Dijalizna mafija u Srbiji ostade netaknuta!
I pored svih dokaza, niko nigde ne postavi pitanje o njihovim pljačkama i upropaštavanju dijaliznih pacijenata.
Uzalud se gospodin Velimirović obraćao medijima i javnosti (link), ublažavajući opise realnog stanja sa „plašim se da ne dobijemo dijaliznu mafiju“, iako i on i svi mi dobro znamo da smo je već dobili, da ona postoji decenijama, i da joj niko ništa ne može.
I posle najnovijih kadrovskih pomeranja u vrhovima dijaliznih klinika i centara Srbije, mafija je našla načina da zadrži svoje predstavnike i da sačuva svoje interese.
Nastaviće, dakle, da pljačka državu (zdravstvene fondove) i da upropaštava pacijente (naš narod), samo da bi napunila svoje džepove.
Je li to u redu?
Je li to legalno i legitimno?
Izgleda da jeste.
Ako o tome ćuti „Predsednik Udruženja nefrologa Srbije“, ako o tome ćuti „Predsednik Saveza Udruženja dijaliznih pacijenata Srbije“, ako o tome ćuti „Predsednik Nefrološke sekcije Srpskog lekarskog društva“, ako o tome ćute svi srpski nefrolozi, i ako o tome ćute svi srpski pacijenti – onda je to zaista sve u redu.
Neka nas pljačkaju i neka nas uništavaju – ako je to i po nama sve OK.
Možda je samo neko od dijaliznih pacijenata trebao da kaže i sledeće:
„Kolega Kosta, sad je dosta.“ (Pusti mafiju na miru).
Jer, Kosta, eto, ne odustaje.
Jedini.
Jedan, jedini.
Da ništa drugo u životu nije uradio, samo zbog ovoga, dijalizni pacijenti bi mu trebali dodeliti nagradu za hrabrost.
Orden za hrabrost, u oblasti dijalize.
(Dodeljivanje izvršiti na Svetski dan bubrega).
Ali, svi znamo da od toga neće biti ništa.
Uvučeni u svoje bedne egoistične stavove i porive za samoodržanjem, za dobijanjem neke dodatne povlastice, neke privilegije, neke kinte, samo za sebe, a svi drugi neka crknu, dijalizni pacijenti ne žele poboljšanja ZA SVE, ne žele bolje lečenje ZA SVE, ne žele pravdu i jednakost, naprotiv: misle samo na sebe i na svoju (sitnu) korist.
Tako razjedinjeni nemaju nikakve šanse, potiv mafije.
Em razjedinjeni, em sebični, em umrtvljeni, em potkupljivi, …
Nestaju polako i u tišini, jedan po jedan, pre ili kasnije, a u nadi da će to biti kasnije, spremni su da ćute ili čak da sarađuju.
Stvarno Kosta, sad je dosta.
Nek’ si ti nama živ i zdrav (koliko se to može biti na dijalizi), ali ne preteruj.
Mafija te do sada nije dirala, jer vide da si jedini.
Da si bez sledbenika. Bezopasan.
Možda bi se sve preko noći promenilo, kad bi te i neki „Predsednik“ udruženja pacijenata podržao ili protestvovao, poput tebe.
Ali, to se naravno, nikada neće desiti.
I sve koji ovo čitaju takođe molimo:
neka ovo ostane MEĐU NAMA.
Hvala!
.
(Tekst prenet iz dnevnog lista „Politika“ od 23.12.2019. godine)
.
.
DiaBloG – 2019
.
.
.
Dijaliza 