Gvožđe, Transferin, Feritin – kako ih regulisati i zašto su nam uopšte bitni – I deo

Evo, za svoje verne sledbenike DiaBloG donosi nova stručna razjašnjenja: sve što ste oduvek želeli da znate o gvožđu, a niste znali ili imali koga da pitate!

 Gvožđe, Transferin, Feritin – kako ih regulisati i zašto su nam uopšte bitni

originalni tekst doktora iz našeg Stručnog Tima:

Gvožđe ili Željezo, (latinski: Ferrum), u hemiji se označava sa Fe, je veoma bitno za život svakog živog bića.

Zašto je gvožđe bitno?

Gvožđe je bitno jer je ono suštinski (esencijalni) element svih živih ćelija.

Fe je sastavni deo mnogih važnih proteina: na primer hemoglobina (najvažnije belančevine crvenih krvnih zrnaca), mioglobina (proteina koji je glavni deo svih mišića), mnogih enzima (citohroma, katalaze, itd).

Fe je ključno za snabdevanje tkiva kiseonikom (oksigenaciju), a bez kiseonika nema ni života. Važno je i za mentalne sposobnosti, za pamćenje, za regulaciju telesne temperature, itd.itd.

Gvožđe je neophodno za funkcionisanje svih mišića, za kretanje i za sve fizičke napore.

Osim za funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) gvožđe je neophodno i za funkcionisanje belih krvnih zrnaca (neutrofila).

Mnogi znaci bolesti koju doktori zovu „anemija“ ili „malokrvnost“, zapravo su znaci nedostatka gvožđa u organizmu, a ne malog broja krvnih zrnaca, mada ovi problemi mogu biti i udruženi.

Ukratko, za svaku metaboličku aktivnost (izgradnju ili razgradnju), u svakoj živoj (biljnoj ili životinjskoj) ćeliji, neophodno je gvožđe.

Zašto je gvožđe bitno za bolesnike na hemodijalizi i bolesnike sa oslabljenom funkcijom bubrega?

Zato što svi bolesnici na hemodijalizi ili imaju nedostatak gvožđa ili će ga imati.

Istraživanja pokazuju da pacijenti sa bubrežnom slabošću, u vreme kada započinju hemodijalizu, još i imaju solidnu krvnu sliku, tj. 65% njih ima hemoglobin oko 110 g/L, ali ni pola od njih nema dovoljno gvožđa u organizmu. Sa započinjanjem hemodijalize situacija sa Fe se još i pogoršava.

Zašto bolesnici na hemodijalizi imaju nedostatak gvožđa?

Dva su razloga za to.

  1. nedovoljno je unošenje gvožđa, resorpcija ili otpuštanje
  2. povećani su gubici i potrebe za gvožđem

Zašto je nedovoljno unošenje gvožđa? Pa, zbog dijete. Svim bubrežnim bolesnicima se ograničavaju namirnice tipa: meso, džigerica, jaja, ribe, voće, povrće, vino, itd. Ta ograničenja su doduše nametnuta radi smanjenja unosa fosfora i kalijuma, ali je činjenica da takva dijeta smanjuje i unos gvožđa.

A zašto dijalizni pacijenti imaju nedovoljnu resorpciju gvožđa u probavnom traktu? Pa zato što većina njih uzima kalcijum-karbonat ili druge lekove-vezivače fosfata, ili lekove „protiv kiseline u želucu“ (Ranisan i slične) i još mnogo drugih lekova, koji svi ometaju resorpciju gvožđa iz creva u krvotok.

A pacijenti koji su na dijalizi zbog dijabetesa, imaju dodatni problem jer dijabetes sam po sebi slabi i usporava rad želuca i creva, pa je resorpcija Fe kod njih i gora. Gvožđe često nedostaje kod pothranjenih bolesnika (malnutricija), kod hroničnih alkoholičara (oštećenja jetre) i kod mnogih drugih oboljenja.

Zašto dijalizni pacijenti imaju povećane gubitke gvožđa? Povećani gubici gvožđa su najčešće posledica čestih uzimanja krvi za raznorazne analize, zatim zbog gubitaka krvi u dijaliznim linijama i komorama, bilo zbog neadekvatnog vraćanja krvi na kraju dijalize, bilo zbog tromboziranja u kapilarima dijalizatora zbog nedovoljne heparinizacije. U proseku dijalizni pacijent izgubi oko 2-3 grama gvožđa godišnje. Dijalizni pacijenti gube gvožđe i primetnim ili neprimetnim krvarenjima (na primer iz želuca, iz šuljeva, iz crevnih divertikula), tokom operacija pravljenja fistula ili odstranjivanja paratiroidnih žlezda, itd. Pacijentkinje na dijalizi mogu da gube krv i gvožđe redovnim mesečnim ciklusima ili neredovnim tzv. materičnim krvarenjima drugih uzroka.

Normalno su potrebe organizma za gvožđem oko 20 mg dnevno i to se gvožđe uglavnom dobija iz procesa razgradnje starih eritrocita.

Potrebe za gvožđem su povećane kod svih dijaliznih pacijenata (u odnosu na ostale), zbog primanja eritropoetina (Aranesp, Rekormon, Eprex,  Eqralis, itd), injekcija koje podstiču rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca u kostnoj srži. Intenzivni napori i trudnoća takođe povećavaju potrebe za gvožđem.

Rezervi gvožđa ponekad u organizmu može biti i dovoljno (čak i previše), ali da gvožđa opet ne bude na raspolaganju ćelijama (posebno eritrocitima) – onda kažemo da postoji blokada otpuštanja gvožđa, a za tu blokadu postoji više uzroka: nekada je to infekcija (skrivena ili neskrivena), hepcidin (inhibitor resorpcije i otpuštanja gvožđa), i dr. faktori.

Nedostatak gvožđa u dijaliznih bolesnika je posebno značajan zato što bez normalizacije nivoa gvožđa nema šanse da uspe lečenje anemije (slabokrvnosti) eritropoetinom. Obzirom da je eritropoetin bio i ostao skup lek (8% cene dijalize), suludo je davati eritropoetin pacijentima koji nemaju dovoljnu količinu gvožđa, odnosno: to je najčešće bacanje para.

Nažalost, u većini naših centara za dijalizu lakše nabavljaju i daju skuplje lekove (eritropoetine), nego jeftinije preparate gvožđa i vitamina, bez kojih ni oni skupi neće delovati.

U 90% svih slučajeva slabog efekta eritropoetina (tzv. rezistencije ili nereagovanja na terapiju eritropoetinom), uzrok je nedostatak gvožđa. Istraživanja pokazuju da bi se doze (skupog) eritropoetina mogle smanjiti i za 45%, kada bi doktori pacijentima prvo nadoknadili manjak gvožđa.

Distribucija gvožđa u organizmu:

U organizmu se gvožđe najvećim delom (67%) nalazi u krvi, kao deo crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), tačnije belančevine u eritrocitima zvane hemoglobin. Oko 29% gvožđa se nalazi u tkivima pohranjeno kao rezerva, takozvani feritin, odakle se postepeno oslobađa, kada postoje potrebe za gvožđem. Vrlo malo gvožđa se nalazi između ova dva oblika, a to je oko 1% gvožđa, koje se nađe u međućelijskoj tečnosti.

FE - Picture1

Kako utvrđujemo status gvožđa u organizmu?

Najčešće to činimo laboratorijskim određivanjem u krvi nivoa: gvožđa (Fe), Transferina i Feritina.

Idealan pokazatelj statusa Fe u bolesnika na HD, trebao bi da nam omogući tačnu procenu količine Fe

kojom će se postizati ciljni hemoglobin (Hb) kao i da nam tačno signalizira kada postoji višak Fe u organizmu. Kako to već priznaše i brojni eksperti, ne postoji nažalost test koji bi ispunio bar jedan od ova dva uslova (“Unfortunately, no test  exists which accomplishes either of these goals”).

Direktno određivanje gvožđa u krvi (Fe) je najmanje pouzdan pokazatelj statusa gvožđa. Zašto? Zato što je to aktuelan podatak, a taj nivo gvožđa se dnevno menja nebrojeno puta i to vrlo značajno. Takve varijacije (17-70%) su najčešće vezane za određena stanja i vrstu obroka.

Transferin je druga (isto slaba) karika u proceni statusa Fe na HD. Pri tome često pojam Transferin koristimo i kao TIBC  (engl.Total Iron Binding Capacity), tj. u prevodu: Ukupni kapacitet za vezivanje gvožđa). Da li su Transferin i TIBC jedno te isto? U suštini, (u praksi): jesu. Preciznije govoreći, radi se o dve metode određivanja (RIA za Tranferin, a non-RIA za TIBC), a matematički kada imate vrednost r = +0,96 te dve stvari su skoro iste, mada postoji i precizna formula za konverziju iz jednih u druge jedinice.

Ipak, glavni nedostatak testova Transferina u proceni statusa Fe na HD, jeste njegova podložnost drugim uticajima i stanjima, koja bi morali, na neki način, isključiti. Naime, slabija ishrana, pothranjenost (tzv. malnutricija) dovode do nižeg nivoa Transferina. Dalje, stresovi, infekcije ili inflamacije, takođe smanjuju nivo transferina u krvi. Razlike između laboratorija, pri određivanju Transferina iz istog uzorka krvi su prevelike. A tu su takođe i vrlo velike dnevne varijacije Transferina u krvi, slično kao i kod aktuelnog Fe. Zato se umesto samom Transferinu, više veruje jednoj formuli, koju zovemo: TSAT (Transferin Saturacija) ili tačnije, to je: „procenat zasićenja (saturacije) transferina gvožđem“ taj se procenat dobija po formuli: x 100

TSAT = Fe/TIBC (normalna vrednost je 0,25 tj. 25%)

Procenat ili Indeks saturacije Transferina gvožđem, je dakle obična formula, odnos serumskog Fe i Transferina, i služi nam kao pokazatelj statusa zasićenosti Transferina gvožđem, pa sve što vredi za ograničenu tačnost testova Transferina, vredi i za %TSAT (o kolebljivosti aktuelnog serumskog Fe, da se i ne govori).

Tako, npr., ako je zbog nekog dodatnog stanja kod dijaliznog pacijenta (upala, telesna iscrpljenost) Transferin bio nizak, dobićemo lažno viši indeks saturacije transferina gvožđem i u terapijskom odlučivanju doktori će mu možda, izostaviti primenu Fe, iako pacijentu nedostaje gvožđe.

Obrnuto, ako je Fe nisko ili je npr. nivo Transferina ili TIBC visok, zbog blokade RES (retikulo-endotelnog sistema), onda zavarani niskim %TSAT lekari će mu možda u terapiji dati gvožđe, kojeg pacijent npr. ima, možda i u suvišku.

Feritin je treći i neizostavni pokazatelj statusa gvožđa u organizmu, ali isto ne baš idealan. Feritin se stvara u jetri i predstavlja rezervno gvožđe u tkivima (depo). Nažalost, ni Feritin nije precizan pokazatelj statusa Fe u organizmu, ali, za razliku od transferina, inflamacija i pothranjenost, povećavaju nivo Feritina. Na Feritin utiču i brojni drugi faktori: prisustvo nekih tumora i karcinoma (neuroblastom, karcinomi bubrega, pluća, grkljana, dojke, Hodgkinov limfom), pušenje, bronhitis, oboljenja jetre (hepatitisi Bi C), reumatoidni artritis, itd.itd. Postoji nekoliko, dobro sprovedenih istraživanja, kojima je dokazana udruženost povećane smrtnosti i hronično povišenog nivoa serumskog feritina.

FE - Picture2

Ono što je manje jasno jeste da li povišen nivo serumskog feritina podstiče inflamaciju, ili inflamacija dovodi do porasta nivoa serumskog feritina, ili su oba procesa isprepletena i udružena..

Osetljivost (senzitivnost) i specifičnost testova za utvrđivanje statusa gvožđa u organizmu:

Senzitivnost nekog testa je procenat, npr. stvarno bolesnih u odnosu na sve bolesne (stvarno bolesne i lažno zdrave) osobe, a Specifičnost nekog testa je procenat npr. stvarno zdravih u odnosu na sve zdrave (stvarno zdrave i lažno bolesne) osobe. Na slajdu u prilogu su date vrednosti specifičnosti i osetljivosti ovih testova.

FE - Picture3

U slučajevima Feritina i TSAT, kao kontrolni parametar, zlatni standard, obično se uzima biopsija kostne srži, ili terapijski odgovor na primenu Fe.

Dr Kalantar-Zadeh za Feritin reče sledeće:  „Kada je Feritin visok, mi smo u mraku, ne znamo zašto je to tako, ali ako je nizak, onda su nam tu testovi vrlo specifični, ali nisu senzitivni“. (“when it is high, we are blind, but if it is low – it is very specific but not sensitive”) . Ukratko: kad je feritin nizak, onda je sigurno da Fe treba nadoknađivati, a kada je visok, treba proveriti da to nije zbog nečeg drugog.

Noviji pokazatelji statusa gvožđa u organizmu:

1. Procenat Hipohromnih eritrocita (HRC)

Rekli smo da je Hemoglobin vrsta belančevine, pigment, koji eritrocitu daje funkciju i boju (crvenu boju krvi). Eritrociti koji imaju manji sadržaj hemoglobina su slabije obojeni (hipohromni), bledi, što je dokaz da imaju sadržaj hemoglobina manji od 28 g/dl. Normalno, je u ljudskoj krvi manje od 2,5% takvih bledih eritrocita. Ako ih ima više od 10% smatra se da je to jasan pokazatelj nedostatka gvožđa u organizmu pacijenta. Ipak, ako uzorak krvi duže stoji, na primer preko 3 časa, eritrociti bubre i dobija se lažno niža vrednost njihove obojenosti, odnosno raste procenat hipohromnih Er.

2. Nivo Hemoglobina u Retikulocitima (CHr)

Šta nam omogućava ovaj test gvožđa? CHr nam omogućava direktnu, fotografsku proveru, da li se i koliko Fe ugrađuje u prethodnike hemoglobina, retikulocitne ćelije. Jednostavno, ako ste vi danas u manjku sa gvožđem, sutra će vaš CHr biti nizak! I obrnuto, ako ste zbog manjka gvožđa, danas počeli sa nadoknadnom terapijom preparatom Fe, Za 48 časova vaš CHr će biti veći!

FE - Picture4

Na slici u prilogu vidimo gde se i kako se na liniji sazrevanja Eritrocita vrši ugradnja gvožđa. Prvo se aktivira eritropoetin, još u prvih 10-20 dana sazrevanja Er, a oko 21. dana sazrevanja eritrocita, u njega se ugrađuje gvožđe i on izlazi iz kostne srži u cirkulaciju (u krv), kao mladi Er oblik: retikulocit. U takvim, jedarnim formama eritrocita, određuje se CHr. Praktično, za CHr nema dozvoljenog i nedozvoljenog intervala, CHr pokazuje trenutno stanje sa Fe: ili ga imate ili ga nemate, ili se ugradilo ili nedostaje!

U više različitih istraživanja spominju se, kao optimalne, različite vrednosti CHr. Ipak, većina autora se slaže da manje od 25 pg po ćeliji, predstavlja jasan dokaz nedostatka Fe, a neki preporučuju i proveru odnosa dva hemoglobina, retikulocitnog i Eritrocitnog. Ali, kao što su vrednosti Feritina (<100) i TSAT (<20%) za deficit  Fe samo teoretski postavljene (“opinion-based cutoffs, not evidence based” – A.Nissenson), tako i za CHr (“29-32”) nije lako dokazati graničnu tačku između deficita i normalnog sadržaja Fe. Neka stanja, kao makrocitoza (uvećanje MCV eritrocita na preko 100 fL) daju lažno veće vrednosti CHr.

Vrste nedostatka gvožđa:

Kada gvožđa nedostaje, uobičajilo se govoriti o:

Apsolutnom nedostatku Fe (nema ga ni u rezervi), ili

Funkcionalnom nedostatku Fe (ima ga u rezervi, ali su potrebe bile prekomerne pa je u nedostatku)

Znači, pokazatelji apsolutnog nedostatka gvožđa su TSAT manja od 20% i nivo Feritina manji od 100 ng/ml (za predijalizne i CAPD bolesnike, a manji od 200 ng/ml za dijalizne bolesnike). Obzirom da hronična bubrežna slabost i dijalizni tretman, sami po sebi podrazumevaju osnovu za postojanje inflamatornog stanja, uzete su granične vrednosti feritina koje su znatno veće nego kod zdravih osoba (30 ng/ml).

Kod funkcionalnog nedostatka (deficijencije) gvožđa vrednosti Feritina su veće od 200 ng/ml, a TSAT je manja od 20%. U osnovi funkcionalne deficijencije gvožđa je obično velika potrošnja (EpO th) ili nedostupnost, odnosno blokada gvožđa koje postoji u tkivnim rezervama (depoima). U takvim situacijama organizam ne može da mobiliše Fe iz tih tkivnih depoa u jetri (i drugim retikuloendotelnim tkivima) i učini to gvožđe dostupnim za ugradnju u eritrocite (crvena krvna zrnca), iako postoji izražena potreba za Fe. Sa terapijskog aspekta važno je razlikovati funkcionalni nedostatak Fe (koji obično nestaje posle davanja adekvatnih doza Fe), od upalne (inflamatorne) blokade oslobađanja Fe iz feritinskih rezervi (koja neće nestati nakon primene Fe, nego tek posle izlečenja upalnog procesa). Inflamatorna blokada dostupnosti gvožđa je drugi najčešći uzrok slabog uspeha lečenja anemije eritropoetinskim preparatima i na nju treba misliti kad god se govori o otpornosti (rezistenciji) anemije na visoke doze eritropoetina.

Ciljne vrednosti:

Koje su to optimalne vrednosti Feritina i Transferina (odn. saturacije transferina)?

U evropskom terapijskom vodiču stoji: Feritin: 200 – 500 μg/ml;  TSAT-Transferin Saturacija:  30 – 40 %.

U američkom terapijskom vodiču su malo šire granice optimalnog intervala:

Feritin: 100 – 800 μg/ml; TSAT – Transferin Saturacija: 20 – 50 %.

Očigledno, ove razlike su više formalne, te se može reći da su saturacija od 30% i Feritin od 500 μg/ml idealni za većinu naših pacijenata.

.

U nastavku ovog teksta, da biste saznali sve o lečenju gvožđem, kliknite ovde … 

.

.

Picture1b

Advertisements

26 thoughts on “Gvožđe, Transferin, Feritin – kako ih regulisati i zašto su nam uopšte bitni – I deo

  1. Pitanje je da li se i u kojoj meri u dijaliznim centrima rade svi ovi parametri!?Verovatno rade samo Fe.

    • ja imam povecan feritin 172 a normalno bi bilo do 150 imam zbog toga veliku povecanu temperaturu tijela te se zbog toga jako puno znojim i vrucina mi je konstantno zatim imamprobleme sa vrhovima prstiju jer pucaju i stvaraju se crvene kraste ali zato imam isijas i ja mislim da sve dolazi od njega jer me ta upala u lijevoj nogi drzi vec od proljeca.

      • Feritin od 172 najverovatnije nije uzrok Vaših problema. Niste nam naveli da li ste Vi uopšte dijalizni pacijent, jer na ovom blogu se svi tekstovi i preporuke odnose na dijalizne, a ne i na ostale pacijente. Za dijalizne pacijente vrednost feritina od 172 je skromna i treba povećati unos Fe, ali to ne važi i za nedijalizne pacijente.

  2. imam miom u materici koji se prati ali poslednjeg meseca ja krvarim i izbacam neku zgrusanu krv a onda sluzavu vec mesec dana neprestano pa me interesuje da li je to mozda uzrok pada gvozdja a imam ga 3.8, tibc 95, uibc 91.2, saturacija transferina 4, alt 27, inace eritrociti su mi dobri, hemoglibin mi je malo umanjen i iznosi 115, a jos sta sam htela spomenuti je da imam jedan bubreg, tako sam rodjena i on funkcionise dobro..poz

    • Da, Vesna, u pravu ste. Svi Vaši nalazi ukazuju na teški nedostatak gvožđa u organizmu. Pretpostavljamo da su Vam i tegobe identične kao i u našem tekstu o gvožđu. Zato, što pre započnite terapiju: nadoknađujte gvožđe i ishranom i uzimanjem preporučenih kapsula ili tableta, ali za početak najbolje će rezultate dati nekoliko infuzija Ferrlecita (62,5 mg sedmično, najmanje mesec dana), uz Beviplex (2×1) i Oligovit dražeje (1×1) svakodnevno. Pozdrav i sretno.

  3. Postovani,imam problem koji me muci vec godinu dana. Naime,proslog leta krenula sam na more, imala sam mucninu,vrtoglavicu,lupanje srca jos u toku puta. Pomislih da je zbog menstruacije ili napornog puta. Na moru imala sam iste tegobe, lupanje srca je bilo sve jace i zavrsila sam u hitnoj na infuzijama. Dosla sam u Beograd, bila 2 puta na ispitivanjima u bolnici i jedino sto su mi ustanovili je da imam mali nedostatak magnezijuma u organizmu (pijem magnezijum direkt od tada) i mali prolaps na srcu. Krvna slika mi je odlicna. Imam problem sa padanjem u nesvest u prevozu npr (postane mi crno pred ocima, ukoliko cucnem bude mi bolje). Gvozdje mi je normalno, zaista se lose osecam, slaba mi je koncentracija, brzo se umaram, imam nesvestice, ponekad mucninu iznenada. Zaista ne znam sta moze biti u pitanju. Da li je moguce da se gvozdje na rezultatima pokaze kao sasvim uredu a da zapravo rezerve gvozdja nisu dovoljne pa da zbog toga imam problem? Svima simptomi lice na anemiju, ali ocigledno o tome nije rec. Majka mi je dijabeticar, ja sam proveravala secer vise puta i on je uvek normalan. Hvala unapred.

    • Poštovana Milice, ne verujemo da su rezerve gvožđa problem, ako su svi ostali parametri krvne slike i gvožđa normalni. Verujemo da trebaš naći dobrog kardiologa i neurologa, jer, lupanje srca i nesvestice su prevashodno njihova oblast. Mi smo se ovde specijalizovali za dijalizne i nefrološke probleme, a Ti takvih, na sreću, nemaš. Treba malo proveriti i proširiti ta ranija tvoja ispitivanja i uzrok će se sigurno naći. Pozdrav.

    • Proverite da li imate devijaciju nosa -imao sam iste tegobe a posle operacije nosa odnosno devijacije sve je nestalo

    • Postovana Milice,vec duzi period imam iste simptome kao i ti,uradila sam krvnu sliku i gvozdje je u redu kao i tebi. Da li su ti depoi bili u redu i da li si otkrila u cemu je problem? 🙂

  4. Molim vas odgovorite mih kako da popravim
    TRANSFERIN i vise nemam snage da se borim
    uvek je nizak uvek sam umorna iako koristim najbolje tablete za zeljezo koje placam 70e.

  5. Zeljezo 1(8-30),hemoglobin 93(120-157),feritin 2(10-120),povecani trombociti,trombociti mikroskopija,UIBC,hematokrit 0,314,MCV,MCH,MCHC,MPV-sve ispod normale,eritrociti odlicni.Ne bolujem ni od kakve bolesti,ne pijem,ali pusim.NA KOJI NACIN DA OVE SMANJENE I UVECANE VRIJEDNOSTI VRATIM U NORMALU I DA LI SU OVE TRENUTNE VRIJEDNOSTI NALAZA JAKO LOSE?

  6. Fe 8 (9 – 30), feritin 2 (22-341), hemoglobin 108(119-157), hematokrit 0.334 (0.356- 0.470), MCV 77.9 (83.0-97.2), MCH 25.1 (27.4- 33.9). Da li je ovo lose i moram li piti neke lekove?

    • Poštovana Andriana, vrednosti Vam jesu nešto niže od normalnih, prema tome: počnite da nadoknađujete gvožđe i vitamine. Možda za početak da pokušate samo sa ishranom, tj. uzimanjem namirnica koje sadrže gvožđe (videti gore u tekstu), pa ako posle 3 meseca ne budu bolji rezultati onda tek pokušati sa lekovima. Pozdrav

  7. Gvozdje 4,feritin 4,hemoglobin 96,TIBC 96,UIBC 91,albumin 28,sedimentacija eritrocita 99,fibrinogen 6,5. Trudnica sam.osmi mesec.inace vec pet meseci pijem terapiju za gvozdje i sve mi je gore.(heferol,feroglobin,beviplex,vitamin c)i ishranu sam promenila.hvala

    • Morate pojačati unos gvožđa, namirnicama i lekovima. Ima ih dovoljno na tržištu, samo je stvar izbora i doze, i leka i namirnica. Pozdrav

  8. Gvozdje u serumu 43, bilirubin ukupan u serumu 47, i bilirubin direktan 13. Nemam tegobe ali sam jako oslabila. Da li su ovi nalazi za brigu i kako se lece. Hvala

    • Poštovana Nina, na osnovu ovih skromnih podataka teško je bilo šta precizno reći. Gvožđe i bilirubin jesu povišeni, ali se na osnovu ovih nalaza ne može reći da li se radi o nekom lakšem, prolaznom ili možda dugotrajnijem problemu, bolesti ili poremećaju. Najbolje je da se prijavite za pregled kod interniste, a on će, uz ostale nalaze (krvne slike, transaminaza, biohemizma krvi, virusološke i dr. analize), zaključiti o kojoj vrsti poremećaja se radi. Pozdrav

  9. Dobro veče! Radi se o mojoj mami 75 god. Prije 2,5 godine počele su joj se jako tresti noge u koljenima, ali abnormalni. Sve pretrage smo napravili, CT,MR 2X, ginekolog, kardiolog ,neurolog, psihijatar. ma sve smo probali. Nalazi su uvijek uredni. Jedini nalaz koji nije u granicama je visina FERITINA koji je 303. Molim vas za mišljenj ,iskustvo i savjet. Jako joj je teško , jer svi liječnici govore da nisu imali takav slučaj sa trzanjem nogu?
    Pozdrav i unaprijed hnala !
    Neda!

    • Poštovana Nedo, na osnovu ovoga što ste naveli ne možemo Vam ni mi pomoći. Ali, naši doktori su sigurni da feritin od 300 ne može biti uzrok ni ovog niti drugih problema. Možda bi trebalo da nađete nekog boljeg neurologa. Pozdrav

  10. Postovani,
    vec oko 2 mjeseca u toku dana povremeno osjetim da se brzo umaram, pospanost i povremeno kao da mi potiljak zabridi i istovremeno laganu vrtoglavicu. Nalaz krvne slike pokazao je s-zeljezo = 3.3 mol/l, hgb= 116 g/l i er= 4.56. Napominjem da sam jedno vrijeme koristila controloc zbog gastritisa, te da sam u nekoliko navrata imala jaci menstruacioni ciklus. Da li sam anemicna i da li je moguce da eritrociti budu uredni, a zeljezo jako nisko?

    • Poštovana Jelena, odgovor na sva Vaša pitanja je: Da. Možete imati simptome anemije čak iako Vam je broj eritrocita normalan. Zbog manjka gvožđa (željeza) potrebno je da uzimate namirnice ili preparate bogate gvožđem, a uz njih i obavezno vitamine B (Beviplex, na primer), C vitamin, E vitamin, a po potrebi i folnu kiselinu (Folnak 6 mg dnevno). B12 i folna kiselina se mogu odrediti i analizom u krvi, te se tako precizno utvrđuje njihov nedostatak ili uspešnost terapije. Kao i za gvožđe. Pozdrav.

  11. Da li mozete da mi prokomentarisete nalaze, prvobitno su mi bili Fe 8,9 i feritin 37,7 pa sam pila referum lek mesec dana kako bih povecala gvozdje, potom sam opet izvadila krv i Fe mi je 10,7 ali feritin 13,7? Da li mozete da mi kazete vase strucno misljenje ?

    • Samo nastavi sa terapijom. Postupaj u svemu onako kako je napisano gore u tekstu. Osim preparata gvožđa uzimaj i vitamine i namirnice bogate gvožđem. Rezultate proveri posle 3 meseca intenzivne nadoknade. Pozdrav

  12. Laboratorijski gledano, Vaši nalazi nisu loši, dobri su. Feritin jeste niži, ali je to verovatno posledica trošenja Fe, tj. njegove ugradnje u eritrocite (RBC). Fe je (trenutno) odlično, i to je verovatno postignuto solidnim unosom Fe. A što se tiče onog „kako popraviti feritin?“ – pitanje je i da li ga treba popravljati (ako Vi nemate nikakvih tegoba), jer povisiti se može samo još većim unosom Fe i vitamina (kao što je i navedeno u postu), što onda može izazvati i još veći porast RBC, a ne samo feritina. Pozdrav.

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s