Tag Archive | pravilnik

Revolucija u Čačku, Podela plena ili Ptico mala sad si najebala …

Letnji pregled Dijaliznih Dešavanja

uvod:

Poštovani čitaoci,

Jedini nezavisni dijalizni sajt, u ovom delu Evrope, a i šire, nastavlja da vam donosi najnovije vesti, analize i komentare Dijaliznih Dešavanja, na način koji nećete naći nigde više: pošteno i nepristrasno, a nadasve duhovito i beskompromisno.

Sve dok nas budete čitali, znaćete da u našem okupiranom Dijaliznom Društvu postoji iskra slobode koju još nije ućutkala velika dijalizna farmakomafija i njihovi (pot)plaćenici.

Big Farma koja kroji našu sudbinu, uljuljkala se dosadašnjim uspesima, smatra da je pokrila sve dijalizne segmente (pacijente, doktore, sestre, političare, ministre, sudije i tužioce), ali, mi ne bi bili mi, ako na neprijatelja ne bi udarili baš sada, kad je najjači i kad misli da je najsigurniji.

Samo nas pratite.

Iz dana u dan, iz godine u godinu, čitanost nam sve više raste, i ta čitanost nije samo dokaz poverenja, nego i obaveza, obaveza da nastavimo i budemo još oštriji u borbi za kvalitetnu dijalizu.

I evo nas opet, sa letnjim, aktuelnostima i dilemama.

Da li je Frezenijus dijalizni globalista ili monopolista? Da li je Medikon dijalizni Neokon? Ko su kod nas predstavnici Duboke Dijalize? Da li je motka usrana? Ko je mala Ptica? Hiljade pitanja lebdi bez Odgovora, a strah se uvlači u ljudska srca …

Ali, tu je DiaBloG, da vam sve to razjasni.

Stjuardese bi vam rekle, vežite se polećemo.

Mi, naprotiv, tvrdimo, da samo odvezani i slobodni, možemo ići u visine, pa … kud puklo da puklo …

Sad, rulamo …

.

Prelistavanje

Kako je propalo pesništvo u Srbiji?  I zašto?

Zbog masovnosti.

Ostvarilo se proročanstvo B. Miljkovića da će poeziju pisati svi, pa i medicinske sestre.

I od 2-3 akorda, jer i ne umem više ja, pesma je nastala …

Zašto velike farmaceutsko-dijalizne kompanije stimulišu poeziju medicinskih sestara?

Plaćaju i štampanje, objavljivanje takvog s…a?

(smeća ili sranja, popunite po nahodjenju).

Neka logika sigurno postoji.

Znajući da Big Farma ništa ne radi bez interesa, verovatnoća da su i sami naprasno postali sanjari, romantičari, zanesenjaci i ljubitelji rima – ravna je nuli.

Kao što reče jedan naš saradnik, jedina rima koju oni poznaju je: „rimtu ti tuki“…

A opet daju pare za štampanje maloumnih pesmuljaka …

I vodaju medicinare na „naučne“ skupove po hotelima, na ručkove i krkanluke, po turističkim mestima …

Vode ih čak i u pozorišta.

Zašto, o zašto?

Zbog pacijenata?

Zbog stručnog usavršavanja?   (Da je zbog toga, vodili bi ih u bolnice).

Zbog otkrivanja skrivenih talenata za umetnost?

Pa, medicinski stihoklepci ta pisanija i sami drže skriveno, u fijokama, kod kuće …

I kod njih je postojala doza opreza i sramote …

Ali, kad Big Farma (velika farmaceutska industrija) to plaća, onda je to ne samo priznanje, nego i poziv … na masovnost …

I onda je krenulo.

Kad su shvatili da je najvažnije napraviti sa rečima rime, za stihoklepce više nije bilo zime.

Poezija je samo navirala.

Nekada je za bavljenje umetnošću, muzikom, poezijom, trebalo imati talenta, pa biti otkriven, školovati se, usavršavati se, ići na dvoboje, pa tek onda nastupati ili biti objavljivan, štampan …

Danas je za objavljivanje poezije dovoljno raditi za Frezenijusovom mašinom …

(Pitali me oficiri, čija sam?)

Nefrološke klinike, bolnice i dijalizni centri, pretrpani su dijaliznim zbornicima i časopisima.

Više se niko i ne čudi petparačkom stihoklepaniju, koje je na nivou devojčica iz trećeg osnovne, a u zbornicima „naučnih“ i „stručnih“ radova medicinara.  Nefrološke provenijencije.

Već smo vam objašnjavali ko i kako plaća sve što se u srpskoj dijalizi dešava.

Sve plaća narod, ali sve pare idu Big Farmi, a onda ih ona dalje raspoređuje po svom nahođenju. Tako se finansira i dijalizna štampa.

Bez obzira da li tekstove pišu doktori, sestre ili pacijenti, sve plaćaju dijalizne firme.

S tim u vezi, što bi rekao Ćoki, želimo da vas obavestimo o sledećem   🙂

U svetu još nije dokazano da postoji sloboda štampe.

Opšteprihvaćen je stav da onaj ko plaća ima pravo da štampa šta god hoće, a ako se kojim slučajem autori pozovu na slobodu govora ili pisanja, onda će im se ukinuti pare, pa će pisanje ili štampanje automatski prestati.

Samo za vas, prelistavali smo srpske dijalizne časopise: Nefro (link1,2), časopis iz Vojvodine, pa časopis Dijaliza (link3), pa časopis Nefrodijal

Vidi se isti rukopis.

Prazan šareniš.

Mnogo fotografija, na svima samo jedu …

Ručkovi, krkanluci, stolovi, udruženja, druženja, izleti, skupovi, samo trpaj i žvaći …

Puno fotografija samozvanih „Precednika“, kojekakvih im glasanja, gde im neki likovi daju „podršku“ (a niko ne radi ništa), zatim neke igre sa pacijentima, pa red poezije …

Na primer, u sestrinskom dijaliznom časopisu „Nefrodijal“, u poslednjem broju , između dve Fresenius reklame, nalaze se i neki nazovi „stručni“ radovi i poezija sestara …

(Upozorenje: Program koji sledi nije predviđen za osobe sa niskim kalijumom u krvi. Već posle par strofa od ovakvih pesama čoveku se povraća, pa je moguće da je cilj ovih publikacija smanjenje visokog Kalijuma kod pacijenata koji su bili na besplatnim ručkovima).

U pesmi, koju ćemo ovde navesti, kao ilustraciju svih ostalih, reč je o jednoj Ptici.

Pesma govori o samo jednoj Ptici.

Maloj.

Ptica, to je verovatno Dijaliza.

Može biti i Sestra.

Ili, pacijent?

Ili, Fresenius?

Metafore su čudo.

Uglavnom, krila su joj SKRHANA!

Pazi sad to: skrhana?

Ko je i zašto toj ptici krila SKRHAO, to ne piše.

Pre nego što krene uzimanje anamneze od dotične ptice, treba reći da autor svesno izbegava da kaže da li je ptica muškog ili ženskog roda, nego mudro insinuira transrodno, ili LGBT opredeljenje dotične letačice (aluzija na sam politički vrh, šta li?),  jer,  precizira da joj je „perje duginih boja“!?

Modernosti nikad kraja.

U daljem tekstu susrećemo se sa vanvremenskim opisima, do sada neprimenjenim u našoj književnoj praksi, na primer:

Rosa je srebrna,

trava je zelena,

žito je zlatno,

a kapljica iz oka, je konjunktivitis, valjda,

pa sve završava u teškom misticizmu, vidi dolje:

Treba mi malo tvoje volje,

eto, to su želje moje“.

Vrhunskim rimama, reči-leči, dolje-volje, šalje-dalje, itd, autorka je kako kaže: „istakla sestrinski trud, strepnju i pažnju“, pri probijanju fistula dijaliznim pacijentima, pretpostavljamo.

Fresenius ne laže kad kaže da ulaže.

Ulaže u nauku.

Ulaže u doktore.

Ulaže u sestre.

Ulaže u pacijente.

Ulaže u dijalizu.

Ako ovo nije Umetnost, onda šta jeste?

Umetnost  Ulaganja.

Narod koji ima ovakvu poeziju za svoju budućnost ne treba da brine.

Dijaliza koja ima ovakve stručnjake, o bilo kakvim promenama ne treba da brine.

Šta reći, posle svega?

Kakva je verovatnoća da će neki nefrolog da se usudi, da se usprotivi interesima dijalizne Big Farme ili Big Firme?

Da se izmetne u disidenta, u hajduka, u zulumćara?

Zamislite tu epsku scenu između srpskog Nefrologa i Big Farme.

To bi bila Pesma nad pesmama:

Ne diž na me ruku sine,

kod mene si hvat’o zjale,

majka sam ti jer prepoznah

bedž, torbu i kongresne materijale.“

.

(2x)

.

.

Revolucija u Čačku

Najveća tajna u srpskom zdravstvu je:  ko i kako postavlja dijalizne aparate u srpske bolnice?

Do dana današnjeg nije razjašnjeno ko i kako odlučuje koji će se aparati za hemodijalizu postaviti u dijaliznim centrima države Srbije.

Mi smo eto, pod poetskim uticajima, odabrali izraz tajna.

Oni prozaičniji, bi rekli jednostavno: najveći kriminal.

Ko, kako i gde može postaviti kockarske aparate, to nije nikakva tajna, a još je i manji kriminal.

Ovde se kockaju u mnogo veće sume.

U igri su i naši životi.

Životi dijaliznih pacijenata.

Ipak, nikada nijedno udruženje dijaliznih pacijenata, nijedan pojedinac, niko, nikada, nije postavio pitanje nadležnima: ko i kako postavlja dijalizne aparate u srpskim bolnicama?

Otkuda tolika nezainteresovanost dijaliznog življa za ovako krupna pitanja?

Doći ćemo i do toga, mada verujemo da naši redovni čitaoci već pretpostavljaju u čemu je štos.

Da se vratimo na suštinu, na pitanje ko i kako … ?

Ono „Ko“ zapravo i nije tajna. Ili je javna tajna.

Svi znaju Ko.

Decenijama unazad, monopol na opremanje srpskih dijaliznih centara ima koncern Frezenijus, uz sasluženje firme Gambro, koja mu je sasluživala kao smokvin list, da pokrije tu sramotu.

Dakle, da ne okolišamo: to svi znaju!

Većina aparata u srpskim dijaliznim centrima su dakle Frezenijusovi.

Kakva je tu bila uloga Gambra zvanog Pera Medikon, to se nikada neće potpuno razjasniti, ali on očito nikada nije bio opasnost za poslove Frezenijusa i zato je i opstao.  Čovek – Firma, koliko god da je dobio, njemu dosta, a ko hoće da se suprotstavi Frezenijusu, eto mu Evropa i Svet, pa nek se tamo tuče, u Srbiji: ne može.  U Srbiji se zna ko kosi …    A zna se i šta kosi.

Sasvim je svejedno kako su i pod kojim aranžmanom aparati ubacivani u dijalizne centre, da li kupovinom, donacijom, rabatom, lizingom, iznajmljivanjem, posuđivanjem, sasvim svejedno.

Bilo je bitno da budu Frezenijusovi.

To je bio prvi kriminal.

Praiskonski greh.

Rebro iz kojeg su izvajani ostali prestupi.

Jer, za dijaliznim aparatima idu uređaji za pripremu vode za dijalizu, dijalizni koncentrati, krvne linije, dijalizatori, i sve ostalo.

Sve, od igle do otpadnih kesa.

Plaćanje, vrlo jednostavno: koliko isporučilac kaže da to košta, toliko država plati.

Velike farmaceutske firme uvek nađu „svoje“ ljude u državnom aparatu, koji će da obezbede da biznis ide uspešno, na obostrano zadovoljstvo.  Imaju čak i reklamu na svom sajtu, o tome kakav značaj pridaju „saradnji“ sa zdravstvenim vlastima.  Šta privatna firma podrazumeva pod dobrom „saradnjom“ sa državnom kasom, to svi znaju.  Napravljeno je čak i stručno ime za te kriminalne aktivnosti: one se danas zovu javno-privatno „partnerstvo“.  Ugovori služe da partnerima garantuju ono što u Ugovorima ne piše doslovno: da niko neće ići u zatvor zbog unosne saradnje.

Posle političara, ministara, direktora Fondova i sličnih vlastodržaca, na red dođu i lekari, profesori, doktori, magistri, načelnici, primarijusi, sekundarijusi, docenti i asistenti, ma cela bulumenta kojekakvih uvaženih naučnika, zdravstvenih rukovodilaca, pa sve do običnih smenskih lekara.

Zatim u igru bivaju uvučeni i medicinski tehničari, sestre, bolničari, administratori, elektroničari, mehaničari i slične serviseronje, ma svi koji imaju bilo kakvu ulogu u postupku dijalize.

Poslednji, ali ne i najmanje važni su dijalizni pacijenti, „Precdtsednici“ udruženja, večiti i nesmenjivi „borci“ za prava pacijenata i poboljšanje njihovog statusa, koji malo-malo pa napadnu državu za svaku sitnicu, ali Frezenijus – nikada.

Svi dobiju svoje Kongrese, svoje Časopise, svoja Udruženja, svoje parče Kolača …

Svi pravni akti, propisi, standardi, pravilnici, uredbe, donošeni su tako da se to stanje održi, a da oni koji od tog stanja imaju najviše koristi, ne budu zakinuti.

Tako je, na primer, jedan Pravilnik ili Standard, odredio da i cene Fresenijus i Gambro dijalizatora budu znatno različite (pogađate, u korist koga), a za istu površinu, odnosno veličinu dijalizatora.

Tad je i budalama bilo jasno ko piše takve Pravilnike.

Ali, se niko nije pravio pametan.

Lažna je bila poslovica „Ko ima Zdravlje ima i Nadu“.

Zdravlje je propalo, ostao je naravno Frezenijus, i Nada, koja umire poslednja.

Pre 3 godine, na jednom nefrološkom simpozijumu, omače se nekome pitanje: zašto se jedinstvena procedura hemodijalize rastavlja na pojedinačne potrošne materijale (dvadesetak stavki) i svaka se stavka nabavlja posebno, umesto da se firme takmiče koja će dati najpovoljniju ponudu za ceo tretman?

Zašto se dakle, ne raspiše tender za celogodišnju količinu dijaliza u jednom centru, a da ponuđači obezbede sve: i aparate i servis i sav potrošni materijal?

Em je jednostavnije, em jeftinije, em se zaobilaze sitni proizvođači (Bugari, Turci, Kinezi i sl).

Pa ko pobedi, neka donese i postavlja sve, bolnica da obezbedi samo radnu snagu i pacijente.

To pitanje je bilo najglasnije ignorisano.

Prosto je bolela tišina koja je nastala posle njega.

Muk.

A zna se i zašto.

Pravilnici i Tenderski uslovi su svi sadržavali odrednice: „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“!!!

To je bio ključ.

Namešteno je tako, da tu nema konkurencije: čiji je aparat, od toga mora biti i materijal!

(A zna se čiji su aparati).

Eto, zarade.

Eto kriminala.

Legalizovanog.

Organizovanog.

Jer, ako i ne dobije neku sitnu partiju u tenderskom nadmetanju, onaj ko ima aparate sve to nadoknadi dižući cenu „materijalu specifičnom po tipu aparata“! Tu nema konkurencije i dobijaš koliko tražiš.  Eldorado.

Onaj ko bi se drznuo da nabavi „tuđe“ krvne linije (na primer), ne bi dobio bakteriološke filtere za te aparate, jer bakteriološke filtere pravi jedino proizvođač aparata, te bi naručilac ucenjen, morao da podvije rep i da odustane od jeftinijih (često i boljih) linija. Zato sada kesa sode bikarbone košta hiljadu dinara. Jer je i ona navodno, po tipu aparata …

Ucena uspeva, jer drugih aparata, rezervnih – nema niko.

U Evropi i Svetu, to tako ne može, ali ovo je Srbija, zemlja da prevrne … pamet da stane.

Odjednom su se u prospektima za mnoge potrošne dijalizne materijale pojavila specijalna upozorenja:

Upozorenje: Proizvođač ne prihvata nikakvu odgovornost niti obavezu u slučaju telesne povrede ili druge štete i isključuje bilo kakvu garanciju za oštećenje aparata koje nastane usled korišćenja neodobrenog ili neodgovarajućeg materijala i pribora.

Iako se godinama, i decenijama, na aparatima monopolističkih firmi koristio samo originalni potrošni materijal: krvne linije, dijalizni koncentrati, dezinficijensi, čak i igle i dijalizatori (a na kućnoj hemodijalizi i sada!), ipak, koliko je nama poznato, niko nikada iz tih firmi nije prihvatio nikakvu odgovornost ni za kakvu štetu na aparatu niti za telesnu povredu pacijenta.

A pitaj Boga dragoga, koliko je toga bilo!

Prskanja krvnih linija, pucanja kapilara dijalizatora, neadekvatnog sadržaja elektrolita, nema čega nije bilo, ali – niko nikada iz firmi čiji je bio aparat i sav potrošni materijal, nije snosio NIKAKVU odgovornost.

Jednostavno, nije bilo osnova.  Nije bilo pravnog akta, obavezujućeg propisa, potpisa, bilo čega.

Sve je bilo njihovo, samo su patnje bile naše.

Sad te firme plaše članove tenderskih Komisija da neće prihvatiti odgovornost, ako opet ne bude sve njihovo?!

A i dalje nema nikakve pravne osnove!  Neće da potpišu nikakve „garancije“.

Neko je velikima uspeo valjda da štrpne koji procenat zarade, neko (mimo njih) dobije neku partiju dijalizatora, neke špriceve ili igle, pa veliki onda pokušavaju da zaplaše tenderske komisije!?!

I što je najčudnije: kako – tako, ali u tome uglavnom uspevaju.

Ali, „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“ ih spašava, uvek, i u svakom slučaju!  Da nije toga, ne bi bilo monopola u srpskoj dijalizi.

A ubacivanje aparata u srpske dijalizne centre, je rekosmo: TAJNA!

Ili KRIMINAL.

Kako god hoćete.

I pitanje zašto nema tendera u kome bi se tražila celokupna usluga, i aparati i setovi, je 3 godine IGNORISANO.

A onda se desio Čačak.

Iz ovog mesta izgleda počinju revolucije u Srbiji, u 21. veku.

Ovaj put Čačani nisu krenuli bagerom, ali efekat njihove akcije neće biti nimalo manji.

Revolucija.

Čačani su odlučili da urade baš tako: raspisali su tender za celokupnu godišnju količinu dijaliznih tretmana koja im je potrebna.

Ali, da ponuđači ponude sve: i aparate i servis i potrošni materijal. Sve u paketu.

Pa neka se takmiče.

Ipak, kao i svaka, i ova je revolucija malo nameštena.

(Čačanska posla).

(Ili: srpska posla).

Bilo je „malo“ usmeravanja, upravljanja.

A koja to revolucija, nije bila usmeravana?

Elem, Čačani su raspisali tender čije su karakteristike tačno ispunjavali i Frezenijus i Gambro, ali sa Frezenijus karakteristikama se tražilo 7 aparata, a sa Gambro specifikacijom su tražili 2 aparata.

Sve to da radi naredne 3 godine.

Da li svesno ili namerno (ne znamo), ali u revolucijama se nikada ne može sve isplanirati, elem, tender je bio, a na tenderu, za aparate sa Frezenijus karakteristikama, pobedi firma NIPRO, sa svojim, vrlo sličnim, i još povoljnijim, karakteristikama. (?!)

Bog te maz’o!

Revolucija!

Šok u srpskoj dijalizi!

Nijedan medij, portal, blog, fejsbuk, twiter, nijedno udruženje, nijedan stručnjak, nefrolog, medicinar, tehničar, sestra, pacijent, niko ni reč da prozbori!

Opšti muk.

Pobedio Nipro.

Prećeno čačanskoj komisiji Budžetskom inspekcijom, kopano po papirima, ali … niko ne mogaše ništa.

Prvi put u Srbiji se instaliraju Nipro aparati: „Surdial-X“.   I to u Čačku.

U svim drugim centrima su Niprovci ometani i sprečavani, na sve moguće načine, (u tome su učestvovali i Zvonalis, Miško i slični bolesnici), u VMA dve godine ne mogu da prođu ni kao donacija, besplatno, a sada pobediše, legalno, na tenderu. U Čačku.

I još, mnogo jeftiniji.

Kad pogledate cenu koju je dobio pobednik za aparate sa Gambro karakteristikama, a to je naravno Medikon, i uporedite tu cenu sa cenom za 3 puta veći broj Nipro dijaliza, digne vam se kosa na glavi.

Ovo je već bilo opasno.

Nipro direktori verovatno zagledaju ispod automobila, pre nego što sednu u iste, da li se čuje neki tika-taka, zvuk.

I kada idu na poslovne ručkove proveravaju da li u kafani iza vodokotlića konkurencija nije spremila „argumente“ za njih.

Čačani još nisu ni svesni šta su sve izazvali.

Briga njih.

Aparati se pokazali kao vrhunski, rade bez greške. Japanci.

Pacijenti zadovoljni.

Osoblje zadovoljno.

Ali, u vazduhu se oseća neka nevolja.

Neka opasnost.

Jer, šta će se desiti ako još neki centar uradi isto?

Hoćemo li to preživeti?

.

.

Sobirse, soberi se!

Svi smo svedoci u šta se izmetnu SOBIRS.

Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije.

Sve ono što smo zamerali Ljubinkovim prethodnicima, sada se odvija pred našim očima, u još ružnijem, karikaturalnom obliku.

Sećate li se, šta smo govorili?

Kako koji pacijent sazna nešto malo o dijalizi, tako mu prorade sujeta i ambicije, osnuje sopstveno udruženje, postane „Precednik“, napiše „knjigu“ o dijalizi, obeća borbu za poboljšanje dijalize u Srbiji i onda pobegne na kućnu hemodijafiltraciju.

Reši problem, sebi.

Ostale, i dalje zamajava.

Oseti čovek unosne strane „precednikovanja“ i više ne prepušta to mesto, nikome.

Dok je živ.

Nije bitno što nema rezultata.

Nije bitno što mu račune ne kontroliše niko.

Ali, „poziciju“ – ne da.

Pod firmom „aktivnosti“, koje su „razne“ ne dešava se konkretno, ništa.

Nema nikakvog poboljšanja kvaliteta dijalize u Srbiji.

Nema nikakvog poboljšanja statusa dijaliznih bolesnika u Srbiji.

A „projektne“ i „programske“ aktivnosti, skoro svakodnevno.

Kače se slike po Fejsbucima.

Pričaju se priče i stihoklepaju pesme.

U prostorijama „radionice“ šaraju se jaja i prave igračke od papira.

To se nazove „radna terapija“.

Slikaju se sa Poverenicom za rodnu ravnopravnost, ona im naravno da podršku.

(Kao da su dijalizni pacijenti loše dijalizirani zbog polne pripadnosti?)

Dovedu priučenu Plavušu radi slikanja sa nekim dijaliznim zombijima.

(Da bi se opravdale pare koje se državi uzmu kroz tu „psihoterapijsku podršku“).

Prave se „igre“ za bolesnike, da bi se zgrnulo i rasporedilo što više para od „sponzora“.

Većina fotografija pokazuje pacijente kako jedu, ručaju, krkaju, za nekim stolovima, po kafanama, hotelima, kolibama, turističkim izletištima …

Zatim se vide kao neka „predavanja“, „tribinjanja“, pa onda: podignute ruke.

To je kao dokaz da je sve bilo demokratski.

Da će isti i dalje biti, to što je i sada.

Što su bili i oni pre njega.

I što će biti i oni koji dođu posle njega.

Bože, ima li igde ovako glupog naroda?

Koji je slep kod očiju?

Koji ne vidi, ono što bi svi videli?

Ili, mi ne shvatamo?

Možda narod želi baš ovo?

Da svaki sebi ukrade koju mrvicu sa trpeze, pa neka svet propadne.

A šta bi drugo moglo biti?

Opšti sunovrat.

Mi smo, takođe, krivi.

Za razliku od „vođa“ udruženja, mi priznajemo krivicu.

Krivi smo, jer smo verovali.

Verovali smo da će Ljubinko, kao pacijent i doktor, da bude drugačiji.

Drugačiji, od šablona, kojeg smo opisali, u uvodu.

Da će se boriti.

Da će se boriti za pacijente u državnim bolnicama i dijaliznim centrima, a ne za sebe.

Da neće uzimati pare od Big Farme.

Kao i svi ostali, pre njega.

Ko je pristao na šurovanje sa dijaliznim firmama, taj ne može brinuti o dijaliznim pacijentima.

Đavo će da ti pomogne, to je sigurno, ali čitaste li vi šta o Faustu, o Volandu i Azazelu?

Verovali smo da neće duvati u istu tikvu sa profesorima i načelnicima, koji su Big Farmi sluge zemaljske.

Verovali smo da je on čovek Prava i Pravde.

Čovek Ideja i Ideala.

Da ne misli samo na svoje blagoutrobije.

Istina je bila surova.

Otrežnjenje bolno.

Pogledajte sada na šta liči Dijaliza časopis.

Evo ga još jedan „Dragi prijatelji“ – još jedan dijalizni Kolumbo, oseća potrebu, da nam se OBRATI.

Obretenije njegovo, niučemu se ne razlikovaše od Miškovog: „Dobro jutro, Srbijo“.

Kakav umišljaj.

Koji su to bolesnici …

Kakvo izdavaštvo …

„Skupština je protekla u vrlo prijatnoj atmosferi i skoro sve odluke su donete jednoglasno“.

Eto, to je ta prijatnost, koja je jedna od svrha postojanja udruženja.

Nepodnošljiva lakoća prijatnosti. To su ljudi koji misle da je Milan Kundera obućar.

Nema ostavki, nema rezultata, nema kritike, nema ni rasprave, čak.

Godišnji Izveštaj o radu, opširan, maksimalno proširen obuhvata 4 rečenice.

Osnovano ovo, osnovano ono, sve udruženje do udruženja.

Doslovce piše ovako:

„U toku je formiranje još dva udruženja. To je rezultat aktivnosti Saveza.“

To je Rezultat!?!

Ništa drugo nemate?

„To je rezultat aktivnosti Saveza“ – a Savez za osnivanja saznaje listanjem APR sajta!?!

Pa u nastavku, kaže:

„Ljudi vide aktivnosti saveza i pridružuju se“ (!??!)

Usta moja, hvalite me!

Hoćete da vam kažemo šta ljudi vide?

Hoćete li ISTINU?!

Evo vam, šta ljudi vide:

To su vaše aktivnosti, sunce vam kalajisano!

Nemate vi drugih rezultata, sem oparivanja.

A neprofiteri?,  u naslovu?  Kobajagi.

Pa neka vam je sretno.

Mi ćemo drugim putem.

Ispali smo naivni, priznajemo.

Pomagali smo, koliko smo znali i mogli, ali više nećemo.

Promovisali smo SOBIRS i „novog“ predsednika, preko svake mere, celu kolumnu smo dali tom „Udruženju“, razobličavali mu „konkurente“, kad ono: sve ista banda.

Jednog od naših stručnih konsultanata smo mu davali, na ispomoć, da mu uobliči malo one papazjanije od tekstova. Pogledajte razliku između udarnih tekstova u prva 3 broja Dijaliza časopisa i onih posle. K’o nebo i zemlja.   (čika Velja dao bonu, ali više neće).

Vratili smo tu kolumnu, Gariju Petersonu, čoveku čiji je rad inspirisao nastanak ovog sajta.

Gari se u Americi bori protiv dijalizne farmakomafije (Big Farme).

Tamo pacijenti umiru k’o muve, važna je samo zarada. Big Farma kontroliše sve.

Nama se ovde uvodi taj, Zapadni model.

Mi to nećemo mirno posmatrati.

Nekako s jeseni, kreće Akcija!

Spremte se da nam se pridružite.

I mi izlazimo iz ilegale i nastavljamo borbu javno, u sred dijalizne arene, zajedno sa svima koji žele konkretna poboljšanja u srpskoj dijalizi. Moći ćete da nas vidite, i da nas čujete, i da nam se pridružite.

Do tada, ostajemo u vezi, preko ovog sokoćala na wordpressu, koje je jedino bilo slobodno, besplatno i spremno da nas pušta, bez da nam je tražilo bilo šta: pare, lične karte ili dupeljub, duboki.

A naći ćemo se na nekom Saboru.  Ili, Skupštini.

Lako ćete nas poznati …

Pojaviće se već neko od nas da kaže sudbonosno:

„Eto Dijalize, eto Pacijenata!  Rat farmakomafiji!“

Kojekude.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

.

.

Fotografije koje slede

su ilustracija za tekst o Čačku,

a dobijene su od ruskih hakera,

koji kontrolišu sve, uključujući i naše redakcijske izbore.

Вот, пожалуйста.

.

.

.

.

Napomena redakcije

Gornji tekstovi i oprema su redakcijski, pisani su „u tri ruke“, pod velikim temperaturama i malim dozama alkohola, pa se izvinjavamo čitaocima i saradnicima, na neodmerenostima i vulgarnijim izrazima, koji inače nisu karakteristika ovog sajta, ali pošto je i glavni korektor na odmoru, mi ostali smo dali sebi malo oduška, da mi to odradimo na svoj način.  Posebno se izvinjavamo našem stručnjaku i kvalifikovanom izveštaču iz Čačka, koji je agent i NKVD, pod kodnim imenom Rodoljub Čolaković, što smo mu prepričali temu, pa uz izvinjenje objavljujemo evo, i njegov tekst u originalu, kako bismo podstakli i ostale čitaoce da nam pišu, makar i svoje doživljaje sa letovanja. Evo, Rođinog teksta, da se svi uverite, kako piše doktor nauka, docent sa univerziteta Slomonosov:

Čačanski Kopernikanski obrt

Da se, kojim slučajem, znameniti filozof Imanuel Kant nije bavio gnoseologijom, već problemima dijaliznih pacijenata u Srbiji, svejedno bi ovih dana skovao termin „Kopernikanski obrt“. Pa i sam Nikola Kopernik ostao bi zbunjen novom činjenicom da se po prvi put „u novijoj istoriji“ ove zemlje u jednoj domaćoj bolnici krvna pumpa ne okreće oko nemačke ili švedske, već – japanske dijalizne mašine!

Srpska dijalizna planeta odavno je dojčecentrična (i tek pomalo, da se Vlasi ne dosete, švedocentrična). U prevodu – životi dijaliziranih osoba vrte se oko mašina i kompanija koje su uspostavile faktički duopol, na radost mahom proizvođača i distributera tih mašina i potrošnog materijala za te mašine, ali i svih onih koji od tih kompanija dobijaju razne vrste… pa, hajde da kažemo, podrške.

Ono malo preostale savesne stručne javnosti, raspoređeno tu i tamo po pojedinim dijaliznim centrima, uglavnom je mudro ćutalo i ignorisalo da se u srpskoj djalizi sve radi u interesu krupnog kapitala, a ništa u interesu pacijenata i same struke koja bi trebalo da bude na strani onih koje leči. Oni manje savesni i dalje su tvrdili da se pacijentova krv najlepše okreće oko nemačke krvne pumpe, u nemačkim krvnim linijama i unutar „nemačkih“ dijalizatora („Made in Južni Banat“), a potvrdu o tome dobijali na kojekakvim raskošnim kongresima i simpozijumima na koje su putovali besplatno, usput se po štandovima opskrbljujući hemijskim olovkama, notesčićima i sličnim suvenirima. Uz plaćene devizne dnevnice, podrazumeva se. Sponzor tih putovanja bio je slučajno upravo nepomenuta nemačka kompanija.

Kreatori dojčecentrične srpske dijalize u svojoj plemenitoj misiji zgrtanja kapitala na račun pacijenata i fonda koji im plaća lečenje nisu imali granica – osim uzimanja para na mašinama i potrošnom materijalu, redovno su dijaliznim centrima ispostavljali masne fakture za svaku servisnu intervenciju, ma koliko trivijalna ona bila, uz napomenu da servisiranje njihovih mašina ne sme da obavlja niko do njihovih „ovlašćenih servisera“. Naravno, i svi tenderi bili su „prilagođeni“ ovim uslovima poslovanja.

Sve dok početkom godine nije raspisan tender kao javna nabavka potrošnog materijala za dijalizu sa zakupom aparata za potrebe Opšte bolnice Čačak. Ovo je bio PRVI tender ove vrste u Srbiji, tj. prva prilika da se mašine za hemodijalizu nabave u potpunosti transparentno. Praktično, u pitanju je bila javna nabavka potrošnog materijala za dijalizu koji zavisi od tipa dijalizne mašine.

Nabavka je formirana u dve partije, jedna partija za 7 aparata za hemodijalizu sa potrošnim materijalom, a druga za 2 aparata. Specifikacijom su zahtevane mašine koje mogu da ponude praktično sve poznate svetske kompanije koje proizvode dijalizne aparate. Fer šansa je, dakle, data svima.

Princip tendera bio je sledeći – tražio se potrošni materijal na period od 3 godine koji obuhvata: AV linije za HD (80%), AV linije za HDF (20%), bikarbonat kertridži, sredstvo za dezinfekciju mašine, endotoksinski ultrafilteri za mašine, kao i zakup mašina za isti vremenski period. U toku trajanja zakupa mašina, dobavljač je dužan da besplatno vrši održavanje i servis mašina.

Šta je ovde inovativno? Prvo, na ovaj način, bolnica dolazi do potpuno novih mašina za dijalizu koje ne mora posebno da papreno plati. U isto vreme, neće biti prinuđena da plaća astronomske cene servisa i održavanja. Upravo su otvoreno bezobrazne cene usluga servisiranja i bile povod da OB Čačak raspiše ovakav vid javne nabavke. Ostvarena je, dakle, višestruka korist: potrošni materijal nabavljen je po realnim, ekonomskim cenama; da bi prodao svoj materijal, ponuđač je morao da bez naknade iznajmi i isporuči svoje nove mašine, što je, s obzirom na starost dijaliznog „voznog parka“ u Srbiji preko potrebno; najzad, proizvođač je uslovima nabavke sprečen da „muze“ novac kroz fakture za servisiranje operativnih mašina.

Tokom tendera, ispostavilo se da japanske mašine troše upola manju količinu endotoksinskih filtera (svaki od njih košta nekoliko stotina evra). Ni to nije bilo sve, ispostavilo se da japanska mašina troši manje sredstva za dezinfekciju, vode, električne energije, što čak nisu ni bili kriterijumi za dodelu javne nabavke, ali su te činjenice izazvale dodatni bes konkurencije.

Kako se bes pretvorio u agresiju, došli smo do informacija da je osoblju bolnice angažovanom na pripremi ove javne nabavke ozbiljno prećeno kojekakvim „pravnim radnjama“ i to baš od onih „poštenjačina“ koje su 2014. i 2015. prodavali svoje dijalizatore svima u Srbiji bez sprovedenih postupaka javne nabavke, dakle apsolutno protivzakonito i to po duplo većoj ceni od one po kojoj ih sada prodaju!

Na osnovu ovog tendera, a tokom maja meseca, u Opštu bolnicu Čačak su stigle i prve japanske mašine za hemodijalizu u Republici Srbiji. Početkom juna, japanska kompanija-proizvođač je obavila obuku stručnog medicinskog osoblja bolnice za rukovanje ovim mašinama, tako da sada po prvi put u Srbiji imamo dijalizne aparate koji nisu ni nemački ni švedski.

Ponekad se Kopernikanski obrti dese na mestima gde ih najmanje očekujemo. Jednom probijena, šema pokvarenjaka osuđena je na propast. Prema informacijama koje imamo, iste japanske mašine uskoro treba da stignu u jedan veliki prestonički dijalizni centar. I pri tome, u krajnjoj liniji, uopšte nije bitno da li su mašine japanske, nemačke ili američke – bitno je da budu dobavljane na zakonit i transparentan način, uz minimalan utrošak novca poreskih obveznika, a uz obezbeđivanje najvišeg nivoa kvaliteta hemodijalize za pacijente.

Dijaliza treba da se okreće oko interesa pacijenata, a ne obrnuto. Možda na teži način, ali naučiće to i oni koji su se svih ovih godina, svim silama, trudili da bude suprotno.

Rodoljub Čolaković, mlađi.

.

.

.

.

Вот и все.  Достаточно для умных.

Привет.

ДиаБлоГ – 2017

.

==================================================

========================

========

Dragi prijatelji!

Jedan predlog menja sve

Razmišljajući dugo o problemima nas dijaliznih bolesnika, a vezano i za ukupnu društveno-političku situaciju u zemlji, došao sam do interesantne ideje koju želim da podelim sa vama.

Naime, mnogo je ovde (a i drugde) pisano o psihičkim problemima dijaliznih bolesnika (1,2,3).

Maltene, svi smo mi skrenuli sa pravoga puta, a ko nije, hoće, akobogda.

Imamo kojekakve, depresije, neuroze, psihoze, psihoneuroze, i ko zna šta sve ne, barem sudeći prema akciji našeg Predsednika Ljubinka (dok ga članstvo ne raskrinka), koji se sa svojom psihoterapeutkinjom Slobodankom, namlati para od Ministarstva, “podržavajući” “projekte” psihoterapijske podrške pacijentima na dijalizi. Svaki Božiji vikend ova plavuša, po programu koji je utanačila sa Ljubinkom, za izvesnu sumu naših para, slika se i mantra nešto naivnim i zabludelim dijalizantima, koji nikad nisu pročitali (ovde) nijedan pravi tekst o stvarnom stanju u dijalizi.

A sa druge strane imamo prave probleme koje niko ne rešava. Najveći je problem sa nemilosrdnim Pravilnikom (6) koji samo jednoj petini pacijenata daje pravo na kvalitetniju hemodijalizu, to jest: hemodijafiltraciju (HDF). Ljubinka i ostale predsednike to ne interesuje, oni su pobegli na kućnu hemodijalizu i tamo naravno, svi imaju HDF.

Pojedini pacijenti su sami protestvovali protiv tog Pravilnika, Kosta i Slobodan su pisali u Politikinoj rubrici “Među nama” (4,5), raspravljalo se o tome čak i na par nefroloških skupova (od onih koji su imali petlju da kažu istinu), ali stvar, tj. Pravilnik se nije promenio. Doktorka Nada Dimcura i njena (slojevita) komisija, suzama ne veruju. Boga se ne boje, invalida se ne stide.

Prevođenjem pacijenata na HDF godišnje se može spasiti 33% ljudskih života više (7). To nije malo (ako je još nekome u ovoj državi stalo uopšte do očuvanja ljudskih života).

Zbog tog Pravilnika o dijalizi i lekari imaju probleme. Svakodnevno smo u prilici da ih posmatramo kako se muče da broj onih koji žele da imaju HDF uklope u već zadatih 20%.

Jedni stavljaju na HDF samo mlade pacijente, drugi samo zaposlene, treći one koji su kandidati za transplantaciju, četvrti one koji ih podmite, tj. spuste im nešto u džep (da se namaknu kriterijumi, i „medicinske“ indikacije), peti čekaju da neko važan interveniše za svakog pacijenta, da bi posle tražili protivuslugu, i tako dalje, i tome slično. Neki direktori dijaliznih centara rotiraju na HDF sve pacijente, podjednako, i mlade i stare i zaposlene i nezaposlene, po principu svima po malo. To isto izaziva nezadovoljstvo, jer su im neki pacijenti nezadovoljni zašto se ne primenjuju kriterijumi kao i u drugim centrima, i to oni koji njima idu u prilog, pa da HDF imaju stalno.

I na kraju, kao treću stranu imamo društvo, tj. javnost, koju zabole ona stvar za muke dijaliznih pacijenata, za njihove probleme i Pravilnike.

Narod gleda rijaliti programe, takmičenja, pesme, kvizove, i druge vrste zabave. Okupirani smo emisijama: Ja imam talenat, X-faktor, Plesom do snova, Zvezde Rio-Granda, Potera. Trenutak istine. Nikad nije kasno. 24 časa, sa Kesićem ili na njemu. Ovo je Srbija, Kursadžije.

Kad sam sve ove činjenice sastavio u svojoj glavi, odjednom sam shvatio kako jednostavno možemo rešiti naše dijalizne probleme.

Učinimo ih zabavnim!

Obezbedimo u svim dijaliznim centrima kamere i televizore, kao u Freseniusu, što imaju pacijenti. Zatim ćemo sve dijalize prenositi uživo, a dijalizni pacijenti će imati priliku da tokom ta 4 sata pokažu šta znaju. Svako će da spremi ono što najbolje zna. Nema toga od nas ko nije ubeđen da je zvezda, samo eto, nije imao priliku da se pokaže. Sada će imati. Pesma, recitacija, imitacija, gluma, ples, tverkovanje, bilo šta.

(Dobro de, tverkovanje neka ostane samo za sestre. One se i oblače tako kao da su baš za tu vrstu nastupa).

Nagrada će naravno biti Hemodijafiltracija, za onih 20% koji dobiju najviše bodova. A pobedniku Finalne emisije organizatori mogu uplatiti i transplantaciju u inostranstvu. Organizatori su, naravno, Fond, Ministarstvo zdravlja, Televizije sa nacionalno-sramotnom frekvencom, Udruženje nefrologa Srbije i Nefrološka i Transplantacijska sekcija SLD.

U žiriju, naravno, obavezno mora biti Predsednica komisije za dijalizu, Predsednica Udruženja nefrologa, Predsednica nefrološke sekcije SLD, direktori najvećih nefroloških klinika i dijaliznih centara u Srbiji, RFZO direktor za dijalizu i Republički koordinator za dijalizu i transplantaciju.

To je baš onako evropski. Obezbeđena je ravnopravnost, i nacionalna i verska i polna, a gejeva i lezbejki će biti i više od obaveznog minimuma.

Kožne stolice, koje idu gore-dole. To obavezno. Čudo tehnike. Bez toga se blejači ne mogu impresionirati. (Tu bi doduše moglo biti i problema, pošto doktori i funkcioneri hrle samo na stolice za gore, a nikako za nadole, te im u tom smislu objasniti, da je sve to samo šou).

Gledaoce prikupiti sa obećanjem o sendviču i par stotina dinara dnevnice, ali samo za one koji su pismeni da pročitaju kad im se upali reč “Aplauz”, da tada treba da udaraju dlanom o dlan i da arlauču.

Za voditelja treba pronaći nekog polupismenog blentu, obavezno žvalavog, koji će se non-stop kreveljiti, nadvikivati sa svima, i stalno mora ponavljati: “Dragi prijatelji”, “Dragi prijatelji”. Izgleda da narod baš to najviše voli.

Pa da vidiš, majčin sine, kako izgleda kad pacijent zapeva. Pacijenti su i do sada redovno zapevali, ali na to niko nije obraćao pažnju.

Sad, kad čujete “Zajdi, zajdi ..” a to je inače tonalitet kojim pacijenti dozivaju sestre u salu kad ih uhvati grč u potkolenicama …

Ostaćete bez glasa, kao i svi mi koji ultrafiltracijom skidamo više od 4 litra.

A dole na kaironu ide tekst: Ako hoćete da HDF dobije bolesnik Vladimir Perić, pritisnite taster 4, ako želite da ispadne takmičar Saša Davidović, pritisnite taster 9.

Dobro veče, Beograde. Evo kako je glasao žiri iz Stare Pazove: Dva poena takmičaru na dijaliznom mestu broj sedam, iz Tutina.” Pa onda idu ostali. Već shvatate šemu. Evo kako je glasao žiri iz KBC Zemun: Za kompoziciju pod rednim brojem 8, “Ti si mene Šejkil, Šejkil, O-Nil” 12 poena! I tako dalje, i tako redom..

Mislim da je ovo najpošteniji mogući izbor i najdemokratskiji odabir pacijenata. Jer, sada osim doktora (stručni žiri), učestvuje i publika u studiju, publika kraj malih ekrana (TV prijemnika), kao i šira javnost, svi oni koji imaju mobilne ili fiksne telefone. Dakle, došlo je do podruštvljavanja u odlučivanju, a demokratija je zagarantovana samim tim što na tim istim televizijama gostuju i najviši predstavnici države, vlade i parlamenta. I pozicija i opozicija. I oni prolaze kroz isti sistem.

A i red je da bolju dijalizu, ili transplantaciju, dobiju oni koji nešto vrede, koji imaju neki talenat, koji nešto znaju …   (Krajnje je vreme da se raskrsti sa Andersenom i njegovim favorizovanjem mrava, ovo je vreme za andrićevsku Asku).

Svaki drugi kriterijum je neadekvatan, a narod najbolje ume da proceni ko koliko vredi.

U epizodi Potera, Tragač da bude Zvonalis, Sneška, ili Ljubinko, pošto oni misle da sve znaju o dijalizi i da uvek mogu da isteraju svoje. (Ili možda ipak, Miško. On ima najveće stado, i zna kako se ono tera i bez kera).

Novine, i web-portali uobičajeno će da se utrkuju sa naslovima: “Pacijent Ratko pokidao na gitari”, “Dule iz KCS šokirao publiku”, “Žiri zanemeo posle nastupa Rijane sa VMA”, “Serviser podigao celu salu na noge” (pustio im koncentrat sa malo kalcijuma?), “Freseniusove zvezde imaju najbolji rep”, “Medikonova Slađa pokazala dekolte”, “Mile iz KC Niš vadio budalu”, “Najbolja salsa ikada, Merima oduvala KBC Zvezdara”, “Zoki i Stana pokazali nove fistule”, “Gorica iz Zemuna podigla suvu težinu, fanovi zabrinuti”, “Milena iz KC Kragujevac priznala da je u detinjstvu bila na peritoneumskoj dijalizi”, “Aca iz Subotice promenio sestru koja ga je godinama punktirala”, “Ljubinko iz Bora prešao na kućnu HD, Zvonalis oduševljen”, “Kad je video šta stavljamo na fistule, žiri odlepio”, “Joci iz Aranđelovca trombozirao set, on nastavio kao da se ništa nije dogodilo”, “Jelena iz Šapca bila na infuziji”, “Milan iz Stare Pazove dobio uput za gastroenterologa”, “Ratko optužio dijalizator za lošu formu”, “Istražujemo: Kakve pacijente sestre zapravo žele?”, “Saznajte koji ste dijalizni tip pacijenta”.

Eto, dragi prijatelji, to su samo neki od naslova koji će nas sigurno zapljusnuti posle jedne ovako neminovne promene koncepcije i uređivačke politike u našim mejn-šiš (engl.main-stream) medijima.

Između nastupa ima da budu reklame. Naročito one subliminalne poruke tipa: svinjski but 199,99. To ne može da omane. Milijardu puta narodu da pustiš tu foru sa koma 99, on će opet nasesti i neće mu biti čudno zašto su sad svi naši proizvodi i sve njihove cene: koma 99. Da se onesvestiš.

Osim reklama, stalno treba da idu i najave ostalih zabavnih emisija. Ja, na primer, obožavam one emisije kad otvaraju garaže, da vidimo ko je šta dobio. Ili kako majstori od krntija naprave dobar automobil i još zarade dosta para, pri tome. Ili, ko će napraviti bolju tortu. Izbor venčanice, na primer, ili američko rvanje, to su neprevaziđena uzbuđenja. A tek zalagaonice za procenu vrednosti ili ono kad rastavljaju aparate u delove, to je bre edukacija, a ne ono što su nama nametali kroz zastareli obrazovni sistem.

Dakle, da se vratim na naše dijalizne muke, ovakvim konceptom bi bili rešeni svi naši dijalizni problemi: prestale bi psihičke promene u dijaliznih pacijenata, doktori ne bi morali da lupaju glavu kome da daju kvalitetniju dijalizu, pacijenti bi se aktivno uključili u savremene društvene tokove, mi sami bi glasanjem odlučivali o tome ko će ići dalje u život, a ko će čekati priliku u novom ciklusu, i naravno, do tada će morati, vredno vežbati.

Na ovom mestu bih stao.

Idem i ja da se pripremam.

Da vežbam.

Donje lage.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

================================================

           

.

            

.

           

           

.

           

.

.

.

.

           

.

     

.

      

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

            

.

     

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

    

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

     

.

          

.

      .

====================================================

 

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

Koliko je realno hemodijafiltracija (HDF) skuplja od obične (high-flux) hemodijalize?

Poštovani čitaoci,

pitanje iz naslova je jedno od najčešće postavljanih pitanja na ovom sajtu, pa smo odlučili da odgovoru na ovo pitanje posvetimo ceo jedan post. Naglasak je, kao što pretpostavljate, na reči REALNO – jer kod nas, u Srbiji, i Republici Srpskoj, sve je naravno: NEREALNO skuplje, pa i HDF.

Dakle, u našim ranijim tekstovima, dokazali smo vam da je danas obična hemodijaliza samo ona takozvana high-flux dijaliza, tj. dijaliza sa dijalizatorima visoko-protočnih (high-flux) membrana. Iste membrane i dijalizatori su i za HDF.

Nisko-protočne (low-flux) membrane je dozvoljeno koristiti samo onda kada za pacijenta nije poželjno da dijaliza bude kvalitetna. Bili smo prvi u državi, kada smo na ovom sajtu ismevali „stručnost“ komisije koja je „pravilnikom“ tražila da ovih dijaliza bude 50% od svih HD (1)! Danas o tome govore svi, čak i pravnici iz RZZO to znaju, da je dijalizatora sa nisko-protočnim membranama potrebno manje od 10% od svih dijalizatora, a i tada se isti mogu koristiti samo u centrima gde ima mnogo prvih ili početnih hemodijaliza, odnosno kada HD ne treba da bude mnogo efikasna.

Površina membrane, odnosno veličina dijalizatora, za odrasle pacijente treba biti određena u rasponu od 1,3 do 2,5 m2 zavisno od veličine pacijenta, odnosno od njegovog indeksa telesne mase (body mass index, BMI). Kada se odredi potrebna površina membrane dijalizatora, onda treba znati da za pacijente sa anemijom, srčanim ili drugim intradijaliznim tegobama, treba izabrati dijalizator čiji je volumen punjenja što manji, pri toj istoj površini, kako se navedene tegobe ne bi pogoršale odvlačenjem veće količine krvi u dijalizator.

Kad smo dakle, naučili pravnike, ekonomiste i ugledne nefrologe, šta je suština kvalitetne hemodijalize, onda nam je ostao lakši deo posla, da ih naučimo šta je najkvalitetnija hemodijalizna procedura.

Ako je dakle, standardna ili obična hemodijaliza, ona koja se izvodi dijalizatorima sa high-flux membranom, onda zamislite da ste u tom dijalizatoru uradili jedno dodatno propiranje krvi sa još 30 ili 60 litara dijalizne tečnosti, i to je to: hemodijafiltracija, najkvalitetnija dijalizna procedura.

Kad se već troši, ne malih: 120 litara dijalizne tečnosti (toliko se standardno troši pri običnoj HD, 500 ml/min) nek se potroši i dodatnih 30-60 litara te tečnosti, ali će smrtnost pacijenata, odjednom biti 30% manja!

Naravno, aparat za HDF mora imati dodatnu pumpu za ovu dodatnu (supstitucijsku) tečnost i mora imati dodatne bakteriološke filtere, jer se ova tečnost ubacuje direktno u krv. To je sad svima jasno.

Ostaje nejasno, zašto je uvažena „stručna“ nefrološka Komisija u Pravilniku dozvolila samo 20% HDF od svih učinjenih HD!?!

Posebno je dozvolila čisti greh, a to je da se i na aparatu za HDF radi samo obična HD, jer tako nalaže Pravilnik!

Jedino logično obrazloženje je da su „visokostručni“ nefrološki muljatori uradili taj Pravilnik po želji dijaliznih farmakomafijaša (Hrvatčević & company), kako bi što više pacijenata tražilo da pređe u privatne dijalizne centre, koji svima daju 100% HDF, po istoj ceni kao i za standardnu HD. Ili da svi pređu na kućnu hemodijalizu, gde takođe svi (100%) mogu dobijati HDF, i sav originalni materijal, bez tendera, a o trošku istog RFZO Beograd.

Obrazloženje da naša država nema para da bi dala veći procenat HDF-a (kao Slovenija, npr. koja daje 65% HDF), je potpuno netačno, jer kao što je to pokazano na prošlogodišnjem decembarskom nefrološkom simpozijumu time se ne ostvaruju NIKAKVE uštede (2). Naprotiv, neracionalno se primenjuju već nabavljena skupa sredstva (aparati i filteri za HDF), pa bi neko i za to mogao snositi odgovornost! Cena za skupe HDF aparate je već plaćena, oni će svakako trošiti 2 bakteriološka filtera (i za običnu HD), svakako će trošiti isti high-flux dijalizator (i za običnu HD), samo, u inat pacijentima i medicinskoj etici: neće raditi HDF, nego običnu HD, što se moglo postići i za 26000 dinara manje-koliko košta 1 bakteriološki filter!

I, pri tome će se svi pozivati na Pravilnik.

Kao da je tih nekoliko napabirčenih stranica: Sveto pismo.

Od prvih izdanja tog „Pravilnika“, mi smo ga ismejavali, kritikovali i uspevali da nateramo „mnogouvažene“ „visokostručne“ srpske nefrologe, da priznaju svoje budalaštine i da ih promene, i to nam je nekoliko puta uspevalo: pisali su i brisali, ponovo, menjali ili bili menjani, ali nešto se ipak … popravljalo.

(Nije lako „visokomudrenim“ „preposvećenim“ nefrolozima srpskim priznati da su ispadali budale i neznalice, ali … izmene i dopune istog Pravilnika, to potvrđuju).

Jedino od čega neće da odustanu jeste: maksimalno 20% HDF !?!?!?!

To ne daju.

Spremni su izgleda, za tu restrikciju, da pruže odsudni otpor (ono kao na Ljubinom grobu).

A mogli bi bar da uvaže činjenicu da naša država ima najgoru ili najslabije organizovanu transplantaciju u Evropi, pa kad već nemamo nikakvu transplantaciju red je da nam bar omogući kvalitetnu on-line hemodijafiltraciju, svima! Ili bar, da dozvoli primenu HDF na svim aparatima koji su aparati za HDF!!! Ljudi, neko će i zbog ovoga da odgovara, kad-tad.

Pisali su pacijenti svima nadležnima, žalili se u tabloidima i u dnevnoj štampi, Politikina rubrika „Među nama“ bila je puna protesta dijaliznih pacijenata, ali ništa … Svugde muk i ignorancija. Zabole nadležne za HDF!

Protesti pacijenata3

Primetno je takođe da se žalbama protiv ograničenja HDF nisu pridružili Zvonalis i Švaba Miškolc.

Čuveni dijalizni plaćenik Zvonalis, koji se ne skida sa tastature, piše svima i protestvuje za bilo koga, i ko jeste „njegov“, tj. na kućnoj hemodijafiltraciji, i ko nije, ali za HDF – NE, nikada, ni reči!

Štaviše, razvodnjava proteste zbog nedostatka HDF: kao, pitanje je da li bi to uopšte trebalo dati u državnim centrima, pa ko zna kakva im je voda tamo, pa to i mora biti skuplje jer su FMC i Gambro davali aparate godinama… i sve tako, baš onako kako odgovara Freseniusu i Gambru. Sam Zvonko bi urliknuo do nebesa da mu samo jedan HDF tretman smanje na običnu HD, a baš bismo voleli da znamo ko je njima na kućnim hemodijafiltracijama proverio (kada, gde i kako) da li im kvalitet vode ispunjava uslove za HDF? Reći ćemo vam odmah: nije niko. A i da neko hoće, nema gde. Spašava ih samo redovno menjanje bakterioloških i endotoksinskih filtera na dijaliznim aparatima (to Fond plaća), inače što se struke ili propisa tiče: sve se to može zatvoriti sutra! Bez ikakvih problema. Sa jedinom idejom da se zaštite ljudi i ispoštuju važeći stručni propisi. (Posebno što krvavi dijalizni otpad odlažu u obične komunalne kontejnere, krišom u komšiluku, zamotaju i bace kad ih niko ne gleda).

E, baš, zbog te potencijalne opasnosti, da bi i njihove HDF mogle doći pod udar „preispitivanja“ udruženje pacijenata na kućnoj hemodijafiltraciji ćuti i neće da podrži proteste pacijenata iz državnih centara, pa makar tamo svi imali dijalize sa nisko-protočnim low-flux dijalizatorima i makar svi imali 35% veću smrtnost i makar svi pocrkali!

Švaba Miškolc i njegovo „vojvođansko“ udruženje pacijenata, koje Fresenius direktno finansijski podmazuje, nikada nisu u „svom“ časopisu pokrenuli temu nedovoljnog procenta HDF za pacijente u državnim centrima. Ali, zato u svakom broju „Predsednik“ klikće: „Dobro jutro, Srbijo“. Piše čovek uvodnike i prenosi situaciju sa gradilišta Fresenius fabrike AV linija. To je inače kontejner gde će srpske radnice za najbedniju nadoknadu pod nemačkim korbačem udisati otrovni lepak spajajući PVC creva nabavljena na dalekom istoku. Naravno, sve je to subvencionisano iz naših džepova, da bi stranci odneli što veći profit. (Za domaće preduzetnike, subvencije nisu predviđene, njima samo sleduju kritike za nedostatak preduzetničkog duha?!).

Toliko o solidarnosti među pacijentima. O humanizmu onih koji su se dočepali bolje dijalizne metode. Pitajte ih, slobodno, da li bi iko od tih pacijenata ikada ustupio bar jedan svoj HDF tretman nekome drugome. Nekome ko je isto tako mlad, željan života i zaplašen komplikacijama. To je pravo lice naše solidarnosti. Sutra će taj što je na HDF-u da apeluje na javnost da mu se skupe pare za transplantaciju inače će umreti na toj hemodijafiltraciji, jer to je isto dijaliza, a dijaliza je, zna se, u javnosti nešto najgore što čoveka može snaći.

I naivni će mu poverovati. O temi lažne ugroženosti, licemernim apelima na solidarnost i prevarama koje vrše bolesnici, njihove porodice, i mnogi zdravstveni muljatori (svi navedeni su od toga napravili poseban biznis) – o tome ćemo u nekom narednom postu, jer je to značajna tema i zaslužuje poseban osvrt.

Da se vratimo na pitanje cene HDF-a.

Već smo vam govorili da je jedina razlika u potrošnom materijalu između HD i HDF ono famozno PVC crevo, za infuziju HDF tečnosti, za koje je FMC procenio da košta 1700 dinara.

Iako su sami proizveli aparat 5008 za kojeg su tvrdili da je univerzalan, tj. da istim potrošnim materijalom, istim setom, može da radi bilo koju dijaliznu proceduru: HD, HF ili HDF (dovoljno je da korisnik samo pritisne odgovarajući taster), odjednom su (2009) u Srbiji napustili tu priču, i sami sebe demantovali, stvarajući posebne PVC linije za običnu HD, a poskupljujući one univerzalne (za HD i HDF) na celih 1700 dinara.

U Republici Srpskoj, još gore: tražili su i dobili 20 evra više po tretmanu, za svaku HDF. Iako je i tamo bio isti potrošni materijal, na istom njihovom F5008 aparatu.

Zašto dakle tolika razlika u ceni?

Ko puni džepove na nesreći dijaliznih pacijenata?

Da li je to samo Freseniusova farmakomafija, ili tu ima i domaćih saučesnika?

To pitanje će izgleda, sačekati neka bolja vremena za rešavanje.

Da sada vidimo kolika je zaista razlika u ceni svega potrošenog za standardnu HD i za HDF?

Pročitali smo sve svetske nefrološke stručnjake i njihove stručne članke na ovu temu.

Na primer ove:

Mazairac i saradnici, 2013. godine, kažu:

HDF je oko 3,6% skuplja od one (najlošije) low-flux HD! Samo 3,6%!!

(Mazairac et al. The cost–utility of haemodiafiltration versus haemodialysis in the CONTRAST Study. NDT 2013;28:1865-1873.)

Lebourg i saradnici, 2013. godine kažu:

Dodatni trošak po jednom HDF tretmanu varira od (minus) -1,29 do (plus) +4,58 evra u odnosu na HD. Znači u proseku je HDF tretman skuplji za oko 3,29 evra.

(Lebourg et al. Online hemodiafiltration: is it really more expensive? Nephrol Ther 2013; 9:209-214)

Japanski stručnjak, Takura i saradnici, 2013. godine, objavljuje da se sa HDF ostvaruju čak i uštede, u odnosu na standardnu HD!

(Takura et al. Cost-effectiveness analysis of on-line hemodiafiltration in Japan. Blood Purif 2013; 35 suppl 1:85-89.)

Oates i saradnici, 2012. godine, kažu:

HDF je skuplja za oko £1.16 po tretmanu, od high-flux HD. HDF je čak jeftinija od high-flux HD, kada se nabavlja univerzalni AV set sa infuzionom linijom.

(Oates et al. Cost comparison of online haemodiafiltration with high-flux haemodialysis. J nephrol 2012; 25:192-197.)

Eto, to kaže struka! Objektivna, svetska nefrološka nauka:

HDF je skuplja oko 3 evra od standardne HD!

Tri evra, druže! (Htedoh da zaurlam …)

Znači za samo 3 evra smrtnost dijaliznih pacijenata bi mogla biti 33% manja.

Kako god da su stručnjaci računali, razlika zaista nije vredna pomena.

Jedni su računali veće troškove posebnih aparata za HDF, zatim dodatnih bakterioloških i endotoksinskih filtera, pa cena utrošene vode, plus cene laboratorijskih analiza vode, cena bolničkih lečenja, cena duže radne sposobnosti, cene potrošenih lekova, npr. preparata eritropoetina ili vezivača fosfata …

Daćemo Vam i gotov, konkretan, primer, dokaz, poređenje strukture cene, tj. potrošnog materijala za HD i HDF.

Uzećemo, namerno, državu Englesku, gde su i standard, i cene i primanja, mnogo veća nego kod nas, pa ćemo tamo naći da u dijaliznom centru koji pripada Kraljevskoj Univerzitetskoj Nefrološkoj Klinici, klinici Medicinskog fakulteta u Londonu, ovako izgledaju cene za HD i cene za HDF, a naravno sve na Fresenius aparatima i sa najskupljim Fresenius dijalizatorima:

Struktura cene HD vs HDF

(Cene su sa uračunatim 20%-nim PDV-om, izražene su u britanskim funtama, za konverziju u evre pomnožiti sa 1,14)

Tako je u Engleskoj, gde je prosečna dužina čekanja na transplantirani bubreg do 2 godine. U takvim zemljama zaista nije bitno koliko je procenata pacijenata na HDF, ali tamo gde je transplantirani bubreg misaona imenica, tamo je jako bitno imati što kvalitetniju hemodijafiltraciju.

Znači, svetska nefrološka nauka, svim mogućim poređenjima i analizama, je našla maksimalnu razliku u ceni tretmana između HD i HDF od oko 3 evra.

Dakle, nijedan od tih evropskih i svetskih autoriteta nije našao da je razlika u ceni tolika kao u Srbiji ili u Republici Srpskoj.

Zašto?

Zato što ovo stanje kod nas nije pitanje za nauku, nego za policiju.

Samo od kriminalističke policije ćemo dobiti odgovor zašto je nešto što košta 3 evra više, Srbima prodavano za 20 evra više.

Dočekaćemo i taj dan.

Akobogda.

I sve dok se to ne desi,

pozdravljaćemo vas sve sa:

Dogodine na HDF-u!

.

.

.

DiaBloG – 2015

 .

.

.

Još sličnih tekstova:

Reče i Kosta da je dosta!

Tražimo HDF za SVE!

Francisco Maduell: Prednosti hemodijafiltracije su naučno dokazane!

Napravilo pravilnik, opet

Popravljalo Pravilnik, Ponovo

Da li će sve ovo ostati Među nama?

http://www.sobirs.org/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf

Zašto udruženja dijaliznih bolesnika u Srbiji ne smeju nikada nijednu reč da kažu protiv firme Fresenijus?

Težak položaj dijaliznih pacijenata u Republici Srpskoj

.     .     .

.     .     .     .     .     .

F5008 predn.2.     .     .

HDF-G

.     .     .

.     .     .     .     .     .


Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva

Protestno pismo predstavništva japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva

Posle teksta Kako nam se nabavljaju dijalizatori i Rasprave između Fonda zdravstva i Freseniusa o nabavci dijalizatora u Srbiji, donosimo vam i drugu raspravu, ovaj put između RFZO i predstavništva japanske firme Nipro. Takođe, vrlo zanimljivo štivo, indikativno za kritičko sagledavanje načina na koji nam se nabavljaju, za nas, najvažnija medicinska sredstva.

Pismo predstavništva japanske firme Nipro u Srbiji je zvanični i originalni dokument iz dokumentacije Fonda zdravstva Srbije, donosimo ga u celini, bez skraćenja:

Republički fond za zdravstveno osiguranje

Direktoru

Jovana Marinovića 2, 11000 Beograd

  • Globalni osvrt na stanje nabavki materijala za dijalizu u Republici Srbiji u formi odgovora na navode RFZO iznete u dokumentu 08/2 br. 404-1-53/14-11, „Dodatno pojašnjenje u vezi sa pripremom ponude u javnoj nabavci materijala za dijalizu – dijalizatori za period od godinu dana, br. JN 404-1-110/14-66“

Poštovani,

Kao ovlašćeno lice privrednog društva «Diamed» d.o.o. Beograd koje na teritoriji Republike Srbije zastupa i distribuira proizvode NIPRO Corporation, Osaka, Japan, osećam potrebu, ali i moralnu, ljudsku i profesionalnu obavezu da odreagujem na Vaše navode iznete u Dodatnom pojašnjenju 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. a u vezi javne nabavke dijalizatora JN br. 404-1-110/14-66 raspisane od strane RFZO kao naručioca. Nalazim da su mnogi od iznetih navoda potpuno netačni, a mnogi su posledica očiglednog uticaja na Vas kao naručioca. Ujedno, ovim dopisom želimo i da Vam ukažemo na neke činjenice koje Vam možda do sada nisu poznate, a od izuzetnog su značaja za Vas kao praktično jedinog tela odgovornog za nabavku materijala za dijalizu u Republici Srbiji, ali i za krajnje korisnike – pacijente, njih blizu 5.000, koji se svakodnevno leče na dijalizi u Republici Srbiji.

Posebno naglašavam da nam je, kao društveno odgovornoj kompaniji, jedini cilj unapređenje sistema nabavke materijala za dijalizu.

Ovom prilikom, iskoristiću Vaše Dodatno pojašnjenje 08/2 br. 404-1-53/14-11 da citirajući Vaš originalni tekst (u daljem tekstu prikazan kao ћирилични фонт) prokomentarišem sve sporne, nejasne ili neistinite navode, ali i navode sa kojima se slažemo.

I  „Наручилац се, приликом дефинисања односа количина дијализатора према начину стерилизације руковођен пре свега економским разлозима и потребом да се обезбеди сигурност у снадбевању.“ …

Teško je poverovati da se RFZO kao naručilac ovde vodio ekonomskim razlozima imajući u vidu da je tokom 2013. godine, kada je omogućeno da ravnopravan tretman u javnim nabavkama imaju dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem (Gamma i E-beam), upravo postignuta najniža cena dijalizatora u Republici Srbiji u poslednjih 15 godina (a verovatno i mnogo više), i RFZO-u omogućena višemilionska ušteda na ovoj vrsti materijala. Ne postoji nijedan suvisao i ekonomski opravdan razlog da se ponovo pruži prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom u odnosu na dijalizatore sterilisane jonizujućim zračenjem. Logički je nerazumljiv citirani navod RFZO-a koji, paradoksalno, dovodi do zaključka da je za RFZO ekonomski potpuno opravdano dati prednost dijalizatorima čija je cena godinama u nazad bila takva da je omogućavala ogromno odlivanje novca iz Budžeta RFZO van Republike Srbije, ali i u džepove određenih lokalnih moćnika.

Takođe nije jasno kako će se obezbediti sigurnost u snabdevanju davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom. Dalje u tekstu Vašeg dokumenta 08/2 br. 404-1-53/14-11, RFZO se jasno opredelio da svesno daje prednost kompanijama koje nude dijalizatore sterilisane vodenom parom da bi se smanjio rizik da Vas upravo te kompanije ostave bez drugih vrsta materijala i usluga. Dalje, tokom 2013. kada je omogućeno da ravnopravan tretman u javnim nabavkama imaju dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem, nije bilo problema u sigurnosti snabdevanja dijalizatorima, pogotovo u snabdevanju dijalizatorima proizvođača NIPRO Korporacije sterilisanim Gamma zracima. Upravo ovi dijalizatori su imali ne veliki ali ipak značajan udeo na prošlogodišnjem tržištu. U tom smislu ponovo nije jasno kako će se ograničavanjem pristupa ovim dijalizatorima obezbediti sigurnost u snabdevanju.

Kao dokaz neuspešnosti ovakvog postupanja RFZO mogu Vam navesti sledeće: – upravo jedna od kompanija čije ste interese pokušali da zaštitite ovakvim davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom je uložila zahtev za zaštitu prava kojim je obustavljen postupak trenutno aktuelne javne nabavke dijalizatora, i onemogućeno je blagovremeno, pravovremeno, pouzdano i legalno snabdevanje ovom vrstom materijala. Na koji način u ovom slučaju RFZO kao naručilac tumači svoj navod da se davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom rukovodio potrebom da se obezbedi sigurnost u snabdevanju?

Jedini problemi koji su tokom 2013. godine onemogućavali sigurnost u snabdevanju zdravstvenih ustanova dijalizatorima, bili su problemi koji su izazvani nepravovremenim i/ili nekorektnim raspisivanjem javnih nabavki ove vrste materijala od strane RFZO. Ovi problemi nisu bili do dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem nego su isključivo do RFZO kao naručioca u javnim nabavkama materijala za dijalizu. U prošlogodišnjim dokumentima vezanim za ove javne nabavke, RFZO licemerno tvrdi da zahtevima za zaštitu prava ponuđači opstruiraju javne nabavke materijala za dijalizu. Prvo, skoro svi ovi zahtevi su bili usvojeni od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je delimično ili u potpunosti poništavala ove javne nabavke, potvrđujući osnovanost podnetih zahteva za zaštitu prava. Drugo, legitimno je pravo svakog ponuđača ili zainteresovanog lica da brani svoja prava za koja smatra da su mu ugrožena. Treće, svako rešenje Republičke komisije kojim je osporena neka od Vaših javnih nabavki materijala za dijalizu sadržalo je odredbu da ukoliko naručilac ponovo organizuje sličnu javnu nabavku, mora u njoj ispraviti sve nedostatke zbog kojih je predmetna javna nabavka osporena/poništena. RFZO to nije činio, već je iz jedne u drugu javnu nabavku ponavljao iste greške, a ponuđače koji ponovo ulažu zahteve za zaštitu prava RFZO je ponovo optuživao da opstruiraju javnu nabavku. Logično gledano, konstantno ponavljanje iste ili slične greške nije spontana stvar već svesno činjenje propusta, čime se postiže svesno stvaranje izgovora za optuživanje ponuđača koji se ne mire sa raspisivanjem nabavki pod bilo kakvim uslovima, ali i izgovora za raspisivanje javnih nabavki po hitnom postupku, kojima se zaobilaze mnoge odredbe važećeg Zakona o javnim nabavkama. Ovakvo postupanje RFZO predstavlja klasičan primer zloupotrebe odredbi Zakona o javnim nabavkama. Ova zloupotreba formalizovana je stvaranjem legislativne opstrukcije u snabdevanju materijalom za dijalizu koji je neophodan za život hroničnih bubrežnih bolesnika, samo da bi se stvorila situacija hitnosti, koja bi opravdala primenu hitnog pregovaračkog postupka. Situacija sa trenutno aktuelnom javnom nabavkom dijalizatora (JN br. 404-1-110/14-66) govori u prilog tome – Konkursna dokumentacija u ovoj javnoj nabavci, pored mnogih svojih nedostataka, čak i ne sadrži obrazac strukture cene, dokument koji prema važećem Zakonu o javnim nabavkama predstavlja deo obavezne sadržine konkursne dokumentacije. Na ovaj način formirana konkursna dokumentacija predstavlja otvorena vrata da se ova javna nabavka poništi iz proceduralnih razloga. Ja sam svestan činjenice da RFZO može na hiljade načina obrazlagati ovakve svoje postupke, ali definitivan rezultat je da RFZO svesno nije organizovao blagovremene i kvalitene javne nabavke materijala za dijalizu, a koje bi obezbedile sigurnost u snabdevanju. Kao dokaz ove tvrdnje poslužiću se poslednjom realizovanom javnom nabavkom materijala za dijalizu, JN br. 404-3-110/13-130 čiji je postupak sproveden novembra / decembra 2013. godine. Naime, još 12.12.2013. godine RFZO je upoznat da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki svojim rešenjem poništila u potpunosti ovu javnu nabavku, u fazi pre potpisivanja ugovora. Ovog trenutka nema potrebe da detaljno ulazim u činjenicu da je RFZO posle toga potpuno nelegitimno nastavio realizaciju ove javne nabavke pod izgovorom hitnosti rešavanja problema u snabdevanju koji je opet sam RFZO izazvao.

Nipro standČinjenica je da RFZO od 12.12.2013. pa do 09.05.2014. (skoro punih 6 meseci) kao naručilac nije ni pokušao da realizuje drugu, legitimnu javnu nabavku materijala za dijalizu, ne bi li pravovremeno i na legalan način omogućio snabdevanje zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji materijalom za dijalizu. Ovo govori u prilog svemu osim u prilog opredeljenosti RFZO da obezbedi sigurnost u snabdevanju dijaliznim materijalom.

Ovog trenutka se nalazimo u veoma paradoksalnoj situaciji, gde RFZO funkcioniše protiv sopstvenih obaveza i interesa, a privredno društvo DiAMED d.o.o., sa svojim vlasnicima i NIPRO Korporacijom kao krajnjim principalom, ulažući svoje sopstvene resurse vodi iscrpljujuću borbu sa duboko ukorenjenim monopolom, nepoštovanjem zakona, nelojalnom konkurencijom, formiranjem i zloupotrebom monopolskog položaja, izigravanjem Zakona o javnim nabavkama, rigidnošću sistema i nedostatkom volje i/ili mogućnosti da se loše stvari promene. Privredno društvo DiAMED d.o.o. čini to prvenstveno u interesu zaštite pacijenata, ali i Budžeta RFZO, kao i Republike Srbije, a u poslovnom smislu radi zaštite interesa NIPRO Korporacije, i postavljanja NIPRO proizvoda za dijalizu na mesto koje opravdano zaslužuju.

II – Дијализни центри у Србији, до сада, практично и нису снадбевани дијализаторима стерилисаним јонизујућим зрачењем. Разлози за то у овом тренутку нису од значаја, с обзиром да је Наручилац у претходном периоду уклонио све административне препреке за улазак таквих дијализатора на тржиште Србије. С обзиром да је јасно да велики део стручне јавности и удружења пацијената (Удружење дијализних пацијената са ВМА, Удружење бубрежних болесника и пацијената и инвалида на кућној дијализи Републике Србије „Реналис“, Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије и Удружење инвалида Србије на кућној дијализи Београд), који су своје недвосмислено мишљење изнели на бројним састанцима одржаним у просторијама Републичког фонда, преферира употребу дијализатора стерилисаних воденом паром, сматрамо да је нужно постепено увођење дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем у употребу у дијализним центрима из Плана мреже. Наручилац посебно мора да води рачуна и о пацијентима и њиховим захтевима, имајући у виду стање у којем се ти пацијенти налазе. Постепеним увођењем и показивањем резултата који се постижу са таквим дијализаторима сматрамо да ће се на најбољи могући начин одагнати све сумње које постоје према дијализаторима стерилисаним јонизирајућим зрачењем.“

Protivno iznetom navodu već u prvoj rečenici prethodnog citata, ističemo lako provreljivu činjenicu da su tokom 2013. godine dijalizni centri u Srbiji su snabdeveni sa oko 15-20 % dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem. Tačan procenat nije lako utvrditi jer je solidan deo dijalizatora nabavljen potpuno netransparentno, mimo bilo kakvih javnih nabavki. Obrazloženje – RFZO je u javnim nabavkama dijaliznog materijala planirao nabavku dijalizatora u broju koji je manji od potreba proračunatih na osnovu zvaničnih podataka o broju pacijenata koji se leče dijalizom, izuzimajući pacijente koji se dijaliznim materijalom ne snabdevaju putem javnih nabavki raspisanim od strane RFZO. Ukoliko je postupak uvođenja dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem već počeo tokom 2013. godine, šta znači vraćanje korak nazad ponovnom davanju prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom ostaje potpuno nejasno.

Nipro dijalizatorVremenski period koji je prethodio 2013. godini bio je okarakterisan nabavkom isključivo dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Naprotiv Vašoj gore iznetoj tvrdnji, razlozi za to su od izuzetnog značaja. U vremenskom periodu pre 2013. godine RFZO je činio sve da spreči dolazak na tržište dijalizatora sterilisanih drugim vidovima sterilizacije, osim vodenom parom. Praktičan i održiv razlog za to jednostavno nije postojao niti može postojati, pa zbog toga smatramo da je RFZO to činio svesno štiteći interese kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. To je rađeno pod izgovorom da je stručna javnost tako zahtevala, da to ne zavisi od RFZO nego od stručnih komisija (koje su kontradiktorno formirane upravo od strane RFZO), da tako žele pacijenti itd.

Ostaje potpuno nerazumljivo i najblaže moguće rečeno neshvatljivo da RFZO i dalje koristi iste izgovore (pošto se to ne može nazvati razlozima) kada ponovo daje prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom u odnosu na dijalizatore sterilisane jonizujućim zračenjem. RFZO tvrdi da je uklonio administrativne prepreke za ulazak na tržište Srbije upravo dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem. Nije jasno zašto onda upravo RFZO kao naručilac postavlja nove, praktične prepreke pred ovu vrstu dijalizatora dajući prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom.

RFZO dalje tvrdi da je veliki deo stručne javnosti izneo svoje nedvosmisleno mišljenje kojim preferira upotrebu dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Ovom prilikom jasno i nedvosmisleno osporavam stručnost svakog navodno stručnog lica koje može stajati iza ovakvog stava. Jasno je da pacijenti mogu biti dovedeni u zabludu, kao i da nemedicinski deo RFZO može biti doveden u zabludu po tom pitanju. Isto tako je jasno da svako stručno lice iz oblasti nefrologije i dijalize vrlo dobro zna da jedino što jedne dijalizatore čini boljim od drugih jeste njihova funkcionalnost. Ova funkcionalnost predstavlja stepen kojim su oni u mogućnosti da očiste krv od štetnih supstanci, a pri tome štedeći korisne supstance. Metod sterilizacije ni na koji način nije relevantan, već isključivo funkcionalnost i bezbednost dijalizatora. Organizam pacijenta ne zna na koji način je dijalizator sterilisan, ali itekako dobro zna da li ga taj dijalizator bolje ili lošije oslobađa od štetnih supstanci.

Ista ta „stručna“ javnost već godinama unazad ima ispred sebe kataloge recimo dijalizatora NIPRO Korporacije, gde je nedvosmisleno jasno da su garantovane performanse ovih dijalizatora u velikoj meri bolje od performansi dijalizatora sterilisanih vodenom parom koji su se do 2013. godine isključivo nabavljali u Republici Srbiji. Ukoliko toj „stručnoj“ javnosti nisu bili dostupni katalozi i brošure, bili su im dostupni kongresi i sajmovi vezani za dijalizu, gde su se mogli upoznati sa svim dijaliznim proizvodima. Međutim, upravo na te kongrese i sajmove je „stručna“ javnost godinama unazad odlazila pod finansijskim pokroviteljstvom monopolistički utvrđenih kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., te je jasno da će štititi upravo interese ovih kompanija. Godinama unazad ta ista „stručna“ javnost se grčevito bori da se održi ustanovljeni monopolski položaj na tržištu dijalizatora u Srbiji, govoreći isključivo o metodu sterilizacije dijalizatora, a čak ni ne pominjući funkcionalni kvalitet dijalizatora, a što je za pacijenta najbitnije. Upravo predstavnici ovakve „stručne“ javnosti su se nalazili i u komisijama za izradu RFZO Pravilnika o standardima materijala za dijalizu koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Pravilnici), kao i u tenderskim komisijama u javnim nabavkama materijala za dijalizu. Upravo ova lica su postupala isključivo u skladu sa interesima monopolskih kompanija insisitirajući u navedenim Pravilnicima, kao i prilikom izrade konkursnih dokumentacija, isključivo na sterilizaciji dijalizatora vodenom parom, ali ne i na kvalitetu dijalizatora. O nepristrasnosti i stručnosti dela ove „stručne“ javnosti govori i naše saznanje da je jedno od lica koje je često bilo član ovde navedenih komisija u širim krugovima naše medicinske javnosti neformalno poznato i žargonski okarakterisano kao „Fresenius-ov maneken“.

Ovde želim posebno da napomenem da je privredno društvo DiAMED d.o.o. još 2010. godine, putem svog pravnog zastupnika, zahtevalo od RFZO obrazloženje za uvođenje standarda sterilizacije dijalizatora isključivo vodenom parom u Pravilnik o standardima materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odgovor dobijen od RFZO, kod Vas zaveden pod brojem 04/2 br: 07-41/10-1 od 20.09.2010. je bio zbunjujuć i kontradiktoran. Kao razlog za uvođenje ovakvog sramnog i diskriminatornog standarda RFZO je priložio tabelu sa uporednim karakteristikama dijalizatora sterilisanim različitim metodama sterilizacije. U ovoj tabeli pozivajući se na naučne reference jasno je navedeno da najlošije funkcionalne karakteristike pokazuju upravo dijalizatori sterilisani vodenom parom, dok najbolje funkcionalne karakteristike pokazuju dijalizatori sterilisani gamma zracima. Da li je više uopšte potrebno komentarisati „stručnu“ javnost koja je u stanju da ovakve podatke pretoči u neki standard, bez stida, srama i profesionalne savesti.

Insistiranje na metodu sterilizacije dijalizatora, a ne i na funkcionalnom kvalitetu dijalizatora moralo je u Republici Srbiji imati ozbiljne posledice po pacijente koji se leče dijaliznim tretmanima, te u tom smislu pozivam RFZO da u budućem vremenu promeni svoj stav po ovom pitanju. Ove posledice po pacijente nisu nesagledive već su vrlo jednostavno objašnjive i lako sagledive. Imajući u vidu da su ti pacijenti primorani da se doživotno (ili do transplantacije), zarad održanja života podvrgavaju dijaliznim tretmanima svaki drugi dan u trajanju od oko 5 časova, jasno je da se oni dijaliziraju prosečno oko 160 puta godišnje, t.j. 800 časova godišnje provedu na dijalizi, odnosno nešto manje od 10% svog života provode dijalizirajući se. Dijalizator koji u funkcionalnom smislu predstavlja zamenu za bubreg, čini okosnicu lečenja dijaliznim teretmanom. Ako se sve ovde navedeno uzme u obzir, nije teško zamisliti koliki boljitak za svakog pacijenta može predstavljati čak i procentualno mali porast u kvalitetu dijalizatora kojim se pacijent dijalizira.

Nipro HD aparatPrema nama dostupnim podacima koji variraju iz godine u godinu i variraju od izvora do izvora, tokom prethodnih godina u kojima je „stručna“ javnost insistirala na dijalizatorima sterilisanim vodenom parom, a ne na kvalitetu dijalizatora, smrtnost dijaliznih pacijenata u Srbiji je bila između 13 i 20% godišnje. U Japanu, gde se preko trećine dijaliznih tretmana izvodi upravo NIPRO dijalizatorima, a gde se većina tretmana izvodi dijalizatorima sterilisanim jonizujućim zračenjem, prosečna godišnja smrtnost pacijenata je oko 7%. Ovakav stav „stručne“ javnosti, pretočen u Pravilnike i javne nabavke materijala za dijalizu RFZO, a kojim se insistiralo isključivo na metodu sterilizacije dijalizatora, potpuno ignorišući kvalitet lečenja dijalizatora, moralo je imati za posledicu „hronično ubistvo pacijenata“, t.j. značajno smanjenje kvaliteta i dužine njihovog života. Da li je neko u RFZO razmišljao o moralnoj i zakonskoj odgovornosti za ovakvo stanje? Upravo RFZO kao naručilac u javnim nabavkama dijalizatora ima šansu da promeni ovako strašan i nehuman odnos prema pacijentima, a posebno iz razloga što RFZO tvrdi da posebno mora voditi računa o pacijentima i njihovim zahtevima, imajući u vidu stanje u kojem se ti pacijenti nalaze. Pored toga napominjem da RFZO ne mora voditi računa o zahtevima pacijenata, već poštujući zahteve pacijenata treba voditi računa o njihovim realnim potrebama.

RFZO dalje tvrdi da je veliki deo udruženja pacijenata izneo svoje nedvosmisleno mišljenje kojim preferira upotrebu dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Uz dužno poštovanje mišljenja pacijenata, moram da konstatujem da ono nije releventno. Pacijenti nisu stručna lica, te kada bi pacijenti imali stručan pogled na to šta je za njih najbolje, postojanje lekarske profesije bilo bi nepotrebno.

Uvidom u zapisnik i zaključke sa jednog od sastanaka u prostorijama Republičkog fonda, Vaš dokument 07 br. 06-37/14-1 možete se uveriti da pacijenti nisu ni pominjali metod sterilizacije dijalizatora, te je jasno da metod sterilizacije dijalizatora pacijenti ne postavljaju kao prioritet, već neka druga pitanja vezana za dijalizne tretmane.

Kada ste pomenuli Udruženje dijaliznih pacijenata sa VMA, ističem da se od početka 2014. godine pacijenti VMA dijaliziraju isključivo NIPRO dijalizatorima, pri čemu smo obavešteni da pacijenti ni osoblje na odeljenju dijalize VMA nisu imali nikakve zamerke na NIPRO dijalizatore koje smo im mi obezbedili, niti su uočena bilo kakva neželjena dejstva prilikom korišćenja NIPRO dijalizatora.

Kada se radi o ostalim udruženjima pacijenata koje RFZO navodi, u glavnom su u pitanju udruženja pacijenata na kućnoj dijalizi, ili su najprominentniji članovi ovih udruženja upravo pacijenti koji su na programu kućne dijalize. Uz dužno poštovanje udruženja pacijenata, njihov stav ipak nije relevantan, i pored toga što je potpuno razumljiv, i to iz sledećih razloga:

  • Kao što sam već naveo pacijenti nisu stručna lica, te kada bi pacijenti imali stručan pogled na to šta je za njih najbolje, postojanje lekarske profesije bi izgubilo svoj osnovni smisao;
  • Pacijenti na kućnoj dijalizi se dijalizatorima ne snabdevaju putem javnih nabavki, te njihovo mišljenje ne predstavlja mišljenje većine pacijenata, koji se dijaliziraju u dijaliznim centrima;
  • Navedena udruženja pacijenata imaju po svega nekoliko članova i nemaju nikakav legitimitet ili ovlašćenje da mogu pred RFZO zastupati stavove skoro 5000 dijaliznih pacijenata u Srbiji;
  • Pacijente na kućnoj dijalizi kompletnim materijalom za dijalizu snabdevaju upravo kompanije koje u Srbiji prodaju dijalizatore sterilisane vodenom parom. Imajući to u vidu, jasno je da su ovi pacijenti subjektivni ali i skloni ucenama i manipulacijama od strane kompanija od čijeg snabdevanja materijalom im direktno zavisi život. Prema teško proverljivim informacijama koje su nam dostupne postoje indicije da je bilo slučajeva gde su pacijenti na kućnoj dijalizi imali želju da se dijaliziraju upravo NIPRO dijalizatorima, ali su im kompanije koje ih snabdevaju kompletnim materijalom za dijalizu neformalno stavljale do znanja da bi u tom slučaju mogli da očekuju probleme u snabdevanju ostalim materijalom za vršenje dijaliznih tretmana.
  • Prema našim saznanjima, udruženja dijaliznih pacijenata su uglavnom finansirana od strane kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. Samim tim i ova udruženja moraju zastupati interese upravo ovih kompanija kako bi izbegla rizik da ostanu bez finansiranja.
  • Dva od četiri udruženja pacijenata na kućnoj dijalizi koje RFZO pominje su početkom 2013. godine zajednički podnela prijavu Inspekciji Ministarstva zadravlja Republike Srbije, a protiv privrednog društva DiAMED d.o.o. Prijava je bila potpuno lažna i sramno pristrasna u svim svojim navodima, u šta su se u prostorijama DiAMED d.o.o. uverili i inspekcijski organani Ministarstva zdravlja. Obzirom da predstavnici tih udruženja nikada nisu imali priliku da se dijaliziraju NIPRO dijalizatorima, niti da vide privredno društvo DiAMED d.o.o., niti da dođu u bilo kakav kontakt t.j. koliziju sa našim predstvanicima ili našim dijaliznim materijalom, nemoguće je da su mogli imati bilo kakav objektivan razlog za ovakvo postupanje. Ova prijava je bila tendenciozno pripremljena, ali najverovatnije ne od strane lica koja su je potpisala, već od strane lica koja su podstakla podnošenje ove prijave. Izražavamo otvorenu sumnju da je ovakva sramna lažna prijava podneta pod direktnim uticajem, najverovatnije koruptivnim, jedne od kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. Da li će RFZO mišljenje ovakvih udruženja pacijenata uzimati kao relevantno? Ovom prilikom navodim da je naš većinski vlasnik insistirao na započinjanju intenzivnih pravnih radnji protiv ovih udruženja pacijenata, prvo zbog narušavanja ugleda našeg privrednog društva, a drugo zbog čiste i lako dokazive zloupotrebe resursa inspekcijskih organa Ministarstva zdravlja. Lokalni menadžment privrednog društva DiAMED d.o.o. je ovo sprečio isključivo zbog nepopularnosti situacije da ovakve pravne radnje budu usmerene prema udruženjima pacijenata, pa ma kakva ona bila.

Pored svega ovde navedenog moram da konstatujem da je RFZO prilikom donošenja zaključaka slušao samo jednu stranu stručne javnosti i pacijenata. Kao svedočenje drugih i drugačijih mišljenja od mišljenja koja favorizuju dijalizatore sterilisane vodenom parom i velike kompanije koje ih u Srbiji prodaju, pozivam Vas da se uputite na internet stranicu – blog pacijenata na dijalizi, https://dijaliza.wordpress.com/. Analizom tekstova i komentara na ovoj internet stranici možete videti da ogroman broj pacijenata ali i medicinskog osoblja u Srbiji ne deli svoje mišljenje sa udruženjima pacijenata i „stručnom javnosti“, te dodatno diskredituje kredibilitet ovih udruženja da pred RFZO zastupaju stavove pacijenata na dijalizi.

III „- Капацитети понуђача који нуде дијализаторе стерилисане јонизирајућим зрачењем. С обзиром на минимално снадбевање дијализних центара дијализаторима стерилисаним јонизирајућим зрачењем, упитни су и капацитети понуђача који нуде такве дијализаторе да одједном преузму обавезу снадбевања великог броја дијализних центара. У прилог овоме говоре и подаци о броју запослених које Ви као понуђач имате (према подацима из финансијских извештаја зa 2013. годину број запослених је укупно 5) у односу на број запослених код постојећих добављача (Fresenius: 650, Medicon: 50). Имајући то у виду, Наручиочева намера је да ограничењем удела на тржишту спречи потенцијалне проблеме у снадбевању који би се јавили као последица неискуства добављача, односно недостатка капацитета.“ …

Privredno društvo DiAMED d.o.o. u potpunosti razume stav i zabrinutost RFZO po ovom pitanju. Pa ipak, stanje na terenu 2013. godine opovrgava u potpunosti razloge za Vašu zabrinutost, barem kada se radi o privrednom društvu DiAMED d.o.o. Upravo 2013. godine privredno društvo DiAMED d.o.o. je pokazalo da je nesumnljivo u stanju da isključivo svojim kapacitetima odjednom preuzme obavezu snabdevanja svih dijaliznih centara iz sistema koji nazivate Plan mreže. To smo učinili na takav način da dijalizne centre nismo ograničavali na uslove predviđene ugovorom (rok isporuke 3 dana od prijema trebovanja pisanim putem) već smo im uvek izlazili u susret dostavljajući im dijalizatore vrlo često i istog dana kada nam je upućeno trebovanje. Dijaliznim centrima u Beogradu, dijalizatore smo dostavljali u glavnom u roku od sat vremena po prijemu trebovanja, a ne u roku od tri dana, kako je predviđeno ugovorom, te smo ponekad i dolazili u situaciju da naše vozilo za isporuku bude vraćeno sa prijema materijala uz objašnjenje da dijalizni centar koji je trebovao materijal još uvek nije pripremio kapacitete za prijem materijala koji smo im dostavili.

D.o.o.Što se tiče broja zaposlenih u privrednom društvu DiAMED d.o.o. tokom 2013. godine, smatram da taj podatak nikako ne služi na čast mnogo većim distributivnim sistemima kakve RFZO navodi (Fresenius: 650, Medicon: 50) u smislu broja zaposlenih lica, niti govori u prilog ovakvih sistema.

Da li znate da jedna od ove dve pomenute kompanije prilikom svojih isporuka dijaliznog materijala, uslovljava dijalizne centre da trebovanje planiraju ne na osnovu svojih potreba nego samo tačno određenog dana u mesecu? Da li znate da je jedna od ove dve pomenute kompanije odbijala da dostavi svoj dijalizni materijal recimo u dijalizne centre u Prijepolju i Sjenici, već isti materijal ostavljaju samo u Užicu, uz sugestiju osoblju Zdravstvenog centra / Opšte bolnice Užice da sami svojim sanitetskim vozilima prebace dijalizni materijal u Prijepolje i Sjenicu? Da li znate da jedna od ove dve pomenute kompanije dijalizni materijal ne distribuira dijaliznim centrima oslanjajući se na sopstvene kapacitete, već za njih materijal vozi druga firma i ako nije prijavljena kao podizvođač u javnim nabavkama materijala za dijalizu? Da li znate da je i ta firma koja prevozi dijalizni materijal za ovu uglednu kompaniju takođe učesnik u javnim nabavkama materijala za dijalizu RFZO, te u ovom smislu krše i odredbu Zakona o javnim nabavkama gde jedna ista firma ne sme učestvovati u javnoj nabavci kao samostalni ponuđač u jednoj tenderskoj partiji a kao podizvođač u nekoj drugoj tenderskoj partiji? Da li znate da sve to zajedno predstavlja kršenje odredbi Zakona o javnim nabavkama, i protivno je Vašim zahtevima izraženim u konkursnim dokumentacijama? Da li i dalje smatrate da je brojnost zaposlenog ljudstva pokazatelj poslovnog kapaciteta i kredibilnosti ovih kompanija? Ja lično ne smatram da je to tako, jer se privredno društvo DiAMED d.o.o. tokom 2013. godine sa svojih 5 stalno zaposlenih lica pokazalo kao kredibilniji snabdevač dijaliznih centara nego sistemi sa svojih 650, odnodno 50 zaposlenih lica.

IV«При том, сматрамо да 30% тржишта никако се не може сматрати малим уделом на тржишту. Према вашим информацијама, удео NIPRO-a у Европи креће се између 20-22%, на Немачком тржишту је 23%, а сигурни смо да NIPRO до таквог удела није дошао у једној години. » …

Ovom prilikom želim da Vam stavim do znanja da naš udeo na tržištu dijalizatora u Republici Srbiji tokom 2013. godine nije bio 30% već prema našim orijentacionim proračunima može biti do 16-17%. Kao što sam ranije u tekstu napomenuo, tačan procenat nije lako utvrditi jer je značajan deo dijalizatora nabavljen netransparentno.

Ako se radi o odnosu raspisa partija u javnoj nabavci dijalizatora br. 404-1-110/14-66, partije su raspisane tako da NIPRO Korporacija ne može ponuditi svoje dijalizatore u broju većem od oko 14%, a vi se postavljate kao da ste nam poklonili 30% tržišta. Pa i taj procenat od oko 14% tržišta nije zagarantovan, jer imajući u vidu podatke koji su nam dostupni o proizvodima konkurentskih firmi, u svakoj partiji u kojoj možemo ponuditi svoje proizvode postoji još najmanje jedan ponuđač koji može učestvovati u istoj partiji. No ne smatramo da je to nepravedno jer smatramo da smo cenom i kvalitetom zasigurno jedni od najkonkurentnijih ponuđača, a verovatno i najkonkurentniji. Jedino što je nepravedno, to je nesrazmerna podela dijalizatora istih površina prema metodu sterilizacije.

SURDIALTakođe moram da istaknem da ni privredno društvo DiAMED d.o.o. zajedno sa NIPRO Korporacijom nije „od juče“ prisutno u Republici Srbiji, već je tu preko 5 godina, te ne možete smatrati da smo prisutni na tržištu od onog trenutka kada je RFZO postao svestan da NIPRO Korporacija, kao jedan od 3 najeminentnija svetska proizvođača dijaliznog materijala, ima svog predstavnika u Srbiji, u vidu našeg privrednog društva. Samim tim 2013. godina nije prva godina našeg prisustva ovde.

V … «Уосталом, ваш пословни приход у 2013. години износи 139 милиона динара, док 30% количина дијализатора вреди око 250 милиона динара, што је скоро дупло више него што је ваш целокупни пословни приход за 2013. годину (да не говоримо о приходу оствареном у 2012. години – 18 милиона динара). Имајући то у виду (ваше капацитете као понуђача – финансијске и кадровске), јасно је зашто је техничка спецификација Наручиоца у најмању руку врло здраворазумска. » …

Moram da Vam skrenem pažnju na činjenicu da realan finansijski kapacitet privrednog društva DiAMED d.o.o. ne zavisi isključivo od prodaje u Republici Srbiji, obzirom da smo deo CVBC Investment Group divizije (CVBC Investment Holding AG) sa sedištem u Švajcarskoj.

Osim toga smatram da je pozivanje RFZO na naš poslovni prihod kao meru našeg finansijskog kapaciteta izuzetno nekorektno i licemerno, obzirom na činjenicu da nas je upravo RFZO godinama unazad direktno sprečavao da ostvarimo veću prodaju i veći poslovni prihod u Republici Srbiji.

Ovde posebno ističemo da naše privredno društvo i pored postojanja osnova nije, za sada, (za razliku od konkurenata) pokretalo nikakve postupke protiv RFZO-a za nadoknadu štete, već su sve naše aktivnosti bile usmerene na otklanjanje nezakonitosti u postupcima javnih nabavki koji su u prethodnom periodu sprovođeni.

VI«Скрећемо вам пажњу да је Наручилац могао, у складу са Законом о јавним набавкама, да пропише и услове у погледу кадровског и финансијског капацитета, које би врло лако могао да брани са становишта Закона о јавним набавкама, али то није у складу са намером Наручиоца да створи мрежу добављача и да постепено отвори тржиште. Намера Наручиоца није да на овај начин (70% стерилизација воденом паром – 30% стерлизација јонизирајућим зрачењем) обликује тржиште дијализатора за период дужи од годину дана. Да је тако нешто била намера Наручиоца, одредба о процентуалном учешћу дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем вероватно би била уграђена и у сам Правилник о стандардима, што није случај. » …

Apsolutno nam je jasno da je RFZO kao naručilac mogao da propiše konkursne uslove koji bi lako eliminisali iz tržišne trke mnoge ponuđače, ali to bi zasigurno potpuno diskreditovalo svaku Vašu tvrdnju da želite da ostvarite zdravo i konkurentno tržište, a dijalizu u Republici Srbiji bi vratilo u mračno vreme nasilničkog monopola i besprizornog, besramnog pljačkanja RFZO i Budžeta Republike Srbije.

Činjenica da to realno nije učinjeno, kao i Vaš navod da namera RFZO nije da konkursnim uslovima u JN br. 404-1-110/14-66 definitivno oblikuje tržište materijala za dijalizu, govori nam u prilog tome da su određene strukture RFZO ipak vođene razumom, dobrom namerom, željom i nastojanjem da se stvore uslovi da u budućnosti sistem dijalize u Srbiji bude bolji, stabilniji i otvoreniji.

Takođe, moram da naglasim da zadatak RFZO kao fonda nije da oblikuje bilo koje tržište, jer je Vaše delovanje regulisano, kako i sami tvrdite, Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Uredbom o planiranju vrsti roba i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke. Ni jedan ni drugi ovde pomenuti pravni akt Vam kao fondu ne daje ovlašćenje niti legitimitet da vi krojite i oblikujete bilo koje tržište, pa i tržište materijala za dijalizu. No bilo kako bilo, ukoliko je Vaš cilj, i plan uticaja na tržište takav da može dovesti do boljih i fer uslova poslovanja, sa ciljem da najkvalitetniji proizvod nabavite pod najpovoljnijim uslovima, mi ćemo Vas u tome podržati.

Dalje, efekat koji se postiže uvođenjem ograničenja 70% dijalizatora sterilisanih vodenom parom a 30% dijalizatora jonizujućim zračenjem je upravo suprotan ideji RFZO da stvori sigurnu i stabilnu mrežu dobavljača sa kojima će ubuduće sarađivati. Ukoliko manjim dobavljačima, koji kako kažete raspolažu slabijim tehničkim i finansijskim kapacitetom, ograničite učešće u tržišnoj konkurenciji, pa samim tim i uspeh na tržištu, dovodite do toga da upravo ovi dobavljači na osnovu ostvarenog prometa ne mogu povećati svoj tehnički i finansijski kapacitet. Ovakvo Vaše postupanje je potpuno suprotno Vašoj retorici, i upravo dovodi do održavanja stanja monopola a ne do stvaranja uslova za bolju tržišnu konkurenciju jer jednostavno manjim dobavljačima oduzimate šansu da ozbiljnijim prometom povećaju i ojačaju svoje kapacitete, i postanu ozbiljniji snabdevači.

VII«- Опремљеност дијализних центара. Према постојећем стању, дијализни центри су опремљени превасходно дијализним машинама које су испоручили Fresenius и Medicon (у јако малом броју и Bellco), које исти добављачи и одржавају и то без посебног уговора, нити Наручилац плаћа ту услугу. Наручилац тренутно не располаже са финансијским средствима да уђе у процес занављања фонда дијализних машина, нити му је интерес да уђе у потенцијални проблем у вези плаћања услуге одржавања тих машина, што врло лако може да се догоди уколико ти добављачи буду искључени са тржишта дијализатора. » …

Vaš prethodni navod je formulisan formalno vrlo pedantno i logično, ali tendenciozno sa ciljem da bude razumljiv za svakoga ko ne poznaje suštinu kompletne problematike srpskog tržišta materijala za dijalizu.

Činjenica je da su stvari realno dosta drugačije od ovoga što ste naveli. Prvo, tokom 2000-tih godina kompanija Medicon je kako kažete „isporučila“ određeni broj mašina za dijalizu. Vi vrlo dobro znate, ali se oglušujete o činjenicu da je ogromnu većinu mašinu za dijalizu koje su sada pod nadzorom (nemam bolji izraz za to) kompanije Medicon d.o.o. donirala Republici Srbiji Vlada Republike Italije. Radi se o mašinama tipa Hospal Inova. Kompanija Medicon d.o.o. se ovoga trenutka prema tim mašinama odnosi kao apsolutni gospodar i koristi te mašine radi očiglednog ucenjivanja Vas kao naručioca. Kada se radi o kompaniji Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., ona je zaista „isporučila“ veći deo mašina dijaliznim centrima u Republici Srbiji, a manji deo mašina je bio dobijen kao donacija Vlade Republike Nemačke (po našim podacima to je oko 150 mašina, ali ne mogu stajati iza tih podataka jer je mrak u kome je bilo srpsko tržište materijala za dijalizu, do skora bio potpuno netransparentan).

NiproVrlo oprezno ste upotrebili izraz da su mašine „isporučili“ Fresenius i Medicon. Bilo bi dobro znati kakav je trenutno vlasnički odnos nad tim mašinama. Ovog trenutka nije jasno da li su te mašine donirane, pozajmljene, date na revers, ili čak prodate centrima za dijalizu. Ne želeći da se spuštam na ulični žargon, ipak moram da kažem da „i vrapci na grani znaju“ da su mašine za dijalizu u stvari mašine za pravljenje novca onima koji nad njima imaju pravo na nadzor i čiji specifičan materijal troše. Naravno da je u interesu kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. da mašine budu ispravne i u funkciji, jer ove mašine im donose novac samo kada rade, trošeći specifičan potrošan materijal koji zavisi od tipa mašine. Osećam se vrlo neprijatno objašnjavajući Vam nešto što Vam je zasigurno mnogo jasnije nego meni samom, ali čak i da se negde ove mašine servisiraju besplatno, to se ne čini da bi se omogućio kontinuitet lečenja pacijenata nego da bi se omogućio kontinuitet stvaranja profita kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. U tom smislu bi i bilo logično da RFZO ne plaća ovu uslugu. Zamislite kako bi bilo da im Vi kao fond još i finansirate održavanje mašina koje prave profit za njih. Ali, oni Vama, a Vi nama predstavljate to kao da je tu učinjena posebna usluga fondu i zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Molim Vas da u buduće budemo pošteđeni ovakve zamene teza, a posebno zbog činjenice da Vi kao RFZO, pristajete na ovakve ucene jer je veštački stvorena slika da se drugačije ne može.

Takođe, tvrdite da RFZO ne plaća uslugu servisiranja mašina. Kako onda tumačite recimo Javnu nabavku usluga – servisiranje i popravka aparata za hemodijalizu proizvođača „Fresenius“, redni broj 08/2014, naručioca Opšta bolnica Vršac, raspisanu juna 2014. godine? Ili na primer Javna nabavka usluga održavanja medicinske opreme – aparati za hemodijalizu, anesteziju, respiratori i stacionarni inkubatori po partijama, br. j.n. 21/2013 (Partija 1 – Redovan servis hemodijaliznog aparata Hospal Inova, Partije 2-5 – Redovan servis hemodijaliznog aparata Fresenius Medical Care, po modelima…) sprovedena od strane naručioca Opšte bolnice Đorđe Joanović Zrenjanin decembra 2013. godine. Nedvosmisleno je jasno da se usluge servisiranja hemodijaliznih mašina naplaćuju, t.j. da ih RFZO plaća. Prema našim saznanjima godišnje se na servisiranje mašina za dijalizu u Republici Srbiji potroši skoro 2.000.000 RSD.

Osim ucenjivačke politike koju kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. otvoreno sprovode i zagavaraju prema RFZO, a na šta RFZO očigledno pristaje, i dalje nije jasno kakve veze u tržišnom smislu imaju dijalizatori sa dijaliznim mašinama. Svima je dobro poznata priča koju ove dve kompanije plasiraju «Mi smo toliko uložili u hemodijalizu u Srbiji a sada se dozvoljava nekim drugim firmama da prodaju dijalizatore…». Ovom prilikom napominjem da su svoja ulaganja ove dve firme višestruko naplatile i ta ulaganja su skupo koštala upravo RFZO, između ostalog i ulaganja u dijalizne mašine. Gore u tekstu objasnio sam kako se stvara profit od tih mašina, tako da je veoma degutantno tvrditi, kako je bilo šta uloženo u zdravstveni sistem Srbije. Činjenica je da su ulaganjem u mašine, ove firme ulagale isključivo u svoje džepove.

Tokom 2012. godine prosečna cena dijalizatora nabavljanih u centralizovanim javnim nabavkama materijala za dijalizu bila je oko 18 EUR. Delimičnim otvaranjem tržišta tokom 2013. i direktno isključivo zaslugom politike cena privrednog društva DiAMED d.o.o., tokom prošle godine godine prosečna cena dijalizatora je spuštena na oko 13 EUR, t.j. Budžetu RFZO i Republike Srbije ostvarena je ušteda od oko 5 EUR po dijalizatoru. Imajući u vidu da RFZO godišnje potrebe za dijalizatorima projektuje na 600.000 komada, jasno je da je ostvarena ušteda u ukupnom iznosu od oko 3 miliona EUR, i to ponavljam, isključivo zaslugom pojavljivanja privrednog društva DiAMED d.o.o. na tržištu dijalizatora. Vrhunske mašine za dijalizu ovog trenutka koštaju ne preko 20.000 EUR, te je jasno da je taj broj dovoljan za nabavku 150 dijaliznih mašina, t.j. za zanavljanje oko 14% od trenutnog broja funkcionalnih dijaliznih mašina u dijaliznim centrima u Srbiji. Ovo Vam pišem ne sa idejom da ste od tog novca realno mogli i trebali kupiti mašine, već Vam time naglašavam značaj našeg prisustva na tržištu dijalizatora, i koliki uticaj čak i u svetlu dijaliznih mašina ima prisustvo privrednog društva DiAMED d.o.o. na tržištu dijalizatora. Od ovolike količine novca moguće je bilo izgraditi, i zavisno od potreba opremiti manji dom zdravlja u pasivnim krajevima naše zemlje.

japanski putevi zimiPored toga, želim da Vam skrenem pažnju da je NIPRO Korporacija eminentni japanski privrednik, i jedan od najuglednijih proizvođača medicinske opreme u svetu. Imajte u vidu da je Vlada Japana ubedljivo najveći donator zdravstva u Republici Srbiji. Uzevši u obzir da svaka država u svetu na svaki način štiti svoju ekonomiju, te kada bi NIPRO Korporacija želela da koristi svoj položaj stvarajući ucenjivački potencijal na način na koji to rade Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., logično je postaviti pitanje kakav bi bio uticaj na status japanskih donacija srpskom zdravstvu ukoliko bi NIPRO Korporacija kao dobavljač bila isključena ili skrajnuta sa tržišta dijalizatora.

VIII«С друге стране, потенцијални понуђачи дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем нису изразили спремност да обезбеде већи број дијализних машине у кратком року, нити њихови постојећи капацитети указују да они поседују спремну сервисну мрежу за увођење у употребу великог броја нових дијализних машина. У овом тренутку, постојећи добављачи су једини који су у стању да покрију цео систем дијализе неопходним материјалима и услугама (дијализне машине, други потрошни материјал за дијализу, услуге одржавања дијализних машина) и Наручилац апсолутно не сме да дозволи да такве добављаче изгуби на тржишту. » …

Kada govorimo o spremnosti potencijalnih ponuđača dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem da obezbede veći broj dijaliznih mašina u kratkom roku, treba prvo razmišljati i o tome da li je sistem dijaliznih centara u Srbiji spreman da prihvati dijalizne mašine koje nisu obezbeđene od strane kompanija Fresenius Medical Care Srbija ili Medicon. Privredno društvo DiAMED d.o.o. izražava otvorenu sumnju da bi dijalizne mašine proizvođača NIPRO Korporacija bile sabotirane u funkcionalnom i tehničkom smislu, a zbog naše sumnje da postoji jak koruptivni uticaj kompanija Fresenius Medical Care Srbija i Medicon u kompletnom sistemu dijalize u Republici Srbiji. Tokom 2013. godine imali smo slučaj da su naši dijalizatori proizvedeni od strane NIPRO Korporacije bili svesno i namerno uništavani u jednom od dijaliznih centara u Srbiji, a privrednom društvu DiAMED d.o.o. su reklamirani kao da su fabrički oštećeni. Ukoliko je neko od medicinskog ili tehničkog osoblja u nekom dijaliznom centru spreman da namerno uništi dijalizator, kao medicinsko sredstvo koje dijaliznom pacijentu produžava život barem dva dana, to znači da takvoj osobi život pacijenta nije ni najmanje bitan. U ovom trenutku mi ne želimo da preuzmemo odgovornost za ono što bi se moglo desiti ukoliko bi ovakvi ljudi pod koruptivnim uticajem naše konkurencije doveli u pitanje život pacijenata, ne bi li diskreditovali dijalizne mašine NIPRO Korporacije i privredno društvo DiAMED d.o.o. Nadam se da RFZO shvata ozbiljnost ovakve situacije, te da je naš trenutni ovakav stav u poslovnom smislu posledica brige za naše dragoceno medicinsko sredstvo kakvo je dijalizna mašina, a u ljudskom smislu posledica brige za život i zdravlje pacijenata.

Kada se radi o servisnoj mreži neophodnoj za uvođenje u upotrebu velikog broja novih dijaliznih mašina, dolazimo do situacije slične onoj kako mali sistem može da sve dijalizne centre u Srbiji snabde velikim brojem dijalizatora – pokazali smo da može, na sramotu velikih sistema koji sebe vole da predstavljaju kao nekoga bez koga se ne može jer su „veliki i organizovan sistem“. Evo ja ću Vam u jednoj rečenici objasniti šta je potrebno da bi se u dijaliznim centrima u Srbiji održavalo na primer 150 dijaliznih mašina: tri tehničara medicinskih uređaja sa vozačkom dozvolom „B“ kategorije, dva vozača, četiri manja teretna vozila nosivisti do 600 kg, 10 rezervnih dijaliznih mašina na lageru lokalnog servisera i logistički oslonac na najbliži regionalni servis ovih uređaja.

donacije1RFZO dalje konstatuje da su postojeći dobavljači (verovatno misleći na Fresenius i Medicon) jedini spremni da pokriju ceo sistem dijalize i da RFZO apsolutno ne sme dozvoliti da takve dobavljače izgubi na tržištu. Ponovo RFZO ovde jasno deklariše da će davati prednost jednim ponuđačima dijalizatora u odnosu na druge da ih ne bi izgubili na tržištu ostalog dijaliznog materijala. Ovde se RFZO ponovo jasno opredeljuje da postupa nezakonito, uz odgovarajući izgovor, ali i jasno priznaje da funkcioniše pod ucenom kompanija Frsenius Medical Care Srbija i Medicon, koje iznudom monopolisitičkog i zaštićenog statusa pokušavaju da održe svoju poziciju na tržištu. RFZO tvrdi da ne sme da dozvoli da baš takve dobavljače izgubi na tržištu. Ovde ću se malo zadržati na tome kakvi su to „takvi dobavljači“.

Kada se radi o kompaniji Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. daću Vam samo nekoliko smernica za razmišljenje o kredibilitetu i pouzdanosti ove firme.

Prvo, u javnoj nabavci RFZO materijala za dijalizu JN br. 404-3-110/11-45 čije je otvaranje sprovedeno dana 14.04.2011. godine, privredno društvo DiAMED d.o.o. je tadašnjoj tenderskoj komisiji jasno podnelo dokaz o tome da kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. manipuliše efektivnim površinama dijalizatora koje nudi u javnim nabavkama. Naime, dijalizatori F6HPS i F60S su u predmetnoj javnoj nabavci od strane kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. ponuđeni (i do sada se nude) kao dijalizatori efektivne površine 1.3 m². Privredno društvo DiAMED d.o.o. je tadašnjoj tenderskoj komisiji predočilo i predalo Proizvodni portfolio kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., objavljen na zvaničnoj internet stranici ove kompanije, u kome se jasno vidi da su ovi modeli dijalizatora opredeljeni kao dijalizatori efektivne površine 1.4 m². Konstatujem da je ovom prilikom kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. pokušala da dovede u zabludu RFZO kao naručioca ukoliko su netačni podaci navedeni u konkursnoj dokumentaciji predmetne javne nabvke, ili je sa druge strane ova kompanija pokušala da obmane korisnike i javnost objavljivanjem neistinitih podataka na svojoj zvaničnoj internet stranici. Kao dokaz navedenog zaključka može se smatrati dalje postupanje kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., koja je neposredno posle otvaranja ponuda u predmetnoj javnoj nabavci blokirala pristup bilo kojim podacima na svojoj zvaničnoj internet stranici, i ovako blokirana stranica do danas egzistira na internetu.

Drugo, u javnim nabavkama RFZO materijala za dijalizu JN br. 404-3-110/11-45 i JN br. 404-3-110/11-70 kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. nudi isključivo dijalizatore koji su u obrascu ponude, u rubrici «Zaštićen naziv dobra» dati bez punog naziva ovih proizvoda, već samo sa oznakom modela (na primer: dijalizator F60S). Pun naziv ovog modela dijalizatora proizvedenog u Vršcu, Srbija, u pogonima kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. glasi «Hemomed F60S». Isti model dijalizatora prizveden u pogonima kompanije Fresenius Medical Care AG, Bad Homburg, Nemačka, nosi naziv «Hemoflow F60S». U navedenim javnim nabavkama kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. proizvode nudi samo pod oznakom tipa F60S izbegavajući pun naziv proizvoda, i ne može se zaključiti da li je ponuđeni proizvod proizveden u Srbiji ili u Nemačkoj. Ozbiljnost ovim naizgled možda nevažnim podacima daje činjenica da je kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. u ovim javnim nabavkama ostvarivala prednost domaćeg proizvođača koja se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama odražavala u 20% prednosti cene, u odnosu na proizvode proizvedene u inostranstvu. Iznosimo osnovanu sumnju da je ovom prilikom kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. ovde pokušala da prevari i/ili prevarila RFZO kao naručioca, i pokušala da ostvari i/ili ostvarila protivpravnu imovinsku korist, a na štetu Budžeta RFZO i Republike Srbije, i to upravo prikrivanjem punog imena svih modela dijalizatora ponuđenih u ovim javnim nabavkama.

Donacije2Treće, neposredno po izmeni Pravilnika o standardima materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u koji je uveden standard da se početno i završno ispiranje dijalizatora mora vršiti sa najviše 1 litar fiziološkog rastvora, kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. je izvršila izmenu uputstva za korišćenje svojih dijalizatora. U dotada važećim uputstvima Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. stajalo je da je samo za početno ispiranje njihovih dijalizatora neophodno minimalno 1 litar fiziološkog rastvora, a što je upućivalo na zaključak da je za kompletno (početno i završno ispiranje) neophodno iskoristiti najmanje 2 litra fiziološkog rastvora (dve vrećice rastvora). U uputstvima za upotrebu istih modela dijalizatora proizvedenih u Nemačkoj, od strane Fresenius Medical Care AG, Bad Homburg (po čijoj licenci i pod čijim okriljem dijalizatore proizvodi Fresenius Medical Care Srbija d.o.o.), i tada i godinama unazad bilo je jasno naznačeno da je za početno ispiranje ovih dijalizatora potrebno svega 500 ml, t.j. pola litra fiziološkog rastvora. Obzirom da RFZO projektuje broj od 600.000 dijaliznih tretmana godišnje u Republici Srbiji, a da se do 2013. godine u javnim nabavkama RFZO nabavljalo tačno 80% dijalizatora od Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. jasno je da se u Republici Srbiji godišnje trošilo 480.000 Fresenius dijalizatora. Činjenica je da se za ispiranje ovih dijalizatora tokom niza godina trošilo po 1 litar fiziološkog rastvora više nego što to originalni proizvođač predviđa. Obzirom na činjenicu da 1 litar ovog fiziološkog rastvora košta oko 1.5 EUR, lako je doći do zaključka koji opravdava sumnju da je Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. načinom formulisanja uputstva za upotrebu svojih dijalizatora, oštetio Budžet RFZO i Republike Srbije u iznosima od preko 700.000 EUR godišnje, i omogućio kompaniji Kobi-Med (koja na tertoriji Republike Srbije prodaje ove fiziološke rastvore) sticanje protivpravne imovinske koristi u istom iznosu.

Ima toga još toliko da bi se moglo napisati mnogo stranica, ali mislim da ovo nije mesto za to.

Kada se radi o drugoj od pomenute dve kompanije kojih kao dobavljača ne želite da se odreknete, t.j. o kompaniji Medicon d.o.o., i o njoj bi imalo da se kaže dosta toga.

Prvo, u javnoj nabavci materijala za dijalizu – zajednički materijal za sve tipove dijaliznih mašina za period od godinu dana, JN br. 404-1-110/11-9, realizovana tokom 2011. i 2012. godine kompanija Medicon d.o.o. je uz svoju ponudu priložila i Serifikat Privredne komore Srbije o domaćem poreklu proizvoda za dijalizatore koje su ponudili u ovoj javnoj nabavci. Ovaj sertifikat bi kompaniji Medicon d.o.o. omogućio već opisanih 20% prednosti u ceni dijalizatora, u odnosu na cenu konkurentskih dijalizatora proizvedenih izvan Srbije, a u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Kompanija Medicon d.o.o. je zvanični predstavnik i distributer švedske kompanije Gambro za teritoriju Republike Srbije, te u javnim nabavkama nudi upravo dijalizatore ovog proizvođača. Na samim Gambro dijalizatorima jasno je naznačeno da su proizvedeni u Nemačkoj, u proizvodnom pogonu kompanije Gambro. Nije teško zaključiti da je kompanija Medicon na nezakonit način, t.j. prevarom i/ili lažima i/ili falsifikovanjem dokumenata došla do Serifikata Privredne komore Srbije o domaćem poreklu proizvoda za Gambro dijalizatore. Jasno je da je to učinjeno da bi kompanija Medicon d.o.o. stekla 20% prednosti nad konkurentskim ponuđačima, a samim tim i ostvarila protivpravnu imovinsku korist.

Drugo, krajem 2012. godine uvidom u listu registrovanih medicinskih sredstava na internet stranicama Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: ALIMS) utvrdili smo ozbiljne nelegalnosti u upisu u Registar medicinskih sredstava, učinjene od strane kompanije Medicon d.o.o. Naime, modeli igala za hemodijalizu Gambro Fistula Needle F14BSG, F15BSG, F16BSG, F17BSG, a čiji je noslilac upisa u Registar upravo kompanija Medicon d.o.o., su proizvedene od strane NIPRO Korporacije i upravo NIPRO Korporacija je u Registru ALIMS upisana kao njihov proizvođač. Slična situacija je i sa proizvodom Gambro Plaster, čiji je noslilac upisa u Registar upravo kompanija Medicon d.o.o., a proizveden je od strane NIPRO Korporacije (podsećam, čije interese u Republici Srbiji štiti upravo privredno društvo DiAMED d.o.o.). Rešenjem o upisu u Registar medicinskih sredstava br. 515-02-0240-11-001 od 29.06.2011. pojavljuju se potpuno isti modeli igala za hemodijalizu (Gambro Fistula Needle F14BSG, F15BSG, F16BSG, F17BSG) koji su upisani u Registar kao domaći proizvodi čiji je proizvođač kompanija Medicon d.o.o. Isto se događa i sa proizvodom Gambro Plaster koji je Rešenjem o upisu u Registar medicinskih sredstava br. 515-02-1060-11-001 od 29.06.2011. upisan u Registar kao domaći proizvod čiji je proizvođač kompanija Medicon d.o.o. Odmah posle uvida u ove podatke, privredno društvo DiAMED d.o.o. je kontaktiralo kompaniju NIPRO Europe N.V., kao evropski ogranak NIPRO Korporacije, sa pitanjem da li je NIPRO Korporacija ikada dala bilo kakvu dozvolu, autorizaciju isl. kompaniji Medicon d.o.o. da u Srbiji proizvodi ove proizvode, ili da ih može registrovati kao sopstveni proizvod. Dobili smo odgovor da je kompanija Medicon d.o.o. sebe potpuno neovlašćeno i protivzakonito proglasila domaćim proizvođačem, i uopšte proizvođačem predmetnih medicinskih sredstava, i da radi zaštite interesa NIPRO Korporacije najhitnije pokrenemo odlučne pravne aktivnosti protiv ovakvog postupanja. Obzirom da je za svaki upis u Registar ALIMS neophodno dostaviti i određena dokumenta od originalnog proizvođača, jasno je da kompanija Medicon d.o.o. nije mogla to učiniti, jer NIPRO Korporacija nije dala dozvolu za bilo kakvu proizvodnju kompaniji Medicon d.o.o. Iz toga nedvosmisleno sledi da je upis predmetnih medicinskih sredstava u Registar ALIMS kompanija Medicon d.o.o. izvršila ili prilažući falsifikovana dokumenta, i/ili služeći se nekom drugom protivzakonitom radnjom. Imajući to u vidu, pravni savetnik privrednog društva Diamed d.o.o. je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio ALIMS zahtev da nam se dostave kopije svih dokumenata koje je kompanija Medicon d.o.o. podnela ALIMS uz svoj zahtev za upis predmetnih medicinskih sredstava u Registar medicinskih sredstava. ALIMS je odbila da to učini, uz neko nesuvislo obrazloženje, očigledno dokazujući da postoji svest o tome da je upis u Registar predmetnih medicinskih sredstava izvršen na nelegalan način. Obzirom da je kompanija Medicon d.o.o. upozorena od strane privrednog društva DiAMED d.o.o. o pravnim posledicama koje može imati ovakvo nelegalno postupanje, kompanija Medicon d.o.o. je opozvala svoja Rešenja o upisu predmetnih medicinskih sredstava u Registar medicinskih sredstava ALIMS. Imajući ovo u vidu privredno društvo DiAMED d.o.o. nije nastavilo sa paravnim aktivnostima protiv kompanije Medicon d.o.o. i/ili ALIMS.

Treće, u jednoj od javnih nabavki materijala za dijalizu organizovanoj 2013. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, dogodilo se da je deo tenderskih partija predviđenih za dijalizni materijal po tipu mašina Gambro i Hospal pobedu odnela druga firma, a ne kompanija Medicon d.o.o. koja očigledno smatra da joj sve to treba biti dodeljeno po automatizmu. Revoltirana takvim stanjem postignutim u ovoj javnoj nabavci, kompanija Medicon d.o.o. je prestala da Vojnomedicinskoj akademiji isporučuje ostali materijal neophodan za rad dijaliznih mašina Gambro, ucenjujući Vojnomedicinsku akademiju da, na ne znam koji način, poništi zvanične rezultate postignute u javnoj nabavci. Ovo stanje je, prema našim saznanjima, trajalo skoro tri meseca, te je dovelo do skoro potpunog kolapsa u vršenju dijaliznih tretmana na Gambro dijaliznim mašinama koje su u funkciji na Vojnomedicinskoj akademiji. Ovakav postupak predstavlja jasan stav kompanije Medicon d.o.o. i njihovo opredeljenje da im ni najmanje nije bitan život i tretman pacijenata već samo zgrtanje profita. Onaj ko je spreman da svesano i namerno pacijentima uskrati materijal koji im je neophodan za održavanje života, na način na koji to čini dijalizni materijal, indirektno pokazuje da je spreman da život pacijenta dovede u pitanje zarad sopstvenog interesa.

Pored svega ovde navedenog u vezi kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. moram navesti još dve stvari: jedno, već pomenuto gore u tekstu – odnos prema isporukama dijaliznog materijala; drugo, ovde navedeni primeri postupanja ove dve kompanije predstavljaju samo vrh ledenog brega u smislu njihovog stava i postupaka vezanih za tržište dijaliznog materijala u Republici Srbiji.

Još jedanput moram da napravim globalan osvrt i da Vas pitam da li su to upravo takvi dobavljači, kakve Vi, RFZO ne želite da izgubite na ovom tržištu?

IX«С тим у вези, намера је Наручиоца да у будућем периоду реши и питање дијализних машина и да створи услове за тржишно надметање и на том пољу, али претходно мора да реши горући проблем снадбевања дијализних центара дијализаторима, што овим поступком јавне набавке покушава да уради. » …

Za svaku pohvalu je namera RFZO da se u budućem vremenu stvore uslovi za zdravu konkurenciju i na polju mašina za hemodijalizu i pripadajućeg materijala koji zavisi od tipa dijalizne mašine.

Kada govorimo o „gorućem problemu snabdevanja dijaliznih centara dijalizatorima“ izgleda da taj problem i nije baš toliko „gorući“. Tome u prilog govori upravo postupanje RFZO. Izgleda da je taj problem „gorući“ samo u formalnom smislu, ali ne i u realnosti. U realnosti RFZO nema nikakvih problema sa snabdevanjem centara materijalom za dijalizu. Da je RFZO smatrao da postoji „gorući“ problem snabdevanja dijalizatorima, smatram da bi se našlo za shodno da se od 12.12.2013. pa do 09.05.2014. organizuje legalna nabavka materijala za dijalizu, pa i dijalizatora. Zbog svega ovde navedenog jasno Vam je da je Vaša retorika u dijametralnom neskladu sa Vašim postupcima kao naručioca, po svakom od ovih pitanja. Svedoci smo činjenice, da čak i poslednji ništavi ugovori o snabdevanju dijaliznih centara materijalom za dijalizu, koji su potpisani nezakonito 16.12.2013. godine, izašli su iz svog roka 15.04.2014. godine. I pored toga, ne postoje nikavi realni problemi u snabdevanju dijaliznih centara dijalizatorima, osim formalno-pravnih problema koji ni na koji način ne ometaju „uspešno“ snabdevanje. Činjenica je da ovog trenutka oko 95% neophodnih dijalizatora U Republici Srbiji isporučuju upravo kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., t.j. kompanije čije interese neskriveno i deklarisano štiti upravo RFZO. Logično je zaključiti da se onda ovde radi o „dobitnoj kombinaciji“ te da ne postoji nikakav realan interes osim legitimnog interesa, o kome očigledno niko ne vodi računa, da se nova javna nabavka dijalizatora dovede do realizacije. Trenutno stanje je takvo da prvenstveno odgovara kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. iz još jednog dodatnog razloga.

Nipro aparat za HDNaime, u drugoj polovini marta 2014. RFZO objavljuje izmene Pravilnika o cenama materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovim izmenama se, između ostalog, iz pomenutog Pravilnika brišu članovi koji su do tada definisali maksimalne dozvoljene cene materijala za dijalizu, pa samim time i za dijalizatore. To znači da više ne postoji gornja granica cene koju će RFZO platiti za dijalizatore. Od 15.04.2014. više ne postoje čak ni ništavi ugovori za snabdevanje dijaliznih centara dijaliznim materijalom, a koji bi mogli da ograniče cene po kojima se trenutno nabavljaju dijalizatori, a već pomenuto, ne postoji ni ograničenje cene u vidu ovde pomenutog Pravilnika. RFZO je tako praktično omogućio snabdevanje dijalizatorima od strane isključivo odabranih dobavljača, bez ikakvog ograničenja cene. Na ovaj način je praktično odvrnuta slavina za odlivanje novca iz Budžeta RFZO i Republike Srbije, a za omogućavanje sticanja koristi prvenstveno kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. U tom svetlu je potpuno razumljivo zašto sprovođenje trenutno aktuelne javne nabavke materijala za dijalizu, JN br. 404-1-110/14-66 nije u interesu kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., i zašto je ova kompanija iskoristila svoje zakonsko pravo, i zahtevom za zaštitu prava do daljnjeg zaustavila sprovođenje nabavke.

X Горе наведене чињенице вам износимо у жељи да схватите да Наручилац није вођен било каквим нелегитимним интересима и да је једино чиме се Наручилац водио приликом дефинисања овакве техничке спецификације јесте интерес пацијената на хемодијализи, сигурност снадбевања дијализних центара и стварање услова за функционисање ефикасног тржишта дијализатора у будућем периоду. Тумачећи одредбе конкурсне документације имајући у виду горе наведене интересе које Наручилац жели да оствари, јасно ћете доћи до закључка да су сва правила дефинисана у конкурсној документацији у функцији тих интереса и самим тим легална и легитимна.

Čitajući Vaše Dodatno pojašnjenje 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. t.j. dokument koji ovde uglavnom citiram i komentarišem, ja sam po prvi put u poslednjih nekoliko godina stekao utisak da u strukturi RFZO zaista postoje ljudi koji nisu vođeni nelegitimnim interesima nego pokušavaju da snabdevanje dijaliznim materijalom dovedu u održiv okvir. Na žalost vrlo je uočljivo da upravo ti ljudi imaju velike teškoće u svojim nastojanjima da snabdevanje dijaliznim materijalom dovedu do stabilnog i legalnog nivoa. Smatram da deo razloga za ovakvo stanje leži u činjenici da se na funkcijama koje su bitne za organizovanje sistema nabavki dijaliznog materijala u RFZO, i dalje nalaze lica koja su u prošlosti radila a i sada aktivno rade na održavanju monopola prvenstveno kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., a ne na stvaranju prosperiteta za pacijente kao i za Budžet RFZO i Republike Srbije.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. shvata i podržava nastojanja ovih iskreno nastrojenih inicijativa RFZO, da se u interesu pacijenata na hemodijalizi obezbedi sigurnost snabdevanja dijaliznih centara i stvaranje uslova za funkcionisanje efikasnog tržišta dijalizatora u budućem periodu. Ono što je sistemski pogrešno, to je način na koji RFZO smatra da može doći do ostvarenja ovog cilja. Ovog trenutka jasno je da je RFZO ucenjen od strane kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., kao što je i implicirano Vašim Dodatnim pojašnjenjem 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. gde ste jasno stavili do znanja da se plašite da biste mogli da ostanete bez materijala i usluga koje proužaju ove dve firme, ukoliko im ne omogućite da i dalje gospodare tržištem materijala za dijalizu. Da ovo nije samo pretpostavka, pokazuje i reakcija kompanije Medicon d.o.o. kada je radi zaštite svog halapljivog poslovnog interesa odbila da Vojnomedicinsku akademiju snabdeva neophodnim materijalom za dijalizu, dovodeći u pitanje dijalizne tretmane, pa samim tim i živote pacijenata. Na jednom od sastanaka organizovanom na Vojnomedicinskoj akademiji povodom razgovora o snabdevanju dijaliznim materijalom predstavnik kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. je jasno stavio do znanja da se slično može očekivati upravo i od ove kompanije. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je ovog trenutka kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. iskoristila svoje zakonsko pravo, i zahtevima za zaštitu prava do daljnjeg zaustavila sprovođenje aktuelnih nabavki materijala za peritonealnu dijalizu i hemodijalizu (dijalizatori) nije teško zaključiti da će upravo ova kompanija na svaki način pokušati da osujeti snabdevanje dijaliznih centara materijalom ukoliko se to ne bude vršilo isključivo pod njihovim uslovima.

Na žalost moram da konstatujem da je RFZO poklekao pod ovom vrstom ucene. Ovom prilikom Vas podsećam da ovakva ucena uskraćivanjem materijala i usluga za vršenje dijaliznih tretmana od strane monopolistički / oligopolistički postavljenih kompanija predstavlja direktnu pretnju životima i zdravlju dijaliznih pacijenata. RFZO se kao naručilac u aktuelnoj javnoj nabavci dijalizatora JN br. 404-1-110/14-66 jasno opredelio da uvođenjem u tehničku specifikaciju principa 70/30 % u korist dijalizatora sterilisanih vodenom parom (kakve u Srbiji nude kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o.) pristane na ucenu nametnutu od strane ove dve kompanije. Time je RFZO na sebe preuzeo moralnu, ljudsku i zakonsku odgovornost za ovakvo postupanje dveju pomenutih firmi. Ukoliko je sam RFZO bio svestan ovakve ucene koja mu je nametnuta, bilo je logično da pomoć potraži od istražnih i pravosudnih organa Republike Srbije, a ne da svesno ulazi u nezakonitost održavanja monopola, nameštanja tendera u korist ovih dveju firmi, pružajući im jasnu i nedvosmislenu prednost u odnosu na druge potencijalne ponuđače koji su samim tim dovedeni u neravnopravan položaj. Privredno društveno DiAMED d.o.o. je potpuno svesno da cilj koji deklarišete ni u kom slučaju nije nelegitiman, jer pokušavate da sprečite da zbog nečijih korporacijskih interesa pacijenti ostanu bez dragocenog materijala. No bez obzira na to što je Vaš cilj potpuno legitiman i opravdan, smatram da je potpuno nelegitiman put koji ste izabrali da do tog cilja dođete. Da bih Vam to ilustrovao postaviću Vam sledeće pitanje: Da li mislite da je legalno i legitimno obiti banku i ukrasti novac, sa idejom da novac date u humanitarne svrhe?

Donacije3Ovde želim da naglasim da ni pored svih uočenih nepravilnosti u aktuelnoj javnoj nabavci dijalizatora, privredno društvo DiAMED d.o.o. nije bilo faktor koji će se žaliti i time zaustaviti postupak javne nabvke, već je to bila kompanija kojoj svesno dajete prednost. I pored uočenih nepravilnosti u ovoj javnoj nabavci, privredno društvo DiAMED d.o.o. ipak oseća i želju RFZO kao naručioca da svim potencijalnim ponuđačima omogući da barem u nekoj meri učestvuju u snabdevanju dijaliznih centara. Verujte nam da to iskreno cenimo, i to je bio jedan od odlučujućih faktora da u ovoj javnoj nabavci ne podnosimo zahtev za zaštitu prava, za koja opravdano smatramo da su nam ograničena, već da i Vama olakšamo da dođete do kako-tako održivog rešenja za nabavku dijalizatora.

XI 2. Употреба дијализатора различитих квалитативних карактеристика је неминовност. Једини начин обезбеђивања дијализатора истог квалитета за све пацијенте јесте набавка од једног произвођача, што је монопол који Наручилац жели да избегне. Правилник о стандардима дефинише минимални квалитет дијализатора који је за Наручиоца прихватљив. Сви дијализатори који испуњавају услов из Правилника су за Наручиоца прихватљиви са становишта квалитета, с тим да јавна набавка има циљ да обезбеди најбољи могући квалитет за уложени новац и у складу са тим су и дефинисана правила у конкурсној документацији. Нема дискриминације пацијената с обзиром да се сви пацијенти дијализирају дијализаторима који су у складу са захтевима Правилника о стандардима којим је практично дефинисан минимални квалитет дијализе на који пацијенти имају право по основу обавезног здравственог осигурања. На други део овог питања, одговорено је одговором на претходно питање.

U potpunosti se slažemo da je neminovna upotreba dijalizatora različitih kvalitativnih karakteristika. Međutim, iznosimo duboko neslaganje sa svim ostalim navodima u ovom segmentu. Kao obrazloženje, daću Vam primer poređenja dva istovrsna dijalizatora iste efektivne površine, različitih metoda sterilizacije koji se mogu nabaviti na srpskom tržištu materijala za dijalizu, a uzevši u obzir parametre kvaliteta i uslove ispitivanja dijalizatora koje ste sami definisali konkursnom dokumentacijom.

 

Dijalizator A Dijalizator B Uslovi ispitivanjaQb=300ml/minQd=500ml/min

Qf=0ml/min

Efektivna površina 1.3 m² 1.3 m²
Protok High-flux High-flux
Metod sterilizacije Sterilizacija A Sterilizacija B
Klirens Urea 242 263 Razlika 8.68% u korist dijalizatora B
Klirens Vit B12 134 161 Razlika 20.15% u korist dijalizatora B
KUF 40 64 Razlika 60.00% u korist dijalizatora B
Prosečna razlika – 29.61% u korist dijalizatora B

 

Kao što se vidi iz prethodne tabele prosečna razlika u funkcionalnosti između dijalizatora A i dijalizatora B je 29.61% u korist dijalizatora B. Još upadljivija je činjenica da je u datom primeru razlika u parametru Kuf upravo 60% u korist dijalizatora B, a to je parametar koji upravo Vi sami konkursnom dokumentacijom u JN br. 404-1-110/14-66 definišete kao najbitniji parameter kvaliteta dijalizatora. Dijalizator A i dijalizator B predstavljaju sredstva predviđena za lečenje grupe pacijenata kojima je za lečenje propisana ista vrsta dijalizatora. Ako podelite ovu grupu pacijenata tako da jedan deo njih bude lečen dijalizatorom A a drugi deo dijalizatorom B, doćićete u situaciju da prvi deo ovih pacijenata bude lečen prosečno 29.61% lošije od drugog dela ovih pacijenata (prethodno u tekstu sam objasnio koliko čak i najmanje razlike u kvalitetu dijalizatora znače za kvalitet i dužinu života pacijenata). Mislim da je nesporno jasno da je ovo u potpunoj kontradikciji sa Vašim deklarisanim stavom da cilj raspisivanja ovakvih tehničkih specifikacija jeste interes pacijenata na hemodijalizi.

Naknadno se postavlja pitanje koji će to pacijenti biti izabrani i povlašćeni da se leče 29.61% kvalitetnijim dijalizatorima – te je nesporno da se iz perspektive ostalih pacijenata radi o jasnoj diskriminaciji.

Nipro dijalizaTakođe, tvrdite da je Pravilnikom o standardima definisan minimalni kvalitet dijalize na koji pacijenti imaju pravo po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, te da u tom smislu nema diskriminacije. Ovom prilikom Vas podsećam da bi bilo bolje potražiti maksimalan kvalitet, jer se minimalnim garantovanim kvalitetom dijalize predviđenim pomenutim Pravilnikom ne može obezbediti kvalitetan život pacijenata, na isti način na koji se, na primer, kvalitetan život ljudi ne može obezbediti garantovanom minimalnom platom predviđenom nekim drugim pravnim aktom.

XII Што се тиче захтева за именима људи који су учествовали у припреми техничке спецификације, скрећемо вам пажњу да Наручилац није у обавези да на основу Закона о јавним набавкама обелодани тај податак. С тим у вези молимо вас да такав захтев испоставите у складу са другим прописима који регулишу област приступа информацијама од јавног значаја. Такође, скрећемо вам пажњу да је чланом 23. Закона о јавним набавкама изричито прописано да је забрањено, на било који начин да се утиче на поступање Наручиоца у поступку јавне набавке. С тим у вези, скрећемо вам пажњу да ћемо било какве будуће претње усмерене ка Наручиоцу, или људима који су учествовали у припреми поступка јавне набавке, односно људима који учествују у процесу одлучивања у поступку јавне набавке, сматрати као покушај притиска ради утицања на одлуку Наручиоца.

Prvo, privrednom društvu DiAMED d.o.o. je poznato da osnovu Zakona o javnim nabavkama naručilac nije u obavezi da obelodani imena osoba koje su učestvovale u pripremi tehničke specifikacije, no naš zahtev u tom smislu smo istakli obzirom na delikatnost predmetne problematike koja je potpuno neopravdano i dalje predmet mnogih polemika, a imajući u vidu načelo transparentnosti javnih nabavki. Drugo, jasno Vam je da sve u vezi načina raspisivanja tehničnih specifikacija i razloga koji stoje iza takvog postupanja nosi veliki stepen ne samo ljudske, moralne, nego i zakonske odgovornosti, te netransparentnost podataka o osobama koje su u tome učestvovale može indirektno ukazivati na eventualno protivzakonito postupanje. Treće, smatram apsolutno neprimereno sa Vaše strane da se upravo privrednom društvu DiAMED d.o.o. obraćate pozivajući se na član 23. Zakona o javnim nabavkama, kada vrlo dobro znate, a i u Vašem Dodatnom pojašnjenju 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. godine ste jasno suštinski ukazali na to da upravo potpuno drugi potencijalni ponuđači, često pominjani u tekstu iznad, za razliku od privrednog društva DiAMED d.o.o., vrše direktan i neskriven uticaj na RFZO kao naručioca. Takođe, sve relevantne organizacione jedinice RFZO i lica angažovana u njima vrlo dobro znaju da osim formalnih kontakata proceduralne prirode u postupcima javnih nabavki, niko iz privrednog društva DiAMED d.o.o. nikada nije čak ni stupao u bilo kakav kontakt sa ovim licima, a ponajmanje vršio bilo kakav pritisak na njih ili im pretio sa namerom da se utiče na odluku RFZO kao naručioca. Četvrto, nije jasno zašto je došlo do zamene teza, te Vi nama ovde uslovno pretite onim što će se desiti u slučaju navodnih „bilo kakvih budućih pretnji usmerenih ka naručiocu ili ljudima koji su učestvovali u postupku javne nabavke“. Ukoliko neko tumači kao pretnju našu posvećenost ideji da se, u opštem interesu, sistem javnih nabavki materijala za dijalizu dovede do zakonski legalnih okvira, to govori kolika je opredeljenost takvih ljudi da se Zakon poštuje.

Na kraju celog ovog tumačenja i komentara želim da Vam u ime privrednog društva DiAMED d.o.o., kao i ispred kompanija NIPRO Corporation, Osaka, Japan, i CVBC Investment Holding AG, Freibach, Švajcarska, naglasim da smo u pisanju ovog dopisa svesno izbegli da pominjući odredbe pojedinih zakona citiramo tačne članove i sadržinu njihovih odredbi. Takođe smo izbegli da pojedine radnje, postupke, stavove definišemo i opredeljujemo u smislu zakonske odgovornosti. Pored toga nismo želeli ni da se osvrćemo na sve situacije u kojima je RFZO kao naručilac u javnim nabavkama materijala za dijalizu tokom niza godina davao prikrivenu, ali i otvorenu podršku i prednost pojedinim ponuđačima, a takvih situacija je bilo veoma mnogo i bile su prisutne u svakom aspektu nabavki materijala za dijalizu. Razlog za to je činjenica da su Vama poznati svi pravni aspekti svakog postupanja ili nepostupanja, ali mnogo važniji razlog je to što nismo želeli da ovaj dopis bude u formi pravnog dopisa, već da bude način jedne zdrave i otvorene komunikacije među partnerima, pa čak i onda kada teme za razgovor nisu prijatne.

Osvajanje trzistaDuboko smo svesni nezavidne situacije u kojoj se RFZO nalazi kada se radi o nabavkama materijala za dijalizu. No, bez obzira na to, ne nalazimo nikakvo opravdanje kada RFZO pokušava da tu situaciju reši na načine koji nisu u skladu sa zakonom. Smatramo da su razlozi Vašeg ranijeg, kao i trenutnog postupanja u stvari posledica više faktora:

  • jakog pritiska koji na RFZO direktno vrše kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o.;
  • jakog pritiska koji na RFZO indirektno vrše kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., vršeći uticaj na takozvanu stručnu javnost i udruženja pacijenata;

  • ucenjivačke strategije koju na RFZO primenjuju iste ove kompanije, trgujući svojim uticajem i zloupotrebljavajući svoj dominantan položaj putem dobara i usluga koje zavise od tipa dijaliznih mašina u Republici Srbiji;

  • političkog pritiska usmerenog u interesu ove dve kompanije;

  • spoljnopolitičkog pritiska usmerenog u interesu prvenstveno kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o.

Pored prethodno navedenih faktora za koje smatramo da su značajni razlog postupanja RFZO, ovde izražavamo i našu otvorenu sumnju da su pojedini delovi sistema koji učestvuju u organizovanju i realizaciji javnih nabavki materijala za dijalizu pod duboko koruptivnim uticajem navedenih dveju kompanija.

Sa druge strane uočavamo da neki drugi, mnogo ispravniji i otvoreniji delovi ovog istog sistema imaju iskrenu, ali do sada sputavanu nameru da postupanje RFZO u javnim nabavkama materijala za dijalizu dovedu u zakonski ispravno, održivo, stabilno stanje koje bi omogućilo zdravu tržišnu konkurenciju uz neophodni boljitak za pacijente. Bio bih lično jako zadovoljan kada bi u budućem vremenskom periodu sve veću snagu dobijala ova ruka pružena od strane RFZO, a ne ona ruka koja je godinama unazad navikla da deli udarce svima koji se „drznu“ da putem javnih nabavki pokušaju da nađu svoje mesto na srpskom tržištu dijaliznog materijala. Ovako nastrojenim delovima sistema RFZO smo spremni da ponudimo našu pomoć svake vrste u zakonski dozvoljenim okvirima, te Vas pozivam da to iskoristite na način na koji mislite da bi to bilo najbolje.

Ispred privrednog društva DiAMED d.o.o., kao i ispred NIPRO Corporation, Osaka, Japan, i CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska izražavam našu želju da nas u veoma bliskoj budućnosti vidite kao dragocenog i stabilnog partnera koji će Vam omogućiti da vrhunski kvalitetni proizvodi japanske kompanije NIPRO Corporation, po povoljnim i održivim cenama budu dostupni pacijentima u Republici Srbiji. Pored naše dobre namere izražavam i našu jasnu opredeljenost i odlučnost da se u pravnom smislu svim snagama borimo protiv svakog dosadašnjeg, sadašnjeg i budućeg nelegitimnog postupanja vezanog za javne nabavke materijala za dijalizu.

*

Da biste nas bolje upoznali, te da bi nas u budućem vremenu prepoznali kao pouzdanog i odgovornog saradnika, osećam potrebu da Vam predstavim kompletan sistem kome pripadamo i u okviru koga poslujemo.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. posluje u okviru CVBC Investment Group (CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska), koja je i većinski vlasnik društva DiAMED d.o.o. sledstvenim vlasništvom nas kompanijom Rigi Medizintechnik GmbH, Freienbach, Švajcarska. Ova grupacija kompanija je u vlasništvu uglednog nemačkog ekonomiste i privrednika, gospodina Sven-Axel Krentorz-a. CVBC Investment Group je osnovana 2009. godine, a centar operativnih aktivnosti smešten je u Freienbach-u, u Švajcarskoj. Glavni deo poslovanja CVBC Investment Group upravo je vezan za medicinu, u smislu snabdevanja klijenata medicinskim sredstvima, pružanja usluga lečenja, istraživanja i razvoja novih tehnologija u oblasti medicine, kao i investiranja u medicinski sektor. Ovog trenutka poslovnice CVBC Investment Group koje se bave medicinskim proizvodima i uslugama funkcionišu u 16 zemalja Evrope i Afrike, imajući pokrivenu kompletnu teritoriju Evrope i Afrike.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. je ovlašćeno zastupništvo trgovinskih i poslovnioh interesa kompanije NIPRO Europe N.V., Zaventem, Belgija (evropski ogranak NIPRO Corporation, Osaka, Japan) za Republiku Srbiju kao i ovlašćeni distributer iste kompanije za teritoriju Republike Srbije.

Sa ponosom Vam predstavljam činjenicu da je sistem kompanija CVBC Investment Group ovaga trenutka najveći i najvažniji ekskluzivni partner NIPRO Korporacije u svetu, te da smo kao poslovna grupacija i najzaslužniji za prosperitet i veliku ekspanziju prodaje i upotrebe NIPRO proizvoda na svetskom, a pogotovo evropskom tržištu.

Takođe sa ponosom ističem da je upravo jedna od kompanija iz našeg sistema bila nosilac razvoja najnovije NIPRO mašine za hemodijalizu Surdial-X, koja predstavlja jednu od tehnološki najsavremenijih mašina ove vrste u svetu.

*

Nadam se da će RFZO umeti da ceni stavove privrednog društva DiAMED d.o.o. po pitanju srpskog tržišta materijala za dijalizu, kao i našu potpunu transparentnost i detaljno predstavljanje sistema kome pripadamo i u kome funkcionišemo. Smatram da munjeviti razvoj upravo ovog sistema može doneti mnogo koristi za RFZO ali i za Republiku Srbiju uopšte, ukoliko nas u dolazećem vremenskom periodu RFZO iskreno, a ne samo deklarativno shvati kao dobrog i pouzdanog partnera.

Ispred kompanija,

NIPRO Corporation, Osaka, Japan

CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska

DiAMED d.o.o., Beograd, Srbija

Dr Dejan Tomović, direktor DiAMED d.o.o.



 

Kraj



 

ilustracije i oprema teksta:

DiaBloG – 2014

 

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora        I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

kontrasankcije

 

Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora

Potvrđeno pisanje našeg sajta o kriminalu pri nabavkama dijalizatora – dokazi isplivavaju na površinu

Rasprava između srpskog Fonda zdravstva i nemačkog Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora po ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 09.05.2014. direktno su pokazali da smo u našim tekstovima celo vreme iznosili istinite tvrdnje. Ako je neko i imao neke rezerve prema obelodanjenim mahinacijama, sada ćete iz njihove prepiske videti da ni u čemu nismo omanuli – sami akteri iznose svoj prljavi veš.

Poštovani čitaoci,

u nastavku na tekst Kako nam se nabavljaju dijalizatori, dobili smo od našeg anonimnog saradnika iz RFZO i tekst odluke Republičke komisije za kontrolu javnih nabavki. Vrlo interesantno štivo.

Tu se može saznati šta to u sadašnjem tenderu za dijalizatore ne odgovara Frezenijusu, zatim šta je na te primedbe Frezenijusa odgovorio Fond zdravstva Srbije, kao naručilac dijalizatora, i na kraju: kako je presudila Republička komisija, na čije odluke ne može biti daljih žalbi ili rasprava.

Obzirom da su originalni dokumenti pisani onim odvratnim birokratizovanim jezikom „predmetnih javnih nabavki“, dozvolite da vam prepričamo najvažniji sadržaj te rasprave.

Da počnemo od toga šta je Frezenijusu zasmetalo u tom poslednjem tenderu za nabavku dijalizatora.

Freseniusove primedbe:

  • Dakle, Frezenijus se žalio što je tender raspisan za 36 partija dijalizatora: za svaku moguću površinu, sa oba načina sterilizacije, jer oni eto, ne mogu da konkurišu za površine gde se zahteva sterilizacija zračenjem, a to će im onda umanjiti zaradu (!?!)
  • Dalje, Frezenijus je naveo da je to potpuno suprotno načinu na koji su dijalizatori nabavljani ranije. (?!?) FMC i RFZO
  • Frezenijus se žalio i na uslov u tenderu da svaki ponuđač dostavi potvrdu da se njegov dijalizator koristio u 3 dijalizna centra sa preko 100 pacijenata u 3 države EU u prethodne 3 godine. (Zamislite, naš renomirani proizvođač, ne može obezbediti takvu potvrdu!!?! Pa, da li još iko koristi te njihove filtere?).
  • FMC je naveo da tender nije u skladu sa Pravilnikom, jer su u Pravilniku predviđeni i dozvoljeni rasponi površina „od-do“, a ne svaka pojedinačna površina.
  • Fresenius sada otvoreno priznaje da postoji deklarativna i efektivna površina dijalizatora, da se one nikada ne poklapaju, a da ona napisana, deklarativna, nema uticaj na medicinsko-terapijski kvalitet tretmana. (Pazite sad to, kakvo otkriće?! Pa ko je sve do sada tvrdio suprotno, a?).
  • FMC se sada žalio i što pri formiranju tendera nisu konsultovani krajnji korisnici, tj. načelnici dijaliza koje oni redovno „sponzorišu“. Pa se, kažu, ovim tenderom neće obezbediti nastavak terapije kojom su se do sada pacijenti lečili (?!?!). Pazite brige!? Kakva nam je do sada terapija bila, bolje da joj se ne obezbeđuje „nastavak“.
  • FMC tvrdi da se sada trebuje mnogo manje onih površina koje su se ranije trebovale, a koje samo oni proizvode, i da to samim tim ne odgovara stvarnim potrebama korisnika(?!?!).
  • Fresenius tvrdi da će omogućavanje zamenjivanja jednog dijalizatora drugim dijalizatorom sličnih performansi onemogućiti individualizaciju terapije (?!?!). A traže grupisanje površina „od-do“?!?!
  • na kraju, Frezenijus direktno kaže da će se uvođenjem drugih proizvođača umanjiti njegov udeo na tržištu, pa se tu radi o KARTELSKOJ podeli tržišta (!?!?!). Prati li ovo policija, narode!

RFZO odgovor:

A evo, da vam prepričamo, šta je Fond zdravstva, poznat i kao RZZO, odgovorio na ove primedbe FMC-a:

  • pozivanje FMC-a na period pre 2013. godine nije korektno, jer je tadašnji Pravilnik (Сл. гласник Републике Србије бр.50/06, 17/10) bio nekorektan: nije dozvoljavao dijalizatore sterilisane zračenjem, pa je FMC imao 80% celokupne prodaje!!!
  • RFZO ističe da Frezenijusu nije smetalo što je tadašnjim Pravilnikom od ukupnih količina high-flux dijalizatora čak 76% tj. 211 000 bilo njegovih dijalizatora sa 1,3 m2 površine, koje je samo on mogao da ponudi!!?!
  • RFZO kaže da je spajanje površina „od-do“ učinjeno sa ciljem obaranja cena dijalizatora, što je i postignuto!
  • RFZO je istakao da su u prethodnim periodima partije bile tako oblikovane da je FMC bio favorizovan!!!!! (Prati li policija ove dopise!?)
  • dalje, RFZO tvrdi da je FMC bio u povoljnijem položaju, jer do sada nije vrednovan kvalitet dijalizatora, obzirom da Fresenius Srbija prodaje dijalizatore starije generacije, koji su zato i jeftiniji od konkurencije!!?! (Opa bato, pazi šta su nam sve radili).
  • sada i RFZO tvrdi da je FMC u poslednjih desetak godina suštinski monopolista(!!!). Dalje, Fond kaže da je Frezenijus „изузетноOdgovor RFZOa утицајан у стручној заједници нефролога у чије стручно усавршавање улаже неупоредиво више него што то чини држава, због чега сматра да се не може искључити да је имао, преко чланова комисије за јавне набавке, односно других стручних комисија и тела која су тада учествовала у дефинисању потребних стандарда, знатан утицај на обликовање јавних набавки у претходном периоду.“ (Eh, to smo mi davno tvrdili, kao i za udruženja pacijenata, ali policija i tužilaštva: ćute).
  • RFZO kaže da ne želi da centralizovana javna nabavka ima funkciju odbrane monopola jednog dobavljača!!! (Aferim).
  • RFZO navodi da on sada teži uređenju odnosa na tržištu, „за разлику од ранијег периода када су радње Републичког фонда више биле усмерене ка очувању позиција Фресениуса, што је за последицу имало превисоке цене дијализатора и екстрапрофит за Фресениус, а на терет средстава обавезног здравственог осигурања.“ (Konačno su priznali! FMCS je ekstraprofiter! Treba da plati za ekstraprofit!)
  • RFZO kaže da je Frezenijus izgradio svoje kapacitete u uslovima male ili nepostojeće konkurencije (ovo je na račun Medicona) „где је улазак конкуренције на разне начине био онемогућен, због чега РФЗО сматра да није у духу јавних набавки да се оне спроводе на начин који омогућава очување таквог стања и да је његова обавеза да утиче да се такво стање измени, тј. да се тржиште отвори и омогући пословање нових добављача, што је у складу са чланом 48. став 2. ЗЈН, као и да нема обавезу да чува тржишне позиције Фресениуса.“ (Melem. Svaka im je na mestu).

Citajte sta vam pise na ekranu

  • RFZO kaže da FMCS „свесно занемарује чињеницу да је извршио и регистрацију других линија дијализатора, што се односи пре свега на high-flux дијализаторе FX, односно FX CorDiax који се производе са ефективним површинама 1.4 m2 и 2.2 m2, FMC међутим не помиње ту могућност стога што се ти новији, квалитетнији и ефикаснији FX, односно FX CorDiax дијализатори не производе у земљи па у том случају не би могао да користи преференцијални статус (20% više cene).“ (Toliko o njihovoj brizi za pacijente. Neka članovi njihovih udruženja pacijenata zapamte dobro ove FMC postupke).
  • RFZO je „opičio“ i po ALIMS-u, famoznoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, koja samo papirološki registruje dijalizatore, ne upuštajući se uopšte u proveru kvaliteta. Tako da ni potvrda da je dijalizator registrovan u ALIMSu, kao ni potvrda da ima CE znak, ne znači zapravo ništa za poređenje sa drugim dijalizatorima koji isto to imaju.
  • primedba FMC da deklarativne površine nisu i realne površine, samo potvrđuje stav RFZOa da je FMC nekorektno prodavao 1,3 m2 kao adekvatne za grupu dijalizatora od 1,3 do 1,4 m2.
  • što se tiče primedbe da nisu konsultovani korisnici, RFZO je istakao da je „процена потребних количина урађена на основу процене представника највећих здравствених установа који су били чланови комисије образоване за спровођење предметне јавне набавке.“ (Nokaut!)
  • što se tiče dosadašnjih potreba RFZO „је указао да се потрошња из претходних година не може користити као релевантан показатељ, због тога што су у условима постојања монопола, где је новим добављачима био онемогућен приступ тржишту, подаци о потрошњи пре свега прилагођени интересима Фресениуса као доминантног испоручиоца.“
  • Када је у питању индивидуализација терапије, РФЗО тврди да су наводи Фресениуса извучени из контекста те да му није сметало када су у 2013. години биле спојене партије па су пацијенти са дијализатора од 1.4 m2 прелазили на дијализатор површине 1.3 m2, чији је он био испоручилац.“ (Stvarno, začuđujuće od firme čiji direktor Hrvatčević ne dozvoljava ni tabletu kalcijum-karbonata, ni ampulu Beviplexa, pacijentima koji se kod njih dijaliziraju. O antibioticima, da i ne govorimo).

A evo i šta je na kraju, arbitrirajući u ovoj raspravi, presudila državna komisija za javne nabavke:

Republička komisija:

  • Komisija je poništila u celini i ovaj tender, odnosno javnu nabavku ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 05.2014. čija procenjena vrednost iznosi 889 500 000,00 RSD bez PDV, jer je: naručilac ograničio konkurenciju, postavljao diskriminatorske uslove u pogledu referenci i kvaliteta, dozvolio zamenu sličnim proizvodima,
  • jer su određene partije formirane tako da naručilac unapred zna da ponudu može da podnese samo jedan ponuđač,
  • iako veličina površine i način sterilizacije nisu značajno bitni sa stanovišta upotrebljivosti i terapijske vrednosti dijalizatora, formirano je 36 partija baš po tom osnovu,
  • na kraju i najvažnije (po našem mišljenju): ako već RFZO ima podatke u rukama onda valjda treba i da zna kome to treba da prijavi. Jer, Komisija reče: „То конкретно значи да Републичка комисија није надлежна да расправља питања везана за начин на који је Фресениус стекао утицајан положај на тржишту везано за продају дијализатора, нити да ли његова садашња позиција предстаља монопол, али сматра да је основано да се из ових разлога, уколико постоји потреба, РФЗО обрати органима који по природи своје делатности имају одговарајућу надлежност.

Kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …

A šta mi pacijenti da kažemo? O našoj krvi se radi, naša će krv ići kroz te cevi, treba li da nam je svejedno da li ćemo imati dijalizatore pravljene po licenci od pre 20 godina ili nove, savremene, kvalitetne i efikasne dijalizatore?

Jedna analogija sa automobilima nam se sama nameće. Kao što nismo mogli da vozimo dobra kola sve dok je postojao domaći YUGO Zastave iz Kragujevca, tako ni sada nećemo moći da imamo dobre dijalizatore sve dok nam domaći Frezenijus iz Vršca uvaljuje robu koju u Nemačkoj isti Fresenius ne želi da primenjuje na svojim građanima.

I kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …

 

 

DiaBloG – 2014

 

 

PS

Koga baš interesuje da „ostvari uvid“ u originalna birokratsko-pravna naglabanja „predmetne javne nabavke“ onda to može „nesporno“ učiniti klikom na ovaj link:

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1344-2014odlukark.pdf?id=8914

 

Zalba

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?       Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Picture1b.     .     .

Otkrivamo: ko su novinari, mediji, doktori i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?

Pljačkaška privatizacija i divlji kapitalizam ne puštaju iz čeljusti Fond zdravstvenog osiguranja Srbije – evo kako im funkcionišu Grupe za pritisak na javnost:

Poštovani čitaoci,

već ste iz dosadašnjih naših tekstova mogli dosta saznati o otvorenim vezama nekih novinara, medija, funkcionera i bolesnika sa najvećom privatnom dijaliznom kompanijom kod nas. Oni su neumorni. Ne prezaju ni od čega. Misle da će 1000 puta ponovljena laž pobediti istinu i da će uzeti još para iz srpske države i iz srpskog zdravstva.

Više se i ne kriju. Računaju da ih niko i ne prati. Praktično iste priče u istim medijima ciklično ponavljaju samo da bi navukli još koji dinar njihovoj „velikoj“, „najvećoj“ dijaliznoj firmi. Evo, pogledajte i sami. Ista novinarka (B.Radivojević), u istim novinama, pušta kompletno od Freseniusa napisan tekst, na istu temu i sa istim likovima. Samo se datumi razlikuju. Jedan je iz prošle, a jedan iz ove godine.

Molimo sve čitaoce (i sve nadležne državne organe koji bi trebalo da reaguju po službenoj dužnosti) da odmah sebi snime ove sajtove i sadržaje, jer pretpostavljamo da će ih farmakomafija obrisati i ukloniti čim vide da su ismejani i provaljeni.

Dakle, uverite se i sami:

B.Radivojević u Novostima 2013. godine    i    ista B.Radivojević sa istom temom i 2014:

To mogu samo Novosti.

Ko je novinarka B.Radivojević i kakve su njene veze sa Freseniusom?

Kakve su veze Freseniusa sa bolesnicima koji uvek brane njegove interese?

To neko od državnih organa treba da proveri.

Ko je pomenutim predstavnicima udruženja pacijenata dao mandat da zastupaju interese Freseniusa? Kada su oni i kako izabrani na te funkcije? Kada su imali izbore, da li su regularno izabrani i da li su ikada regularno predali funkciju nekome drugome na isteku svog mandata? Da li je moguće da su svi postali doživotni predsednici „svog sopstvenog“ udruženja? Da li je moguće da to svoje udruženje koriste za pribavljanje lične koristi? Da li je moguće da su ušli u biznis sa Freseniusom kao „grupa za pritisak na javnost“? Da li je moguće da niko od tih „Predsednika“ udruženja ne komunicira sa drugim „Predsednicima“ sličnih udruženja i da jedni o drugima govore sve najgore? Da li su predsednici u pravu samo kad govore jedni o drugima? Kako je moguće da se direktor Freseniusa o pacijentima iz udruženja pacijenata izražava kao o psima – kaže da će ih napujdati na Fond zdravstva Srbije samo da ostvari svoje interese?

AD napujdava udruzenje bolesnika

Kakav je to čovek, pacijent, kome se njegov poslodavac obraća kao psu, a ovaj mu i dalje bespogovorno izvršava naređenja? Kako i čime je stvorena takva pokornost tih bolesnika?

Sve isto ili slično se ponavlja već godinama:

Linkovi:

1) Sa kućne HD protestvuju za pacijente na dijalizi kod privatnika, ko i zašto? 28.04.2012.

2) Ko sa svoje kućne dijalize organizuje protest za dijaliznog privatnika, 19.04.2012.

3) Opet 2013. godine ista priča, oni sa kućne HD se zalažu za povećanje posla u privatnim HD bolnicama, 12.04.2013. )

4) I ove 2014. godine ista priča, opet plaćena kampanja u Novostima, da se popune kapaciteti privatnika, a po višim cenama, kućni Predsednici Pacijenata neumorni 14.07.2014. (klikni ovde).

U svakom slučaju javnost mora da zna koje se laži, neistine i poluistine, iznose u tim intervjuima. Ovde ćemo vam navesti samo najčešće njihove „nedorečenosti“:

  • Cena hemodijalize je u privatnim dijaliznim centrima dvostruko veća od cene u državnim dijaliznim centrima.
  • Privatnik Fresenius i njegova „Grupa za pritisak na javnost“ se kao žale što dijalizni pacijenti putuju pored njihove bolnice na Buvljaku u bolnicu u Lazarevac. Ali, ne kažu da su bolnice privatnika smeštene u adaptiranim garažama stambenih zgrada ili u skladišnim prostorijama na Buvljaku. A gospodo, Lazarevac je BOLNICA. Prava bolnica, a ne soba sa poredanim dijaliznim mašinama. Novinarka B.Radivojević se nije setila da o istoj temi porazgovara i sa direktorom Bolnice u Lazarevcu ili sa direktorom Fonda zdravstva, da se čuje i druga strana. Bar toliko. Ili da se iznad njenih tekstova stavi natpis: PLAĆEN REKLAMNI PROSTOR.
  • Novinarka B.Radivojević sakri od javnosti da su svi Freseniusovi bukači, koje ona „intervjuiše“, zapravo pacijenti na kućnim hemodijafiltracijama. Sami imaju SVOJU sobu i SVOJ aparat za hemodijalizu. Oni sa pacijentima u državnim centrima nemaju nikakve veze. Oni nigde NE PUTUJU na dijalizu. Oni ne dele sudbinu pacijenata iz dijaliznih centara. Oni su sebi obezbedili sve. Sve im se plaća od strane Fonda i sve za dijalizu im se dostavlja kući, na noge. Taj isti, zabrinuti Predsednik, je lično potpisao saglasnost sa najcrnjom i najrestriktivnijom verzijom Pravilnika, verzijom koja je pacijente u državnim centrima zavila u crno. Imate taj dokument u RZZO Beograd, ako treba kopiraćemo ga i objaviti javno.
  • Privatnik Fresenius u startu ustvrdi da je proširenje ili izgradnja novih dijaliznih kapaciteta u kliničkim centrima u Beogradu skupo i da Fond nema para za to. Nego treba pacijente da šalje privatniku Freseniusu, po duplo većoj ceni, za to ima para?! Ne rekoše javnosti da je izgradnja ili proširenje skupo samo kad se naručuje kod njih. Ne rekoše da u podrumima srpskih dijaliznih centara još stoje neraspakovani dijalizni aparati donirani od strane italijanske vlade, ali Freseniusovi „sponzorisani“ načelnici tih centara ne dozvoljavaju da se ti aparati puste u rad (uvek izmisle da im još nešto fali). Da li će se ikada saznati zašto je toliko dugo „renoviran“ dijalizni centar Dr Dragiša Mišović? Ko je to sprečavao i kojim kriminalnim radnjama? A pogotovo je pitanje da li će se ikada saznati i prava istina zašto je taj dijalizni centar uopšte zatvaran? Nemojte samo reći da jedino u tom dijaliznom centru od njih 60 u Srbiji voda nije valjala? A onda se pojaviše „dijalizni privatnici“ da pomognu, da priskoče u pomoć, ali po duplo većoj ceni? Imamo međutim, dokument u kome Freseniusovci priznaju da je njihovo adaptirano novobeogradsko skladište zvano bolnica izgrađeno na mnogo lošijoj vodi (kao i ono u Novom Sadu), ali to se krije od javnosti.
  • Privatnik Fresenius u Novostima izjavi da su njihove cene manje od cena u regionu, ali ne reče: manje od NJIHOVIH, Freseniusovih, cena u regionu. Jer, istina je da u regionu, u Mađarskoj ili u Makedoniji, ukupna cena hemodijalize je do 65 evra, sa SVIM troškovima. Oni pominju Bosnu, odnosno Republiku Srpsku, gde postoji samo Fresenius koji kriminalnim ugovorima i naplatama direktno pljačka Fond zdravstva Republike Srpske (Link5,Link6). Ne rekoše da privatnik Fresenius nema svojih centara u Federaciji BiH, niti u Hrvatskoj. Razmislite zašto?
  • Privatnik Fresenius je naveo „popust“ koji će on da učini Fondu zdravstva: dijaliziraće sve pacijente HDF-om, a po istoj ceni kao i za HD. Pri tome ne kaže Fresenius da su upravo oni ti koji u državnim centrima za HDF crevo traže 1600 dinara više (a realna mu je cena 3 evra), pa je Fond ograničio procenat HDF na samo 20%. Javnost ne zna da stručnjaci koji su doneli taj Pravilnik godinama dobijaju finansijske nadoknade od Freseniusa (postoje svi mogući finansijski, poreski, pasoški i slični dokazi, čak i fotografije).
  • ne mogu da rade jer nisu frezenijusovi
  • Javnost ne zna da je nedostatak mesta u državnim dijaliznim centrima namerno napravljen od strane tih istih „stručnjaka“ i da je Pravilnik sa smanjenjem broja HDF-a namerno donet da bi se pacijenti podbunjivali da traže prelazak u privatne dijalizne centre. Kako oni kažu: napujdavali. Isti načelnici ne dozvoliše i opstruiraše puštanje u rad doniranih 350 dijaliznih aparata! Samo zato što nisu Frezenijusovi! (To se zove lojalnost Sponzoru, ili: dijalizna korupcija). Pronađite i pročitajte intervjue koje je bivši ministar zdravlja Zoran Stanković dao o tome. Prvo što je uradio doveo je policijskog inspektora u ministarstvo zdravlja, da odatle krene sa hapšenjima. Nažalost, skloniše ih ubrzo. I inspektora i ministra. Razmislite zašto?
  • skoro svi načelnici dijalize i drugi doktori, koji su naručivali ili trošili Fresenius materijal, su vođeni na putovanja o trošku Freseniusa, dobijali dnevnice i poklone: ručne satove, fotoaparate (Canon), televizore (Panasonic), Sony play-station (konzole) ili lap-topove (Toshiba). Kakvi su to državni organi koji među 400 svedoka ne mogu naći ni jednog jedinog koji bi (kao zaštićeni svedok) potvrdio da je na toj i toj zabavi, dakle JAVNO, oko 400 doktora odjednom dobilo od Freseniusa lap-top kao poklon. Zamislite tu podelu plena. (I koliki je ukupni plen). Primer dijaliznog sponzorisanjaPa doktori se javno po bolnicama hvalili kakvog moćnog Sponzora imaju! Sami su svima okolo pokazivali najnoviji primerak lap-topa Toshiba Satellite ili Canon fotoaparate. Da li novinari ili istražni organi žele fotografije i gotove primerke, kao dokaz? Ako treba, obezbedićemo im i to. Ali javnost mora da zna.
  • Freseniusovci rado navode podatak kako su oni najveća dijalizna firma na svetu koja ima 3000 dijaliznih centara i u njima dijalizira 300 000 pacijenata. Ono što nikada pri tome ne kažu jeste da je u tim njihovim dijaliznim centrima veća smrtnost nego u državnim i neprofitnim dijaliznim centrima (videti: ). Ne kažu da su oni u Srbiji monopolisti 50 godina i da su štiteći taj monopol postali glavni krivci za to što je dijaliza u Srbiji ovakva kakva jeste.
  • u tekstu B.Radivojević se direktno proziva i sadašnji ministar zdravlja i podseća ga se da je nešto obećao Freseniusu. Kakve li su to samo šifrovane poruke preko sredstava javnog informisanja? Da li je sve to u vezi sa pričama Hrvatčevićevog brkatog potrčka koji se javno hvali nefrolozima Srbije da će novi ministar zdravlja biti na njihovoj strani, jer su njih dvojica prijatelji, radili su zajedno u Kliničkom centru Srbije?
  • Javnosti se ne kaže da se Freseniusu pojavila konkurencija samo za dijalizatore, i to tek pre godinu dana. Umesto Freseniusovih dijalizatora koje je država plaćala 40 evra, sada oni sami nude te iste dijalizatore po 70% manjoj ceni. Ali ni za jedan drugi važniji dijalizni materijal nemaju konkurenciju, pa su tako opet na krvnim linijama, koncentratima, ultrafilterima, servisiranjima i sličnim stavkama zaradili milione evra i odrali zdravstvo Srbije, jer je 90% dijaliznih aparata u Srbiji i dalje marke Fresenius. Takvi su monopolisti bili svih 50 prethodnih godina i takvi su i sada.  Zar je bio problem otići na internet i pronaći da je ukupan promet Freseniusa u Srbiji 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  Šest miliona evra, ej!

Citajte sta vam pise na ekranu

  • Javnosti se ne kaže u tim „intervjuima“ da su svi ti sadašnji Freseniusovi medicinski stručnjaci koliko do juče radili u srpskoj državnoj dijalizi, a sada istu tu državnu nefrologiju kritikuju zašto nema dovoljno mesta i zašto ne radi više hemodijafiltracija. Pljuju u bunar iz kojeg su pili. Dijalizni Centar iz kojeg je došao Freseniusov dr Hrvatčević je pre 10 godina radio 90% HDF, a sada mu njihovo javno-privatno partnerstvo ne dozvoljava više od 20%. Pacijenti su i zbog toga protestvovali u Fondu zdravstva Srbije, ali o tome nije imao ko da izvesti javnost!? Verovatno je novinarka B.Radivojević tada bila zauzeta važnijim poslovima.
  • na internetu se o novinarki B.Radivojević mogu naći (nedemantovani) podaci da je od Fonda zdravstva Srbije primala mesečno 50 000 dinara, da se u njenim novinama ne bi pisalo loše o tadašnjem direktoru Fonda (klikni ovde). Posle dolaska direktora Momčila Babića ti „ugovori“ su prekinuti. Da li se zato sada objavljuju tekstovi protiv Fonda, a u interesu Freseniusa? Javnost bi i to trebala da zna.
  • Javnosti se ne kaže da u privatnom Fresenius dijaliznom centru su sva medicinska sredstva proizvedena od samog Freseniusa. Oni cene svojih troškova za dijalizu računaju na osnovu cena svojih sredstava koje su sami odredili. Zamislite da neka druga naša farmaceutska kuća dobije dozvolu da otvori bolnicu i leči naše ljude samo svojim preparatima. Deluje suludo, zar ne. A Fresenius upravo to radi.
  • Od javnosti se skriva podatak da te privatne „specijalne bolnice za hemodijalizu“ nemaju ni svoju laboratoriju, ni rentgen, ni koronarnu jedinicu ni bilo kakvu drugu podršku u slučaju da pacijent u toj bolnici doživi neku komplikaciju. Freseniusovci su predvideli da ga u tom slučaju vrate nazad u njegovu staru (prenatrpanu) državnu bolnicu. Ko je tu lud? Kako će ga vratiti ako je otuda otišao zato što tamo nema mesta?
  • Od javnosti se takođe skriva podatak da su u Freseniusovim dijaliznim centrima pacijenti masovno umirali zbog njihovih koncentrata ili drugih neispravnosti. Štampa na zapadu bruji o tome, a kod nas o tome niko nije smeo napisati ni reči. Zamislite 950 mrtvih pacijenata u samo jednoj godini, a što je najgore Fresenius je taj svoj „interni“ podatak pokušao da sakrije od drugih korisnika njihovih koncentrata. U SAD im to nije uspelo, ali u Srbiji jeste. Ovde oni sami pišu „intervjue“.

Znamo da se nalazimo u fazi pljačkaške privatizacije i divljeg kapitalizma, ali moramo da se zapitamo:

Da li je Dara prevršila Meru?

 

DiaBloG – 2014

 

 

novinari, psi i papir

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli       Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Popravljalo Pravilnik, Ponovo

Pirova Pobeda Pacijenata

Nakon godinu i više dana, gromoglasnih kritika, optužbi, natezanja i ubeđivanja, famozna „Komisija“ je obelodanila svoj novi tekst Pravilnika o dijalizi. Početkom aprila 2014. taj novi tekst se pojavio na sajtu RZZO Beograd i postao je dostupan svima (link).

Podsećamo čitaoce da smo na ovom sajtu već razobličavali sve ključne gluposti pomenutog Pravilnika, objavljenog prvi put oktobra 2012. godine (, link).

Taj Pravilnik je pre svega, izmišljao neke nove nazive hemodijaliza: „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom manje površine“, te „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom veće površine“, a „visokopropusna dijaliza“ je išla bez dijalizatora bilo kakve površine, kao i „hemodijafiltracija“. ??!?? Ludilo.

Zatim, Pravilnik je jednu jedinstvenu medicinsku uslugu, zvanu hemodijaliza, rasklapao na sastavne delove, kako bi se za svaki deo te usluge raspisivao tender i vršila nabavka. Osnovna ideja ovakvog usitnjavanja nabavke jeste verovatno sakrivanje cene ukupne procedure, to jest jednog hemodijaliznog tretmana. Naravno da je svaka usluga skuplja kada se nabavlja u delovima. Ali, da je „Komisija“ odredila ukupnu cenu HD tretmana, onda bi se videlo da se privatnicima daje duplo više (105 evra) za isti tretman koji vrše državni dijalizni centri! A takva ogoljenost osetljivih činjenica, nije se smela dozvoliti.

Iako se za svaki potrošni dijalizni materijal vrši posebna nabavka, naglašeno je da za materijale „specifične po tipu mašine“, nema tendera, nego se mora nabavljati po ceni koju odredi (jedini) proizvođač mašine za dijalizu. Tako su endotoksinski filteri za prečišćavanje vode za hemodijalizu dostigli cenu od 26.000 dinara za komad (link). Tako je svaka pretpostavka o takmičenju ponuđača i smanjivanju cena potrošnog materijala, u ovom Pravilniku obesmišljena.

povrsina ne znaci i efikasnostPosebna glupost je mišljenje Komisije (i trgovaca), da je najbitnija veličina. Veličina dijalizatora nije bitna, bitna je propusnost membrane. (Jer samo su visoko-propusne membrane i dijalizatori preduslov za kvalitetan tretman). Uzalud smo im objašnjavali da trgovci odećom ili obućom ne traže više cene za veće brojeve cipela i košulja, pa što bi pacijenti koji su krupnije građe i kojima treba veći dijalizator bili diskriminisani i uslovljavani većim troškovima. Čista glupost. A činjenica je da je visoko-propusni (high-flux) dijalizator veličine površine od 1,3 m2 bolji od niskopropusnog (low-flux) dijalizatora veličine 1,8 m2 površine.  Tako su i Fondu mogli da uštede pare, ako im već pacijenti nisu prioritet. Ništa od toga Komisija nije htela da uvaži. A da ne govorimo o efikasnosti dijalizatora, odnosno njihovim klirensima. Iz gornje slike vidite da su Freseniusovi dijalizatori najlošiji, što se tiče kvaliteta. I to su oni koje FMC smatra najboljima, a o ovima „vršačkim“ koje nama u Srbiji uvaljuju, ne vredi ni trošiti reči. Ti su apsolutno zastarela medicinska sredstva. Po nesreći, ni Baxter, ni Gambro,  nam ne nude one najbolje svoje dijalizatore (Xenium i Revaclear), nego isto one zastarele. Jedino nam japanske firme, Nipro i Asahi, nude kvalitetne i visokoefikasne dijalizatore, ali njima Fond i FMC podmeću klipove u točkove, gde god mogu.

Inače, ceo taj Pravilnik bio je kao napisan od strane plaćenika te po zlu čuvene „F“-firme, onih sa takozvanim „F“-dijagnozama. Tako npr. u delu kojim je propisivao cene, taj Pravilnik je dozvoljavao za preko hiljadu dinara veću cenu dijalizatoru „F“ firme, iako je on bio znatno manji od konkurentskog Gambrovog, takođe high-flux dijalizatora. Slika iz Правилника od 10.05.2013., član 1, str.1:

Ocigledna pristrasnost

Pogađate, Gambrovi dijalizatori su ovi koji su imali površine 1,7 i 2,1 m2, a ne 1,8 ili 2,2 m2. Dakle, Pravilnik je kao cilj imao očuvanje privilegovanog položaja „F“ firme na ovom tržištu, pa makar zbog toga 70% pacijenata moralo biti dijalizirano sa slabo-propusnim membranama „low-flux“ dijalizatora. Uzalud su bili naši protesti i objašnjavanja da se slabo-propusni dijalizatori koriste samo kad želimo izbeći kvalitetnu ili efikasnu hemodijalizu. (A to je vrlo retko: za početnike, za one kojima bi prve dijalize morale biti blage i slabije efikasne, dok se ne naviknu.) Uzalud smo tvrdili da je propusnost membrane dijalizatora važnija od površine tih dijalizatora. Uzalud, jer „Komisija“ je i dalje bila opterećena veličinom površine dijalizatora, pa je zamajavala javnost stvarajući posebne kategorije dijalizatora, za svakih 0,2 m2 povećanja površine. A što je najsmešnije, i što je dokaz da su Pravilnik krojili prema asortimanu „F“-firme, kao najveći dijalizator su predvideli onaj od 2,4 m2 površine, iako druge firme imaju i dijalizatore od 2,5 m2 površine. To jednostavno, nije smelo proći u Pravilnik. Tako su srpski dijalizni pacijenti bili uskraćeni za najkvalitetnije i najveće japanske dijalizatore od 2,5 m2 površine, jer zaboga Fresenius uopšte nema takve u ponudi.

Uzalud smo objašnjavali nestručnoj „Komisiji“ da je proizvodna cena visoko-propusnih (high-flux) dijalizatora manja od cene slabo-propusnih dijalizatora, ali da firme namerno drže veće cene onome što pacijenti i lekari traže, jer njih interesuje samo zarada, a ne životi pacijenata. Ni to nije vredelo. Srpska dijaliza je bila osuđena na 70% loših, slabo-efikasnih dijalizatora, jer su predstavnici „F“-firme računali da će tu biti apsolutni pobednici na tenderima. Ipak, stvarnost ih je demantovala. I pored 20% većih cena koje im je zakon omogućavao kao „domaćim“ proizvođačima (a nisu proizvođači, nego pakovaoci), na tenderima su pobeđivale japanske firme sa cenom nižom i od tih 20%.

Prethodno je vođen ceo mali rat da se onemogući ulazak tih japanskih dijalizatora na tržište Srbije, jer zaboga oni su sterilisani gama-zracima, pa će da nam naškode, izazvaće nam rak, jer to mora da zrači, itd.itd. Digla su se Udruženja pacijenata i njihovi večiti Predsednici, godinama sponzorisani od domaćih decenijskih dijaliznih monopolista (link, link). A isti takvi dijalizatori (i krvne linije i igle), sterilisani gama-zracima, godinama su već registrovani kod ALIMS-a i regularno su se primenjivali u dijalizi u Srbiji, ali u paketima za akutne dijalize. Umrli biste od smeha, da ste videli obimnost tih naručenih mišljenja, studija, emisija i članaka, kojima su se domaći decenijski monopolisti borili protiv pojave konkurencije. Ali, otišla je žuta vlast i ovo im nije uspelo. Zato je danas, kod nas, konačno, kao i u celom svetu, u evropskoj uniji, Americi i Kanadi, tržište otvoreno i za japanske dijalizatore. (Nažalost, još nije i za japanske aparate za dijalizu, a dok se i to ne postigne država će i dalje skupo da plaća „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“ koji je uglavnom od one neizbežne „F“-firme, sa domaćom fabrikom za pakovanje dijalizatora.

Uzalud su na ovom sajtu i naši najiskusniji dijalizni pacijenti tvrdili da je i odredba Pravilnika o 1 litar fiziološkog rastvora za celu hemodijalizu, jedna neviđena glupost i da je to u praksi nemoguće izvesti (link, link). Uzalud, jer to i nije bilo doneto da bi država ostvarila uštede, nego da se izbaci sa tendera japanska konkurencija, koja je pošteno napisala da za njihove dijalizatore treba najmanje 1 litar za ispiranje i pripremu tretmana. Iako je isto pisalo i kod „domaćih“ Hemomed-Fresenius dijalizatora (link), oni su svoja uputstva brže bolje promenili, jer to (opet kao) „domaći“ proizvođači mogu vrlo brzo, dok bi takva promena za japanske predstavnike predstavljala dugotrajan proces i za to vreme bi bili izbačeni sa tendera. Mi, pacijenti, u tom ratu, ponovo nismo nikome bili bitni.

Posle ovih opštih geostrateških dijaliznih napomena da se vratimo povodu ovog posta. Šta nam dakle, donosi novi, „prečišćeni“ tekst Pravilnika o dijalizi? Nakon godinu i više dana, gromoglasnih kritika, optužbi, dokaza i ubeđivanja, možemo li sada biti zadovoljni sa ovim novim tekstom? Da li je famozna „Komisija“ popustila, da li su uvaženi stavovi pacijenata?

Delimično, ali nažalost, opet ne i potpuno. Jedina novost je odobravanje 70% high-flux dijaliza (link).

Jedina novost

Mršava pobeda. Ko pogodi u jedan cilj, promaši sve ostalo, kaže poslovica.

Usvojili su sve naše argumente u vezi značaja visoko-propusnih dijalizatora i sada je taj odnos 90:10 procenata, u korist visoko-propusnih „high-flux“ dijalizatora. Zašto to nisu odmah uradili? Da li je moguće da „stručna“ Komisija, nije znala te osnovne stvari iz tehnike dijalize? Da li je moguće da su pod pritiskom javnosti i pacijenata priznali svoju grešku i promenili ove odredbe? I konačno: ko će biti odgovoran za štetu nanetu pacijentima u državnim centrima, koji su toliko dugo morali trpeti slabo-propusne dijalizatore? Misli se na one koji su „pretrpeli“, tj. preživeli.

Uz svo uvažavanje ljudskog kajanja i spremnosti da se greška prizna, ne verujemo da nisu znali i ne verujemo da su popustili zbog pacijenata. Popustili su zbog neumitnog sleda događaja: japanski visoko-propusni high-flux dijalizatori su na tenderima prodavani jeftinije od „domaćih“ nisko-propusnih low-flux dijalizatora, a to država koja nema para za bacanje, nije mogla ignorisati i pored uvažavanja „stručnosti“ pomenute Komisije.

Posebna glupost Pravilnika je zadržavanje propisa da se za visoko-propusnu (high-flux) HD smeju koristiti samo dijalizatori do 1,8 m2 površine. To je kao kada bi pacijentima koji imaju 100 i više kg telesne težine neko propisao da mogu nositi samo košulje do broja 38, ali ne i brojeve 42 ili 56 koje inače nose.

Isto takva glupost je i propisivanje da se za HDF smeju koristiti samo dijalizatori veličine 1,7-2,4 m2 (?!?). Šta ako pacijent kome je određena HDF ima samo 46 kg i kome su ovi dijalizatori nepotrebno veliki i iscrpljuju mu snagu srca. To je kao kada biste decu terali da nose očeve košulje, cipele ili odela, brojeve 42-56. Svi u dijalizi znaju da se HDF može raditi i sa visoko-propusnim (high-flux) dijalizatorima površine 1,3 ili 1,5 m2, bez ikakvih problema. A za pacijente manje telesne težine ili dečiji uzrast, to su idealni dijalizatori jer im ne treba velika količina krvi da se ispune. Prosto je neshvatljivo takvo siledžijsko ponašanje tvoraca ovog Pravilnika. Neznanje, nekompetentnost ili loša namera?! Ili sve to zajedno?! Uglavnom, takvi „propisi“ su ostali i u poslednjoj („popravljenoj“) verziji Pravilnika.

Da je komisija vodila računa o pacijentima, ona bi dozvolila i hemodijafiltraciju u većem procentu, bar do 50%, kao što je već, na primer u Sloveniji (65%). Pogotovo jer je otvaranjem tržišta došlo do smanjenja cena high-flux dijalizatora za preko 50%. Pogledajte one cene sa slike na početku ovog teksta: do pre samo godinu dana cene dijalizatora su bile do 40 evra komad! Danas najbolje moguće dijalizatore možete dobiti za 15 evra, a i to je previše.

Tako su dijaliznim pacijentima vraćeni high-flux dijalizatori, ali ne u svim veličinama i ne u svom najboljem kapacitetu: hemodijafiltraciji. Iako evropski vodič za hemodijalizu, koji bi trebao valjda da obavezuje i pomenutu „stručnu“ Komisiju, preporučuje izvođenje hemodijafiltracije i hemofiltracije kad god se koriste high-flux filteri (da bi se korektno iskoristili), „naša“ Komisija to nije htela dozvoliti.

Evropski vodic za dijalizu

Propisi u Evropskom vodiču za hemodijalizu, časopis Nephrol Dial Transplant (2007) 22 [Suppl 2]: ii12. (prevod i original, link)

Zašto je „Komisija“ ignorisala sve zahteve bolesničke javnosti i svoje profesije? Zašto nema više HDF?

Pa verovatno im to nije odobrio.

Ko?

Profit, naravno.

Medicinsko-farmakološka dijalizna mafija i dalje traži 1600 dinara više za hemodijafiltraciju. Iako njihova sopstvena kalkulacija pokazuje da se HDF i HD mogu davati po istoj ceni (link, link), oni to u državnim centrima ne dozvoljavaju. Traže više para za HDF materijal. Fond verovatno kaže, da para više nema. I ovo što daju im je previše.

I šta se dešava?

Dvadeset posto HDF je kompromis. Neki će ipak, dobiti. Ko su ti neki, dogovorićemo se. Neka to budu „medicinski kriterijumi“. Tada niko više ništa neće moći prigovoriti. Jer, šta laici i pravnici znaju šta su to medicinski kriterijumi? Tu se doktorima niko ne može mešati. To je sveta stvar (holy grail) nefrološke specijalnosti. A zna se ko doktore vodi na kongrese, u inostranstvo (link).

Tako ostaje rešenje o 20% HDF, i to prema medicinskim indikacijama. Te kriterijume ne možemo naći u Pravilniku, jer onda bi neki mogli da proveravaju odluke Komisije ili da se žale, a to treba izbeći.

Na kraju krajeva, svi vidimo da nikakvi kriterijumi za HDF i ne postoje (link).

Na HDF se stavljaju „oni koji imaju vezu“. Vezu sa onima koji odobravaju HDF. Tako je Pravilnik zaštitio 3 od 4 zainteresovane strane: farmakomafiju, doktore i Fond. A za pacijente, koga je briga. Protesta, još uvek nema.

Ako se neki baš i buni, stave ga unutar onih 20%.

Pravilnik to dozvoljava.

A oni koji su se bunili, to su pacijenti sa kućnih hemodijaliza, njima je sve uvaženo: svi imaju HDF 100%, mogu da imaju 15 tretmana mesečno, dijalizatore dobijaju bez tendera (poštuje se preskripcija lekara) i mogu da troše 10 litara koncentrata za jedan tretman.

Da, samo za njih Komisija je predvidela i test trake za dokazivanje ostataka dezinficijensa u dijaliznom aparatu. Te test trake po Pravilniku nisu ni predviđene za bolesnike u državnim dijaliznim centrima. Samo za one na kućnoj hemodijalizi. Samo za njih je i HDF. Poruka pacijentima u državnim centrima je jasna. Bežite ili na kućnu HDF ili bežite kod privatnika. Tamo ima sve. Državni centri, po mišljenju dotične nestručne „Komisije“ nisu predviđeni za kvalitetan tretman.

Ali zato nam glavni dijalizni privatnik (R.Hrvatčević) otvoreno govori o svim prednostima hemodijafiltracije, koju u njegovim centrima mogu dobiti svi, a ne samo neki, kao u državnim centrima (link). Citat: „…uz isključivu upotrebu najsavremenijeg oblika hemodijalize, hemodijafiltracije, za koju su studije pokazale da ne samo da pacijentima obezbeđuje veći kvalitet života nego i duže preživljavanje. Stopa smrtnosti je i do 30 odsto manja ako se pacijent leči hemodijafiltracijom. Za razliku od nas, gde se isključivo primenjuje ova metoda, u državnim centrima je samo 20 odsto pacijenata na toj savremenoj dijalizi.” Tako kaže glavni Privatnik. Ne samo da se reklamira, nego se i podsmeva „stručnosti“ Komisije koja je dala samo 20% HDF za državne centre. Kao da nije on taj koji od državnih centara traži 1600 dinara više za istu HDF! Šta traži, UZIMA!  I svi sve znaju. Ali da bi isti bio procesuiran čeka se neki mig odozgo, zeleno svetlo političara.

Na sajtu RZZO stoji da je ovo sada „prečišćeni“ tekst Pravilnika.

Naše je mišljenje da je taj tekst bio toliko prljav, da još nije ni blizu „prečišćenosti“.

Njegova najveća mrlja, ostaje zadato ograničenje za HDF.

Ali pitanje je do kada će i to ostati.

Kad shvati da nema šta da izgubi dijalizni pacijent će progovoriti, kad-tad.

Ko ne veruje neka pročita još jednom šta je napisao pacijent koji je sve shvatio: link.

.

DiaBloG – 2014

.

.

A kakva je to bolest Jakovljeviću?

Hoćeš ja da ti kažem šta je to?

Nije vam odgovaralo da svi budemo jednaki i da nema ovakvih razlika među ljudima!

Pa šta je trebalo da vičem? Živeo kapitalizam?

Nije se rat ni završio, a ti si se već vratio, „sa pošteno zarađenim kapitalom“?!

Staljin vas je ubijao, ali vas nije ubio dovoljno!

Je l to znači da sam ja celog života bio budala?

Mogu li ja vas nešto da zamolim? Da se prošetamo do Gradske bolnice?

Tu je sve što se tiče srpske dijalize.

https://www.youtube.com/watch?v=6tXLkIBZAc4

https://www.youtube.com/watch?v=sfQLy4B6ldo

.

.

.