Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

.

Poštovani čitaoci,

Neka vas ne uplaši gornji naslov.

Ima jedan tip sa dečačkim licem koji uporno pokušava da ga okolina doživi kao ozbiljnog, važnog i strogog. (Takvi napori obično izazivaju podsmeh i sažaljenje, ali taj dečko ne odustaje).

On smišlja izraze poput: „sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu“ da bi se kao sagovornici usrali od pompeznosti teme, naučnosti samog izraza i glede toga trebali bi prihvatiti ga kao doktora i stručnjaka, jer on nijedno od toga nije.

I eto mu ga sad.

Šta zapravo znači „sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu“?

Na srpskom, to znači isto što i:  Op, trt, gevezen zajn!   kako je to definisao legendarni Cane Kurbla otpisani Srbin iz otpisane Srbije.

Ako ste zaludni možete i na internetu naći šire definicije Vigilance:

Vigilanca je skup aktivnosti koje se odnose na otkrivanje, prikupljanje, procenu, razumevanje i reagovanje na rizike koji proizilaze iz upotrebe ili primene zatvorenog sistema”.

Ukratko, vigilanca je pozornost, budnost, predostrožnost.

A šta je zatvoreni sistem?

Pa to je Dijaliza.

Već decenijama, dijaliza je jedan zatvoreni sistem, koji drže monopolisti.

I nećemo dalje da vas davimo time.

Ovo je samo najava za naš novembarski post, u kome vam donosimo 3 Neverovatne priče iz dijalize, priče posle kojih se nećete osećati bolje, ali niko vas više neće moći ni praviti budalama i prodavati vam muda za bubrege.

Evo tog najnovijeg pregleda dijaliznih dešavanja:

Kako je pao zatvoreni sistem“, „Šta je to sponzorski moral“ i „Čija je štaka od veštaka“, čitajte samo na vašem i našem, dijaliza.wordpressu, za vas pišu najumniji i najpošteniji pripadnici dijalizne populacije, ovde i sada, u zemlji Serbiji, večitom nemačkom protivniku.

Naravno, vaše je pravo da ne znate ništa, ali mi vas u tome nećemo podsticati.

Bog je s nama i Hristova mati,

srpska pravda sve će da pomlati.

.

.

1)

.

Već smo govorili gde je najveća pljačka u dijalizi Srbije.

Najveća pljačka je monopol na aparatima.

Monopolističke firme na vrlo primitivan način pljačkaju državu.

Prvo ubace svoje aparate za dijalizu u neki dijalizni centar (kao fol doniraju, iznajme, ili čak poklanjaju te aparate), a onda sledi pljačka:

proglase da je ceo potrošni materijal za te mašine jedan „zatvoren sistem“ i da ničiji drugi materijali osim njihovih ne mogu i ne smeju da se koriste na njemu!

Ludilo.

(Kao kad bi firma Mercedes uslovila vlasnike tih automobila da stavljaju samo Mercedesove gume i brisače).

Jasno je da to bez pomoći suizvršioca iz državnih struktura (RFZO, Ministarstvo zdravlja) ne bi bilo moguće.

Tu su još i neki potplaćeni „stručnjaci“, doktori ili profesori, koje BigPharma (velika farmaceutska industrija) decenijama uzgaja po svojim kongresima, hrani ih, edukuje, oprema, vodi u turističke destinacije i oni joj pokorno služe.

Krajnji gubitnici su pacijenti i građani, poreski obveznici, koji plaćaju i preko 500% više nego što bi realno morali za neki potrošni dijalizni materijal.

Kad bi postojalo tržište, tržišna utakmica, nadmetanje, onda bi država raspisala tender za celokupnu uslugu: hemodijaliza ili hemodijafiltracija, godišnje potrebe 30 000 setova (na primer), trogodišnje potrebe 90 000 setova, (veličinu igala, vrstu koncentrata i filtera odrediće lekari), i da vidimo koja firma će dati najjeftiniju ponudu celog tretmana uključujući i svoje aparate i njihovo održavanje za taj period u toj količini.

Pa neka onda bude zatvoreni sistem, neka koriste svoj materijal, ali su bar prošli tržišno nadmetanje.

Ovako, čista pljačka: oni državi (potrošaču) kažu cena našeg seta je tolika i izvolite platite, jer nikakav drugi set (materijal) na naš tip mašine ne smete da stavite.

To se inače ne radi ni u jednoj drugoj državi u Evropi i svetu!

Takva pljačka je moguća samo kod nas.

I to traje već decenijama.

I sada traje.

I trajaće i sledeće godine.

Pored svih policija, tužilaštava, uprava za organizovani kriminal, inspekcija, kontrolora, revizora – ništa sporno niko nije našao, ili još uvek niko od njih nije svratio na ovaj sajt.

Neki državni organi i predstavnici su, dapače, direktno i javno izdali i potpisali potvrde da Ta i Ta firma ima pravo da na svojim dijaliznim aparatima koristi samo potrošni materijal kojeg ona proizvodi, da je to „zatvoreni sistem“ i da nijedan drugi ponuđač ili proizvođač ne može i ne treba ni da konkuriše sa svojom robom za tu mašinu.

I to je kao po Zakonu.

Čak i neki Predsednik nekakve Komisije za javne nabavke ili koji već državni ćata potpisivao firmama monopolistima takve ćage, a firme bi onda te ćage brže-bolje slale svim bolnicama, kao dokaz da tu nema tendera, nema pogađanja, mora se kupovati samo od njih.

Znate već ono: broj ispravnih ponuda 1 (jedna), ponuda se prihvaća u celosti, jer je ponuđač potrošnog materijala istovremeno i proizvođač tog aparata.

Navodno, aparat „neće imati optimalne performanse“ ili „oni ne mogu garantovati kvalitet i bezbednost tretmana“ ako aparat ne koristi sve njihovo, ali pazite: nikada nikome nisu dali nikakve garancije za kvalitet i za bezbednost, čak i ako kupite sve njihovo!

Oni da vam nadoknade štetu zbog prskanja linija ili komora, zbog neadekvatnih konektora ili zapušenih filtera – to se nikada i nigde u Srbiji nije desilo.

Takav papir, garancija, bilo koje vrste, nikada nikome nije napisana, i pored svih monopola i pored svih incidenata.

Takve tendere nazivaju pregovarački postupak, a pregovaranje se sastoji u tome da monopolista kaže cenu, a naručilac mora da je prihvati – inače neće dobiti materijal.

Ipak, da ne grešimo dušu, bilo je i tenderskih izuzetaka koji su prekršili pravilo.

Revolucija na našim tenderima se dogodila prvi put u Čačku, i o tome smo opširno pisali u posebnom postu (link).

Tu je prvi put raspisan pošteni dijalizni tender, kojim se tražila celokupna ponuda.

I bilo je još nekoliko takvih, poštenih direktora, odnosno bolnica ili centara.

Malo, očajno malo.

Velika većina, od preko 60 dijaliznih centara u Srbiji, i dalje direktno pljačka budžet i državu Srbiju, odnosno sve nas, a pare se dele inostranim gazdama i nešto malo: domaćim izdajnicima.

Objasnili smo vam već, napravljeni su papiri, pravilnici, uputstva, ćage, da je pljačka legalizovana, kao sve je po Zakonu.

Mora biti monopol, jer tako tvrdi proizvođač, tako tvrdi država, doktori, (čak i neki pacijenti), tako tvrde svi.

A onda se desilo čudo.

Jula ove godine, desilo se čudo (a i mi smo tek skoro saznali), jedan mali, skoro pa beznačajan učesnik tendera, tužio je monopolistu, bez pardona, direktno na sud, Srpski sud!

Reklo bi se, smešno.

Iluzorno.

Čovek prodaje neke tečne sapune za brisanje i čišćenje aparata.

Idealista i naivaca je bilo i biće, ali tužiti kompaniju koja godišnje zaradi … (ni sami ne znamo koliko) milijardi dolara, tužiti je u državi gde ona ima sve papire da radi kako ona želi da radi, zaista suludo.

Ali, uvek ima onaj jedan promil neverovatnoće, jedan jedini promil, i taj je ovoga puta prevagnuo …

Mali i beznačajni učesnik, firma neobičnog imena, nešto kao „Dekinta-Pro“, tužila veliki nemačko-američki multinacionalni koncern „Frezenijus“ i …. šta mislite?

I dobila ih na sudu!

Jedan čovek, jedna firma, tukla velikog Golijata, najobičnijim argumentima, koje je svaki, iole pismeni srpski seljak, mogao pronaći u dostupnim mu papirima.

Prosto neverovatno.

Cele ekipe pravnika drugih firmi, drugih učesnika, advokati i zastupnici bolnica, privredne komore, doktori i profesori nefrologije, uvaženi stručnjaci iz ekonomije, prava, državne uprave, sve moj do mojega, nije videlo ono što je video i pronašao jedan penzionisani zastavnik prve klase, u ime firme „Dekinta-Pro“.

Uputstvo za rukovanje“.

Tako se zvao taj krunski dokument.

Niko od navedenih nije čak ni pročitao „Uputstvo za rukovanje“ koje je sam Frezenijus odštampao i izdao uz svoje aparate. Uputstvo za korisnike.

Penzionisani zastavnik prve klase (Bravo za Vojsku Srbije!) razbio je „Frezenijus“ njihovim „Uputstvom za rukovanje“.         🙂

(Izvinite, ovde ćemo zastati, jer se cela redakcija previja od smeha).

(Izvinite, nismo znali da je zatvoren, što bi rekle kolege mu iz Buđanovaca).

U uputstvu je Srbin jasno našao rečenice da se može koristiti i materijal drugih proizvođača, ako … itd, ispunjava neke uslove,… itd…,  ali:   to je bio dokaz da se MOŽE koristiti tuđi materijal.

U uputstvu nigde nije stajalo: NE MOŽE se koristiti.

Nego piše: ako se koristi materijal drugih proizvođača onda taj materijal mora biti …., bla, bla, itd., itd.

Čovek iskopirao te stranice, tužio ih sudu i rekao: Komisija je tu da proceni da li moj materijal ispunjava uslove, ali ne može da odbije moju ponudu.

Sud (hrabar sud, mora se priznati) donese Odluku: USVAJA SE …

PONIŠTAVA SE …

Predmetni postupak U CELOSTI …i …. NALAŽE SE …

Koji je to srpski mozak uopšte mogao i pomisliti da se za brisanje prašine na Frezenijus aparatima moraju koristiti Frezenijus maramice, ili progutati tako neku sličnu monopolističku priču, to bi bilo interesantno videti i objaviti fizionomiju tog genija. Verovatno je i član Mense i ima preveliki IQ ili QQ.

Za detalje, evo vam i dokazi:

Posle ovoga, nema više „zatvorenog sistema“.

Ko stavi u specifikaciju da se stavka Ta i Ta mora kupovati samo od proizvođača aparata, jer je to zatvoreni sistem, treba ga odmah zatvoriti u kazneno-popravnu jedinicu sistema i eliminisati iz javnih poslova.

Zatvoreni sistem je ovom presudom iz Ćuprije definitivno uništen.

Ko želi, može otići i na sajt, da proveri i da se uveri.

Evo link: http://kjn.rs/wp-content/pdf/810-2018odlukark.pdf

Na ovom mestu još samo malo muzike,

nađite ili zamislite Radoša Bajića i recital (1) :

Aa, aa, aj,  Ovo je Srbija …

Radivoje, sine, ne beži.

.  .  .

Bacih bombu, dim se vinu u visinu,

ja zamakoh u planinu.

.

.

.

2)

.

Našim redovnim čitaocima smo već sve razjasnili.

Osnovne činjenice o dijalizi, o nefrologiji, i lečenju hronične bubrežne slabosti.

Sve je to potpuno organizovano i kontrolisano.

Nažalost, ne od države, nego od BigPharme.

Velika farmaceutska industrija (BigPharma) vrti tako velike pare, da je jača od svake pojedinačne države koja bi se drznula da je kontroliše, kazni, ili bar dovede u red.

Osnovne principe rada BigPharme smo čak i mi (pacijenti) prokljuvili.

BigPharma kupuje institute i klinike u kojima razvija nove lekove, nove proizvode. Sve velike naučne institucije su direktno ili preko (pot)plaćenih pojedinaca potkupljene da urade ono što se od njih očekuje.

Novi lekovi, ili nova medicinska sredstva se zatim ispitaju u kliničkim ispitivanjima koja su naizgled nezavisna i etična, ali u suštini, celo vreme su pod strogom kontrolom BigPharme i u 95% slučajeva isporučuju joj rezultate koje je naručilac i očekivao.

U toku ispitivanja modifikuju se protokoli, procedure, ciljevi, nuspojave, sve dok se sve ne uklopi u očekivani i poručeni rezultat.

Onda se to publikuje u velikim časopisima (sa ogromnim „impakt faktorom“), ali se prećutkuje da su ti časopisi finansijski poduprti i kontrolisani, znate već od koga. Autori publikovane „studije“ ili „naučnog rada“ kreću zatim, kao prvosveštenici, po Kongresima, (Seminarima, Simpozijumima, Radionicama, i sličnim „hramovima znanja“) gde naučenu kampanju predaju regionalnim drugosveštenicima, obično „nefrološkim liderima“ iz pojedinačnih zemalja članica. Sve na tim Kongresima je plaćeno od strane BigPharme: i predavači, i predavanja, i pisani propagandni materijali, i užine, ručkovi, kafe, večere, hoteli, izleti, do bedževa i torbi za učesnike. Nezavisne nauke tu nema ni u tragovima, može samo neko mlad i naivan da tu zaluta, ili da bude u fazi uvlačenja u organizovani nefrološki poduhvat.

Sa Kongresa se drugosveštenici vraćaju u zemlje iz kojih su pojehali na kongreso, i tamo svojoj pastvi ponavljaju „najnovija naučna saznanja“, prospektivne i retrospektivne rezultate, meta-analize, podatke iz registara i kojekakva nepojamna čudesa koja im se ukazaše u hramu i prosvetliše ih.

Ukratko, u pitanju je najobičnija prevara, zamajavanje naivnih, dok se lopuže bogate i uživaju u svom neprikosnovenom društvenom i materijalnom statusu.

Ne zaboravite, prvi Isusov potez je bio proterivanje trgovaca iz Hrama.

Tako je nastalo hrišćanstvo. Narodu se Isusova ideja dopala, ali se nažalost nigde nije ostvarila. Bog je zbog nje razapet, trgovci su pobedili, i do dana današnjeg drže sve hramove i svugde je samo trgovina, ili pojednostavljeno: pljačka.

Kako reče Rođa, naš čitalac-saradnik, rukovođenje „Darvinovskim principima“.

Viša vrsta se hrani nižim vrstama, to je to.

(S tim da su životinje racionalnije i humanije).

Elem, da se vratimo na drugosveštenike koji dođoše ovog novembra meseca, čak i u jedan vojni dijalizni hram i tamo počeše svoju plaćenu službu odrađivati i umrtvljenu i zaglupljenu pastvu „prosvećivati“.

Na već viđeni, da ne kažemo, uobičajeni, način.

Sećate se već onih, blago je reći neprikladnih, tema, pričanih srpskim pacijentima: Prednosti učestalih dnevno-noćnih hemodijaliza, High cut-off membrane, nukleotidni polimorfizam MDR1 gena i njegov značaj u KBC Zemun, … itd, a za Glavni problem u srpskoj dijalizi koji treba rešiti, Predsednik udruženja nefrologa smatra nedostatak časopisa za nefrologe, te kad se to reši i kad tamo i on bude mogao objavljivati svoje uvodnike, sve će biti savršeno, bolje ne može biti. Predsednik udruženja pacijenata organizuje kurseve kukičanja i bojenja vodenim bojicama, što je isto bio glavni nedostatak u inače idealno organizovanoj srpskoj dijalizi.

I da se vratimo na pomenuti Simpozijum: i na njemu je naravno, bilo po tom istom, decenijski uhodanom šablonu.

Red „obraćanja“ skupu, red pesme i recitacije, (Druže Tito mi ti se kunemo, je izgleda otpalo sa zidova, ali…), pa red, zapravo nekoliko redova nazovi predavanija, po notama iz onih istih Prvosvešteničkih časopisa.

Nikakav napor. Svaka budala je mogla iskopirati tekst i slike iz časopisa i napraviti od toga slajdove.

U tome i jeste caka: ne može svaka budala.

Mora biti, kao prvo, odabrana budala, a kao drugo: njegov uspeh se ocenjuje po tome koliko je on sam napravio ili doveo budala.

Ima načelnika, za koje se tvrdi da ih podržava skoro ceo kolektiv: svi pokorno ćute i dozvoljavaju da ih on pravi budalama. Takav je među najviše cenjenim i uz malo znanja stranih jezika mogao bi biti i kooptiran u Prvosveštenike. (Nažalost, ne samo strani jezici, potreban mu je i logoped).

Na skupu o kome je reč nije bilo previše željnih prosvećivanja, više je bilo radoznalih, kibicera, čak su primećene i neke sestre (poterane valjda) i nekoliko pacijenata, ne računajući prave bolesnike.

Skup je imao naziv, nešto je bilo kao stručno, zvučeće, a opet jeftino, da zaseni prostotu.

Nešto kao: „Faktori od značaja za dugotrajno bogaćenje večitih predavača o hroničnoj dijalizi“.

Istine radi, bila su samo 2-3 večita predavača, ostali su bili mlađi pojci, oni koji su do skoro samo nosili čirake i nisu se smeli oglašavati.

Jedan od nastupajućih je bio čak i antiprotivan, povremeno je hulio na plaćenike, čak im je i raskrinkao pojanije.

Ipak, tema ove priče (i svih naših priča) je: BigPharma.

Čak i za tako mali trošak, kao što je kafa i nekoliko ovala sa zalogajima pite i ćevapa, organizator je naveo čak 9 (devet) sponzora.

Oni se nisu ni krili.

Svoja imena i oznake su istakli na poslednjoj strani lifleta, poziva na skup. Prvi od 9 „Sponzora“ bio je naravno, a ko bi drugi bio Kolovođa, Frezenijus Medikalni Ker Srbije, za kojeg prostom analizom nismo uspeli da nađemo nijedan interes u temama navedenih predavanja (?!?). Naime, među temama se jasno vidi da je glavni cilj bio promovisati nove dijalizatore, i njihov distributer je naravno bio među sponzorima „predavanja“, pominjani su i preparati vitamina D, ali oni nisu toliko hvalospevno vozdizani u nebesa, koliko su to bili novi dijalizatori čudnog imena („Terakera“), poznate firme (iz tragičnih događaja u Hrvatskoj), firme „Bankster“.

Mco, MCo, MCO, mucali su plaćenici, i ponavljali svoju poštapalicu „…ono što je jako bitno, ono što je jako bitno“, ali nije im išlo… videlo se da publici to uopšte nije bilo bitno.

Reklo bi se da je kampanja rađena pod sloganom: „Terakera dijalizator: šupalj kao znanje onoga koji ga promoviše“. Engleski, open mind, za sponzorski honorar.

Nepodeljeni utisak cele publike je da je „Bankster“ džaba bacio pare: nije dobio očekivani rezultat, naprotiv. Nepoćudni monah, ili Pseudomonah, je nastupajući pre njih, slajd po slajd objasnio šta će tvrditi reklameri, a onda odmah posle toga prikazao šta je prava istina, što je publika pozdravila najjačim aplauzom. Nastupati posle takvih objašnjenja, a zastupati hvalospeve koji su upravo raskrinkani, bila je zaista neprijatna dužnost i to se videlo na licima i u tonu dvoje drugosveštenika koji su došli sa skeniranim i kopiranim slajdovima u slavu „Bankstera“ i „Terakera“ dijalizatora.

Zaista, otkuda drskost ljudima koji su se decenijama bavili neumskom dijalizom, da se prave da su stručnjaci i u hemodijalizi (dapače i u transplantaciji?) ostaće neistražena tajna normalnog ljudskog uma. Dotične to naravno, ne zabrinjava, oni navuku onaj nevini izraz lica, kao da i sada drže vrh dijalizatora između dva prsta i slikaju se za novine, da svi vide kako se radi hemodijaliza.

Povod za ovu priču je zapravo događaj od pre par godina, kada se jedan Sponzor žalio na teški nemoral Drugosveštenika (svejedno kojeg, jer su isti).

Evo šta je bilo.

Već smo pisali kako je najbahatiji nefrološki profesor na istom Kongresu zastupao 2 firme sa suprotnim proizvodima: selektivne i neselektivne agoniste nekakvih jebenih receptora. I sa iskreno uplaćenim ubeđenjem je branio svaku grupu preparata u odnosu na onu drugu. Deluje šizofreno, ali njega leđa ne bole, on kičme nema.

Onda je isti pohlepnik reklamirao neki perito-proizvod tako drsko da je predstavniku firme „Bankster“ prekipelo i tužio ga je direktno njegovom šefu.

Evo tog optužujućeg pisma:

Eto, to je bilo pre 2 godine.

Ove godine je pohlepnik branio pozicije Frezenijusa u nekom tenderskom postupku, ali je i tamo ispušio, Sudski postupak su izgubili.

Sada, novembra 2018, isti pohlepnik je, gle čuda, promovisao „Banksterov“ proizvod, njihov filter, „šupalj kao mozak ovih koji ga reklamiraju“. Odstranjuje i leči sve živo, samo se uključiš i direktno ideš u raj, a tamo te čeka 65 Sponzora svaki sa blanko čekom samo da popuniš cifru.

Kako se desilo to da je jedan čovek, isti čovek, (nećete verovati, i profesor), tako brzo prešao put od Protivnika do Promotera, pitanje je za glavnog „Bankstera“, „Frezenijusa“ ili Sponzora, uopšte?

Postoji li uopšte nešto tako, kao: sponzorski moral?

Ili, da li su samo sponzoruše nemoralne?

Da li treba hapsiti i privoditi samo kurve, ili i makroe?

I šta ako se i kurva razume u makro-ekonomsku politiku, pa sama sebi nabija cenu?

Elem, nema morala u Sponzora.

Nije ga bilo, niti će ga biti.

Zato su i ispušili na pomenutom Simpozijumu.

Što bi rekao naš ministar unutrašnjih i vanjskih dela:

preko koga su mislili proći, tako su i prošli.

(Za one koji ne prate našu unutrašnju i spoljnu politiku,

daćemo i dodatno tumačenje:

MISLILI SU PREKO ĐOKE, tj. PREKO SEBASTIJANA).

.

.

.

3)

.

Ova priča bi mogla da se nazove i Skandal u Banjaluci.

Skandal neviđenih razmera.

Žrtva je jedan od nas.

Običan čovek, Srbin iz Republike Srpske.

Nevin čovek, koji je preko 2 godine nepotrebno dijaliziran u privatnom dijaliznom centru.

Njegovo pogoršanje bubrežne funkcije je bilo privremeno i prolazno, i kada je počeo dijalize u državnoj bolnici, imao je sve indikacije za dijalizno lečenje.

Međutim, po otpustu je prešao kod privatnika, jer su svi dijalizni centri u Banjaluci privatizovani i pripadaju moćnom koncernu Frezenijus.

Da li ga je Privatnik namerno dijalizirao kako bi zadržao pare koje dobija po svakom tretmanu, ili je u pitanju težak nemar i neznanje, utvrdiće Sud.

Pazite, samohvaljena privatna bolnica za dijalizu (Internacionalni dijaliza centar),

uopšte nije obratio pažnju na ono što im je pacijent govorio: da on mokri normalno, da dijalize teško podnosi, da ga razdiru grčevi, da pada u kolaps – niko ga nije uzimao za ozbiljno.

Njegove nalaze, predijalizne vrednosti ureje i kreatinina, niko nije ni gledao, jer da su ih gledali valjda bi videli da čovek ima predijaliznu ureu 13 mmol/L, a sa tim vrednostima se ljudi ne dijaliziraju.

Ni ljudi, ni životinje.  Osim ako nije neki eksperiment.

I ko zna do kada bi to trajalo, da B.K. nije svoje nalaze pokazao jednom gostujućem doktoru u Banji Vrućici.   Taj doktor mu je prvi rekao da njemu dijaliza ne treba već 2 godine.

Nesretni pacijent se onda vraća kod doktora iz državne bolnice koji mu je započeo dijalizu i po otpustu iz bolnice poslao ga na dijalizu kod privatnika, ali i taj doktor mu kaže isto: njemu dijaliza nije trebala unazad 2 godine.

Kaže, ja te jesam uputio, i tada je dijaliza bila neophodna, ali ja sam i napisao da sledeća kontrola bude tada i tada u tom dijaliznom centru, a što te oni nisu kontrolisali, i isključili sa dijalize, to pitaj njih.

B.K. je odlučio da pita i njih.

Tad je nastala panika kod privatnika.

Odjednom su se svi uzvrteli i postali ljubazni, odjednom su počeli raditi kao neke proračune (klirense) i odjednom su zaključili da je upravo tog dana B.K. ozdravio i da mu sada ne treba dijaliza, i izbaciše ga.

Čovek odluči da presavije tabak i da tuži privatni dijalizni centar, jer je zbog njihove dijalize izgubio posao, bio mučen i maltretiran na skoro svakom tretmanu, život su mu skratili, jer, kako je čuo dijaliza mu je samo oštećivala i ono malo preostale funkcije bubrega, tako da će zbog toga opet morati na dijalizu, kad-tad.

Ali, niko u celoj Banjaluci i Republici Srpskoj, nije smeo da mu napiše nalaz u kome bi stajalo da je bolnica koja pripada moćnom Sponzoru, kriva za njegovo stradanije.

Niko.

Ne samo u Republici Srpskoj, nego i šire.

Išao je i u Sarajevo, i u Zagreb, i u Beograd, u Klinički centar Srbije, i u VMA, ništa.

Nema poznatije nefrološke ordinacije gde nije pokucao, ali kad bi videli o čemu se radi, doktori bi panično bežali kroz vrata i vikali da oni neće u to da se upuštaju, neka ide negde drugo, negde dalje, što dalje …

I onda, kada je bio izgubio skoro svaku nadu, nekim proviđenjem, nađe se jedan jedini, pregleda ga i napisa celu istinu.

Iz poštovanja prema tom doktoru i nesretnom B.K. nećemo im pominjati imena, ali vredi pogledati taj nalaz:

Posle je bila muka sa advokatima.

Kako naći advokata koji te neće prodati za sitne pare moćnom protivniku i namestiti da izgubiš proces?

Uništili su ti zdravlje, sad će te još i opljačkati?

Pa onda problemi sa pravosuđem..

Ko sme suditi firmi koja ima svu političku i svaku drugu podršku, širom Evrope i sveta?

Ipak, B.K. nije odustajao …

I posle punih 5 godina od nanete mu štete, ovog meseca je održano prvo ročište, pripremno.

Ono što će našim čitaocima biti najinteresantnije da čuju jeste sledeće:

Šta mislite koga je Tuženi (Frezenijus) tražio da mu Sud dodeli za veštaka u ovom procesu?

Imali su sponzorisanih hiljade nefrologa, ali su tražili samo jednoga, samo jedno ime …

Šta mislite ko je to?

Njihova Zvezda vodilja, njihova Zvezdara,

NJIHOVA PRVA, JEDINA I NAJVEĆA NADA?

Ona koja je godinama u tesnim „financial relationship“ sa njima,

ona koju je Frezenijus vodao po svim kontinentima

i svim većim turističkim destinacijama širom sveta,

ona kojoj je Frezenijus spremao i plaćao predavanja

u svojim i našim bolnicama, po automatizmu,

ona koja je uvela limite za HDF celoj Srbiji,

ona koja je nametanjem lošije dijalize lično odgovorna za preranu smrt

stotina srpskih dijaliznih bolesnika (ako je već tačno da HDF smanjuje smrtnost za 30%),

ona koja je dirigovala republičkom „stručnom“ Komisijom za dijalizu,

koja dijaliznim trudnicama nije dozvolila veći broj hemodijaliza,

ona kojoj FMC sponzoriše predavanja i škole za sestre,

ona koja je i šef Komisije za upućivanje pacijenata u Frezenijus,

ona koja je i Kontrolor (po Ugovoru) u tom istom Frezenijusu,

ona koja je (pre nego što konačno ode u penziju?!) odlučila da sve svoje dijalizne pacijente polako premesti u Frezenijus, kao zbog gužve, prenatrpanosti i renoviranja (?!) državnih bolnica, a sa idejom da pacijenti i ostanu kod Privatnika,

e, ona će doći kao „nezavisni“ „stručnjak“ da proceni da li je Frezenijus bolnica nešto pogrešila (?!) dijalizirajući Srbina B.K., kome dijalize 2 godine nisu trebale.

Posle Kočićevog Jazavca, to će biti najveća pravna sprdačina u Banjaluci, od KundK monarhije do dana današnjeg.

Evo samo inserta (dokaza) iz tog sudskog zapisnika: koga je tužena bolnica tražila za veštaka?

Kod nas ljudi po običaju masovno izlaze da vide pomračenje Sunca,

mi evo pozivamo sve dijalizne pacijente, posebno pravnike među njima, da u ponedeljak 04. marta 2019. godine, dođu u Banjalučku sudnicu Prvog Osnovnog Suda… i vide pomračenje Razuma, čudo koje je ravno nemogućem događaju: da Andrija Artuković bude vještak žrtvama Jasenovca i da procenjuje da li im treba isplatiti neku odštetu.   Tako će eto izgledati dovođenje vještaka kodnog imena Zvezdara u proceni da li Frezenijus treba da plati neku odštetu nesretnom Srbinu, koga su 2 godine nepotrebno mučili dijalizama, ostavili ga bez posla i još se drali na njega da je nedisciplinovan kao pacijent: stalno ima grčeve i pada u nesvest čim mu malo vode izvuku Frezenijus aparatom.

Eto, poštovani čitaoci,

ako do sada niste znali šta je sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu,

sada znate.

Njihove bolnice, njihovi doktori, njihovi aparati, njihov materijal, …

sledljivost je potpuna,

ali ne sme niko da ih zatvori.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

______________________________

_______________

_____________________________

 

3 thoughts on “Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

  1. E pa da vam kažem nešto, izuzetno mi je teško zbog svega ovoga što ovde vidim i pročitam, i to iz više razloga, ali ovde ću se sada zadržati na jednom. Da li ste vi, čitaoci (poput mene), svesni koliko autori svih ovih tekstova godinama ulažu napora da saznaju sve stvari ovde pomenute, da ih pretoče u ilustrativne lako razumljive i teško osporive tekstove. Da li ste svesni u kojoj meri su ti ljudi primorani da se kriju i koliki rizik uzimaju na sebe, izvlačeći na videlo istinu, u pokušaju da nama čitaocima sutra bude bolje. Znate, kada se u ovim tekstovima pomenu reči kao „mafija“ i „organizovani kriminal“, to nisu fraze, to je istina, radi se o pravoj mafiji i pravom kriminalu. Vrlo dobro znate, pa makar iz dnevnih novina i krimi filmova kako mafija rešava stvari kada im se neko nađe na putu. E upravo toliko rizikuje i redakcija ovog internet časopisa ili kako bi se već nazvao ovaj dijalizno-društveni fenomen koji je posvećen isključivo nama. A šta smo mi uradili povodom toga da sve ovo ne bude džabe?
    Pa odmah da vam kažem, nije da nismo ništa, ali daleko od bilo kog ozbiljnog odgovora i reakcije. Naš kolega Rođa HDF je u pravu kada kaže da ne može razumeti ostale sapatnike kada misle da se njihov odnos prema samima sebi svede na to da 3 puta nedeljno zavrnu rukav. Svi se moraju informisati i boriti se znanjem, ali ni to nije dovoljno. U situaciji kada establišment, počevši od naših lekara, nefrologa pa do državnih organa uglavnom ne preduzima apsolutno ništa da nama bude bolje, onda moramo MI.
    Decenije iza nas su pokazale, a autori ovde napisali pa potvrdili i na kraju dokazali da Udruženja pacijenata, pa i njihovi Savezi na kraju nisu ništa učinili za nas osim nekih sitnih malih pomaka. A i to, isključivo i bezrezervno samo ukoliko takvi pomaci ni najmanje ne štete interesnim grupama tipa BigFarma (kako to autori ovde često nazivaju). Možda su sva ta Udruženja pacijenata nekada i osnivana sa plemenitim ciljem da se zajednički lakše borimo za bolju dijalizu u Srbiji. Bez obzira na to, nije teško uočiti da je njihov angažman išao uvek na sledeći način:
    1) Osnuje se udruženje ili savez sa idejom borbe za bolju dijalizu;
    2) Uzme se prvo sponzorstvo od monopolističkih farmaceutskih kompanija sa idejom: „Ma baš me briga od koga su pare, upotrebiću ih za plemeniti cilj“;
    3) Dobije se po labrnji od monopolističkih farmaceutskih kompanija, uz opasku: „Od mene si dobio toliko para a sada ćeš da me blatiš? E pa nećemo tako.“;
    4) Udruženje ili savez podvije rep, pošalje iskrenu poruku izvinjenja monopolističkim farmaceutskim kompanijama uz zakletvu „ko Titu“ da se to više nikada neće ponoviti;
    5) Udruženje ili savez dobija drugo sponzorstvo od velikih monopolističkih farmaceutskih kompanija, a u sebi se misli… „Pa ovo i nije tako loše, pa šta može biti loše u tome ako uzmem novac a napišem neku lepu reč za njih (BigFarmu), to nikome ne može da škodi“.
    6) Ovo je stadijum u kome se proces kuvanja otprilike završava, uzimanje para (sponzorstava) od monopolističkih farmaceutskih kompanija od tada postaje rutina, gde Čelnik udruženja ili saveza prestaje da misli na bilo koga drugog osim na sebe, perući svoju savest… „Ma šta ja da se za drugoga borim protiv aždaja, a ko se pa za mene bori… Bolje da im se priklonim, finansijski obezbedim, pa i ja sam bolesnik, pacijent, pa izborio sam se barem za sebe“. Tako nastaje simbioza iliti zajednički život u obostranom interesu između naših udruženja, saveza, i BigFarme sa druge strane.
    Ako se sećate serijala Opstanak, o ajkulama, vidite veliku i moćnu ajkulu kako samouvereno pliva okeanima. Na nju je zalepljeno bezbroj malih ribica prilepaka koje samo čekaju da od plena kojeg ajkula ulovi i raskomada u krvi, otpadne po neki delić koji će biti dovoljan obrok i za njih. E pa te ribice prilepci se mogu podeliti u više kategorija. Prva kategorija su većina naših nefrologa na načine tutkanja para u džepove i skupe “edukacije” koji su već dovoljno opisivani u prethodnim člancima. Druga kategorija, je zasigurno i deo zdravstvenog fonda koji se bavi dijalizom. Treća kategorija je i deo funkcionera Ministarstva zdravlja koji vole da su na platnom spisku, bilo čijem, a u ovom slučaju na platnom spisku neke BigFarme. Na žalost, četvrtu kategoriju predstavljaju i naša udruženja i savezi pacijenata.
    Takva simbioza traje samo dok prija ovim velikima, farmakomafiji.
    Da li se sećate, vi koji ste još uvek tu, pre svega nekoliko godina kada se BigFarma borila za veću količinu rastvora za ispiranje dijalizatora. Tada je za BigFarmu ove rastvore prodavala firma u vlasništvu jednog od direktora velikog FMCA, te po dobro ustanovljenom i vrlo jasnom principu – što više rastvora = više zarade. U toj borbi je BigFarma jasno i otvoreno plaćala udruženja koja su se borila za istu stvar. Više rastvora za ispiranje dijalizatora zaista jeste nesporna prednost za svakog dijaliznog pacijenta, te hajde da kažemo, ova borba jeste bila u korist pacijenata, pa makar posredno, i ako je F medicinskom keru profit bio ipak na prvom mestu. Kako se pojavila jedna druga, mala dijalizna firma, preteći da uzme samo deo poslova velikom F, BigFarma (u ovom slučaju veliki F) je istog trenutka promenio uputstva za upotrebu svojih dijalizatora, smanjivši na samo 1 litar fiziološkog rastvora potrebnog za početno i završno ispiranje. Po hitnom postupku veliki F je organizovao svoje prilepke iz prve i druge kategorije, (tj. Eminentne nefrologe i predstavnike zdravstvenog fonda) da po hitnom postupku izmene Pravilnik fonda o materijalima za dijalizu, tako što će ubaciti da se po jednom dijaliznom tretmanu može koristiti samo jedan litar fiziološkog rastvora za ispiranje dijalizatora. I to sve da bi se sprečilo da dijalizatori male nove firme počnu da se prodaju u Srbiji. Eto toliko traje ljubav velikog F. kera i njemu sličnih prema “svojim” udruženjima i savezima. Namerno kažem SVOJIM, a ne udruženjima i savezima pacijenata, jer od kada su uzeli prvi dinar od crnog đavola, ovi savezi i udruženja više ne pripadaju pacijentima, nego upravo crnom đavolu.
    Poslednji primer svega toga je i objedinjujući Savez udruženja pacijenata, o čemu je već pisano na ovom jedinom utočištu srpske dijalizne istine. Stvarno se Buljinko borio za pacijente, do momenta dobijanja svoje “kućne dijalize”, a od tog trenutka počinje borba skoro isključivo za samog sebe, a sa tek diskretnim osvrtom na pacijente sapatnike, čisto da ima budale-sledbenike, kojima će manipulisati. Ali, ako njemu u bolnici nije bilo dovoljno dobro, zar se nije mogao boriti da svim sapatnicima u bolnici, pa i drugim bolnicama, bude bolje, a tako bi bilo bolje i njemu. Ne, objedinjujući Savez udruženja pacijenata to nije učinio. Mnogo je lakše odustati, i svoju savest smiriti idejom da je nemoguće boriri se protiv Sistema. Na kraju krajeva, pa kada već nije mogao značajno pomoći većini od 5000 pacijenata, pomogao je makar jednom pacijentu – samom sebi, a po njemu i to je uspeh, morate priznati. Sada je naš objedinjujući Savez pacijenata u čeljusti jedne od BigFarma: Bljakstera, jer Precednik zavisi isključivo od njihove mašine, linija, dijalizatora… Ali nemojte žaliti ovu tužnu sudbinu, nisu te čeljusti tako surove i krute, daju 100% HDF, više su nekako mile i tople, somotom tapacirane, uljuljkujuće, a i znaju da pomaze po glavi stanovnika, kada ih se hvali u cilju povećanja njihove prodaje. Pa tako i naš objedinjujući Savez kaveza i udruženja u izvršenju dođe do toga da hvali i propagira teranovaovceprekobrega dijalizatore za ExHD (moderno je na engleskom reći expanded hemodialysis). To naš objedinjujući Savezni Mjehur sigurno radi zato što iskreno misli da je to bolje, pa pljunu i na Kostu koji se osmelio da u Politici napiše par redaka o tome koliko bi bilo lepo kada bi svi sapatnici imali mogućnost lečenja hemodijafiltracijom. Naš objedinjujući Savez udruženja udari protiv HDF-a, a sam se HDF-izira. Vrhunac demagogije. Ajde da ga vidim da pređe na expanded hemodialysis (izbušeni dijalizator) koju propagira na Sajtu udruženja. On barem može na produženu dijalizu, jer eto dijalizira se u toplini doma svog. A šta će ostali, koji se dijaliziraju prosečno manje od 3 časa i 45 minuta po tretmanu, kako njih da “stavimo” na produženu dijalizu. A koje su glavne prednosti te njegove kućne dijalize i u čemu se ogledaju? Pa evo prva prednost je cena dijalizatora koju nama pacijentima BigFarma Bljakster obračunava i prodaje za nešto manje od 3000 dinara, a ogleda se u tome što ovoj ajkuli sada ostaju mnogi od tih dinara da nahrani svoju kategoriju četiri (objedinjujući Savez udruženja…iz okruženja) ali i prvu kategoriju svojih prilepaka. Toj kategoriji pripadaju maksimalni đoka i Nadalina koji na predavanju održanog dana novembra devetog, leta gospodnjeg 2018. pokušaše da objasne svima prednosti mid-cut-off (teranovaovceprekobrega) dijalizatora, u odonosu na HDF i standardni dobar visokoprotočni dijalizator. Pričao je o tome i autor članka gore pod 2. Pa neka ih je sramota na sav glas, ali za sramotu oni ne znaju. Zato ne treba oprostiti Zvonceku, Mjehuru, Miškolcu i sličnim udruženjima i udruženim Savezima. Svi su oni samo sebični lopovi, a usput i pacijenti, kojima je svoj život miliji od života drugih sapatnika, ali nisu međutim i profesionalni lopovi.
    Ali tek za ljude kao što su maksimalni đoka i Nadalina, ne sme biti milosti. Njima bi najpoštenija sudbina bila da se njima učini ono što su oni zarad punih džepova činili svim dijaliznim pacijentima. Oni su ti koji su sigurno mogli učiniti da svim dijaliziranima bude bolje, ali to nisu učinili jer su sebi punili džepove, BigPharma im školovala decu, kupovala i opremala stanove, poklanjala automobile ili još koješta drugo što ni mi još ne znamo, ali bi pravosuđe itekako trebalo da zna. Koliko dijaliznih pacijenata nose na duši svojim ponašanjem, svojim stavovima otvorenog džepa, a ne otvorenog uma, i koliko pacijenata su oterali Bogu na istinu pravilnicima koje su krojili u interesu BigFarme, a ne u interesu pacijenata, to ni sami ne znaju jer ih ne zanima – bolestan čovek je bolestan, pa eto, umre, sa ili bez pomoći belih mantila.
    Da li među nama postoji svest da moramo sve učiniti da našu sudbinu uzmemo iz njihovih ruku u svoje ruke?
    I ne želim da čujem kako je to nemoguće. Da su takve stvari zaista nemoguće, danas naši sapatnici u Republici Srpskoj ne bi imali HDF tretmane za sve, bez limita.
    Dragi ljudi, čitaoci, ako bi makar svaki peti od nas koji pomno pratimo ovaj sajt, i sa nestrpljenjem očekujemo svaki sledeći članak, učinio sve što je u njegovoj moći da nam bude bolje, ja sam siguran da bi nam bilo bolje.
    Tražite bolje, tražite više HDF-a, insistirajte svakog trenutka na svemu što mislite da je dobro za vas. Mali broj nas se osmelio da napiše dopis svojoj klinici ili fondu zdravstva u kome nešto zahteva. Ma pišite, tražite, ako vam ne odgovore na prvi dopis, moraće da odgovore na dvestaprvi.
    Na nama je da stavimo tačku na gospodarenje ljudi kao što je maksimalni đoka, jer naš đoka prestaje da bude maksimalan pod uticajem otrovnog bisfenola a (u svakom smislu ove primedbe), i da li ćemo i dalje da pristajemo na to da Nadalina i dalje muti naša jaja, do smrti, naše smrti, jer kako reče jedan od autora na ovom sajtu, Nada umire poslednja.

  2. Daj, admine, ograniči broj rečenica, koć e bre da čita ova pametovanja. Neka se „autori“ presaberu, neka im misli prenoće i neka ih sažmu. Meni je bila interesantno kako je onaj kreten osmislio naziv teme: „Tečnost za dijalizu gde smo bili i gde smo sada?“
    Majke mu ga nabijem, ja ću da mu sažmem zaključak predavanja u jednu rečenicu: Bili smo u pi..i materinoj, a sada smo u ku.cu!!!
    Ja toliko.

  3. Da li znate kako sam svojevremeno nakon nekoliko meseci moljakanja, donosenja kojekakvih gomila papira i dokumenata u fond dobio pravo da na kucnoj dijalizi radim HDF i da mi se to i refundira? Zapretio sam u kancelariji direktorke da cu i nju i sve nih u roku od 6 dana da pobijem kao i njihove pse, macke i cvece iz saksija da im izgazim i pokazao vojnu knjizicu sa overenim vremenom koje sam proveo na ratistu (Vukovar 4mes. Kosovo 1mes.) kao dokaz da to znam, umem i hocu da uradim, a o zatvorskoj kazni zbog pucanja na lopova koji je pokusao da mi ukrade auto nisam imao potrebe da pricam, bilo je i na tv-u crnoj hronici. U roku od pola sata resenje i pare su bile na mojoj adresi. A ja toliko….

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s