Arhive

Kako kao dijalizni pacijent zaraditi neki novac – lično iskustvo (I)

Poštovani čitaoci,

kolege sapatnici, saborci i prijatelji.

Danas ćemo početi novu seriju tekstova, za koju već znamo da će vas veoma zainteresovati.

Naime, iz dosadašnje analize čitanosti naših tekstova, očigledno je da vas osim medicinskih (stručnih) saveta, najviše interesuju novčane nadoknade, povlastice, beneficije, i slične mogućnosti za poboljšanje sopstvene finansijske situacije.

Ovo će biti upravo to što vas najviše interesuje: kako čovek kao dijalizni pacijent može da dođe do nekih para – ali smo tu temu sagledali iz sasvim drugog ugla.

Specifičnost ovog teksta je u tome što se radi o ličnom iskustvu (jednog od administratora I urednika ovog sajta) I što akcenat nije stavljen na “pomoći”, “nadoknadama”, “povlasticama”, nego: Kako raditi I zaraditi SVOJ novac.

No, krenimo redom.

Desilo se ono najgore.

Ustanovljen vam je potpuni i trajni prestanak rada bubrega.

Morate na dijalizu.

Bez obzira kako vam se to desilo, naglo ili postepeno, uvek je to šok.

Očaj.

Zna se i zašto.

Smrtnost na dijalizi je veća nego od karcinoma (raka).
Posebno u prvih 90 dana, kada i sami nefrolozi uopšte ne uzimaju u obzir umrle u tom periodu pri izradi svoje statistike, jer onda bi i sebi i drugima teško mogli da objasne da se radi o lečenju (?!).

Ali, ako nakon prvog šoka „šta mi se desilo“, i „gde baš meni“, te očaja „gotovo je sve“, uspete da preživite tih strašnih 3-4 meseca i sve uobičajene bolničke procedure i komplikacije arterio-venskog pristupa, onda polako počinjete da shvatate da nije baš sve gotovo i život koliko-toliko može da teče dalje – ne baš normalnim tokom, ali uz neke promene može se živeti.

Kao po nekom nepisanom pravilu u prvim dijaliznim danima uvek su tu „iskusni pacijenti“ koji će vas posavetovati šta i kako da radite što se tiče vašeg daljeg života, jer oni su tu već godinama – iskustvo je to.

To po pravilu obuhvata objašnjavanje kako doći do tuđe nege i pomoći i kao kruna svega otići u invalidsku penziju (?!?).

Na ovom portalu smo već imali tekstove o tome kako se dolazi do tuđe nege i invalidske penzije, ovde ćemo samo to pomenuti, jer ovo je tekst za one koji neće u penziju nego žele da rade!
Da dobro ste pročitali, kao dijalizni pacijent možete raditi ograničenu vrstu poslova u administraciji ili marketingu, ili čak od kuće.

Ukoliko pak mislite da ste se ceo život naradili i da pored dijalize ne možete imati vremena ni za šta drugo, vi slobodno preskočite ovaj tekst.
Za ove druge, tj. prve, nastavljamo.

Procedura je sledeća: podnesete PIO fondu regularno zahtev za procenu invaliditeta, radne sposobnosti i za tuđu negu i pomoć trećeg lica.
Zakazaće Vam termin i poziv će stići na kućnu adresu. Potrebna vam je sledeća dokumentacija:

  • predlog za utvrđivanje invalidnosti, odnosno Predlog za veštačenje sa izveštajem i mišljenjem o zdravstvenom stanju i radnoj sposobnosti popunjen od strane izabranog lekara (Obrazac 1), original obrasca (ne stariji od 6 meseci)
  • Nalaz i mišljenje nefrologa u centru u kom se dijalizirate sa opisom terapije i brojem dijaliza u toku nedelje
  • nalaz psihologa, odnosno zaključak koji obuhvata ocenu mentalnih sposobnosti, ličnosti i ponašanja pojedinca (ne stariji od 6 meseci), uput daje lekar opšte prakse, a ide se na medicinu rada koju ima svaki veći Dom zdravlja
  • otpusne liste sa podacima o nalazima i izvršenim pregledima (nije obavezno ali svakako ih ponesite ukoliko ih imate kao i sve laboratorijske nalaze ne starije od 6 meseci).

Komisija će vas primiti, prelistati dokumentaciju, najviše će je interesovati pristup za dijalizu, AV fistula, koju će tražiti da poslušaju, jer to im je krunski dokaz da se vi stvarno dijalizirate (ukoliko nemate neki drugi vidljiv pristup tipa cvk ili hikman), i to bi bilo to, dobićete papir sa pompeznim nazivom:

“NALAZ MIŠLJENJE I OCENA”.

Tu će stajati otprilike, osim dijagnoze, još tri stavke, sve pod šiframa:
– Procena sposobnosti šifra 03 (nesposoban za dalji rad)
– Ocena postojanja telesnog oštećenja 03 (što znači 100% telesnog oštećenja sa kontrolom za dve godine – da slučajno ne ozdravite (?!?) u tom periodu).
– Ocena potrebe za pomoć i negu šifra 1 (što znači da imate pravo, takođe kontrola za dve godine)
Primetiće te da samo prva Stavka nema kontrolu, što znači otpisali su vas za dalji rad i sa ovim papirom možete odmah podneti zahtev za invalidsku penziju, ukoliko želite.

Pošto je taj papir jasan I nedvosmislen u proceni da vi ne možete dalje raditi, sledeći korak je prijava na biro rada, ukoliko niste već prijavljeni, i zahtev kod njih za procenu radne sposobnosti (koji se inače za dijalizne pacijente ne plaća).

Potrebna dokumentacija je identična onoj koju smo naveli gore u tekstu za PIO fond, jedino još treba dostaviti dokaz o stručnoj spremi.
Zato je poželjno da sve papire, gore navedene, overite kod notara, jer moraju biti ili originali ili overene kopije, u suštini za ovu proceduru treba vam sve duplo u originalu.

Zakazaće vam se Komisija u prostorijama Nacionalnog Biroa za zapošljavanje, koja će biti u nešto širem sastavu, sastavljena od člana PIO fonda, medicine rada, nacionalnog biroa, uglavnom pokušaće da vas odgovore od rada, jer vi idete na dijalizu, to baš i nije zgodno.

Međutim, ako ostanete pri svom stavu da možete, a i vizuelno im izgledate sposobnim, daće vam, uz sva prenemaganja, šifru 02.
To je ujedno I najbolje za vas I vašeg budućeg poslodavca.

U rešenju će biti naglašeno:
U postupku ocene radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, Komisija je konstatovala da postoje umerene teškoće i prepreke, koje znatno utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje može da obavlja, a omogućava zaposlenje pod posebnim uslovima, stepen 2.

Prema nalazu Komisije „nije sposoban za obavljanje teških i srednje teških fizičkih poslova, rad u lošim mikroklimatskim uslovima i u prinudnim položajima tela, kao ni za podizanje bilo kakvog tereta. Nije podložan za rad sa nefrotoksičnim supstancama. Nije podložan za smenski i produženi rad i rad na terenu. Uz navedena ograničenja sposoban je za obavljanje administrativnih poslova za koje je obučen uz povremeno korišćenje individualne pauze.“

E sad da se pozabavimo malo objašnjenjem šta za vas u stvari znači stepen 2 invalidnosti …

(nastaviće se …)

(uskoro …)

.

.

DiaBloG – 2019

Em kongres, em nefrologa, em peti

Ništa nije slučajno

Ili: Gatanje u dlan, na osnovu linije života bubrega …

U Beogradu je, 31.10.2019. počeo Peti kongres nefrologa Srbije.

Već iz samog naziva i datuma ovog skupa, osećate neprijatne asocijacije i značenja.

Po Srbe i Srbiju, imao je katastrofalan učinak jedan Četvrti kongres, onaj održan u Drezdenu, 1928. godine.

Ovaj sada nije bio kongres komunista (da li?), ali su neprijatne tendencije Četvrtog kongresa, nastavljene.

Iz samog naslova se vidi da to nije bio Kongres srpskih nefrologa, nego nefrologa Srbije?!

Što će reći da: nefrolozi Srbije nisu srpski nefrolozi.

I to je tačno.

Nisu.

Čak i da nam neko podastre sve papire koji govore suprotno, iz njihovog rada, ponašanja i učinka, mi znamo da nisu, i ostajemo pri izrečenoj tvrdnji.

Već smo vam više puta objašnjavali, nefrolozi Srbije deluju samo kao lakeji farmaceutsko-dijalizne industrije (tzv. Big Farme), a o njihovom moralnom kodeksu, Hipokratu, Hipokritu, humanizmu i renesansi, možemo samo da nagađamo. Po analogiji sa tzv. „Dubokom Državom“ (krupni kapital, vojno-industrijski kompleks i sigurnosne službe), ovde bi se moglo govoriti o „Dubokom Zdravstvu“, u osnovi kojeg jeste: Big Pharma.

Sigurni smo da svi znate kako to ide.

Već u ambulanti opšte prakse lekari početnici počnu dobijati novosti, časopise, reklame, plakate, zbornike, Uputstva, Smernice, Preporuke: kako i šta da propisuju. Uz vrlo malu nadoknadu: hemijske olovke, kalendare, USB-priveske, bedževe na reveru, nalepnice na vratima, poneki ručak, maksimalno.

A dalje, kako napreduju u karijeri, njihovi zadaci i nagrade, postaju sve značajniji.

Oni tada ispituju i odobravaju nove preparate, daju stručna mišljenja (uvek afirmativna), pišu „stručne“ ili „naučne“ radove, a oni na najvišim pozicijama donose propise, vodiče, Pravilnike, koji se moraju primenjivati u celoj državi.

Za takve su i nagrade basnoslovne, što se vidi i po njihovom imovinskom statusu, jer od državne (bolničke) plate ne bi mogli da voze skupe automobile, imaju nekoliko kuća, stanova, vikendica, ne bi mogli da putuju po svetu, odsedaju u najskupljim hotelima, zimovalištima i letovalištima.

U tom basnoslovnom zarađivanju, pacijenti se tretiraju, kao i svaki objekat basne, kao životinje.

Zapadna farmako-dijalizna mafija kontroliše sve: institucije, nauku, vlast, medije, zdravstvo u celini, pa je eventualna promena tako ustrojenog sistema, nemoguća.

Teme, ideje, preparati, tehnike, procedure, metode, sve se to dobije „odnekud odozgo“ od nekih velikih „uglednih“ („izvestilac“, „komesar“, „koordinator“), obavezno međunarodnih, instanci, koje zahtevaju strahopoštovanje i pokornost.

Onda se i na našim kongresima uglavnom palamudi i prežvakava ono što je već negde rečeno, izneto, dato ili inicirano, a naši se „stručnjaci“ baš upinju da na „našem materijalu“, „sopstvenim“ rezultatima, „zaliče“ na one od kojih dobijaju pohvale za „uspešne“ imitacije.

Da parafraziramo vođu gorepomenutih komunista: Kongresi su opijum za lekare.

Istorijsko-geografske, socio-ekonomske i razne druge specifičnosti ovog podneblja, stvorile su idealne uslove za olakšan rad Big Farme.

Naši ljudi jedva čekaju da budu uzgajani i da napreduju u tom sistemu.

I kao kod Bulgakova (1,2) prodaće svoj humanizam, veru, etiku, svoju dušu, Đavolu, Satani, Big Farmi, a za malo šljaštećih krpica, firmiranih parfema, za kafućino u Rimu ili Beču, i slaviće Satanu u Noći veštica, ne misleći na nesreću, tugu, čemer i jad dijaliznih sala i pacijenata od kojih su pobegli.

Za ogroman novac koji su od naroda preusmerili ka Satani, mogli su okrečiti i renovirati sve dijalizne centre u Srbiji, unaprediti uslove u kojima se leče njihovi pacijenti, poboljšati terapiju koju im daju, ili kupiti hranu i lekove za najsiromašnije među njima.

Ali, …

Nikada nijedan dijalizni načelnik nije zatražio da te pare namenjene kongresima i svetkovinama uloži u svoj dijalizni centar, da ga učini pristojnim mestom za život i rad i za lečenje onih kojima je namenjen.

Nikada.

Nije i neće.

I da se pojavi neki takav, brzo bi ga uklonili.

Oni koji su se uklopili u Big Farma sistem, šetkali su u Noći veštica, po tapaciranim hodnicima Crowne plaza hotela, u skupim odelima, najnovijim haljinama, sa iskeženim osmesima, opijeni koktelima i osećajem pripadništva klasi, koja je malo iznad.

Iznad onih, koje zapad opisuje kao Deplorables (Jadnici).

Ali, kad se malo bolje pogleda ta, toliko puta viđena predstava, mogu se uočiti i neki detalji.

U svom tom lažnom ekskluzivitetu, sjaju, svečarstvu, pompeznosti, „uglednim“ imenima, pozdravnim govorima, napuderisanim toaletama, nameštenim konverzacijama, iskusno oko može videti i: strah.

Veliki i skoro opipljivi STRAH, koji ih čini nesigurnim i ranjivim, strah da će Satana videti da još nisu kompletno njegovi, da se kolebaju, da još nisu potpuno preverili. Strah da nisu bili dovoljno ubedljivi, strah da će biti provaljeni. Strah da će ostati bez privilegija, strah da ne budu izolovani, odbačeni, strah da ne budu deo EDTA, ERNA, ERCA, UNS, NUNS, BANTAO, ASN, ISN, i sličnih „čuvara tekovina“ koje nam je Big Farma uzgojila.

Strah da ne budu proglašeni nepodobnim, da ih ne smene, zaustave u napredovanju, da ih ne proglase nenormalnim, autsajderima, primitivcima, čudacima, Srbima.

Da, da.

Tipični sindrom konvertitstva.

Zato je na tim kongresima prisutan ceo Region.

Nema na tim kongresima ni ćirilice, ni tradicije, ni nacije – pazite, navodno je u pitanju 5. kongres srpskih nefrologa, isto koliko imaju i novoformirane države, posle ratova „koje nismo vodili, ali smo ih izgubili“(?!?).

Sindrom konvertitstva podrazumeva da dotični svim silama zatomljuju i prigušuju onaj glas sumnje, onaj trag veze sa svojim narodom, pa zato moraju što jače, što više, i što brže, širiti neoliberalne globalističke Big Farma propovedi – što dublje i što bezizlaznije utonuti u greh i zlo (a Đavo će ih sigurno iskušavati), kako bi i sama ideja o Povratku bila potpuno nemoguća.

Veliki brat sve to zna, sve prati, i ne dozvoljava im da skrenu sa njegovog puta. Zato se redovno štampaju i besplatno dele (u prigodnim besplatnim torbama, rančevima): svete knjige, Smernice, Vodiči, Pravilnici, Protokoli, Uputstva, Konsenzusi, a na svetkovinama njemu u čast: Kongresima, Simpozijumima, Workshopovima  … na kojima će govoriti o Agendi, Narativu, Formatu, Održivom razvoju, itd, itd. itd.

Jednostavno, bolje, povoljnije…

Otvaraju se sajtovi, prave se društvene mreže, instagrami, viberi, fejsbuci (knjige lica) i twiteri (cvrkuti), stvorene su već generacije šupljoglavaca kojima je normalno da dobrovoljno šire i dele ono što im se nametne, kao „moderno“, „besplatno“, „povoljno“, „mast hev“…

„Besplatan wi-fi je omogućen za sve učesnike kongresa“… radosno saopštavaju „organizatori“.

Koliko juče došlo im je tako, „odnekud odozgo“, da lek Ranisan više nije dobar? Sve novine požurile da objave, na sva zvona …

Nakon 30 godina korišćenja, tek sad se otkrilo da nije dobar?

Zašto se onda koristio prethodnih 30 godina i ko će biti podvrgnut odgovornosti za višedecenijsko korištenje navodno štetnog leka, to niko ne kaže. Kad će to javiti za ostale lekove, isto ne kažu. Kod njih nema promišljanja, niti podpitanja. Samo direktive.

A sad malo o onome što muči i njih same, učesnike ovog opskurnog skupa.

„Vojtaju nas k’o mlade majmune, kao da mi ne znamo da je centralni događaj na kongresu Obznana o tome kome je Big Farma nabacila direktnu lovu za reklamu njihovih proizvoda“ – kaže jedan nefrolog iz provincije.

Nemoguće je ne složiti se s njim, uz jednu malu opasku: ako nekog tretiraju kao majmuna, tu starost ne igra nikakvu ulogu.

Lista plaćenih, tzv. „komercijalnih“ predavanja je zato izazvala najviše interesovanja.

Čika Velja je prvi u Srbiji za dotične skovao naziv PARANEFROLOZI, nefrolozi sa nadnaravnim sklonostima ka novcu, i taj ih izraz izgleda najbolje opisuje.

Moguće je da i onaj film Lordana Zafranovića, o prazniku najstarijeg zanata, bolje dočarava trans u koji zapadaju naše vodeće nefrološkinje kad uspeju da se izbore za komercijalno predavanje, ali je, čini se, bar u jednom konkretnom slučaju primerenije poređenje sa jednom drugom (državnom) službom.

Sa carinicima.

Svi znate onaj čuveni vic o ispraćaju carinika u penziju, gde njegove kolege razmišljaju šta da mu poklone. Televizor – malo je, kažu svi. Automobil – malo je, takođe se slažu svi. Vikendicu – malo je. Kuću sa bazenom – malo je, opet su jednoglasni.

Zbilja, šta pokloniti čoveku koji već ima sve?

A da ga pustimo da sam odradi jednu smenu? – predloži neko.

A ne, mnogo mu je! – složiše se svi, i na takav kraj bi se celo društvo zacenilo od smeha.

Na 5. kongresu srpskih nefrologa, kraj je bio malo drugačiji.

Jer, na poslednje pitanje odgovor Big Farme je bio: „Dajmo joj!“

I niko se nije smejao, ali su joj, da li pod pritiskom, da li voljno, dali.

Celu smenu.

Nju će naslediti drugi paranefrološki šalabajzer, osvedočeni muljator, karijerista i umišljena veličina – sve je to već dogovoreno, Tamo Gde Treba.

Još jedan od večitih plaćenih predavača je bio tema opšteg sprdanja. Naime, protiv dotičnog je 2/3 njegovog kolektiva pisalo peticiju nadležnima. Očekivano, na njemu plaćeno predavanje nije hteo doći nijedan od njegovih kolega, lekara sa Klinike gde on šefuje. Ali, znajući za jadac, ovaj se domislio kako da reši problem.

I znate kako ga je rešio?

Naredio je da sa Klinike dođu sestre, sve koje mogu ostaviti posao u tom trenutku. Logika je jednostavna: šta zna Sponzor (onaj koji mu je dao pare za predavanje) ko je od publike sestra, a ko doktorka, bitno je da u publici ima i neko od „njegovih“.

Tako su i sestre razrogačenih očiju gledale slajdove o tome kako je lepo pacijentima kad sa Aranespa pređu na Sandozov lek.

„A što ćemo ljubav kriti, kad nas plate Binokriti …“ – pevalo je sa svakog slajda.

Može li život nefrologa da bude bajka, a da za pacijente ostane samo basna?

Ko je gledao film „Šta sve možeš u Denveru kad si mrtav“ (3), neizostavno će mu se nametnuti i poređenje: Šta sve možeš u Srbiji kad si dijalizni pacijent?

Jer, u trenu kad stupaš u redove dijaliznih pacijenata, znaš da je i ka tebi odapeta „fatva“. I dok gledaš kako ti cimeri iz HD sale nestaju jedan po jedan, shvataš da je samo pitanje dana kada će Crni kosac doći i po tebe.

I nefrolozi to znaju.

Neki zbog mortaliteta saosećaju sa pacijentima pa su stalno mortus pijani.

Oleše se, zbog empatije, kao.

Kongres je prilika i za to.

Kao i za razne promocije.

I na ovom kongresu se napadno promovisao Region. Isti se raširio preko cele bine, pa su pred svima raspravljali o tome čiji je veći. Napredak na polju hemodijalize.

Teško je to. Valja govoriti, satima, danima, praktično uvek, o nečemu, čega nema.

Ali ima stručnih radova, pisanih ili usmenih saopštenja.

Ako u bilo kakvom (kon)tekstu pomenete čarobne reči: povezanost, prediktori, faktori rizika, uticaji, markeri, cost-benefit, varijabla, evaluacija, korelacija, genski polimorfizam – onda možete biti sigurni da će vam „rad“ garantovano biti primljen i nikada nikakva komisija (za razliku od nesrećnog Siniše) neće proveravati valjanost vaše stručnosti ili vaše diplome.

Najblentaviji ispadnu „autori“ koji pokušavaju da budu inovativni, atraktivni,  „nekonvencionalni“, pa im predavanja o nekom farmaceutiku (nazovimo ga „X“) imaju naslove poput:

Terapija sa farmaceutikom X – gde smo bili i gde smo sada“, „Farmaceutik X –stari poznanik u novom odelu“, „Farmaceutik X – šta svaki nefrolog treba da zna“, „Terapija farmaceutikom X – šta je novo“, „Farmaceutik X – iskustva i perspektive“ „Terapija Farmaceutikom X – ima li svetla na kraju tunela?“, „Terapija Farmaceutikom X – vaše mišljenje je važno“ (Mišljenje je kao i dupe, svako ga ima. Ali za pacijentovo mišljenje ih zabole dupe).

Ovakvih naslova puni su svi kongresi medicinara.

Zašto?

Zato što „odgovore“ na sva gore postavljena „pitanja“ daje Big Farma, kroz svoje studije, svoje „koordinatore“, „opinion lidere“, „oktroisane eksperte“ i „experienced usere“.

Tako smo i sada, po ko zna koji put, prisustvovali palamuđenju: kada započeti akutno dijalizno lečenje i kome, da li je bolja intermitentna, kontinuirana, sled, ili PIRRT ……..

PIRRT je skraćenica od „Prolonged Intermittent Renal Replacement Therapy“ …. (svake godine nova skraćenica, kad već nema ništa drugo novo).

Te ima li efekta raditi ili ne raditi plazmafereze, npr. u vaskulitisima, kada i kome (jedan dijabolik mudro prosra: „treba biti oprezan sa plazmaferezama“?!?), te opet o nedovoljnim mogućnostima za rimtutuksimiziranje u srpskoj nefrologiji, pa onda opet red Sirolimusa, da li sjeničkog ili zlatarskog, ne rekoše.

Takođe, neki „stručnjaci“ su stalno u teranju, jer su im najčešće reči Mabtera i Teranova, – ma terajte se …

No, ne misle svi da su pare Big Farme jedini pokretač medicinara.

Jedan drugi naš saradnik (ne onaj iz provincije), imao je takođe, originalni komentar. Po njemu, ovo je bio Sajam veštačke inteligencije. Sve je to, kao zbog bodova, kaže. „Licemerje je dovedeno do savršenstva. Oni se prave da su nam profesori, a mi se pravimo da im verujemo. I ako malo bolje pogledaš te lakeje i njihove livreje, otpozadi, ispod Extreme Intimo rublja videćeš praziluk, naš, domaći, neprskani…  Iz toga možda nešto i nikne. Hoću da kažem: ne možeš ni te doktore za sve kriviti. Mnogi od njih osećaju da nešto nije u redu. Mnoge bi babe sad dale i 2 dinara da izađu iz tog kola, ali … kako sada izaći i gde? Šta je alternativa? Da se umesto po hotelima i kafanama posećujemo po bolnicama i gledamo šta je ko i kako naučio da radi i primenjuje? Nema toga. To niko i ne nudi.“

Tako kaže naš (ovde) često citirani saradnik, koji se takođe nije previše eksponirao na ovom performansu.

U jednom momentu, na istoj klupi, u publici, pojavili su se jedan do drugoga: Hrvatčević, Vidža, Jovanović, Đoka i Splješa. Priznajemo, bilo nam je zanimljivo videti ih na istoj klupi. Čovek se nekako, sentimentalan, ipak, ozari. Samo je klupa bila pogrešna.

Za neočekivanu (da li?) pojavu jednog para predavača endokrinologa na ovom skupu (i bukvalno su par, i to bračni) niko nije imao racionalno objašnjenje, ali se najčešće pominjao jedan raniji članak u Tabloidu, čiji je Insajder izgleda provalio otkud vetar duva (link).

Dojajen vojne nefrologije, čuveni dr M. Radojević, takođe nije ni privirio na ovaj skup, jer verovatno, neće čovek da se blamira, pred kraj karijere …

Veliko iznenađenje je bilo i aktivno učešće Milana Radovića, za koga većina veruje da nije korumpiran i da se moralno razlikuje od ostatka nefrološke vrhuške, ali i Milan je nekim putem, kako – ne zna se, ipak bio uvučen u priču.

Zato je jedan drugi nesumnjivi autoritet, direktorka Nefrologije KCS, prof. Biljana Stojimirović, uspešno izbegla pojavljivanje i slikanje u društvu ozloglašenih (i od FBI traženih) dijaliznih kriminalaca (kod nas nažalost, neosuđivanih).

I to bi bilo to.

Pa se vi sad o indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama, konsultujte sa svojim nefrologom.

I neka vam poslednja rečenica bude brza.

.

.

.

izveštači redakcije

http://www.dijaliza.wordpress

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

A sada, malo opuštenije.

Kad već ne možemo ništa da promenimo,

možemo i mi da zasviramo, znate već kome.

Evo jedne prave srpske kompozicije

koju je izabrao naš muzički urednik,

praveći aranžman po tekstu

Milosava Buce Mirkovića (link):

.

.

U Srbiji varoš velika

ka njoj teče reka nefrologa,

u njoj smo se dušo našli mi,

sreli smo se i razočarali.

.

.

Uz mikrofon Naum duva,

Stara Nada tajnu čuva,

niko znanje ne mora da zna.

.

.

FBI im mrežu plete,

naneli su svima štete,

al’ na jesen ide penzija.

.

.

U Crowne plazi gužva velika,

i profesor Goce će zasvira,

Kad zasvira stvarnost zaboraviš,

lagano da Farmu ne budiš.

.

.

.

Kraj

.

.

.

.

.

.

Leto, svlačenje, zagađenost, hemija i dijalizne pljačke

I

Svi sve vide, svi sve znaju, ali se prave Englezi …

Okreću glavu na drugu stranu, kao: nemaju oni ništa s tim.

Ćuti i plivaj dalje.

Leto je.

Ovog leta, gospodnjeg, 2019., hroničari nisu imali bogzna šta zapisati.

Ali, ako su bili iole pažljivi, jednu reč nisu mogli izbeći.

Jedna reč je zasigurno i vama zapala za oko.

Gde god da ste išli na letovanje, u Crnu Goru, u Tursku, u Grčku, Bugarsku, svejedno…

Čak i u Italiji ste je mogli videti.

U svim trgovačkim ulicama, na velikim staklima, ogromnim slovima, stajala je ispisana ta reč …

Reč je, očigledno, strana.

Verovatno ruska, ali to ovoga puta nije bitno.

Deluje kao da je došla iz EU-esperanto jezika.

Jer je svi, nekako automatski, shvatamo.

Toliko je jednostavna, razumljiva …

Svima.

Ta reč je: Skidka!

Ne možete da je ne primetite.

Kao, skidaju cene.

Svemu je pala cena.

Sve je ogoljeno.

Opšta СКИДКА.

Neizbežni striptiz.

Otpali su svi premazi.

Ne pomažu kamuflaže.

Zagađenost je tolika da ne pomažu ni gas-maske.

Javnost je sve videla, sve saznala, ali …

Ali, svi se prave Englezi.

Novine objavile da je nekoliko nefrologa Srbije uzelo stotine hiljada evra kao mito, da bi oštetili sopstvenu državu, a u korist strane firme (link).

Policijski dokazani podaci. Strana policija, FBI, ugledne istražne poreske agencije …

Sve ogoljeno.

Javnost zna i ko su ti ljudi. (Javna tajna).

I nikom ništa.

Naša država neće da obelodani ni njihova imena, a kamoli da preduzme nešto protiv njih.

Ni država, niti pojedinci.

Nijedan član „srpske nefrološke zajednice“ nije zatražio da se dotične osobe kazne i odstrane iz njihovih organizacija.

Naprotiv, eno ih kako zajedno spremaju „nove kongrese“, pišu nove „naučne radove“, edukuju nove članove, spremaju svoj „podmladak“.

Nijednom srpskom nefrologu nije neprijatno što je u društvu dokazanih kriminalaca, nije ga sramota što je u istoj sali, na istom sastanku, za istim stolom, sa kriminalcima koji uzimaju pare od firmi i od pacijenata, da bi uvećali svoje bogatstvo.

Ukazuju im poštovanje, čak.

Nema „diferencijacije“.

Show must go on.

Sistem gura dalje.

Zamislite da nekom onkološkom bolesniku kažu da će njegov tumor biti lečen, ali tako da će to lečenje imati toliko uspeha (efikasnosti) da će samo zaustaviti rast tumora na 10 cm, ali da tumor neće biti uklonjen niti će se smanjiti na manju dimenziju?

Da će kao težak bolesnik godinama biti podvrgavan sporim i mučnim infuzijama, tri puta po 4 sata nedeljno, da bi tumor u njegovom telu ostao na 10 cm? Dok ne dovede do neminovnog ishoda – smrti.

Koji onkološki pacijent bi pristao na takvu terapiju?

Verovatno, malo koji.

A šta nam danas nudi naša, najsavremenija, dijaliza?

Vodeća srpska nefrološkinja (link), autorka neverovatnog Pravilnika o dijalizi, sa velikim osmehom na licu, slika se za novine, sa izjavom: „Dijaliza omogućava samo 10% funkcije bubrega.“

Kez.

Rez.

Šok.

Izjaviti takvo nešto, to javno obelodaniti u medijima, i samozadovoljno se smešiti („od uva do uva“) u lice svim unesrećenima koji idu na tu „najsavremeniju“ terapiju …

Kako to nazvati, kojim rečima to opisati?

Je li to humanizam, renesansa, briga o ljudima, empatija, saosećanje, ili šta već ….

Ali, njih (medicinare) uče da je to normalno, da je to uspeh.

Za traganjem ka boljem ili efikasnijem lečenju bubrežne slabosti, nema potrebe, dovoljno je i onih 20% kvalitetnijih dijaliza (hemodijafiltracija).

Tako je, kažu, i na Zapadu.

Kez.

Rez.

Nikom ništa.

Jedan od vodećih predstavnika Zapadnog sveta, predsednik (nekada) velike Francuske države (Emanuel Makron) otvoreno je izjavio: „Prisustvujemo početku pada Zapadne civilizacije.“ (link)

Neminovnost.

Svi sve vide, svi sve znaju …

Jednom rečju,

Skidka.

. . . Kada ćeš da umreš, mama . . .

(https://www.youtube.com/watch?v=uy_zXvlqbhE)

.

II

Načelnik nefrološke Klinike je bio, po svom običaju, (ili bolje reći: karakteru), direktan, navalentan i samouveren. I brz. Sagovorniku nije ostavljao vremena da bilo šta odgovori, očekivao je samo potvrdno klimanje glavom …

  • Čuo sam da je Vaš sin veliki finansijski stručnjak, da radi za strane kompanije i da vama neće biti veliki problem da mu obezbedite svu potrebnu terapiju …
  • Pa, jeste, …
  • E, vidite, da vam odmah kažem: Ja ću lično, od sada, da se angažujem oko celokupnog njegovog lečenja, uključujući i transplantaciju, i dijalizu, i sve što treba. Znate, on je u naš centar primljen samo privremeno. Jer, za stalni program dijaliznog lečenja nigde nema mesta, pa ni kod nas. Ali, o ostajanju u našem centru Ja odlučujem. O tome ćemo još razgovarati, jer, ja Vama mogu pomoći i za prijem u privatni Frezenijusov dijalizni centar, zavisi šta budu Vaše prevashodnosti. Za sledeći naš razgovor, a to će biti za 10-ak dana, dođite kod mene sa celokupnom dokumentacijom, pa ćemo se sve dogovoriti …   Što se tiče transplantacije, ja vidim da ste Vi kao otac sasvim podobni da uđete u program „obrade“ za donora.
  • Ali, meni je rečeno …
  • Šta Vam je rečeno? Da ne možete? Šta, malo hipertenzija, prostata, šta već?
  • Ne, prostata mi je u redu …
  • Pustite Vi to. To ću ja sve proceniti …
  • Ali, doktorka Mirjana me je već pregledala ultrazvukom i …
  • Pustite vi to! Ne znam šta su vam govorile moje doktorke, te neke Mirjane, Marijane, ili kako se već zovu, to su samo moje asistentkinje, od sada ćete dolaziti samo kod mene, i Vi i Vaš sin, nikome drugome se ne smete ni javljati ni ići kod njih, samo kod mene, čim dođete, odmah kod mene pravo u kancelariju. Razumete?  Ipak sam Ja ovde profesor i direktor, načelnik, najstariji, najodgovorniji i najstručniji, taman posla da više idete kod mojih učenika i učenica …
  • Ne, ja sam samo hteo reći da nemam ni povišen pritisak, ni probleme sa prostatom …
  • A ne, to se ne zna, dok ja to ne pregledam! Pustite Vi to. Načelnik se sada naginje na interfon i značajno se prodere, da pojača utisak: „Sestro Biljana, dajte javite da pacijent Milan iz sobe 6 dođe kod mene u kancelariju.“ Zatim se ponovo obraća ocu: „Evo, sad će i Milan doći.“ (Scena šesta, ulazi Milan).
  • Zdravo, Milane. Evo, ja i tvoj Tata smo se sve dogovorili. Oko tvog daljeg lečenja, da ću ja to sve od sada preuzeti. I za transplantaciju, ništa ne brini, bez obzira da li će biti od živog donora ili kadaverična, to vam sve ja mogu da organizujem. Pa i da vas malo poguram na Rang listi. Na Listi čekanja za organ. Poguram naviše, razume se, he, he …
  • Ali, ja još nisam ni kanilu, CVK, izvadio, nisam ni započeo dijalize preko fistule …
  • Znam, znam, ja sam se sa tvojim ocem sve dogovorio, ti ćeš sutra biti otpušten sa Klinike, ali ćeš se nastaviti dijalizirati u našem centru za HD, za sada samo privremeno, pa ćeš sam videti i proceniti, ako ti ne bude odgovaralo, sredićemo i za Frezenijusov centar, ništa ne brini. Samo od sada dolazite lično kod mene, više se ne javljajte nijednom drugom doktoru u ovoj zgradi dok vam to ja ne odobrim, ja ću lično da vas vodim, donećete mi svu dosadašnju dokumentaciju i za dalje ništa ne brinite. Ja vas pozdravljam! Doviđenja, doviđenja, prijatno, vidimo se … (ispraća ih).
  • Povratak nazad, u sobu broj šest.
  • Je li ti tražio pare? – povikaše uglas Milanovi cimeri.
  • Milan ćuti, gleda ih raširenih očiju, zbunjen.
  • Strašno, prozbori napokon. Nije direktno pomenuo pare, ali je to bilo toliko očigledno (Bože, kao da smo svi mi idioti), da mi se povraćalo od muke …
  • Što ne reče da si zidar ili seljak, čoveče! Gde danas i ovde da priznaš da si bankar?
  • Ne bi ga ni to spasilo, dobaci Špico iz Nemile. Znate li vi da je Načelnik primorao onoga Marka iz Grocke da mu dečko okopava imanje oko vikendice na Kosmaju? I to je Marko radio sve sa fistulom i sa ocem, koji je takođe proglašen za kandidata za Donora?
  • Nije to ništa, uključi se i jedan čiča iz pozadine. Naš nazovi profesor je jednom prvoborcu (sa Sutjeske) odlazio u kućne posete i davao mu OHB-12 injekcije u guzicu, jer je računao da će mu matori ostaviti stan u nasleđe. Ratnik se u dijaliznoj čekaonici hvalio da ga je Načelnik lično svojim autom vozio „da obiđe mesta gde je ranjavan“. Ipak, izjalovila mu se računica, stan mu nije ostavio. Sad to nadoknađuje preko ovih deviznih penzionera, koje prima 20 puta godišnje, a svaku hospitalizaciju im naplati. Đubre od doktora.
  • I samo da ti kažem, reče Ognjen. Ne postoji nikakva republička Rang lista ili Lista čekanja, to je čista laž, samo sebi nabija cenu, da vas što više odere.

Svi ćute.

Razilaze se ka svojim krevetima.

Smrad mokraće i đubreta širi se odasvud.

U uglu sobe je stari crno-beli televizor, lampaš.

Nekim (da li) slučajem, na ekranu ide uvodna scena filma „Rudarska opera“…

Neverovatna balada. Ko god da je dvaput čuje, više ne može da je istera iz glave …

(Samo za Ljubinka, i društvo u ćošku)

Krava pase žutu travu,

sanja o zelenoj,

a svinja se oprasila,

teško deci njenoj ...“

I sve tako.

Pa onda, refren:

Op’ mala op’

površinski kop ...“

(4x).

(https://www.youtube.com/watch?v=hlZ2bp1K24o)

Šta reći?

Znate već.

Jednom rečju,

Skidka.

.

III

Ko je i kako odlučio, da se u sred leta završi dijalizna Nabavka, ne zna se.

Ako je cilj te Nabavke bio da se opet 2/3 dijaliznih para utera u džepove firme koja je pod policijskom istragom priznala da je podmićivala lekare, fondovce i sve druge koji su joj nameštali nabavke – onda je cilj postignut.

Ko je i kako odlučio da se u Tender ubace i dijalizne metode („proširena dijaliza“) i materijali („dijalizatori proširenih pora“), kojih inače nema ni u jednom Pravilniku, ne zna se!

Čika Velja kaže da je on još pre 30 godina izvalio aforizam: „Odlučivanje u uskim krugovima je od šireg društvenog značaja.“ 🙂

Ćuti i plivaj dalje.

(Obrazloženja za nepoštivanje Pravilnika su kao iz Zone sumraka i glase otprilike ovako: „na osnovu statuta, batuta, tvrde tuta i muta, beži nam s puta“).

Iskreno rečeno, zaobilaženje Pravilnika ne mora da znači nešto loše. Taj pomenuti dijalizni Pravilnik je toliko ljudi pobio, da sve što je protiv njega, treba maltene, automatski, podržati.

Znači, treba pozdraviti uvođenje novina u dijaliznu praksu. Mada su „proširene pore“ i „proširena dijaliza“ najverovatnije „šuplja priča“ da se od države uzme proširena količina para, a za jednu vrstu hemodijafiltracije. Sada 3 puta skuplju od dosadašnje.

Ko je doneo Odluku o raspisivanju republičkog tendera – ne zna se. Ko, kada i kako je odlučio da dijaliznih „noviteta“ može da bude baš „do 3 posto!!!“ – ne zna se.

Kako i zašto baš do 3%, što bi rekla pametna Bosanka: „Jebi me, ako znam“.

(Postoji tako neka anegdota o agnosticima u Bosni, ili o tome da je pametna bosanka, oksimoron, nepostojeći lik, tako nešto).

Kažu da je na ovih 3% dijalizatora otišlo 25% para, pa je motivacija njihovog uvođenja jasna. Ali, ima nešto što mnogo više smeta u celoj toj priči o novitetima? Nešto što mnogo smrdi?

I to svi znaju, a i osećaju.

Nepravda. Diskriminacija. Sve po Babu i Stričevima. (Pazite, nismo rekli: po Bapcu i Strikanu, ima ih više).

Za jedne ima, za druge nema. Jednima može, drugima ne može. Zaudara do neba.

Smrdi: bisfenol.

Naši su dijalizatori puni bisfenola!

Puni štetne hemije, koja nas polako truje i upropaštava.

Ali, srpska tenderska Nefrologija, Komisionski trgovci, pravnici, farmaceuti, ekonomisti i drugi predstavnici Naše najveće Kase u Srbiji, nisu vodili računa o zdravlju i dobrobiti dijaliznih pacijenata.

Zabole njih što dijalizna farmakomafija truje srpske dijalizne pacijente bisfenolom.

Pa nisu oni ti pacijenti.

Iako u Srbiji postoje najmanje tri predstavništva firmi koje nude taj „novitet“: dijalizatore bez bisfenola, za njih nema dozvole od 3%.

U taj procenat su ušli i dijalizatori „premazani sa vitaminom E“, oni su kao dobri za podmlađivanje pacijenata – u redu, neka imamo i to. Navikli smo na vitaminske pomade, vitaminske suplemente, B i C-vitamine, pa neka imamo i E-vitaminizirane dijalizatore.

Ali, pre centralnog Tendera dijalizni centri Srbije su već trošili i oko 40000 dijalizatora bez bisfenola, pa zašto su sada na centralnom Tenderu odjednom ignorisane narudžbenice tih centara i njihovih pacijenata da i dalje imaju dijalizatore bez bisfenola? Ko, Kako i Zašto je to uklonio? Da ne uđe čak ni u tih famoznih 3%?

I pored preporuke Evropskih stručnjaka i komisija da dijalizni materijal bude bez bisfenola..

I pored toga što se flašice (!) za malu decu sada moraju praviti bez bisfenola.

I pored toga što se plastične posude za hranu (!) sada prave bez bisfenola!

Pazite, hrana, kuvana, obrađena, proći će kroz želučanu kiselinu, creva, jetru, pa tek onda u krv. To nije mala zaštita. Ali, svejedno, svet je odlučio da tu hranu ne stavlja u plastiku u kojoj ima bisfenola.

I ne samo svet, i srpske fabrike plastike.

Otiđite u bilo koji supermarket. I uputite sve čestitke domaćim firmama, kao što je npr. ova na slici, firma koja je i sama (poput Curvera i drugih svetskih proizvođača) naglasila na nalepnici da je njena posuda za hranu: „BPA-free“, dakle „Bez bisfenola A“. Svuda u EU i u svetu je to hit!

A kod nas, srpskih dijaliznih pacijenata, krv direktno ulazi u posudu punu bisfenola. Posudu zvanu dijalizator.

Direktno, nema zaštite i barijera, krv u bisfenol, bisfenol u krv. Kao intravenski narkomani.

Ali, narkomanija je zabranjena, a trovanje dijaliznih pacijenata bisfenolom je zakonom dozvoljeno.

Smrdi ceo Beograd.

Nadležni lažu da je kriv vodostaj reka i pričaju razne druge gluposti …

Ali, bastion zvani nefrološki tenderski Komision, ne popušta.

Ne daju ni 3% izuzetka.

I znate u čemu je ironija?

Svi članovi Komisije, kad odu u supermarket, kupuju one posude na kojima piše „BPA free“.

A znate li šta je još veća, najveća ironija?

I dijalizni pacijent, nesretnik, kad ode u supermarket, i on izabere onu posudu bez bisfenola!

E, svaka čast, majstore.

Al’ si se zaštitio …

.

.

IV

U gore pomenutom letnjem velikom Tenderu, nabavci za dijalizu, desila se, kažu upućeni, još jedna velika sramota.

Pravo i pravda su pogaženi, na način, kakav se nikada ranije nije video.

Hiljade dijaliznih (pa i drugih) nabavki u srpskom zdravstvu je bilo, raznoraznih nameštanja, štelovanja, pljački, mahinacija i marifetluka,  ali nikada do sada nije niko legalno, tenderom, nabavio nešto što nije registrovano u Agenciji.

Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

ALIMS.

Sada se i to desilo.

Neverovatna priča.

Ide, otprilike ovako.

Jedna dijalizna firma ima u Alimsu registrovano medicinsko sredstvo A i medicinsko sredstvo B.

Ali, za medicinsko sredstvo A joj ističe patentno pravo i sada može da ga pravi bilo ko, a za medicinsko sredstvo B patentno pravo joj još traje i tu nema konkurenciju.

Da bi potpuno sprečila konkurenciju, ta firma, a i naručilac, napišu da se medicinska sredstva A i B od sada moraju nabavljati i koristiti kao jedan komplet, zvani (recimo), AB-Kombipak.

Ali, tu kombinaciju firma nije registrovala u Alimsu, smatrajući valjda, da za tim nema potrebe, jer oba dela tog pakovanja već imaju registraciju.

Po Zakonu, to ne može da prođe.

Nigde i nikada nije ni moglo.

Ali, cilj je uzeti love koliko želiš, jer kad nema konkurencije onda je „broj ispravnih ponuda“ samo 1, „broj prihvaćenih ponuda“ takođe 1, a i procenjena vrednost, tj. cena, je „u dlaku“ jednaka onoj koja je i ponuđena, tj. ostvarena, pa se sve tako lepo uklopilo, da je violentno razbijati takvu idilu i harmoniju, kojekakvim zakeranjima oko papira koji ništa ne znači.

. . . Bilbordi su naši krajputaši . . .

S obzirom da je postojala jeftinija ponuda kod konkurencije, oni koje to interesuje mogu pronaći i za koliko je država oštećena, pokradena, zato što njeni (državni) službenici, ne poštuju njene (državne) propise.

Ali, to izgleda, nikoga ne interesuje.

Svi sve vide, svi sve znaju, al’ jest nešto što nam napred ne da.

Što bi mi, istrčavali za Državu? Za druge? Za opšte dobro?

Imamo i mi svoje crvene linije (ili AV linije).

Ne,

samo dovde,

do ovog kamena …

Nadgrobnog.

.

.

V

Kada želi naglasiti da su 2 živa bića uspostavila dobar kontakt, naš narod kaže: „između njih se pojavila hemija“.

Neverovatno je to dočaravanje. Metafora, akcija, reakcija, proces, nauka, misterija, hormoni, feromoni, sociologija, biologija, sve je tu.

Hemija je velika nauka.

Najbolja filmska serija u istoriji kinematografije, kod nas (neverovatno maštovito i slobodno, ali dobro) prevedena kao „Čista hemija“, potukla je sve rekorde gledanosti, očaravši i gledaoce i kritičare.

Za one koji ne znaju, hemija je i u osnovi dijalize.

Izraz „dialysis“ je prvi upotrebio jedan hemičar, a ne lekar.

Skoro sto godina je prošlo od kako je čovek-hemičar otkrio dijalizu do njene prve primene koju je izvršio čovek-lekar.

Zašto je moralo proći toliko mnogo vremena, zna se: zato što lekari ne znaju hemiju.

O fizici da se i ne govori.

Samo tako se mogla dogoditi novootkrivena dijalizna prevara. Koja je izgleda trajala godinama (decenijama?) unazad.

Kao i u svakoj dijaliznoj pljački, i u ovoj priči pare završavaju kod stranih gazda, predstavnika velike dijalizne farmakomafije, a pljačka se naša država, naš budžet, znači: svi mi.

Mehanizam pljačke ide otprilike ovako: naručilac (dijalizni doktor) tenderom trebuje hemijsko sredstvo za čišćenje dijaliznih aparata i napiše da želi originalno sredstvo u kanisterima od 10 litara, a traži recimo 100 litara. Na tenderu uslove (naravno) ispunjava samo jedan ponuđač, taj (naravno) pobeđuje, i isporuči tom centru 10 kanistera od 10 litara, tog sredstva, a bolnica, odnosno dijalizni centar to plati.

Ali, šta je tu sporno?

Trebalo je samo malo znanja iz fizike i hemije, i malo poštenja.

Naime, kanister jeste od 10 litara, i težak je 10 kg, ali je u njemu hemijsko sredstvo čijih 10 kg ima zapreminu 8,8 litara. To je takva hemija. Koncentrat.

Nauka i istina su neumoljive: bolnica je platila 100 litara, a dobila 88 litara!

(Skidka!)

Prodavac je svoj koncentrat mogao pakovati i u kanister od 20 litara, ali unutra je 8,8 litara!

Što je najčudnije, sve to piše i na etiketi, na sred kanistera: sadržaj 8,8 litara!

Na nivou cele države i svih dijaliznih centara naplaćena razlika uopšte nije mala. Kako i koliko je hiljada litara država platila, a nije dobila, to sad „Bog sveti zna“.

Ima onih („teoretičara zavere“, he, he) koji tvrde da te pljačke ne nastaju usled neznanja hemije ili fizike, nego je od strane kupca (lekara) i prodavca (farmaceutske industrije) celo vreme postojao jasan i nedvosmislen dogovor i plan, kako da se javne pare pokradu i pretvore u privatne.

Evro-haškim, zapadnim akcentom rečeno: Udruženi zločinački poduhvat.

Ali, to su preterivanja.

Neznanje je ključno.

Na tenderu se odigrala hemija.

„Čista hemija“.

.

_________________________________________________

_____________________________

. . .

Ima toga još.

Ali pošto za to Đoka bole vas,

zabole i nas . .

.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

Dijalizna mafija je realnost

Nije dobro što je imamo, ali još je gore što niko ništa ne čini da je procesuira.

To bi, ukratko, bio jedini zaključak, posle čitanja reakcije pacijenata (samo jednog!) i priključenija, tj. komentara, na taj tekst.

Evo originala, sa web-portala najstarijeg dnevnog lista na Balkanu:

Ko želi može i sam da proveri aktuelni status na linku:

http://www.politika.rs/sr/clanak/433015/Ne-bi-bilo-dobro-da-dobijemo-i-dijaliznu-mafiju http://www.politika.rs/sr/clanak/433015/Ne-bi-bilo-dobro-da-dobijemo-i-dijaliznu-mafiju

A ko više voli „hard-copy“ može pronaći štampano izdanje „Politike“ od 03.07.2019.

Šta reći, posle svega?

Ne da ne bi bilo dobro, nego je već kasno, a što je najgore, niko se oko toga i ne uzbuđuje previše.

Zavera ćutanja, čiji ono to beše izum?

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

A mi to sve vreme govorimo: MITO

A mi to sve vreme govorimo: MITO !

Poštovani čitaoci,

posebno vi koji nas pratite od našeg početka, od pre 6 godina …

vi najbolje znate na šta je ovde najviše ukazivano.

Koja je naša glavna dijalizna boljka?

Dana 30.05.2019. osvanuli su i na našim kioscima i na drugim sajtovima naslovi i tekstovi, koje mi sada nećemo uopšte komentarisati.

Sad cela dijalizna Srbija i ceo dijalizni Region, priča o tome, ali mi nećemo.

Pustićemo sada druge hrabre novinare, tužioce, istražitelje i vas sadašnje ili buduće pacijente, da sami donesete svoj sud …

Prenosimo:

Prvi tekst se pojavio u časopisu „Nedeljnik“, a zatim su ga preneli svi …

.

A u stvari „Nedeljnik“ je samo prepričao vest sa nekih američkih sajtova …

Dobrim delom je i skratio celu priču, tj. Izveštaj od SEC and U.S. Department of Justice iz marta ove godine.

Ali, mi imamo i linkove i za te američke sajtove, gde je ta vest prvi put javno objavljena i gde možete videti ceo tekst Izveštaja u originalu …

https://www.sec.gov/news/press-release/2019-48

https://www.sec.gov/litigation/admin/2019/34-85468.pdf

Znači, SRBI treba da se zahvale, kome?

Ne nama, naravno, presudan je opet strani faktor . . .

Istragu je sprovela američka Komisija za hartije od vrednosti, američko Ministarstvo pravde i FBI (Federal Bureau of Investigation). Sveto trojstvo, što bi se reklo.

Nećemo, opet ponavljamo, ništa komentarisati, ni prevoditi, donosimo samo originalne izjave.

Evo i izjave FBI, u originalu:

“This case shows the continued commitment of the FBI and our partners to investigate bribery and corruption worldwide,” said FBI Assistant Director Robert Johnson.  “The FBI’s dedicated International Corruption Squads across the United States will continue to combat foreign corruption that reaches our shores and send a strong message that, no matter how long it takes, we will not wane in our efforts to uphold the law.”

“This case shows the FBI will hold accountable those who treat corruption as the cost of doing business,” said FBI Special Agent in Charge Bonavolonta.  “Fresenius’s admissions are incredibly concerning because no company should break the law by paying-off international partners to obtain or retain business.  We will continue to work with our law enforcement partners to root out corrupt schemes and ensure they do not become common practice at the expense of other hard-working businesses.” 

Međutim, pažljivom pretraživaču neće promaći činjenica da je vest o započinjanju istrage najranije objavio Wall Street Journal (https://blogs.wsj.com/corruption-currents/2012/08/03/german-dialysis-maker-opens-fcpa-probe/), i ne samo to, oni su prvi objavili da su ključni podaci za pokretanje istrage dobijeni iznutra, od nekog zaposlenog u Frezenijusu, whistleblowera – što bi se po naški reklo: insajdera ili uzbunjivača (https://www.wsj.com/articles/german-dialysis-firm-reaches-agreement-in-bribery-probe-11551119500).

A sada, ono glavno i najvažnije, za srpsku dijalizu.

Opet nećemo prepričavati, niti prevoditi, ništa – samo donosimo originalni izvod iz Izveštaja . . .

A Tačke 52 – 54. odnose se na te naše, srpske, dijalizne kriminalce . . .

Generalno rečeno, radi se o sledećem:

(opet original, bez ikakvog prevoda, da se nešto „ne izgubi u prevodu“)

FMC made improper payments through a variety of schemes, including using sham consulting contracts, falsifying documents, and funneling bribes through a system of third party intermediaries.  Despite known red flags of corruption since the early 2000s, FMC devoted insufficient resources to compliance.  In some jurisdictions, Fresenius failed to take basic steps such as providing anti-corruption training or performing due diligence on its agents.  In many instances, senior management actively engaged in corruption schemes and directed employees to destroy records of the misconduct.  All told FMC paid nearly $30 million in bribes to government officials and others to procure business.

. . .

Ostatak možete naći i sami na:

https://www.sec.gov/litigation/admin/2019/34-85468.pdf

https://www.sec.gov/news/press-release/2019-48

Čekaćemo, i pratićemo i dalje, sve što se dešava na ovu temu.

Do tada, možda bi trebali da se ugledamo na „Španski model“.

Da, naši nefrolozi vrlo rado ističu i sa ponosom citiraju situaciju iz Španije, nažalost, samo da bi pokazali kako su pokupili tuđe brojke i rezultate da bi se pravili pametni u oblasti transplantacije.

Ali, Španija ima i nezavisne novinare – istraživače, i tamo se već otkrilo (za 2 nedelje) ko je Glavni primalac mita.

Kod nas, iako svi, apsolutno SVI, znaju ko je Glavni primalac FMC-mita, dani prolaze, a ime Glavnog primaoca, kao ni imena ostalih mu saučesnika, se ne pojavljuju . . .

Čekaćemo i dalje da vidimo te naše hrabre novinare – istraživače, tužioce, sudije, zaštitnike prava pacijenata, razne komore časti i ugleda, da li će smoći snage da objave ono što SVI u srpskoj dijalizi već odavno znaju, samo se godinama prave mutavi, i čekaju da im FBI rešava probleme.

Možda se zaista ovoga puta neće izvući „uvaženi stručnjaci“, „dijalizni profesori“, „direktori“, „načelnici“ i njima slični kriminalci u belim mantilima, specijalisti za nameštanje poslova i protežiranje „sponzora“, koji ih je, eto, prijavio, i nagodio se sa amerikancima.

Dakle, nastaviće se . . .

Akobogda.

Ali, svejedno . . .

Nije zgoreg, podsetiti vas, samo linkovima (poveznicama), na tekstove koji su objavljivani ovde, na ovom istom sajtu.

A mi smo, na ovom istom sajtu, još daleke 2013. (pre čak 6 godina) objavili sledeće tekstove:

Ko koga i kako pljačka u dijalizi?

Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC

.

Fenomenalni, kao i uvek: Mike Adams i Dan Berger, su nam samo dali grafičku podlogu, kao ilustraciju, našeg ukazivanja na domaću situaciju.

Imali smo priliku da od naših saradnika koji su nas izveštavali sa domaćih skupova o interesantnim dijaliznim temama, kao što je npr. tema „Etika i dijaliza“, napišemo vrlo kritičke primedbe, ali ste svi vi (mediji, javnost, sudstvo, tužilaštvo, policija, građani, doktori, sestre, pacijenti, …) opet ćutali i čekali da vam FBI napiše na internetu da se države Srbija i Republika Srpska pljačkaju u oblasti dijalize . . .

Pa smo, na ovom istom sajtu, pre čak 5 godina, objavili tekstove:

Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj

Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?

E, sad nećemo više ništa da kažemo . . .

Da vidimo, možete li i smete li išta uraditi sami.

Jer,

ne zaboravite:

Svako ima dijalizu kakvu zaslužuje„.

Aufiderzen.

.

.

.

.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

.

Strani investitori, kapitalisti i njihov humanizam

1.

Vlasnici korporacija određuju Pravilnike?

Kako je moguće da smo u prošlom veku imali Pravilnik o vodi za piće koji je bio strožiji od onog koji se sada donosi?

Kako je moguće da naš stari Pravilnik nije bio usklađen sa EU i svetskim normama, pa ga je bilo potrebno prilagoditi, reformisati? Na kojim je to normama i hemijskim metodama bio zasnovan taj stari Pravilnik, zar je moguće da smo to mi tada doneli sami, na svoju ruku, bez razmatranja EU, SZO i drugih svetskih normativa o vodi za piće?

Zašto je dakle, sada, naš stari „jugoslovenski“ Pravilnik o kvalitetu vode za piće „prestrog“ i zašto će sada u vodi biti dozvoljeno više hemikalija nego ranije?

Zašto se pred svaku privatizaciju snižava kvalitet i vrednost opštedruštvene imovine, da bi privatni vlasnici zaradili što više, ne libeći se pri tome da ugroze opšte, narodno ili javno zdravlje?

Kako se među našim „stručnjacima“ i „profesorima“ uvek nađe dovoljno prodanih duša koje će za sitne pare staviti svoj potpis nad kriminalnim aktima i aminovati ih sa „stručnog“ stanovišta?

Jer, šta mi „pacijenti“ uopšte znamo ili treba da znamo o tome, kad ima ko je plaćen i školovan da to kontroliše?

Znaju li ostali i budući pacijenti da od kvaliteta vode za piće najviše zavisi kvalitet rada bubrega, pa i onih veštačkih, i transplantiranih?

Nema veze, doneta je odluka da je naš domaći Pravilnik o kvalitetu vode za piće bio prestrog i da se mora dozvoliti više nečistoća u vodi za piće.

Odjednom te hemikalije nisu tako opasne, kao što se smatralo? Odjednom smo svi postali jači i otporniji te nam se može sipati i malo više nečistoća?

Kome može biti u interesu da voda ne bude čista kao pre?

Treba samo pratiti trag novca…

Evo vesti:

„Novosti“, pišu.

POLEMIKE OKO NOVOG PRAVILNIKA O VODI ZA PIĆE: Zašto Evropa „muti“ našu česmovaču

B. RADIVOJEVIĆ-V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 15. maj 2019.

Promene pravilnika dozvolile znatno veću koncentraciju zagađujućih materija. Dozvoljeno pet puta više amonijaka.

Da li ćemo zbog drastičnog povećanja dozvoljenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće, dobiti higijenski lošiju česmovaču, kao što tvrde kritičari novih propisa, od kojih neki čak šire paniku da će takva voda da nas „truje“? Ili su izmene o kvalitetu vode samo administrativne, bez negativnih posledica po zdravlje, donete, kako navode u Ministarstvu zdravlja, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i EU?

Prema izmenjenom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koje su stupile na snagu 18. aprila, maksimalna dopuštena koncentracija amonijaka je pet puta veća nego ranije – 0,5 umesto dosadašnjih 0,1. Dozvoljeno prisustvo bora povećano je tri puta, sa 0,3 na 1. Tolerancija na hloride i natrijum podignuta je za oko 25 odsto: za hloride sa 200 na 250, a za natrijum sa 150 na 200.

Zvanično obrazloženje za izmenu pravila jeste da je naš propis, donet 1998. godine, iako je i tad u nekim delovima po oceni zvaničnika „bio prestrog“, u međuvremenu – zastareo.

– Prethodni Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće odgovarao je tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode – kažu u Ministarstvu zdravlja. – U međuvremenu je SZO bitno promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće, a u skladu sa tim su i mnoge zemlje izmenile pravne regulative. U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Oni su danas identični onima koji su propisani u Evropi.

Za zagovornike novog rešenja argument je i to da se u našoj česmovači sporne materije u najvećem broju slučajeva nalaze u koncentracijama znatno nižim od dosad dozvoljenih i da će u praksi tako biti i ubuduće.

Mišljenja stručnjaka, međutim, podeljena su i isključiva.

– Izmenama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće dobijamo pad u odnosu na važeći. Iza toga stoji princip isplativosti prerade vode, koji pravi kompromis između zdravstvene bezbednosti i cene prečišćavanja. Taj princip je dominantan u Severnoj Americi i EU, čije države imaju najveći uticaj na Preporuke za kvalitet vode SZO – kaže Slobodan Grašić, šef mikrobiološke laboratorije u Fabrici vode Majdevo.

Kako tvrdi, povećanje dozvoljene mutnoće sa jedne NTU jedinice na dve – opasno je igranje sa zdravljem stanovništva:

– Dezinficijensi u vodi za piće (hlor, hlor-dioksid i hloramini) apsolutno su efikasni ako je mutnoća vode do 0,1 NTU. Ovaj limit osigurava relativnu bezbednost od 90 do 50 odsto, zavisno od prirode čestica. Prostije, što je više čestica u vodi, veća je mogućnost da mikroorganizmi, koji su prošli kroz proces prerade vode ili naknadno tu dospeli, nađu zaklon i tako izbegnu dejstvo sredstava za prečišćavanje. To posebno važi za viruse.

DR Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode u Zavodu za javno zdravlje Beograda, smatra da je prestrogo normirati dozvoljenu koncentraciju amonijaka u vodi za piće na 0,1, kao što je bilo dosad, „jer je on prirodno prisutan u vodi i nema negativnog uticaja na zdravlje“. Amonijak može da bude i biološkog porekla i nije obavezno vezan za fekalna zagađenja.

NOVI pravilnik predložio je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija sa kolegama, jer su, kako kaže, „domaći standardi bili previše strogi u odnosu na SZO i EU“. Prof. Dalmacija ukazao je i da će to smanjiti cenu izgradnje postrojenja za pripremu vode za piće i cenu njihovog korišćenja.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:794654-POLEMIKE-OKO-NOVOG-PRAVILNIKA-O-VODI-ZA-PICE-Zasto-Evropa-muti-nasu-cesmovacu

.

„Srpski TELEGRAF“ piše:

Informacija da su dozvoljene količine amonijaka, bora, hlorida i natrijuma u vodi za piće u Srbiji drastično povećane izmenama u Pravilniku o ispravnosti vode, izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama.

Javnost na to nije obratila pažnju sve dok se informacija nije pojavila na Tviteru, uz sliku izmena Pravilnika o higijenskoj ispravnosti za piće.

Po njima, količina amonijaka biće pet puta veća nego do sada. Za bor su se vrednosti utrostručile, dok su za natrijum i hlorid oko 25 odsto veće.

– Izmena Pravilnika, koja je stupila na snagu u aprilu, korak je ka usaglašavanju domaćih propisa sa propisima Evropske unije u oblasti vode za piće. Vrednosti koje su menjane su sada potpuno usaglašene sa evropskom direktivom o vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu. Ovde nema razloga za zabrinutost – kaže dr Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode pri Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZJZ).

Ona dodaje kako se očekuje da uskoro bude donet ceo novi zakon o vodi za ljudsku potrošnju, kao i pravilnik koji proizilazi iz tog zakona, a koji će biti potpuno usaglašen sa evropskom direktivom.

Izmene su stupile na snagu 18. aprila ove godine.

Vest se brzo proširila društvenim mrežama i izazvala burne reakcije sa svih strana.

– Znači trovanje naroda legalizovano – napisala je Suzana.

Uskoro ćemo sijati u mraku – dodao je Aleksandar.

– Lakše se promeni propis, nego remontuje postrojenje za prečišćavanje vode, a i jeftinije je. Uskoro će cela Srbije piti vodu zrenjaninskog kvaliteta – dodali su treći.

Većina je ipak priznala da se ne razume u materiju, te da je ipak potrebno da ovu polemiku razreši struka.

A kako stručnjaci kažu, za zabrinutost nema mesta. Izmene su uvedene, kako bi se naš pravilnik uskladio sa evropskom direktivom i napretkom koji je postigla nauka.

– Pred nama je novi propis koji će sadržati ne samo ove, već i druge izmene. I to usaglašavanje je dobro. Naš sadašnji pravilnik je iz 1998. godine i u nekim apsektima je ipak bio prestrog. Od 1998. godine nauka je odmakla, a analitičke metode postale su znatno brže i vreme je da se domaći propisi usaglase sa EU – dodaje ona.

Kako kaže, ova povećanja nisu dramatična kako se na prvi pogled čini.

– Amonijak koji ovde upada u oči može da bude i biološkog porekla, odnosno amonijak nije obavezno vezan za fekalna zagađenja. Kada je to slučaj, prestrogo je ocenjivati amonijak normom od 0,1 kada je on prirodno pristuan u vodi i nema negativnih uticaja na zdravlje – pojašnjava ova doktorka.

Ministarstvo zdravlja se takođe oglasilo povodom, kako kažu, „pokušaja uzbunjivanja javnosti, izazivanja opšte opasnosti i panike, plasiranjem proizvoljnih i neproverenih informacija putem društvenih mreža“.

Oni su istakli da kada je donet važeći Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, on je odgovarao tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode. Ipak, u međuvremenu Svetska zdravstvena organizacija bitno je promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće. U skladu sa tim su mnoge zemlje promenile svoje pravne regulative.

– U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Navedeni parametri objavljeni u novom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode su identični onima koji su propisani u državama EU – istakli su oni.

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3058485-u-srbiji-se-dize-panika-zbog-vode-za-pice-sada-je-dozvoljena-kolicina-amonijaka-5-puta-veca-nego-ranije-a-evo-sta-o-tome-kazu-strucnjaci

.

2.

Drugi slučaj.

Da ne bi neko pomislio da smo mi ovde zaludni, paranoični ili skloni teorijama zavere, citiraćemo vam ponovo zvanične državne medije. Čak i tamo, ponekad, probije se malo istine o zločinačkom ponašanju farmakomafije. Najčešće to procuri zbog nekih internih mafijaških sukoba oko para, ali su svejedno činjenice nepobitne, a razmere tog kriminala užasavajuće.

„Politika“ piše:

Velika prevara farmaceutske industrije

Najveće farmaceutske kompanije nelegalno se dogovorile da uvećaju cene lekova za 1000 odsto i tako prevare potrošače u SAD i celom svetu za više milijardi dolara, navodi se u tužbi 44 američke savezne države.

Vodeće farmaceutske kompanije u SAD „postigle su međusobni dogovor i podigle cene lekova za neverovatnih hiljadu odsto, varajući američke građane u prevari za koju se pretpostavlja da iznosi milijarde dolara.”

Ova optužba, koja je skrenula pažnju američke javnosti na poslovanje farmaceutskih kompanija, ne samo u SAD nego i celom svetu, suština je zajedničke tužbe koju su protiv tamošnjih farmaceutskih firmi podnele 44 američke savezne države.

Na meti tužbe našle su se vodeće kompanije poput „Fajzera”, „Novartisa”, „Mailana”, „Teva” i drugih. Kako se ističe u tužbi farmaceuti su se međusobno dogovorili kako bi povećali cene više od 100 generičkih lekova, među kojima su i antibiotici, lekovi za astmu, dijabetes, rak, holesterol, kontracepciju, antidepresivi… Njihove cene su povećavane čak deset puta u periodu između 2013. i 2015. godine.

„Znamo da lekovi na recept mogu biti skupi, ali sada znamo da su visoke cene bile delimično podstaknute i nelegalnom zaverom farmaceutskih kompanija, rekao je nedavno Gurbir Grevol, državni tužitelj iz Nju Džersija.

Državni tužitelj iz Konektikata, Vilijam Tang, koji je posle petogodišnje istrage podigao zajedničku tužbu, kaže kako je prikupljeno dovoljno „čvrstih dokaza protiv farmaceutskih kompanija”.

U međuvremenu su se oglasile i prozvane kompanije, pre svega „Teva“ i „Fizer“ koje su demantovale navode iz tužbe, prenosi Si-En-En.

Među dokazima je elektronska pošta, sms poruke i transkripti telefonskih razgovora, koji potvrđuju nezakonito dogovaranje radi podizanja cijena i podele tržišta generičkih lekova.

Tužba je podneta u saveznom Okružnom sudu u Konektikatu u sklopu istrage nadzora cene lekova i nezakonitog kršenja antimonopolskih zakona.

Prema dokumentima koji su predati sudu, u zaveri je učestvovalo više desetina vodećih ljudi iz tuženih kompanija, uglavnom onih odgovornih za prodaju, marketing i utvrđivanje cene lekova.

http://www.politika.rs/sr/clanak/429883/Velika-prevara-farmaceutske-industrije

Da li je kod nas drugačije?

Da li je kod nas moglo biti drugačije?

Više o tome u narednom (junskom) postu.

3.

ПЛАН ИСТРЕБЉЕЊА ЦРНАЦА У АФРИЦИ: Намерно смо ширили сиду, изазвали смо епидемију

Јужноафричка Република сада има једну од најгорих епидемија ХИВ-а на свету, са 7,1 милиона људи, или нешто мање од 19 одсто становништва, који живе с тим вирусом. Црно становништво у Јужној Африци несразмерно је захваћено том болешћу, преноси хрватски портал „Дневно“ писање Гардијана“.

Тврдње да су бели плаћеници активно ширили сиду по јужној Африци осамдесетих и деведесетих година прошлог века објављене су у документарцу „Cold Case Hammarskjold“, који је ове године премијерно приказан на филмском фестивалу „Санденс“.

Те тврдње изнео је Александер Џонс, који је годинама радио као обавештајни агент у Јужноафричком институту за поморска истраживања (САИМР), пре три деценије, када је организовао државне ударе и друга насиља широм Африке.

Џонс тврди да је вођа САИМР-а Кит Максвел имао „расистичку, апокалиптичну опседнутост ХИВ-ом, односно сидом“, а група је имала намеру да створи белу већину међу становништвом у Јужној Африци и суседним земљама, тако то ће избрисати црну расу.

Кит Максвел се наводно представљао као лекар док је водио клинике у сиромашним, углавном црначким четвртима у подручју Јоханесбурга, што му је дало могућност да спроведе своје убилачке експерименте, пише „Дневно“.

„Који је најлакши начин добити заморца, него када живите у систему апартхејда?“, каже Џонс у филму.

„Црнци немају права, потребно им је лечење. Долази бели ’филантроп‘ и каже: ’Знате, отворићу клинике и лечићу вас‘. А он је, заправо, вук у јагњећој кожи.“

Кит Максвел је писао о „куги“ за коју се надао да ће уништити црну популацију, зацементирати владавину белаца и вратити конзервативне верске обичаје, показују документа на која се позивају творци документарца.

Знак на ординацији „Докотела [лекар] Максвел“ још виси испред канцеларије у граду Путфонтејну где се мештани сећају поштованог човека који је дословце имао монопол на здравствене услуге у том подручју. Нудио је чудне третмане, укључујући стављање пацијената у „цеви“, за које је рекао да су му допустили да види унутар њихових тела. Такође, давао је „лажне инјекције“, рекао је Ибрахим Каролиа, који је водио трговину преко пута.

Сваки интерес који је Максвел показао у јавности био је добронамеран. Клод Њубери, лекар који је познавао вођу плаћеника, потврдио је да Максвел нема медицинске квалификације, али је описао доделу хуманитарне помоћи.

„Био је против геноцида и покушавао је да открије лек за ХИВ“, рекао је Њубери у документарцу.

Чини се да документи које су прикупили творци филма показују да су се Максвелови приватни ставови јако разликовали од његових јавних ставова. Радови сугеришу његово језиво уживање у појави епидемије сиде.

Оно што је мање јасно јесте то да ли је имао стручност или средства за спровођење својих кошмарних визија. Џонс, бивши члан САИМР-а, тврди да јесте.

„Били смо укључени у пројект у Мозамбику, ширећи вирус сиде кроз обичне болести“, рекао је он.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

.

Наши дани

.

.

Небеска литургија

1

Хај, шта се оно чује из даљине:
Да л’ су вјетри, да л’ су вихорови,
Ил’ шуморе горе јаворове,
Ил’ са земљом трава разговара,
Ил’ пјевају на небеси звјезде?

2

Нит’ су вјетри, нит’ су вихорови,
Нит’ шуморе горе јаворове,
Нит’ са земљом трава разговара,
Нит’ пјевају на небеси звјезде,
Но служи се Света литургија
У небесном царству Христовоме.

3

Службу служи Јован Златоусти
И са њиме три стотин владика,
Све владика земних мученика
И три хиљад’ часних свештеника,
Свештеника Божјих угодника.
Ђаконује ђаконе Стеване
И са њиме свети Лаврентије.
Свети Павле чита Посланије,
Свети Лука свето Вангелије,
Крсте држи царе Константине
А рапиде свети стратилати
Димитрије и с њим Прокопије,
Георгије и с њим Јевстатије
И остали многи стратилати.
Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром
А Крститељ водом покропљава.
Херувими поје Херувику
А Цар славе сједи на престолу
Лицем својим небо осветљава.
С десна му је света Богомајка
Огрнута звјезданом порфиром,
Свети Сава жезал придржава,
А народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звјезда.
Измјешани свеци с анђелима
Па се не зна ко је од ког љепши.

4

Кад се света литургија сврши
Светитељи Христу прилазили
И пред њиме поклон учинили,
Најпоследњи светитељу Саво
И са Савом Срби светитељи.
Свети Саво метаније прави,
Ал’ се не хте светац да усправи
Већ остаде на земљи лежећи.
Тад прилази света Богомајка
Да подигне Светитеља Саву,
Јер јој Саво Хиландар посвети,
Ал’ се Саво диже на кољена,
И даље се дићи не хоћаше,
Већ остаде пред Христом клечећи.

5

Благи Христос Саву миловаше,
Од милоште вако му збораше:
„Чедо моје Немањићу Саво,
Што си ми се тако растужио,
Никад тако ти плакао ниси,
Ниси тако плак’о за Косовом,
Кад је Српско потамњело царство,
Потамњело царство и господство,
Казуј мени, моје чедо драго,
Како стоји сада Србадија:
Како стоји вјера у Србаља,
Јесу л’ Срби кано што су били,
Или су се Саво измјенили,
Поју ли ми многе литургије,
Дижу ли ми многе задужбине.
Кано некад у време Немање,
И сина му Светитеља Саве,
И славнога Милутина краља,
И Стевана милог ми Дечанца,
И Лазара мога мученика,
И Милице славне Љубостињке,
Ангелине мајке Крушедолке,
И осталих цара и књегиња,
Да л’ се и сад тако Бог поштује,
Да л’ Србијом свете пјесме брује,
Јеванђеље да л’ се моје шири,
Српска земља да л’ тамјаном мири,
Светли ли се образ у Србина,
Пред људима и пред анђелима,
Великаши дал’ праведно суде,
Богаташи да ли милост дјеле,
Да л’ суседа сусед оправдава,
Да л’ нејаког јаки подржава,
Поштује ли млађи старијега,
Да л’ дјевојке држе дјевојаштво,
Да л’ попови по светињи живе,
Калуђери да л’ за народ клече,
И да л’ греју пештере сузама
И за народ топлим молитвама.
Да ли народ недјељу светкује,
Да л’ празником цркву испуњује?
Казуј мени, дични светитељу,
Српског рода други спаситељу,
Каква ти је голема невоља,
Те ти рониш сузе низ образе,
Пјесму неба плачем завршаваш?“

6

Тад говори светитељу Саво:
„О Господе велики и силни,
Пред киме се тресу херувими,
Има л ишта теби непознато?
Та ти видиш срце у човјеку
И познајеш најтајније мисли.
Видиш црва под кором грмовом,
Под каменом гују отровницу,
На дну мора свако зрно пјеска.
Не могу се од тебе сакрити
Тамних људи тамна безакоња,
Због којих си на крсту висио;
Али твоја љубав све прекрива,
Из љубави незнаније јављаш,
Из љубави ти о знаном питаш,
Да ти кажем што ти боље знадеш.“

7

„Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Кoсовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал’ даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал’ ни једну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже је теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници вјером ослабили,
Калуђери посте оставили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе, грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником цркве испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно безакоње,
Стид ме једе и стид ме изједе,
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој предраги Спасе,
Вјечност ми је кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби Богу да се врате.“

8

. . .

Тад Сатану Господ одрјешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.

Допадоше Срби у ријалити,

Раширише Пинке и Курире

Сва побјеле земља Србинова,
Ка од губе губава гријешница.
Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи,
Блиједо му лице од ужаса.

. . .

.

.

https://www.youtube.com/watch?v=n0MuXAepJTU

(https://www.youtube.com/watch?v=n0MuXAepJT)

.

.

_______________________________________

_________________________

_______________________________________

.

.

.

.

.