dijalizu. U prošlogodišnjim dokumentima vezanim za ove javne nabavke, RFZO licemerno tvrdi da zahtevima za zaštitu prava ponuđači opstruiraju javne nabavke materijala za dijalizu. Prvo, skoro svi ovi zahtevi su bili usvojeni od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je delimično ili u potpunosti poništavala ove javne nabavke, potvrđujući osnovanost podnetih zahteva za zaštitu prava. Drugo, legitimno je pravo svakog ponuđača ili zainteresovanog lica da brani svoja prava za koja smatra da su mu ugrožena. Treće, svako rešenje Republičke komisije kojim je osporena neka od Vaših javnih nabavki materijala za dijalizu sadržalo je odredbu da ukoliko naručilac ponovo organizuje sličnu javnu nabavku, mora u njoj ispraviti sve nedostatke zbog kojih je predmetna javna nabavka osporena/poništena. RFZO to nije činio, već je iz jedne u drugu javnu nabavku ponavljao iste greške, a ponuđače koji ponovo ulažu zahteve za zaštitu prava RFZO je ponovo optuživao da opstruiraju javnu nabavku. Logično gledano, konstantno ponavljanje iste ili slične greške nije spontana stvar već svesno činjenje propusta, čime se postiže svesno stvaranje izgovora za optuživanje ponuđača koji se ne mire sa raspisivanjem nabavki pod bilo kakvim uslovima, ali i izgovora za raspisivanje javnih nabavki po hitnom postupku, kojima se zaobilaze mnoge odredbe važećeg Zakona o javnim nabavkama. Ovakvo postupanje RFZO predstavlja klasičan primer zloupotrebe odredbi Zakona o javnim nabavkama. Ova zloupotreba formalizovana je stvaranjem legislativne opstrukcije u snabdevanju materijalom za dijalizu koji je neophodan za život hroničnih bubrežnih bolesnika, samo da bi se stvorila situacija hitnosti, koja bi opravdala primenu hitnog pregovaračkog postupka. Situacija sa trenutno aktuelnom javnom nabavkom dijalizatora (JN br. 404-1-110/14-66) govori u prilog tome – Konkursna dokumentacija u ovoj javnoj nabavci, pored mnogih svojih nedostataka, čak i ne sadrži obrazac strukture cene, dokument koji prema važećem Zakonu o javnim nabavkama predstavlja deo obavezne sadržine konkursne dokumentacije. Na ovaj način formirana konkursna dokumentacija predstavlja otvorena vrata da se ova javna nabavka poništi iz proceduralnih razloga. Ja sam svestan činjenice da RFZO može na hiljade načina obrazlagati ovakve svoje postupke, ali definitivan rezultat je da RFZO svesno nije organizovao blagovremene i kvalitene javne nabavke materijala za dijalizu, a koje bi obezbedile sigurnost u snabdevanju. Kao dokaz ove tvrdnje poslužiću se poslednjom realizovanom javnom nabavkom materijala za dijalizu, JN br. 404-3-110/13-130 čiji je postupak sproveden novembra / decembra 2013. godine. Naime, još 12.12.2013. godine RFZO je upoznat da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki svojim rešenjem poništila u potpunosti ovu javnu nabavku, u fazi pre potpisivanja ugovora. Ovog trenutka nema potrebe da detaljno ulazim u činjenicu da je RFZO posle toga potpuno nelegitimno nastavio realizaciju ove javne nabavke pod izgovorom hitnosti rešavanja problema u snabdevanju koji je opet sam RFZO izazvao.

Činjenica je da RFZO od 12.12.2013. pa do 09.05.2014. (skoro punih 6 meseci) kao naručilac nije ni pokušao da realizuje drugu, legitimnu javnu nabavku materijala za dijalizu, ne bi li pravovremeno i na legalan način omogućio snabdevanje zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji materijalom za dijalizu. Ovo govori u prilog svemu osim u prilog opredeljenosti RFZO da obezbedi sigurnost u snabdevanju dijaliznim materijalom.

Ovog trenutka se nalazimo u veoma paradoksalnoj situaciji, gde RFZO funkcioniše protiv sopstvenih obaveza i interesa, a privredno društvo DiAMED d.o.o., sa svojim vlasnicima i NIPRO Korporacijom kao krajnjim principalom, ulažući svoje sopstvene resurse vodi iscrpljujuću borbu sa duboko ukorenjenim monopolom, nepoštovanjem zakona, nelojalnom konkurencijom, formiranjem i zloupotrebom monopolskog položaja, izigravanjem Zakona o javnim nabavkama, rigidnošću sistema i nedostatkom volje i/ili mogućnosti da se loše stvari promene. Privredno društvo DiAMED d.o.o. čini to prvenstveno u interesu zaštite pacijenata, ali i Budžeta RFZO, kao i Republike Srbije, a u poslovnom smislu radi zaštite interesa NIPRO Korporacije, i postavljanja NIPRO proizvoda za dijalizu na mesto koje opravdano zaslužuju.

II „– Дијализни центри у Србији, до сада, практично и нису снадбевани дијализаторима стерилисаним јонизујућим зрачењем. Разлози за то у овом тренутку нису од значаја, с обзиром да је Наручилац у претходном периоду уклонио све административне препреке за улазак таквих дијализатора на тржиште Србије. С обзиром да је јасно да велики део стручне јавности и удружења пацијената (Удружење дијализних пацијената са ВМА, Удружење бубрежних болесника и пацијената и инвалида на кућној дијализи Републике Србије „Реналис“, Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије и Удружење инвалида Србије на кућној дијализи Београд), који су своје недвосмислено мишљење изнели на бројним састанцима одржаним у просторијама Републичког фонда, преферира употребу дијализатора стерилисаних воденом паром, сматрамо да је нужно постепено увођење дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем у употребу у дијализним центрима из Плана мреже. Наручилац посебно мора да води рачуна и о пацијентима и њиховим захтевима, имајући у виду стање у којем се ти пацијенти налазе. Постепеним увођењем и показивањем резултата који се постижу са таквим дијализаторима сматрамо да ће се на најбољи могући начин одагнати све сумње које постоје према дијализаторима стерилисаним јонизирајућим зрачењем.“

Protivno iznetom navodu već u prvoj rečenici prethodnog citata, ističemo lako provreljivu činjenicu da su tokom 2013. godine dijalizni centri u Srbiji su snabdeveni sa oko 15-20 % dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem. Tačan procenat nije lako utvrditi jer je solidan deo dijalizatora nabavljen potpuno netransparentno, mimo bilo kakvih javnih nabavki. Obrazloženje – RFZO je u javnim nabavkama dijaliznog materijala planirao nabavku dijalizatora u broju koji je manji od potreba proračunatih na osnovu zvaničnih podataka o broju pacijenata koji se leče dijalizom, izuzimajući pacijente koji se dijaliznim materijalom ne snabdevaju putem javnih nabavki raspisanim od strane RFZO. Ukoliko je postupak uvođenja dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem već počeo tokom 2013. godine, šta znači vraćanje korak nazad ponovnom davanju prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom ostaje potpuno nejasno.

Vremenski period koji je prethodio 2013. godini bio je okarakterisan nabavkom isključivo dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Naprotiv Vašoj gore iznetoj tvrdnji, razlozi za to su od izuzetnog značaja. U vremenskom periodu pre 2013. godine RFZO je činio sve da spreči dolazak na tržište dijalizatora sterilisanih drugim vidovima sterilizacije, osim vodenom parom. Praktičan i održiv razlog za to jednostavno nije postojao niti može postojati, pa zbog toga smatramo da je RFZO to činio svesno štiteći interese kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. To je rađeno pod izgovorom da je stručna javnost tako zahtevala, da to ne zavisi od RFZO nego od stručnih komisija (koje su kontradiktorno formirane upravo od strane RFZO), da tako žele pacijenti itd.

Ostaje potpuno nerazumljivo i najblaže moguće rečeno neshvatljivo da RFZO i dalje koristi iste izgovore (pošto se to ne može nazvati razlozima) kada ponovo daje prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom u odnosu na dijalizatore sterilisane jonizujućim zračenjem. RFZO tvrdi da je uklonio administrativne prepreke za ulazak na tržište Srbije upravo dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem. Nije jasno zašto onda upravo RFZO kao naručilac postavlja nove, praktične prepreke pred ovu vrstu dijalizatora dajući prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom.

RFZO dalje tvrdi da je veliki deo stručne javnosti izneo svoje nedvosmisleno mišljenje kojim preferira upotrebu dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Ovom prilikom jasno i nedvosmisleno osporavam stručnost svakog navodno stručnog lica koje može stajati iza ovakvog stava. Jasno je da pacijenti mogu biti dovedeni u zabludu, kao i da nemedicinski deo RFZO može biti doveden u zabludu po tom pitanju. Isto tako je jasno da svako stručno lice iz oblasti nefrologije i dijalize vrlo dobro zna da jedino što jedne dijalizatore čini boljim od drugih jeste njihova funkcionalnost. Ova funkcionalnost predstavlja stepen kojim su oni u mogućnosti da očiste krv od štetnih supstanci, a pri tome štedeći korisne supstance. Metod sterilizacije ni na koji način nije relevantan, već isključivo funkcionalnost i bezbednost dijalizatora. Organizam pacijenta ne zna na koji način je dijalizator sterilisan, ali itekako dobro zna da li ga taj dijalizator bolje ili lošije oslobađa od štetnih supstanci.

Ista ta „stručna“ javnost već godinama unazad ima ispred sebe kataloge recimo dijalizatora NIPRO Korporacije, gde je nedvosmisleno jasno da su garantovane performanse ovih dijalizatora u velikoj meri bolje od performansi dijalizatora sterilisanih vodenom parom koji su se do 2013. godine isključivo nabavljali u Republici Srbiji. Ukoliko toj „stručnoj“ javnosti nisu bili dostupni katalozi i brošure, bili su im dostupni kongresi i sajmovi vezani za dijalizu, gde su se mogli upoznati sa svim dijaliznim proizvodima. Međutim, upravo na te kongrese i sajmove je „stručna“ javnost godinama unazad odlazila pod finansijskim pokroviteljstvom monopolistički utvrđenih kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., te je jasno da će štititi upravo interese ovih kompanija. Godinama unazad ta ista „stručna“ javnost se grčevito bori da se održi ustanovljeni monopolski položaj na tržištu dijalizatora u Srbiji, govoreći isključivo o metodu sterilizacije dijalizatora, a čak ni ne pominjući funkcionalni kvalitet dijalizatora, a što je za pacijenta najbitnije. Upravo predstavnici ovakve „stručne“ javnosti su se nalazili i u komisijama za izradu RFZO Pravilnika o standardima materijala za dijalizu koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Pravilnici), kao i u tenderskim komisijama u javnim nabavkama materijala za dijalizu. Upravo ova lica su postupala isključivo u skladu sa interesima monopolskih kompanija insisitirajući u navedenim Pravilnicima, kao i prilikom izrade konkursnih dokumentacija, isključivo na sterilizaciji dijalizatora vodenom parom, ali ne i na kvalitetu dijalizatora. O nepristrasnosti i stručnosti dela ove „stručne“ javnosti govori i naše saznanje da je jedno od lica koje je često bilo član ovde navedenih komisija u širim krugovima naše medicinske javnosti neformalno poznato i žargonski okarakterisano kao „Fresenius-ov maneken“.

Ovde želim posebno da napomenem da je privredno društvo DiAMED d.o.o. još 2010. godine, putem svog pravnog zastupnika, zahtevalo od RFZO obrazloženje za uvođenje standarda sterilizacije dijalizatora isključivo vodenom parom u Pravilnik o standardima materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odgovor dobijen od RFZO, kod Vas zaveden pod brojem 04/2 br: 07-41/10-1 od 20.09.2010. je bio zbunjujuć i kontradiktoran. Kao razlog za uvođenje ovakvog sramnog i diskriminatornog standarda RFZO je priložio tabelu sa uporednim karakteristikama dijalizatora sterilisanim različitim metodama sterilizacije. U ovoj tabeli pozivajući se na naučne reference jasno je navedeno da najlošije funkcionalne karakteristike pokazuju upravo dijalizatori sterilisani vodenom parom, dok najbolje funkcionalne karakteristike pokazuju dijalizatori sterilisani gamma zracima. Da li je više uopšte potrebno komentarisati „stručnu“ javnost koja je u stanju da ovakve podatke pretoči u neki standard, bez stida, srama i profesionalne savesti.

Insistiranje na metodu sterilizacije dijalizatora, a ne i na funkcionalnom kvalitetu dijalizatora moralo je u Republici Srbiji imati ozbiljne posledice po pacijente koji se leče dijaliznim tretmanima, te u tom smislu pozivam RFZO da u budućem vremenu promeni svoj stav po ovom pitanju. Ove posledice po pacijente nisu nesagledive već su vrlo jednostavno objašnjive i lako sagledive. Imajući u vidu da su ti pacijenti primorani da se doživotno (ili do transplantacije), zarad održanja života podvrgavaju dijaliznim tretmanima svaki drugi dan u trajanju od oko 5 časova, jasno je da se oni dijaliziraju prosečno oko 160 puta godišnje, t.j. 800 časova godišnje provedu na dijalizi, odnosno nešto manje od 10% svog života provode dijalizirajući se. Dijalizator koji u funkcionalnom smislu predstavlja zamenu za bubreg, čini okosnicu lečenja dijaliznim teretmanom. Ako se sve ovde navedeno uzme u obzir, nije teško zamisliti koliki boljitak za svakog pacijenta može predstavljati čak i procentualno mali porast u kvalitetu dijalizatora kojim se pacijent dijalizira.

Prema nama dostupnim podacima koji variraju iz godine u godinu i variraju od izvora do izvora, tokom prethodnih godina u kojima je „stručna“ javnost insistirala na dijalizatorima sterilisanim vodenom parom, a ne na kvalitetu dijalizatora, smrtnost dijaliznih pacijenata u Srbiji je bila između 13 i 20% godišnje. U Japanu, gde se preko trećine dijaliznih tretmana izvodi upravo NIPRO dijalizatorima, a gde se većina tretmana izvodi dijalizatorima sterilisanim jonizujućim zračenjem, prosečna godišnja smrtnost pacijenata je oko 7%. Ovakav stav „stručne“ javnosti, pretočen u Pravilnike i javne nabavke materijala za dijalizu RFZO, a kojim se insistiralo isključivo na metodu sterilizacije dijalizatora, potpuno ignorišući kvalitet lečenja dijalizatora, moralo je imati za posledicu „hronično ubistvo pacijenata“, t.j. značajno smanjenje kvaliteta i dužine njihovog života. Da li je neko u RFZO razmišljao o moralnoj i zakonskoj odgovornosti za ovakvo stanje? Upravo RFZO kao naručilac u javnim nabavkama dijalizatora ima šansu da promeni ovako strašan i nehuman odnos prema pacijentima, a posebno iz razloga što RFZO tvrdi da posebno mora voditi računa o pacijentima i njihovim zahtevima, imajući u vidu stanje u kojem se ti pacijenti nalaze. Pored toga napominjem da RFZO ne mora voditi računa o zahtevima pacijenata, već poštujući zahteve pacijenata treba voditi računa o njihovim realnim potrebama.

RFZO dalje tvrdi da je veliki deo udruženja pacijenata izneo svoje nedvosmisleno mišljenje kojim preferira upotrebu dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Uz dužno poštovanje mišljenja pacijenata, moram da konstatujem da ono nije releventno. Pacijenti nisu stručna lica, te kada bi pacijenti imali stručan pogled na to šta je za njih najbolje, postojanje lekarske profesije bilo bi nepotrebno.

Uvidom u zapisnik i zaključke sa jednog od sastanaka u prostorijama Republičkog fonda, Vaš dokument 07 br. 06-37/14-1 možete se uveriti da pacijenti nisu ni pominjali metod sterilizacije dijalizatora, te je jasno da metod sterilizacije dijalizatora pacijenti ne postavljaju kao prioritet, već neka druga pitanja vezana za dijalizne tretmane.

Kada ste pomenuli Udruženje dijaliznih pacijenata sa VMA, ističem da se od početka 2014. godine pacijenti VMA dijaliziraju isključivo NIPRO dijalizatorima, pri čemu smo obavešteni da pacijenti ni osoblje na odeljenju dijalize VMA nisu imali nikakve zamerke na NIPRO dijalizatore koje smo im mi obezbedili, niti su uočena bilo kakva neželjena dejstva prilikom korišćenja NIPRO dijalizatora.

Kada se radi o ostalim udruženjima pacijenata koje RFZO navodi, u glavnom su u pitanju udruženja pacijenata na kućnoj dijalizi, ili su najprominentniji članovi ovih udruženja upravo pacijenti koji su na programu kućne dijalize. Uz dužno poštovanje udruženja pacijenata, njihov stav ipak nije relevantan, i pored toga što je potpuno razumljiv, i to iz sledećih razloga:

• Kao što sam već naveo pacijenti nisu stručna lica, te kada bi pacijenti imali stručan pogled na to šta je za njih najbolje, postojanje lekarske profesije bi izgubilo svoj osnovni smisao;
• Pacijenti na kućnoj dijalizi se dijalizatorima ne snabdevaju putem javnih nabavki, te njihovo mišljenje ne predstavlja mišljenje većine pacijenata, koji se dijaliziraju u dijaliznim centrima;
• Navedena udruženja pacijenata imaju po svega nekoliko članova i nemaju nikakav legitimitet ili ovlašćenje da mogu pred RFZO zastupati stavove skoro 5000 dijaliznih pacijenata u Srbiji;
• Pacijente na kućnoj dijalizi kompletnim materijalom za dijalizu snabdevaju upravo kompanije koje u Srbiji prodaju dijalizatore sterilisane vodenom parom. Imajući to u vidu, jasno je da su ovi pacijenti subjektivni ali i skloni ucenama i manipulacijama od strane kompanija od čijeg snabdevanja materijalom im direktno zavisi život. Prema teško proverljivim informacijama koje su nam dostupne postoje indicije da je bilo slučajeva gde su pacijenti na kućnoj dijalizi imali želju da se dijaliziraju upravo NIPRO dijalizatorima, ali su im kompanije koje ih snabdevaju kompletnim materijalom za dijalizu neformalno stavljale do znanja da bi u tom slučaju mogli da očekuju probleme u snabdevanju ostalim materijalom za vršenje dijaliznih tretmana.
• Prema našim saznanjima, udruženja dijaliznih pacijenata su uglavnom finansirana od strane kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. Samim tim i ova udruženja moraju zastupati interese upravo ovih kompanija kako bi izbegla rizik da ostanu bez finansiranja.
• Dva od četiri udruženja pacijenata na kućnoj dijalizi koje RFZO pominje su početkom 2013. godine zajednički podnela prijavu Inspekciji Ministarstva zadravlja Republike Srbije, a protiv privrednog društva DiAMED d.o.o. Prijava je bila potpuno lažna i sramno pristrasna u svim svojim navodima, u šta su se u prostorijama DiAMED d.o.o. uverili i inspekcijski organani Ministarstva zdravlja. Obzirom da predstavnici tih udruženja nikada nisu imali priliku da se dijaliziraju NIPRO dijalizatorima, niti da vide privredno društvo DiAMED d.o.o., niti da dođu u bilo kakav kontakt t.j. koliziju sa našim predstvanicima ili našim dijaliznim materijalom, nemoguće je da su mogli imati bilo kakav objektivan razlog za ovakvo postupanje. Ova prijava je bila tendenciozno pripremljena, ali najverovatnije ne od strane lica koja su je potpisala, već od strane lica koja su podstakla podnošenje ove prijave. Izražavamo otvorenu sumnju da je ovakva sramna lažna prijava podneta pod direktnim uticajem, najverovatnije koruptivnim, jedne od kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. Da li će RFZO mišljenje ovakvih udruženja pacijenata uzimati kao relevantno? Ovom prilikom navodim da je naš većinski vlasnik insistirao na započinjanju intenzivnih pravnih radnji protiv ovih udruženja pacijenata, prvo zbog narušavanja ugleda našeg privrednog društva, a drugo zbog čiste i lako dokazive zloupotrebe resursa inspekcijskih organa Ministarstva zdravlja. Lokalni menadžment privrednog društva DiAMED d.o.o. je ovo sprečio isključivo zbog nepopularnosti situacije da ovakve pravne radnje budu usmerene prema udruženjima pacijenata, pa ma kakva ona bila.

Pored svega ovde navedenog moram da konstatujem da je RFZO prilikom donošenja zaključaka slušao samo jednu stranu stručne javnosti i pacijenata. Kao svedočenje drugih i drugačijih mišljenja od mišljenja koja favorizuju dijalizatore sterilisane vodenom parom i velike kompanije koje ih u Srbiji prodaju, pozivam Vas da se uputite na internet stranicu – blog pacijenata na dijalizi, https://dijaliza.wordpress.com/. Analizom tekstova i komentara na ovoj internet stranici možete videti da ogroman broj pacijenata ali i medicinskog osoblja u Srbiji ne deli svoje mišljenje sa udruženjima pacijenata i „stručnom javnosti“, te dodatno diskredituje kredibilitet ovih udruženja da pred RFZO zastupaju stavove pacijenata na dijalizi.

III „- Капацитети понуђача који нуде дијализаторе стерилисане јонизирајућим зрачењем. С обзиром на минимално снадбевање дијализних центара дијализаторима стерилисаним јонизирајућим зрачењем, упитни су и капацитети понуђача који нуде такве дијализаторе да одједном преузму обавезу снадбевања великог броја дијализних центара. У прилог овоме говоре и подаци о броју запослених које Ви као понуђач имате (према подацима из финансијских извештаја зa 2013. годину број запослених је укупно 5) у односу на број запослених код постојећих добављача (Fresenius: 650, Medicon: 50). Имајући то у виду, Наручиочева намера је да ограничењем удела на тржишту спречи потенцијалне проблеме у снадбевању који би се јавили као последица неискуства добављача, односно недостатка капацитета.“ …

Privredno društvo DiAMED d.o.o. u potpunosti razume stav i zabrinutost RFZO po ovom pitanju. Pa ipak, stanje na terenu 2013. godine opovrgava u potpunosti razloge za Vašu zabrinutost, barem kada se radi o privrednom društvu DiAMED d.o.o. Upravo 2013. godine privredno društvo DiAMED d.o.o. je pokazalo da je nesumnljivo u stanju da isključivo svojim kapacitetima odjednom preuzme obavezu snabdevanja svih dijaliznih centara iz sistema koji nazivate Plan mreže. To smo učinili na takav način da dijalizne centre nismo ograničavali na uslove predviđene ugovorom (rok isporuke 3 dana od prijema trebovanja pisanim putem) već smo im uvek izlazili u susret dostavljajući im dijalizatore vrlo često i istog dana kada nam je upućeno trebovanje. Dijaliznim centrima u Beogradu, dijalizatore smo dostavljali u glavnom u roku od sat vremena po prijemu trebovanja, a ne u roku od tri dana, kako je predviđeno ugovorom, te smo ponekad i dolazili u situaciju da naše vozilo za isporuku bude vraćeno sa prijema materijala uz objašnjenje da dijalizni centar koji je trebovao materijal još uvek nije pripremio kapacitete za prijem materijala koji smo im dostavili.

Što se tiče broja zaposlenih u privrednom društvu DiAMED d.o.o. tokom 2013. godine, smatram da taj podatak nikako ne služi na čast mnogo većim distributivnim sistemima kakve RFZO navodi (Fresenius: 650, Medicon: 50) u smislu broja zaposlenih lica, niti govori u prilog ovakvih sistema.

Da li znate da jedna od ove dve pomenute kompanije prilikom svojih isporuka dijaliznog materijala, uslovljava dijalizne centre da trebovanje planiraju ne na osnovu svojih potreba nego samo tačno određenog dana u mesecu? Da li znate da je jedna od ove dve pomenute kompanije odbijala da dostavi svoj dijalizni materijal recimo u dijalizne centre u Prijepolju i Sjenici, već isti materijal ostavljaju samo u Užicu, uz sugestiju osoblju Zdravstvenog centra / Opšte bolnice Užice da sami svojim sanitetskim vozilima prebace dijalizni materijal u Prijepolje i Sjenicu? Da li znate da jedna od ove dve pomenute kompanije dijalizni materijal ne distribuira dijaliznim centrima oslanjajući se na sopstvene kapacitete, već za njih materijal vozi druga firma i ako nije prijavljena kao podizvođač u javnim nabavkama materijala za dijalizu? Da li znate da je i ta firma koja prevozi dijalizni materijal za ovu uglednu kompaniju takođe učesnik u javnim nabavkama materijala za dijalizu RFZO, te u ovom smislu krše i odredbu Zakona o javnim nabavkama gde jedna ista firma ne sme učestvovati u javnoj nabavci kao samostalni ponuđač u jednoj tenderskoj partiji a kao podizvođač u nekoj drugoj tenderskoj partiji? Da li znate da sve to zajedno predstavlja kršenje odredbi Zakona o javnim nabavkama, i protivno je Vašim zahtevima izraženim u konkursnim dokumentacijama? Da li i dalje smatrate da je brojnost zaposlenog ljudstva pokazatelj poslovnog kapaciteta i kredibilnosti ovih kompanija? Ja lično ne smatram da je to tako, jer se privredno društvo DiAMED d.o.o. tokom 2013. godine sa svojih 5 stalno zaposlenih lica pokazalo kao kredibilniji snabdevač dijaliznih centara nego sistemi sa svojih 650, odnodno 50 zaposlenih lica.

IV … «При том, сматрамо да 30% тржишта никако се не може сматрати малим уделом на тржишту. Према вашим информацијама, удео NIPRO-a у Европи креће се између 20-22%, на Немачком тржишту је 23%, а сигурни смо да NIPRO до таквог удела није дошао у једној години. » …

Ovom prilikom želim da Vam stavim do znanja da naš udeo na tržištu dijalizatora u Republici Srbiji tokom 2013. godine nije bio 30% već prema našim orijentacionim proračunima može biti do 16-17%. Kao što sam ranije u tekstu napomenuo, tačan procenat nije lako utvrditi jer je značajan deo dijalizatora nabavljen netransparentno.

Ako se radi o odnosu raspisa partija u javnoj nabavci dijalizatora br. 404-1-110/14-66, partije su raspisane tako da NIPRO Korporacija ne može ponuditi svoje dijalizatore u broju većem od oko 14%, a vi se postavljate kao da ste nam poklonili 30% tržišta. Pa i taj procenat od oko 14% tržišta nije zagarantovan, jer imajući u vidu podatke koji su nam dostupni o proizvodima konkurentskih firmi, u svakoj partiji u kojoj možemo ponuditi svoje proizvode postoji još najmanje jedan ponuđač koji može učestvovati u istoj partiji. No ne smatramo da je to nepravedno jer smatramo da smo cenom i kvalitetom zasigurno jedni od najkonkurentnijih ponuđača, a verovatno i najkonkurentniji. Jedino što je nepravedno, to je nesrazmerna podela dijalizatora istih površina prema metodu sterilizacije.

Takođe moram da istaknem da ni privredno društvo DiAMED d.o.o. zajedno sa NIPRO Korporacijom nije „od juče“ prisutno u Republici Srbiji, već je tu preko 5 godina, te ne možete smatrati da smo prisutni na tržištu od onog trenutka kada je RFZO postao svestan da NIPRO Korporacija, kao jedan od 3 najeminentnija svetska proizvođača dijaliznog materijala, ima svog predstavnika u Srbiji, u vidu našeg privrednog društva. Samim tim 2013. godina nije prva godina našeg prisustva ovde.

V … «Уосталом, ваш пословни приход у 2013. години износи 139 милиона динара, док 30% количина дијализатора вреди око 250 милиона динара, што је скоро дупло више него што је ваш целокупни пословни приход за 2013. годину (да не говоримо о приходу оствареном у 2012. години – 18 милиона динара). Имајући то у виду (ваше капацитете као понуђача – финансијске и кадровске), јасно је зашто је техничка спецификација Наручиоца у најмању руку врло здраворазумска. » …

Moram da Vam skrenem pažnju na činjenicu da realan finansijski kapacitet privrednog društva DiAMED d.o.o. ne zavisi isključivo od prodaje u Republici Srbiji, obzirom da smo deo CVBC Investment Group divizije (CVBC Investment Holding AG) sa sedištem u Švajcarskoj.

Osim toga smatram da je pozivanje RFZO na naš poslovni prihod kao meru našeg finansijskog kapaciteta izuzetno nekorektno i licemerno, obzirom na činjenicu da nas je upravo RFZO godinama unazad direktno sprečavao da ostvarimo veću prodaju i veći poslovni prihod u Republici Srbiji.

Ovde posebno ističemo da naše privredno društvo i pored postojanja osnova nije, za sada, (za razliku od konkurenata) pokretalo nikakve postupke protiv RFZO-a za nadoknadu štete, već su sve naše aktivnosti bile usmerene na otklanjanje nezakonitosti u postupcima javnih nabavki koji su u prethodnom periodu sprovođeni.

VI… «Скрећемо вам пажњу да је Наручилац могао, у складу са Законом о јавним набавкама, да пропише и услове у погледу кадровског и финансијског капацитета, које би врло лако могао да брани са становишта Закона о јавним набавкама, али то није у складу са намером Наручиоца да створи мрежу добављача и да постепено отвори тржиште. Намера Наручиоца није да на овај начин (70% стерилизација воденом паром – 30% стерлизација јонизирајућим зрачењем) обликује тржиште дијализатора за период дужи од годину дана. Да је тако нешто била намера Наручиоца, одредба о процентуалном учешћу дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем вероватно би била уграђена и у сам Правилник о стандардима, што није случај. » …

Apsolutno nam je jasno da je RFZO kao naručilac mogao da propiše konkursne uslove koji bi lako eliminisali iz tržišne trke mnoge ponuđače, ali to bi zasigurno potpuno diskreditovalo svaku Vašu tvrdnju da želite da ostvarite zdravo i konkurentno tržište, a dijalizu u Republici Srbiji bi vratilo u mračno vreme nasilničkog monopola i besprizornog, besramnog pljačkanja RFZO i Budžeta Republike Srbije.

Činjenica da to realno nije učinjeno, kao i Vaš navod da namera RFZO nije da konkursnim uslovima u JN br. 404-1-110/14-66 definitivno oblikuje tržište materijala za dijalizu, govori nam u prilog tome da su određene strukture RFZO ipak vođene razumom, dobrom namerom, željom i nastojanjem da se stvore uslovi da u budućnosti sistem dijalize u Srbiji bude bolji, stabilniji i otvoreniji.

Takođe, moram da naglasim da zadatak RFZO kao fonda nije da oblikuje bilo koje tržište, jer je Vaše delovanje regulisano, kako i sami tvrdite, Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Uredbom o planiranju vrsti roba i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke. Ni jedan ni drugi ovde pomenuti pravni akt Vam kao fondu ne daje ovlašćenje niti legitimitet da vi krojite i oblikujete bilo koje tržište, pa i tržište materijala za dijalizu. No bilo kako bilo, ukoliko je Vaš cilj, i plan uticaja na tržište takav da može dovesti do boljih i fer uslova poslovanja, sa ciljem da najkvalitetniji proizvod nabavite pod najpovoljnijim uslovima, mi ćemo Vas u tome podržati.

Dalje, efekat koji se postiže uvođenjem ograničenja 70% dijalizatora sterilisanih vodenom parom a 30% dijalizatora jonizujućim zračenjem je upravo suprotan ideji RFZO da stvori sigurnu i stabilnu mrežu dobavljača sa kojima će ubuduće sarađivati. Ukoliko manjim dobavljačima, koji kako kažete raspolažu slabijim tehničkim i finansijskim kapacitetom, ograničite učešće u tržišnoj konkurenciji, pa samim tim i uspeh na tržištu, dovodite do toga da upravo ovi dobavljači na osnovu ostvarenog prometa ne mogu povećati svoj tehnički i finansijski kapacitet. Ovakvo Vaše postupanje je potpuno suprotno Vašoj retorici, i upravo dovodi do održavanja stanja monopola a ne do stvaranja uslova za bolju tržišnu konkurenciju jer jednostavno manjim dobavljačima oduzimate šansu da ozbiljnijim prometom povećaju i ojačaju svoje kapacitete, i postanu ozbiljniji snabdevači.

VII… «- Опремљеност дијализних центара. Према постојећем стању, дијализни центри су опремљени превасходно дијализним машинама које су испоручили Fresenius и Medicon (у јако малом броју и Bellco), које исти добављачи и одржавају и то без посебног уговора, нити Наручилац плаћа ту услугу. Наручилац тренутно не располаже са финансијским средствима да уђе у процес занављања фонда дијализних машина, нити му је интерес да уђе у потенцијални проблем у вези плаћања услуге одржавања тих машина, што врло лако може да се догоди уколико ти добављачи буду искључени са тржишта дијализатора. » …

Vaš prethodni navod je formulisan formalno vrlo pedantno i logično, ali tendenciozno sa ciljem da bude razumljiv za svakoga ko ne poznaje suštinu kompletne problematike srpskog tržišta materijala za dijalizu.

Činjenica je da su stvari realno dosta drugačije od ovoga što ste naveli. Prvo, tokom 2000-tih godina kompanija Medicon je kako kažete „isporučila“ određeni broj mašina za dijalizu. Vi vrlo dobro znate, ali se oglušujete o činjenicu da je ogromnu većinu mašinu za dijalizu koje su sada pod nadzorom (nemam bolji izraz za to) kompanije Medicon d.o.o. donirala Republici Srbiji Vlada Republike Italije. Radi se o mašinama tipa Hospal Inova. Kompanija Medicon d.o.o. se ovoga trenutka prema tim mašinama odnosi kao apsolutni gospodar i koristi te mašine radi očiglednog ucenjivanja Vas kao naručioca. Kada se radi o kompaniji Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., ona je zaista „isporučila“ veći deo mašina dijaliznim centrima u Republici Srbiji, a manji deo mašina je bio dobijen kao donacija Vlade Republike Nemačke (po našim podacima to je oko 150 mašina, ali ne mogu stajati iza tih podataka jer je mrak u kome je bilo srpsko tržište materijala za dijalizu, do skora bio potpuno netransparentan).

Vrlo oprezno ste upotrebili izraz da su mašine „isporučili“ Fresenius i Medicon. Bilo bi dobro znati kakav je trenutno vlasnički odnos nad tim mašinama. Ovog trenutka nije jasno da li su te mašine donirane, pozajmljene, date na revers, ili čak prodate centrima za dijalizu. Ne želeći da se spuštam na ulični žargon, ipak moram da kažem da „i vrapci na grani znaju“ da su mašine za dijalizu u stvari mašine za pravljenje novca onima koji nad njima imaju pravo na nadzor i čiji specifičan materijal troše. Naravno da je u interesu kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. da mašine budu ispravne i u funkciji, jer ove mašine im donose novac samo kada rade, trošeći specifičan potrošan materijal koji zavisi od tipa mašine. Osećam se vrlo neprijatno objašnjavajući Vam nešto što Vam je zasigurno mnogo jasnije nego meni samom, ali čak i da se negde ove mašine servisiraju besplatno, to se ne čini da bi se omogućio kontinuitet lečenja pacijenata nego da bi se omogućio kontinuitet stvaranja profita kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. U tom smislu bi i bilo logično da RFZO ne plaća ovu uslugu. Zamislite kako bi bilo da im Vi kao fond još i finansirate održavanje mašina koje prave profit za njih. Ali, oni Vama, a Vi nama predstavljate to kao da je tu učinjena posebna usluga fondu i zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Molim Vas da u buduće budemo pošteđeni ovakve zamene teza, a posebno zbog činjenice da Vi kao RFZO, pristajete na ovakve ucene jer je veštački stvorena slika da se drugačije ne može.

Takođe, tvrdite da RFZO ne plaća uslugu servisiranja mašina. Kako onda tumačite recimo Javnu nabavku usluga – servisiranje i popravka aparata za hemodijalizu proizvođača „Fresenius“, redni broj 08/2014, naručioca Opšta bolnica Vršac, raspisanu juna 2014. godine? Ili na primer Javna nabavka usluga održavanja medicinske opreme – aparati za hemodijalizu, anesteziju, respiratori i stacionarni inkubatori po partijama, br. j.n. 21/2013 (Partija 1 – Redovan servis hemodijaliznog aparata Hospal Inova, Partije 2-5 – Redovan servis hemodijaliznog aparata Fresenius Medical Care, po modelima…) sprovedena od strane naručioca Opšte bolnice Đorđe Joanović Zrenjanin decembra 2013. godine. Nedvosmisleno je jasno da se usluge servisiranja hemodijaliznih mašina naplaćuju, t.j. da ih RFZO plaća. Prema našim saznanjima godišnje se na servisiranje mašina za dijalizu u Republici Srbiji potroši skoro 2.000.000 RSD.

Osim ucenjivačke politike koju kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. otvoreno sprovode i zagavaraju prema RFZO, a na šta RFZO očigledno pristaje, i dalje nije jasno kakve veze u tržišnom smislu imaju dijalizatori sa dijaliznim mašinama. Svima je dobro poznata priča koju ove dve kompanije plasiraju «Mi smo toliko uložili u hemodijalizu u Srbiji a sada se dozvoljava nekim drugim firmama da prodaju dijalizatore…». Ovom prilikom napominjem da su svoja ulaganja ove dve firme višestruko naplatile i ta ulaganja su skupo koštala upravo RFZO, između ostalog i ulaganja u dijalizne mašine. Gore u tekstu objasnio sam kako se stvara profit od tih mašina, tako da je veoma degutantno tvrditi, kako je bilo šta uloženo u zdravstveni sistem Srbije. Činjenica je da su ulaganjem u mašine, ove firme ulagale isključivo u svoje džepove.

Tokom 2012. godine prosečna cena dijalizatora nabavljanih u centralizovanim javnim nabavkama materijala za dijalizu bila je oko 18 EUR. Delimičnim otvaranjem tržišta tokom 2013. i direktno isključivo zaslugom politike cena privrednog društva DiAMED d.o.o., tokom prošle godine godine prosečna cena dijalizatora je spuštena na oko 13 EUR, t.j. Budžetu RFZO i Republike Srbije ostvarena je ušteda od oko 5 EUR po dijalizatoru. Imajući u vidu da RFZO godišnje potrebe za dijalizatorima projektuje na 600.000 komada, jasno je da je ostvarena ušteda u ukupnom iznosu od oko 3 miliona EUR, i to ponavljam, isključivo zaslugom pojavljivanja privrednog društva DiAMED d.o.o. na tržištu dijalizatora. Vrhunske mašine za dijalizu ovog trenutka koštaju ne preko 20.000 EUR, te je jasno da je taj broj dovoljan za nabavku 150 dijaliznih mašina, t.j. za zanavljanje oko 14% od trenutnog broja funkcionalnih dijaliznih mašina u dijaliznim centrima u Srbiji. Ovo Vam pišem ne sa idejom da ste od tog novca realno mogli i trebali kupiti mašine, već Vam time naglašavam značaj našeg prisustva na tržištu dijalizatora, i koliki uticaj čak i u svetlu dijaliznih mašina ima prisustvo privrednog društva DiAMED d.o.o. na tržištu dijalizatora. Od ovolike količine novca moguće je bilo izgraditi, i zavisno od potreba opremiti manji dom zdravlja u pasivnim krajevima naše zemlje.

Pored toga, želim da Vam skrenem pažnju da je NIPRO Korporacija eminentni japanski privrednik, i jedan od najuglednijih proizvođača medicinske opreme u svetu. Imajte u vidu da je Vlada Japana ubedljivo najveći donator zdravstva u Republici Srbiji. Uzevši u obzir da svaka država u svetu na svaki način štiti svoju ekonomiju, te kada bi NIPRO Korporacija želela da koristi svoj položaj stvarajući ucenjivački potencijal na način na koji to rade Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., logično je postaviti pitanje kakav bi bio uticaj na status japanskih donacija srpskom zdravstvu ukoliko bi NIPRO Korporacija kao dobavljač bila isključena ili skrajnuta sa tržišta dijalizatora.

VIII… «С друге стране, потенцијални понуђачи дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем нису изразили спремност да обезбеде већи број дијализних машине у кратком року, нити њихови постојећи капацитети указују да они поседују спремну сервисну мрежу за увођење у употребу великог броја нових дијализних машина. У овом тренутку, постојећи добављачи су једини који су у стању да покрију цео систем дијализе неопходним материјалима и услугама (дијализне машине, други потрошни материјал за дијализу, услуге одржавања дијализних машина) и Наручилац апсолутно не сме да дозволи да такве добављаче изгуби на тржишту. » …

Kada govorimo o spremnosti potencijalnih ponuđača dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem da obezbede veći broj dijaliznih mašina u kratkom roku, treba prvo razmišljati i o tome da li je sistem dijaliznih centara u Srbiji spreman da prihvati dijalizne mašine koje nisu obezbeđene od strane kompanija Fresenius Medical Care Srbija ili Medicon. Privredno društvo DiAMED d.o.o. izražava otvorenu sumnju da bi dijalizne mašine proizvođača NIPRO Korporacija bile sabotirane u funkcionalnom i tehničkom smislu, a zbog naše sumnje da postoji jak koruptivni uticaj kompanija Fresenius Medical Care Srbija i Medicon u kompletnom sistemu dijalize u Republici Srbiji. Tokom 2013. godine imali smo slučaj da su naši dijalizatori proizvedeni od strane NIPRO Korporacije bili svesno i namerno uništavani u jednom od dijaliznih centara u Srbiji, a privrednom društvu DiAMED d.o.o. su reklamirani kao da su fabrički oštećeni. Ukoliko je neko od medicinskog ili tehničkog osoblja u nekom dijaliznom centru spreman da namerno uništi dijalizator, kao medicinsko sredstvo koje dijaliznom pacijentu produžava život barem dva dana, to znači da takvoj osobi život pacijenta nije ni najmanje bitan. U ovom trenutku mi ne želimo da preuzmemo odgovornost za ono što bi se moglo desiti ukoliko bi ovakvi ljudi pod koruptivnim uticajem naše konkurencije doveli u pitanje život pacijenata, ne bi li diskreditovali dijalizne mašine NIPRO Korporacije i privredno društvo DiAMED d.o.o. Nadam se da RFZO shvata ozbiljnost ovakve situacije, te da je naš trenutni ovakav stav u poslovnom smislu posledica brige za naše dragoceno medicinsko sredstvo kakvo je dijalizna mašina, a u ljudskom smislu posledica brige za život i zdravlje pacijenata.

Kada se radi o servisnoj mreži neophodnoj za uvođenje u upotrebu velikog broja novih dijaliznih mašina, dolazimo do situacije slične onoj kako mali sistem može da sve dijalizne centre u Srbiji snabde velikim brojem dijalizatora – pokazali smo da može, na sramotu velikih sistema koji sebe vole da predstavljaju kao nekoga bez koga se ne može jer su „veliki i organizovan sistem“. Evo ja ću Vam u jednoj rečenici objasniti šta je potrebno da bi se u dijaliznim centrima u Srbiji održavalo na primer 150 dijaliznih mašina: tri tehničara medicinskih uređaja sa vozačkom dozvolom „B“ kategorije, dva vozača, četiri manja teretna vozila nosivisti do 600 kg, 10 rezervnih dijaliznih mašina na lageru lokalnog servisera i logistički oslonac na najbliži regionalni servis ovih uređaja.

RFZO dalje konstatuje da su postojeći dobavljači (verovatno misleći na Fresenius i Medicon) jedini spremni da pokriju ceo sistem dijalize i da RFZO apsolutno ne sme dozvoliti da takve dobavljače izgubi na tržištu. Ponovo RFZO ovde jasno deklariše da će davati prednost jednim ponuđačima dijalizatora u odnosu na druge da ih ne bi izgubili na tržištu ostalog dijaliznog materijala. Ovde se RFZO ponovo jasno opredeljuje da postupa nezakonito, uz odgovarajući izgovor, ali i jasno priznaje da funkcioniše pod ucenom kompanija Frsenius Medical Care Srbija i Medicon, koje iznudom monopolisitičkog i zaštićenog statusa pokušavaju da održe svoju poziciju na tržištu. RFZO tvrdi da ne sme da dozvoli da baš takve dobavljače izgubi na tržištu. Ovde ću se malo zadržati na tome kakvi su to „takvi dobavljači“.

Kada se radi o kompaniji Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. daću Vam samo nekoliko smernica za razmišljenje o kredibilitetu i pouzdanosti ove firme.

Prvo, u javnoj nabavci RFZO materijala za dijalizu JN br. 404-3-110/11-45 čije je otvaranje sprovedeno dana 14.04.2011. godine, privredno društvo DiAMED d.o.o. je tadašnjoj tenderskoj komisiji jasno podnelo dokaz o tome da kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. manipuliše efektivnim površinama dijalizatora koje nudi u javnim nabavkama. Naime, dijalizatori F6HPS i F60S su u predmetnoj javnoj nabavci od strane kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. ponuđeni (i do sada se nude) kao dijalizatori efektivne površine 1.3 m². Privredno društvo DiAMED d.o.o. je tadašnjoj tenderskoj komisiji predočilo i predalo Proizvodni portfolio kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., objavljen na zvaničnoj internet stranici ove kompanije, u kome se jasno vidi da su ovi modeli dijalizatora opredeljeni kao dijalizatori efektivne površine 1.4 m². Konstatujem da je ovom prilikom kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. pokušala da dovede u zabludu RFZO kao naručioca ukoliko su netačni podaci navedeni u konkursnoj dokumentaciji predmetne javne nabvke, ili je sa druge strane ova kompanija pokušala da obmane korisnike i javnost objavljivanjem neistinitih podataka na svojoj zvaničnoj internet stranici. Kao dokaz navedenog zaključka može se smatrati dalje postupanje kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., koja je neposredno posle otvaranja ponuda u predmetnoj javnoj nabavci blokirala pristup bilo kojim podacima na svojoj zvaničnoj internet stranici, i ovako blokirana stranica do danas egzistira na internetu.

Drugo, u javnim nabavkama RFZO materijala za dijalizu JN br. 404-3-110/11-45 i JN br. 404-3-110/11-70 kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. nudi isključivo dijalizatore koji su u obrascu ponude, u rubrici «Zaštićen naziv dobra» dati bez punog naziva ovih proizvoda, već samo sa oznakom modela (na primer: dijalizator F60S). Pun naziv ovog modela dijalizatora proizvedenog u Vršcu, Srbija, u pogonima kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. glasi «Hemomed F60S». Isti model dijalizatora prizveden u pogonima kompanije Fresenius Medical Care AG, Bad Homburg, Nemačka, nosi naziv «Hemoflow F60S». U navedenim javnim nabavkama kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. proizvode nudi samo pod oznakom tipa F60S izbegavajući pun naziv proizvoda, i ne može se zaključiti da li je ponuđeni proizvod proizveden u Srbiji ili u Nemačkoj. Ozbiljnost ovim naizgled možda nevažnim podacima daje činjenica da je kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. u ovim javnim nabavkama ostvarivala prednost domaćeg proizvođača koja se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama odražavala u 20% prednosti cene, u odnosu na proizvode proizvedene u inostranstvu. Iznosimo osnovanu sumnju da je ovom prilikom kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. ovde pokušala da prevari i/ili prevarila RFZO kao naručioca, i pokušala da ostvari i/ili ostvarila protivpravnu imovinsku korist, a na štetu Budžeta RFZO i Republike Srbije, i to upravo prikrivanjem punog imena svih modela dijalizatora ponuđenih u ovim javnim nabavkama.

Treće, neposredno po izmeni Pravilnika o standardima materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u koji je uveden standard da se početno i završno ispiranje dijalizatora mora vršiti sa najviše 1 litar fiziološkog rastvora, kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. je izvršila izmenu uputstva za korišćenje svojih dijalizatora. U dotada važećim uputstvima Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. stajalo je da je samo za početno ispiranje njihovih dijalizatora neophodno minimalno 1 litar fiziološkog rastvora, a što je upućivalo na zaključak da je za kompletno (početno i završno ispiranje) neophodno iskoristiti najmanje 2 litra fiziološkog rastvora (dve vrećice rastvora). U uputstvima za upotrebu istih modela dijalizatora proizvedenih u Nemačkoj, od strane Fresenius Medical Care AG, Bad Homburg (po čijoj licenci i pod čijim okriljem dijalizatore proizvodi Fresenius Medical Care Srbija d.o.o.), i tada i godinama unazad bilo je jasno naznačeno da je za početno ispiranje ovih dijalizatora potrebno svega 500 ml, t.j. pola litra fiziološkog rastvora. Obzirom da RFZO projektuje broj od 600.000 dijaliznih tretmana godišnje u Republici Srbiji, a da se do 2013. godine u javnim nabavkama RFZO nabavljalo tačno 80% dijalizatora od Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. jasno je da se u Republici Srbiji godišnje trošilo 480.000 Fresenius dijalizatora. Činjenica je da se za ispiranje ovih dijalizatora tokom niza godina trošilo po 1 litar fiziološkog rastvora više nego što to originalni proizvođač predviđa. Obzirom na činjenicu da 1 litar ovog fiziološkog rastvora košta oko 1.5 EUR, lako je doći do zaključka koji opravdava sumnju da je Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. načinom formulisanja uputstva za upotrebu svojih dijalizatora, oštetio Budžet RFZO i Republike Srbije u iznosima od preko 700.000 EUR godišnje, i omogućio kompaniji Kobi-Med (koja na tertoriji Republike Srbije prodaje ove fiziološke rastvore) sticanje protivpravne imovinske koristi u istom iznosu.

Ima toga još toliko da bi se moglo napisati mnogo stranica, ali mislim da ovo nije mesto za to.

Kada se radi o drugoj od pomenute dve kompanije kojih kao dobavljača ne želite da se odreknete, t.j. o kompaniji Medicon d.o.o., i o njoj bi imalo da se kaže dosta toga.

Prvo, u javnoj nabavci materijala za dijalizu – zajednički materijal za sve tipove dijaliznih mašina za period od godinu dana, JN br. 404-1-110/11-9, realizovana tokom 2011. i 2012. godine kompanija Medicon d.o.o. je uz svoju ponudu priložila i Serifikat Privredne komore Srbije o domaćem poreklu proizvoda za dijalizatore koje su ponudili u ovoj javnoj nabavci. Ovaj sertifikat bi kompaniji Medicon d.o.o. omogućio već opisanih 20% prednosti u ceni dijalizatora, u odnosu na cenu konkurentskih dijalizatora proizvedenih izvan Srbije, a u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Kompanija Medicon d.o.o. je zvanični predstavnik i distributer švedske kompanije Gambro za teritoriju Republike Srbije, te u javnim nabavkama nudi upravo dijalizatore ovog proizvođača. Na samim Gambro dijalizatorima jasno je naznačeno da su proizvedeni u Nemačkoj, u proizvodnom pogonu kompanije Gambro. Nije teško zaključiti da je kompanija Medicon na nezakonit način, t.j. prevarom i/ili lažima i/ili falsifikovanjem dokumenata došla do Serifikata Privredne komore Srbije o domaćem poreklu proizvoda za Gambro dijalizatore. Jasno je da je to učinjeno da bi kompanija Medicon d.o.o. stekla 20% prednosti nad konkurentskim ponuđačima, a samim tim i ostvarila protivpravnu imovinsku korist.

Drugo, krajem 2012. godine uvidom u listu registrovanih medicinskih sredstava na internet stranicama Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: ALIMS) utvrdili smo ozbiljne nelegalnosti u upisu u Registar medicinskih sredstava, učinjene od strane kompanije Medicon d.o.o. Naime, modeli igala za hemodijalizu Gambro Fistula Needle F14BSG, F15BSG, F16BSG, F17BSG, a čiji je noslilac upisa u Registar upravo kompanija Medicon d.o.o., su proizvedene od strane NIPRO Korporacije i upravo NIPRO Korporacija je u Registru ALIMS upisana kao njihov proizvođač. Slična situacija je i sa proizvodom Gambro Plaster, čiji je noslilac upisa u Registar upravo kompanija Medicon d.o.o., a proizveden je od strane NIPRO Korporacije (podsećam, čije interese u Republici Srbiji štiti upravo privredno društvo DiAMED d.o.o.). Rešenjem o upisu u Registar medicinskih sredstava br. 515-02-0240-11-001 od 29.06.2011. pojavljuju se potpuno isti modeli igala za hemodijalizu (Gambro Fistula Needle F14BSG, F15BSG, F16BSG, F17BSG) koji su upisani u Registar kao domaći proizvodi čiji je proizvođač kompanija Medicon d.o.o. Isto se događa i sa proizvodom Gambro Plaster koji je Rešenjem o upisu u Registar medicinskih sredstava br. 515-02-1060-11-001 od 29.06.2011. upisan u Registar kao domaći proizvod čiji je proizvođač kompanija Medicon d.o.o. Odmah posle uvida u ove podatke, privredno društvo DiAMED d.o.o. je kontaktiralo kompaniju NIPRO Europe N.V., kao evropski ogranak NIPRO Korporacije, sa pitanjem da li je NIPRO Korporacija ikada dala bilo kakvu dozvolu, autorizaciju isl. kompaniji Medicon d.o.o. da u Srbiji proizvodi ove proizvode, ili da ih može registrovati kao sopstveni proizvod. Dobili smo odgovor da je kompanija Medicon d.o.o. sebe potpuno neovlašćeno i protivzakonito proglasila domaćim proizvođačem, i uopšte proizvođačem predmetnih medicinskih sredstava, i da radi zaštite interesa NIPRO Korporacije najhitnije pokrenemo odlučne pravne aktivnosti protiv ovakvog postupanja. Obzirom da je za svaki upis u Registar ALIMS neophodno dostaviti i određena dokumenta od originalnog proizvođača, jasno je da kompanija Medicon d.o.o. nije mogla to učiniti, jer NIPRO Korporacija nije dala dozvolu za bilo kakvu proizvodnju kompaniji Medicon d.o.o. Iz toga nedvosmisleno sledi da je upis predmetnih medicinskih sredstava u Registar ALIMS kompanija Medicon d.o.o. izvršila ili prilažući falsifikovana dokumenta, i/ili služeći se nekom drugom protivzakonitom radnjom. Imajući to u vidu, pravni savetnik privrednog društva Diamed d.o.o. je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio ALIMS zahtev da nam se dostave kopije svih dokumenata koje je kompanija Medicon d.o.o. podnela ALIMS uz svoj zahtev za upis predmetnih medicinskih sredstava u Registar medicinskih sredstava. ALIMS je odbila da to učini, uz neko nesuvislo obrazloženje, očigledno dokazujući da postoji svest o tome da je upis u Registar predmetnih medicinskih sredstava izvršen na nelegalan način. Obzirom da je kompanija Medicon d.o.o. upozorena od strane privrednog društva DiAMED d.o.o. o pravnim posledicama koje može imati ovakvo nelegalno postupanje, kompanija Medicon d.o.o. je opozvala svoja Rešenja o upisu predmetnih medicinskih sredstava u Registar medicinskih sredstava ALIMS. Imajući ovo u vidu privredno društvo DiAMED d.o.o. nije nastavilo sa paravnim aktivnostima protiv kompanije Medicon d.o.o. i/ili ALIMS.

Treće, u jednoj od javnih nabavki materijala za dijalizu organizovanoj 2013. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, dogodilo se da je deo tenderskih partija predviđenih za dijalizni materijal po tipu mašina Gambro i Hospal pobedu odnela druga firma, a ne kompanija Medicon d.o.o. koja očigledno smatra da joj sve to treba biti dodeljeno po automatizmu. Revoltirana takvim stanjem postignutim u ovoj javnoj nabavci, kompanija Medicon d.o.o. je prestala da Vojnomedicinskoj akademiji isporučuje ostali materijal neophodan za rad dijaliznih mašina Gambro, ucenjujući Vojnomedicinsku akademiju da, na ne znam koji način, poništi zvanične rezultate postignute u javnoj nabavci. Ovo stanje je, prema našim saznanjima, trajalo skoro tri meseca, te je dovelo do skoro potpunog kolapsa u vršenju dijaliznih tretmana na Gambro dijaliznim mašinama koje su u funkciji na Vojnomedicinskoj akademiji. Ovakav postupak predstavlja jasan stav kompanije Medicon d.o.o. i njihovo opredeljenje da im ni najmanje nije bitan život i tretman pacijenata već samo zgrtanje profita. Onaj ko je spreman da svesano i namerno pacijentima uskrati materijal koji im je neophodan za održavanje života, na način na koji to čini dijalizni materijal, indirektno pokazuje da je spreman da život pacijenta dovede u pitanje zarad sopstvenog interesa.

Pored svega ovde navedenog u vezi kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. moram navesti još dve stvari: jedno, već pomenuto gore u tekstu – odnos prema isporukama dijaliznog materijala; drugo, ovde navedeni primeri postupanja ove dve kompanije predstavljaju samo vrh ledenog brega u smislu njihovog stava i postupaka vezanih za tržište dijaliznog materijala u Republici Srbiji.

Još jedanput moram da napravim globalan osvrt i da Vas pitam da li su to upravo takvi dobavljači, kakve Vi, RFZO ne želite da izgubite na ovom tržištu?

IX… «С тим у вези, намера је Наручиоца да у будућем периоду реши и питање дијализних машина и да створи услове за тржишно надметање и на том пољу, али претходно мора да реши горући проблем снадбевања дијализних центара дијализаторима, што овим поступком јавне набавке покушава да уради. » …

Za svaku pohvalu je namera RFZO da se u budućem vremenu stvore uslovi za zdravu konkurenciju i na polju mašina za hemodijalizu i pripadajućeg materijala koji zavisi od tipa dijalizne mašine.

Kada govorimo o „gorućem problemu snabdevanja dijaliznih centara dijalizatorima“ izgleda da taj problem i nije baš toliko „gorući“. Tome u prilog govori upravo postupanje RFZO. Izgleda da je taj problem „gorući“ samo u formalnom smislu, ali ne i u realnosti. U realnosti RFZO nema nikakvih problema sa snabdevanjem centara materijalom za dijalizu. Da je RFZO smatrao da postoji „gorući“ problem snabdevanja dijalizatorima, smatram da bi se našlo za shodno da se od 12.12.2013. pa do 09.05.2014. organizuje legalna nabavka materijala za dijalizu, pa i dijalizatora. Zbog svega ovde navedenog jasno Vam je da je Vaša retorika u dijametralnom neskladu sa Vašim postupcima kao naručioca, po svakom od ovih pitanja. Svedoci smo činjenice, da čak i poslednji ništavi ugovori o snabdevanju dijaliznih centara materijalom za dijalizu, koji su potpisani nezakonito 16.12.2013. godine, izašli su iz svog roka 15.04.2014. godine. I pored toga, ne postoje nikavi realni problemi u snabdevanju dijaliznih centara dijalizatorima, osim formalno-pravnih problema koji ni na koji način ne ometaju „uspešno“ snabdevanje. Činjenica je da ovog trenutka oko 95% neophodnih dijalizatora U Republici Srbiji isporučuju upravo kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., t.j. kompanije čije interese neskriveno i deklarisano štiti upravo RFZO. Logično je zaključiti da se onda ovde radi o „dobitnoj kombinaciji“ te da ne postoji nikakav realan interes osim legitimnog interesa, o kome očigledno niko ne vodi računa, da se nova javna nabavka dijalizatora dovede do realizacije. Trenutno stanje je takvo da prvenstveno odgovara kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. iz još jednog dodatnog razloga.

Naime, u drugoj polovini marta 2014. RFZO objavljuje izmene Pravilnika o cenama materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovim izmenama se, između ostalog, iz pomenutog Pravilnika brišu članovi koji su do tada definisali maksimalne dozvoljene cene materijala za dijalizu, pa samim time i za dijalizatore. To znači da više ne postoji gornja granica cene koju će RFZO platiti za dijalizatore. Od 15.04.2014. više ne postoje čak ni ništavi ugovori za snabdevanje dijaliznih centara dijaliznim materijalom, a koji bi mogli da ograniče cene po kojima se trenutno nabavljaju dijalizatori, a već pomenuto, ne postoji ni ograničenje cene u vidu ovde pomenutog Pravilnika. RFZO je tako praktično omogućio snabdevanje dijalizatorima od strane isključivo odabranih dobavljača, bez ikakvog ograničenja cene. Na ovaj način je praktično odvrnuta slavina za odlivanje novca iz Budžeta RFZO i Republike Srbije, a za omogućavanje sticanja koristi prvenstveno kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. U tom svetlu je potpuno razumljivo zašto sprovođenje trenutno aktuelne javne nabavke materijala za dijalizu, JN br. 404-1-110/14-66 nije u interesu kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., i zašto je ova kompanija iskoristila svoje zakonsko pravo, i zahtevom za zaštitu prava do daljnjeg zaustavila sprovođenje nabavke.

X Горе наведене чињенице вам износимо у жељи да схватите да Наручилац није вођен било каквим нелегитимним интересима и да је једино чиме се Наручилац водио приликом дефинисања овакве техничке спецификације јесте интерес пацијената на хемодијализи, сигурност снадбевања дијализних центара и стварање услова за функционисање ефикасног тржишта дијализатора у будућем периоду. Тумачећи одредбе конкурсне документације имајући у виду горе наведене интересе које Наручилац жели да оствари, јасно ћете доћи до закључка да су сва правила дефинисана у конкурсној документацији у функцији тих интереса и самим тим легална и легитимна.

Čitajući Vaše Dodatno pojašnjenje 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. t.j. dokument koji ovde uglavnom citiram i komentarišem, ja sam po prvi put u poslednjih nekoliko godina stekao utisak da u strukturi RFZO zaista postoje ljudi koji nisu vođeni nelegitimnim interesima nego pokušavaju da snabdevanje dijaliznim materijalom dovedu u održiv okvir. Na žalost vrlo je uočljivo da upravo ti ljudi imaju velike teškoće u svojim nastojanjima da snabdevanje dijaliznim materijalom dovedu do stabilnog i legalnog nivoa. Smatram da deo razloga za ovakvo stanje leži u činjenici da se na funkcijama koje su bitne za organizovanje sistema nabavki dijaliznog materijala u RFZO, i dalje nalaze lica koja su u prošlosti radila a i sada aktivno rade na održavanju monopola prvenstveno kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., a ne na stvaranju prosperiteta za pacijente kao i za Budžet RFZO i Republike Srbije.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. shvata i podržava nastojanja ovih iskreno nastrojenih inicijativa RFZO, da se u interesu pacijenata na hemodijalizi obezbedi sigurnost snabdevanja dijaliznih centara i stvaranje uslova za funkcionisanje efikasnog tržišta dijalizatora u budućem periodu. Ono što je sistemski pogrešno, to je način na koji RFZO smatra da može doći do ostvarenja ovog cilja. Ovog trenutka jasno je da je RFZO ucenjen od strane kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., kao što je i implicirano Vašim Dodatnim pojašnjenjem 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. gde ste jasno stavili do znanja da se plašite da biste mogli da ostanete bez materijala i usluga koje proužaju ove dve firme, ukoliko im ne omogućite da i dalje gospodare tržištem materijala za dijalizu. Da ovo nije samo pretpostavka, pokazuje i reakcija kompanije Medicon d.o.o. kada je radi zaštite svog halapljivog poslovnog interesa odbila da Vojnomedicinsku akademiju snabdeva neophodnim materijalom za dijalizu, dovodeći u pitanje dijalizne tretmane, pa samim tim i živote pacijenata. Na jednom od sastanaka organizovanom na Vojnomedicinskoj akademiji povodom razgovora o snabdevanju dijaliznim materijalom predstavnik kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. je jasno stavio do znanja da se slično može očekivati upravo i od ove kompanije. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je ovog trenutka kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. iskoristila svoje zakonsko pravo, i zahtevima za zaštitu prava do daljnjeg zaustavila sprovođenje aktuelnih nabavki materijala za peritonealnu dijalizu i hemodijalizu (dijalizatori) nije teško zaključiti da će upravo ova kompanija na svaki način pokušati da osujeti snabdevanje dijaliznih centara materijalom ukoliko se to ne bude vršilo isključivo pod njihovim uslovima.

Na žalost moram da konstatujem da je RFZO poklekao pod ovom vrstom ucene. Ovom prilikom Vas podsećam da ovakva ucena uskraćivanjem materijala i usluga za vršenje dijaliznih tretmana od strane monopolistički / oligopolistički postavljenih kompanija predstavlja direktnu pretnju životima i zdravlju dijaliznih pacijenata. RFZO se kao naručilac u aktuelnoj javnoj nabavci dijalizatora JN br. 404-1-110/14-66 jasno opredelio da uvođenjem u tehničku specifikaciju principa 70/30 % u korist dijalizatora sterilisanih vodenom parom (kakve u Srbiji nude kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o.) pristane na ucenu nametnutu od strane ove dve kompanije. Time je RFZO na sebe preuzeo moralnu, ljudsku i zakonsku odgovornost za ovakvo postupanje dveju pomenutih firmi. Ukoliko je sam RFZO bio svestan ovakve ucene koja mu je nametnuta, bilo je logično da pomoć potraži od istražnih i pravosudnih organa Republike Srbije, a ne da svesno ulazi u nezakonitost održavanja monopola, nameštanja tendera u korist ovih dveju firmi, pružajući im jasnu i nedvosmislenu prednost u odnosu na druge potencijalne ponuđače koji su samim tim dovedeni u neravnopravan položaj. Privredno društveno DiAMED d.o.o. je potpuno svesno da cilj koji deklarišete ni u kom slučaju nije nelegitiman, jer pokušavate da sprečite da zbog nečijih korporacijskih interesa pacijenti ostanu bez dragocenog materijala. No bez obzira na to što je Vaš cilj potpuno legitiman i opravdan, smatram da je potpuno nelegitiman put koji ste izabrali da do tog cilja dođete. Da bih Vam to ilustrovao postaviću Vam sledeće pitanje: Da li mislite da je legalno i legitimno obiti banku i ukrasti novac, sa idejom da novac date u humanitarne svrhe?

Ovde želim da naglasim da ni pored svih uočenih nepravilnosti u aktuelnoj javnoj nabavci dijalizatora, privredno društvo DiAMED d.o.o. nije bilo faktor koji će se žaliti i time zaustaviti postupak javne nabvke, već je to bila kompanija kojoj svesno dajete prednost. I pored uočenih nepravilnosti u ovoj javnoj nabavci, privredno društvo DiAMED d.o.o. ipak oseća i želju RFZO kao naručioca da svim potencijalnim ponuđačima omogući da barem u nekoj meri učestvuju u snabdevanju dijaliznih centara. Verujte nam da to iskreno cenimo, i to je bio jedan od odlučujućih faktora da u ovoj javnoj nabavci ne podnosimo zahtev za zaštitu prava, za koja opravdano smatramo da su nam ograničena, već da i Vama olakšamo da dođete do kako-tako održivog rešenja za nabavku dijalizatora.

XI 2. Употреба дијализатора различитих квалитативних карактеристика је неминовност. Једини начин обезбеђивања дијализатора истог квалитета за све пацијенте јесте набавка од једног произвођача, што је монопол који Наручилац жели да избегне. Правилник о стандардима дефинише минимални квалитет дијализатора који је за Наручиоца прихватљив. Сви дијализатори који испуњавају услов из Правилника су за Наручиоца прихватљиви са становишта квалитета, с тим да јавна набавка има циљ да обезбеди најбољи могући квалитет за уложени новац и у складу са тим су и дефинисана правила у конкурсној документацији. Нема дискриминације пацијената с обзиром да се сви пацијенти дијализирају дијализаторима који су у складу са захтевима Правилника о стандардима којим је практично дефинисан минимални квалитет дијализе на који пацијенти имају право по основу обавезног здравственог осигурања. На други део овог питања, одговорено је одговором на претходно питање.

U potpunosti se slažemo da je neminovna upotreba dijalizatora različitih kvalitativnih karakteristika. Međutim, iznosimo duboko neslaganje sa svim ostalim navodima u ovom segmentu. Kao obrazloženje, daću Vam primer poređenja dva istovrsna dijalizatora iste efektivne površine, različitih metoda sterilizacije koji se mogu nabaviti na srpskom tržištu materijala za dijalizu, a uzevši u obzir parametre kvaliteta i uslove ispitivanja dijalizatora koje ste sami definisali konkursnom dokumentacijom.

 

	Dijalizator A	Dijalizator B	Uslovi ispitivanjaQb=300ml/minQd=500ml/min Qf=0ml/min
Efektivna površina	1.3 m²	1.3 m²
Protok	High-flux	High-flux
Metod sterilizacije	Sterilizacija A	Sterilizacija B
Klirens Urea	242	263	Razlika 8.68% u korist dijalizatora B
Klirens Vit B12	134	161	Razlika 20.15% u korist dijalizatora B
KUF	40	64	Razlika 60.00% u korist dijalizatora B
			Prosečna razlika – 29.61% u korist dijalizatora B

 

Kao što se vidi iz prethodne tabele prosečna razlika u funkcionalnosti između dijalizatora A i dijalizatora B je 29.61% u korist dijalizatora B. Još upadljivija je činjenica da je u datom primeru razlika u parametru Kuf upravo 60% u korist dijalizatora B, a to je parametar koji upravo Vi sami konkursnom dokumentacijom u JN br. 404-1-110/14-66 definišete kao najbitniji parameter kvaliteta dijalizatora. Dijalizator A i dijalizator B predstavljaju sredstva predviđena za lečenje grupe pacijenata kojima je za lečenje propisana ista vrsta dijalizatora. Ako podelite ovu grupu pacijenata tako da jedan deo njih bude lečen dijalizatorom A a drugi deo dijalizatorom B, doćićete u situaciju da prvi deo ovih pacijenata bude lečen prosečno 29.61% lošije od drugog dela ovih pacijenata (prethodno u tekstu sam objasnio koliko čak i najmanje razlike u kvalitetu dijalizatora znače za kvalitet i dužinu života pacijenata). Mislim da je nesporno jasno da je ovo u potpunoj kontradikciji sa Vašim deklarisanim stavom da cilj raspisivanja ovakvih tehničkih specifikacija jeste interes pacijenata na hemodijalizi.

Naknadno se postavlja pitanje koji će to pacijenti biti izabrani i povlašćeni da se leče 29.61% kvalitetnijim dijalizatorima – te je nesporno da se iz perspektive ostalih pacijenata radi o jasnoj diskriminaciji.

Takođe, tvrdite da je Pravilnikom o standardima definisan minimalni kvalitet dijalize na koji pacijenti imaju pravo po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, te da u tom smislu nema diskriminacije. Ovom prilikom Vas podsećam da bi bilo bolje potražiti maksimalan kvalitet, jer se minimalnim garantovanim kvalitetom dijalize predviđenim pomenutim Pravilnikom ne može obezbediti kvalitetan život pacijenata, na isti način na koji se, na primer, kvalitetan život ljudi ne može obezbediti garantovanom minimalnom platom predviđenom nekim drugim pravnim aktom.

XII Што се тиче захтева за именима људи који су учествовали у припреми техничке спецификације, скрећемо вам пажњу да Наручилац није у обавези да на основу Закона о јавним набавкама обелодани тај податак. С тим у вези молимо вас да такав захтев испоставите у складу са другим прописима који регулишу област приступа информацијама од јавног значаја. Такође, скрећемо вам пажњу да је чланом 23. Закона о јавним набавкама изричито прописано да је забрањено, на било који начин да се утиче на поступање Наручиоца у поступку јавне набавке. С тим у вези, скрећемо вам пажњу да ћемо било какве будуће претње усмерене ка Наручиоцу, или људима који су учествовали у припреми поступка јавне набавке, односно људима који учествују у процесу одлучивања у поступку јавне набавке, сматрати као покушај притиска ради утицања на одлуку Наручиоца.

Prvo, privrednom društvu DiAMED d.o.o. je poznato da osnovu Zakona o javnim nabavkama naručilac nije u obavezi da obelodani imena osoba koje su učestvovale u pripremi tehničke specifikacije, no naš zahtev u tom smislu smo istakli obzirom na delikatnost predmetne problematike koja je potpuno neopravdano i dalje predmet mnogih polemika, a imajući u vidu načelo transparentnosti javnih nabavki. Drugo, jasno Vam je da sve u vezi načina raspisivanja tehničnih specifikacija i razloga koji stoje iza takvog postupanja nosi veliki stepen ne samo ljudske, moralne, nego i zakonske odgovornosti, te netransparentnost podataka o osobama koje su u tome učestvovale može indirektno ukazivati na eventualno protivzakonito postupanje. Treće, smatram apsolutno neprimereno sa Vaše strane da se upravo privrednom društvu DiAMED d.o.o. obraćate pozivajući se na član 23. Zakona o javnim nabavkama, kada vrlo dobro znate, a i u Vašem Dodatnom pojašnjenju 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. godine ste jasno suštinski ukazali na to da upravo potpuno drugi potencijalni ponuđači, često pominjani u tekstu iznad, za razliku od privrednog društva DiAMED d.o.o., vrše direktan i neskriven uticaj na RFZO kao naručioca. Takođe, sve relevantne organizacione jedinice RFZO i lica angažovana u njima vrlo dobro znaju da osim formalnih kontakata proceduralne prirode u postupcima javnih nabavki, niko iz privrednog društva DiAMED d.o.o. nikada nije čak ni stupao u bilo kakav kontakt sa ovim licima, a ponajmanje vršio bilo kakav pritisak na njih ili im pretio sa namerom da se utiče na odluku RFZO kao naručioca. Četvrto, nije jasno zašto je došlo do zamene teza, te Vi nama ovde uslovno pretite onim što će se desiti u slučaju navodnih „bilo kakvih budućih pretnji usmerenih ka naručiocu ili ljudima koji su učestvovali u postupku javne nabavke“. Ukoliko neko tumači kao pretnju našu posvećenost ideji da se, u opštem interesu, sistem javnih nabavki materijala za dijalizu dovede do zakonski legalnih okvira, to govori kolika je opredeljenost takvih ljudi da se Zakon poštuje.

Na kraju celog ovog tumačenja i komentara želim da Vam u ime privrednog društva DiAMED d.o.o., kao i ispred kompanija NIPRO Corporation, Osaka, Japan, i CVBC Investment Holding AG, Freibach, Švajcarska, naglasim da smo u pisanju ovog dopisa svesno izbegli da pominjući odredbe pojedinih zakona citiramo tačne članove i sadržinu njihovih odredbi. Takođe smo izbegli da pojedine radnje, postupke, stavove definišemo i opredeljujemo u smislu zakonske odgovornosti. Pored toga nismo želeli ni da se osvrćemo na sve situacije u kojima je RFZO kao naručilac u javnim nabavkama materijala za dijalizu tokom niza godina davao prikrivenu, ali i otvorenu podršku i prednost pojedinim ponuđačima, a takvih situacija je bilo veoma mnogo i bile su prisutne u svakom aspektu nabavki materijala za dijalizu. Razlog za to je činjenica da su Vama poznati svi pravni aspekti svakog postupanja ili nepostupanja, ali mnogo važniji razlog je to što nismo želeli da ovaj dopis bude u formi pravnog dopisa, već da bude način jedne zdrave i otvorene komunikacije među partnerima, pa čak i onda kada teme za razgovor nisu prijatne.

Duboko smo svesni nezavidne situacije u kojoj se RFZO nalazi kada se radi o nabavkama materijala za dijalizu. No, bez obzira na to, ne nalazimo nikakvo opravdanje kada RFZO pokušava da tu situaciju reši na načine koji nisu u skladu sa zakonom. Smatramo da su razlozi Vašeg ranijeg, kao i trenutnog postupanja u stvari posledica više faktora:

• jakog pritiska koji na RFZO direktno vrše kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o.;

• jakog pritiska koji na RFZO indirektno vrše kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., vršeći uticaj na takozvanu stručnu javnost i udruženja pacijenata;

• ucenjivačke strategije koju na RFZO primenjuju iste ove kompanije, trgujući svojim uticajem i zloupotrebljavajući svoj dominantan položaj putem dobara i usluga koje zavise od tipa dijaliznih mašina u Republici Srbiji;

• političkog pritiska usmerenog u interesu ove dve kompanije;

• spoljnopolitičkog pritiska usmerenog u interesu prvenstveno kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o.

Pored prethodno navedenih faktora za koje smatramo da su značajni razlog postupanja RFZO, ovde izražavamo i našu otvorenu sumnju da su pojedini delovi sistema koji učestvuju u organizovanju i realizaciji javnih nabavki materijala za dijalizu pod duboko koruptivnim uticajem navedenih dveju kompanija.

Sa druge strane uočavamo da neki drugi, mnogo ispravniji i otvoreniji delovi ovog istog sistema imaju iskrenu, ali do sada sputavanu nameru da postupanje RFZO u javnim nabavkama materijala za dijalizu dovedu u zakonski ispravno, održivo, stabilno stanje koje bi omogućilo zdravu tržišnu konkurenciju uz neophodni boljitak za pacijente. Bio bih lično jako zadovoljan kada bi u budućem vremenskom periodu sve veću snagu dobijala ova ruka pružena od strane RFZO, a ne ona ruka koja je godinama unazad navikla da deli udarce svima koji se „drznu“ da putem javnih nabavki pokušaju da nađu svoje mesto na srpskom tržištu dijaliznog materijala. Ovako nastrojenim delovima sistema RFZO smo spremni da ponudimo našu pomoć svake vrste u zakonski dozvoljenim okvirima, te Vas pozivam da to iskoristite na način na koji mislite da bi to bilo najbolje.

Ispred privrednog društva DiAMED d.o.o., kao i ispred NIPRO Corporation, Osaka, Japan, i CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska izražavam našu želju da nas u veoma bliskoj budućnosti vidite kao dragocenog i stabilnog partnera koji će Vam omogućiti da vrhunski kvalitetni proizvodi japanske kompanije NIPRO Corporation, po povoljnim i održivim cenama budu dostupni pacijentima u Republici Srbiji. Pored naše dobre namere izražavam i našu jasnu opredeljenost i odlučnost da se u pravnom smislu svim snagama borimo protiv svakog dosadašnjeg, sadašnjeg i budućeg nelegitimnog postupanja vezanog za javne nabavke materijala za dijalizu.

*

Da biste nas bolje upoznali, te da bi nas u budućem vremenu prepoznali kao pouzdanog i odgovornog saradnika, osećam potrebu da Vam predstavim kompletan sistem kome pripadamo i u okviru koga poslujemo.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. posluje u okviru CVBC Investment Group (CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska), koja je i većinski vlasnik društva DiAMED d.o.o. sledstvenim vlasništvom nas kompanijom Rigi Medizintechnik GmbH, Freienbach, Švajcarska. Ova grupacija kompanija je u vlasništvu uglednog nemačkog ekonomiste i privrednika, gospodina Sven-Axel Krentorz-a. CVBC Investment Group je osnovana 2009. godine, a centar operativnih aktivnosti smešten je u Freienbach-u, u Švajcarskoj. Glavni deo poslovanja CVBC Investment Group upravo je vezan za medicinu, u smislu snabdevanja klijenata medicinskim sredstvima, pružanja usluga lečenja, istraživanja i razvoja novih tehnologija u oblasti medicine, kao i investiranja u medicinski sektor. Ovog trenutka poslovnice CVBC Investment Group koje se bave medicinskim proizvodima i uslugama funkcionišu u 16 zemalja Evrope i Afrike, imajući pokrivenu kompletnu teritoriju Evrope i Afrike.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. je ovlašćeno zastupništvo trgovinskih i poslovnioh interesa kompanije NIPRO Europe N.V., Zaventem, Belgija (evropski ogranak NIPRO Corporation, Osaka, Japan) za Republiku Srbiju kao i ovlašćeni distributer iste kompanije za teritoriju Republike Srbije.

Sa ponosom Vam predstavljam činjenicu da je sistem kompanija CVBC Investment Group ovaga trenutka najveći i najvažniji ekskluzivni partner NIPRO Korporacije u svetu, te da smo kao poslovna grupacija i najzaslužniji za prosperitet i veliku ekspanziju prodaje i upotrebe NIPRO proizvoda na svetskom, a pogotovo evropskom tržištu.

Takođe sa ponosom ističem da je upravo jedna od kompanija iz našeg sistema bila nosilac razvoja najnovije NIPRO mašine za hemodijalizu Surdial-X, koja predstavlja jednu od tehnološki najsavremenijih mašina ove vrste u svetu.

*

Nadam se da će RFZO umeti da ceni stavove privrednog društva DiAMED d.o.o. po pitanju srpskog tržišta materijala za dijalizu, kao i našu potpunu transparentnost i detaljno predstavljanje sistema kome pripadamo i u kome funkcionišemo. Smatram da munjeviti razvoj upravo ovog sistema može doneti mnogo koristi za RFZO ali i za Republiku Srbiju uopšte, ukoliko nas u dolazećem vremenskom periodu RFZO iskreno, a ne samo deklarativno shvati kao dobrog i pouzdanog partnera.

Ispred kompanija,

NIPRO Corporation, Osaka, Japan

CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska

DiAMED d.o.o., Beograd, Srbija

Dr Dejan Tomović, direktor DiAMED d.o.o.

---

---

 

---

---

 

ilustracije i oprema teksta:

DiaBloG – 2014

 

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora        I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

 

Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora

Potvrđeno pisanje našeg sajta o kriminalu pri nabavkama dijalizatora – dokazi isplivavaju na površinu

Rasprava između srpskog Fonda zdravstva i nemačkog Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora po ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 09.05.2014. direktno su pokazali da smo u našim tekstovima celo vreme iznosili istinite tvrdnje. Ako je neko i imao neke rezerve prema obelodanjenim mahinacijama, sada ćete iz njihove prepiske videti da ni u čemu nismo omanuli – sami akteri iznose svoj prljavi veš.

Poštovani čitaoci,

u nastavku na tekst Kako nam se nabavljaju dijalizatori, dobili smo od našeg anonimnog saradnika iz RFZO i tekst odluke Republičke komisije za kontrolu javnih nabavki. Vrlo interesantno štivo.

Tu se može saznati šta to u sadašnjem tenderu za dijalizatore ne odgovara Frezenijusu, zatim šta je na te primedbe Frezenijusa odgovorio Fond zdravstva Srbije, kao naručilac dijalizatora, i na kraju: kako je presudila Republička komisija, na čije odluke ne može biti daljih žalbi ili rasprava.

Obzirom da su originalni dokumenti pisani onim odvratnim birokratizovanim jezikom „predmetnih javnih nabavki“, dozvolite da vam prepričamo najvažniji sadržaj te rasprave.

Da počnemo od toga šta je Frezenijusu zasmetalo u tom poslednjem tenderu za nabavku dijalizatora.

Freseniusove primedbe:

• Dakle, Frezenijus se žalio što je tender raspisan za 36 partija dijalizatora: za svaku moguću površinu, sa oba načina sterilizacije, jer oni eto, ne mogu da konkurišu za površine gde se zahteva sterilizacija zračenjem, a to će im onda umanjiti zaradu (!?!)
• Dalje, Frezenijus je naveo da je to potpuno suprotno načinu na koji su dijalizatori nabavljani ranije. (?!?)
• Frezenijus se žalio i na uslov u tenderu da svaki ponuđač dostavi potvrdu da se njegov dijalizator koristio u 3 dijalizna centra sa preko 100 pacijenata u 3 države EU u prethodne 3 godine. (Zamislite, naš renomirani proizvođač, ne može obezbediti takvu potvrdu!!?! Pa, da li još iko koristi te njihove filtere?).
• FMC je naveo da tender nije u skladu sa Pravilnikom, jer su u Pravilniku predviđeni i dozvoljeni rasponi površina „od-do“, a ne svaka pojedinačna površina.
• Fresenius sada otvoreno priznaje da postoji deklarativna i efektivna površina dijalizatora, da se one nikada ne poklapaju, a da ona napisana, deklarativna, nema uticaj na medicinsko-terapijski kvalitet tretmana. (Pazite sad to, kakvo otkriće?! Pa ko je sve do sada tvrdio suprotno, a?).
• FMC se sada žalio i što pri formiranju tendera nisu konsultovani krajnji korisnici, tj. načelnici dijaliza koje oni redovno „sponzorišu“. Pa se, kažu, ovim tenderom neće obezbediti nastavak terapije kojom su se do sada pacijenti lečili (?!?!). Pazite brige!? Kakva nam je do sada terapija bila, bolje da joj se ne obezbeđuje „nastavak“.
• FMC tvrdi da se sada trebuje mnogo manje onih površina koje su se ranije trebovale, a koje samo oni proizvode, i da to samim tim ne odgovara stvarnim potrebama korisnika(?!?!).
• Fresenius tvrdi da će omogućavanje zamenjivanja jednog dijalizatora drugim dijalizatorom sličnih performansi onemogućiti individualizaciju terapije (?!?!). A traže grupisanje površina „od-do“?!?!
• na kraju, Frezenijus direktno kaže da će se uvođenjem drugih proizvođača umanjiti njegov udeo na tržištu, pa se tu radi o KARTELSKOJ podeli tržišta (!?!?!). Prati li ovo policija, narode!

RFZO odgovor:

A evo, da vam prepričamo, šta je Fond zdravstva, poznat i kao RZZO, odgovorio na ove primedbe FMC-a:

• pozivanje FMC-a na period pre 2013. godine nije korektno, jer je tadašnji Pravilnik (Сл. гласник Републике Србије бр.50/06, 17/10) bio nekorektan: nije dozvoljavao dijalizatore sterilisane zračenjem, pa je FMC imao 80% celokupne prodaje!!!
• RFZO ističe da Frezenijusu nije smetalo što je tadašnjim Pravilnikom od ukupnih količina high-flux dijalizatora čak 76% tj. 211 000 bilo njegovih dijalizatora sa 1,3 m2 površine, koje je samo on mogao da ponudi!!?!
• RFZO kaže da je spajanje površina „od-do“ učinjeno sa ciljem obaranja cena dijalizatora, što je i postignuto!
• RFZO je istakao da su u prethodnim periodima partije bile tako oblikovane da je FMC bio favorizovan!!!!! (Prati li policija ove dopise!?)
• dalje, RFZO tvrdi da je FMC bio u povoljnijem položaju, jer do sada nije vrednovan kvalitet dijalizatora, obzirom da Fresenius Srbija prodaje dijalizatore starije generacije, koji su zato i jeftiniji od konkurencije!!?! (Opa bato, pazi šta su nam sve radili).
• sada i RFZO tvrdi da je FMC u poslednjih desetak godina suštinski monopolista(!!!). Dalje, Fond kaže da je Frezenijus „изузетно утицајан у стручној заједници нефролога у чије стручно усавршавање улаже неупоредиво више него што то чини држава, због чега сматра да се не може искључити да је имао, преко чланова комисије за јавне набавке, односно других стручних комисија и тела која су тада учествовала у дефинисању потребних стандарда, знатан утицај на обликовање јавних набавки у претходном периоду.“ (Eh, to smo mi davno tvrdili, kao i za udruženja pacijenata, ali policija i tužilaštva: ćute).
• RFZO kaže da ne želi da centralizovana javna nabavka ima funkciju odbrane monopola jednog dobavljača!!! (Aferim).
• RFZO navodi da on sada teži uređenju odnosa na tržištu, „за разлику од ранијег периода када су радње Републичког фонда више биле усмерене ка очувању позиција Фресениуса, што је за последицу имало превисоке цене дијализатора и екстрапрофит за Фресениус, а на терет средстава обавезног здравственог осигурања.“ (Konačno su priznali! FMCS je ekstraprofiter! Treba da plati za ekstraprofit!)
• RFZO kaže da je Frezenijus izgradio svoje kapacitete u uslovima male ili nepostojeće konkurencije (ovo je na račun Medicona) „где је улазак конкуренције на разне начине био онемогућен, због чега РФЗО сматра да није у духу јавних набавки да се оне спроводе на начин који омогућава очување таквог стања и да је његова обавеза да утиче да се такво стање измени, тј. да се тржиште отвори и омогући пословање нових добављача, што је у складу са чланом 48. став 2. ЗЈН, као и да нема обавезу да чува тржишне позиције Фресениуса.“ (Melem. Svaka im je na mestu).

• RFZO kaže da FMCS „свесно занемарује чињеницу да је извршио и регистрацију других линија дијализатора, што се односи пре свега на high-flux дијализаторе FX, односно FX CorDiax који се производе са ефективним површинама 1.4 m2 и 2.2 m2, FMC међутим не помиње ту могућност стога што се ти новији, квалитетнији и ефикаснији FX, односно FX CorDiax дијализатори не производе у земљи па у том случају не би могао да користи преференцијални статус (20% više cene).“ (Toliko o njihovoj brizi za pacijente. Neka članovi njihovih udruženja pacijenata zapamte dobro ove FMC postupke).
• RFZO je „opičio“ i po ALIMS-u, famoznoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, koja samo papirološki registruje dijalizatore, ne upuštajući se uopšte u proveru kvaliteta. Tako da ni potvrda da je dijalizator registrovan u ALIMSu, kao ni potvrda da ima CE znak, ne znači zapravo ništa za poređenje sa drugim dijalizatorima koji isto to imaju.
• primedba FMC da deklarativne površine nisu i realne površine, samo potvrđuje stav RFZOa da je FMC nekorektno prodavao 1,3 m2 kao adekvatne za grupu dijalizatora od 1,3 do 1,4 m2.
• što se tiče primedbe da nisu konsultovani korisnici, RFZO je istakao da je „процена потребних количина урађена на основу процене представника највећих здравствених установа који су били чланови комисије образоване за спровођење предметне јавне набавке.“ (Nokaut!)
• što se tiče dosadašnjih potreba RFZO „је указао да се потрошња из претходних година не може користити као релевантан показатељ, због тога што су у условима постојања монопола, где је новим добављачима био онемогућен приступ тржишту, подаци о потрошњи пре свега прилагођени интересима Фресениуса као доминантног испоручиоца.“
• „Када је у питању индивидуализација терапије, РФЗО тврди да су наводи Фресениуса извучени из контекста те да му није сметало када су у 2013. години биле спојене партије па су пацијенти са дијализатора од 1.4 m2 прелазили на дијализатор површине 1.3 m2, чији је он био испоручилац.“ (Stvarno, začuđujuće od firme čiji direktor Hrvatčević ne dozvoljava ni tabletu kalcijum-karbonata, ni ampulu Beviplexa, pacijentima koji se kod njih dijaliziraju. O antibioticima, da i ne govorimo).

A evo i šta je na kraju, arbitrirajući u ovoj raspravi, presudila državna komisija za javne nabavke:

Republička komisija:

• Komisija je poništila u celini i ovaj tender, odnosno javnu nabavku ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 05.2014. čija procenjena vrednost iznosi 889 500 000,00 RSD bez PDV, jer je: naručilac ograničio konkurenciju, postavljao diskriminatorske uslove u pogledu referenci i kvaliteta, dozvolio zamenu sličnim proizvodima,
• jer su određene partije formirane tako da naručilac unapred zna da ponudu može da podnese samo jedan ponuđač,
• iako veličina površine i način sterilizacije nisu značajno bitni sa stanovišta upotrebljivosti i terapijske vrednosti dijalizatora, formirano je 36 partija baš po tom osnovu,
• na kraju i najvažnije (po našem mišljenju): ako već RFZO ima podatke u rukama onda valjda treba i da zna kome to treba da prijavi. Jer, Komisija reče: „То конкретно значи да Републичка комисија није надлежна да расправља питања везана за начин на који је Фресениус стекао утицајан положај на тржишту везано за продају дијализатора, нити да ли његова садашња позиција предстаља монопол, али сматра да је основано да се из ових разлога, уколико постоји потреба, РФЗО обрати органима који по природи своје делатности имају одговарајућу надлежност.„

Kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …

A šta mi pacijenti da kažemo? O našoj krvi se radi, naša će krv ići kroz te cevi, treba li da nam je svejedno da li ćemo imati dijalizatore pravljene po licenci od pre 20 godina ili nove, savremene, kvalitetne i efikasne dijalizatore?

Jedna analogija sa automobilima nam se sama nameće. Kao što nismo mogli da vozimo dobra kola sve dok je postojao domaći YUGO Zastave iz Kragujevca, tako ni sada nećemo moći da imamo dobre dijalizatore sve dok nam domaći Frezenijus iz Vršca uvaljuje robu koju u Nemačkoj isti Fresenius ne želi da primenjuje na svojim građanima.

I kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …

 

 

DiaBloG – 2014

 

 

PS

Koga baš interesuje da „ostvari uvid“ u originalna birokratsko-pravna naglabanja „predmetne javne nabavke“ onda to može „nesporno“ učiniti klikom na ovaj link:

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1344-2014odlukark.pdf?id=8914

 

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?       Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

.     .     .

Otkrivamo: ko su novinari, mediji, doktori i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?

Pljačkaška privatizacija i divlji kapitalizam ne puštaju iz čeljusti Fond zdravstvenog osiguranja Srbije – evo kako im funkcionišu Grupe za pritisak na javnost:

Poštovani čitaoci,

već ste iz dosadašnjih naših tekstova mogli dosta saznati o otvorenim vezama nekih novinara, medija, funkcionera i bolesnika sa najvećom privatnom dijaliznom kompanijom kod nas. Oni su neumorni. Ne prezaju ni od čega. Misle da će 1000 puta ponovljena laž pobediti istinu i da će uzeti još para iz srpske države i iz srpskog zdravstva.

Više se i ne kriju. Računaju da ih niko i ne prati. Praktično iste priče u istim medijima ciklično ponavljaju samo da bi navukli još koji dinar njihovoj „velikoj“, „najvećoj“ dijaliznoj firmi. Evo, pogledajte i sami. Ista novinarka (B.Radivojević), u istim novinama, pušta kompletno od Freseniusa napisan tekst, na istu temu i sa istim likovima. Samo se datumi razlikuju. Jedan je iz prošle, a jedan iz ove godine.

Molimo sve čitaoce (i sve nadležne državne organe koji bi trebalo da reaguju po službenoj dužnosti) da odmah sebi snime ove sajtove i sadržaje, jer pretpostavljamo da će ih farmakomafija obrisati i ukloniti čim vide da su ismejani i provaljeni.

Dakle, uverite se i sami:

B.Radivojević u Novostima 2013. godine    i    ista B.Radivojević sa istom temom i 2014:

.

Ko je novinarka B.Radivojević i kakve su njene veze sa Freseniusom?

Kakve su veze Freseniusa sa bolesnicima koji uvek brane njegove interese?

To neko od državnih organa treba da proveri.

Ko je pomenutim predstavnicima udruženja pacijenata dao mandat da zastupaju interese Freseniusa? Kada su oni i kako izabrani na te funkcije? Kada su imali izbore, da li su regularno izabrani i da li su ikada regularno predali funkciju nekome drugome na isteku svog mandata? Da li je moguće da su svi postali doživotni predsednici „svog sopstvenog“ udruženja? Da li je moguće da to svoje udruženje koriste za pribavljanje lične koristi? Da li je moguće da su ušli u biznis sa Freseniusom kao „grupa za pritisak na javnost“? Da li je moguće da niko od tih „Predsednika“ udruženja ne komunicira sa drugim „Predsednicima“ sličnih udruženja i da jedni o drugima govore sve najgore? Da li su predsednici u pravu samo kad govore jedni o drugima? Kako je moguće da se direktor Freseniusa o pacijentima iz udruženja pacijenata izražava kao o psima – kaže da će ih napujdati na Fond zdravstva Srbije samo da ostvari svoje interese?

Kakav je to čovek, pacijent, kome se njegov poslodavac obraća kao psu, a ovaj mu i dalje bespogovorno izvršava naređenja? Kako i čime je stvorena takva pokornost tih bolesnika?

Sve isto ili slično se ponavlja već godinama:

Linkovi:

1) Sa kućne HD protestvuju za pacijente na dijalizi kod privatnika, ko i zašto? 28.04.2012.

2) Ko sa svoje kućne dijalize organizuje protest za dijaliznog privatnika, 19.04.2012.

3) Opet 2013. godine ista priča, oni sa kućne HD se zalažu za povećanje posla u privatnim HD bolnicama, 12.04.2013. )

4) I ove 2014. godine ista priča, opet plaćena kampanja u Novostima, da se popune kapaciteti privatnika, a po višim cenama, kućni Predsednici Pacijenata neumorni 14.07.2014. (klikni ovde).

U svakom slučaju javnost mora da zna koje se laži, neistine i poluistine, iznose u tim intervjuima. Ovde ćemo vam navesti samo najčešće njihove „nedorečenosti“:

• Cena hemodijalize je u privatnim dijaliznim centrima dvostruko veća od cene u državnim dijaliznim centrima.
• Privatnik Fresenius i njegova „Grupa za pritisak na javnost“ se kao žale što dijalizni pacijenti putuju pored njihove bolnice na Buvljaku u bolnicu u Lazarevac. Ali, ne kažu da su bolnice privatnika smeštene u adaptiranim garažama stambenih zgrada ili u skladišnim prostorijama na Buvljaku. A gospodo, Lazarevac je BOLNICA. Prava bolnica, a ne soba sa poredanim dijaliznim mašinama. Novinarka B.Radivojević se nije setila da o istoj temi porazgovara i sa direktorom Bolnice u Lazarevcu ili sa direktorom Fonda zdravstva, da se čuje i druga strana. Bar toliko. Ili da se iznad njenih tekstova stavi natpis: PLAĆEN REKLAMNI PROSTOR.
• Novinarka B.Radivojević sakri od javnosti da su svi Freseniusovi bukači, koje ona „intervjuiše“, zapravo pacijenti na kućnim hemodijafiltracijama. Sami imaju SVOJU sobu i SVOJ aparat za hemodijalizu. Oni sa pacijentima u državnim centrima nemaju nikakve veze. Oni nigde NE PUTUJU na dijalizu. Oni ne dele sudbinu pacijenata iz dijaliznih centara. Oni su sebi obezbedili sve. Sve im se plaća od strane Fonda i sve za dijalizu im se dostavlja kući, na noge. Taj isti, zabrinuti Predsednik, je lično potpisao saglasnost sa najcrnjom i najrestriktivnijom verzijom Pravilnika, verzijom koja je pacijente u državnim centrima zavila u crno. Imate taj dokument u RZZO Beograd, ako treba kopiraćemo ga i objaviti javno.
• Privatnik Fresenius u startu ustvrdi da je proširenje ili izgradnja novih dijaliznih kapaciteta u kliničkim centrima u Beogradu skupo i da Fond nema para za to. Nego treba pacijente da šalje privatniku Freseniusu, po duplo većoj ceni, za to ima para?! Ne rekoše javnosti da je izgradnja ili proširenje skupo samo kad se naručuje kod njih. Ne rekoše da u podrumima srpskih dijaliznih centara još stoje neraspakovani dijalizni aparati donirani od strane italijanske vlade, ali Freseniusovi „sponzorisani“ načelnici tih centara ne dozvoljavaju da se ti aparati puste u rad (uvek izmisle da im još nešto fali). Da li će se ikada saznati zašto je toliko dugo „renoviran“ dijalizni centar Dr Dragiša Mišović? Ko je to sprečavao i kojim kriminalnim radnjama? A pogotovo je pitanje da li će se ikada saznati i prava istina zašto je taj dijalizni centar uopšte zatvaran? Nemojte samo reći da jedino u tom dijaliznom centru od njih 60 u Srbiji voda nije valjala? A onda se pojaviše „dijalizni privatnici“ da pomognu, da priskoče u pomoć, ali po duplo većoj ceni? Imamo međutim, dokument u kome Freseniusovci priznaju da je njihovo adaptirano novobeogradsko skladište zvano bolnica izgrađeno na mnogo lošijoj vodi (kao i ono u Novom Sadu), ali to se krije od javnosti.
• Privatnik Fresenius u Novostima izjavi da su njihove cene manje od cena u regionu, ali ne reče: manje od NJIHOVIH, Freseniusovih, cena u regionu. Jer, istina je da u regionu, u Mađarskoj ili u Makedoniji, ukupna cena hemodijalize je do 65 evra, sa SVIM troškovima. Oni pominju Bosnu, odnosno Republiku Srpsku, gde postoji samo Fresenius koji kriminalnim ugovorima i naplatama direktno pljačka Fond zdravstva Republike Srpske (Link5,Link6). Ne rekoše da privatnik Fresenius nema svojih centara u Federaciji BiH, niti u Hrvatskoj. Razmislite zašto?
• Privatnik Fresenius je naveo „popust“ koji će on da učini Fondu zdravstva: dijaliziraće sve pacijente HDF-om, a po istoj ceni kao i za HD. Pri tome ne kaže Fresenius da su upravo oni ti koji u državnim centrima za HDF crevo traže 1600 dinara više (a realna mu je cena 3 evra), pa je Fond ograničio procenat HDF na samo 20%. Javnost ne zna da stručnjaci koji su doneli taj Pravilnik godinama dobijaju finansijske nadoknade od Freseniusa (postoje svi mogući finansijski, poreski, pasoški i slični dokazi, čak i fotografije).
• 
• Javnost ne zna da je nedostatak mesta u državnim dijaliznim centrima namerno napravljen od strane tih istih „stručnjaka“ i da je Pravilnik sa smanjenjem broja HDF-a namerno donet da bi se pacijenti podbunjivali da traže prelazak u privatne dijalizne centre. Kako oni kažu: napujdavali. Isti načelnici ne dozvoliše i opstruiraše puštanje u rad doniranih 350 dijaliznih aparata! Samo zato što nisu Frezenijusovi! (To se zove lojalnost Sponzoru, ili: dijalizna korupcija). Pronađite i pročitajte intervjue koje je bivši ministar zdravlja Zoran Stanković dao o tome. Prvo što je uradio doveo je policijskog inspektora u ministarstvo zdravlja, da odatle krene sa hapšenjima. Nažalost, skloniše ih ubrzo. I inspektora i ministra. Razmislite zašto?
• skoro svi načelnici dijalize i drugi doktori, koji su naručivali ili trošili Fresenius materijal, su vođeni na putovanja o trošku Freseniusa, dobijali dnevnice i poklone: ručne satove, fotoaparate (Canon), televizore (Panasonic), Sony play-station (konzole) ili lap-topove (Toshiba). Kakvi su to državni organi koji među 400 svedoka ne mogu naći ni jednog jedinog koji bi (kao zaštićeni svedok) potvrdio da je na toj i toj zabavi, dakle JAVNO, oko 400 doktora odjednom dobilo od Freseniusa lap-top kao poklon. Zamislite tu podelu plena. (I koliki je ukupni plen). Pa doktori se javno po bolnicama hvalili kakvog moćnog Sponzora imaju! Sami su svima okolo pokazivali najnoviji primerak lap-topa Toshiba Satellite ili Canon fotoaparate. Da li novinari ili istražni organi žele fotografije i gotove primerke, kao dokaz? Ako treba, obezbedićemo im i to. Ali javnost mora da zna.
• Freseniusovci rado navode podatak kako su oni najveća dijalizna firma na svetu koja ima 3000 dijaliznih centara i u njima dijalizira 300 000 pacijenata. Ono što nikada pri tome ne kažu jeste da je u tim njihovim dijaliznim centrima veća smrtnost nego u državnim i neprofitnim dijaliznim centrima (videti: Smrtnost na hemodijalizi u privatnim dijaliznim centrima). Ne kažu da su oni u Srbiji monopolisti 50 godina i da su štiteći taj monopol postali glavni krivci za to što je dijaliza u Srbiji ovakva kakva jeste.
• u tekstu B.Radivojević se direktno proziva i sadašnji ministar zdravlja i podseća ga se da je nešto obećao Freseniusu. Kakve li su to samo šifrovane poruke preko sredstava javnog informisanja? Da li je sve to u vezi sa pričama Hrvatčevićevog brkatog potrčka koji se javno hvali nefrolozima Srbije da će novi ministar zdravlja biti na njihovoj strani, jer su njih dvojica prijatelji, radili su zajedno u Kliničkom centru Srbije?
• Javnosti se ne kaže da se Freseniusu pojavila konkurencija samo za dijalizatore, i to tek pre godinu dana. Umesto Freseniusovih dijalizatora koje je država plaćala 40 evra, sada oni sami nude te iste dijalizatore po 70% manjoj ceni. Ali ni za jedan drugi važniji dijalizni materijal nemaju konkurenciju, pa su tako opet na krvnim linijama, koncentratima, ultrafilterima, servisiranjima i sličnim stavkama zaradili milione evra i odrali zdravstvo Srbije, jer je 90% dijaliznih aparata u Srbiji i dalje marke Fresenius. Takvi su monopolisti bili svih 50 prethodnih godina i takvi su i sada.  Zar je bio problem otići na internet i pronaći da je ukupan promet Freseniusa u Srbiji 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  Šest miliona evra, ej!

• Javnosti se ne kaže u tim „intervjuima“ da su svi ti sadašnji Freseniusovi medicinski stručnjaci koliko do juče radili u srpskoj državnoj dijalizi, a sada istu tu državnu nefrologiju kritikuju zašto nema dovoljno mesta i zašto ne radi više hemodijafiltracija. Pljuju u bunar iz kojeg su pili. Dijalizni Centar iz kojeg je došao Freseniusov dr Hrvatčević je pre 10 godina radio 90% HDF, a sada mu njihovo javno-privatno partnerstvo ne dozvoljava više od 20%. Pacijenti su i zbog toga protestvovali u Fondu zdravstva Srbije, ali o tome nije imao ko da izvesti javnost!? Verovatno je novinarka B.Radivojević tada bila zauzeta važnijim poslovima.
• na internetu se o novinarki B.Radivojević mogu naći (nedemantovani) podaci da je od Fonda zdravstva Srbije primala mesečno 50 000 dinara, da se u njenim novinama ne bi pisalo loše o tadašnjem direktoru Fonda (klikni ovde). Posle dolaska direktora Momčila Babića ti „ugovori“ su prekinuti. Da li se zato sada objavljuju tekstovi protiv Fonda, a u interesu Freseniusa? Javnost bi i to trebala da zna.
• Javnosti se ne kaže da u privatnom Fresenius dijaliznom centru su sva medicinska sredstva proizvedena od samog Freseniusa. Oni cene svojih troškova za dijalizu računaju na osnovu cena svojih sredstava koje su sami odredili. Zamislite da neka druga naša farmaceutska kuća dobije dozvolu da otvori bolnicu i leči naše ljude samo svojim preparatima. Deluje suludo, zar ne. A Fresenius upravo to radi.
• Od javnosti se skriva podatak da te privatne „specijalne bolnice za hemodijalizu“ nemaju ni svoju laboratoriju, ni rentgen, ni koronarnu jedinicu ni bilo kakvu drugu podršku u slučaju da pacijent u toj bolnici doživi neku komplikaciju. Freseniusovci su predvideli da ga u tom slučaju vrate nazad u njegovu staru (prenatrpanu) državnu bolnicu. Ko je tu lud? Kako će ga vratiti ako je otuda otišao zato što tamo nema mesta?
• Od javnosti se takođe skriva podatak da su u Freseniusovim dijaliznim centrima pacijenti masovno umirali zbog njihovih koncentrata ili drugih neispravnosti. Štampa na zapadu bruji o tome, a kod nas o tome niko nije smeo napisati ni reči. Zamislite 950 mrtvih pacijenata u samo jednoj godini, a što je najgore Fresenius je taj svoj „interni“ podatak pokušao da sakrije od drugih korisnika njihovih koncentrata. U SAD im to nije uspelo, ali u Srbiji jeste. Ovde oni sami pišu „intervjue“.

Znamo da se nalazimo u fazi pljačkaške privatizacije i divljeg kapitalizma, ali moramo da se zapitamo:

Da li je Dara prevršila Meru?

 

DiaBloG – 2014

 

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli       Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?