Prvi utisci sa HD tendera 2021: Kriminal i poneko iznenađenje

Prvi utisci sa HD tendera 2021/22:

Kriminal i poneko iznenađenje

.

Poštovani čitaoci,

pre svega, da kažemo da narečeni tender (u vreme pisanja ovog posta), još nije zvanično ni završen,

tako da ni ovi naši, Prvi utisci, nisu i definitivni, ali … nisu ni za bacanje.

Cinici kažu da je Tolstoj, navodno izjavio, da u životu postoje samo 2 vrste priča: Ili čovek odlazi na tender ili tender dolazi do njega. (?!)

Tako bi verovatno trebala početi i naša priča o nabavci materijala za hemodijalizu ove i naredne godine.

Ali, prvi utisci previše liče na druge. Na one ranije.

Razmišlja(j)mo.

Da li je vreme da se u Skupštini Srbije pokrene inicijativa ili deklaracija za zabranu negiranja odredbi Zakona o javnim nabavkama?

Kada su u pitanju nabavke dijaliznog materijala, nefrolozi su izgleda, upali u amok i nastavljaju neslavnu tradiciju svojih neuhapšenih šefova.

Krasuha.

Semjuel Hantington je napisao „Sukob civilizacija“, Frensis Kukunama predvideo „Kraj istorije“, a srpski nefrolozi i dalje nameštaju dijalizne tendere, kao da smo sami u svemiru.

Hladni rat se nastavio, (engleski razarač u Crnom moru) umalo da započne i Treći svetski, ambasadu nismo preselili u Jerusalim, korona tamani na sve strane, kuća strave se premestila iz Šilerove u Ritopek, Čapo Guzman iz epizode u epizodu nastavlja da juri braću Avendanje (Ramona i Bendžamina), a eno, sada, dok ovo pišemo, u celoj Evropi i još pride u svetu: poplave, požari, zemljotresi i slična  nezapamćena nevremena, sve oko nas se uzburkalo – samo srpski nefrolozi, mrtvi ladni, u sred leta – nastavljaju po starom.

Kradu.

Otimaju od Države, od svih nas, i daju farmaceutskoj industriji, jer to im je pravi Gazda.

Preterujemo li?

Imamo li dokaze?

Izvan razumne sumnje?

Jesmo li spremni za poligraf?

Do sada smo se u našim tekstovima sprdali sa budalaštinama u medicinskom žargonu, ali ni pravnici nisu ništa bolji.

Volite li i vi one izraze o postupajućem sudiji, presumpciji vinosti i konsumpciji nevinosti, u predmetnom postupku, sa dostupnim spisima predmeta, kojima se opredeljuje biće krivičnog dela …

Biće?

(Rodilo se, i valja ga ljuljati).

Sad će i dijablog malo da im ga ljuljne.

Razmotrićemo samo ono što je javno dostupno, svima vidljivo, pa vi (kao poštovani čitaoci) sami, nepristrasno i objektivno, prosudite.

Ne treba danas imati visoke škole i doktorate iz ekonomskih ili medicinskih nauka, da bi se „postavila sumnja“ u kriminalno nameštanje javne nabavke.

Dovoljno je samo nekoliko test-pitanja koja automatski ukazuju na mutne radnje. Lakmus.

Da li je neka od partija specificirana tako da uslove ispunjava samo 1 (i slovima: jedan) ponuđač?

Da li se „Procenjena“ cena materijala poklopila sa „Postignutom“ cenom?

Da li takvom „procenjivaču“ i „postizaču“ (radi se o istoj osobi) treba skinuti kapu ili skinuti glavu?

Kako se to sve dešava, detaljno u prilogu koji sledi, krv u žilama.

Ono što bi trebalo da zbunjuje i/ili zabrinjava jeste to što većina nas OSNOVANO SUMLjA da se tender, tj. javna nabavka dijaliznih dobara, unapred priprema i namešta.

Bilo kojem iskusnijem dijaliznom nefrologu ili pacijentu dovoljan je i površni uvid u Excel tabelu specificiranog dijaliznog materijala pa da shvati da se za najveći broj partija u toj tabeli već unapred znalo da će imati samo jednog ponuđača, da će procenjena vrednost tih partija biti ista onolika kolika će biti i postignuta cena, da nikakve konkurencije, nadmetanja ili takmičenja neće ni biti, jer se već unapred znalo koji će ponuđač dobiti koju partiju, po ceni koju je sam odredio.

(U daljem tekstu će se videti da je ipak bilo par, za državu prijatnih, iznenađenja).

Ovaj udruženi dijalizni poduhvat realizuje se u ključna 4 poteza.

Prvi korak, predstavlja ranije učinjena raspodela aparata za hemodijalizu („besplatnim donacijama“, „na korišćenje“) u svim dijaliznim „ustanovama iz Plana mreže“. (Do danas niko pametan ne zna zašto je mreža samo Plan, i zašto se postojeće ustanove proglašavaju fiktivnim i smeštaju u to Plan).

Pri primanju tih „donacija“ nijedna ustanova nije zaštitila svoje interese i Ugovorom precizirala koliko će je koštati jedan tretman (ili sve njegove komponente) na tom „besplatno“ datom aparatu.

Te cene, svih pojedinačnih komponenti, neophodnih za 1 dijalizni tretman, a koje su (kao) „specifične“ po tipu kompanije i njenog aparata za dijalizu, dostaviće sama kompanija, u postupku tzv. „ispitivanja tržišta“. To je Drugi korak.

Treći korak je, ono upisivanje broja (komada, litara, …) potrošnih materijala specifičnih za aparate koje ustanova „poseduje“ i na kojima će raditi tretmane u narednih godinu dana.  Svi državni centri moraju dostaviti te podatke ustanovi koja neće sprovoditi Javnu nabavku, nekoj „administrativnoj“ ustanovi (Gradskom zavodu za javno zdravlje, na primer) koja nema nefrološku službu, niti specijalistu koji bi mogao osmisliti specifikacije i karakteristike pojedinih dijaliznih partija, dobara i/ili komponenti (False Flag), ali će pri sprovođenju Centralizovane Javne Nabavke ta ustanova biti citirana kao najodgovornija u pripremi, prikupljanju i objedinjavanju planova i potreba svih „ustanova iz Plana mreže“.

Pošto je nejasno ko je i kako vršio „саветовања у погледу припреме и спровођења поступака такве јавне набавке“ (чл.2, став 16, параграф други, ЗЈН), onda ostaje nejasno i pitanje odgovornosti za istu, odnosno sprovođenje eventualnih sankcija, ako su one uopšte dozvoljene i/ili moguće. (Batut, niti je nefrološki stručan, niti može biti kriv za ovakvu specifikaciju, a još je i davno umro).

Četvrti korak je samo sprovođenje tendera, ili centralizovane javne nabavke, koje će u praksi pokazati da će većina partija specifičnih po tipu dijaliznog aparata imati samo jednog ponuđača, jedino će ta ponuda biti i adekvatna, a taj ponuđač će biti upravo ona kompanija koja je istovremeno bila i „donator“ tih aparata „ustanovama iz Plana mreže“, a procenjena vrednost partije (ili partija) za taj aparat će se u potpunosti poklapati sa cenom ostvarenom na tenderu.

Konkurencije tu nije bilo i neće je ni biti, iako je u samom opisu svake od tih partija na kraju ostavljeno da stoji ono „ili odgovarajuće“.

Konkurencija je bila predviđena samo u nabavci dijaliznih igala (partije 14-18) i nekoliko partija dijalizatora (partije: 1-5, 8, 10).

Kada su u pitanju ostale partije za dijalizatore vršena su direktna nameštanja pobednika. Naime, tehničkim specifikacijama tih dijalizatora se ne samo onemogućila konkurencija, što je suprotno članu 7. ZJN, nego su i direktno opisani dijalizatori za koje se unapred zna da su jedini u Srbiji koji odgovaraju navedenoj specifikaciji.

Naravno da je i (dogovorena) cena ovih dijalizatora, pošto su bez konkurencije, značajno veća (do 400 % veća!!!) od cene ostalih dijalizatora. Eventualni izgovor na kvalitet (tj. da navedeni dijalizatori imaju neki parametar kvalitetniji od ostalih) ne opravdava ovakvo nameštanje, jer se kvalitet mogao podstaći ponderizacijom, tj. bodovanjem određenih parametara, ali tako da kriterijum cene ostane među ključnim parametrima ocenjivanja.

I bez većeg poznavanja oblasti prava i zakonskih propisa, sve navedeno upućuje na sumnju da je ovakvim koncipiranjem javne nabavke prekršeno dosta odredbi trenutno važećeg Zakona o javnim nabavkama.

Kao npr.

У чл. 5. Закона о јавним набавкама (ЗЈН) пише: „Наручилац је обавезан да поступа на економичан и ефикасан начин, да обезбеди конкуренцију, … …. “ (члан 5, ЗЈН),

У чл.5. ЗЈН, параграф други, се каже:

„Јавна набавка не сме да буде обликована са намером избегавања примене овог закона или избегавања примене одговарајуће врсте поступка јавне набавке или са намером да одређене привредне субјекте неоправдано доведе у повољнији или у неповољнији положај“. (члан 5, параграф други).

У члану 7. ЗЈН стоји:

„Наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију“. (Чл.7 ЗЈН).

Kao i:

„Наручилац не може да ограничи конкуренцију са намером да одређене привредне субјекте неоправдано доведе у повољнији или неповољнији положај, а нарочито не може онемогућавати било којег привредног субјекта да учествује у поступку јавне набавке коришћењем дискриминаторских критеријума за квалитативни избор привредног субјекта, техничких спецификација и критеријума за доделу уговора“. (чл.7 ЗЈН).

A evo šta je na kraju ispalo:

Komisija je imala težak zadatak

Da li je između RFZO-a i firmi ponuđača postojao dogovor, da će Fond obezbediti da ta firma bude jedini ponuđač za tu i tu partiju, a zauzvrat će Fond platiti firmi cenu koju ona sama odredi za te partije?

(Nefrolozi ceo život provedu pričajući o tzv. „trade-off“ hipotezi, a ovi naši je bogme uspešno i sprovode, link).

Komentar našeg stručnog saradnika bio je jednostavan: Ovo zapravo i nije bio tender, nego, u pravom smislu reči: OKVIRNI SPORAZUM.    🙂

Posle svega, još se mastilo na tenderskim odlukama nije ni osušilo, a stravično mnogo pitanja je ostalo nerazjašnjeno, gomile nesretnih i/ili okrivljenih su na sve strane, a neki su noć proveli i pod šatorima, jer je sezona godišnjih odmora.

Ko je izmislio (i dao Batutu?) podatke iz pojedinih centara za koje znamo da nisu hteli da pošalju ništa jer su osećali da bi takvim aktom postali saučesnici?

Kako je moguće da cena sofisticiranog filtera, kao što je dijalizator (zovu ga i „veštački bubreg“) bude niža od cene šupljeg PVC creva širine 8 mm kojim se dovodi krv u dijalizator?

Da li je to zato što je cena dijalizatora dobijena u takmičarskom postupku sa više učesnika, a cena PVC cevčice je bila ona koju je dostavio vlasnik mašine kome je konkurencija onemogućena?

Kako je moguće da 750 grama sode bikarbone čija je nabavna cena 0,7 evra, na našem tenderu bez konkurencije bude 256 dinara, tj. preko 2 evra?

Odgovor: Moguće je – kod nas je sve moguće – ali ipak, deluje neverovatno (ali je istinito), da ponuda sa tom cenom nije prošla (!!) – nego ponuda sa (još višom) cenom od 950 dinara!!!!!!!!!!!!!

Kome ide ovih 800 dinara zarade?

(800 dinara po jednom pakovanju, a za jedan tretman se troši 1 pakovanje, pa vi izračunajte dobit samo po ovom artiklu…. u zemlji Srbiji).

Ako je realna cena PVC creva (krvne linije) 2 evra, kome ide ostatak od 400 dinara, po svakom tretmanu?

Ako je realna cena supstitucione linije 2 evra, kome ide ostatak od 1600 dinara po svakoj HDF?

Da li se zbog ovakvih (nerealno visokih) zarada na linijama, sodi bikarboni i mikrobiološkim filterima, pacijentima poklanjaju aparati za kućnu hemodijalizu, sve sa uređajima za prečišćavanje gradske vode, sve besplatno, zajedno sa instalacijom, sve dok  Fond  zdravstva plaća potrošni materijal po cenama koje „donator“ odredi?

Da li se iz istog razloga dijaliznim centrima „doniraju“ aparati („besplatno“), tj. daju se na korišćenje, ali pod uslovom da im specificirate potrošni materijal da bude samo od njih i po cenama koje oni odrede?

Pogledajmo sve ponovo, retroaktivno, kad ne možemo proaktivno.

Ove godine, počelo je jednim novitetom, valjda da se naivnima zamažu oči, kako će sada sve biti drugačije.

Ponude se, od ove godine, podnose (?) elektronskim putem. Nema više zapečaćenih koverti i javnog otvaranja istih.

Da je živ Staljin bi rekao da nije važno za koga će narod glasati, bitno je ko broji glasove.

Po toj analogiji, kod svih učesnika centralnog dijaliznog tendera je (na usnama) lebdelo pitanje: Ko kontroliše server?

Jer onaj ko kontroliše Server taj kontroliše i Portal.

(Kažu da je Tramp to najtragičnije iskusio, iako se nije bavio dijaliznim biznisom, protivio se elektronskom nadmetanju, koje mu je zaista i prekinulo karijeru. Brazilski predsednik Bolsonaro, na primer, je iz istog razloga ukinuo digitalizaciju biranja i vratio nadmetanje na klasičan način).

Jer, u našem slučaju, onaj ko kontroliše Portal može da gvirne u ponudu konkurencije i da posle par sekundi dostavi za nekoliko dinara manju cenu, i pobedi.

Pre 300 godina na Balkanu je o svemu odlučivala Visoka Porta, a danas, evo, visoki Portal.

Virtuelni okupator, odlučuje o tome čime će biti lečeni najteži bolesnici u našoj državi.

Portal, kaže se u daljem tekstu, sam generiše odluke. Vaše je samo da se zavalite i uživate u automatizaciji i nepristrasnosti, zbog koje će, pred Vašim očima, snabdevanje biti lakše, brže, jače, bolje, nezavisnije i preciznije.

I šta je na kraju ispalo iz ovog dijaliznog Baltazara.

Tabela.

Ne baš ovakva, kao što je ova naša Tabela (na slici dole).

Naša tabela je obrađena od strane Službe za zaštitu ustavnosti i dijaliznog poretka, sa nje je skinuta oznaka p(r)overljivosti i što bi se stručno reklo: deklasifikovana je.

Tabela je deklasifikovana, a konkurencija je deklasirana. Obratite pažnju na igru reči, Stvaraoca.

Radi lakšeg praćenja Tabele, preporučujemo sledeće tumačenje kolorom označenih partija:

zelena boja = partije za koje se nije unapred znalo kome će pripasti

crvena boja = partije za koje je sve specificirano i dogovoreno i pre otvaranja

pink boja = partije u kojima se pojavila konkurencija, ali je pobedila skuplja ponuda

.

.

Процењена вредност јавне набавке без урачунатог ПДВ-а: 5.711.504.883,00 динара.

a na kraju balade firme učesnice su dobile ovoliko:

.

Podela

.

Sedamdeset posto (i ciframa: 70%) od svih para za dijalizatore je otišlo za nabavku onih dijalizatora gde je specifikacija bila nameštena samo za jednog ponuđača.

Prosečna cena tih dijalizatora je bila više nego dvostruko veća od cene dijalizatora sa više ponuđača.

„Država“ je dakle, odlučila, da raspored tretmana na dijaliznim aparatima u naredne dve godine bude sledeći: na Frezenijus aparatima ima se sprovesti 703486 tretmana, na Gambro-Baxter aparatima treba da se sprovede 288469 tretmana, na BBraun aparatima 239800 tretmana, na Nipro aparatima 180940, na Nikkiso aparatima 43169 i na Tehnomed SWS6000 aparatima 6115 tretmana.

Koliko bi koštao 1 tretman na aparatu svake od nabrojanih firmi, sa sve njenim originalnim materijalom, to nećemo saznati, jer dijaliznim centrima nije dozvoljeno da tako raspisuju tendere i da nateraju ponuđače da se takmiče.

Bez takmičenja je za dijalizne kompanije mnogo bolje: one odrede cene svog materijala i država to naruči baš po toj ceni. (Nefrolozima se dijalizne kompanije oduže nekom „sićom“, u vidu sponzorstava za kongrese, „nauku“ i slično…)

Direktnim deljenjem novčanih sredstava iz tabele „Podela“ sa brojem tretmana takođe ne možemo dobiti cenu po 1 tretmanu, jer onaj mali broj („zelenih“) nenameštenih partija, sprečava direktno proračunavanje…

Eto, poštovani čitaoci, danas je Ognjena Marija, dijalizna slava!

(videti ko je prvi u Srbiji ovo otkrio: link)

Neka nam je Sretna slava i Tender naš nasušni.

Posle čestitki na uspešno dočekanoj slavi (a i tenderu) sada ćemo, u skladu sa imenom svoje svetiteljke i zaštitnice, da i mi malo udarimo: in medias tres!

Ovo do sada su bile činjenice, a sada slede završni komentari.

Komentari su nam slobodni i ubedljivo najbolji, jer su po običaju, jedini u srpskoj dijaliznoj javnosti.

Niko drugi, nijedan pojedinac, sajt, portal, udruženje, pacijenti, lekari, sestre, tehničari, laboranti, analitičari, novinari, mediji, NVO, diplomate, trgovci, komore, advokati, tužioci, sudije, političari, službenici i zanatlije – niko o ovome ne sme ni da ZUCNE.

Ali, između ostalog, zato vi i jeste ovde.

Kada su u pitanju komentari, nije zgoreg još jednom podsetiti naše čitaoce na davnašnji čika Veljin (parafrazirani) komentar:

„Dijaliza u Srbiji je biznis u kome učestvuju mnogi, ali na kraju pobeđuje Frezenijus“.

Gore navedene brojke pokazuju da je, kao i obično, bio u pravu.

Još jedan citat je vredan pažnje. Naš uvaženi pobočni saradnik i komentator, poznat pod kodnim imenom Jovica, ovako je prokomentarisao dijaliznu scenu u Srbiji:

„Kod nas nije problem samo Frezenijus, nego i činjenica da i svi ostali žele da budu Frezenijus“.

(Genijalni Jovica, šteta što muze pogrešne krave).

E, sada o iznenađenjima.

Prvo ono o BPA free dijalizatorima (bez toksične supstance bisfenola A).

Iako najmanje 4 kompanije koje prodaju dijalizatore u Srbiji imaju u svojim katalozima dijalizatore bez BPA, samo jedna od njih je te dijalizatore i registrovala.

Ostale nisu htele, ne smatraju da Srbi imaju potrebu za takvim krvnim filterima, dovoljno je što u samoposlugama imate takvo netoksično BPA free posuđe.

Sve dosadašnje komisije su Nipru tvrdile da im ne mogu specificirati dijalizatore bez BPA, jer ih imaju samo oni, jedna firma, pa tako nešto u tenderu nije dozvoljeno. (Druge karakteristike, drugih firmi, su ladno specificirali, iako su jedine, to je bilo dozvoljeno).

Ove godine, inicijalno, desilo se, da izvinete: popuštanje. Komisija je odustala od tog licemernog obrazloženja i (doduše, samo) jednu partiju označila da mora biti „BPA free“, i to one male 1,5 m² dijalizatore. (Sve je valjda ličilo na smirivanje, anesteziju, firme Nipro, da se ni oni više ne osećaju zakinutim, i da prestanu da se stalno žale).

Kad, ne lezi vraže, na tenderu se (neočekivano) pojavljuje još jedan ponuđač „BPA  free“ dijalizatora, i to sa upola manjom cenom!!!

Ova neočekivano obavljena registracija još jednog BPA free ponuđača, bila je, izgleda, iznenađenje, samo za Nipro.

Iznenađenje, za nas pacijente, i za javni interes,  jeste pozitivno, ali bi bilo dobro da se i sve ostale firme nateraju da registruju u Srbiji te BPA free dijalizatore, kako bi ih imali u svim partijama i veličinama.

Drugo iznenađenje, jeste pojava alternativnih patrona za dezinfekciju, koje su bile za trećinu cene jeftinije od do sada (decenijama) korištenih patrona proizvođača mašine na kojima se koriste ta dezinfekcijska sredstva. Tako da je sada, posle Frezenijusa, i Gambro doživeo pojavu i proboj jeftinije konkurencije (iz Grčke), makar u segmentu hemikalija za čišćenje aparata.

(Zamislite da Metalac iz Valjeva zahteva da njihove šerpe čistite samo Domestosom inače ne može garantovati optimalno trajanje šerpi?!?!  Naravno, sličnost sa HD bi bila samo ako bi Metalac proizvodio i Domestos, a znamo da to nije slučaj).

Radi izbegavanja konkurencije u oblasti dijalizne tečnosti, odnosno koncentrata za dijalizu, nastavljeno je sa manipulacijom koja je vidljiva i iz svemira, čak i laicima. Naime, da bi se izbegla konkurencija u oblasti kiselog dijaliznog koncentrata, on se (tabelarno, u katalogu) spoji sa još 2-3 stavke, u jednu partiju, kako bi se izbacila iz igre firma koja ima u ponudi jeftiniji isti takav dijalizni koncentrat, ali nema one dodatne stavke.

Više je nego smešno čitati sada nove terminološke odrednice o „paketu“ ili o „dvokomponentnom“ ili čak „trokomponentnom“ setu, a prethodno su sve te iste komponente kod nas DECENIJAMA prodavane (i registrovane!) kao pojedinačne partije.

To je sve skupa uvredljivo za inteligenciju prosečnog srpskog pacijenta ili nefrologa, ali ne i za tendersku nefrološku komisiju.

Nisu naravno, svi srpski nefrolozi takvi. Vojska je i ovoga puta bila izuzetak i nije htela da radi takve mućke.

Samo nekoliko meseci ranije, na jednom sličnom, ali manjem tenderu, dijalizni kiseli koncentrat je specificiran po Litru, tako da mogu učestvovati najmanje 2 ponuđača.

I, naravno, između cene od 58 RSD i 95 RSD, za istovetnu tečnost, izabrali su jeftiniju i za njih povoljniju varijantu.

Prostom računicom, dolazi se do podatka da se na civilnom, velikom tenderu, ovakvim specificiranjem istog koncentrata, moglo uštedeti MILION EVRA!!!

A to je samo jedna partija, gde je konkurencija bila onemogućena, za ostale nismo radili procenu.

Naravno, trik sa spajanjem nekoliko artikala u jednu partiju, nikada neće obuhvatiti sve artikle potrebne za jedan dijalizni tretman na specificiranoj mašini za dijalizu.

Onda bi se neko dosetio (?!) da natera firme da konkurišu po ukupnoj ceni 1 tretmana, a da aparate iznajmljuju uz potrošni materijal.

Država bi za godinu dana uštedela toliko da bi mogla sagraditi još 10 kovid-bolnica ili još 20 dijaliznih centara!

Ali, ko bi se toga dosetio, kad takvo predavanje postoji samo na sajtu udruženja nefrologa Srbije, već 5 godina.

A sada, istraga.

Gde bi drugo, nego na ovom sajtu, isplivali (?!) poverljivi spisi, transkripti, odnosno ključno svedočenje, glavnog osumnjičenog.

Specijalno za ovu priliku, i samo za svoje verne čitaoce, redakcija DiaBloGa u prilici je da objavi, makar time ugrozila i nezavisnost i legitimnost celog ovog teksta, transkripte sa informativnog razgovora, čoveka za kojeg se sumnja da stoji iza stručno-medicinskog specificiranja celog tendera. Za većinu analitičara dijaliznih zbivanja on je poznatiji pod pseudonimom „Rođa“, ali s obzirom da čovek ima više lica, čiji je on zapravo Rođa(K), nije lako utvrditi. Izjavu je dao u svojstvu građanina, iako je rođen na selu. Evo zapisnika:

• Da li je ova nabavka organizovana u više partija?
• DA. (Poligraf pokazuje da govori istinu).
• Da li je ova nabavka organizovana u više partija sa samo jednim ponuđačem?
• DA. (Poligraf pokazuje da govori istinu).
• Da li je ova javna nabavka bila izuzeta iz primene Zakona o javnim nabavkama?
• NE. (Poligraf pokazuje da LAŽE).
• Da li ste primali honorare, novac ili bilo kakva druga primanja od dijaliznih kompanija i da li vam je neka od njih draža u odnosu na druge?
• NE. (Poligraf pokazuje da LAŽE).

Naravno, naš poligrafski aparat se ne može koristiti kao sudski dokaz, zato odmah prelazimo na sledeće pitanje:

– Posle svega, da li Vam je neprijatno kad sretnete nekog od kolega koji se razumeju u dijalizu?

– Moram li odgovoriti na ovo pitanje?

– Ne, ne morate.

.

.

.

.

.

Redakcija sajta: dijaliza.wordpress.com

.

.

.

.

.

.

.

.

.