Najbolja definicija: 4 časa za 4 dana života

Dijaliza: svakog drugog dana 4h za 4 dana života!

Poštovani čitaoci, prenosimo vam tekst objavljen 19.11.2021. u novinama: Glavne.com

piše: Radivoje Dobanovački

Krizni i ostali štabovi širom sveta su povodom pandemije koronavirusa od početka isticali određene kategorije stanovništva kao podložne značajno uvećanom riziku od teških kliničkih slika i loših ishoda virusne infekcije. Javnost, već navikla na termine poput kardiovaskularnih oboljenja, gojaznosti, dijabetesa ili autoimunih bolesti imala je po prvi put priliku da češće čuje da su posebno ugroženi pacijenti na hroničnom programu dijalize.

Lično iskustvo nam govori da je dobar deo ljudi negde već čuo za dijalizu, ali da retko ko ima predstavu o čemu je tačno reč i zbog čega su ljudi na dijalizi u toliko velikoj meri ugroženi. Priča o dijalizi je zapravo uranjanje u jedan paralelni svet ljudske nesreće, iskorišćavanju te nesreće, nebrizi društva, kao i o sumnji u bilokakvu nadu da će ova ranjiva grupa ljudi ikada moći da živi dostojanstvenim životom. 

Malo edukacije:

Dijaliza predstavlja vid hroničnog (najčešće trajnog, doživotnog) lečenja ljudi kojima su bubrezi u potpunosti otkazali kojim se jednim delom zamenjuje njihova izgubljena funkcija. Postoje dve osnovne vrste dijalize – peritonealna i hemodijaliza. Kod peritonealne dijalize (PD), struktura trbušne maramice služi kao “zamena” za tkivo bubrega, dok se kod hemodijalize (HD) krv pacijenta izvlači iz njegovog tela, pomoću dijalizne mašine sprovodi do specijalnog filtera (dijalizatora, “veštačkog bubrega”) i tako prečišćena potom vraća u krvotok, pri čemu mašina istovremeno obavlja i niz drugih funkcija kojima se “simulira” rad bubrega.

Zašto kažemo dijaliza a mislimo na hemo-dijalizu?

(Peritonealna dijaliza – medicinska procedura ili institucionalizovano mučenje?)

Osnovni princip na kome se zasniva PD je da pacijent sam sebi ubacuje četiri puta dnevno zašećerenu vodu u stomačnu duplju (peritoneum), pusti je da odstoji u trbuhu 3-4 sata i zatim izbaci. Zahvaljujući fizičkim procesima osmoze i difuzije, štetne materije iz organizma koje bi pod normalnim okolnostima bubrezi sami prečistili, nakupljaju se u tečnosti za PD i zajedno sa njom izbacuju iz tela preko ugrađenog katetera.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0

Proces čišćenja organizma od nakupljenih toksina i viška vode se, dakle, do u nedogled ponavlja radnjama oko peritoneumskog katetera (koji služi kao “slavina” za unos čistog rastvora pri ulazu i zaprljanog pri izlazu iz trbuha): ulivanje, izlivanje, spajanje, razdvajanje.

A sve to mora se obavljati u besprekorno čistoj prostoriji, sa savršeno čistim rukama i rukavicama, sprejevima, kremama, dezinficijensima, antisepticima, sa gazama i maskama na licu, sa mazanjem antibiotskih masti oko izlaznog mesta i u nozdrve pacijenta.

Kada se rastvor nakon 3-4h muljanja po trbušnoj duplji zasiti otrovnim produktima metabolizma, izliva se i baca, a ceo postupak se ponavlja. I tako nekoliko puta na dan. Čak i tokom cele noći, pacijent se povezuje na poseban aparat koji sam vrši izmenu tečnosti, što podrazumeva ležanje pod posebnim uglom i često buđenje kad se oglasi alarm aparata da nešto treba namestiti.

Da teško bude još teže, ovaj intenzivni trud sobom nosi teške nuspojave i zdravstvene rizike, uz minimalnu efikasnost. Kao metoda daleko inferiorna u odnosu na hemodijalizu, peritonealna dijaliza osobu ostavlja nikada do kraja očišćenu od otrova koji joj se nakupljaju u telu, a plasiranje glukoze (šećera) u stomačno okruženje gde se, između ostalog, formira stolica, dovodi bez izuzetka pre ili kasnije do teške bakterijske infekcije – peritonitisa, koji predstavlja opasno i stanje koje se teško sanira posebnim lečenjem.

Ako se zna da je PD toliko gora od HD, i da je prosečno vreme preživljavanja pacijenta na PD svega oko 20 meseci, postavlja se legitimno pitanje: Zbog čega se ova procedura za koju je prvi srpski nefrolog – član SANU rekao: “Ovo nije lečenje već mučenje ljudi” (proteravši je sa svoje klinike) uopšte koristi?

Nužno zlo, ali unosno

PD je nužno zlo u prostorno razuđenim, siromašnim zemljama koje nemaju razvijene dijalizne centre i gde pacijenti ne mogu da putuju stotinama kilometara svakog drugog dana na HD, već tretman moraju da vrše sami (ili uz pomoć članova domaćinstva). Sem toga, ova metoda se primenjuje kod osoba sa izuzetno lošim krvnim sudovima i srcem kao i kod onih za koje se osnovano pretpostavlja da ne mogu da dostignu duži životni vek.

Da dodamo i sledeće činjenice vezane za svet, Srbiju i PD: u svetu je cena PD 1,5 do 2,5 puta manja od cene hemodijalize jer u nju ulazi samo potrošni materijal (proceduru pacijent obavlja sam, kod kuće), dok u cenu hemodijalize ulaze: cena usluga zdravstvene ustanove, rad osoblja, troškovi prevoza, pa tek onda i cena samog materijala. Paradoksalno (ili odlično smišljeno), napominjemo da je cena PD u Srbiji naštelovana na nivo cene hemodijalize.

Da li je to razlog zbog kojeg mnogi nefrolozi propisuju PD ne možemo da dokažemo, ali su takvi lekari najredovniji gosti i govornici na kongresima posvećenim ovoj metodi, a koji se po pravilu održavaju na egzotičnim destinacijama širom planete. Pacijent, uplašen, zbunjen i sluđen se tu ništa ne pita. Njegovo je da bez pitanja ugradi kateter, kupi za svoj novac što više “PD aksesoara” koje mu “spontano” ponude i posle 20-tak meseci mučenja ustupi svoj statistički broj sledećoj žrtvi. 

Hemodijaliza – kako za 4h obaviti posao od 48-72h

Dok se u svetu svega oko 11% ljudi nalazi na peritonealnoj dijalizi, njih 89% se leči hemodijalizom. Ne ulazeći u tehničke detalje, recimo da se hemodijalizom (HD) krv pacijenta kojem bubrezi više ne rade izvodi iz tela, provodi kroz dijalizator (flter) i prečišćena vraća u organizam, uz eliminaciju viška vode i uspostavljanje elektrolitskog balansa.

Osoba na HD ima tokom sedmice tipično 3 dijalizna i 4 nedijalizna dana. U proseku, svaka HD traje oko 4h i za to vreme, pacijent je putem krvnih linija i bukvalno uključen (povezan) na dijaliznu mašinu koja reguliše parametre dijalize i održava ga u životu.

Hemodijaliza je izuzetno agresivna metoda lečenja s obzirom da je za 12 časova hemodijalize nedeljno potrebno ostvariti ono što bubrezi zdrave osobe redovno obavljaju tokom 168 sati. U ta 4 sata jedne hemodijalize, pacijentu se uklanja višak vode koju je uneo između dva tretmana (2, 3, 4 ili 5 litara, imajući na umu da po pravilu više ne mokri), regulišu elektroliti (natrijum, hloridi, bikarbonati, kalijum, kalcijum, fosfor) i eliminišu otrovi koji se prirodno stvaraju metabolizmom.

Stanja koja prethode otpočinjanju HD, kao i sama hemodijaliza, su toliko teški po pacijente da lekari specijalisti u prvih 90 dana od početka lečenja uopšte ne uzimaju u obzir umrle u tom periodu pri izradi svoje statistike jer bi onda i sebi i drugima teško mogli da objasne da se radi o lečenju – ona ide i do 9% za 90 dana, odnosno 25% za period od godinu dana, što je daleko više čak i od kancera!

“Overa” života na svaka 2 dana

Ako bismo morali da maksimalno pojednostavimo definiciju hemodijalize, ona bi mogla da glasi da je hemodijaliza u suštini produženje trajanja života na svaka 2 – 3 dana. Iako se teoretski može preskočiti jedan ili čak i dva tretmana, osoba već posle nekih nedelju dana izostanka dijalize upada postepeno u tzv. uremijsku komu, da se više nikad iz nje ne bi probudila.

Otpočinjanje dijalize je jedan od najtežih šokova po pacijenta, po težini nalik saznanju postojanja kancera. Činjenica da čoveku život od tog momenta pa do samog kraja zavisi od mašine i dijaliznog centra (bolnice) deluje pogubno i razorno, deluje na sve, a naročito na decu i mlade kojima se na ovaj način brutalno okončavaju mladost, bezbrižnost, mobilnost, a u ogromnoj meri i bilo kakva ozbiljnija perspektiva za građenje karijere ili zasnivanje porodice. Hemodijaliza je stoga daleko više preživljavanje nego život.

Društveni aspekti dijalize su ozbiljni, na mnogo nivoa. Broj ljudi na programu hronične dijalize u Srbiji je poslednji put javno objavljen 2017, kada je rečeno da ima oko 4500 takvih pacijenata. Ono što se zna jeste da su tokom 2019. od bolesti bubrega umrle 2173 osobe sa (2,1% od ukupnog broja umrlih), a da je dijaliza moguć ishod za oko 0,5% stanovništva koliko ima registrovanih osoba sa hroničnom slabošću bubrega.

Bubrežne bolesti su inače u neverovatnom porastu i procenjuje se da 1 od 9 osoba ima nekih problema sa bubrezima. Visok krvni pritisak, autoimune bolesti, infekcije i naročito dijabetes, glavni su uzročnici otkazivanje rada oba bubrega.

Iako ih je svega oko 5000, dijalizni bolesnici državu Srbiju koštaju neverovatno mnogo. Iako do tačne cene pojedinačne dijalize koju RFZO plaća djaliznim centrima nije lako doći, poznato je da Fond refundira iznos od oko 90 evra za svaku HD urađenu van zemlje. Prostom matematikom, a znajući da svaki pacijent ima oko 150 tretmana godišnje, dolazimo do iznosa od preko 8 mlijardi dinara koliko državni fond plaća ovaj vid lečenja, ne računajući indirektne troškove poput vanrednih hospitalizacija, medikamenata, rehabilitacije i troškova podrške invaliditetu (invalidska penzija, naknada za negu i pomoć drugog lica).

Štaviše, dijaliza je toliko skupa procedura da čak i u SAD mora da je finansira država putem svog MediCare programa, trošeći godišnje oko 114 milijardi dolara, tj. oko 1% državnog budžeta za tu namenu. Ironično, dijaliza u SAD se smatra ubedljivo najgorom u razvijenom svetu jer tamošnje dijalizne kompanije (uredno prisutne i kod nas i otprilike isto toliko etične) nastoje da od državnog MediCare fonda izvuku svaki dolar, direktno nauštrb dobrobiti pacijenata kojima se tretman neopravdano skraćuje ili obavlja neadekvatnim materijalima.

Sa druge strane, svetla strana hemodijalize dolazi nam iz Japana. Njihovi proizvođači mašina za dijalizu i krvnih filtera dokazali su da se očuvanje zdravlja pacijenta može uspešno uklopiti sa profitabilnošću. Upravo iz ove zemlje stigli su i u Srbiju prvi dijalizatori koji u sebi ne sadrže zloglasnu hemikaliju Bisfenol-A koja se koristi za izradu plastičnih komponenti i to samo zarad smanjivanja operativnih troškova proizvodnje plastike, bez ikakvog obzira što to direktno šteti dijaliznom pacijentu, prelazeći mu direktno u krvotok.

Na žalost, zbog visoke stope umiranja, na osobe na dijalizi se često gleda kao na “žive mrtvace” za koje se ne treba posebno truditi da im se pomogne. Koliko je to daleko od (moguće) istine svedoči upravo primer Japana, gde je prosečan životni vek dijaliznog pacijenta gotovo izjednačen sa vekom osobe kojoj rade bubrezi.

Umesto da budu ponižavani time što se leče u nehumanim uslovima i bez prava na inovativne dijalizne tehnike koje podižu kvalitet života, osobe na dijalizi traže fer tretman i mogućnost da budu viđene kao ravnopravni i produktivni deo društva. Na kraju, ispostavlja se da je to problem koji se tiče mnogih – skoro 5% ljudi danas u Srbiji ima neku dijagnozu vezanu za bubrežne bolesti. Ravnodušnost dok su (naizgled) zdravi može se kao bumerang vratiti ljudima bez empatije, od kojih su mnogi, na žalost, lekari – nefrolozi.

Svojim smo očima imali prilike da vidimo uglednog nefrologa – načelnika koji je “za svog vakta” ukinuo sve što se može ukinuti, a da je u vezi sa dijalizom, da bi pod stare dane i sam završio na njoj, preklinjujući mlađeg kolegu da mu pomogne. Završio je izuzetno brzo baš tamo gde je sam svrstavao ljude na dijalizi – u statistiku. Onima koji se opiru da ne bi završili pre vremena u toj istoj statistici mediji ponekad objave lična svedočenja koja običnim jezikom približavaju publici težinu životarenja na dijalizi.

Dijaliza i COVID-19 pandemija

Iako broj ljudi na dijalizi koji su u Srbiji preminuli od posledica infekcije koronavirusom nije javno dostupan (iako je svima u sistemu jasno da je ogroman), u Evropi se stopa smrtnosti kreće na nivou od oko 25%. Stoga treba izuzetno ozbiljno shvatiti apele da se dializni pacijenti što pre i u potpunosti imunizuju jer je bilo kakav eventualni rizik od vakcine marginalan u odnosu na rizik od smrtnih ishoda u slučaju infekcije COVIDOM-19, koji nije manji od 1 na svaka 4 pacijenta.

.

preuzeto sa sajta:

https://www.glavne.com/dijaliza-svakog-drugog-dana-4-sata-za-do-4-dana-zivota/

(naslov i oprema teksta redakcijski)

More i dijaliza u doba korone

Dijaliza i odmor u Grčkoj – letovanje 2021. godine

.

Poštovani čitaoci,

Na predlog članova redakcije sajta, a uz saglasnost i podršku mog doktora, prihvatio sam se ovog posla, da vam opišem moje ovogodišnje letovanje, u Grčkoj, što bi se reklo: u sred korone.

(Sad kad sam sve to završio, vidim da i nije bilo tako teško, pa eto i moje preporuke drugima, da slobodno napišu svoja ili slična dijalizna iskustva. U životu, kao i u svemu, lakše će nam biti ako shvatimo da nismo jedini koji su imali određene probleme i dileme, pa će nam tuđe iskustvo biti dragoceno svedočanstvo, a možda i putokaz za sopstvene akcije).

Pre svega, dozvolite mi da se predstavim. Zovem se Uroš. Iz Beograda sam. Na hemodijalizi sam 3-4 godine. U suštini, dijalizom sam relativno zadovoljan (koliko se to uopšte može reći), nekih većih problema i komplikacija nisam imao.

O masi ograničenja i obaveza za dijalizne bolesnike neću da vam govorim, jer o tome imate dosta u brojnim prethodnim postovima na ovom sajtu. Dijaliza, kao dijaliza, kad je sve u redu onda ide rutinski, ali dovoljna je neka sitnica da iskoči i da onda sve, ili svašta nešto, može da se iskomplikuje. Kao što svi vrlo brzo shvatimo, dve stvari su posebno teške, a neminovne: vezanost za aparat i vezanost za ustanovu.

Od početka sam u jednom istom dijaliznom centru i mogućnost odmora ili putovanja, o kojoj sam, samo kao o mogućnosti, čitao na ovom sajtu (link, link, link, link) ili slušao od nekih drugih pacijenata, nije mi izgledala lako prihvatljiva.

Taman se čovek nekako adaptira, uđe u tu sedmičnu rutinu, organizuje prevoz, upozna centar, prostorije, aparate, sestre, bolničare, lekare i drugo osoblje, navikne se na njihove karaktere, način rada i ponašanja, a svi znamo koliko tu ima velikih pojedinačnih razlika, prihvatiš to sve kao neku neminovnost, i sad bi trebao rizikovati i otići u neki daleki, tebi nepoznati centar, sa ko zna kakvim uslovima i osobljem, i dozvoliti im da ti oni sprovode životno važno lečenje. A sve zarad malo promene, malo odmora i uživanja?! Plus muke oko samog putovanja, traženja destinacije, prevoza, aranžmana, medicinski, finansijski, virusološki i razni drugi problemi, šalterske prepreke i administrativno-birokratske procedure, kako god okreneš, sve deluje obeshrabrujuće …

A ja lično, volim da putujem. Pre dijalize sam video i prošao, što se ono kaže, dosta sveta. Grčka mi je oduvek bila omiljena letnja destinacija i sa porodicom sam, godinama, pre nego što sam krenuo na dijalizu, skoro svako leto bio u Grčkoj. Obišao sam Rodos, Krit, Kos, Kefaloniju, Halkidiki, Skijatos itd., neka mesta i više puta. Grčka je uvek bila moj prvi izbor, jer pored prijateljski nastrojenih Grka, dobre klime i hrane, Grčka ima prelepe velike peščane plaže, sa dugačkim plićacima, bez ježeva i trave, i predivne talase. Nikad nisam bio ljubitelj stenovitih strmih obala, sem ako se gledaju sa broda i ležanje na peškiru na vrućoj steni nikad nije bio moj izbor za letovanje. Kažu ljudi koji su obišli ceo svet da, ako volite peščane plaže, divnu boju mora i talase, ne mora se ići dalje od Grčke. A onda se desio taj takozvani stečaj okolnosti …

KAKO JE SVE POČELO

Pre svega, dužan sam vam jednu malu ispravku. Istina je da nikad nisam svojevoljno bio u nekom drugom dijaliznom centru, ali silom prilika – jesam. Preležao sam Covid-19, a za to vreme bio sam u karantinu i 2 nedelje na hemodijalizi u bolnici Dr Dragiša Mišović.

Da li je i to uticalo na moju odluku u vezi putovanja? – ne znam. Biće da je u pitanju taj takozvani, stečaj okolnosti.

Drugo što moram da vam kažem, jeste da su nam naši kućni prijatelji ponudili smeštaj, u njihovom stanu, u Solunu, kojeg i tako ne izdaju nikome, sada je prazan, a nema ni nekih gužvi – zbog korone sve je neizvesno, barijere su razne, a uslovi se menjaju, maltene na sedmičnom nivou. A u blizini tog stana, videli su, kažu nam prijatelji, i dijalizni centar …

Treća, a možda i najvažnija napomena, ja imam i porodicu: ženu i dvoje dece. Najmlađe dete ima nepune dve godine. Biti sa njima i deliti njihovu radost u toplom moru i igrama u pesku, sama ta pomisao tera čoveka pred pitanje: Šta može biti važnije od toga? Koji problem, koja komplikacija?

Tako dođosmo do IT oblasti i specijalnosti u kojoj sam, neskromno je reći i ja nekakav stručnjak.

Bacio sam se na pretraživanje interneta i otkrio nešto, što će verujem, interesovati sve čitaoce ovog sajta, a to je: Kako rezervisati tretman u nekom holiday dijaliznom centru – bez velike muke.

Naravno, ovako važno pitanje zaslužuje posebno poglavlje.

INTERNET SAJT

Internet sajt za rezervaciju holiday HD je jedna od najvažnijih stvari u ovoj priči. Zapamtite ga ili zapišite, a možete i samo kliknuti na ovaj link: https://www.booknowmed.com/ .

Ovaj sajt je nešto poput onog običnog turističkog booking.com, ali za dijalizu. Znači, sajt booknowmed.com je buking servis preko kojeg možete zakazati dijalizu u celom svetu. Sajt je čak i partner booking.com, a dodatni legitimitet mu daje to što je pod pokroviteljstvom EU. Ovaj portal ima network (mrežu) od 403 klinike u 52 zemlje, imaju saradnju sa 20 nacionalnih asocijacija bubrežnih bolesnika i, do sada skoro 30.000 zakazanih terapija i tretmana.

Proces rezervacije funkcioniše tako što izaberete vrstu dijalize (HD ili HDF), zatim lokaciju i na kraju datum za check-in/out na klinici, tj. datum prve i poslednje dijalize. Booknowmed će vam izlistati sve klinike na osnovu unetih podataka. Dalje, imate izbor da suzite kriterijum i da pretražite klinike na osnovu dostupnih dijaliza u posebnim danima u nedelji, dobu dana, ceni, podršci za državljane EU, vlasnike evropske kartice zdravstvene zaštite, i što je jako bitno oceni klinike. Da, pacijenti mogu ostavljati ocene i komentare, tj. review-e klinika, što može takođe puno da znači pri izboru. (Priznajmo, svi čitamo mišljenja korisnika).

Bitno je naglasiti da se plaćanje ne vrši preko sajta, nego direktno u klinici, iz mog iskustva, po svakom završenom tretmanu.

Po potvrdi rezervacije od strane klinike, dobićete listu potrebne dokumentacije, koju treba da pošaljete najkasnije dve nedelje pre dolaska na kliniku, a koja obično izgleda ovako:

• Trenutno, u doba Covid-19, neophodno je da imate negativan test ili potvrdu o vakcinaciji

• Poslednji izveštaj nefrologa (preveden na engleski)

• Analize krvi i test na hepatitis i HIV

PUT U GRČKU

Za ulazak u Grčku neophodno je da pre polaska popunite PFL formular online. Putnici u ovom formularu daju informacije, kao što su adresa na kojoj će boraviti u Grčkoj i granični prelaz preko kog će ući u Grčku. Potom, na dan  putovanja i prelaska granice stići će vam lični dokument sa QR kodom, koji zatim pokazujete na prelasku granice. U slučaju porodice, moguće je prijaviti više osoba na jedan formular. Tek sa tim dokumentom možete krenuti na put.

Spakovali smo dva kofera u gepek, dvoje dece na sedišta i uputili smo se – pravac Solun. Sam put je prošao bez komplikacija. Autoput u avgustu nije bio opterećen, prolazak kroz Grdeličku klisuru je pesma, otkad je urađen novi put i nije bilo nikakvih zastoja. Iz Beograda smo krenuli rano ujutru, kako bi izbegli gužvu na granici. U povratku smo iz Soluna krenuli oko podneva, što nas je koštalo nekih sat vremena više čekanja na graničnom prelazu. Ovde postoji izgleda pravilo da će uvek biti zastoj bar na jednom od prelaza, čak i kad nema mnogo vozila, kao da granične službe imaju neki dogovor između sebe. Ako je gužva na srpsko-makedonskoj granici, neće biti na makedonsko-grčkoj i obrnuto. U svakom slučaju, ako putujete iz Beograda u Solun, računajte na nekih 8h, ili više ako je veća gužva u špicu sezone. Ne zaboravite zeleni karton za auto koji umeju da traže na makedonskoj granici.

GRČKA U DOBA KORONE

Grčka kao zemlja čiji godišnji BDP u velikoj meri zavisi od turizma, jako ozbiljno shvata mere u doba pandemije. Ako planirate put, pratite obaveštenja vezano za propise oko ulaska u Grčku, vodite računa o dokumentaciji i pripremite uverenje o vakcinaciji ili negativan test. Maske su trenutno obavezne u svim zatvorenim prostorima, a boravak u zatvorenom u restoranima i kafićima je dozvoljen samo uz potvrdu o vakcinaciji. Na primer, u restoranu brze hrane iz lanca Goody’s mogu boraviti samo dve mušterije, a kada napravite porudžbinu i platite, čekate ispred lokala da vam preko signala na malom, mobilnom uređaju jave da uđete da preuzmete vašu porudžbinu. Naravno u prodavnice i samoposluge se ne ulazi bez maske, ali na plažama i otvorenom su ljudi ipak opušteniji i ne primenjuju se nikakve posebne mere.

SOLUN I OKOLINA

Kao što rekoh, ovog leta smo se odlučili za Solun iz prostog razloga što smo imali na raspolaganju stan u centru Soluna, besplatno. Zato smo rešili da idemo kolima i da svaki dan odemo na neku drugu plažu. Sam Solun je zanimljiv i veoma živ i otvoren grad. Svako veče smo šetali centrom grada, koji obiluje dobrim prodavnicama, velikim brojem kafića i restorana. Ruta nam je obično bila – šetnja po ulicama centra, zatim bismo seli i nešto večerali, i na kraju bi išli šetalištem na samoj obali ka „našem“ stanu. Solunjani vole, kao i mi, noćni život, i ulice su noću pune ljudi. U kafićima je sve puno i nekad je teško u špicu sezone naći mesto. Rekoh već, na moru smo sa dvoje dece, od kojih mlađe ima godinu i po dana, pa nismo mogli da provedemo previše vremena napolju uveče. Moram da primetim, iako sam bio već u Solunu, mada davno, Solun nije vizuelno previše nalik Beogradu. I pored toga što ima jako lepe delove i ulice, urbanizam više podseća na neke mediteranske gradove severa Afrike. Mnoge ulice su često skučene, sa niskim malim terasama, kablovima za struju koji vise sa svih strana, uskim prolazima i ulicama. Ako očekujete estetiku nekih srednjeevropskih gradova, tipa Beč, Prag, Budimpešta, to nije to.

Vreme sredinom avgusta ove godine je bilo izuzetno toplo. Boravak u kolima ili stanu bez uključene klime nije bio zamisliv. Međutim, zahvaljujući tome, temperatura mora je bila čak 30 stepeni. Što se kaže: banja. Znam da neki ljudi preferiraju hladniju vodu da bi se rashladili, ali ova viša temperatura mi je omogućila da po ceo dan provedem sa decom u vodi, maltene bez izlaska. Da ne govorim o ekspresnom ulasku u vodu, bez potrebe za aklimatizacijom i postepenim ulaženjem.

Ono što je bitno svakome ko planira letovanje je to da je Solun bukvalno okružen predivnim plažama. Već na dvadesetak kilometara od centra Soluna, ka jugu, tik posle aerodroma, počinje zaliv sa divnim plažama i letovalištima koja se ređaju jedno za drugim. Najbliža lokacija je Peraia, na samo 17 km od centra Soluna, zatim se nastavljaju Neoi Epivates i Agia Triada. Ova mesta se smatraju predgrađem Soluna, ali su i letovališta u klasičnom smislu reči. Poseduju dugačke peščane plaže i čistu plavu vodu. Dugačka šetališta tik uz plažu su popunjena restoranima i kafićima, koji se uveče bude i ume da bude veoma živo. Posebno interesantno mesto može biti Neoi Epivates, zato što se tu nalazi klinika za hemo-dijalizu Nefrologiki Tesalonikis, koja je locirana samo dve ulice iznad plaže. Ovo može biti jako interesantno, jer ljudi mogu da planiraju svoje letovanje i boravak, tako da ne moraju na dijalizu ni da idu kolima.

Malo dalje na jug, u blizini mesta Epanomi, na nekih 45 minuta od centra Soluna, nalazi se moja omiljena lokacija – plaža Potamos koja se nastavlja u peščani sprud Fanari ili Faros kako ga još zovu. Fanari je divlja oblast, do samog vrha spruda nema puta i preporuka je da se do tamo uputite terenskim vozilom ili peške. Kada stignete, možete uživati u plivanju i ronjenju oko potopljenog broda, atrakcije ove lokacije. Put ipak dolazi do same plaže Potamos, koja se nalazi odmah pored. Ovo je divna široka i dugačka plaža, koja jednim delom nije urbanizovana, tj. u nekim delovima nema kafića i organizovanih ležaljki, ali ima i delova sa impresivno velikim plažnim barovima sa glasnijom muzikom. Plaža je zaista velika, tako da nikad nema gužve, odvojena je od civilizacije, more je čisto, sa dugačkim plićakom, i idealno je za uživanje i zabavu u vodi ceo dan. Preporuka kada idete kolima u Potamos ili Fanari da obavezno imate navigaciju, jer put nije magistralni, prolazi kroz više malih mesta i ima česta skretanja.

Takođe, opšte poznato, nedaleko od Soluna se nalazi i Halkidiki sa svim svojim poznatim letovalištima na Kasandri i Sitoniji. Moja preporuka je Afitos na Kasandri, koji je na samo sat vremena vožnje od Soluna. Malo i prelepo mesto na strmom terenu iznad mora, sa predivnom plažom sa belim peskom i tirkiznom vodom u podnožju grada. Da napomenem, da su ovde na plaži malo jače cene nego u nekim drugim delovima Kasandre. Ako planirate jednodnevni izlet u Afitos, da znate da ovde sunce dosta ranije zalazi iza stena koje se nadvijaju iznad plaže, koja tako kasnije poslepodne ostaje u senci i bez direktnog sunca.

Još jedna opcija je da se uputite na istok, na drugu stranu samog prilaska Halkidikiju, u mesto Asprovalta, na sat vremena vožnje od Soluna, koje obiluje kilometarskim plažama i zelenilom i idealan je izbor za porodice.

Ko voli akva parkove sa bazenima i vodenim atrakcijama, a ja sam jedan od tih, na samo pola sata od centra Soluna, u blizini aerodroma nalazi se veliki akva park Waterland. Okružen je zelenilom i podseća na veliki park sa zelenim površinama koje su ispresecane bazenima i toboganima. Ulaznice su 16€ za sve iznad 12 godina, 12€ za decu ispod 12 godina. Velika atrakcija ovog akva parka je džinovski levak tobogan gde se spuštaju četiri osobe u isto vreme.

DIJALIZNI CENTAR – KLINIKA NA MORU

Klinika u kojoj sam se ja dijalizirao se zove Nefrologiki Thessalonikis, nalazi se u letovalištu – predgrađu Soluna: Neoi Epivates, u blizini poznate plaže Peraia, i rado bih je preporučio. Odabrao sam tri HDF tretmana, i to u ranim jutarnjim časovima, od 7.00h.

Ja se, lično, posle dijalize ne osećam previše loše, a navikao sam i da idem na posao posle dijalize, tako da mi je ovo bilo odlično vreme, kako bih pravo posle, sa porodicom, išao na plažu. Cena svakog HDF tretmana je iznosila 210 evra, i plaćalo se nakon dijalize.

Klinika je nova, u modernoj zgradi, dve ulice od mora, aparati su Gambro, trajanje dijalize je 5 sati (pošteno), ali na zahtev može i da se skrati. Osoblje je profesionalno i jako ljubazno, doktorka mi je čak dala i svoj lični broj mobilnog da je pozovem ukoliko mi nešto treba. Po dolasku, uradjena mi je i kompletna analiza krvi. O ovoj klinici možete naći više informacija na https://www.nefrologiki.gr/, a možete im i pisati na reception@nefrologiki.gr

ZAKLJUČAK

Dakle, što se tiče mog ličnog iskustva, ono je jako pozitivno, ako izuzmemo opštu situaciju u doba korone koja zahteva dodatne analize, dokumentaciju, itd.

Dodatne informacije o dijalizi na letovanju, kao i adrese nekih klinika za dijalizu u Grčkoj možete naći i na sajtu https://nikana.gr/sr/blog/4608/hemodijaliza-tokom-letovanja-u-grckoj.

RFZO pokriva deo troškova dijalize u inostranstvu do iznosa cene odgovarajuće dijalize u Srbiji, što obično iznosi oko 90 evra po tretmanu. Da bi ste ostvarili refundaciju, neophodno je da podnesete potvrdu da u tom periodu nećete imati dijalizu u svojoj klinici u Srbiji. Ovu potvrdu morate predati najkasnije 30 dana pre puta. Za sve detaljne informacije najbolje je da se obratite službenicima u Fondu zdravstvenog osiguranja. Moje iskustvo u Beogradu, u Nemanjinoj 30, soba 105, je jako pozitivno i službenici su jako ljubazni i spremni da pomognu i objasne sve. Nakon puta, potrebno je da dokumentaciju, prevedenu od strane sudskog tumača, koju čine izveštaj lekara, računi, analize, kao i sken kartice sa brojem ličnog računa, dostavite na istu adresu, nakon čega će u roku od mesec-dva biti izvršena refundacija.

Celo ovo iskustvo letovanja uz hemodijalizu koje sam ovde opisao, tj. ceo proces, postupak, nije ni previše naporan, niti previše komplikovan, otvara mi sada nov dijapazon mogućnosti za putovanja i letovanja sledećih godina. Već planiram da možda na proleće, ako situacija sa koronom dozvoli, odem na nekih 4-5 dana sa porodicom u Barselonu, moj omiljeni grad, sa jednom dijalizom tamo. Naravno, sledeće leto takođe, a za destinaciju … još ćemo da vidimo.

Ne menjajte ovaj sajt, sve ostalo možete ili možemo promeniti.

.

.

.

DiaBloG – 2021

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Kako se skinuti sa dijalize

Kako se skinuti sa dijalize?

Prosto je neverovatno koliko je naš narod naivan, lakoveran.

Ili, očajan?

Jer samo u teškom očaju možete poverovati da postoji čudotvorni i spasonosni lek, pilula, smeša, čaj, trava … koja će vas rešiti neizlečive bolesti …

Kažu, davljenik se i za slamku hvata . . .

Hiljade ljudi je kupovalo i nosalo Teslinu purpurnu ploču, Rajf generator, Kosmosdisk, Šitafon, razne lampe, …

Koliko njih je pilo srebrnu vodu, Blentoksin kapi, petrolejsko ulje, itd., itd.

Još ako pametnjakovići naglase da je taj preparat ili uređaj, RUSKI, onda su finansijski uspeh i prodaja, zagarantovani.

Nama, osvedočenima u mržnju Zapada, lopovi znaju šta treba ponuditi i šta ćemo najpre prihvatiti. To poigravanje sa emocijama nema veze sa hormonima, nego sa parama.

Kojekakve vračare, proroci, Zorke, Vange, Kleopatre, Trgovčevići, Geršmani, Mićićke, … ne skidaju se sa malih ekrana naših TV prijemnika.

Sve znaju i/ili imaju preparate koji leče sve.

Prosto neverovatno.

I kod nas, na ovom sajtu, najčešće pregledana stranica je: Kako što duže odložiti dijalizu …

Ništa drugo našu sabraću, nesretne trpljenike (pacijente), ne interesuje koliko to Kako odložiti, ili još bolje: Kako se skinuti sa dijalize?

A dijaliza nije droga, nije ni bolest (?, tako kažu), nego terapija, zamena, nadoknada … ali: doživotna. Ako ne postoji transplantacija (a kod nas skoro pa i da ne postoji) onda nema ni skidanja sa dijalize.

Po sto puta moramo ponoviti: nema tog čuda, tog leka, kapi, čaja, trave, implantata, aparata, domaćeg, stranog, veštačkog ili prirodnog, koji će vas skinuti sa dijalize, koji će učiniti da vaši trajno oslabljeni bubrezi ponovo prorade.

Ali, ljudi vole onog koji će da im kaže ono što žele da čuju.

Prosto je neverovatno koliko nesretnika želi da veruje kako postoji čudotvorni uređaj, kojekakve antene, elektromagnetno zračenje, bioenergetsko polje, kvantna analiza, koja će vas spasiti dijalize, koja će učiniti da ozdravite i da više ne idete u bolnicu . . .

Postoji i nešto što se naziva Trgovina nadom.

(Nije ništa u vezi Nade i Frezenijusa, napom.ured.).

I nije specijalnost samo lekara ili nadrilekara.

Zar politika nije to isto, Trgovina nadom, kao i poplava kockarnica, kvizova, igara na sreću, …

Postoji i nešto što se naziva Kultura prevare.

Postaje već sasvim uobičajeno da se to radi, u svim oblastima, kod nas je to i pravno dozvoljeno, ozakonjeno …

Setite se samo sitnih slova u ugovorima od 20 stranica koje treba da potpišete odmah.

Izvršitelji nisu dužni da vam dostave Rešenje, nego ga okače na tabli u Sudu … pa vi dolazite i redovno proveravajte, ako ste ispravni.

Setite se i da pre lečenja ili vakcinacije, isto potpisujete da je sve na vašu odgovornost.

Da ne biste od farmaceutske firme kojim slučajem naplatili neku odštetu, Konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom … odštetu sigurno nećete dobiti (čak) ni posmrtno.

Kultura prevare je svuda.

Od nabavki, tendera, prosvete, politike, izbora, medija, trgovine, braka, dobijanja beba, do pogreba…

Od medicine, lekarstva, do nadrilekarstva, ni nijanse više nisu dovoljno distinktivne.

(Setite se kako je Ranisan posle 30 godina povučen iz upotrebe).

Kultura prevare, cveta.

Zlobnici kažu da je na delu tzv. Apiterapija. Ko više api taj će bolje da živi i njemu će sve u životu biti med i mleko.

Konkretan povod za ovaj uvod je jedan interesantan tekst objavljen u Politici http://www.politika.co.rs/scc/clanak/460684/U-Srbiji-se-sa-uspehom-lece-sve-teske-bolesti, u kojem se doduše ne pominje dijaliza, jer se nje autor nije ni setio, ali nema sumnje da i ona pripada opisanim fenomenima.

Nezgodno je što je autor pomenutog teksta i sam privatnik, pa to budi sumnje u dobronamernost angažmana, ali inspirativnom tekstu se u zube ne gleda, pa ćemo i to ovaj put zanemariti.

Ono što naši (dijalizni) čitaoci trebaju zapamtiti jeste da je odgovor na pitanje Kako se skinuti sa dijalize veoma jednostavan: Treba držati tupfere na ubodnim mestima AV fistule dok krvarenje iz njih ne stane, tek posle toga se možete skinuti, presvući i otići sa dijalize. To je sve. Do sledeće dijalize.

A klima duva, duva, duva …

I usta su nam tako suva …

.

 

.

.

.

DiaBloG – 2020

.

.

.

.

.

.

.

Snežana, Dijaliza, C-hepatitis i Politika

Jedna_od_naših_priča

.

Снежана, Дијализа, Ц-хепатитис и Политика

.

.

Тешко је ово испричати укратко, јер је прича дуга.

Дуга као животни век човека од 60 година.

Још док сам била беба, када сам имала свега четири месеца, установљено је да имам проблем са бубрезима.

Хронични бубрежни болесник тако постајем од рођења, а у својој 21. години крећем на хемодијализу.

Те 1982. године три пута недељно сам била на релацији Kраљево – Београд. И тако четири месеца путовања.

Сећам се те зиме. Није била као што су ове данас зиме, већ је била права зима, са снегом и ледом.

Пресељење у Београд донело је једну врсту олакшања, али дијализе су имале своју тежину и гомилу проблема.

Требало је живети и радити са очајном крвном сликом и честим трансфузијама.

У периоду од три године примила сам више од 35 трансфузија.

Наравно, то није прошло без последица.

(У то време законски није постојала обавеза проверавања крви давалаца на вирусе Ц-хепатитиса).

Тако сам регуларно у институцији здравственог система Републике Србије, одмах после два месеца, добила хепатитис којег су тада звали „нон А – нон Б”, или: „Ни А – Ни Б“ хепатитис.

Тек крајем осамдесетих година прошлог века „он” добија своје име – хепатитис Ц вирус (ХЦВ).

Дијагнозу ХЦВ-а ми нико није саопштио. Нису томе придавали значај, а ја сам остала без икакве терапије, али и без лекарских коментара.

Радознала по природи и увек жељна да до детаља упознам своју болест, читала сам и откривала шта је заправо хепатитис Ц, колико је он опасан и на шта треба да обратим пажњу.

Време је  неминовно текло, а у  међувремену су се појавили и лекови за ХЦВ. Терапију такозваним интерфероном алфа добијала сам годину дана. Памтим све то као годину мучења. Kонстантно сам се осећала као да имам јачи облик грипа, сталну температуру, болове у мишићима, слабост, проблеме са леукоцитима. Упркос свему вирус је и даље био ту.

Понавља ми се терапија, али са још јачом комбинацијом лекова. Тако је прошла још једна година, која се опет завршила разочарењем. Није проблем помучити се. Издрже се све пратеће појаве и проблеми, али остати без позитивног резултата је просто депримирајуће.

Дијагнозу „цироза јетре” сам чекала, јер ју је неколицина мојих пријатеља са хемодијализе већ добила.

У међувремену, 2014. године догађа се револуција на пољу терапије за хепатитис Ц. Тада већ бележим стаж од 32 године од дијагностиковања вирусног обољења. У глави ми је одзвањало: пронађени су лекови, проценат излечења је већи од 95 одсто и то без великих потешкоћа у току терапије и нус-појава.

Ипак, брзо сам схватила да ми држава неће обезбедити терапију, а куповина у приватној режији, због огромне цене лека, била је немогућа мисија. Поново сам била осуђена на чекање.

Kада сте болесни време вам је највећи непријатељ јер неумитно пролази.

Прошло је доста времена од када сам сазнала да је лек добар и да га широм света већ користе. А онда сам случајно добила информацију да ће једна фармацеутска кућа донирати лек за 60 пацијената. У том тренутку једино што сам осећала је била паника, брига како да уђем на листу и срећа када сам успела да се квалификујем за ту терапију.

Знала сам да би то било као добитак на лутрији, и у марту 2019. године почињем да примам терапију.

Осећам се добро, немам нус-појаве.

И стиже први резултат – негативна!

Након тога иде и друго тестирање.

Опет негативна!

И сада после годину дана сам – и даље негативна!

Успела сам.

Пре цирозе и престигла сам је.

Срећна сам и истовремено тужна, и разочарана у здравствени систем, који као да ме је кажњавао због нечега што нисам сама одабрала, нити сам желела да ту болест добијем.

Kолико још пацијената треба да добије цирозу јетре, карцином јетре или да умре, а успешан лек сада постоји?

Ми пацијенти смо, почев од здравственог особља (које исто оболева од ХЦВ), па до ближе или даље околине, углавном представљени као наркомани и проблематичне особе, јер имамо хепатитис.

Многи од нас су га добили у здравственом систему.

Неки су га добили и злоупотребом дрога, али за све нас је заједничко да имамо право на живот, ко год да смо.

Ако анализирам мој случај, не могу да схватим како је за моју земљу финансијски исплативо да ме три деценије одржава у животу (хемодијафилтрацијама), а онда да ме пусти да одем због вируса који се излечи за свега три месеца?

Kако се исплати држави да чека да пацијенти дођу у стадијуме декомпензованих цироза и потребе трансплантацијама јетре?

Сада сам 39 година и шест месеци на хемодијализи. Најзад сам, после толико времена, негативна на хепатитис Ц, али сам имала среће.

Имала сам луду срећу да се излечим од хепатитиса Ц, за разлику од многих других пацијената.

За оне који нису упознати с овом заразном болешћу, хепатитис Ц је вирусна заразна болест која (бар код нас дијализних) дуго година не даје никакве симптоме, иако постепено нарушава функцију јетре. Заражена особа има благе, неспецифичне симптоме. Вирус се открива или случајно или када је болест већ узнапредовала до цирозе или карцинома па су тада симптоми видљиви. Свега 20 одсто оболелих сазна да носи ХЦВ вирус. Због пораста броја оболелих од хроничног вирусног хепатитиса, сматра се да је у току тиха пандемија ове болести.

Половином 2018. године РФЗО је ставио савремену терапију за лечење хепатитиса Ц на листу лекова, а пацијенти су коначно започели лечење. Међутим, број пацијената који терапију примају је врло ограничен. За три године свега 200 најтежих пацијената је добило савремену терапију о трошку РФЗО-а. Ја је нисам добила јер нисам била у предцирозном најтежем стању, али сам имала срећу да уђем у програм донације лека. Зато молим све вас да уплате у Фонд здравства вршите редовно, молим надлежне да омогуће лечење не само најтежим пацијентима већ свима који имају ХЦВ, молим фармацеутске фирме да цене ових лекова учине нормалним, јер хепатитис је заразна болест.

.

Политика, 02.07.2020. године (овде)

.

.

.

redakcija i obrada: http://www.dijaliza.wordpress.com

.

.

.

Još sličnih tekstova:

Sve što ste oduvek želeli znati o hepatitisu C, a niste imali koga da pitate

http://www.politika.rs/scc/clanak/467038/Obolelima-od-hepatitisa-tesko-bez-savremene-terapije

Čini nam se važnim i jedan komentar ispod gornjeg teksta, pa i njega prenosimo:

http://www.politika.rs/scc/clanak/467038/Obolelima-od-hepatitisa-tesko-bez-savremene-terapije

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Daj nam sunca

„Let The Sunshine In“

Poštovani čitaoci,

vaš jedini izvor nepristrasnih i objektivnih dijaliznih informacija i komentara  (a to ovaj portal nesumnjivo jeste) pozabaviće se naravno i aktuelnim svetskim problemom: pandemijom COVID-19, i svim onim što je ova pošast izbacila na površinu.

Dugo smo razmišljali o naslovu ovog posta i ni sada nismo sigurni da smo odabrali najbolju varijantu.

„Dijaliza u doba korone“ je zvučalo suviše otrcano, razvodnjavajuće i bezsadržajno, preskromno za naše kapacitete.

Aluzije na, za Srbe nesretni mesec mart i mnogo pominjane „Martovske ide“, ni to ne ide, ili ako i ide, ne ide na dobro.

„Još neko kopa“ je naslov koji je bio najozbiljniji kandidat, objasnićemo (ako je to uopšte potrebno) u daljem tekstu, zašto. S tim u vezi može se akcentovati i ostrakizam, izolacija ili samoizolacija, kao nešto na šta je sva dijalizna populacija već navikla (link, link).

Na kraju, pobedila je „terapijska“, „promis“ opcija.

Inspirisana pre svega, izjavom jednog lekara iz žarišta krize, da je, nemajući druge, iako ateista, počeo da se moli Bogu.

Pa, da krenemo.

Na početku, par objašnjenja.

COVID-19 nije virus, nego bolest. Skraćenica je nastala od engleskih reči Corona Virus Disease, a oznaka 19 podrazumeva godinu nastupanja: 2019.

Virus se naziva SARS-CoV-2, što je engleska skraćenica koja bi u prevodu glasila: „Korona virus koji izaziva teški akutni respiratorni zastoj“ a oznaka 2, je uvedena, jer do sada poznati oblik, broj 1, nije bio ni upola toliko opasan, i završio je svoj pohod 2013. godine sa mnogo manje mrtvih i obolelih, nego što ih pravi ovaj sadašnji rođak mu.

Šta sve ovo znači za nas dijalizne pacijente.

Nesumnjivo, jedno zlo više.

Jednu veliku opasnost.

Ko se od nas nije prepoznao u izrazima koje su stručnjaci izgovarali kao: „osobe sa smanjenim imunitetom“, „pacijenti sa drugim oboljenjima“, „hronični bolesnici“, itd., tome verovatno i ne vredi ništa objašnjavati. Još ako je i stariji od 60 godina, ili penzioner, jasno je da povremeni strah, a možda i paniku, nije mogao izbeći.

I kao da nam nisu bila dovoljna ograničenja na samo 20% kvalitetnih dijaliza (hemodijafiltracija) i ograničenje da oni koji ne dobiju HDF ne mogu imati ni dijalizator veći od 1,8 m² površine (a sva ta ograničenja su naši nefrolozi ladno potpisali, bez ijednog glasa osporavanja očiglednih idiotluka), sad nas snađe i ova pošast, kao da postojeća (ne mala) stopa smrtnosti dijaliznih pacijenata nije bila dovoljna.

Ko je taj koji nas dodatno ukopava, ne zna se.

Još uvek nema dokaza, ali je opšte mišljenje da ova situacija nije nastala spontano.

Da li je virus ubačen u Kinu od strane britanskih agenata (link) ili od strane američkih (link, link, link) ili je u pitanju sprovođenje davno planirane depopulacije stanovništva (link), – vreme će pokazati, šta je od ovoga tačno.

Izraz „teorija zavere“ je, kažu poznavaoci, izmišljotina koja služi da se sakrije praksa zavere.

Odbaciti prirodno preispitivanje podataka i ne tražiti činjenice iz više izvora – to nije logika, to je maloumnost.

A šta sad da se radi, ni Lenjin ne bi znao (iako je napisao knjigu sa takvim naslovom, ako je do sada niste čitali, nemojte ni sada).

Pametni Duško Radović je lepo rekao: „Nasip se diže dok je vodostaj nizak. To je politika. Sve ostalo je panika“.

Pošast zvana COVID-19 izbacila je na površinu mnoge naše nedostatke, nesređenosti i nesposobnosti.

Od tvrdnje da se radi o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“, nuđenja naše vakcine protiv tog virusa, preporuka za šoping u Milanu, itd, itd, stigli smo evo do mogućeg uvođenja 24-oročasovnog policijskog časa i najave nedostatka grobnih mesta.

Klatno se zaljuljalo, žestoko. Ili je bolje reći da je to zamajac, žrvanj?

Do sada smo na ovom portalu nejednom raskrinkavali nesposobnost i korumpiranost vodećih nefroloških medicinara, pa smo možda i nehotično doprineli predstavi da je u drugim oblastima medicine situacija drugačija, ali sada nas je COVID-19, kao grom iz oblačnog neba, uverio da ni u drugim oblastima medicine nije bilo, a nije ni moglo biti, drugačije.

Pa su nam preko malih ekrana defilovale umišljene veličine, ego-manijaci, „neprikosnoveni autoriteti“, koji u sred razgovora o COVIDU-19 počnu da nam tumače geopolitiku, istoriju, matematiku, opuste se toliko da im je svaka druga rečenica „ja, pa ja“, o svemu i svačemu, jer eto došlo je njihovih 5 sati, u kojim treba pokazati svekolikoj javnosti koliko su oni „svestrano pametni“, da su i oni, iako „veliki stručnjaci“, istovremeno i „obični ljudi“, rokeri u duši, spremni da organizuju ovo društvo na ispravan način, vaše je samo da pozovete 555-333, i oni će vam sve objasniti …

Zamislite čoveka, navodni profesor univerziteta, načelnik velike državne bolnice, koji u emisiji uživo kaže: „ja sam na svojoj fejsbuk stranici objavio nešto drugačije podatke …“

Odrastao čovek, šef državne bolnice, umesto da se bavi pacijentima i studentima, kači po webu svoja pisanija, skuplja lajkove …

Gde su nestali oni stvarni autoriteti, dostojanstveni, odmereni, koji nisu neuverljivo glumatali i laprdali kao starletutke, koji su znali za meru, čija se svaka rečenica pamtila, koji se nisu razbacivali praznim rečima, pričama o svemu i svačemu, nisu se kretali iz studija u studio …

(Nađosmo, narode, teškom mukom, samo jednog takvog, i to gde, nećete verovati, u bratskoj Makedoniji: kliknuti ovde)

O ostaloj epp-bulumenti medicinara, ne vredi trošiti reči.

Kao i kod nefroloških seratora, vidimo iste poslušne robove farmakomafije, one koji slede Pravilnike, Uputstva, Smernice, koje im propisuje ta ista farmakomafija, a sopstveni mozak ne uključuju, niti se uopšte uzdaju u sposobnost logičnog razmišljanja i zaključivanja, jer to je osobina koja im je selekcijom (napredovanjem) isključena.

Krize su u medicini, kao i svugde, lakmus-papir.

Odjednom prestaju biti važni lažni doktorati, hijerarhijska mesta, naduvane reference, isprepisivani radovi, nemoralno-politička podobnost, evroatlantske orijentacije, nevladina organizovanost, zalaganje za klimatske promene, globalizam i neoliberalne vrednosti.

Ljudi počinju da se oslanjaju na intuiciju, na instinkte.

Kako to već lepo objasni čuveni dr Grujić iz filma Variola vera, i ova kriza će nam pomoći da razlikujemo šta je karakter, a šta polni organ (link).

Jedan takav korumpirani Načelnik je ovih dana obilazio pacijente i na njihovu molbu da im da malo više HDF-a, sada kad im kao starijim treba malo više imuniteta i kvalitetnih dijaliza, dotična spodoba im je pokazivala kako u Nemačkoj ima 13%, a u Americi nema ni toliko HDF, kao da niko od naših pacijenata nije već čitao sve argumente kojima su ti stavovi opovrgnuti u tekstu: link!

Đubre istovremeno nije htelo priznati, da u fioci skriva ponudu za donaciju 40 HDF aparata, na kojima se može raditi i HD i HDF, na istom setu, po istoj ceni …

Govna dakle, ne mogu prestati da smrde, ni u vanrednoj situaciji.

Štaviše, jedan je polupismeni nefrološki isprdak, sa osmehom na licu dočekao vanredno stanje, smatrajući da je sada aboliran od kažnjavanja za mobing, pa je nastavio sa istim i još gorim šikaniranjem zaposlenih, a sve vadeći se na vanrednu situaciju i neophodnost da on radi šta on hoće.

Takvim nefrolozima je samo krivo što su ova martovska događanja (ožujska gibanja?!) pokvarila im Obeležavanje Svetskog Dana bubrega (jer i to se sponzoriše), zatim kojekakve škole, kurseve, seminare i radionice, što u Kragujevcu, što u Nišu, ili Beogradu, pa kardionefrološku povezanost sa infekcijama urotrakta (ne biste verovali kakve sve idiote doktori poslušno slede), a grupa penzionisanih nefrološkinja se lažnim radovima gurala u neku svoju „medicinsku akademiju“, jer ih u onu glavnu nikada neće pustiti.

I kad god vidite, kao „spontani“ intervju nekog nefrologa, o bilo kojoj temi, na primer o Kamenju u bubrezima, o dijalizatorima, i slično, znajte da je nesretni medij morao taj reklamerski „intervju“ da objavi kao kontrauslugu, jer je neki član njegove porodice ležao na klinici gde se za prijem pita taj korumpirani nefrolog, a urednik naravno, nije mogao da mu ponudi devize, nego samo medijski prostor u svojim novinama ili na televiziji (tipična primitivna razmena dobara i usluga).

Predsednici lažnih udruženja dijaliznih pacijenata su posebno pogođeni zabranom organizovanja izleta, obilazaka znamenitosti i pravljenja ručkova po kafanama i hotelima. Oni koji su navikli da šene onako kako im Big Pharma naloži, sebi su obezbedili kućne hemodijafiltracije i njih se COVID-19 ne dotiče, ali su nesrećni jer nema apanaže za obeležavanja, za radionice i „psihološka savetovanja“.

U dobre strane ove krize spada i potvrda naših tvrdnji da se dobar dijalizni centar može napraviti i za 7 dana, ako se hoće rešiti problem prenatrpanosti postojećih centara u Beogradu, ako se hoće oteti monopol dveju firmi na te centre, i ako se hoće smanjiti cena tretmana, a kvalitet čak i povećati.

Sada, odjednom sve to može, neće biti nikakvih birokratskih prepreka, političkih i nefrološko-mafijaških ugrađivanja, sada će centar da nikne, ne za 7 (sedam), nego za 4 (četiri) dana.

Evropski kongres nefrologa će postati virtuelan. Na webu. Nema putovanja po metropolama, baškarenja u hotelima, dobijanja dnevnica i šopingovanja, a sve preko grbače dijaliznih pacijenata i naduvanih cena potrošnog dijaliznog materijala (po tipu mašine) kojeg plaća država.

Iako smo i o tome trubili već 7 godina, sada smo evo i to dočekali. Dokle će biti tako, ne znamo, ali nismo previše ubeđeni da se dijalizna farmakomafija neće konsolidovati i nastaviti po starom ili još gorem scenariju.

Da se vratimo na Koronu.

SIMPTOMI i ZNACI

Mnogi simptomi i znaci COVID-19 su kao kod klasičnog „gripa“. Oboleli imaju groznicu (98%), kašalj (76%), zamor i bolove u mišićima (18%), glavobolju (8%), vrtoglavicu (8%) i gubitak čula mirisa i ukusa (8%), a u krvnoj slici pad broja leukocita (25%) i limfocita (63%). Skoro 50% pacijenata nije imalo respiratorne nego probavne smetnje: mučninu, povraćanje i proliv. Curenje iz nosa i iskašljavanje „šlajma“ su retki.

Oko 20% obolelih razvije tešku upalu pluća i zahtevaju lečenje u intenzivnoj nezi. Znaci težeg oblika bolesti su: pad krvne Saturacije kiseonikom na manje od 93%, broj respiracija veći od 30/minut, pad parcijalnog pritiska kiseonika u krvi (PaO₂) i šok.

TERAPIJA

Mnogi su lekovi probani u terapiji COVID-19. Od glukokortikoida, plazme konvalescenata (bolesnika koji su počeli da se oporavljaju), hlorokina (Resochin), azitromicina (Hemomycin), japanskog leka Camostat, monoklonskih antitela (Tocilizumab), antivirotika (Remdesivir), beta-interferona, itd, itd. ali o njihovoj stvarnoj efikasnosti i/ili nuspojavama ćemo istinu saznati kada se završe validne kliničke studije.

Interesantno, jedan od isprobanih lekova se zove isto kao naš poznati nefrolog, peritonealne provenijencije: LOPINAVIR 🙂

PREVENCIJA

Ultravioletno zračenje i toplota (56^oC tokom 30 min) ubijaju virus, kao i dezinficijensi: 70%-ni alkohol, hipohlorit, peracetat, hloroform, a hlorheksidin ne.

Izvor zaraze je oboleli od COVID-19, sa ili bez vidno izraženih simptoma bolesti. Virus se prenosi kapljičnim putem (aerosolom) i kontaktima. Na različitim predmetima i površinama virus može opstati od nekoliko sati do nekoliko dana.

COVID-19 i HD-PACIJENTI

U Wuhanu, gde otprilike ima hemodijaliznih centara i pacijenata koliko i u celoj Srbiji, oko 16% HD pacijenata je obolelo od COVID-19, a 12% osoblja na HD. Interesantno: težina bolesti je u dijaliznih pacijenata bila manja, nego u njihovih vršnjaka koji nisu na dijalizi.

To su dobre vesti, iz kineskih iskustava.

Kina zaista, počinje da nas impresionira, u svakom pogledu. Za one koji nisu znali, neka pogledaju i kako je završio čovek odgovoran za bombardovanje kineske ambasade u Beogradu (link).

O MASKAMA

Na kraju, i ono što vas najviše interesuje: Uputstvo za rad dijaliznih centara za vreme pandemije COVID-19 (daćemo ga u posebnom, sledećem, našem postu), a sada slede Uputstva za dijalizne pacijente.

SAŽETAK UPUTSTAVA ZA HD PACIJENTE

PROGNOZA

Prognoze su, kao što svi kažu nezahvalne. Ali, po dosadašnjim saznanjima, izgleda da ćemo se najviše uzdati u Boga, tj. u Sunce. Dolaskom toplog i sunčanog perioda, epidemija će prestati.

Otuda i naslov:

I tako predložismo gore navedeni naslov, jer muzika i tekst nam odnekud svima izgledaju poznato …

Savremeno.

“ … iz naših tužnih soba, oči u oči sa svetom kompjutera i robota, slušamo sve same laži i prazninu svih iluzija …”

.

.

Toliko za ovo javljanje.

Studio?

.

.

DiaBloG – 2020

.

.

.

Kako kao dijalizni pacijent zaraditi neki novac – lično iskustvo (I deo)

Poštovani čitaoci,

kolege sapatnici, saborci i prijatelji.

Danas ćemo početi novu seriju tekstova, za koju već znamo da će vas veoma zainteresovati.

Naime, iz dosadašnje analize čitanosti naših tekstova, očigledno je da vas osim medicinskih (stručnih) saveta, najviše interesuju novčane nadoknade, povlastice, beneficije, i slične mogućnosti za poboljšanje sopstvene finansijske situacije.

Ovo će biti upravo to što vas najviše interesuje: kako čovek kao dijalizni pacijent može da dođe do nekih para – ali smo tu temu sagledali iz sasvim drugog ugla.

Specifičnost ovog teksta je u tome što se radi o ličnom iskustvu (jednog od administratora I urednika ovog sajta) I što akcenat nije stavljen na “pomoći”, “nadoknadama”, “povlasticama”, nego: Kako raditi I zaraditi SVOJ novac.

No, krenimo redom.

Desilo se ono najgore.

Ustanovljen vam je potpuni i trajni prestanak rada bubrega.

Morate na dijalizu.

Bez obzira kako vam se to desilo, naglo ili postepeno, uvek je to šok.

Očaj.

Zna se i zašto.

Smrtnost na dijalizi je veća nego od karcinoma (raka).
Posebno u prvih 90 dana, kada i sami nefrolozi uopšte ne uzimaju u obzir umrle u tom periodu pri izradi svoje statistike, jer onda bi i sebi i drugima teško mogli da objasne da se radi o lečenju (?!).

Ali, ako nakon prvog šoka „šta mi se desilo“, i „gde baš meni“, te očaja „gotovo je sve“, uspete da preživite tih strašnih 3-4 meseca i sve uobičajene bolničke procedure i komplikacije arterio-venskog pristupa, onda polako počinjete da shvatate da nije baš sve gotovo i život koliko-toliko može da teče dalje – ne baš normalnim tokom, ali uz neke promene može se živeti.

Kao po nekom nepisanom pravilu u prvim dijaliznim danima uvek su tu „iskusni pacijenti“ koji će vas posavetovati šta i kako da radite što se tiče vašeg daljeg života, jer oni su tu već godinama – iskustvo je to.

To po pravilu obuhvata objašnjavanje kako doći do tuđe nege i pomoći i kao kruna svega otići u invalidsku penziju (?!?).

Na ovom portalu smo već imali tekstove o tome kako se dolazi do tuđe nege i invalidske penzije, ovde ćemo samo to pomenuti, jer ovo je tekst za one koji neće u penziju nego žele da rade!
Da dobro ste pročitali, kao dijalizni pacijent možete raditi ograničenu vrstu poslova u administraciji ili marketingu, ili čak od kuće.

Ukoliko pak mislite da ste se ceo život naradili i da pored dijalize ne možete imati vremena ni za šta drugo, vi slobodno preskočite ovaj tekst.
Za ove druge, tj. prve, nastavljamo.

Procedura je sledeća: podnesete PIO fondu regularno zahtev za procenu invaliditeta, radne sposobnosti i za tuđu negu i pomoć trećeg lica.
Zakazaće Vam termin i poziv će stići na kućnu adresu. Potrebna vam je sledeća dokumentacija:

• predlog za utvrđivanje invalidnosti, odnosno Predlog za veštačenje sa izveštajem i mišljenjem o zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti popunjen od strane izabranog lekara (Obrazac 1), original obrasca (ne stariji od 6 meseci)
• Nalaz i mišljenje nefrologa u centru u kom se dijalizirate sa opisom terapije i brojem dijaliza u toku nedelje
• nalaz psihologa, odnosno zaključak koji obuhvata ocenu mentalnih sposobnosti, ličnosti i ponašanja pojedinca (ne stariji od 6 meseci), uput daje lekar opšte prakse, a ide se na medicinu rada koju ima svaki veći Dom zdravlja
• otpusne liste sa podacima o nalazima i izvršenim pregledima (nije obavezno ali svakako ih ponesite ukoliko ih imate kao i sve laboratorijske nalaze ne starije od 6 meseci).

Komisija će vas primiti, prelistati dokumentaciju, najviše će je interesovati pristup za dijalizu, AV fistula, koju će tražiti da poslušaju, jer to im je krunski dokaz da se vi stvarno dijalizirate (ukoliko nemate neki drugi vidljiv pristup tipa cvk ili hikman), i to bi bilo to, dobićete papir sa pompeznim nazivom:

“NALAZ MIŠLJENJE I OCENA”.

Tu će stajati otprilike, osim dijagnoze, još tri stavke, sve pod šiframa:
– Procena sposobnosti šifra 03 (nesposoban za dalji rad)
– Ocena postojanja telesnog oštećenja 03 (što znači 100% telesnog oštećenja sa kontrolom za dve godine – da slučajno ne ozdravite (?!?) u tom periodu).
– Ocena potrebe za pomoć i negu šifra 1 (što znači da imate pravo, takođe kontrola za dve godine)
Primetiće te da samo prva Stavka nema kontrolu, što znači otpisali su vas za dalji rad i sa ovim papirom možete odmah podneti zahtev za invalidsku penziju, ukoliko želite.

Pošto je taj papir jasan I nedvosmislen u proceni da vi ne možete dalje raditi, sledeći korak je prijava na biro rada, ukoliko niste već prijavljeni, i zahtev kod njih za procenu radne sposobnosti (koji se inače za dijalizne pacijente ne plaća).

Potrebna dokumentacija je identična onoj koju smo naveli gore u tekstu za PIO fond, jedino još treba dostaviti dokaz o stručnoj spremi.
Zato je poželjno da sve papire, gore navedene, overite kod notara, jer moraju biti ili originali ili overene kopije, u suštini za ovu proceduru treba vam sve duplo u originalu.

Zakazaće vam se Komisija u prostorijama Nacionalnog Biroa za zapošljavanje, koja će biti u nešto širem sastavu, sastavljena od člana PIO fonda, medicine rada, nacionalnog biroa, uglavnom pokušaće da vas odgovore od rada, jer vi idete na dijalizu, to baš i nije zgodno.

Međutim, ako ostanete pri svom stavu da možete, a i vizuelno im izgledate sposobnim, daće vam, uz sva prenemaganja, šifru 02.
To je ujedno I najbolje za vas I vašeg budućeg poslodavca.

U rešenju će biti naglašeno:
U postupku ocene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, Komisija je konstatovala da postoje umerene teškoće i prepreke, koje znatno utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje može da obavlja, a omogućava zaposlenje pod posebnim uslovima, stepen 2.

Prema nalazu Komisije „nije sposoban za obavljanje teških i srednje teških fizičkih poslova, rad u lošim mikroklimatskim uslovima i u prinudnim položajima tela, kao ni za podizanje bilo kakvog tereta. Nije podložan za rad sa nefrotoksičnim supstancama. Nije podložan za smenski i produženi rad i rad na terenu. Uz navedena ograničenja sposoban je za obavljanje administrativnih poslova za koje je obučen uz povremeno korišćenje individualne pauze.“

E sad da se pozabavimo malo objašnjenjem šta za vas u stvari znači stepen 2 invalidnosti …

(nastavak teksta u sledećem postu)

(za nastavak čitanja kliknite: ovde)

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

.

.

Leto, svlačenje, zagađenost, hemija i dijalizne pljačke

I

Svi sve vide, svi sve znaju, ali se prave Englezi …

Okreću glavu na drugu stranu, kao: nemaju oni ništa s tim.

Ćuti i plivaj dalje.

Leto je.

Ovog leta, gospodnjeg, 2019., hroničari nisu imali bogzna šta zapisati.

Ali, ako su bili iole pažljivi, jednu reč nisu mogli izbeći.

Jedna reč je zasigurno i vama zapala za oko.

Gde god da ste išli na letovanje, u Crnu Goru, u Tursku, u Grčku, Bugarsku, svejedno…

Čak i u Italiji ste je mogli videti.

U svim trgovačkim ulicama, na velikim staklima, ogromnim slovima, stajala je ispisana ta reč …

Reč je, očigledno, strana.

Verovatno ruska, ali to ovoga puta nije bitno.

Deluje kao da je došla iz EU-esperanto jezika.

Jer je svi, nekako automatski, shvatamo.

Toliko je jednostavna, razumljiva …

Svima.

Ta reč je: Skidka!

Ne možete da je ne primetite.

Kao, skidaju cene.

Svemu je pala cena.

Sve je ogoljeno.

Opšta СКИДКА.

Neizbežni striptiz.

Otpali su svi premazi.

Ne pomažu kamuflaže.

Zagađenost je tolika da ne pomažu ni gas-maske.

Javnost je sve videla, sve saznala, ali …

Ali, svi se prave Englezi.

Novine objavile da je nekoliko nefrologa Srbije uzelo stotine hiljada evra kao mito, da bi oštetili sopstvenu državu, a u korist strane firme (link).

Policijski dokazani podaci. Strana policija, FBI, ugledne istražne poreske agencije …

Sve ogoljeno.

Javnost zna i ko su ti ljudi. (Javna tajna).

I nikom ništa.

Naša država neće da obelodani ni njihova imena, a kamoli da preduzme nešto protiv njih.

Ni država, niti pojedinci.

Nijedan član „srpske nefrološke zajednice“ nije zatražio da se dotične osobe kazne i odstrane iz njihovih organizacija.

Naprotiv, eno ih kako zajedno spremaju „nove kongrese“, pišu nove „naučne radove“, edukuju nove članove, spremaju svoj „podmladak“.

Nijednom srpskom nefrologu nije neprijatno što je u društvu dokazanih kriminalaca, nije ga sramota što je u istoj sali, na istom sastanku, za istim stolom, sa kriminalcima koji uzimaju pare od firmi i od pacijenata, da bi uvećali svoje bogatstvo.

Ukazuju im poštovanje, čak.

Nema „diferencijacije“.

Show must go on.

Sistem gura dalje.

Zamislite da nekom onkološkom bolesniku kažu da će njegov tumor biti lečen, ali tako da će to lečenje imati toliko uspeha (efikasnosti) da će samo zaustaviti rast tumora na 10 cm, ali da tumor neće biti uklonjen niti će se smanjiti na manju dimenziju?

Da će kao težak bolesnik godinama biti podvrgavan sporim i mučnim infuzijama, tri puta po 4 sata nedeljno, da bi tumor u njegovom telu ostao na 10 cm? Dok ne dovede do neminovnog ishoda – smrti.

Koji onkološki pacijent bi pristao na takvu terapiju?

Verovatno, malo koji.

A šta nam danas nudi naša, najsavremenija, dijaliza?

Vodeća srpska nefrološkinja (link), autorka neverovatnog Pravilnika o dijalizi, sa velikim osmehom na licu, slika se za novine, sa izjavom: „Dijaliza omogućava samo 10% funkcije bubrega.“

Kez.

Rez.

Šok.

Izjaviti takvo nešto, to javno obelodaniti u medijima, i samozadovoljno se smešiti („od uva do uva“) u lice svim unesrećenima koji idu na tu „najsavremeniju“ terapiju …

Kako to nazvati, kojim rečima to opisati?

Je li to humanizam, renesansa, briga o ljudima, empatija, saosećanje, ili šta već ….

Ali, njih (medicinare) uče da je to normalno, da je to uspeh.

Za traganjem ka boljem ili efikasnijem lečenju bubrežne slabosti, nema potrebe, dovoljno je i onih 20% kvalitetnijih dijaliza (hemodijafiltracija).

Tako je, kažu, i na Zapadu.

Kez.

Rez.

Nikom ništa.

Jedan od vodećih predstavnika Zapadnog sveta, predsednik (nekada) velike Francuske države (Emanuel Makron) otvoreno je izjavio: „Prisustvujemo početku pada Zapadne civilizacije.“ (link)

Neminovnost.

Svi sve vide, svi sve znaju …

Jednom rečju,

Skidka.

…

. . . Kada ćeš da umreš, mama . . .

(https://www.youtube.com/watch?v=uy_zXvlqbhE)

.

II

Načelnik nefrološke Klinike je bio, po svom običaju, (ili bolje reći: karakteru), direktan, navalentan i samouveren. I brz. Sagovorniku nije ostavljao vremena da bilo šta odgovori, očekivao je samo potvrdno klimanje glavom …

• Čuo sam da je Vaš sin veliki finansijski stručnjak, da radi za strane kompanije i da vama neće biti veliki problem da mu obezbedite svu potrebnu terapiju …
• Pa, jeste, …
• E, vidite, da vam odmah kažem: Ja ću lično, od sada, da se angažujem oko celokupnog njegovog lečenja, uključujući i transplantaciju, i dijalizu, i sve što treba. Znate, on je u naš centar primljen samo privremeno. Jer, za stalni program dijaliznog lečenja nigde nema mesta, pa ni kod nas. Ali, o ostajanju u našem centru Ja odlučujem. O tome ćemo još razgovarati, jer, ja Vama mogu pomoći i za prijem u privatni Frezenijusov dijalizni centar, zavisi šta budu Vaše prevashodnosti. Za sledeći naš razgovor, a to će biti za 10-ak dana, dođite kod mene sa celokupnom dokumentacijom, pa ćemo se sve dogovoriti …   Što se tiče transplantacije, ja vidim da ste Vi kao otac sasvim podobni da uđete u program „obrade“ za donora.
• Ali, meni je rečeno …
• Šta Vam je rečeno? Da ne možete? Šta, malo hipertenzija, prostata, šta već?
• Ne, prostata mi je u redu …
• Pustite Vi to. To ću ja sve proceniti …
• Ali, doktorka Mirjana me je već pregledala ultrazvukom i …
• Pustite vi to! Ne znam šta su vam govorile moje doktorke, te neke Mirjane, Marijane, ili kako se već zovu, to su samo moje asistentkinje, od sada ćete dolaziti samo kod mene, i Vi i Vaš sin, nikome drugome se ne smete ni javljati ni ići kod njih, samo kod mene, čim dođete, odmah kod mene pravo u kancelariju. Razumete?  Ipak sam Ja ovde profesor i direktor, načelnik, najstariji, najodgovorniji i najstručniji, taman posla da više idete kod mojih učenika i učenica …
• Ne, ja sam samo hteo reći da nemam ni povišen pritisak, ni probleme sa prostatom …
• A ne, to se ne zna, dok ja to ne pregledam! Pustite Vi to. Načelnik se sada naginje na interfon i značajno se prodere, da pojača utisak: „Sestro Biljana, dajte javite da pacijent Milan iz sobe 6 dođe kod mene u kancelariju.“ Zatim se ponovo obraća ocu: „Evo, sad će i Milan doći.“ (Scena šesta, ulazi Milan).
• Zdravo, Milane. Evo, ja i tvoj Tata smo se sve dogovorili. Oko tvog daljeg lečenja, da ću ja to sve od sada preuzeti. I za transplantaciju, ništa ne brini, bez obzira da li će biti od živog donora ili kadaverična, to vam sve ja mogu da organizujem. Pa i da vas malo poguram na Rang listi. Na Listi čekanja za organ. Poguram naviše, razume se, he, he …
• Ali, ja još nisam ni kanilu, CVK, izvadio, nisam ni započeo dijalize preko fistule …
• Znam, znam, ja sam se sa tvojim ocem sve dogovorio, ti ćeš sutra biti otpušten sa Klinike, ali ćeš se nastaviti dijalizirati u našem centru za HD, za sada samo privremeno, pa ćeš sam videti i proceniti, ako ti ne bude odgovaralo, sredićemo i za Frezenijusov centar, ništa ne brini. Samo od sada dolazite lično kod mene, više se ne javljajte nijednom drugom doktoru u ovoj zgradi dok vam to ja ne odobrim, ja ću lično da vas vodim, donećete mi svu dosadašnju dokumentaciju i za dalje ništa ne brinite. Ja vas pozdravljam! Doviđenja, doviđenja, prijatno, vidimo se … (ispraća ih).
• Povratak nazad, u sobu broj šest.
• Je li ti tražio pare? – povikaše uglas Milanovi cimeri.
• Milan ćuti, gleda ih raširenih očiju, zbunjen.
• Strašno, prozbori napokon. Nije direktno pomenuo pare, ali je to bilo toliko očigledno (Bože, kao da smo svi mi idioti), da mi se povraćalo od muke …
• Što ne reče da si zidar ili seljak, čoveče! Gde danas i ovde da priznaš da si bankar?
• Ne bi ga ni to spasilo, dobaci Špico iz Nemile. Znate li vi da je Načelnik primorao onoga Marka iz Grocke da mu dečko okopava imanje oko vikendice na Kosmaju? I to je Marko radio sve sa fistulom i sa ocem, koji je takođe proglašen za kandidata za Donora?
• Nije to ništa, uključi se i jedan čiča iz pozadine. Naš nazovi profesor je jednom prvoborcu (sa Sutjeske) odlazio u kućne posete i davao mu OHB-12 injekcije u guzicu, jer je računao da će mu matori ostaviti stan u nasleđe. Ratnik se u dijaliznoj čekaonici hvalio da ga je Načelnik lično svojim autom vozio „da obiđe mesta gde je ranjavan“. Ipak, izjalovila mu se računica, stan mu nije ostavio. Sad to nadoknađuje preko ovih deviznih penzionera, koje prima 20 puta godišnje, a svaku hospitalizaciju im naplati. Đubre od doktora.
• I samo da ti kažem, reče Ognjen. Ne postoji nikakva republička Rang lista ili Lista čekanja, to je čista laž, samo sebi nabija cenu, da vas što više odere.

Svi ćute.

Razilaze se ka svojim krevetima.

Smrad mokraće i đubreta širi se odasvud.

U uglu sobe je stari crno-beli televizor, lampaš.

Nekim (da li) slučajem, na ekranu ide uvodna scena filma „Rudarska opera“…

Neverovatna balada. Ko god da je dvaput čuje, više ne može da je istera iz glave …

(Samo za Ljubinka, i društvo u ćošku)

„Krava pase žutu travu,

sanja o zelenoj,

a svinja se oprasila,

teško deci njenoj ...“

I sve tako.

Pa onda, refren:

„Op’ mala op’

površinski kop ...“

(4x).

(https://www.youtube.com/watch?v=hlZ2bp1K24o)

Šta reći?

Znate već.

Jednom rečju,

Skidka.

.

III

Ko je i kako odlučio, da se u sred leta završi dijalizna Nabavka, ne zna se.

Ako je cilj te Nabavke bio da se opet 2/3 dijaliznih para utera u džepove firme koja je pod policijskom istragom priznala da je podmićivala lekare, fondovce i sve druge koji su joj nameštali nabavke – onda je cilj postignut.

Ko je i kako odlučio da se u Tender ubace i dijalizne metode („proširena dijaliza“) i materijali („dijalizatori proširenih pora“), kojih inače nema ni u jednom Pravilniku, ne zna se!

Čika Velja kaže da je on još pre 30 godina izvalio aforizam: „Odlučivanje u uskim krugovima je od šireg društvenog značaja.“ 🙂

Ćuti i plivaj dalje.

(Obrazloženja za nepoštivanje Pravilnika su kao iz Zone sumraka i glase otprilike ovako: „na osnovu statuta, batuta, tvrde tuta i muta, beži nam s puta“).

Iskreno rečeno, zaobilaženje Pravilnika ne mora da znači nešto loše. Taj pomenuti dijalizni Pravilnik je toliko ljudi pobio, da sve što je protiv njega, treba maltene, automatski, podržati.

Znači, treba pozdraviti uvođenje novina u dijaliznu praksu. Mada su „proširene pore“ i „proširena dijaliza“ najverovatnije „šuplja priča“ da se od države uzme proširena količina para, a za jednu vrstu hemodijafiltracije. Sada 3 puta skuplju od dosadašnje.

Ko je doneo Odluku o raspisivanju republičkog tendera – ne zna se. Ko, kada i kako je odlučio da dijaliznih „noviteta“ može da bude baš „do 3 posto!!!“ – ne zna se.

Kako i zašto baš do 3%, što bi rekla pametna Bosanka: „Jebi me, ako znam“.

(Postoji tako neka anegdota o agnosticima u Bosni, ili o tome da je pametna bosanka, oksimoron, nepostojeći lik, tako nešto).

Kažu da je na ovih 3% dijalizatora otišlo 25% para, pa je motivacija njihovog uvođenja jasna. Ali, ima nešto što mnogo više smeta u celoj toj priči o novitetima? Nešto što mnogo smrdi?

I to svi znaju, a i osećaju.

Nepravda. Diskriminacija. Sve po Babu i Stričevima. (Pazite, nismo rekli: po Bapcu i Strikanu, ima ih više).

Za jedne ima, za druge nema. Jednima može, drugima ne može. Zaudara do neba.

Smrdi: bisfenol.

Naši su dijalizatori puni bisfenola!

Puni štetne hemije, koja nas polako truje i upropaštava.

Ali, srpska tenderska Nefrologija, Komisionski trgovci, pravnici, farmaceuti, ekonomisti i drugi predstavnici Naše najveće Kase u Srbiji, nisu vodili računa o zdravlju i dobrobiti dijaliznih pacijenata.

Zabole njih što dijalizna farmakomafija truje srpske dijalizne pacijente bisfenolom.

Pa nisu oni ti pacijenti.

Iako u Srbiji postoje najmanje tri predstavništva firmi koje nude taj „novitet“: dijalizatore bez bisfenola, za njih nema dozvole od 3%.

U taj procenat su ušli i dijalizatori „premazani sa vitaminom E“, oni su kao dobri za podmlađivanje pacijenata – u redu, neka imamo i to. Navikli smo na vitaminske pomade, vitaminske suplemente, B i C-vitamine, pa neka imamo i E-vitaminizirane dijalizatore.

Ali, pre centralnog Tendera dijalizni centri Srbije su već trošili i oko 40000 dijalizatora bez bisfenola, pa zašto su sada na centralnom Tenderu odjednom ignorisane narudžbenice tih centara i njihovih pacijenata da i dalje imaju dijalizatore bez bisfenola? Ko, Kako i Zašto je to uklonio? Da ne uđe čak ni u tih famoznih 3%?

I pored preporuke Evropskih stručnjaka i komisija da dijalizni materijal bude bez bisfenola..

I pored toga što se flašice (!) za malu decu sada moraju praviti bez bisfenola.

I pored toga što se plastične posude za hranu (!) sada prave bez bisfenola!

Pazite, hrana, kuvana, obrađena, proći će kroz želučanu kiselinu, creva, jetru, pa tek onda u krv. To nije mala zaštita. Ali, svejedno, svet je odlučio da tu hranu ne stavlja u plastiku u kojoj ima bisfenola.

I ne samo svet, i srpske fabrike plastike.

Otiđite u bilo koji supermarket. I uputite sve čestitke domaćim firmama, kao što je npr. ova na slici, firma koja je i sama (poput Curvera i drugih svetskih proizvođača) naglasila na nalepnici da je njena posuda za hranu: „BPA-free“, dakle „Bez bisfenola A“. Svuda u EU i u svetu je to hit!

A kod nas, srpskih dijaliznih pacijenata, krv direktno ulazi u posudu punu bisfenola. Posudu zvanu dijalizator.

Direktno, nema zaštite i barijera, krv u bisfenol, bisfenol u krv. Kao intravenski narkomani.

Ali, narkomanija je zabranjena, a trovanje dijaliznih pacijenata bisfenolom je zakonom dozvoljeno.

Smrdi ceo Beograd.

Nadležni lažu da je kriv vodostaj reka i pričaju razne druge gluposti …

Ali, bastion zvani nefrološki tenderski Komision, ne popušta.

Ne daju ni 3% izuzetka.

I znate u čemu je ironija?

Svi članovi Komisije, kad odu u supermarket, kupuju one posude na kojima piše „BPA free“.

A znate li šta je još veća, najveća ironija?

I dijalizni pacijent, nesretnik, kad ode u supermarket, i on izabere onu posudu bez bisfenola!

E, svaka čast, majstore.

Al’ si se zaštitio …

.

.

IV

U gore pomenutom letnjem velikom Tenderu, nabavci za dijalizu, desila se, kažu upućeni, još jedna velika sramota.

Pravo i pravda su pogaženi, na način, kakav se nikada ranije nije video.

Hiljade dijaliznih (pa i drugih) nabavki u srpskom zdravstvu je bilo, raznoraznih nameštanja, štelovanja, pljački, mahinacija i marifetluka,  ali nikada do sada nije niko legalno, tenderom, nabavio nešto što nije registrovano u Agenciji.

Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

ALIMS.

Sada se i to desilo.

Neverovatna priča.

Ide, otprilike ovako.

Jedna dijalizna firma ima u Alimsu registrovano medicinsko sredstvo A i medicinsko sredstvo B.

Ali, za medicinsko sredstvo A joj ističe patentno pravo i sada može da ga pravi bilo ko, a za medicinsko sredstvo B patentno pravo joj još traje i tu nema konkurenciju.

Da bi potpuno sprečila konkurenciju, ta firma, a i naručilac, napišu da se medicinska sredstva A i B od sada moraju nabavljati i koristiti kao jedan komplet, zvani (recimo), AB-Kombipak.

Ali, tu kombinaciju firma nije registrovala u Alimsu, smatrajući valjda, da za tim nema potrebe, jer oba dela tog pakovanja već imaju registraciju.

Po Zakonu, to ne može da prođe.

Nigde i nikada nije ni moglo.

Ali, cilj je uzeti love koliko želiš, jer kad nema konkurencije onda je „broj ispravnih ponuda“ samo 1, „broj prihvaćenih ponuda“ takođe 1, a i procenjena vrednost, tj. cena, je „u dlaku“ jednaka onoj koja je i ponuđena, tj. ostvarena, pa se sve tako lepo uklopilo, da je violentno razbijati takvu idilu i harmoniju, kojekakvim zakeranjima oko papira koji ništa ne znači.

. . . Bilbordi su naši krajputaši . . .

S obzirom da je postojala jeftinija ponuda kod konkurencije, oni koje to interesuje mogu pronaći i za koliko je država oštećena, pokradena, zato što njeni (državni) službenici, ne poštuju njene (državne) propise.

Ali, to izgleda, nikoga ne interesuje.

Svi sve vide, svi sve znaju, al’ jest nešto što nam napred ne da.

Što bi mi, istrčavali za Državu? Za druge? Za opšte dobro?

Imamo i mi svoje crvene linije (ili AV linije).

Ne,

samo dovde,

do ovog kamena …

Nadgrobnog.

.

.

V

Kada želi naglasiti da su 2 živa bića uspostavila dobar kontakt, naš narod kaže: „između njih se pojavila hemija“.

Neverovatno je to dočaravanje. Metafora, akcija, reakcija, proces, nauka, misterija, hormoni, feromoni, sociologija, biologija, sve je tu.

Hemija je velika nauka.

Najbolja filmska serija u istoriji kinematografije, kod nas (neverovatno maštovito i slobodno, ali dobro) prevedena kao „Čista hemija“, potukla je sve rekorde gledanosti, očaravši i gledaoce i kritičare.

Za one koji ne znaju, hemija je i u osnovi dijalize.

Izraz „dialysis“ je prvi upotrebio jedan hemičar, a ne lekar.

Skoro sto godina je prošlo od kako je čovek-hemičar otkrio dijalizu do njene prve primene koju je izvršio čovek-lekar.

Zašto je moralo proći toliko mnogo vremena, zna se: zato što lekari ne znaju hemiju.

O fizici da se i ne govori.

Samo tako se mogla dogoditi novootkrivena dijalizna prevara. Koja je izgleda trajala godinama (decenijama?) unazad.

Kao i u svakoj dijaliznoj pljački, i u ovoj priči pare završavaju kod stranih gazda, predstavnika velike dijalizne farmakomafije, a pljačka se naša država, naš budžet, znači: svi mi.

Mehanizam pljačke ide otprilike ovako: naručilac (dijalizni doktor) tenderom trebuje hemijsko sredstvo za čišćenje dijaliznih aparata i napiše da želi originalno sredstvo u kanisterima od 10 litara, a traži recimo 100 litara. Na tenderu uslove (naravno) ispunjava samo jedan ponuđač, taj (naravno) pobeđuje, i isporuči tom centru 10 kanistera od 10 litara, tog sredstva, a bolnica, odnosno dijalizni centar to plati.

Ali, šta je tu sporno?

Trebalo je samo malo znanja iz fizike i hemije, i malo poštenja.

Naime, kanister jeste od 10 litara, i težak je 10 kg, ali je u njemu hemijsko sredstvo čijih 10 kg ima zapreminu 8,8 litara. To je takva hemija. Koncentrat.

Nauka i istina su neumoljive: bolnica je platila 100 litara, a dobila 88 litara!

(Skidka!)

Prodavac je svoj koncentrat mogao pakovati i u kanister od 20 litara, ali unutra je 8,8 litara!

Što je najčudnije, sve to piše i na etiketi, na sred kanistera: sadržaj 8,8 litara!

Na nivou cele države i svih dijaliznih centara naplaćena razlika uopšte nije mala. Kako i koliko je hiljada litara država platila, a nije dobila, to sad „Bog sveti zna“.

Ima onih („teoretičara zavere“, he, he) koji tvrde da te pljačke ne nastaju usled neznanja hemije ili fizike, nego je od strane kupca (lekara) i prodavca (farmaceutske industrije) celo vreme postojao jasan i nedvosmislen dogovor i plan, kako da se javne pare pokradu i pretvore u privatne.

Evro-haškim, zapadnim akcentom rečeno: Udruženi zločinački poduhvat.

Ali, to su preterivanja.

Neznanje je ključno.

Na tenderu se odigrala hemija.

„Čista hemija“.

.

_________________________________________________

_____________________________

. . .

Ima toga još.

Ali pošto za to Đoka bole vas,

zabole i nas . .

.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

A mi to sve vreme govorimo: MITO

A mi to sve vreme govorimo: MITO !

Poštovani čitaoci,

posebno vi koji nas pratite od našeg početka, od pre 6 godina …

vi najbolje znate na šta je ovde najviše ukazivano.

Koja je naša glavna dijalizna boljka?

Dana 30.05.2019. osvanuli su i na našim kioscima i na drugim sajtovima naslovi i tekstovi, koje mi sada nećemo uopšte komentarisati.

Sad cela dijalizna Srbija i ceo dijalizni Region, priča o tome, ali mi nećemo.

Pustićemo sada druge hrabre novinare, tužioce, istražitelje i vas sadašnje ili buduće pacijente, da sami donesete svoj sud …

Prenosimo:

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=30&nav_id=1548453

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=30&nav_id=1548453

Prvi tekst se pojavio u časopisu „Nedeljnik“, a zatim su ga preneli svi …

.

A u stvari „Nedeljnik“ je samo prepričao vest sa nekih američkih sajtova …

Dobrim delom je i skratio celu priču, tj. Izveštaj od SEC and U.S. Department of Justice iz marta ove godine.

Ali, mi imamo i linkove i za te američke sajtove, gde je ta vest prvi put javno objavljena i gde možete videti ceo tekst Izveštaja u originalu …

https://www.sec.gov/news/press-release/2019-48

https://www.sec.gov/litigation/admin/2019/34-85468.pdf

Znači, SRBI treba da se zahvale, kome?

Ne nama, naravno, presudan je opet strani faktor . . .

Istragu je sprovela američka Komisija za hartije od vrednosti, američko Ministarstvo pravde i FBI (Federal Bureau of Investigation). Sveto trojstvo, što bi se reklo.

Nećemo, opet ponavljamo, ništa komentarisati, ni prevoditi, donosimo samo originalne izjave.

Evo i izjave FBI, u originalu:

“This case shows the continued commitment of the FBI and our partners to investigate bribery and corruption worldwide,” said FBI Assistant Director Robert Johnson.  “The FBI’s dedicated International Corruption Squads across the United States will continue to combat foreign corruption that reaches our shores and send a strong message that, no matter how long it takes, we will not wane in our efforts to uphold the law.”

“This case shows the FBI will hold accountable those who treat corruption as the cost of doing business,” said FBI Special Agent in Charge Bonavolonta.  “Fresenius’s admissions are incredibly concerning because no company should break the law by paying-off international partners to obtain or retain business.  We will continue to work with our law enforcement partners to root out corrupt schemes and ensure they do not become common practice at the expense of other hard-working businesses.” 

Međutim, pažljivom pretraživaču neće promaći činjenica da je vest o započinjanju istrage najranije objavio Wall Street Journal (https://blogs.wsj.com/corruption-currents/2012/08/03/german-dialysis-maker-opens-fcpa-probe/), i ne samo to, oni su prvi objavili da su ključni podaci za pokretanje istrage dobijeni iznutra, od nekog zaposlenog u Frezenijusu, whistleblowera – što bi se po naški reklo: insajdera ili uzbunjivača (https://www.wsj.com/articles/german-dialysis-firm-reaches-agreement-in-bribery-probe-11551119500).

A sada, ono glavno i najvažnije, za srpsku dijalizu.

Opet nećemo prepričavati, niti prevoditi, ništa – samo donosimo originalni izvod iz Izveštaja . . .

A Tačke 52 – 54. odnose se na te naše, srpske, dijalizne kriminalce . . .

Generalno rečeno, radi se o sledećem:

(opet original, bez ikakvog prevoda, da se nešto „ne izgubi u prevodu“)

FMC made improper payments through a variety of schemes, including using sham consulting contracts, falsifying documents, and funneling bribes through a system of third party intermediaries.  Despite known red flags of corruption since the early 2000s, FMC devoted insufficient resources to compliance.  In some jurisdictions, Fresenius failed to take basic steps such as providing anti-corruption training or performing due diligence on its agents.  In many instances, senior management actively engaged in corruption schemes and directed employees to destroy records of the misconduct.  All told FMC paid nearly $30 million in bribes to government officials and others to procure business.

. . .

Ostatak možete naći i sami na:

https://www.sec.gov/litigation/admin/2019/34-85468.pdf

https://www.sec.gov/news/press-release/2019-48

Čekaćemo, i pratićemo i dalje, sve što se dešava na ovu temu.

Do tada, možda bi trebali da se ugledamo na „Španski model“.

Da, naši nefrolozi vrlo rado ističu i sa ponosom citiraju situaciju iz Španije, nažalost, samo da bi pokazali kako su pokupili tuđe brojke i rezultate da bi se pravili pametni u oblasti transplantacije.

Ali, Španija ima i nezavisne novinare – istraživače, i tamo se već otkrilo (za 2 nedelje) ko je Glavni primalac mita.

Kod nas, iako svi, apsolutno SVI, znaju ko je Glavni primalac FMC-mita, dani prolaze, a ime Glavnog primaoca, kao ni imena ostalih mu saučesnika, se ne pojavljuju . . .

Čekaćemo i dalje da vidimo te naše hrabre novinare – istraživače, tužioce, sudije, zaštitnike prava pacijenata, razne komore časti i ugleda, da li će smoći snage da objave ono što SVI u srpskoj dijalizi već odavno znaju, samo se godinama prave mutavi, i čekaju da im FBI rešava probleme.

Možda se zaista ovoga puta neće izvući „uvaženi stručnjaci“, „dijalizni profesori“, „direktori“, „načelnici“ i njima slični kriminalci u belim mantilima, specijalisti za nameštanje poslova i protežiranje „sponzora“, koji ih je, eto, prijavio, i nagodio se sa amerikancima.

Dakle, nastaviće se . . .

Akobogda.

Ali, svejedno . . .

Nije zgoreg, podsetiti vas, samo linkovima (poveznicama), na tekstove koji su objavljivani ovde, na ovom istom sajtu.

A mi smo, na ovom istom sajtu, još daleke 2013. (pre čak 6 godina) objavili sledeće tekstove:

Ko koga i kako pljačka u dijalizi?

Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC

.

Fenomenalni, kao i uvek: Mike Adams i Dan Berger, su nam samo dali grafičku podlogu, kao ilustraciju, našeg ukazivanja na domaću situaciju.

Imali smo priliku da od naših saradnika koji su nas izveštavali sa domaćih skupova o interesantnim dijaliznim temama, kao što je npr. tema „Etika i dijaliza“, napišemo vrlo kritičke primedbe, ali ste svi vi (mediji, javnost, sudstvo, tužilaštvo, policija, građani, doktori, sestre, pacijenti, …) opet ćutali i čekali da vam FBI napiše na internetu da se države Srbija i Republika Srpska pljačkaju u oblasti dijalize . . .

Pa smo, na ovom istom sajtu, pre čak 5 godina, objavili tekstove:

Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj

Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?

E, sad nećemo više ništa da kažemo . . .

Da vidimo, možete li i smete li išta uraditi sami.

Jer,

ne zaboravite:

„Svako ima dijalizu kakvu zaslužuje„.

Aufiderzen.

.

.

.

.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

.

Tekst sa naslovne strane Politike

Milica je imala sreće,

proverite zašto?

.

Poštovani čitaoci,

Prenosimo vam originalni tekst sa naslovne strane Politike od 12.06.2018. godine.  Komentare prepuštamo vama.

.

.

Нови живот са мајчиним бубрегом

Милици Пејчић је пресађен бубрег мајке Габријеле 1995, када је имала само 32 године. Таквој срећи нада се око пет хиљада људи у Србији који су тренутно на дијализи

Аутор: Јелена Попадић понедељак, 11.06.2018. у 22:00

Милица са мајком Габријелом која јој је поклонила бубрег (Фото Ј. Попадић)

Милица Пејчић из Суботице већ 23 године живи са трансплантираним бубрегом. За то време у болници је била само једном, и то због повишеног притиска, и живи као сав нормалан свет. Ове зиме отишла је у инвалидску пензију и посветила се унуцима..

– Када сам имала 32 године установљена ми је болест бубрега чији је узрок био непознат. Реч је о подмуклој болести чији се симптоми јаве када је већ касно. Открила сам да сам болесна због прехладе која никако није пролазила. Нажалост, моји бубрези су већ почели да отказују и физички су нестајали – сећа се ова храбра жена.

Милица је имала много више среће него 5.000 пацијената који у Србији тренутно морају да иду на дијализу. Добила је бубрег од мајке Габријеле, а након низа испитивања утврђено је да је мајка одговарајући донор.

– Наравно да сам то урадила без размишљања, јер сам гледала сопствено дете како нестаје. Као и код сваке мајке, жеља да јој помогнем била је јача од страха – наставља причу Габријела док у сали некадашњег хотела „Јадран” у Зобнатици, крај Бачке Тополе, чека да почне традиционални сусрет бубрежних инвалида Војводине.

Захваљујући игри судбине, али и умећу лекара Клиничког центра Србије, Милица је дочекала унуке, а Габријела је постала прабака. Када се Милица разболела њени синови су су имали седам и девет година. Сада су одрасли људи, са породицом.

Нико није могао да очекује да ће Милица успети да се опорави, да настави да ради као рачуновођа и да гаји унуке. Пре трансплантације речено јој је да просечан животни век особе којој је дониран бубрег износи само пет година. Срећом, живот наше саговорнице је показао да цифре, прорачуни и предвиђања понекад ништа не значе.

Зоран Мишковић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине, није имао толико среће. Већ десет године његово име се налази на листи чекања за трансплантацију бубрега. За то време, како каже, звали су га само једном.

– На дијализи сам 14 година. И када бих добио одговарајући бубрег мислим да више не бих био у стању да издржим трансплантацију нити би моје тело прихватило нови орган. Оперисао сам тироидну и паратироидну жлезду, карцином, уградио срчани залистак. Кости су ми крте и врло лако долази до прелома. Све је то последица вишегодишње дијализе – каже Мишковић, који је сву своју енергију усмерио само ка једном циљу, побољшању квалитета живота бубрежних инвалида.

А проблема, како смо чули на поменутом скупу у Зобнатици, има много. Због лоше дијализе, пацијентима страдају крвни судови, јер долази до таложења калцијума и фосфора. Кости постају крте, па нажалост многи бубрежни болесници заврше у инвалидским колицима. Многи лекови који се користе за умањење последица дијализе су прескупи, поготово за људе који су најчешће у инвалидској пензији.

– Недоступни су нам савремени лекови за регулацију нивоа калцијума и фосфора у крви. Месечна доза једног од тих лекова кошта чак 180 евра и готово нико не може да приушти ову терапију. На хируршко одстрањивање тироидне или паратироидне жлезде у Клиничком центру Војводине чека се годинама, а упут за Клинички центар Србије или ВМА немогуће је добити. Ипак, уколико вам комисија одобри ту интервенцију, после се мучите са упутом за контролу. То је врзино коло – упозорава Зоран Мишковић.

На одељењима за дијализу, како каже, постоји милион проблема. У идеалним условима сваки пацијент би могао да иде три пута недељно на дијализу која траје најмање четири или пет сати. У нашим болницама, како каже Мишковић, ова терапија траје много краће, што утиче на квалитет дијализе и одражава се на здравље пацијента. Иако је у Србији око 5.500 пацијената на дијализи, на листама чекања за трансплантацију је само око 670 људи. То је, како каже наш саговорник, у потпуности нереална цифра.

– Један од узрока ове нереалне статистике јесте велики број анализа које пацијенти морају да обаве пре него што буду стављени на листу за трансплантацију. То може да траје годину, две. Тако се губи драгоцено време јер би било идеално обавити трансплантацију пре почетка дијализе или током првих годину, две – речи су нашег саговорника.

О значају трансплантације на скупу бубрежних инвалида одржаном у недељу у Зобнатици говорио је и проф. др Душан Шћепановић, који 12 година живи са поклоњеним срцем. Он је подсетио присутне да предлог новог закона о пресађивању органа чека на усвајање у Скупштини Србије и да је он, у име неколико стручних удружења, упутио примедбе на овај правни акт. Још једном је поновио да наш трансплантациони програм мора да буде ефикасан, транспарентан и праведан. Да држава мора да користи посебан информациони систем како би, укрштајући податке о пацијентима и донаторима, расположиви органи били распоређени на одговарајући начин. Нова законска правила морала би све то да обезбеде, како је нагласио, као што морају прецизно да дефинишу правила у вези са добровољним донаторством органа.

.

http://www.politika.rs/scc/clanak/405364/Novi-zivot-sa-majcinim-bubregom

Милица Пејчић: моја прича

.

.

DiaBloG – 2018

Dijaliza i impotencija

„ O tempora, jos mores!“ (Ciceron, 63.g. p.n.e.)

Dijaliza i impotencija

Poštovani čitaoci,

postoji jedna tema o kojoj se nerado govori, jer navodno niko od nas nema tih problema, mi smo i kao narod, kao nacija, poznati da nikad s tim nismo kuburili, to se uglavnom dešava nekim drugim ljudima, koje mi poznajemo, pa nam ih žao, i eto mi bi da to pitamo, više zbog njih samih i zbog aktuelnosti teme, mada mi Bogu hvala, pa i da kucnemo u drvo, nikakvih problema takvih nemamo, … itd, itd. – uvod je obično ovakav.

Nego eto, dešava se, kad-god malo duže diskutujete sa medicinskim stručnjacima, pogotovo ako je u pitanju neko muško društvo (što najčešće i jeste), ne može se desiti a da neko, makar i kroz šalu, ne pomene ono što je nezaobilazno, ono što sve nas interesuje, ali ne bismo baš lično da priznamo da i sami imamo tu vrstu problema, nego pitamo više onako, usput, u načelu, kako tu stoje stvari, i tako to … više radi edukacije, opšteg znanja i intrigantnosti same teme…

I onda konačno, posle mora snebivanja, petljanja i okolišavanja, neko ipak izreče i te retke reči: vijagra i dijaliza, smemo li i mi to, kako, šta, kada, koliko, je li opasno, šta je najbolje, šta je najmanje štetno, sme li se to, ili možda nešto drugo, gde i kako … – odjednom svi se u uho pretvaraju i ne propuštaju nijednu reč, nijedno slovo.

Eto, tako smo i mi, redakcija ovog sajta, samo za vas, i umesto vas, unakrsno smo ispitali naše dijalizne stručnjake, o temi koja dijalizne pacijente najviše interesuje, iako to nikada nikome neće priznati. Slede dakle, sva moguća pitanja i odgovori na temu „Dijaliza i impotencija“, sve što ste oduvek želeli da znate, a niste smeli ili imali koga da pitate. Ako smo neko pitanje slučajno zaboravili, pišite i saznaćemo i dopisati posebno, ali od sada na dijalizi više ne sme biti tajni. I, zavesa se diže.

 DIJALIZA  i  IMPOTENCIJA

• Da li je impotencija češća u dijaliznih pacijenata nego u njihovih vršnjaka koji nemaju bubrežnu insuficijenciju.

• Jeste.

• U kojoj meri je taj problem izražen kod dijaliznih muškaraca?

• Znatno. Oko 80% ih ima problem sa potencijom. Zavisi i od uzrasta i dijaliznog staža.

• A koliko muškaraca koji nemaju bubrežnu slabost i nisu na dijalizi, boluje od impotencije?

• Posle 40. godine života, oko 50% muškaraca ima probleme sa potencijom.

• Zbog čega je to tako?

• Uzroci su razni: hormonalni poremećaji, lekovi, alkoholizam, stres, neurološke bolesti i bolesti cirkulacije.

• A šta je glavni uzrok seksualnih poremećaja u bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom?

• Uremija. Tačnije, nemogućnost uklanjanja štetnih supstanci iz organizma pacijenta i sledstveno nagomilavanje uremijskih otrova u krvi.

• U kojem stepenu bubrežne slabosti se već pojavljuju problemi sa potencijom?

• To je teško reći, jer pacijenti nerado govore o tome, ali je sigurno da se sa pogoršavanjem bubrežne funkcije pojačavaju i problemi sa potencijom.

• Da li započinjanje dijalize dovodi do poboljšanja, da li se potencija popravlja sa započinjanjem redovnog lečenja hemodijalizama?

• Nedovoljno. Neka mala poboljšanja se uočavaju, ali hemodijaliza sama po sebi dodatno pogoršava seksualne poremećaje.

• Šta je to što u samom postupku hemodijalize pogoršava seksualne poremećaje?

• To su plasticizeri. O tome smo već govorili u tekstu: „Kako-nas-truju-dijalizatorima“ (link). Dijalizni setovi: krvne linije i dijalizatori, puni su štetnih plasticizera, koji tokom HD ulaze u organizam pacijenta i onda prave endokrine poremećaje. To su naročito: Bisfenol A (BPA) i ftalati (DEPH).

• Da li su svi dijalizni setovi u Srbiji puni tih štetnih plasticizera?

• Nisu svi, naravno. Ali, ogromna većina setova za hemodijalizu jeste, preko 90%!!. Ne postoji nijedan propis, tender, nabavka, pravilnik, bilo šta, što bi propisalo da prednost ili uslov, bude nabavka dijaliznih setova bez BPA i ftalata.

• I doktori, medicinari, dijalizna stručna javnost, udruženje nefrologa, nefrološka sekcija srpskog lekarskog društva, sudovi časti lekarske komore, niko se nije usprotivio?, niko nije ustao protiv takve prakse?

• Niko. O tome se ćuti. Nijedno od spomenutih udruženja i pojedinaca, ne sme ili ne želi, ni da progovori o tom problemu.

• A pacijenti? Da li su naši brojni Precdsednici još brojnijih udruženja, uputili bilo kakvo pismo žalbe, protesta, molbe, zahteva za zabranu dijaliznih setova sa štetnim hemikalijama, bilo kome?

• Ne. Ni pacijenti, ni njihovi predstavnici, nikada nisu pokazali ni želju za pominjanjem ovog problema.

• Da li ih neko plaća da ćute o tome, ili se boje od nekog, od neke vlasti, vlade, policije, bolnice, doktora, profesora?

• To vi pacijenti morate sami da utvrdite. Lekarima te hemikalije ne prave štetu, oni sa prozvođačima tih hemikalija imaju poslovno-stručne aranžmane i ne žele to da kvare. U pitanju su prihodi, zarada, novac. Zdravlje drugih ili etika ne mogu biti ispred sopstvene zarade u današnjem sistemu vrednosti.

• Da li je moguće naterati dijalizne centre, Fond zdravstva i ministarstvo zdravlja da prioritet pri snabdevanju dijaliznim materijalom daju setovima bez bisfenola i ftalata, ako je već Evropska agencija preporučila da se za male bebe i dijalizne pacijente ne koriste materijali sa BPA (link)?

• Naravno da je moguće, ali to bi značilo zameriti se nemačkoj firmi, monopolisti, koji u srpskoj dijalizi hara 60 godina.

• A oni nemaju dijalizatore i krvne linije bez BPA i ftalata?

• Nemaju. Bar ih u Srbiji, Republici Srpskoj i okolnim zemljama, nisu nikada pokazali.

• A i što bi ih pokazali, ako ih niko ne tera na to, niko to i ne traži, i ako i sa ovim štetnim hemikalijama drže 80% dijaliznog tržišta, bez ikakvih problema?

• Baš tako. Pitanje je na mestu. Ali, na pogrešnom mestu. Razumete već.

 DIJAGNOSTIKOVANJE  PROBLEMA

• Kako se utvrđuje postojanje impotencije u dijaliznih bolesnika?

• Postoji čitav niz testova, upitnika i merenja, kojima se ovaj problem dijagnostikuje.

• Može li se desiti da je u pitanju samo psihički problem? Kako lekari razlikuju psihičko otkazivanje funkcije muškog polnog organa, usled stresa, npr, straha od neuspeha, napetosti i sličnih opterećenja, od prave organske bolesti?

• Postoji tzv. test NPT, u prevodu to je nešto kao test Noćne Penisne Tvrdoće: ako se tokom sna, kada prestane psihička napetost, registruje spontano stvrdnjavanje odnosno erekcija penisa, onda taj pacijent nema organsku bolest, ili barem ona nije primarni uzrok impotencije. Ako muškarac ni tokom sna nema ni jednu epizodu NPT, onda je uzrok impotencije organska bolest.

• Je li to znači da neko treba da mu nadgleda spolovilo dok spava?

• Ne. Postoji aparatura koja to meri, kontinuirano. Nešto slično kao Holter kontinuirano merenje, ali za volumen, zapreminu, penisa, tokom sna.

• Koliko normalan muškarac ima tih spontanih NPT?

• Oko tri-četiri tokom noći. U fazama najdubljeg sna (REM faza). Zato je za normalnu seksualnu funkciju bitan i kvalitet sna, odmora tokom noći.

• Da li muškarac može da ima te NPT, a da i ne zna za njih, da ih ne primećuje?

• Da. Ali, većina muškaraca ujutro pri buđenju obično uoči tu jednu erekciju (koja prilikom jutarnjeg mokrenja iščezava), pa ih to navodi na (pogrešnu) pomisao da je erekcija reakcija na punu bešiku, a nije.

• Da li je problem impotencije različito izražen na različitim metodima zamene bubrežnih funkcija?

• Da. Na hemodijalizi je nešto malo bolje stanje nego na peritoneumskoj dijalizi. Jedno istraživanje odraslih CAPD bolesnika je pokazalo da 63% njih uopšte nema seksualne odnose, 19% ih ima manje od 2x mesečno, a samo 18% više od 2x mesečno.

• A kod transplantiranih?

• Transplantacija je jedina metoda lečenja bubrežne slabosti koja može dovesti do potpunog oporavka seksualnih funkcija. Impotencija, ili kako se stručno naziva: Erektilna Disfunkcija (ED) može potpuno da iščezne, a libido (seksualna želja) se može u potpunosti povratiti, i reproduktivni hormoni se mogu potpuno normalizovati. Naravno, sve zavisi od dužine trajanja dijaliznog lečenja i pridruženih dodatnih uzroka seksualne disfunkcije.

• Koji su to dodatni uzroci seksualnih poremećaja kod dijaliznih bolesnika?

• Neuropatija, recimo. Dijabetesna ili uremijska neuropatija, ili obe, mešane, posebno ako su zahvatile autonomni nervni sistem, to su oštećenja lokalnih nerava, zbog kojih nema seksualnog uzbuđenja, nema nervnog podsticaja krvnim sudovima, nema podsticaja hormonima, ceo lanac seksualne stimulacije je isprekidan.

• Koji deo autonomnog nervnog sistema je ključan u fiziologiji erekcije?

• Seksualno uzbuđenje i erekcija nastaju usled povećanja aktivnosti parasimpatikusa, smanjenja aktivnosti simpatikusa i usled oslobađanja azot-oksida (hemijska formula: NO) iz endotelnih ćelija krvnih sudova penisa. Azot-oksid (NO) deluje preko cGMP (cikličnog Guanozin-Mono-Phosphata) na održanju erekcije. Prestanak erekcije (uspravljanja i uvećavanja) penisa nastaje kada enzim PDE-5 razgradi cGMP, a taj proces je pod uticajem simpatikusa odnosno noradrenalina.

• Kako se tačno odvija normalna seksualna reakcija kod muškarca?

• Normalna seksualna funkcija kod muškaraca podrazumeva koordinisanu aktivnost između psihičkog, hormonalnog, neurološkog i cirkulacijskog sistema. Seksualni nadražaj na erotske, vizuelne ili slušne stimuluse, ili misaone fantazije, dolazi do centralnog i perifernog nervnog sistema. Periferna jezgra su u kičmenoj moždini, između T-11 i L-2 (XI-og grudnog i II-og lumbalnog pršljena), tu je grudno-slabinski centar za erekciju. Odatle nervni impulsi idu u karlične krvne sudove i preusmeravaju krv u šupljikavo (kavernozno) tkivo penisa. Ako je u pitanju samo lokalna, direktna taktilna stimulacija genitalija, ona dovodi do erekcije preko nervnog centra u S-2 (sakralnoj) regiji kičme. U oba slučaja krv iz arterije hipogastrike pojačano dolazi u penis, ulazi u kavernozna tela i sunđerasto tkivo glansa, a onda se širenjem ovih tela blokira odlazak venske krvi nazad u karlicu, i penis ostaje ukrućen. Iz endotelnih ćelija kavernoznog tkiva oslobađa se Azot-oksid (hemijska formula: NO) koji podstiče relaksaciju i širenje kavernoznih tela, odnosno njihovo prepunjavanje krvlju. NO se formira pod uticajem enzima NO-sintetaze, koja u sadejstvu sa NADPH i kiseonikom pretvara aminokiselinu Arginin u citrulin i Azot-oksid (NO). Preduslovi za erekciju su: normalan dotok krvi, da bi se obezbedio intrakavernozni kiseonik, i dovoljna količina enzima Azot-oksid-sintetaze, koja stvara NO, a on preko cGMP izaziva vazodilataciju (širenje i punjenje) kavernoznih tela. Ciklični GMP će delovati sve dok ga ne razgradi enzim PDE-5 (fosfodiesteraza-pet). Svi lekovi protiv impotencije su u stvari blokatori enzima PDE-5.

• I gde su tu sad hormoni, koja je i kakva njihova uloga?

• Glavni muški hormon je Testosteron. Dokazano je da su erekcije direktno povezane sa pulsativnim lučenjem testosterona iz Lajdigovih ćelija testisa, a na podsticaj hormona iz hipofize GnRH (gonadotropnih) i LH (luteinizirajućih) hormona. Eksperimentalno je dokazano da nedovoljan nivo testosterona dovodi do impotencije, a da nadoknadom testosterona dolazi do vraćanja potencije i povećavanja seksualne želje (libida).

• Osim uremije i neuropatije, koja su druga dodatna stanja koja pogoršavaju impotenciju u dijaliznih bolesnika.

• To su oboljenja krvnih sudova i srca. Ateroskleroza, na primer. Ne retko, jedan pacijent može imati više uzroka seksualne disfunkcije: dijalizni je bolesnik, ima diabetes, neuropatiju, angiopatiju (bolest krvnih sudova), bolest srca, anksiozno-depresivna stanja, alkoholizam i hormonske poremećaje. Tada je teško utvrditi šta mu više doprinosi gubitku seksualnih funkcija.

• Da li to znači da pojedinac sa impotencijom treba da ide na neki konzilijum ili pred ceo tim stručnjaka različitih specijalnosti i svi da mu pojedinačno daju svoje nalaze i terapiju?

• Ne. Impotencijom se bave uglavnom urolozi (seksolozi, androlozi). Ali i oni su dužni da pacijentu provere endokrine funkcije, nivoe polnih hormona u krvi, nivo tireoidnih hormona, i ostale potencijalne uzroke ili pridružena stanja.

• Zar ima još nekih uzroka impotencije, zar niste do sada sve pomenuli?

• Ima ih naravno, mnogo više od pomenutih. Osim diabetesa, hipertenzije, psihičkih i kardiovaskularnih oboljenja, hipertireoze i hipotireoze, gojaznosti, dislipidemije, pušenja, alkoholizma, medikamenata, tu su i sistemska skleroza (skleroderma), Pejronijeva bolest, neki operativni zahvati i terapije, kao npr. prostatektomija, brahiterapija i slično.

• Kako onda izgleda dijagnostikovanje problema sa impotencijom, koji je redosled postupaka.

• Kao i u većini drugih pregleda, počinje se sa razgovorom, anamnezom o problemu. Npr, ako je neko i pre dijalize imao problema sa potencijom, onda su tu verovatniji drugi (nedijalizni) uzroci. Znači, urolog mora da proceni treba li mu i mišljenje psihologa i/ili psihijatra za tog pacijenta, itd, itd. Ako neko ima i inkontinentnu bešiku, onda to već upućuje na neuropatiju kao uzrok ED, ili možda neku povredu kičme. Ako neko ima ishemijske promene na stopalima, onda će uzroci impotencije verovatno biti vaskularni, a ne dijalizni, itd, itd. Lekar uvek mora da proveri i šta pacijent uzima od lekova, pošto mnogi lekovi dovode do impotencije ili je pojačavaju.

• Koji su to lekovi koji izazivaju ili pogoršavaju impotenciju?

• To su najčešće najčešće lekovi za regulaciju krvnog pritiska i rada srca: beta-blokatori (link) i lekovi protiv depresije (inhibitori preuzimanja serotonina, triciklički antidepresivi: (link), te opijatski analgetici, diuretici spironolakton i tiazidi, antihipertenzivi alfa-blokatori simpatikusa: klonidin, gvanetidin, metildopa, zatim antiulkusni lek cimetidin (ranitidin i famotidin, ne), antimikotik: ketokonazol, itd, itd. Nasuprot navedenim lekovima, neki antihipertenzivi, kao alfa-adrenergički blokator: doxazosin (link), čak poboljšava potenciju i libido.

• Šta posle anamneze, verovatno sledi klasičan urološki pregled?

• Da. Lekar mora da proveri da li su testisi normalne veličine i građe, jer, npr. mali i nerazvijeni testisi znače primarni hipogonadizam, odnosno isključuju dijalizu kao uzrok ED, zatim sledi provera penisa, prostate i ostalih sekundarnih seksualnih odlika muškarca. Skorašnja radikalna prostatektomija može biti uzrok ED, kao i naglo nastala trauma (povreda) urogenitalnog sistema muškarca.

• Koje sve nalaze će nam tražiti urolog koji se bavi lečenjem seksualne disfunkcije?

• Nivo testosterona u krvi, prolaktina, HCG (humani horionski gonadotropin), LH (luteinizirajući hormon), FSH (folikulo-stimulirajući hormon), estrogen, estradiol, spermogram, nekada i spermokulturu, urinokulturu sa antibiogramom (kod očuvane direze), zatim T3, T4, TSH, Fe/TIBC, Zn, 25(OH)D3/PTH, KKS, biohemizam, PSA, tumor-markere, itd, itd.

• I kakvi su najčešći nalazi tih testova kod dijaliznih bolesnika?

• Testosteron, muški polni hormon (kojeg proizvode testisi) je najčešće snižen. I ukupni i slobodni testosteron su u uremiji sniženi, a na davanje HCG testosteronski odgovor je ili subnormalan ili odložen. Nasuprot tome, ukupni nivoi estrogena su obično malo povišeni, iako je nivo estradiola normalan. Koncentracija LH je u uremiji povišena, što je posledica nižeg nivoa (kontraregulatornog) testosterona. FSH je takođe povišen, opet zbog nižeg testosterona i inhibina, hormona iz Sertolijevih ćelija testisa. GnRH i LHrH se uklanjaju preko bubrega, pa su u bubrežnoj insuficijenciji moguće njihove različite varijacije, ali ako na primenu Klomifena dolazi do porasta GnRH i LH, onda se smatra da je gonadotropinska rezerva normalna. Hormon Prolaktin je povišen kod svih uremičara.

• Zašto je Prolaktin povišen i šta on izaziva?

• Prolaktin je, kako mu i samo ime kaže, hormon koji podstiče stvaranje mleka (pro-laktacija, znači: za-dojenje). On direktno smanjuje nivo polnih hormona, testosterona i LH. Kod muškaraca dovodi do povećanja grudi (ginekomastije), impotencije i steriliteta. Prolaktin je povišen zbog smanjenog uklanjanja preko bubrega, zbog niskog nivoa polnih hormona i zbog povećanog podsticanja na sekreciju. Lek Bromokriptin kojim se nivo Prolaktina može smanjiti i na normalu, opet neće dovesti do prestanka impotencije ili povećanja libida, a nuspojave u smislu mučnine i hipotenzije su mu česte. U tom smislu su lekovi: lizurid i kabergolin, bolje varijante.

• Da li dijalizna anemija doprinosi impotenciji?

• Da. Primena eritropoetina, gvožđa i drugih hematinika, koriguje i anemiju i impotenciju, tj. EpO podstiče i potentnost i porast broja eritrocita.

 LEČENJE  IMPOTENCIJE

• Šta su ciljevi lečenja poremećaja seksualne funkcije u muškaraca?

• Ciljevi su uspostavljanje održive erekcije, poboljšanje neurohormonalnih sprega i povećanje seksualne želje.

• Kad i kako je zapravo počela revolucija u lečenju erektilne disfunkcije, kako je otkrivena Viagra?

• Kao i većina velikih otkrića i Viagra je otkrivena slučajno. Sildenafil (supstanca UK-92480) je sintetizovana u farmaceutskoj kompaniji „Pfizer“ u mestu zvanom Sandwich, u grofoviji Kent, u Engleskoj, a za pokušaj lečenja visokog krvnog pritiska (hipertenzije), angine pektoris i ishemijske bolesti srca. Međutim prva ispitivanja na dobrovoljcima u Morriston bolnici u Swansea-ju, su pokazala skroman efekat za planiranu namenu – pacijentima je taj lek nedovoljno smanjivao bol u grudima, nedovoljno je obarao krvni pritisak, i taman su šefovi hteli da odustanu od daljeg ispitivanja, kad su počele da stižu prijave o nuspojavama (neželjenim delovanjima) tog leka: mnogi su pacijenti imali nuspojave u vidu značajne erekcije penisa. Umesto širenja krvnih sudova u srcu i vitalnim organima, sildenafil citrat je povećavao dotok krvi u penis. „Pfizer“ se, pametno, odmah odlučio za prenamenu, pa je lek 1996. patentiran i registrovan (1998) za lečenje erektilne disfunkcije. Već 2008. godine doneo je firmi zaradu od 1,934 milijarde dolara i postao najkopiraniji lek u istoriji farmacije.

• Kada je patent istekao, kada se pojavila legalna konkurencija i koji su glavni konkurenti?

• Fajzerov patent je istekao u EU 23.06.2013., bila su mnoga suđenja i pre i posle toga, oko prava na prodaju leka za ED (erektilnu disfunkciju) pod tim imenom, ali kao Sildenafil citrat (hemijsko ime) lek je od 2013. mnogo dostupniji, a cena mu je pala za oko 86%. Hemijska formula sildenafila je C22H30N6O4S. Glavni konkurenti su mu lekovi iz iste grupe Tadalafil (Cialis^®) i Vardenafil (Levitra^®).

• Da li se ti lekovi mogu dobiti samo na lekarski recept?

• To bi bilo najispravnije. Ali, u praksi se nabavljaju na razne načine, uključujući i dostavu kurirom, preko interneta, emailom, kupuju se i u slobodnoj prodaji, i na crnom tržištu, svakako.

• Koji je mehanizam dejstva tih lekova?

• To su PDE5-inhibitori. Inhibitori enzima fosfodiesteraze-5. Inhibicijom PDE5 enzima dolazi do povećanja cGMP (ciklični Guanozin-Mono-Phosphat) u kavernoznom (šupljikavom) tkivu penisa, a cGMP izaziva povećan priliv i zadržavanje krvi, dakle erekciju.

• Da li će do erekcije doći i samim uzimanjem tablete, bez spoljne stimulacije?

• Ne. Za ispoljavanje efekata lekova inhibitora PDE5 neophodna je spoljna stimulacija, odnosno seksualno uzbuđivanje.

• Ali, rekli ste da je efekat sildenafila otkriven slučajno, kao nuspojava leka za anginu pektoris, dakle nije bilo stimulacije?

• U fazi ispitivanja testiraju se različite doze leka, a drugo, nigde nije rečeno da ispitanici nisu imali redovne životne kontakte.

• Postoji prilično raširena priča da je uzimanje lekova iz te grupe povezano sa nastajanjem infarkta miokarda. Da li je ta opasnost zaista realna, ili je to pokušaj zdravstva da privoli korisnike na lekarske preglede pre propisivanja tih lekova?

• Opasnost od nastanka infarkta miokarda i nagle srčane smrti je realna. Pre svega treba reći da je i sama seksualna aktivnost faktor rizika za nastanak infarkta miokarda ili mozga. Tako da je teško u eksperimentima dokazati da li su te posledice bile vezane za lek ili za fizička naprezanja pri seksualnim aktivnostima.

• U kojoj je meri seks opasan za srce? Šta se u stvari dešava sa organizmom tokom seksa?

• Tokom seksa krvni pritisak kod muškarca raste za dodatnih 80/50 mmHg, puls mu se ubrzava do 140-180 otkucaja u minuti, volumen udisaja mu se povećava za duplo, mišićna aktivnost je jednaka onoj pri kopanju kanala. Uz svo to opterećenje dodajte i dejstva neke hemikalije koja se uzima u cilju podsticanja tih promena.

• Ipak, u velikom delu muške populacije vlada svest da je to rizik koji vredi prihvatiti, čuvena je ona pošalica: „Bolje da umrem kao muškarac, nego kao seronja“ (od Klostridije, npr)?

• Vicevi i služe da se ljudi razonode ili uteše. Niko pametan neće rizikovati život ako zna da bi tim aktivnostima mogao kod sebe izazvati trajni invaliditet ili smrt.

• Dobro, ali valjda se moglo utvrditi da li Sildenafil i slični lekovi smanjuju protok krvi kroz srčani mišić, dok usmeravaju cirkulaciju u polni organ?

• Ne, tako nešto nije potvrđeno. U bolesnika sa stabilnom anginom pektoris koji ne uzimaju nitrate, Sildenafil nije smanjivao protok krvi kroz srčane krvne sudove, ali je imao negativne posledice kod pacijenata sa opstruktivnom kardiomiopatijom i za njih ostaje kontraindikovana primena Sildenafila.

• Da li se dijaliznim pacijentima preporučuju neke poze, kao manje rizične za nastanak komplikacija kao što su infarkti?

• Postoje neka ispitivanja koja su pokazala da kada je muškarac dole, a žena gore, da je to manje opterećenje za srce, ali to su diskutabilni nalazi. Redovni bračni seks obično ne izaziva enormna opterećenja kardiovaskularnog sistema, kao neke avanture i samopotvrđivanja. Veliku ulogu u tome imaju i psihička stanja. Što se tiče poza za transplantirane bolesnike, oni zaista trebaju izbegavati poze pri kojima bi direktno izložili transplantat pritisku ili povređivanju. Jer, transplantirani bubreg je spreda, iznad bešike, i prilično je izložen spoljnim povredama.

• U većini uputstava za lekove piše: ne primenjivati kod teške insuficijencije jetre ili bubrega?

• Da. To farmaceutske kompanije uvek rade da bi se zaštitile od eventualnih zahteva za nadoknadu štete. Po njihovom viđenju stvari, oni nikada ne mogu biti odgovorni, jer su naveli sve moguće nuspojave, a na kraju su stavili i ono: „O indikacijama, merama opreza i kontraindikacijama, konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom“. Dakle, nikada nije do njih.

• Smeju li onda dijalizni pacijenti da koriste lekove za lečenje impotencije i koje? Kakva su iskustva sa primenom ovih lekova u dijaliznih pacijenata?

• Smeju, naravno, uz oprez.

 SILDENAFIL (Viagra^®, Revatio^®, itd).

• Da li je Sildenafil ostao lek prvog izbora pri započinjanju lečenja impotencije?

• Da, Sildenafil se često koristi kao prvi lek u pokušaju lečenja impotencije. Bez obzira da li je ista uzrokovana psihogenim, neurološkim ili vaskularnim problemima. Sildenafil je prvi otkriveni PDE5-inhibitor, i često se terapija impotencije počinje upravo s njim, jer su i bezbednosna iskustva s njim najduža. Kaže se da je to mala plava pilula koja je promenila svet. Često je nazivaju i „Vitamin-V“

• Kakva su iskustva sa primenom Sildenafila u dijaliznih bolesnika?

• Sildenafil se uspešno primenjuje i u lečenju impotencije u bolesnika na hemodijalizi i u bolesnika na peritonealnoj dijalizi, kao i u bolesnika sa transplantiranim bubregom. U dosadašnjim kliničkim ispitivanjima Sildenafil je pokazao veliku efikasnost (86% poboljšanje) od lažnog (placebo) leka u kontrolnoj grupi (9,5% poboljšanje). I pacijenti su ga relativno dobro podnosili. Ipak, treba navesti da su iz ispitivanja bili isključeni rizični pacijenti.

• Koji su to rizični pacijenti?

• Isključeni su bili pacijenti stariji od 70 godina, pacijenti koji uzimaju nitrate (nitroglicerin), koji imaju cirozu jetre, diabetes mellitus, anginu pektoris, skorašnji infarkt mozga ili miokarda.

• Da li se Sildenafil uklanja hemodijalizom?

• Ne. Studije su pokazale da se Sildenafil ne detektuje u dijaliznoj tečnosti, ali je jasna preporuka da se i ne uzima pre hemodijalize.

• Zbog mogućeg nastanka hipotenzije (pada krvnog pritiska)?

• Da. Sam Sildenafil obara krvni pritisak za oko 8 mmHg, što i nije tako mnogo (i ne oseti se), ali u kombinaciji sa ultrafiltracijom, odnosno dijalizom, ili sa nitratima, to može biti mnogo veće obaranje krvnog pritiska. A i nema logike uzimati ga pre HD, nego samo u fazi pripremanja za seksualni čin. A to se obično dešava u nedijalizne dane.

• Za koliko Sildenafil obori krvni pritisak kada je u kombinaciji sa nitratima?

• Sildenafil u kombinaciji sa nitratima može dovesti do teške hipotenzije i do vrednosti 50/25 mmHg, kada su neophodne i mere reanimacije.

• Koja doza je testirana na dijaliznim bolesnicima?

• Standardna, 50 mg. Mada se po većini preporuka dijaliznim pacijentima savetuje da počnu sa 25 mg, pa ako bude nedovoljno, a bezopasno, da dalje postepeno povećavaju na 50 ili više (do 100) mg.

• Kako i kada treba uzeti Sildenafil i koliko mu traje delovanje?

• Sildenafil se uzima 60 minuta pre planiranog seksualnog odnosa, uzima se na prazan stomak. Dejstvo leka traje do 4 časa od uzimanja. Kod pacijenata sa manje izraženom impotencijom dejstvo leka može trajati i do 8 ili 12 časova od uzimanja tablete.

• Koji dijalizni pacijenti ne smeju uzimati Sildenafil, nikako?

• Oni koji u terapiji imaju nitrate (Monizol, Nitroglicerin i slične lekove), bez obzira da li nitrate uzimaju povremeno ili redovno.

• Šta ako pacijent nije nikada koristio nitrate, ali posle uzimanja Sildenafila dobije bolove u grudima i lekar mu propiše nitrate?

• Ne sme uzimati te nitrate dok ne prođu 24 časa od uzimanja Sildenafila, a za bolesnike sa bubrežnom ili jetrenom insuficijencijom i duže.

• Da li je uzimanjem Sildenafila uspeh zagarantovan kod svih slučajeva impotencije?

• Ne. Postoje pacijenti sa uznapredovalim organskim poremećajima, na primer osobe sa komplikacijama dijabetesa, gde je Sildenafil pokazao uspeh u samo 56% slučajeva.

• Sa kojim se lekovima Sildenafil ne sme uzimati?

• Sildenafil se ne sme uzimati sa lekovima koji blokiraju enzime (CYP3A4) jetre, kao što su: eritromicin, ketokonazol, itrakonazol, inhibitori proteaza ili čak sok od grejpfruta.

• Koja su još neželjena dejstva Sildenafila, osim obaranja krvnog pritiska?

• Neželjena dejstva koja mogu nastati zbog Sildenafila su: smetnje vida (inhibicija PDE6, u retini), one su obično reverzibilne posle prestanka dejstva leka, smetnje sluha ili nagluvost, koja je takođe najčešće privremena. Ostale nuspojave su vezane za širenje krvnih sudova: glavobolja, nesvestica, crvenilo lica, rinitis, smetnje vida i sinkopa.

• Šta se dešava ako mladi i zdravi ljudi uzimaju inhibitore PDE5 u rekreativne svrhe, radi poboljšanja svojih seksualnih sposobnosti?

• Nažalost, to se često dešava. Mlade i zdrave osobe, studenti, lica koja nemaju problema sa impotencijom, uzimaju PDE5-inhibitore radi skraćenja post-ejakulatorne pauze i radi postizanja većeg broja penetracija. Međutim, čak i kod tako mladih i zdravih osoba dešavale su se posledice u vidu moždanog udara zbog visokih doza PDE5 inhibitora.

• Znači, ni za mlade i zdrave muškarce lekovi iz grupe PDE5-inhibitora nisu bezbedni?

• Uzimanjem PDE5-inhibitora mladi postaju sve manje zdravi i sve manje muškarci. Gube svoje samopouzdanje, ulaze u psihičke probleme, manje su im izražene seksualne odlike muškarca. A o težim incidentima i da ne govorimo.

 VARDENAFIL     (Levitra^®, Staxin™, Vivanza^®, itd)

• Sledeći lek iz grupe inhibotora PDE5 je Vardenafil. Koje su specifičnosti vezane za Vardenafil, u odnosu na druge PDE5 inhibitore?

• Vardenafil je po svemu sličan Sildenafilu, po indikacijama, nuspojavama, efikasnosti i dužini dejstva, razlikuju se samo po dozama: doze za Vardenafil su 10 i 20 mg, koliko i imaju pojedinačne tablete.

• Započinje se sa dozom od 10 mg, jedan čas pre planiranog odnosa?

• Da. S tim da se u slučaju uzimanja nekih lekova koji usporavaju uklanjanje vardenafila (alfa-blokatori), efekat može postići i sa dozom od 5 ili čak 2,5 mg.

• Alfa-blokatori su lekovi za lečenje hipertenzije, visokog krvnog pritiska?

• I hipertenzije i hipertrofije prostate, na primer. Ti lekovi u kombinaciji sa PDE5-inhibitorima mogu dovesti do jačeg pada krvnog pritiska.

• Nuspojave Vardenafila su kompletno iste kao kod Sildenafila?

• Ne, vardenafil ne izaziva smetnje vida. Ali, kod nekih pacijenata je izazivao blago produženje QT intervala na EKG-u (usporenje srčanih kontrakcija).

• Gubitak sluha se može desiti i kod Vardenafila, kao i kod svih ostalih PDE5-inhibitora?

• Da. Najčešće je to prolazna nuspojava. Nema podataka o dugoročnim efektima na sluh.

• Ni vardenafil se ne sme uzimati u kombinaciji sa nitratima?

• Ne, naravno. Ni u kom slučaju.

 TADALAFIL     (Cialis^®, Adcirca^®, itd).

• Tadalafil je poznat samo po najdužem periodu delovanja?

• Da. Tadalafil je PDE5-inhibitor koji ima najduži period delovanja. Čak i do 48 časova. Mada pacijenti sa potpunom impotencijom posle jedne tablete mogu očekivati njeno dejstvo do 36 sati od uzimanja.

• Da li to znači da je u onom ključnom periodu, 1 čas posle uzimanja leka, odnosno tokom konkretne seksualne aktivnosti, njegovo dejstvo slabije u odnosu na Sildenafil, koji traje kraće, ali možda i jače?

• Ne, nema dokaza da je Sildenafil efikasniji lek od Tadalafila. Dosadašnje studije to nisu pokazale. Dejstvo Tadalafila počinje posle 16 minuta od uzimanja i traje do 36 sati.

• Ipak, to produženo delovanje, da li je to prednost u odnosu na prethodne lekove ili mana?

• Zavisi od planiranih aktivnosti pacijenta i od eventualnih nuspojava. Tadalafil omogućava više spontanosti u ponašanju. Ako se planira višednevna seksualna aktivnost onda je Tadalafil lek izbora, međutim, ako na njega pacijent reaguje nuspojavama, onda je to problem, jer će i nuspojave trajati duže.

• Da li je kontraindikovano uzeti Tadalafil i imati samo jedan seksualni odnos u 3 dana koliko traje dejstvo ovog leka?

• Nije kontraindikovano, jer bez spoljnjeg nadražaja lek neće delovati, ali ostaje pitanje svrsishodnosti i eventualnih nuspojava.

• Koje su nuspojave koje izaziva Tadalafil?

• Slične kao i kod ostalih PDE5-inhibitora: glavobolja, dispepsija, nesvestica, zujanje u ušima, gubitak sluha, crvenilo lica, bol u leđima, rinitis, pad krvnog pritiska, itd. Ali, Tadalafil ne izaziva smetnje vida, plavi vid i slične nuspojave na očima.

• Šta ako pacijent uzme i koju čašicu alkohola, ipak 2 dana je 2 dana …?

• Ne preporučuje se, jer alkohol u kombinaciji sa tadalafilom može pojačati pad krvnog pritiska, do kojeg alkohol i inače dovodi. Mada, kažu da se to dešava tek posle treće čašice …

• Opa, da li je to u vezi alkohola specifičnost koja važi samo za Tadalafil, a ne i za ostale PDE5-inhibitore?

• Da. U uputstvu za tadalafil jasno stoji da uzimanje alkohola i masne hrane, ne utiče na resorpciju ovog leka.

• Ako neko želi kontinuirano rešenje svog problema, može li npr. umesto 20 mg Tadalafila svaka 3 dana, da uzima recimo 2,5 mg Tadalafila svakog dana? Manje doze, ali stalno? U narodu postoji vic da te male doze služe samo da čovek ne piša po cipelama?

• Ne, postoje i pokušaji sa dnevnim uzimanjem malih doza (2,5-5 mg Tadalafila), ali ostaje da se vidi kakvi će biti dugoročni rezultati. U dijaliznih bolesnika još nema iskustava sa dnevnim uzimanjem tadalafila.

• Šta doktori preporučuju, koji od PDE5-inhibitora je najbolji, šta doktori uzimaju?

• Svi veliki svetski vodiči u lečenju impotencije preporučuju da se izbor leka prepusti pacijentu, zavisno od njegovih preferenci, cene koštanja, načina korištenja i potencijalnih nuspojava. Nijedan medicinski propis nije odredio jedan lek kao lek izbora za sve pacijente.

 TESTOSTERON  (Android^®, Methitest™, Testred^®, itd).

• Kada, kako i kome se daje testosteron u terapiji impotencije?

• Testosteron se može dati pacijentima koji imaju niske vrednosti (<280 ng/dL ili 10 nmol/L) ovog hormona u krvi. Daje se kao monoterapija, ali se može dati i u kombinaciji sa nekim od PDE5-inhibitora. Doze su oko 5 mg/dan do postizanja nivoa od 400 ng/dL.

• Koje su prednosti, a koje nuspojave primene testosterona?

• Testosteron poboljšava funkciju mišića, gustinu kostiju, anemiju, pamćenje, vedrinu, itd., a nuspojave su mu: podstiče nastanak hiperplazije i karcinoma prostate, hipertenziju, eritrocitozu, trombozu, infarkte, prijapizam, masnoće u krvi i akne.

• Kakvi su rezultati kod dijaliznih bolesnika, kada im se daje sam testosteron?

• Nažalost, skromni. I posle normalizovanja nivoa testosterona u cirkulaciji, i sledstvenog smanjenja nivoa GnRH i LH, kod dijaliznih pacijenata opet ne dolazi do značajnijeg povećanja libida i poboljšanja potencije.

• Da li to znači da testosteron uopšte i ne treba davati dijaliznim bolesnicima?

• Ne. Testosteron treba davati i dijaliznim bolesnicima ako imaju niske vrednosti tog hormona u krvi. Znači, uvek treba pokušati rešiti problem nadoknađivanjem, ali ako taj pokušaj ne da rezultate, onda je potrebno preći na sledeći terapijski postupak.

• Sledeće je dodavanje nekog od PDE5-inhibitora uz testosteron?

• Da. Ali i pre testosterona treba pokušati sa nadoknadom cinka.

 CINK    (Cink-glukonat)

• Zašto se u lečenju impotencije koristi Cink? Koja je njegova uloga.

• Cink je neophodan za sintezu Testosterona, za povećanje broja i pokretljivosti spermatozoida.

• Imaju li dijalizni pacijenti nedostatak Cinka i da li davanje preparata Cinka može poboljšati potenciju u dijaliznih bolesnika kao u zdravih osoba?

• Tačno je da se u dijaliznih bolesnika često otkrije nedostatak cinka, ali u kojoj meri je i on doprineo problemu impotencije teško je reći. Dijalizni pacijenti imaju manjak Cinka zbog stroge dijete, zbog loše resorpcije, kao i zbog gubitaka cinka dijalizom.

• Zar nije dovoljno normalizovati pacijentu nivo Cinka u krvi i proveriti ima li poboljšanja?

• Ispostavlja se da nije. Naime, kontrolom nivoa Cinka u cirkulaciji teško je ustvrditi da postoji manjak Cinka u organizmu. Metabolizam cinka je, na neki način, vrlo sličan metabolizmu Gvožđa odnosno Željeza (Fe).

• Svejedno, ako na niske vrednosti Cinka u krvi dodajemo preparate Cinka, hoće li doći do poboljšanja potencije u dijaliznih bolesnika?

• Da, u izvesnoj meri. Nadoknadom Cinka dolazi čak i do normalizacije nivoa Testosterona i sledstvenog snižavanja GnRH i LH, a potencija, libido i kvalitet sperme se popravljaju. Ali, u kojoj meri je to efekat Cinka, a u kojoj meri samog Testosterona, za čije je stvaranje Cink neophodan, teško je reći.

 VITAMIN E

• U jednom našem dijaliznom centru, nefrolog je svim dijaliznim pacijentima, propisivao i male doze vitamina E, tj. jednu tabletu tokoferol-acetata od 10 mg (20 IU) dnevno. Svima. Pored uobičajenih B i C vitamina, koje daju i drugi centri. U koje svrhe se daje vitamin E?

• Vitaminu E se pripisuju mnoga svojstva. On je antioksidans, štiti ćelije od oksidacije i destrukcije (uklanja slobodne radikale kiseonika), usporava aterosklerozu, smanjuje kardiovaskularna oboljenja, usporava demenciju, poboljšava metabolizam masti, deluje antikancerogeno i protivupalno, smanjuje tromboze i agregacije trombocita (podstiče krvarenja), itd. ali većina tih dejstava su skromna ili preventivna. Tako se neka od tih svojstava pripisuju i korenu biljke Žensen-ginseng i preparatima kao što su omega-3 masne kiseline, itd. Neki lekari propisuju dijaliznim pacijentima (naročito onim pothranjenima) i karnitin, dekadurabolin i slične anabolike, ali u terapiji ED, posle otkrića PDE5-inhibitora, njihova primena opada.

• Ali primena vitamina E nema ni štetnih efekata?

• Kod nas su oralni preparati vitamina E od 100 mg (8x veći od dnevnih potreba) i zato je verovatno previše uzimati ih svakodnevno.

• Da li dijaliziranje sa dijalizatorima čije su membrane obložene vitaminom E poboljšava potenciju?

• Za sada se zna da primena tih membrana ima antioksidativni, antiinflamatorni, antianemijski efekat, poboljšava delovanje eritropoetina, smanjuje intradijaliznu hipotenziju, produkte uznapredovale glikozilacije, itd, … ali, da li će poboljšati i potenciju, to treba pitati pacijente u Srbiji koji su već počeli da se dijaliziraju na ovim dijalizatorima.

• Da pitamo pacijente ili njihove partnerke?

• Obe grupe.

 PREPARATI ZA LOKALNU PRIMENU

• Zar nijedan od ovih lekova ne može da se napravi u obliku masti, gela ili tečnosti za lokalnu primenu, a da bi se izbegli uticaji na ceo organizam, odnosno da bi se izbegle opasne nuspojave?

• U grupi lekova PDE5-inhibitora, nema preperata za lokalnu primenu. Ali ima dosta drugih lekova koji se daju lokalno u cilju rešavanja problema sa potencijom.

• Koji su to lekovi?

• Postoje lekovi iz grupe prostaglandina (Alprostadil, na primer), koji se daju injekcijom direktno u šupljikavo telo penisa i omogućavaju normalan seksualni odnos, posle par minuta od ubrizgavanja. Takva je npr. i kombinacija: Alprostadil+Papaverin+Fentolamin (Tri-mix).

• Ipak, injekcija u tako osetljiv organ, to mora biti bolno, kome to uopšte može biti privlačno?

• To su male injekcije, poput insulinskih, ali za one koji ne vole injekcije postoje posebni tanki aplikatori za unošenje tog leka kroz mokraćnu cev, a efekat na penis bude isti.

• Onako kako su se nekada nabijale puške sa barutom, od vrha?

• No comment.

• Koje su nuspojave ubacivanja prostaglandina u muški polni organ?

• Prostaglandini izazivaju vazodilataciju (širenje krvnih sudova) i sprečavaju agregaciju trombocita, dakle ometaju zgrušavanje (trombozu). Nuspojave terapije su bol, krvarenje i prijapizam (produžena, neželjena i bolna erekcija).

• S obzirom na davanje heparina tokom dijalize i sklonost krvarenju zbog recimo aspirina ili Farina, da li je uopšte indikovano primenjivati injekcije prostaglandina u lečenju dijalizne impotencije?

• Opšta zabrana ne postoji, ali zaista je potreban veliki oprez. Naročito kod pacijenata sa niskim brojem trombocita.

• U medijima je bilo tekstova o nekim sprejevima sa heparinom, o nekim mastima ili gelovima koji se mogu utrljavati …?

• To su sve paramedicinska sredstva, neispitana, neproverena, neefikasna, a često i lažna i štetna, jer sadrže velike količine neispitanih i štetnih supstanci.

• Znači, od lokalnih preparata, treba dići ruke?

• Ne, zašto? Postoje vakuum-aparati za lokalnu primenu. Oni su sada, u doba Vijagre, malo manje popularni, ali i dalje se preporučuju i propisuju i uglavnom su bezopasni. Nemaju nikakve sistemske efekte.

 PSIHOTERAPIJA

• Šta ako se ispitivanjem uzroka impotencije utvrdi da je ona na psihičkoj bazi?

• Jednostavno je, pacijentu se objasni da on nema organsku bolest i eventualno se usmeri ka psihologu ili psihijatru.

• Ne postoje neki psiho-medikamenti za otklanjanje tih smetnji?

• Daju se određeni antidepresivi i drugi lekovi, ali učinak tih lekova u dijaliznih bolesnika nije poznat.

• Postoje li i kombinacije uzroka impotencije, i organski problemi i psihički problemi?

• Da, to se često viđa. Recimo, strah da će seks izazvati neku srčanu komplikaciju, to jednako ometa seksualnu aktivnost kao i postojeće organsko oboljenje.

• Da li vam je poznat onaj vic, kad pacijent pre odstranjivanja jednog bubrega pita hirurga da li će posle operacije moći imati seks, a hirurg mu kaže: „Naravno da hoćete“. „E, super – kaže pacijent – Pošto do sada nisam mogao.“

• To je vic, ali teoretski je moguće da neki tumor blokira centre za erekciju.

• Nekada se kao lek za poboljšanje potencije pominjao Johimbin. Da li se taj lek još uvek koristi u te svrhe?

• Yohimbin hydrochlorid je alfa-adrenergički blokator (lek iz grupe antihipertenziva), sa skromnim efektom da bi se mogao koristiti za potpunu impotenciju, ali se još uvek primenjuje u lečenju psihogene impotencije.

• A šta je zapravo „španska mušica“.

• To je glupost. Izmišljotina.

 PROMENA NAČINA ŽIVOTA

• Fitnes i zdravlje? Da li se zdravijim načinom života može povratiti potencija?

• Poboljšati se može sigurno, a da li se može potpuno povratiti zavisi od težine bolesti.

• Šta savetujete u tom pogledu, i posebno za dijalizne pacijente?

• Pre svega kvalitetne hemodijalize, tačnije hemodijafiltracije, sa dijalizatorima bez toksičnih plasticizera: BPA i ftalata, na primer (link). Kod nas postoje firme koje proizvode takve dijalizatore i takve linije, ali to od njih ne traže ni bolnice, ni država, ni pacijenti.

• Dobro, a izvan same dijalize, neka hrana recimo, ima dosta tekstova o tome da neke namirnice deluju kao afrodizijaci?

• Pre svega pacijenti treba da se orijentišu na prestanak pušenja, izbegavanje alkohola, smanjenje gojaznosti, redovno vežbanje, adekvatno spavanje i odmaranje, regulisanje anemijskog sindroma, šećera u krvi i krvnog pritiska, regulisanje nivoa Gvožđa i Cinka u organizmu, pa tek onda da traže specifične vrste hrane.

• Da li je tačno da vožnja bicikla dovodi do impotencije i steriliteta?

• To su gluposti. Tačno je da ekstremno snažno i dugotrajno pritiskanje perinealne i pudendalne regije slabi cirkulaciju i inervaciju u genitalijama, ali to je problem lošeg sedla, odnosno sedišta, i nemilosrdnih treninga. Danas međutim, postoje anatomski oblikovana sedišta sa kanalom koji ne ometa cirkulaciju u genitalnoj regiji, a umerena vožnja, u rekreativne svrhe, sigurno neće dovesti do impotencije i steriliteta.

• Postoji li ženska verzija ovih PDE5-inhibitora i sličnih lekova?

• Ne. Nije dokazano ikakvo korisno dejstvo ovih lekova kod žena.

• Zlobnici kažu da je to zbog toga što se ženama glavni seksualni organ nalazi između ušiju, a ne između butina, kao kod muškarca?

• To nije tema. Ali, PDE5-inhibitori se primenjuju i za lečenje nekih drugih oboljenja, kao što je na primer, plućna hipertenzija.

• Posle svega, šta bi po vašem mišljenju bila najbolja metoda lečenja impotencije u dijaliznih bolesnika?

• Transplantacija bubrega.

 

.

.

.

DiaBloG – ST

 

.

.

.