DIJETA I ISHRANA BOLESNIKA KOJI IMAJU BUBREŽNU SLABOST
UVOD
Ove preporuke za ishranu pacijenata koji imaju dokazanu bubrežnu slabost koncipirane su samo kao orijentir, kao pomoć tim pacijentima kada im lekar preporuči promenu načina ishrane. Nakon usmenih objašnjenja i preporuka, pisana uputstva pomažu bolesnicima da bez žurbe ponove što su čuli, odnosno, ako im je slučajno nešto promaklo da ponove šta su zaboravili ili da nađu odgovor na pitanja koja nisu stigli da postave.
Kako slabi bubrežna funkcija, prema nalazima na ambulantnim ili bolničkim pregledima, biće potrebno uvoditi promene dotadašnjeg načina ishrane. I kada se pređe na lečenje dijalizom (hemodijalizom, ili peritonealnom dijalizom) nastavlja se s redovnim analizama krvi prema kojima se procenjuje uspeh lečenja. Ukoliko nalazi ne zadovoljavaju, biće potrebno prilagoditi način dijalize, uzimanje lekova i ishranu.
Najčešće se savetuje smanjivanje unosa soli, tečnosti, belančevina, kalijuma i fosfata.
Preporuke nisu iste za sve bolesnike, niti za istog bolesnika u različitim fazama bolesti. Nekim će bolesnicima najveći problem biti npr. nakupljanje viška kalijuma u organizmu, drugima višak fosfora, a neki će morati menjati ishranu zbog zaostajanja viška tečnosti u organizmu. Zato nije potrebno da se svi bolesnici pridržavaju svih ograničenja. Preterano stroga dijeta je štetna, oduzima suviše slobodnog vremena i energije, što je bolje uložiti u druge aktivnosti. Cilj je pomoći bolesnicima da hranom poboljšaju svoje zdravlje, a da im život zbog toga ne bude suviše komplikovan. Preporučena ishrana ne bi trebalo da odstupa mnogo od uobičajene, ne bi trebalo da je suviše skupa ili neukusna, a treba da bude jednostavna za pripremanje. Dobro bi bilo da svaki pacijent proceni svoj ukus, navike i mogućnosti i da ih prilagodi zahtevima bolesti. Sastavni deo ovih saveta su uputstva i tablice sastava prehrambenih namirnica, kako bi svako mogao uskladiti svoj uobičajeni jelovnik sa ograničenjima koje postavlja bubrežna slabost.
FUNKCIJA i INSUFICIJENCIJA BUBREGA
Bubrezi izlučuju otpadne materije iz organizma, održavaju potrebnu količinu vode, minerala i elektrolita u ljudskom organizmu i izlučuju višak kiselina iz organizma. Različite bolesti bubrega mogu dovesti do oštećenja bubrežne funkcije i do bubrežne slabosti (insuficijencije). Tada bubrezi ne mogu odstranjivati iz organizma dovoljno vode, soli, kiselina i materija nastalih razlaganjem belančevina (ureu, kreatinin, mokraćnu kiselinu). Važan deo lečenja bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom je ishrana, jer je korisno smanjiti unos onih materija koje bubreg ne može da odstrani, a povećati unos onih materija koje se prekomerno gube iz organizma.
Najčešće se bolesnicima sa bubrežnom slabošću savetuje kontrolisan unos tečnosti, belančevina, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfora.
UNOS TEČNOSTI U BUBREŽNOJ SLABOSTI
Zdrav bubreg usklađuje izlučivanje vode mokraćom prema unosu i prema gubitku tečnosti iz organizma.
Oštećen bubreg gubi sposobnost održavanja potrebne količine vode u organizmu, pa sa slabljenjem bubrežne funkcije najčešće dolazi do nakupljanja vode u organizmu. Posledica je povišen krvni pritisak, otoci nogu, otežano disanje zbog zaostajanja vode u plućima. Kada se to dogodi, unos tečnosti, pićima i hranom, treba ograničiti prema količini mokraće koja se izluči tokom 24 sata.
Mnogo ređe, oštećenim bubregom se gubi prekomerna količina vode (i soli) iz organizma. Tada lekar savetuje uzimanje povećane količine tečnosti.
Pod unosom tečnosti misli se, osim na vodu, na sokove i druge napitke, niskomineralnu vodu, mleko, čaj, supe, kafu, pivo, vino, itd.. treba imati na umu da oko polovine težine voća i povrća čini voda.
NA HEMODIJALIZI
Početak lečenja hemodijalizom predstavlja prekretnicu u načinu ishrane. Većina bolesnika slobodnije će uzimati tečnost i hranu nego u fazama bubrežne slabosti pre dijalize. Dobijanje na težini između dijaliza proporcionalno je količini tečnosti unetoj u telo putem pića i hrane. Za alkoholičare je kontrola unosa tečnosti često nerešiv problem. Preporuka je da dobijanje na težini između hemodijaliza ne prelazi 2-2,5 kg (1 kg dnevno). Veće nakupljanje vode otežava rad srca i pluća, pa često dovodi do porasta pritiska, otoka, srčane slabosti i gušenja. Kada se mora odstraniti mnogo tečnosti, hemodijaliza postaje neugodna zbog grčeva i pada pritiska, koji su tada praktično neizbežni. Kod pacijenata koji na hemodijalizu dolaze sa već niskim krvnim pritiskom odstranjivanje veće količine tečnosti je još teže, te im se često HD mora i skratiti, što sve skupa dovodi do loših rezultata lečenja.
NA PERITONEALNOJ DIJALIZI (CAPD)
Bolesnici koji se leče peritonealnom dijalizom imaju mogućnost da nešto slobodnije unose tečnosti. Poželjno je tako prilagoditi unos tečnosti, da se peritonealnom dijalizom ne mora odstranjivati više od 1,5 l tečnosti dnevno za održavanje stalne telesne težine.
UNOS BELANČEVINA (PROTEINA) U BUBREŽNOJ INSUFICIJENCIJI
Belančevine su važan sastavni deo hrane, neophodne su za rast u doba detinjstva, kao i za održavanje svih funkcija organizma odraslih. Belančevinama je bogata hrana životinjskog porekla (meso, ribe, mleko i mlečne prerađevine, jaja). Hrana biljnog porekla uopšteno sadrži male količine belančevina (najviše ih sadrže pasulj, grašak, sočivo, soja), ali biljne su belančevine manje vrednosti za ljudski organizam od životinjskih. Ishranom, zdrave odrasle osobe trebaju unositi 1 gram belančevina na kilogram telesne težine.
Razgrađivanjem belančevina u organizmu nastaju urea, kreatinin i mokraćna kiselina, a izlučuju se mokraćom. Kada bubreg slabije radi zbog uznapredovale bolesti, dolazi do zadržavanja tih materija u organizmu, a takvo stanje se naziva bubrežna insuficijencija.
Kod bubrežne insuficijencije lekar savjetuje da se smanji unos belančevina hranom. Stepen smanjenja zavisi od oštećenja bubrežne funkcije (do 0,6 – 0,4 grama na kilogram telesne težine). U vrlo uznapredovaloj bubrežnoj insuficijenciji, ponekad je preporuka uopšte ne uzimati meso, ribe, mleko i jaja. Danas je lečenje hemodijalizom i peritodijalizom rašireno i uspešno, pa se više ne uvode dugotrajne stroge dijete bez belančevina. Osim što ih se teško pridržavati, takve dijete dovode do slabljenja i oštećenja organizma, što je kasnije teško popraviti.
NA HEMODIJALIZI
Kada se započne lečenje hemodijalizom napušta se veliko ograničenje uzimanja belančevina hranom, pa se preporučuje uzimanje normalnih ili nešto slobodnijih količina belančevina (1-1,2 gram na kilogram telesne težine dnevno). Savetuje se da 3/4 belančevina bude životinjskog porekla. Efikasna dijaliza popraviće apetit bolesnika i omogućiti mu uzimanje dovoljne količine belančevina i druge hrane. Dobar apetit i povećanje „suve“ telesne težine znak su dobrog zdravlja. Neuhranjenost (mršavost) je povezana s češćim oboljevanjem i kraćim životom na dijalizi.
NA PERITODIJALIZI (CAPD)
Tokom lečenja peritonealnom dijalizom potrebno je uzimati više belančevina hranom nego što uzimaju zdrave osobe ili osobe na hemodijalizi, jer se belančevine delimično odstranjuju iz organizma ispiranjem trbušne duplje.
Preporučuje se uzimanje 1,5 grama na kilogram telesne težine belančevina dnevno, što je za oko 50% više nego je potrebno zdravim osobama. Ukoliko se hranom ne uzima dovoljno belančevina, ili se pojačano gube ispiranjem trbušne duplje, doći će do prekomernog nakupljanja vode u organizmu, otoka, gušenja, pothranjenosti i opšte slabosti.
Ponekad se bolesnici nepotrebno pridržavaju stroge dijete sa vrlo malom količinom belančevina i tokom lečenja dijalizom, a zbog neznanja ili bojazni da će normalna ishrana dovesti do porasta ureje i kreatinina. Time sebi onemogućavaju potpuni oporavak. Za aktivan život potrebna je i dobra ishrana i delotvorna dijaliza.
NATRIJUM (Na)
Oštećeni bubrezi gube sposobnost održavanja potrebne količine natrijuma u organizmu. U slučaju zadržavanja prevelike količine natrijuma, javlja se žeđ, prekomerno pijenje i zadržavanje vode u telu, a posledica je povišeni pritisak, otežano disanje zbog viška vode u plućima i oticanje nogu. Obrnuto, ako se bubregom gubi previše natrijuma, gubi se takođe i previše vode, pa dolazi do isušivanja organizma (dehidracije) i snižavanja krvnog pritiska.
Glavni izvor natrijuma je kuhinjska so koju dodajemo hrani (natrijum-hlorid, NaCl). Neprerađene prehrambene namirnice sadrže malo natrijuma, ali se so dodaje pri kuvanju ili konzerviranju hrane. Osim u kuhinjskoj soli, natrijum nalazimo i u sodi bikarboni (1 kašičica kuhinjske soli sadrži 2,3 gr natrijuma, a 1 kašičica sode bikarbone sadrži l gr natrijuma).
Hrana koja se konzervira soljenjem (suvo meso, kiseli kupus, repa, sir) često je neprepoznati uzrok prekomerne žeđi.
Bolesnicima s povišenim krvnim pritiskom i otocima (edemima) savetuje se uzimanje manje slane hrane. Smanjeni unos natrijuma jako pomaže u suzbijanju osjećaja žeđi, jer bi u suprotnom došlo do prekomernog pijenja i nakupljanja tečnosti u organizmu. Da bi se smanjio unos tečnosti u organizam, neophodno je prvo smanjiti unos soli.
NA HEMODIJALIZI
Uzimanje manje natrijuma (kuhinjske soli) savetuje se onim bolesnicima koji imaju visok pritisak, koji pate od žedi i piju mnogo tečnosti, pa imaju veliko dobijanje na težini izmedu hemodijaliza. Da bi se moglo odstraniti mnogo tečnosti tokom hemodijalize, a da bi se izbegli grčevi i nizak pritisak, dijalizno osoblje obično koristi rastvor za dijalizu sa višim vrednostima natrijuma. Ni najboljim aparatima za dijalizu neće se moći ukloniti prekomerni osjećaj žeđi nakon dijalize ako se odstrane velike količine tečnosti (više od 4-5% telesne težine). Zbog toga je neophodno smanjiti unošenje natrijuma hranom.
NA PERITONEALNOJ DIJALIZI
Visok pritisak, otoci, pojačana žeđ i pijenje veće količine tečnosti popraviće se uzimanjem hrane s manje natrijuma (kuhinjske soli). Za odstranjivanje viška tečnosti na peritonealnoj dijalizi se koristite rastvori s većom koncentracijom glukoze („jači rastvori“). Međutim, ako se često budu koristili „jači rastvori“, doći će do oštećenja peritonealne membrane, što može onemogućiti dalje lečenje peritonealnom dijalizom. Ako je unos natrijuma i vode prekomeran, ne može se održavati „suva težina“ ni čestom upotrebom jačih rastvora za peritonealnu dijalizu.
KALIJUM (K)
Kako bubrežna bolest napreduje, gubi se sposobnost uskladivanja količine kalijuma u organizmu. Zadržavanje prekomerne količine kalijuma dovodi do poremećaja rada srca, i to srčane slabosti, usporenosti, pa čak može izazvati zastoj srca i smrt. Obrnuto, smanjena količina kalijuma dovodi do ubrzanog rada srca i iscrpljivanja srčanog mišića radom na prazno. Sve promene kalijuma izazivaju i tipične promene u EKG nalazu pacijenta, pa se one tako mogu otkriti i pre laboratorijske potvrde.
Niske vrednosti kalijuma češće se javljaju kod manje izražene bubrežne slabosti, kod uzimanja nekih lekova za podsticanje izmokravanja, kao i nakon obilnih proliva ili povraćanja. U uznapredovaloj bubrežnoj insuficijenciji, kada se dnevna količina mokraće smanji na ispod pola litra, znatno je češći problem povećani nivo kalijuma u krvi.
Kalijum se nalazi uglavnom u biljnoj hrani (povrće i voće), premda ga ima i u drugim vrstama hrane. Ne može se uništiti kuvanjem, pečenjem, smrzavanjem ni konzerviranjem. Lako je rastopiv u vodi, pa je količina kalijuma u hrani nešto manja ako se baci voda u kojoj se namirnica ispirala, natapala, kuvala ili bila konzervirana. Posebno je efikasno natapanje usitnjenog povrća tokom noći u hladnoj vodi (koja se posle baci). Tako se sadržaj kalijuma u hrani smanji za jednu trećinu.
NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)
Kalijum se vrlo dobro odstranjuje dijalizom, pa je uz redovno lečenje retko potrebno provoditi strogu dijetu ili poseban način pripremanja hrane. Ukoliko se uz redovnu i efikasnu dijalizu često nađu visoke vrednosti kalijuma, treba krompir zameniti pirinčem, testeninom, hlebom ili palentom, a izbegavati voćne sokove, suvo i koštunjavo voće, kao i zeleno povrće (spanać, blitva), paradajz i banane.
KALCIJUM (Ca)
Bubreg ima važnu ulogu u održavanju nivoa kalcijuma u organizmu. Oštećeni bubreg ne može više održavati potrebnu koncentraciju kalcijuma u krvi, iz dva razloga: prvo, jer oštećeni bubreg nedovoljno izlučuje fosfor iz organizma, pa se fosfor vezuje sa kalcijumom u krvi i smanjuje nivo kalcijuma u krvi, a drugo, jer oštećeni bubreg nedovoljno stvara D vitamin, čija je uloga da povećava apsorpciju kalcijuma iz hrane. Posledica je najčešće nizak nivo kalcijuma u krvi, što postupno dovodi i do slabljenja kostiju. Ponekad se javljaju trnci i mišićni grčevi. Nakon dužeg trajanja bubrežne insuficijencije, a posebno uz primenu nekih lekova, mogu se javiti i povišene vrednosti kalcijuma u krvi. Visoke vrednosti kalcijuma imaju nepovoljne i trenutne i dugoročne posledice na srce, mozak, krvne sudove i sve druge organe i tkiva.
Nije jednostavno pomoću hrane regulisati nivo kalcijuma u organizmu. Hrana bogata kalcijumom (mleko i mlečni proizvodi, meso) ujedno je bogata i fosforom. Visoke vrednosti u krvi ova dva minerala, i kalcijuma i fosfora, posebno su štetne za organizam zbog njihovog direktnog vezivanja i taloženja u mekim tkivima.
Ipak, pacijenti najčešće imaju nešto niži nivo kalcijuma u krvi. Osnovni način lečenja je lekovima (vezači fosfata u probavnom traktu, D vitamin). Hranu bogatu kalcijumom i preparate kalcijuma preporučiće vam lekar, tek kad se postigne normalna vrednost fosfora.
NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)
Većina bolesnika će uz redovno lečenje dijalizom nastaviti da uzimaju lekove koji posredno povećavaju nivo kalcijuma u krvi. To su tzv. ’vezivači fosfata’ u crevima (npr. kalcijum-acetat i kalcijum-karbonat), kao i aktivni oblik vitamina D (Rocaltrol). Ukoliko je kalcijum u serumu nizak, a fosfor nije povišen, uz lekove će vam lekar preporučiti i uzimanje hrane bogatije kalcijumom.
Ako su vrednosti kalcijuma povišene, zbog uzimanja neophodnih lekova ili i bez njih, savetuje se izbegavanje hrane sa mnogo kalcijuma (mlečna hrana) i vitamina D. Osim hranom, nivo kalcijuma u krvi na hemodijalizi može se smanjiti korišćenjem rastvora sa manje kalcijuma.
FOSFOR (P)
Već u ranim fazama bubrežne insuficijencije, bubreg ne može da odstrani dovoljno fosfora iz organizma, pa poraste nivo fosfora u krvi. To podstiče pojačani rad paratiroidnih žlezda (na vratu), koje povećano luče parathormon, koji je inače zadužen za izlučivanje fosfora (bubregom) i povećavanje kalcijuma u krvi, na 2 načina: ili većom apsorpcijom iz creva ili razgradnjom kostiju. Tako da duže ili češće povišenje fosfora u krvi dovodi do posledičnih padova kalcijuma, a zatim i do slabosti, iskrivljenja i lomova kostiju. Uzimanje hrane sa manje fosfora sniziće vrednost fosfora u krvi i stanje će se time poboljšati..
U fazi insuficijencije bubrega pre dijalize, dok se uzima hrana sa manje belančevina, ponekad je moguće održavati normalne vrednosti fosfora samo dijetom. Kako insuficijencija bubrega napreduje, ne može se održavati normalan nivo fosfora samo hranom i dijetom, pa je potrebno uzimati i vezivače fosfata (kalcijum karbonat, kalcijum acetat i slične).
NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)
Vezači fosfata posebno su važni tokom lečenja dijalizom, jer hrana s normalnom količinom belančevina koja se preporučuje za bolesnike na hemodijalizi, a posebno s povećanom količinom belančevina za bolesnike na CAPD, sadrži više fosfora nego što se dijalizom može odstraniti. Često bi bilo korisno uzimati istovremeno hranu s manje fosfora, a više kalcijuma. Poteškoća nastaje zbog toga što kalcijum i fosfor u hrani najčešće dolaze zajedno. Rešenje je jedino uzimati adekvatne količine takve hrane i vezivača fosfata, kako ne bi došlo do poremećaja nivoa fosfora i kalcijuma u krvi..
VITAMINI I MINERALI
Kao nadoknada za vitamine i minerale koji se gube dijalizom preporučuje se dnevna upotreba multivitaminskih tableta koje mogu sadržavati sve vitamine B-grupe, folnu kiselinu i gvožđe, kao i C i E-vitamin. Bubrežni bolesnici ne trebaju uzimati multivitaminske preparate sa vitaminima A, D i K, niti one sa mineralima, tipa kalijum, natrijum, fosfor i magnezijum, a bez konsultacija sa lekarom.
EFIKASNOST DIJALIZE
Ako pacijent pre dijalize ima visoke vrednosti kalijuma, fosfora, uree i kreatinina u krvi, dijaliza verovatno nije dovoljno efikasna, pa je potrebno povećati vreme trajanja dijalize, primeniti efikasniji dijalizni set i proveriti kvalitet pristupa za dijalizu. Dobrom dijalizom postiže se najbolji oporavak bolesnika, manje komplikacija i duži aktivan život, a pridržavanje dijetnih ograničenja je samo dodatni uslov adekvatnog lečenja.
NA HEMODIJALIZI
Kod hemodijalize efikasnost tretmana se povećava podešavanjem protoka krvi na veće vrednosti (300 ml/min ili više), korišćenjem membrane sa većom površinom i većom propustljivošću, produženjem trajanja dijalize, sprečavanjem zgrušavanja krvi na membranama tokom dijalize, kao i pravilnim postavljanjem fistulnih igala da bi se izbegla „recirkulacija“. Recirkulacija je pojava već izdijalizirane krvi u arterijskoj liniji dijaliznog seta, čime se jedna te ista krv ponavljano vraća (recirkuliše) u vantelesnoj cirkulaciji.
NA PERITONEALNOJ DIJALIZI
Efikasnost peritonealne dijalize povećava se većim brojem izmena tokom dana, kao i izvođenjem peritonealne dijalize pomoću aparata tokom noći.
DIJETA ZA BOLESNIKE NA HEMODIJALIZI – opšte napomene
1. ENERGIJA: 35 Kcal (147 KJ)/kg t.t. Iz proteina 15-20 %, iz uglj.hidrata 55-60 %, iz masti 20-30%. Za doručak 30 % za ručak 40 % i za veceru 30 % energetskog unosa.
2. PROTEINI: 1,2-1,4 g/kg, prema vrednostima predijalizne ureje. Najmanje 3/4 da budu životinjskog porekla.
3. TEČNOST: do 800 ml dnevno, odnosno da dnevni porast t.t. bude do 1 kg, a medjudijalizni porast manji od 4 % t.t.
4. NATRIJUM: 1- 2 grama dnevno.
5. KALIJUM: 1,5-2,5 g/dan, zavisno od predijaliznih vrednosti kalijuma.
6. FOSFOR: do 17 mg/kg t.t. dnevno, zavisno od predijaliznih vrednosti fosfora i doze vezivača fosfata.
7. KALCIJUM: 1,4-1,6 g/dan.
8. MAGNEZIJUM: 0,2 – 0,3 g/dan.
9. VITAMINI: dnevno: B1 2 mg, B2 2 mg, B3 15 mg, B5 10 mg, B6 20 mg, B8 30 mcg, B9 5 mg, B12 0,005 mg, C-vit. 150 mg, D-vit. prema Ca i P, E-vitamin: 400-800 internac.jedinica; K-vitamin i A-vitamin: Ne.
TABELE SASTAVA NAMIRNICA
(koristan link: http://www.hranakaolek.rs/varjaca-kutlaca/ishrana-na-dijalizi/320-bolesti-bubrega)
Vrednosti belančevina, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i fosfora navedene su u tabelama, a odnose se na 100 g jestive materije:
LEGENDA:
Proteini (belančevine) – u tabelama su izraženi u gramima
Na (Natrijum ili so) – u tabelama je izražen u miligramima
K (Kalijum) – u tabelama je izražen u miligramima
Ca (Kalcijum) – u tabelama je izražen u miligramima
P (Fosfor) – u tabelama je izražen u miligramima
Energija (Kcal) – u tabelama je izražena u kilokalorijama
„-„ – nema podataka
NAPOMENA:
Namirnicama gde je vrednost natrijuma navedena između zagrada, so je dodata pri pripremi jela.
MESO I MESNI PROIZVODI
SVEŽE SVINJSKO MESO
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| But |
17
|
68
|
300
|
6
|
169
|
240
|
| Leđa (kotlet) |
19
|
62
|
245
|
6
|
200
|
180
|
| Dugi leđni mišić |
21
|
69
|
360
|
5
|
230
|
120
|
| Mleveno meso |
16
|
60
|
330
|
5
|
200
|
280
|
| Plećka |
16
|
69
|
240
|
6
|
165
|
280
|
SVEŽE GOVEĐE MESO
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| But |
20
|
69
|
320
|
17
|
182
|
140
|
| Mleveno meso |
18
|
62
|
305
|
16
|
164
|
230
|
| Plećka |
20
|
61
|
340
|
14
|
180
|
140
|
| Slabinski deo |
22
|
61
|
340
|
13
|
230
|
110
|
| Vrat |
21
|
61
|
320
|
15
|
169
|
125
|
| Škembići |
16
|
–
|
–
|
11
|
87
|
320
|
SVEŽA TELETINA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| But |
21
|
100
|
370
|
13
|
215
|
113
|
| Posna teletina |
21
|
95
|
331
|
10
|
189
|
113
|
SVEŽA JAGNJETINA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| But |
24
|
66
|
220
|
20
|
190
|
110
|
| Kotlet |
18
|
66
|
220
|
15
|
180
|
279
|
| Mleveno meso |
21
|
67
|
289
|
13
|
180
|
150
|
| Prsa |
17
|
66
|
220
|
13
|
169
|
300
|
SVEŽA PILETINA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Pile celo prosek |
17
|
77
|
230
|
12
|
173
|
230
|
| Pileći batak, karabatak |
19
|
83
|
210
|
11
|
154
|
126
|
| Prsa bez kostiju |
21
|
63
|
220
|
11
|
198
|
116
|
SVEŽA ĆURETINA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Ćuretina cela prosek |
20
|
63
|
300
|
25
|
226
|
143
|
| Batak, karabatak |
21
|
86
|
289
|
23
|
257
|
186
|
| Prsa bez kostiju |
24
|
46
|
333
|
23
|
290
|
134
|
OSTALE VRSTE SVEŽEG MESA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Guska |
16
|
69
|
315
|
12
|
235
|
354
|
| Kokoška |
21
|
52
|
220
|
8
|
192
|
200
|
| Konjsko meso |
21
|
44
|
332
|
12
|
185 .
|
110
|
| Kozje meso |
19
|
70
|
300
|
12
|
202
|
165
|
| Kunić |
22
|
56
|
310
|
13
|
210
|
140
|
| Ovčje meso |
18
|
84
|
301
|
10
|
194
|
260
|
IZNUTRICE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Bubrezi svinjski |
17
|
158
|
220
|
10
|
270
|
70
|
| Jetra pileća |
22
|
68
|
218
|
18
|
240
|
128
|
| Jetra goveđa |
20
|
116
|
292
|
7
|
358
|
180
|
| Jetra jagnjeća |
22
|
76
|
290
|
5
|
435
|
130
|
| Jetra svinjska |
20
|
77
|
350
|
10
|
362
|
190
|
| Jetra teleća |
19
|
76
|
310
|
10
|
340
|
120
|
| Jezik goveđi |
16
|
100
|
255
|
10
|
229
|
157
|
| Jezik svinjski |
15
|
93
|
234
|
9
|
187
|
165
|
| Mozak svinjski |
11
|
153
|
312
|
10
|
400
|
110
|
| Mozak goveđi |
10
|
167
|
281
|
10
|
366
|
120
|
| Srce goveđe |
19
|
95
|
320
|
25
|
230
|
108
|
| Srce jagnjeće |
17
|
118
|
248
|
4
|
160
|
119
|
| Srce pileće |
17
|
111
|
262
|
22
|
164
|
110
|
| Srce svinjsko |
17
|
107
|
300
|
5
|
195
|
93
|
| Srce teleće |
16
|
104
|
265
|
25
|
180
|
100
|
| Želuci pileći |
27
|
71
|
177
|
13
|
182
|
130
|
SUHOMESNATI PROIZVODI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Jetrena pašteta |
14
|
738
|
173
|
10
|
191
|
400
|
| Kulen |
17
|
745
|
263
|
22
|
190
|
340
|
| Lovačka kobasica |
15
|
820
|
200
|
14
|
144
|
380
|
| Mortadela |
12
|
668
|
207
|
42
|
143
|
415
|
| Salama milanska |
22
|
–
|
–
|
21
|
246
|
475
|
| Slanina masna |
4
|
820
|
300
|
2
|
40
|
781
|
| Slanina mesnata |
13
|
820
|
190
|
7
|
113
|
506
|
| Slanina pržena |
36
|
1600
|
485
|
11
|
108
|
1400
|
| Šunka dimljena |
21
|
1440
|
285
|
12
|
172
|
450
|
| Šunka kuvana |
22
|
1130
|
310
|
10
|
196
|
400
|
| Trajna kobasica |
22
|
2240
|
377
|
23
|
204
|
590
|
DRUGE MESNE PRERAĐEVINE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Bečka kobasica |
15
|
941
|
204
|
13
|
170
|
380
|
| Dimljena kobasica |
22
|
2240
|
377
|
23
|
204
|
470
|
| Čvarci presovani |
41
|
400
|
800
|
30
|
235
|
524
|
| Hot-dog |
12
|
400
|
115
|
12
|
83
|
290
|
| Viršle |
12
|
778
|
180
|
8
|
107
|
290
|
| Kobasice za pečenje |
16
|
930
|
300
|
24
|
483
|
280
|
| Kobasice za roštilj |
11
|
770
|
190
|
50
|
129
|
320
|
| Krvavica |
11
|
350
|
170
|
19
|
84
|
400
|
| Mesna kobasica |
13
|
830
|
200
|
14
|
130
|
250
|
| Svinjska kobasica |
8
|
830
|
125
|
12
|
94
|
650
|
GOTOVA JELA OD MESA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Divljač pečena |
30
|
54
|
335
|
7
|
226
|
250
|
| Goveđi gulaš |
14
|
(575)
|
210
|
16
|
178
|
240
|
| Guska pečena |
25
|
70
|
329
|
13
|
270
|
320
|
| Hamburger |
14
|
562
|
203
|
10
|
158
|
360
|
| Jagnjeće pečenje |
26
|
66
|
313
|
11
|
191
|
180
|
| Jetra pureća dinstana |
24
|
64
|
194
|
11
|
272
|
300
|
| Faširana šnicla |
18
|
(350)
|
275
|
.18
|
210
|
250
|
| Kozetina pečena |
27
|
86
|
405
|
17
|
201
|
160
|
| Paprika punjena |
6
|
117
|
133
|
10
|
51
|
230
|
| Patka pečena |
19
|
59
|
204
|
11
|
156
|
290
|
| Piletina kuvana |
21
|
(550)
|
285
|
7
|
190
|
170
|
| Piletina pečena |
25
|
(670)
|
280
|
23
|
220
|
250
|
| Ćuretina kuvana |
22
|
(560)
|
245
|
5
|
199
|
140
|
| Ćuretina pečena |
28
|
(682)
|
280
|
26
|
203
|
180
|
| Sarma |
4
|
(287)
|
104
|
22
|
48
|
250
|
| Svinjski pečeni but |
26
|
(475)
|
330
|
9
|
290
|
270
|
| Svinjsko pečenje |
28
|
66
|
362
|
25
|
219
|
280
|
| Teleće pečenje |
26
|
96
|
340
|
21
|
222
|
250
|
| Teleći dinstani kotiet |
30
|
80
|
2S0
|
28
|
220
|
170
|
| Teleći pohovani kotlet |
27
|
(454)
|
371
|
39
|
250
|
190
|
| Teletina kuvana |
32
|
89
|
338
|
24
|
250
|
100
|
DIVLJAČ
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Fazan |
23
|
37
|
260
|
13
|
230
|
150
|
| Patka divlja |
19
|
57
|
270
|
3
|
186
|
200
|
| Prepelica |
22
|
46
|
280
|
14
|
179
|
160
|
| Srna |
21
|
50
|
310
|
10
|
250
|
130
|
| Zec divlji |
22
|
56
|
310
|
13
|
210
|
100
|
RIBE, RAKOVI I ŠKOLJKE
RIBE MORSKE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Bakalar na lešo (bareni) |
22
|
60
|
439
|
20
|
228
|
76
|
| Brancin |
24
|
87
|
328
|
13
|
248
|
64
|
| Oslić |
17
|
101
|
294
|
41
|
142
|
71
|
| Skuša |
19
|
95
|
396
|
30
|
244
|
184
|
| Srdela |
18
|
100
|
324
|
85
|
238
|
98
|
RIBE SLATKOVODNE SVEŽE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Grgeč |
18
|
47
|
330
|
20
|
198
|
75
|
| Pastrmka |
20
|
40
|
441
|
18
|
242
|
195
|
| Som |
16
|
53
|
299
|
9
|
202
|
174
|
| Šaran |
18
|
46
|
306
|
52
|
216
|
127
|
RIBE SLATKOVODNE PRIPREMLJENE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Jegulja pečena |
24
|
65
|
349
|
26
|
277
|
290
|
| Som paniran |
15
|
80
|
340
|
44
|
216
|
200
|
| Šaran pečen |
23
|
63
|
427
|
52
|
231
|
170
|
LJUSKARI / MEKUŠCI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Dagnje kuvane |
24
|
369
|
268
|
33
|
285
|
132
|
| Jastog kuvan |
21
|
380
|
352
|
61
|
185
|
115
|
| Kamenice kuvane |
8
|
244
|
168
|
44
|
136
|
65
|
| Kozice pržene |
21
|
224
|
182
|
39*
|
137
|
150
|
| Lignje pržene |
33
|
(744)
|
637
|
180
|
580
|
200
|
| Sipa |
14
|
110
|
216
|
30
|
–
|
72
|
| Srdele konzervirane |
24
|
650
|
430
|
155
|
520
|
2J6
|
| Škampi kuvani |
21
|
380
|
352
|
61
|
185
|
113
|
| Tuna konzerv. u ulju |
23
|
420
|
280
|
70
|
190
|
289
|
MLEKO, MLEČNI PROIZVODI I JAJA
MLEKO
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Kravlje 3 % masti |
3
|
16
|
149
|
106
|
92
|
61
|
| Kravlje 1,5 % masti |
4
|
18
|
158
|
109
|
93
|
49
|
| Kozje |
3
|
50
|
205
|
130
|
111
|
71
|
| Obrano |
4
|
18
|
158
|
109
|
93
|
33
|
| Ovčje |
6
|
44
|
136
|
193
|
158
|
99
|
MLEČNI PROIZVODI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Jogurt 0,3% masti |
4
|
57
|
187
|
143
|
109
|
39
|
| Jogurt 1,5% masti |
4
|
45
|
149
|
114
|
87
|
49
|
| Jogurt 3,5% masti |
4
|
48
|
157
|
120
|
92
|
61
|
| Jogurt voćni |
4
|
39
|
167
|
100
|
84
|
99
|
| Surutka |
4
|
50
|
147
|
109
|
90
|
40
|
| Mleko čokoladno |
4
|
70
|
170
|
110
|
95
|
92
|
| Mleko kiselo |
4
|
36
|
149
|
106
|
92
|
61
|
| Pavlaka kisela 10% masti |
3
|
54
|
144
|
100
|
80
|
119
|
| Pavlaka 20 % masti |
3
|
41
|
112
|
80
|
63
|
206
|
| Pavlaka 30% masti |
2
|
40
|
132
|
101
|
85
|
293
|
SIREVI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Bel-paese |
23
|
987
|
156
|
604
|
480
|
310
|
| Brie |
24
|
1170
|
132
|
400
|
188
|
320
|
| Camembert 30% masti |
24
|
900
|
120
|
600
|
540
|
360
|
| Cheddar 33 % masti |
25
|
675
|
102
|
810
|
530
|
401
|
| Edamer 30% masti |
26
|
800
|
95
|
800
|
570
|
360
|
| Edamer 45% masti |
25
|
654
|
87
|
678
|
403
|
420
|
| Ementaler |
29
|
450
|
107
|
1020
|
636
|
386
|
| Feta 45% masti |
17
|
1100
|
62
|
620
|
360
|
415
|
| Gauda |
26
|
869
|
76
|
820
|
443
|
392
|
| Gorgonzola |
19
|
398
|
123
|
612
|
356
|
346
|
| Gruyere |
30
|
336
|
81
|
1000
|
605
|
430
|
| Limburger |
22
|
1300
|
128
|
534
|
256
|
280
|
| Mozzarella |
20
|
137
|
38
|
403
|
239
|
224
|
| Sirni namaz 20% masti |
20
|
1250
|
55
|
480
|
1200
|
174
|
| Sveži kravlji |
13
|
40
|
95
|
92
|
160
|
72
|
SLADOLED
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| sa 8% masti |
4
|
62
|
190
|
126
|
100
|
176
|
| sa 12% masti |
4
|
44
|
190
|
156
|
116
|
212
|
| sa 17% masti |
4
|
62
|
149
|
108
|
86
|
257
|
| sa čokoladom |
4
|
62
|
147
|
118
|
86
|
215
|
*JAJA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Kokošje |
12
|
133
|
130
|
59
|
202
|
151
|
| Guščje |
14
|
138
|
210
|
60
|
208
|
118
|
| Pačje |
13
|
146
|
233
|
64
|
220
|
186
|
| Prepeličje |
13
|
141
|
132
|
64
|
226
|
155
|
| Ćureće |
14
|
151
|
142
|
99
|
170
|
170
|
* NAPOMENA: jedno jaje teško je oko 70 grama!
MASTI, ULJA, MARGARIN I MAJONEZ
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Margarin 70% masti |
0
|
943
|
42
|
30
|
23
|
618
|
| Margarin 60% masti |
0,6
|
994
|
30
|
40
|
16
|
550
|
| Maslac 80 % masti |
0,9
|
827
|
26
|
23
|
23
|
751
|
| Ulje suncokret |
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
900
|
| Ulje maslinovo |
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
900
|
| Majonez |
1
|
568
|
0
|
18
|
28
|
732
|
| Senf žuti |
5
|
1252
|
130
|
84
|
73
|
75
|
POVRĆE I POVRTARSKI PROIZVODI
KROMPIR
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Zreli sirov |
2
|
27
|
570
|
9
|
54
|
87
|
| Mladi sirov |
1
|
7
|
310
|
8
|
40
|
7.1
|
| Kuvan ceo |
2
|
12
|
455
|
7
|
33
|
85
|
| Pire |
2
|
(300)
|
250
|
38
|
61
|
90
|
| Pečen bez soli |
2
|
4
|
500
|
7
|
46
|
110
|
| Pomfrit |
2
|
(450)
|
460
|
7
|
33
|
120
|
| Čips |
7
|
594
|
1275
|
13
|
93
|
350
|
CVETASTO POVRĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Artičoka mlada, cvet |
2
|
133
|
376
|
86
|
67
|
17
|
| Karfiol |
3
|
16
|
328
|
20
|
54
|
13
|
| Brokoli |
2
|
12
|
340
|
28
|
66
|
25
|
LISNATO POVRĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Blitva |
1
|
31
|
550
|
67
|
29
|
12
|
| Kelj |
4
|
42
|
490
|
212
|
87
|
26
|
| Prokelj |
3
|
13
|
464
|
103
|
82
|
26
|
| Kupus beli |
1
|
13
|
227
|
46
|
27
|
22
|
| Kupus crveni |
2
|
4
|
266
|
35
|
30
|
20
|
| Kupus kiseli oceđen |
2
|
355
|
288
|
48
|
43
|
12
|
| Matovilac salata |
2
|
15
|
300
|
25
|
50
|
20
|
| Peršun koren |
3
|
12
|
399
|
39
|
56
|
20
|
| Peršun zeleni deo |
4
|
33
|
1000
|
245
|
128
|
20
|
| Rabarbara |
0,6
|
2
|
270
|
52
|
24
|
12
|
| Radič (cikorija) |
1
|
18
|
322
|
33
|
29
|
24
|
| Salata endivija |
2
|
53
|
346
|
54
|
54
|
14
|
| Salata glavatica |
1
|
6
|
360
|
65
|
12
|
12
|
| Salata kristalka |
1
|
16
|
215
|
23
|
20
|
12
|
| Spanać sveži |
3
|
65
|
633
|
126
|
55
|
12
|
KORENASTO POVRĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Celer |
1,5
|
98
|
291
|
52
|
90
|
23
|
| Cvekla |
2
|
30
|
325
|
35
|
44
|
36
|
| Cvekla sok |
1
|
45
|
265
|
2
|
29
|
36
|
| Ren |
3
|
9
|
554
|
105
|
65
|
59
|
| Keleraba |
2
|
32
|
380
|
70
|
50
|
24
|
| Šargarepa sveža |
1
|
42
|
315
|
32
|
31
|
36
|
| Crna rotkva |
2
|
50
|
400
|
125
|
70
|
28
|
| Repa bela |
0,8
|
58
|
240
|
59
|
28
|
20
|
| Rotkvica |
1
|
17
|
255
|
34
|
26
|
15
|
MAHUNASTO POVRĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Bob mladi kuvan |
5
|
(288)
|
230
|
17
|
95
|
63
|
| Pasulj kuvani |
4
|
(235)
|
200
|
23
|
83
|
55
|
| Pasulj zapečeni |
5
|
(455)
|
265
|
32
|
101
|
170
|
| Grašak zeleni u zrnu |
6
|
1
|
340
|
15
|
100
|
67
|
| Sočivo kuvano |
8
|
(212)
|
250
|
25
|
119
|
100
|
| Boranija zelena |
2
|
2
|
248
|
57
|
37
|
18
|
| Soja fermentirana |
13
|
0
|
550
|
80
|
230
|
206
|
| Soja suva u zrnu |
38
|
5
|
1680
|
225
|
555
|
427
|
| Sojin sir -Tofu |
8
|
7
|
121
|
105
|
97
|
72
|
| Sojino brašno |
37
|
1
|
1660
|
210
|
600
|
460
|
| Sojino mleko |
3
|
0
|
137
|
20
|
57
|
38
|
PLODASTO POVRĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kaiij
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Krastavac sveži |
0,7
|
13
|
140
|
16
|
17
|
14
|
| Kukuruz slatki |
3
|
0,3
|
300
|
6
|
114
|
127
|
| Paprika crvena ljuta |
2
|
7
|
340
|
18
|
46
|
55
|
| Paprika začinska suva |
18
|
193
|
3170
|
134
|
327
|
500
|
| Paprika zelena |
0,5
|
8
|
129
|
8
|
25
|
16
|
| Paprika žuta mesnata |
1
|
2
|
176
|
12
|
23
|
22
|
| Patlidžan |
1
|
2
|
305
|
18
|
33
|
16
|
| Paradajz sveži |
1
|
5
|
275
|
11
|
25
|
14
|
| Špargla |
2
|
4
|
207
|
21
|
46
|
35
|
| Tikva (bundeva) |
0,6
|
1
|
310
|
39
|
19
|
15
|
LUKOVIČASTO POVRĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Luk crveni |
1
|
3
|
192
|
27
|
36
|
24
|
| Luk beli |
6
|
17
|
400
|
181
|
153
|
136
|
| Praziluk |
3
|
3
|
234
|
65
|
49
|
28
|
KONZERVISANO POVRĆE – ukiseljeno i bareno
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Cvekla kuvana |
1
|
274
|
148
|
15
|
17
|
32
|
| Feferoni kiseli |
2
|
759
|
269
|
18
|
37
|
57
|
| Krastavci kiseli |
0,5
|
1353
|
–
|
17
|
15
|
10
|
| Kupus i repa kiseli |
2
|
650
|
140
|
79
|
30
|
20
|
| Masline zel. marinirane |
1
|
2100
|
43
|
96
|
17
|
103
|
| Paprika kisela |
0,8
|
1248
|
131
|
36
|
–
|
15
|
| Paradajz ketchup |
1
|
1200
|
800
|
12
|
20
|
140
|
| Paradajz sok |
0,8
|
360
|
220
|
9
|
19
|
16
|
| Paradajz koncentr. 30% |
3
|
450
|
1000
|
35
|
70
|
68
|
PEČURKE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Lisičarke |
2
|
3
|
450
|
4
|
50
|
20
|
| Šampinjoni gajeni |
3
|
8
|
422
|
8
|
123
|
16
|
| Vrganji |
3
|
2
|
346
|
9
|
115
|
25
|
VOĆE I VOĆNI PROIZVODI
AGRUMI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Grejpfrut |
0,6
|
2
|
180
|
18
|
17
|
28
|
| Limun |
0,7
|
3
|
149
|
11
|
16
|
12
|
| Mandarina |
0,7
|
2
|
210
|
33
|
20
|
34
|
| Nar – šipak |
1
|
3
|
260
|
3
|
8
|
75
|
| Narandža |
1
|
1
|
177
|
42
|
23
|
35
|
BOBIČASTO I JAGODIČASTO VOĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kaicij
|
Fosfor
|
Energija
|
| Borovnica sveža |
0,6
|
1
|
81
|
15
|
13
|
56
|
| Grožđe suvo |
2
|
21
|
782
|
62
|
110
|
246
|
| Grožđe sveže |
0,7
|
2
|
192
|
18
|
20
|
57
|
| Jagoda sveža |
0,8
|
2
|
147
|
26
|
29
|
26
|
| Malina sveža |
1
|
1
|
170
|
22
|
22
|
25
|
| Ribizla crna |
1
|
2
|
310
|
46
|
40
|
28
|
| Ribizla crvena |
1
|
1
|
238
|
29
|
27
|
21
|
JABUČASTO VOĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Jabuka pire |
|
3
|
114
|
4
|
|
40
|
| Jabuka zrela |
03
|
3
|
144
|
7
|
12
|
40
|
| Kruška sveža |
0,5
|
2
|
126
|
10
|
15
|
29
|
KOŠTUNJIČAVO VOĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Breskva sušena |
3
|
9
|
1340
|
44
|
126
|
242
|
| Breskva sveža |
0,8
|
1
|
205
|
8
|
23
|
37
|
| Marelica sušena |
5
|
11
|
1370
|
82
|
114
|
140
|
| Marelica sveža |
1
|
2
|
278
|
16
|
21
|
28
|
| Šljiva suva |
2,4
|
12
|
860
|
38
|
83
|
161
|
| Šljiva sveža |
2
|
2
|
221
|
14
|
18
|
38
|
| Trešnja sveža |
1
|
3
|
229
|
20
|
20
|
48
|
| Višnja sveža |
1
|
2
|
191
|
22
|
19
|
41
|
TROPSKO VOĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Ananas |
0,5
|
2
|
173
|
16
|
9
|
46
|
| Avokado |
2
|
3
|
503
|
10
|
38
|
126
|
| Banana |
1
|
1
|
393
|
9
|
28
|
79
|
| Kivi |
1
|
4
|
295
|
38
|
31
|
40
|
| Mango |
0,5
|
7
|
190
|
10
|
13
|
59
|
OSTALO VOĆE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Dinja |
0,9
|
20
|
330
|
6
|
21
|
24
|
| Lubenica |
0,6
|
1
|
158
|
10
|
11
|
21
|
| Smokve sveže |
1
|
2
|
240
|
54
|
32
|
41
|
| Smokve suve |
4
|
40
|
850
|
193
|
108
|
213
|
VOĆNI SOKOVI I SIRUPI – na 100 ml napitka sadrže:
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Ananas sok –konzerv. |
0,4
|
1
|
140
|
12
|
10
|
53
|
| Limunov sok |
04
|
1
|
124
|
7
|
6
|
34
|
| Grožđe sok |
0,6
|
3
|
132
|
9
|
11
|
50
|
| Malina sirup razređen |
0
|
4
|
105
|
14
|
14
|
50
|
| Jabuka sok |
0,1
|
2
|
116
|
7
|
7
|
45
|
| Kruška sok |
0,1
|
4
|
33
|
5
|
3
|
45
|
| Breskva sok |
0,3
|
7
|
78
|
5
|
11
|
45
|
| Marelica sok |
1
|
1
|
362
|
17
|
23
|
40
|
| Višnja sok |
0,3
|
1
|
130
|
15
|
17
|
45
|
VOĆNI KOMPOTI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Ananas |
03
|
1
|
94
|
13
|
5
|
77
|
| Breskva |
0,4
|
1
|
150
|
4
|
10
|
87
|
| Kruška |
0,4
|
1
|
90
|
5
|
5
|
77
|
| Marelica |
0,5
|
1
|
260
|
12
|
13
|
106
|
| Šljiva |
0,4
|
5
|
80
|
8
|
8
|
70
|
| Trešnja ili višnja |
0,4
|
4
|
125
|
16
|
15
|
78
|
VOĆNI DŽEMOVI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Borovnica džem |
0,2
|
50
|
45
|
13
|
7
|
260
|
| Jagoda džem |
0,3
|
50
|
80
|
18
|
16
|
260
|
| Malina džem |
0,4
|
15
|
65
|
17
|
15
|
260
|
| Marelica džem |
0*4
|
12
|
104
|
8
|
11
|
260
|
| Trešnja džem |
0,7
|
10
|
130
|
10
|
10
|
260
|
| Mešana marmelada |
0,1
|
18
|
44
|
35
|
13
|
261
|
ORASI, ORAŠASTI PLODOVI I SEME
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Badem oguljen suvi |
19
|
4
|
785
|
252
|
454
|
565
|
| Kesten pečen |
3
|
2
|
592
|
29
|
107
|
255
|
| Kikiriki pržen |
26
|
6
|
777
|
65
|
409
|
570
|
| Kikiriki pržen, soljen |
25
|
(420)
|
786
|
70
|
410
|
351
|
| Kokosov orah |
4
|
35
|
379
|
20
|
94
|
701
|
| Lešnik suvi |
12
|
2
|
704
|
226
|
333
|
649
|
| Orah suvi |
14
|
2
|
544
|
87
|
409
|
554
|
| Semenke bundeve suve |
29
|
18
|
818
|
50
|
1144
|
547
|
| Semenke maka suve |
20
|
21
|
705
|
1460
|
854
|
596
|
| Semenke susama suve |
18
|
45
|
458
|
783
|
607
|
596
|
| Semenke suncokreta suve |
22
|
3
|
690
|
116
|
100
|
560
|
KOLAČI I POSLASTICE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Biskvit |
8
|
40
|
100
|
40
|
100
|
351
|
| Piškote |
12
|
250
|
250
|
30
|
150
|
391
|
| Keks „Petit Beurre“ |
6
|
241
|
–
|
32
|
144
|
415
|
| Krekeri |
8
|
250
|
250
|
20
|
130
|
465
|
| Med |
0,4
|
10
|
50
|
5
|
20
|
320
|
| Šećer |
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
400
|
| Bombone razne, tvrde |
0
|
32
|
3
|
21
|
7
|
386
|
| Čokolada mlečna |
9
|
100
|
400
|
200
|
200
|
528
|
| Čokoladni namaz |
7
|
10
|
20
|
148
|
183
|
534
|
| Puding čokolada kuvan |
3
|
89
|
161
|
132
|
119
|
76
|
| Puding razni kuvan |
3
|
90
|
151
|
128
|
117
|
76 i
|
ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITA
JEČAM
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Celo zrno |
13
|
12
|
452
|
33
|
264
|
320
|
| Griz (Krupica) |
8
|
3
|
160
|
16
|
189
|
300
|
| Kuvani |
4
|
4
|
90
|
13
|
115
|
110
|
KUKURUZ
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Brašno |
8
|
1
|
120
|
18
|
256
|
368
|
| Pahuljice-corn flakes |
7
|
910
|
139
|
13
|
59
|
368
|
| Griz (Krupica) |
9
|
1
|
157
|
2
|
73
|
368
|
| Kokice bez dodatka |
12
|
4
|
301
|
10
|
300
|
350
|
| Kokice sa uljem-slane |
9
|
(884)
|
225
|
10
|
250
|
376
|
| Kuvan |
3
|
17
|
249
|
2
|
103
|
136
|
PŠENICA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Celo zrno |
12
|
8
|
502
|
44
|
344
|
326
|
| Griz (Krupica) |
10
|
1
|
112
|
17
|
75
|
350
|
| Brašno T 405 |
10
|
2
|
108
|
15
|
74
|
350
|
| Brašno T 550 |
10
|
3
|
126
|
16
|
113
|
300
|
| Mekinje |
15
|
2
|
1390
|
43
|
1280
|
330
|
| Brašno graham |
10
|
3
|
380
|
35
|
350
|
320
|
PIRINAČ
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Nepoliran |
7
|
10
|
130
|
23
|
325
|
334
|
| Poliran |
7
|
6
|
103
|
6
|
120
|
349
|
| Kuvan |
2
|
(448)
|
31
|
3
|
36
|
110
|
| Smeđi |
7
|
10
|
260
|
32
|
250
|
330
|
ZOB
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Celo zrno |
12
|
8
|
355
|
79
|
342
|
308
|
| Pahuljice – corn flakes |
13
|
5
|
335
|
54
|
391
|
372
|
ŽITARICE
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Mešane |
10
|
390
|
300
|
28
|
98
|
250
|
| S voćem i orasima |
12
|
564
|
348
|
40
|
298
|
342
|
GOTOVA JELA
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Palenta sa mlekom |
6
|
281
|
219
|
150
|
140
|
140
|
| Palenta |
2
|
(400)
|
32
|
1
|
15
|
160
|
| Pire |
2
|
(400)
|
22
|
3
|
18
|
160
|
TESTENINA KUVANA BEZ SOLI
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Makarone |
4
|
1
|
70
|
10
|
58
|
120
|
| Špagete |
4
|
1
|
70
|
10
|
58
|
120
|
HLEB
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Pšenični crni |
9
|
(500)
|
150
|
15
|
110
|
222
|
| Pšenični polubeli |
8
|
(500)
|
100
|
10
|
95
|
230
|
| Pšenični beli |
8
|
(500)
|
100
|
10
|
95
|
234
|
| Pšenica + raž |
6
|
(500)
|
145
|
75
|
135
|
230
|
| Ražani |
7
|
(370)
|
338
|
55
|
347
|
230
|
| Graham |
8
|
(370)
|
209
|
230
|
244
|
206
|
| Dvopek pšenični |
9
|
(635)
|
131
|
50
|
120
|
263
|
ALKOHOLNA I BEZALKOHOLNA PIĆA I NAPITCI – na 100 ml napitka
|
Proteini
|
Natrijum
|
Kalijum
|
Kalcijum
|
Fosfor
|
Energija
|
| Coca Cola |
0
|
8
|
1
|
4
|
15
|
39
|
| Čaj biljni + šećer |
–
|
1
|
9
|
2
|
–
|
30
|
| Caj indijski +šećer |
–
|
3
|
37
|
–
|
1
|
30
|
| Kakao + šećer |
|
10
|
400
|
2
|
60
|
71
|
| Kakao sa mlekom |
5
|
26
|
549
|
108
|
152
|
132
|
| Kafa espresso + šećer |
0
|
2
|
54
|
0,1
|
–
|
20
|
| Kafa instant + šećer |
1,5
|
4
|
80
|
16
|
35
|
22
|
| Kafa s pavlakom +šećer |
3
|
39
|
78
|
96
|
80
|
27
|
| Mineralna voda |
0
|
91
|
3
|
12
|
0
|
0
|
| Narandža i slično |
0
|
14
|
10
|
4
|
3
|
48
|
| Pivo |
0,4
|
3
|
50
|
3
|
25
|
43
|
| Tonic water |
0
|
19
|
0
|
8
|
0
|
44
|
| Vino belo 12.5% alk. |
0,2
|
2
|
82
|
9
|
15
|
85
|
| Vino crno 12.5% alk. |
0,2
|
3
|
102
|
7
|
10
|
80
|
| Žestoka pića 40 % alk. |
0
|
0
|
0
|
0
|
0
|
231
|
PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM KALIJUMA-I*
(Količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)
|
DAN
|
DORUČAK
|
RUČAK
|
VEČERA
|
|
ponedeljak
|
Mleko
Beli hleb
Džem po izboru
|
Supa od kosti s testeninom
Povrće, pasulj i slatki kupus Kobasica
Kolač
|
Testo sa faširanim mesom
Jabuka
|
|
utorak
|
Bela kafa
Beli hleb
Maslac ili margarin
|
Pileća supa
Piletina u sosu
Knedle (valjušci) od brašna
Zelena salata
Kremšnita
|
Viršle
Beli hleb
Jogurt
|
|
sreda
|
Meko kuvano jaje
Pecivo
Čaj s limunom
|
Goveđa supa sa testeninom Sarma, pire krompir Sezonsko voće
|
Pizza
Puding
|
|
četvrtak
|
Mleko
Tost sa šunkom i sirom
|
Krem supa od karfiola s kockicama od prženog hleba
Pečena piletina
Palačinke sa zeljem, Cvekla, Sladoled
|
Pržena jaja
Hleb
Sezonsko voće
|
|
petak
|
Korn fleks s mlekom
Esspreso kafa
|
Goveđa supa sa testeninom Faširana šnicla
Praziluk, povrće
Keks
|
Palačinke sa sirom
|
|
subota
|
Palenta s mlekom
Jabuka
|
Goveđa supa sa testeninom Kuvana govedina
Hren
Kuvani krompir
Kupus salata
|
Sir i kajmak
Kukuruzni hleb
Kompot
|
|
nedelja
|
Kakao
Kroasan pecivo
|
Supa od kosti sa testeninom
Svinjsko pečenje
Pirinač sa graškom, zelena salata
Kolač
|
Dinstana džigerica
Palenta
|
PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM KALIJUMA-II*
(Količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)
|
DAN
|
DORUČAK
|
RUČAK
|
VEČERA
|
|
ponedeljak
|
Mleko
Med
Maslac
Hleb
|
Kelj bareni
Faširana šnicla
Hleb
|
Juneća čorba
Narandža
|
|
utorak
|
Pržena jaja
Kakao
Hleb
|
Supa pileća
Pohovana piletina
Rizi-bizi
Zelena salata
Hleb
|
Testo sa sirom
Čaj
Jabuka
|
|
sreda
|
Korn fleks
Mleko
Hleb
|
Dinstana junetina s povrćem
Cvekla salata
Hleb
|
Pileća čorba
Mandarina
|
|
četvrtak
|
Kuvana jaja
Bela kafa
Hleb
|
Grašak
Pečena svinjetina
Hleb
|
Testenina s prelivom od junetine
Zelje salata
Ananas u konzervi
|
|
petak
|
Maslac
Džem
Čaj
Hleb
|
Supa
Pohovani oslić
Pasulj salata, zelena salata Hleb
|
Sveži sir i kajmak
Kruška
|
|
subota
|
Mlečni namaz
Čaj
Hleb
|
Juneći gulaš, testenina
Hleb
|
Rižoto od pileće ?
Zelena salata
Lubenica
|
|
nedelja
|
Jaja na oko
Čaj
Hleb
|
Supa
Pečena piletina
Karfiol salata
|
Kukuruzna palenta
sa mlekom
Grejpfrut
|
PRIMER DIJETE BOGATE PROTEINIMA ZA BOLESNIKE NA CAPD
PREPORUČENI DNEVNI UNOS PROTEINA JE 1,5g/TT
(količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)
|
DAN
|
DORUČAK
|
RUČAK
|
VEČERA
|
|
ponedeljak
|
Mleko ili bela kafa
Margarin ili marmelada
Meko kuvano jaje
Hleb
|
Supa goveđa
Kuvana govedina
Kuvani krompir
Zelena salata, Ren
|
Testo s mesom
Sezonsko voće
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Posebna salama, Sir, Hleb
|
Sveži sir, Hleb
|
|
utorak
|
Mleko- Kafa
Mazivi sir
Margarin, Hleb
|
Varivo razno
Kobasice ili meso
Palačinke
|
Jaja sa šunkom ,
Hleb
Sezonsko voće
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Voćni jogurt
|
Sveži sir, Hleb
|
|
sreda
|
Mleko i bela kafa
Margarin, Hleb
Meko kuvano jaje
|
Supa
Piletina – Ćuretina
Pirinač, Salata- sezonska
|
Konzerva tuna ili srdelice, Hleb
Sezonsko voće
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Viršle, Hleb
|
Mortadela, Sir, Hleb
|
|
četvrtak
|
Hleb
Mleko ili bela kava
Margarin
Marmelada
|
Supa od povrća
Krompir
Spanać
Mleveno meso, Voće
|
Torteline od mesa
Preliv sir
Sezonsko voće
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Šunka, Pileća salama, Sir, Hleb
|
Omlet sa pečurkama, Hleb
|
|
petak
|
Hleb
Mleko ili kafa
Meko kuvano jaje
|
Supa, Riba
Kuvani krompir
Pita- sir, jabuka
|
Sirnica, štrukle ili burek
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Jogurt, Hleb
|
Puding
|
|
subota
|
Mleko ili bela kafa
Margarin
Viršle, Hleb
|
Supa
Natur šnicla
Pirinač, Salata, Hleb
|
Gulaš
Palenta
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Stišnjena šunka, Sir, Hleb
|
Sveži sir,Hleb
|
|
nedelja
|
Mleko ili bela kafa
Margarin, Hleb
Namaz Nutela ili sl.
|
Supa, Mlinci
Piletina / Ćuretina
Savijača sir, jabuka
|
Musaka, Jogurt
|
|
UŽINA
|
UŽINA |
|
Pohovani hleb
|
Okruglice sa šljivama
|
|
|
|
|
|
PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM FOSFORA
(količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)
|
DAN
|
DORUČAK
|
RUČAK
|
VEČERA
|
|
ponedeljak
|
Čaj
Polubeli hleb
Margarin
|
Supa od povrća
Pečena piletina
Pirinač
Zelena salata
|
Okruglice sa šljivama
|
|
utorak
|
Mešane žitarice
Mleko
|
Supa od kostiju
Punjena paprika,
Kuvani krompir
|
Čaj
Maslac
Džem
Hleb
|
|
sreda
|
Čaj
Džem
Polubeli hleb
|
Pohovani patlidžan,
Tikvice
|
Supa od povrća
|
|
četvrtak
|
Jogurt,
Polubeli hleb
|
Oslić
Kuvani krompir
Salata
|
Palačinke sa džemom
|
|
petak
|
Čaj,
Margarin,
Džem
Polubeli hleb
|
Supa od karfiola
Svinjski kotlet
Kiselo zelje
Palenta
|
Okruglice sa kajsijama
|
|
subota
|
Jogurt,
Polubeli hleb
|
Supa od povrća
Kuvana jagnjetina
Kuvano povrće
|
Pileća čorba
|
|
nedelja
|
Čaj
Džem,
Polubeli hleb
|
Supa od kostiju
Teleći odrezak
Pirinač
Varivo od šargarepe
|
Čaj
Džem
Maslac
Hleb
|
Dijaliza 