1.
Vlasnici korporacija određuju Pravilnike?
Kako je moguće da smo u prošlom veku imali Pravilnik o vodi za piće koji je bio strožiji od onog koji se sada donosi?
Kako je moguće da naš stari Pravilnik nije bio usklađen sa EU i svetskim normama, pa ga je bilo potrebno prilagoditi, reformisati? Na kojim je to normama i hemijskim metodama bio zasnovan taj stari Pravilnik, zar je moguće da smo to mi tada doneli sami, na svoju ruku, bez razmatranja EU, SZO i drugih svetskih normativa o vodi za piće?
Zašto je dakle, sada, naš stari „jugoslovenski“ Pravilnik o kvalitetu vode za piće „prestrog“ i zašto će sada u vodi biti dozvoljeno više hemikalija nego ranije?
Zašto se pred svaku privatizaciju snižava kvalitet i vrednost opštedruštvene imovine, da bi privatni vlasnici zaradili što više, ne libeći se pri tome da ugroze opšte, narodno ili javno zdravlje?
Kako se među našim „stručnjacima“ i „profesorima“ uvek nađe dovoljno prodanih duša koje će za sitne pare staviti svoj potpis nad kriminalnim aktima i aminovati ih sa „stručnog“ stanovišta?
Jer, šta mi „pacijenti“ uopšte znamo ili treba da znamo o tome, kad ima ko je plaćen i školovan da to kontroliše?
Znaju li ostali i budući pacijenti da od kvaliteta vode za piće najviše zavisi kvalitet rada bubrega, pa i onih veštačkih, i transplantiranih?
Nema veze, doneta je odluka da je naš domaći Pravilnik o kvalitetu vode za piće bio prestrog i da se mora dozvoliti više nečistoća u vodi za piće.
Odjednom te hemikalije nisu tako opasne, kao što se smatralo? Odjednom smo svi postali jači i otporniji te nam se može sipati i malo više nečistoća?
Kome može biti u interesu da voda ne bude čista kao pre?
Treba samo pratiti trag novca…
Evo vesti:
„Novosti“, pišu.
POLEMIKE OKO NOVOG PRAVILNIKA O VODI ZA PIĆE: Zašto Evropa „muti“ našu česmovaču
B. RADIVOJEVIĆ-V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 15. maj 2019.
Promene pravilnika dozvolile znatno veću koncentraciju zagađujućih materija. Dozvoljeno pet puta više amonijaka.
Da li ćemo zbog drastičnog povećanja dozvoljenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće, dobiti higijenski lošiju česmovaču, kao što tvrde kritičari novih propisa, od kojih neki čak šire paniku da će takva voda da nas „truje“? Ili su izmene o kvalitetu vode samo administrativne, bez negativnih posledica po zdravlje, donete, kako navode u Ministarstvu zdravlja, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i EU?
Prema izmenjenom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koje su stupile na snagu 18. aprila, maksimalna dopuštena koncentracija amonijaka je pet puta veća nego ranije – 0,5 umesto dosadašnjih 0,1. Dozvoljeno prisustvo bora povećano je tri puta, sa 0,3 na 1. Tolerancija na hloride i natrijum podignuta je za oko 25 odsto: za hloride sa 200 na 250, a za natrijum sa 150 na 200.
Zvanično obrazloženje za izmenu pravila jeste da je naš propis, donet 1998. godine, iako je i tad u nekim delovima po oceni zvaničnika „bio prestrog“, u međuvremenu – zastareo.
– Prethodni Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće odgovarao je tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode – kažu u Ministarstvu zdravlja. – U međuvremenu je SZO bitno promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće, a u skladu sa tim su i mnoge zemlje izmenile pravne regulative. U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Oni su danas identični onima koji su propisani u Evropi.
Za zagovornike novog rešenja argument je i to da se u našoj česmovači sporne materije u najvećem broju slučajeva nalaze u koncentracijama znatno nižim od dosad dozvoljenih i da će u praksi tako biti i ubuduće.
Mišljenja stručnjaka, međutim, podeljena su i isključiva.
– Izmenama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće dobijamo pad u odnosu na važeći. Iza toga stoji princip isplativosti prerade vode, koji pravi kompromis između zdravstvene bezbednosti i cene prečišćavanja. Taj princip je dominantan u Severnoj Americi i EU, čije države imaju najveći uticaj na Preporuke za kvalitet vode SZO – kaže Slobodan Grašić, šef mikrobiološke laboratorije u Fabrici vode Majdevo.
Kako tvrdi, povećanje dozvoljene mutnoće sa jedne NTU jedinice na dve – opasno je igranje sa zdravljem stanovništva:
– Dezinficijensi u vodi za piće (hlor, hlor-dioksid i hloramini) apsolutno su efikasni ako je mutnoća vode do 0,1 NTU. Ovaj limit osigurava relativnu bezbednost od 90 do 50 odsto, zavisno od prirode čestica. Prostije, što je više čestica u vodi, veća je mogućnost da mikroorganizmi, koji su prošli kroz proces prerade vode ili naknadno tu dospeli, nađu zaklon i tako izbegnu dejstvo sredstava za prečišćavanje. To posebno važi za viruse.
DR Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode u Zavodu za javno zdravlje Beograda, smatra da je prestrogo normirati dozvoljenu koncentraciju amonijaka u vodi za piće na 0,1, kao što je bilo dosad, „jer je on prirodno prisutan u vodi i nema negativnog uticaja na zdravlje“. Amonijak može da bude i biološkog porekla i nije obavezno vezan za fekalna zagađenja.
NOVI pravilnik predložio je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija sa kolegama, jer su, kako kaže, „domaći standardi bili previše strogi u odnosu na SZO i EU“. Prof. Dalmacija ukazao je i da će to smanjiti cenu izgradnje postrojenja za pripremu vode za piće i cenu njihovog korišćenja.
.
„Srpski TELEGRAF“ piše:
Informacija da su dozvoljene količine amonijaka, bora, hlorida i natrijuma u vodi za piće u Srbiji drastično povećane izmenama u Pravilniku o ispravnosti vode, izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama.
Javnost na to nije obratila pažnju sve dok se informacija nije pojavila na Tviteru, uz sliku izmena Pravilnika o higijenskoj ispravnosti za piće.
Po njima, količina amonijaka biće pet puta veća nego do sada. Za bor su se vrednosti utrostručile, dok su za natrijum i hlorid oko 25 odsto veće.
– Izmena Pravilnika, koja je stupila na snagu u aprilu, korak je ka usaglašavanju domaćih propisa sa propisima Evropske unije u oblasti vode za piće. Vrednosti koje su menjane su sada potpuno usaglašene sa evropskom direktivom o vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu. Ovde nema razloga za zabrinutost – kaže dr Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode pri Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZJZ).
Ona dodaje kako se očekuje da uskoro bude donet ceo novi zakon o vodi za ljudsku potrošnju, kao i pravilnik koji proizilazi iz tog zakona, a koji će biti potpuno usaglašen sa evropskom direktivom.
Izmene su stupile na snagu 18. aprila ove godine.
Vest se brzo proširila društvenim mrežama i izazvala burne reakcije sa svih strana.
– Znači trovanje naroda legalizovano – napisala je Suzana.
– Uskoro ćemo sijati u mraku – dodao je Aleksandar.
– Lakše se promeni propis, nego remontuje postrojenje za prečišćavanje vode, a i jeftinije je. Uskoro će cela Srbije piti vodu zrenjaninskog kvaliteta – dodali su treći.
Većina je ipak priznala da se ne razume u materiju, te da je ipak potrebno da ovu polemiku razreši struka.
A kako stručnjaci kažu, za zabrinutost nema mesta. Izmene su uvedene, kako bi se naš pravilnik uskladio sa evropskom direktivom i napretkom koji je postigla nauka.
– Pred nama je novi propis koji će sadržati ne samo ove, već i druge izmene. I to usaglašavanje je dobro. Naš sadašnji pravilnik je iz 1998. godine i u nekim apsektima je ipak bio prestrog. Od 1998. godine nauka je odmakla, a analitičke metode postale su znatno brže i vreme je da se domaći propisi usaglase sa EU – dodaje ona.
Kako kaže, ova povećanja nisu dramatična kako se na prvi pogled čini.
– Amonijak koji ovde upada u oči može da bude i biološkog porekla, odnosno amonijak nije obavezno vezan za fekalna zagađenja. Kada je to slučaj, prestrogo je ocenjivati amonijak normom od 0,1 kada je on prirodno pristuan u vodi i nema negativnih uticaja na zdravlje – pojašnjava ova doktorka.
Ministarstvo zdravlja se takođe oglasilo povodom, kako kažu, „pokušaja uzbunjivanja javnosti, izazivanja opšte opasnosti i panike, plasiranjem proizvoljnih i neproverenih informacija putem društvenih mreža“.
Oni su istakli da kada je donet važeći Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, on je odgovarao tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode. Ipak, u međuvremenu Svetska zdravstvena organizacija bitno je promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće. U skladu sa tim su mnoge zemlje promenile svoje pravne regulative.
– U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Navedeni parametri objavljeni u novom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode su identični onima koji su propisani u državama EU – istakli su oni.
.
2.
Drugi slučaj.
Da ne bi neko pomislio da smo mi ovde zaludni, paranoični ili skloni teorijama zavere, citiraćemo vam ponovo zvanične državne medije. Čak i tamo, ponekad, probije se malo istine o zločinačkom ponašanju farmakomafije. Najčešće to procuri zbog nekih internih mafijaških sukoba oko para, ali su svejedno činjenice nepobitne, a razmere tog kriminala užasavajuće.
„Politika“ piše:
Velika prevara farmaceutske industrije
Najveće farmaceutske kompanije nelegalno se dogovorile da uvećaju cene lekova za 1000 odsto i tako prevare potrošače u SAD i celom svetu za više milijardi dolara, navodi se u tužbi 44 američke savezne države.
Vodeće farmaceutske kompanije u SAD „postigle su međusobni dogovor i podigle cene lekova za neverovatnih hiljadu odsto, varajući američke građane u prevari za koju se pretpostavlja da iznosi milijarde dolara.”
Ova optužba, koja je skrenula pažnju američke javnosti na poslovanje farmaceutskih kompanija, ne samo u SAD nego i celom svetu, suština je zajedničke tužbe koju su protiv tamošnjih farmaceutskih firmi podnele 44 američke savezne države.
Na meti tužbe našle su se vodeće kompanije poput „Fajzera”, „Novartisa”, „Mailana”, „Teva” i drugih. Kako se ističe u tužbi farmaceuti su se međusobno dogovorili kako bi povećali cene više od 100 generičkih lekova, među kojima su i antibiotici, lekovi za astmu, dijabetes, rak, holesterol, kontracepciju, antidepresivi… Njihove cene su povećavane čak deset puta u periodu između 2013. i 2015. godine.
„Znamo da lekovi na recept mogu biti skupi, ali sada znamo da su visoke cene bile delimično podstaknute i nelegalnom zaverom farmaceutskih kompanija, rekao je nedavno Gurbir Grevol, državni tužitelj iz Nju Džersija.
Državni tužitelj iz Konektikata, Vilijam Tang, koji je posle petogodišnje istrage podigao zajedničku tužbu, kaže kako je prikupljeno dovoljno „čvrstih dokaza protiv farmaceutskih kompanija”.
U međuvremenu su se oglasile i prozvane kompanije, pre svega „Teva“ i „Fizer“ koje su demantovale navode iz tužbe, prenosi Si-En-En.
Među dokazima je elektronska pošta, sms poruke i transkripti telefonskih razgovora, koji potvrđuju nezakonito dogovaranje radi podizanja cijena i podele tržišta generičkih lekova.
Tužba je podneta u saveznom Okružnom sudu u Konektikatu u sklopu istrage nadzora cene lekova i nezakonitog kršenja antimonopolskih zakona.
Prema dokumentima koji su predati sudu, u zaveri je učestvovalo više desetina vodećih ljudi iz tuženih kompanija, uglavnom onih odgovornih za prodaju, marketing i utvrđivanje cene lekova.
http://www.politika.rs/sr/clanak/429883/Velika-prevara-farmaceutske-industrije
Da li je kod nas drugačije?
Da li je kod nas moglo biti drugačije?
Više o tome u narednom (junskom) postu.
3.
ПЛАН ИСТРЕБЉЕЊА ЦРНАЦА У АФРИЦИ: Намерно смо ширили сиду, изазвали смо епидемију
Јужноафричка Република сада има једну од најгорих епидемија ХИВ-а на свету, са 7,1 милиона људи, или нешто мање од 19 одсто становништва, који живе с тим вирусом. Црно становништво у Јужној Африци несразмерно је захваћено том болешћу, преноси хрватски портал „Дневно“ писање Гардијана“.
Тврдње да су бели плаћеници активно ширили сиду по јужној Африци осамдесетих и деведесетих година прошлог века објављене су у документарцу „Cold Case Hammarskjold“, који је ове године премијерно приказан на филмском фестивалу „Санденс“.
Те тврдње изнео је Александер Џонс, који је годинама радио као обавештајни агент у Јужноафричком институту за поморска истраживања (САИМР), пре три деценије, када је организовао државне ударе и друга насиља широм Африке.
Џонс тврди да је вођа САИМР-а Кит Максвел имао „расистичку, апокалиптичну опседнутост ХИВ-ом, односно сидом“, а група је имала намеру да створи белу већину међу становништвом у Јужној Африци и суседним земљама, тако то ће избрисати црну расу.
Кит Максвел се наводно представљао као лекар док је водио клинике у сиромашним, углавном црначким четвртима у подручју Јоханесбурга, што му је дало могућност да спроведе своје убилачке експерименте, пише „Дневно“.
„Који је најлакши начин добити заморца, него када живите у систему апартхејда?“, каже Џонс у филму.
„Црнци немају права, потребно им је лечење. Долази бели ’филантроп‘ и каже: ’Знате, отворићу клинике и лечићу вас‘. А он је, заправо, вук у јагњећој кожи.“
Кит Максвел је писао о „куги“ за коју се надао да ће уништити црну популацију, зацементирати владавину белаца и вратити конзервативне верске обичаје, показују документа на која се позивају творци документарца.
Знак на ординацији „Докотела [лекар] Максвел“ још виси испред канцеларије у граду Путфонтејну где се мештани сећају поштованог човека који је дословце имао монопол на здравствене услуге у том подручју. Нудио је чудне третмане, укључујући стављање пацијената у „цеви“, за које је рекао да су му допустили да види унутар њихових тела. Такође, давао је „лажне инјекције“, рекао је Ибрахим Каролиа, који је водио трговину преко пута.
Сваки интерес који је Максвел показао у јавности био је добронамеран. Клод Њубери, лекар који је познавао вођу плаћеника, потврдио је да Максвел нема медицинске квалификације, али је описао доделу хуманитарне помоћи.
„Био је против геноцида и покушавао је да открије лек за ХИВ“, рекао је Њубери у документарцу.
Чини се да документи које су прикупили творци филма показују да су се Максвелови приватни ставови јако разликовали од његових јавних ставова. Радови сугеришу његово језиво уживање у појави епидемије сиде.
Оно што је мање јасно јесте то да ли је имао стручност или средства за спровођење својих кошмарних визија. Џонс, бивши члан САИМР-а, тврди да јесте.
„Били смо укључени у пројект у Мозамбику, ширећи вирус сиде кроз обичне болести“, рекао је он.
.
.
.
DiaBloG – 2019
.
.
.
Dijaliza 