Arhive

A mi to sve vreme govorimo: MITO

A mi to sve vreme govorimo: MITO !

Poštovani čitaoci,

posebno vi koji nas pratite od našeg početka, od pre 6 godina …

vi najbolje znate na šta je ovde najviše ukazivano.

Koja je naša glavna dijalizna boljka?

Dana 30.05.2019. osvanuli su i na našim kioscima i na drugim sajtovima naslovi i tekstovi, koje mi sada nećemo uopšte komentarisati.

Sad cela dijalizna Srbija i ceo dijalizni Region, priča o tome, ali mi nećemo.

Pustićemo sada druge hrabre novinare, tužioce, istražitelje i vas sadašnje ili buduće pacijente, da sami donesete svoj sud …

Prenosimo:

Prvi tekst se pojavio u časopisu „Nedeljnik“, a zatim su ga preneli svi …

.

A u stvari „Nedeljnik“ je samo prepričao vest sa nekih američkih sajtova …

Dobrim delom je i skratio celu priču, tj. Izveštaj od SEC and U.S. Department of Justice iz marta ove godine.

Ali, mi imamo i linkove i za te američke sajtove, gde je ta vest prvi put javno objavljena i gde možete videti ceo tekst Izveštaja u originalu …

https://www.sec.gov/news/press-release/2019-48

https://www.sec.gov/litigation/admin/2019/34-85468.pdf

Znači, SRBI treba da se zahvale, kome?

Ne nama, naravno, presudan je opet strani faktor . . .

Istragu je sprovela američka Komisija za hartije od vrednosti, američko Ministarstvo pravde i FBI (Federal Bureau of Investigation). Sveto trojstvo, što bi se reklo.

Nećemo, opet ponavljamo, ništa komentarisati, ni prevoditi, donosimo samo originalne izjave.

Evo i izjave FBI, u originalu:

“This case shows the continued commitment of the FBI and our partners to investigate bribery and corruption worldwide,” said FBI Assistant Director Robert Johnson.  “The FBI’s dedicated International Corruption Squads across the United States will continue to combat foreign corruption that reaches our shores and send a strong message that, no matter how long it takes, we will not wane in our efforts to uphold the law.”

“This case shows the FBI will hold accountable those who treat corruption as the cost of doing business,” said FBI Special Agent in Charge Bonavolonta.  “Fresenius’s admissions are incredibly concerning because no company should break the law by paying-off international partners to obtain or retain business.  We will continue to work with our law enforcement partners to root out corrupt schemes and ensure they do not become common practice at the expense of other hard-working businesses.” 

Međutim, pažljivom pretraživaču neće promaći činjenica da je vest o započinjanju istrage najranije objavio Wall Street Journal (https://blogs.wsj.com/corruption-currents/2012/08/03/german-dialysis-maker-opens-fcpa-probe/), i ne samo to, oni su prvi objavili da su ključni podaci za pokretanje istrage dobijeni iznutra, od nekog zaposlenog u Frezenijusu, whistleblowera – što bi se po naški reklo: insajdera ili uzbunjivača (https://www.wsj.com/articles/german-dialysis-firm-reaches-agreement-in-bribery-probe-11551119500).

A sada, ono glavno i najvažnije, za srpsku dijalizu.

Opet nećemo prepričavati, niti prevoditi, ništa – samo donosimo originalni izvod iz Izveštaja . . .

A Tačke 52 – 54. odnose se na te naše, srpske, dijalizne kriminalce . . .

Generalno rečeno, radi se o sledećem:

(opet original, bez ikakvog prevoda, da se nešto „ne izgubi u prevodu“)

FMC made improper payments through a variety of schemes, including using sham consulting contracts, falsifying documents, and funneling bribes through a system of third party intermediaries.  Despite known red flags of corruption since the early 2000s, FMC devoted insufficient resources to compliance.  In some jurisdictions, Fresenius failed to take basic steps such as providing anti-corruption training or performing due diligence on its agents.  In many instances, senior management actively engaged in corruption schemes and directed employees to destroy records of the misconduct.  All told FMC paid nearly $30 million in bribes to government officials and others to procure business.

. . .

Ostatak možete naći i sami na:

https://www.sec.gov/litigation/admin/2019/34-85468.pdf

https://www.sec.gov/news/press-release/2019-48

Čekaćemo, i pratićemo i dalje, sve što se dešava na ovu temu.

Do tada, možda bi trebali da se ugledamo na „Španski model“.

Da, naši nefrolozi vrlo rado ističu i sa ponosom citiraju situaciju iz Španije, nažalost, samo da bi pokazali kako su pokupili tuđe brojke i rezultate da bi se pravili pametni u oblasti transplantacije.

Ali, Španija ima i nezavisne novinare – istraživače, i tamo se već otkrilo (za 2 nedelje) ko je Glavni primalac mita.

Kod nas, iako svi, apsolutno SVI, znaju ko je Glavni primalac FMC-mita, dani prolaze, a ime Glavnog primaoca, kao ni imena ostalih mu saučesnika, se ne pojavljuju . . .

Čekaćemo i dalje da vidimo te naše hrabre novinare – istraživače, tužioce, sudije, zaštitnike prava pacijenata, razne komore časti i ugleda, da li će smoći snage da objave ono što SVI u srpskoj dijalizi već odavno znaju, samo se godinama prave mutavi, i čekaju da im FBI rešava probleme.

Možda se zaista ovoga puta neće izvući „uvaženi stručnjaci“, „dijalizni profesori“, „direktori“, „načelnici“ i njima slični kriminalci u belim mantilima, specijalisti za nameštanje poslova i protežiranje „sponzora“, koji ih je, eto, prijavio, i nagodio se sa amerikancima.

Dakle, nastaviće se . . .

Akobogda.

Ali, svejedno . . .

Nije zgoreg, podsetiti vas, samo linkovima (poveznicama), na tekstove koji su objavljivani ovde, na ovom istom sajtu.

A mi smo, na ovom istom sajtu, još daleke 2013. (pre čak 6 godina) objavili sledeće tekstove:

Ko koga i kako pljačka u dijalizi?

Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC

.

Fenomenalni, kao i uvek: Mike Adams i Dan Berger, su nam samo dali grafičku podlogu, kao ilustraciju, našeg ukazivanja na domaću situaciju.

Imali smo priliku da od naših saradnika koji su nas izveštavali sa domaćih skupova o interesantnim dijaliznim temama, kao što je npr. tema „Etika i dijaliza“, napišemo vrlo kritičke primedbe, ali ste svi vi (mediji, javnost, sudstvo, tužilaštvo, policija, građani, doktori, sestre, pacijenti, …) opet ćutali i čekali da vam FBI napiše na internetu da se države Srbija i Republika Srpska pljačkaju u oblasti dijalize . . .

Pa smo, na ovom istom sajtu, pre čak 5 godina, objavili tekstove:

Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj

Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?

E, sad nećemo više ništa da kažemo . . .

Da vidimo, možete li i smete li išta uraditi sami.

Jer,

ne zaboravite:

Svako ima dijalizu kakvu zaslužuje„.

Aufiderzen.

.

.

.

.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

.

Advertisements

Strani investitori, kapitalisti i njihov humanizam

1.

Vlasnici korporacija određuju Pravilnike?

Kako je moguće da smo u prošlom veku imali Pravilnik o vodi za piće koji je bio strožiji od onog koji se sada donosi?

Kako je moguće da naš stari Pravilnik nije bio usklađen sa EU i svetskim normama, pa ga je bilo potrebno prilagoditi, reformisati? Na kojim je to normama i hemijskim metodama bio zasnovan taj stari Pravilnik, zar je moguće da smo to mi tada doneli sami, na svoju ruku, bez razmatranja EU, SZO i drugih svetskih normativa o vodi za piće?

Zašto je dakle, sada, naš stari „jugoslovenski“ Pravilnik o kvalitetu vode za piće „prestrog“ i zašto će sada u vodi biti dozvoljeno više hemikalija nego ranije?

Zašto se pred svaku privatizaciju snižava kvalitet i vrednost opštedruštvene imovine, da bi privatni vlasnici zaradili što više, ne libeći se pri tome da ugroze opšte, narodno ili javno zdravlje?

Kako se među našim „stručnjacima“ i „profesorima“ uvek nađe dovoljno prodanih duša koje će za sitne pare staviti svoj potpis nad kriminalnim aktima i aminovati ih sa „stručnog“ stanovišta?

Jer, šta mi „pacijenti“ uopšte znamo ili treba da znamo o tome, kad ima ko je plaćen i školovan da to kontroliše?

Znaju li ostali i budući pacijenti da od kvaliteta vode za piće najviše zavisi kvalitet rada bubrega, pa i onih veštačkih, i transplantiranih?

Nema veze, doneta je odluka da je naš domaći Pravilnik o kvalitetu vode za piće bio prestrog i da se mora dozvoliti više nečistoća u vodi za piće.

Odjednom te hemikalije nisu tako opasne, kao što se smatralo? Odjednom smo svi postali jači i otporniji te nam se može sipati i malo više nečistoća?

Kome može biti u interesu da voda ne bude čista kao pre?

Treba samo pratiti trag novca…

Evo vesti:

„Novosti“, pišu.

POLEMIKE OKO NOVOG PRAVILNIKA O VODI ZA PIĆE: Zašto Evropa „muti“ našu česmovaču

B. RADIVOJEVIĆ-V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ | 15. maj 2019.

Promene pravilnika dozvolile znatno veću koncentraciju zagađujućih materija. Dozvoljeno pet puta više amonijaka.

Da li ćemo zbog drastičnog povećanja dozvoljenih koncentracija neorganskih materija u vodi za piće, dobiti higijenski lošiju česmovaču, kao što tvrde kritičari novih propisa, od kojih neki čak šire paniku da će takva voda da nas „truje“? Ili su izmene o kvalitetu vode samo administrativne, bez negativnih posledica po zdravlje, donete, kako navode u Ministarstvu zdravlja, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i EU?

Prema izmenjenom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koje su stupile na snagu 18. aprila, maksimalna dopuštena koncentracija amonijaka je pet puta veća nego ranije – 0,5 umesto dosadašnjih 0,1. Dozvoljeno prisustvo bora povećano je tri puta, sa 0,3 na 1. Tolerancija na hloride i natrijum podignuta je za oko 25 odsto: za hloride sa 200 na 250, a za natrijum sa 150 na 200.

Zvanično obrazloženje za izmenu pravila jeste da je naš propis, donet 1998. godine, iako je i tad u nekim delovima po oceni zvaničnika „bio prestrog“, u međuvremenu – zastareo.

– Prethodni Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće odgovarao je tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode – kažu u Ministarstvu zdravlja. – U međuvremenu je SZO bitno promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće, a u skladu sa tim su i mnoge zemlje izmenile pravne regulative. U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Oni su danas identični onima koji su propisani u Evropi.

Za zagovornike novog rešenja argument je i to da se u našoj česmovači sporne materije u najvećem broju slučajeva nalaze u koncentracijama znatno nižim od dosad dozvoljenih i da će u praksi tako biti i ubuduće.

Mišljenja stručnjaka, međutim, podeljena su i isključiva.

– Izmenama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće dobijamo pad u odnosu na važeći. Iza toga stoji princip isplativosti prerade vode, koji pravi kompromis između zdravstvene bezbednosti i cene prečišćavanja. Taj princip je dominantan u Severnoj Americi i EU, čije države imaju najveći uticaj na Preporuke za kvalitet vode SZO – kaže Slobodan Grašić, šef mikrobiološke laboratorije u Fabrici vode Majdevo.

Kako tvrdi, povećanje dozvoljene mutnoće sa jedne NTU jedinice na dve – opasno je igranje sa zdravljem stanovništva:

– Dezinficijensi u vodi za piće (hlor, hlor-dioksid i hloramini) apsolutno su efikasni ako je mutnoća vode do 0,1 NTU. Ovaj limit osigurava relativnu bezbednost od 90 do 50 odsto, zavisno od prirode čestica. Prostije, što je više čestica u vodi, veća je mogućnost da mikroorganizmi, koji su prošli kroz proces prerade vode ili naknadno tu dospeli, nađu zaklon i tako izbegnu dejstvo sredstava za prečišćavanje. To posebno važi za viruse.

DR Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode u Zavodu za javno zdravlje Beograda, smatra da je prestrogo normirati dozvoljenu koncentraciju amonijaka u vodi za piće na 0,1, kao što je bilo dosad, „jer je on prirodno prisutan u vodi i nema negativnog uticaja na zdravlje“. Amonijak može da bude i biološkog porekla i nije obavezno vezan za fekalna zagađenja.

NOVI pravilnik predložio je profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija sa kolegama, jer su, kako kaže, „domaći standardi bili previše strogi u odnosu na SZO i EU“. Prof. Dalmacija ukazao je i da će to smanjiti cenu izgradnje postrojenja za pripremu vode za piće i cenu njihovog korišćenja.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:794654-POLEMIKE-OKO-NOVOG-PRAVILNIKA-O-VODI-ZA-PICE-Zasto-Evropa-muti-nasu-cesmovacu

.

„Srpski TELEGRAF“ piše:

Informacija da su dozvoljene količine amonijaka, bora, hlorida i natrijuma u vodi za piće u Srbiji drastično povećane izmenama u Pravilniku o ispravnosti vode, izazvala je burne reakcije na društvenim mrežama.

Javnost na to nije obratila pažnju sve dok se informacija nije pojavila na Tviteru, uz sliku izmena Pravilnika o higijenskoj ispravnosti za piće.

Po njima, količina amonijaka biće pet puta veća nego do sada. Za bor su se vrednosti utrostručile, dok su za natrijum i hlorid oko 25 odsto veće.

– Izmena Pravilnika, koja je stupila na snagu u aprilu, korak je ka usaglašavanju domaćih propisa sa propisima Evropske unije u oblasti vode za piće. Vrednosti koje su menjane su sada potpuno usaglašene sa evropskom direktivom o vodi namenjenoj za ljudsku upotrebu. Ovde nema razloga za zabrinutost – kaže dr Ivana Ristanović Ponjavić, šef odseka za vode pri Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZJZ).

Ona dodaje kako se očekuje da uskoro bude donet ceo novi zakon o vodi za ljudsku potrošnju, kao i pravilnik koji proizilazi iz tog zakona, a koji će biti potpuno usaglašen sa evropskom direktivom.

Izmene su stupile na snagu 18. aprila ove godine.

Vest se brzo proširila društvenim mrežama i izazvala burne reakcije sa svih strana.

– Znači trovanje naroda legalizovano – napisala je Suzana.

Uskoro ćemo sijati u mraku – dodao je Aleksandar.

– Lakše se promeni propis, nego remontuje postrojenje za prečišćavanje vode, a i jeftinije je. Uskoro će cela Srbije piti vodu zrenjaninskog kvaliteta – dodali su treći.

Većina je ipak priznala da se ne razume u materiju, te da je ipak potrebno da ovu polemiku razreši struka.

A kako stručnjaci kažu, za zabrinutost nema mesta. Izmene su uvedene, kako bi se naš pravilnik uskladio sa evropskom direktivom i napretkom koji je postigla nauka.

– Pred nama je novi propis koji će sadržati ne samo ove, već i druge izmene. I to usaglašavanje je dobro. Naš sadašnji pravilnik je iz 1998. godine i u nekim apsektima je ipak bio prestrog. Od 1998. godine nauka je odmakla, a analitičke metode postale su znatno brže i vreme je da se domaći propisi usaglase sa EU – dodaje ona.

Kako kaže, ova povećanja nisu dramatična kako se na prvi pogled čini.

– Amonijak koji ovde upada u oči može da bude i biološkog porekla, odnosno amonijak nije obavezno vezan za fekalna zagađenja. Kada je to slučaj, prestrogo je ocenjivati amonijak normom od 0,1 kada je on prirodno pristuan u vodi i nema negativnih uticaja na zdravlje – pojašnjava ova doktorka.

Ministarstvo zdravlja se takođe oglasilo povodom, kako kažu, „pokušaja uzbunjivanja javnosti, izazivanja opšte opasnosti i panike, plasiranjem proizvoljnih i neproverenih informacija putem društvenih mreža“.

Oni su istakli da kada je donet važeći Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, on je odgovarao tadašnjim zahtevima, potrebama i saznanjima u oblasti kvaliteta pijaće vode. Ipak, u međuvremenu Svetska zdravstvena organizacija bitno je promenila definiciju plana za bezbednu vodu za piće. U skladu sa tim su mnoge zemlje promenile svoje pravne regulative.

– U procesu pristupanja EU i usklađivanju propisa u oblasti vode za piće, Radna grupa Ministarstva zdravlja je uskladila norme za parametre laboratorijskog ispitivanja. Navedeni parametri objavljeni u novom Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode su identični onima koji su propisani u državama EU – istakli su oni.

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3058485-u-srbiji-se-dize-panika-zbog-vode-za-pice-sada-je-dozvoljena-kolicina-amonijaka-5-puta-veca-nego-ranije-a-evo-sta-o-tome-kazu-strucnjaci

.

2.

Drugi slučaj.

Da ne bi neko pomislio da smo mi ovde zaludni, paranoični ili skloni teorijama zavere, citiraćemo vam ponovo zvanične državne medije. Čak i tamo, ponekad, probije se malo istine o zločinačkom ponašanju farmakomafije. Najčešće to procuri zbog nekih internih mafijaških sukoba oko para, ali su svejedno činjenice nepobitne, a razmere tog kriminala užasavajuće.

„Politika“ piše:

Velika prevara farmaceutske industrije

Najveće farmaceutske kompanije nelegalno se dogovorile da uvećaju cene lekova za 1000 odsto i tako prevare potrošače u SAD i celom svetu za više milijardi dolara, navodi se u tužbi 44 američke savezne države.

Vodeće farmaceutske kompanije u SAD „postigle su međusobni dogovor i podigle cene lekova za neverovatnih hiljadu odsto, varajući američke građane u prevari za koju se pretpostavlja da iznosi milijarde dolara.”

Ova optužba, koja je skrenula pažnju američke javnosti na poslovanje farmaceutskih kompanija, ne samo u SAD nego i celom svetu, suština je zajedničke tužbe koju su protiv tamošnjih farmaceutskih firmi podnele 44 američke savezne države.

Na meti tužbe našle su se vodeće kompanije poput „Fajzera”, „Novartisa”, „Mailana”, „Teva” i drugih. Kako se ističe u tužbi farmaceuti su se međusobno dogovorili kako bi povećali cene više od 100 generičkih lekova, među kojima su i antibiotici, lekovi za astmu, dijabetes, rak, holesterol, kontracepciju, antidepresivi… Njihove cene su povećavane čak deset puta u periodu između 2013. i 2015. godine.

„Znamo da lekovi na recept mogu biti skupi, ali sada znamo da su visoke cene bile delimično podstaknute i nelegalnom zaverom farmaceutskih kompanija, rekao je nedavno Gurbir Grevol, državni tužitelj iz Nju Džersija.

Državni tužitelj iz Konektikata, Vilijam Tang, koji je posle petogodišnje istrage podigao zajedničku tužbu, kaže kako je prikupljeno dovoljno „čvrstih dokaza protiv farmaceutskih kompanija”.

U međuvremenu su se oglasile i prozvane kompanije, pre svega „Teva“ i „Fizer“ koje su demantovale navode iz tužbe, prenosi Si-En-En.

Među dokazima je elektronska pošta, sms poruke i transkripti telefonskih razgovora, koji potvrđuju nezakonito dogovaranje radi podizanja cijena i podele tržišta generičkih lekova.

Tužba je podneta u saveznom Okružnom sudu u Konektikatu u sklopu istrage nadzora cene lekova i nezakonitog kršenja antimonopolskih zakona.

Prema dokumentima koji su predati sudu, u zaveri je učestvovalo više desetina vodećih ljudi iz tuženih kompanija, uglavnom onih odgovornih za prodaju, marketing i utvrđivanje cene lekova.

http://www.politika.rs/sr/clanak/429883/Velika-prevara-farmaceutske-industrije

Da li je kod nas drugačije?

Da li je kod nas moglo biti drugačije?

Više o tome u narednom (junskom) postu.

3.

ПЛАН ИСТРЕБЉЕЊА ЦРНАЦА У АФРИЦИ: Намерно смо ширили сиду, изазвали смо епидемију

Јужноафричка Република сада има једну од најгорих епидемија ХИВ-а на свету, са 7,1 милиона људи, или нешто мање од 19 одсто становништва, који живе с тим вирусом. Црно становништво у Јужној Африци несразмерно је захваћено том болешћу, преноси хрватски портал „Дневно“ писање Гардијана“.

Тврдње да су бели плаћеници активно ширили сиду по јужној Африци осамдесетих и деведесетих година прошлог века објављене су у документарцу „Cold Case Hammarskjold“, који је ове године премијерно приказан на филмском фестивалу „Санденс“.

Те тврдње изнео је Александер Џонс, који је годинама радио као обавештајни агент у Јужноафричком институту за поморска истраживања (САИМР), пре три деценије, када је организовао државне ударе и друга насиља широм Африке.

Џонс тврди да је вођа САИМР-а Кит Максвел имао „расистичку, апокалиптичну опседнутост ХИВ-ом, односно сидом“, а група је имала намеру да створи белу већину међу становништвом у Јужној Африци и суседним земљама, тако то ће избрисати црну расу.

Кит Максвел се наводно представљао као лекар док је водио клинике у сиромашним, углавном црначким четвртима у подручју Јоханесбурга, што му је дало могућност да спроведе своје убилачке експерименте, пише „Дневно“.

„Који је најлакши начин добити заморца, него када живите у систему апартхејда?“, каже Џонс у филму.

„Црнци немају права, потребно им је лечење. Долази бели ’филантроп‘ и каже: ’Знате, отворићу клинике и лечићу вас‘. А он је, заправо, вук у јагњећој кожи.“

Кит Максвел је писао о „куги“ за коју се надао да ће уништити црну популацију, зацементирати владавину белаца и вратити конзервативне верске обичаје, показују документа на која се позивају творци документарца.

Знак на ординацији „Докотела [лекар] Максвел“ још виси испред канцеларије у граду Путфонтејну где се мештани сећају поштованог човека који је дословце имао монопол на здравствене услуге у том подручју. Нудио је чудне третмане, укључујући стављање пацијената у „цеви“, за које је рекао да су му допустили да види унутар њихових тела. Такође, давао је „лажне инјекције“, рекао је Ибрахим Каролиа, који је водио трговину преко пута.

Сваки интерес који је Максвел показао у јавности био је добронамеран. Клод Њубери, лекар који је познавао вођу плаћеника, потврдио је да Максвел нема медицинске квалификације, али је описао доделу хуманитарне помоћи.

„Био је против геноцида и покушавао је да открије лек за ХИВ“, рекао је Њубери у документарцу.

Чини се да документи које су прикупили творци филма показују да су се Максвелови приватни ставови јако разликовали од његових јавних ставова. Радови сугеришу његово језиво уживање у појави епидемије сиде.

Оно што је мање јасно јесте то да ли је имао стручност или средства за спровођење својих кошмарних визија. Џонс, бивши члан САИМР-а, тврди да јесте.

„Били смо укључени у пројект у Мозамбику, ширећи вирус сиде кроз обичне болести“, рекао је он.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

.

Наши дани

.

.

Небеска литургија

1

Хај, шта се оно чује из даљине:
Да л’ су вјетри, да л’ су вихорови,
Ил’ шуморе горе јаворове,
Ил’ са земљом трава разговара,
Ил’ пјевају на небеси звјезде?

2

Нит’ су вјетри, нит’ су вихорови,
Нит’ шуморе горе јаворове,
Нит’ са земљом трава разговара,
Нит’ пјевају на небеси звјезде,
Но служи се Света литургија
У небесном царству Христовоме.

3

Службу служи Јован Златоусти
И са њиме три стотин владика,
Све владика земних мученика
И три хиљад’ часних свештеника,
Свештеника Божјих угодника.
Ђаконује ђаконе Стеване
И са њиме свети Лаврентије.
Свети Павле чита Посланије,
Свети Лука свето Вангелије,
Крсте држи царе Константине
А рапиде свети стратилати
Димитрије и с њим Прокопије,
Георгије и с њим Јевстатије
И остали многи стратилати.
Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром
А Крститељ водом покропљава.
Херувими поје Херувику
А Цар славе сједи на престолу
Лицем својим небо осветљава.
С десна му је света Богомајка
Огрнута звјезданом порфиром,
Свети Сава жезал придржава,
А народа ни броја се не зна,
Више га је но на небу звјезда.
Измјешани свеци с анђелима
Па се не зна ко је од ког љепши.

4

Кад се света литургија сврши
Светитељи Христу прилазили
И пред њиме поклон учинили,
Најпоследњи светитељу Саво
И са Савом Срби светитељи.
Свети Саво метаније прави,
Ал’ се не хте светац да усправи
Већ остаде на земљи лежећи.
Тад прилази света Богомајка
Да подигне Светитеља Саву,
Јер јој Саво Хиландар посвети,
Ал’ се Саво диже на кољена,
И даље се дићи не хоћаше,
Већ остаде пред Христом клечећи.

5

Благи Христос Саву миловаше,
Од милоште вако му збораше:
„Чедо моје Немањићу Саво,
Што си ми се тако растужио,
Никад тако ти плакао ниси,
Ниси тако плак’о за Косовом,
Кад је Српско потамњело царство,
Потамњело царство и господство,
Казуј мени, моје чедо драго,
Како стоји сада Србадија:
Како стоји вјера у Србаља,
Јесу л’ Срби кано што су били,
Или су се Саво измјенили,
Поју ли ми многе литургије,
Дижу ли ми многе задужбине.
Кано некад у време Немање,
И сина му Светитеља Саве,
И славнога Милутина краља,
И Стевана милог ми Дечанца,
И Лазара мога мученика,
И Милице славне Љубостињке,
Ангелине мајке Крушедолке,
И осталих цара и књегиња,
Да л’ се и сад тако Бог поштује,
Да л’ Србијом свете пјесме брује,
Јеванђеље да л’ се моје шири,
Српска земља да л’ тамјаном мири,
Светли ли се образ у Србина,
Пред људима и пред анђелима,
Великаши дал’ праведно суде,
Богаташи да ли милост дјеле,
Да л’ суседа сусед оправдава,
Да л’ нејаког јаки подржава,
Поштује ли млађи старијега,
Да л’ дјевојке држе дјевојаштво,
Да л’ попови по светињи живе,
Калуђери да л’ за народ клече,
И да л’ греју пештере сузама
И за народ топлим молитвама.
Да ли народ недјељу светкује,
Да л’ празником цркву испуњује?
Казуј мени, дични светитељу,
Српског рода други спаситељу,
Каква ти је голема невоља,
Те ти рониш сузе низ образе,
Пјесму неба плачем завршаваш?“

6

Тад говори светитељу Саво:
„О Господе велики и силни,
Пред киме се тресу херувими,
Има л ишта теби непознато?
Та ти видиш срце у човјеку
И познајеш најтајније мисли.
Видиш црва под кором грмовом,
Под каменом гују отровницу,
На дну мора свако зрно пјеска.
Не могу се од тебе сакрити
Тамних људи тамна безакоња,
Због којих си на крсту висио;
Али твоја љубав све прекрива,
Из љубави незнаније јављаш,
Из љубави ти о знаном питаш,
Да ти кажем што ти боље знадеш.“

7

„Нису Срби кано што су били.
Лошији су него пред Кoсовом,
На зло су се свако измјенили.
Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу Душанове,
Ал’ даром се твојим погордише,
Од тебе се лицем окренуше.
Господа се српска изметнула,
На три вјере оком намигују,
Ал’ ни једну право не вјерују,
Православље љуто потискују.
Одрекли се српскога имена,
Одрекли се својих крсних слава,
Свеце своје љуто увредили.
А ко диже цркву задужбину,
Не диже је теби него себи.
Цркве дижу да их виде људи,
Цркве дижу, Богу се не моле,
Нит Божији закон испуњују.
Великаши правду погазили,
Богаташи милост оставили,
Не поштује млађи старијега,
Но се млађи паметнији гради,
Нит нејаког јаки подржава,
Већ га ломи док га не саломи,
Нит сусједа сусјед оправдава,
Већ се куне криво за неправду,
Због блатњаве земље од аршина.
Свештеници вјером ослабили,
Калуђери посте оставили,
Нит дјевојке држе дјевојаштво,
Свилу носе, грехом се поносе,
Млади момци поштењу се смију,
А свој разврат ни од ког не крију,
Нити народ за недјељу мари,
Ни за празник ни обичај стари,
Нит празником цркве испуњује,
Празне цркве ка пећине пусте,
Празне душе, па празне и цркве;
Свуд се црни црно безакоње,
Стид ме једе и стид ме изједе,
Због гријеха народа мојега,
Што и мене држиш близу себе.
Зато плачем мој предраги Спасе,
Вјечност ми је кратка за плакање,
Волио бих и у паклу бити,
Само Срби Богу да се врате.“

8

. . .

Тад Сатану Господ одрјешио,
Из пакла га на Србе пустио,
Да до рока своју вољу врши,
И да чини што је њему драго,
Са државом и са српским тјелом,
Само да се не дотиче душе.
А Сатана војске подигао,
Од звјериња свога и људскога,
Све од самих Божјих противника,
И својијех једномишљеника,
Којих би се марва застидјела,
И вепрови дивљи посрамили.
Пакленим их огњем наоружо,
Повео их на земљу Србију.

Допадоше Срби у ријалити,

Раширише Пинке и Курире

Сва побјеле земља Србинова,
Ка од губе губава гријешница.
Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се живог Бога не сјетише,
Нити Бога нити својих гријеха.
А све Саво на кољена клечи,
Блиједо му лице од ужаса.

. . .

.

.

https://www.youtube.com/watch?v=n0MuXAepJTU

(https://www.youtube.com/watch?v=n0MuXAepJT)

.

.

_______________________________________

_________________________

_______________________________________

.

.

.

.

.

Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

.

Poštovani čitaoci,

Neka vas ne uplaši gornji naslov.

Ima jedan tip sa dečačkim licem koji uporno pokušava da ga okolina doživi kao ozbiljnog, važnog i strogog. (Takvi napori obično izazivaju podsmeh i sažaljenje, ali taj dečko ne odustaje).

On smišlja izraze poput: „sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu“ da bi se kao sagovornici usrali od pompeznosti teme, naučnosti samog izraza i glede toga trebali bi prihvatiti ga kao doktora i stručnjaka, jer on nijedno od toga nije.

I eto mu ga sad.

Šta zapravo znači „sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu“?

Na srpskom, to znači isto što i:  Op, trt, gevezen zajn!   kako je to definisao legendarni Cane Kurbla otpisani Srbin iz otpisane Srbije.

Ako ste zaludni možete i na internetu naći šire definicije Vigilance:

Vigilanca je skup aktivnosti koje se odnose na otkrivanje, prikupljanje, procenu, razumevanje i reagovanje na rizike koji proizilaze iz upotrebe ili primene zatvorenog sistema”.

Ukratko, vigilanca je pozornost, budnost, predostrožnost.

A šta je zatvoreni sistem?

Pa to je Dijaliza.

Već decenijama, dijaliza je jedan zatvoreni sistem, koji drže monopolisti.

I nećemo dalje da vas davimo time.

Ovo je samo najava za naš novembarski post, u kome vam donosimo 3 Neverovatne priče iz dijalize, priče posle kojih se nećete osećati bolje, ali niko vas više neće moći ni praviti budalama i prodavati vam muda za bubrege.

Evo tog najnovijeg pregleda dijaliznih dešavanja:

Kako je pao zatvoreni sistem“, „Šta je to sponzorski moral“ i „Čija je štaka od veštaka“, čitajte samo na vašem i našem, dijaliza.wordpressu, za vas pišu najumniji i najpošteniji pripadnici dijalizne populacije, ovde i sada, u zemlji Serbiji, večitom nemačkom protivniku.

Naravno, vaše je pravo da ne znate ništa, ali mi vas u tome nećemo podsticati.

Bog je s nama i Hristova mati,

srpska pravda sve će da pomlati.

.

.

1)

.

Već smo govorili gde je najveća pljačka u dijalizi Srbije.

Najveća pljačka je monopol na aparatima.

Monopolističke firme na vrlo primitivan način pljačkaju državu.

Prvo ubace svoje aparate za dijalizu u neki dijalizni centar (kao fol doniraju, iznajme, ili čak poklanjaju te aparate), a onda sledi pljačka:

proglase da je ceo potrošni materijal za te mašine jedan „zatvoren sistem“ i da ničiji drugi materijali osim njihovih ne mogu i ne smeju da se koriste na njemu!

Ludilo.

(Kao kad bi firma Mercedes uslovila vlasnike tih automobila da stavljaju samo Mercedesove gume i brisače).

Jasno je da to bez pomoći suizvršioca iz državnih struktura (RFZO, Ministarstvo zdravlja) ne bi bilo moguće.

Tu su još i neki potplaćeni „stručnjaci“, doktori ili profesori, koje BigPharma (velika farmaceutska industrija) decenijama uzgaja po svojim kongresima, hrani ih, edukuje, oprema, vodi u turističke destinacije i oni joj pokorno služe.

Krajnji gubitnici su pacijenti i građani, poreski obveznici, koji plaćaju i preko 500% više nego što bi realno morali za neki potrošni dijalizni materijal.

Kad bi postojalo tržište, tržišna utakmica, nadmetanje, onda bi država raspisala tender za celokupnu uslugu: hemodijaliza ili hemodijafiltracija, godišnje potrebe 30 000 setova (na primer), trogodišnje potrebe 90 000 setova, (veličinu igala, vrstu koncentrata i filtera odrediće lekari), i da vidimo koja firma će dati najjeftiniju ponudu celog tretmana uključujući i svoje aparate i njihovo održavanje za taj period u toj količini.

Pa neka onda bude zatvoreni sistem, neka koriste svoj materijal, ali su bar prošli tržišno nadmetanje.

Ovako, čista pljačka: oni državi (potrošaču) kažu cena našeg seta je tolika i izvolite platite, jer nikakav drugi set (materijal) na naš tip mašine ne smete da stavite.

To se inače ne radi ni u jednoj drugoj državi u Evropi i svetu!

Takva pljačka je moguća samo kod nas.

I to traje već decenijama.

I sada traje.

I trajaće i sledeće godine.

Pored svih policija, tužilaštava, uprava za organizovani kriminal, inspekcija, kontrolora, revizora – ništa sporno niko nije našao, ili još uvek niko od njih nije svratio na ovaj sajt.

Neki državni organi i predstavnici su, dapače, direktno i javno izdali i potpisali potvrde da Ta i Ta firma ima pravo da na svojim dijaliznim aparatima koristi samo potrošni materijal kojeg ona proizvodi, da je to „zatvoreni sistem“ i da nijedan drugi ponuđač ili proizvođač ne može i ne treba ni da konkuriše sa svojom robom za tu mašinu.

I to je kao po Zakonu.

Čak i neki Predsednik nekakve Komisije za javne nabavke ili koji već državni ćata potpisivao firmama monopolistima takve ćage, a firme bi onda te ćage brže-bolje slale svim bolnicama, kao dokaz da tu nema tendera, nema pogađanja, mora se kupovati samo od njih.

Znate već ono: broj ispravnih ponuda 1 (jedna), ponuda se prihvaća u celosti, jer je ponuđač potrošnog materijala istovremeno i proizvođač tog aparata.

Navodno, aparat „neće imati optimalne performanse“ ili „oni ne mogu garantovati kvalitet i bezbednost tretmana“ ako aparat ne koristi sve njihovo, ali pazite: nikada nikome nisu dali nikakve garancije za kvalitet i za bezbednost, čak i ako kupite sve njihovo!

Oni da vam nadoknade štetu zbog prskanja linija ili komora, zbog neadekvatnih konektora ili zapušenih filtera – to se nikada i nigde u Srbiji nije desilo.

Takav papir, garancija, bilo koje vrste, nikada nikome nije napisana, i pored svih monopola i pored svih incidenata.

Takve tendere nazivaju pregovarački postupak, a pregovaranje se sastoji u tome da monopolista kaže cenu, a naručilac mora da je prihvati – inače neće dobiti materijal.

Ipak, da ne grešimo dušu, bilo je i tenderskih izuzetaka koji su prekršili pravilo.

Revolucija na našim tenderima se dogodila prvi put u Čačku, i o tome smo opširno pisali u posebnom postu (link).

Tu je prvi put raspisan pošteni dijalizni tender, kojim se tražila celokupna ponuda.

I bilo je još nekoliko takvih, poštenih direktora, odnosno bolnica ili centara.

Malo, očajno malo.

Velika većina, od preko 60 dijaliznih centara u Srbiji, i dalje direktno pljačka budžet i državu Srbiju, odnosno sve nas, a pare se dele inostranim gazdama i nešto malo: domaćim izdajnicima.

Objasnili smo vam već, napravljeni su papiri, pravilnici, uputstva, ćage, da je pljačka legalizovana, kao sve je po Zakonu.

Mora biti monopol, jer tako tvrdi proizvođač, tako tvrdi država, doktori, (čak i neki pacijenti), tako tvrde svi.

A onda se desilo čudo.

Jula ove godine, desilo se čudo (a i mi smo tek skoro saznali), jedan mali, skoro pa beznačajan učesnik tendera, tužio je monopolistu, bez pardona, direktno na sud, Srpski sud!

Reklo bi se, smešno.

Iluzorno.

Čovek prodaje neke tečne sapune za brisanje i čišćenje aparata.

Idealista i naivaca je bilo i biće, ali tužiti kompaniju koja godišnje zaradi … (ni sami ne znamo koliko) milijardi dolara, tužiti je u državi gde ona ima sve papire da radi kako ona želi da radi, zaista suludo.

Ali, uvek ima onaj jedan promil neverovatnoće, jedan jedini promil, i taj je ovoga puta prevagnuo …

Mali i beznačajni učesnik, firma neobičnog imena, nešto kao „Dekinta-Pro“, tužila veliki nemačko-američki multinacionalni koncern „Frezenijus“ i …. šta mislite?

I dobila ih na sudu!

Jedan čovek, jedna firma, tukla velikog Golijata, najobičnijim argumentima, koje je svaki, iole pismeni srpski seljak, mogao pronaći u dostupnim mu papirima.

Prosto neverovatno.

Cele ekipe pravnika drugih firmi, drugih učesnika, advokati i zastupnici bolnica, privredne komore, doktori i profesori nefrologije, uvaženi stručnjaci iz ekonomije, prava, državne uprave, sve moj do mojega, nije videlo ono što je video i pronašao jedan penzionisani zastavnik prve klase, u ime firme „Dekinta-Pro“.

Uputstvo za rukovanje“.

Tako se zvao taj krunski dokument.

Niko od navedenih nije čak ni pročitao „Uputstvo za rukovanje“ koje je sam Frezenijus odštampao i izdao uz svoje aparate. Uputstvo za korisnike.

Penzionisani zastavnik prve klase (Bravo za Vojsku Srbije!) razbio je „Frezenijus“ njihovim „Uputstvom za rukovanje“.         🙂

(Izvinite, ovde ćemo zastati, jer se cela redakcija previja od smeha).

(Izvinite, nismo znali da je zatvoren, što bi rekle kolege mu iz Buđanovaca).

U uputstvu je Srbin jasno našao rečenice da se može koristiti i materijal drugih proizvođača, ako … itd, ispunjava neke uslove,… itd…,  ali:   to je bio dokaz da se MOŽE koristiti tuđi materijal.

U uputstvu nigde nije stajalo: NE MOŽE se koristiti.

Nego piše: ako se koristi materijal drugih proizvođača onda taj materijal mora biti …., bla, bla, itd., itd.

Čovek iskopirao te stranice, tužio ih sudu i rekao: Komisija je tu da proceni da li moj materijal ispunjava uslove, ali ne može da odbije moju ponudu.

Sud (hrabar sud, mora se priznati) donese Odluku: USVAJA SE …

PONIŠTAVA SE …

Predmetni postupak U CELOSTI …i …. NALAŽE SE …

Koji je to srpski mozak uopšte mogao i pomisliti da se za brisanje prašine na Frezenijus aparatima moraju koristiti Frezenijus maramice, ili progutati tako neku sličnu monopolističku priču, to bi bilo interesantno videti i objaviti fizionomiju tog genija. Verovatno je i član Mense i ima preveliki IQ ili QQ.

Za detalje, evo vam i dokazi:

Posle ovoga, nema više „zatvorenog sistema“.

Ko stavi u specifikaciju da se stavka Ta i Ta mora kupovati samo od proizvođača aparata, jer je to zatvoreni sistem, treba ga odmah zatvoriti u kazneno-popravnu jedinicu sistema i eliminisati iz javnih poslova.

Zatvoreni sistem je ovom presudom iz Ćuprije definitivno uništen.

Ko želi, može otići i na sajt, da proveri i da se uveri.

Evo link: http://kjn.rs/wp-content/pdf/810-2018odlukark.pdf

Na ovom mestu još samo malo muzike,

nađite ili zamislite Radoša Bajića i recital (1) :

Aa, aa, aj,  Ovo je Srbija …

Radivoje, sine, ne beži.

.  .  .

Bacih bombu, dim se vinu u visinu,

ja zamakoh u planinu.

.

.

.

2)

.

Našim redovnim čitaocima smo već sve razjasnili.

Osnovne činjenice o dijalizi, o nefrologiji, i lečenju hronične bubrežne slabosti.

Sve je to potpuno organizovano i kontrolisano.

Nažalost, ne od države, nego od BigPharme.

Velika farmaceutska industrija (BigPharma) vrti tako velike pare, da je jača od svake pojedinačne države koja bi se drznula da je kontroliše, kazni, ili bar dovede u red.

Osnovne principe rada BigPharme smo čak i mi (pacijenti) prokljuvili.

BigPharma kupuje institute i klinike u kojima razvija nove lekove, nove proizvode. Sve velike naučne institucije su direktno ili preko (pot)plaćenih pojedinaca potkupljene da urade ono što se od njih očekuje.

Novi lekovi, ili nova medicinska sredstva se zatim ispitaju u kliničkim ispitivanjima koja su naizgled nezavisna i etična, ali u suštini, celo vreme su pod strogom kontrolom BigPharme i u 95% slučajeva isporučuju joj rezultate koje je naručilac i očekivao.

U toku ispitivanja modifikuju se protokoli, procedure, ciljevi, nuspojave, sve dok se sve ne uklopi u očekivani i poručeni rezultat.

Onda se to publikuje u velikim časopisima (sa ogromnim „impakt faktorom“), ali se prećutkuje da su ti časopisi finansijski poduprti i kontrolisani, znate već od koga. Autori publikovane „studije“ ili „naučnog rada“ kreću zatim, kao prvosveštenici, po Kongresima, (Seminarima, Simpozijumima, Radionicama, i sličnim „hramovima znanja“) gde naučenu kampanju predaju regionalnim drugosveštenicima, obično „nefrološkim liderima“ iz pojedinačnih zemalja članica. Sve na tim Kongresima je plaćeno od strane BigPharme: i predavači, i predavanja, i pisani propagandni materijali, i užine, ručkovi, kafe, večere, hoteli, izleti, do bedževa i torbi za učesnike. Nezavisne nauke tu nema ni u tragovima, može samo neko mlad i naivan da tu zaluta, ili da bude u fazi uvlačenja u organizovani nefrološki poduhvat.

Sa Kongresa se drugosveštenici vraćaju u zemlje iz kojih su pojehali na kongreso, i tamo svojoj pastvi ponavljaju „najnovija naučna saznanja“, prospektivne i retrospektivne rezultate, meta-analize, podatke iz registara i kojekakva nepojamna čudesa koja im se ukazaše u hramu i prosvetliše ih.

Ukratko, u pitanju je najobičnija prevara, zamajavanje naivnih, dok se lopuže bogate i uživaju u svom neprikosnovenom društvenom i materijalnom statusu.

Ne zaboravite, prvi Isusov potez je bio proterivanje trgovaca iz Hrama.

Tako je nastalo hrišćanstvo. Narodu se Isusova ideja dopala, ali se nažalost nigde nije ostvarila. Bog je zbog nje razapet, trgovci su pobedili, i do dana današnjeg drže sve hramove i svugde je samo trgovina, ili pojednostavljeno: pljačka.

Kako reče Rođa, naš čitalac-saradnik, rukovođenje „Darvinovskim principima“.

Viša vrsta se hrani nižim vrstama, to je to.

(S tim da su životinje racionalnije i humanije).

Elem, da se vratimo na drugosveštenike koji dođoše ovog novembra meseca, čak i u jedan vojni dijalizni hram i tamo počeše svoju plaćenu službu odrađivati i umrtvljenu i zaglupljenu pastvu „prosvećivati“.

Na već viđeni, da ne kažemo, uobičajeni, način.

Sećate se već onih, blago je reći neprikladnih, tema, pričanih srpskim pacijentima: Prednosti učestalih dnevno-noćnih hemodijaliza, High cut-off membrane, nukleotidni polimorfizam MDR1 gena i njegov značaj u KBC Zemun, … itd, a za Glavni problem u srpskoj dijalizi koji treba rešiti, Predsednik udruženja nefrologa smatra nedostatak časopisa za nefrologe, te kad se to reši i kad tamo i on bude mogao objavljivati svoje uvodnike, sve će biti savršeno, bolje ne može biti. Predsednik udruženja pacijenata organizuje kurseve kukičanja i bojenja vodenim bojicama, što je isto bio glavni nedostatak u inače idealno organizovanoj srpskoj dijalizi.

I da se vratimo na pomenuti Simpozijum: i na njemu je naravno, bilo po tom istom, decenijski uhodanom šablonu.

Red „obraćanja“ skupu, red pesme i recitacije, (Druže Tito mi ti se kunemo, je izgleda otpalo sa zidova, ali…), pa red, zapravo nekoliko redova nazovi predavanija, po notama iz onih istih Prvosvešteničkih časopisa.

Nikakav napor. Svaka budala je mogla iskopirati tekst i slike iz časopisa i napraviti od toga slajdove.

U tome i jeste caka: ne može svaka budala.

Mora biti, kao prvo, odabrana budala, a kao drugo: njegov uspeh se ocenjuje po tome koliko je on sam napravio ili doveo budala.

Ima načelnika, za koje se tvrdi da ih podržava skoro ceo kolektiv: svi pokorno ćute i dozvoljavaju da ih on pravi budalama. Takav je među najviše cenjenim i uz malo znanja stranih jezika mogao bi biti i kooptiran u Prvosveštenike. (Nažalost, ne samo strani jezici, potreban mu je i logoped).

Na skupu o kome je reč nije bilo previše željnih prosvećivanja, više je bilo radoznalih, kibicera, čak su primećene i neke sestre (poterane valjda) i nekoliko pacijenata, ne računajući prave bolesnike.

Skup je imao naziv, nešto je bilo kao stručno, zvučeće, a opet jeftino, da zaseni prostotu.

Nešto kao: „Faktori od značaja za dugotrajno bogaćenje večitih predavača o hroničnoj dijalizi“.

Istine radi, bila su samo 2-3 večita predavača, ostali su bili mlađi pojci, oni koji su do skoro samo nosili čirake i nisu se smeli oglašavati.

Jedan od nastupajućih je bio čak i antiprotivan, povremeno je hulio na plaćenike, čak im je i raskrinkao pojanije.

Ipak, tema ove priče (i svih naših priča) je: BigPharma.

Čak i za tako mali trošak, kao što je kafa i nekoliko ovala sa zalogajima pite i ćevapa, organizator je naveo čak 9 (devet) sponzora.

Oni se nisu ni krili.

Svoja imena i oznake su istakli na poslednjoj strani lifleta, poziva na skup. Prvi od 9 „Sponzora“ bio je naravno, a ko bi drugi bio Kolovođa, Frezenijus Medikalni Ker Srbije, za kojeg prostom analizom nismo uspeli da nađemo nijedan interes u temama navedenih predavanja (?!?). Naime, među temama se jasno vidi da je glavni cilj bio promovisati nove dijalizatore, i njihov distributer je naravno bio među sponzorima „predavanja“, pominjani su i preparati vitamina D, ali oni nisu toliko hvalospevno vozdizani u nebesa, koliko su to bili novi dijalizatori čudnog imena („Terakera“), poznate firme (iz tragičnih događaja u Hrvatskoj), firme „Bankster“.

Mco, MCo, MCO, mucali su plaćenici, i ponavljali svoju poštapalicu „…ono što je jako bitno, ono što je jako bitno“, ali nije im išlo… videlo se da publici to uopšte nije bilo bitno.

Reklo bi se da je kampanja rađena pod sloganom: „Terakera dijalizator: šupalj kao znanje onoga koji ga promoviše“. Engleski, open mind, za sponzorski honorar.

Nepodeljeni utisak cele publike je da je „Bankster“ džaba bacio pare: nije dobio očekivani rezultat, naprotiv. Nepoćudni monah, ili Pseudomonah, je nastupajući pre njih, slajd po slajd objasnio šta će tvrditi reklameri, a onda odmah posle toga prikazao šta je prava istina, što je publika pozdravila najjačim aplauzom. Nastupati posle takvih objašnjenja, a zastupati hvalospeve koji su upravo raskrinkani, bila je zaista neprijatna dužnost i to se videlo na licima i u tonu dvoje drugosveštenika koji su došli sa skeniranim i kopiranim slajdovima u slavu „Bankstera“ i „Terakera“ dijalizatora.

Zaista, otkuda drskost ljudima koji su se decenijama bavili neumskom dijalizom, da se prave da su stručnjaci i u hemodijalizi (dapače i u transplantaciji?) ostaće neistražena tajna normalnog ljudskog uma. Dotične to naravno, ne zabrinjava, oni navuku onaj nevini izraz lica, kao da i sada drže vrh dijalizatora između dva prsta i slikaju se za novine, da svi vide kako se radi hemodijaliza.

Povod za ovu priču je zapravo događaj od pre par godina, kada se jedan Sponzor žalio na teški nemoral Drugosveštenika (svejedno kojeg, jer su isti).

Evo šta je bilo.

Već smo pisali kako je najbahatiji nefrološki profesor na istom Kongresu zastupao 2 firme sa suprotnim proizvodima: selektivne i neselektivne agoniste nekakvih jebenih receptora. I sa iskreno uplaćenim ubeđenjem je branio svaku grupu preparata u odnosu na onu drugu. Deluje šizofreno, ali njega leđa ne bole, on kičme nema.

Onda je isti pohlepnik reklamirao neki perito-proizvod tako drsko da je predstavniku firme „Bankster“ prekipelo i tužio ga je direktno njegovom šefu.

Evo tog optužujućeg pisma:

Eto, to je bilo pre 2 godine.

Ove godine je pohlepnik branio pozicije Frezenijusa u nekom tenderskom postupku, ali je i tamo ispušio, Sudski postupak su izgubili.

Sada, novembra 2018, isti pohlepnik je, gle čuda, promovisao „Banksterov“ proizvod, njihov filter, „šupalj kao mozak ovih koji ga reklamiraju“. Odstranjuje i leči sve živo, samo se uključiš i direktno ideš u raj, a tamo te čeka 65 Sponzora svaki sa blanko čekom samo da popuniš cifru.

Kako se desilo to da je jedan čovek, isti čovek, (nećete verovati, i profesor), tako brzo prešao put od Protivnika do Promotera, pitanje je za glavnog „Bankstera“, „Frezenijusa“ ili Sponzora, uopšte?

Postoji li uopšte nešto tako, kao: sponzorski moral?

Ili, da li su samo sponzoruše nemoralne?

Da li treba hapsiti i privoditi samo kurve, ili i makroe?

I šta ako se i kurva razume u makro-ekonomsku politiku, pa sama sebi nabija cenu?

Elem, nema morala u Sponzora.

Nije ga bilo, niti će ga biti.

Zato su i ispušili na pomenutom Simpozijumu.

Što bi rekao naš ministar unutrašnjih i vanjskih dela:

preko koga su mislili proći, tako su i prošli.

(Za one koji ne prate našu unutrašnju i spoljnu politiku,

daćemo i dodatno tumačenje:

MISLILI SU PREKO ĐOKE, tj. PREKO SEBASTIJANA).

.

.

.

3)

.

Ova priča bi mogla da se nazove i Skandal u Banjaluci.

Skandal neviđenih razmera.

Žrtva je jedan od nas.

Običan čovek, Srbin iz Republike Srpske.

Nevin čovek, koji je preko 2 godine nepotrebno dijaliziran u privatnom dijaliznom centru.

Njegovo pogoršanje bubrežne funkcije je bilo privremeno i prolazno, i kada je počeo dijalize u državnoj bolnici, imao je sve indikacije za dijalizno lečenje.

Međutim, po otpustu je prešao kod privatnika, jer su svi dijalizni centri u Banjaluci privatizovani i pripadaju moćnom koncernu Frezenijus.

Da li ga je Privatnik namerno dijalizirao kako bi zadržao pare koje dobija po svakom tretmanu, ili je u pitanju težak nemar i neznanje, utvrdiće Sud.

Pazite, samohvaljena privatna bolnica za dijalizu (Internacionalni dijaliza centar),

uopšte nije obratio pažnju na ono što im je pacijent govorio: da on mokri normalno, da dijalize teško podnosi, da ga razdiru grčevi, da pada u kolaps – niko ga nije uzimao za ozbiljno.

Njegove nalaze, predijalizne vrednosti ureje i kreatinina, niko nije ni gledao, jer da su ih gledali valjda bi videli da čovek ima predijaliznu ureu 13 mmol/L, a sa tim vrednostima se ljudi ne dijaliziraju.

Ni ljudi, ni životinje.  Osim ako nije neki eksperiment.

I ko zna do kada bi to trajalo, da B.K. nije svoje nalaze pokazao jednom gostujućem doktoru u Banji Vrućici.   Taj doktor mu je prvi rekao da njemu dijaliza ne treba već 2 godine.

Nesretni pacijent se onda vraća kod doktora iz državne bolnice koji mu je započeo dijalizu i po otpustu iz bolnice poslao ga na dijalizu kod privatnika, ali i taj doktor mu kaže isto: njemu dijaliza nije trebala unazad 2 godine.

Kaže, ja te jesam uputio, i tada je dijaliza bila neophodna, ali ja sam i napisao da sledeća kontrola bude tada i tada u tom dijaliznom centru, a što te oni nisu kontrolisali, i isključili sa dijalize, to pitaj njih.

B.K. je odlučio da pita i njih.

Tad je nastala panika kod privatnika.

Odjednom su se svi uzvrteli i postali ljubazni, odjednom su počeli raditi kao neke proračune (klirense) i odjednom su zaključili da je upravo tog dana B.K. ozdravio i da mu sada ne treba dijaliza, i izbaciše ga.

Čovek odluči da presavije tabak i da tuži privatni dijalizni centar, jer je zbog njihove dijalize izgubio posao, bio mučen i maltretiran na skoro svakom tretmanu, život su mu skratili, jer, kako je čuo dijaliza mu je samo oštećivala i ono malo preostale funkcije bubrega, tako da će zbog toga opet morati na dijalizu, kad-tad.

Ali, niko u celoj Banjaluci i Republici Srpskoj, nije smeo da mu napiše nalaz u kome bi stajalo da je bolnica koja pripada moćnom Sponzoru, kriva za njegovo stradanije.

Niko.

Ne samo u Republici Srpskoj, nego i šire.

Išao je i u Sarajevo, i u Zagreb, i u Beograd, u Klinički centar Srbije, i u VMA, ništa.

Nema poznatije nefrološke ordinacije gde nije pokucao, ali kad bi videli o čemu se radi, doktori bi panično bežali kroz vrata i vikali da oni neće u to da se upuštaju, neka ide negde drugo, negde dalje, što dalje …

I onda, kada je bio izgubio skoro svaku nadu, nekim proviđenjem, nađe se jedan jedini, pregleda ga i napisa celu istinu.

Iz poštovanja prema tom doktoru i nesretnom B.K. nećemo im pominjati imena, ali vredi pogledati taj nalaz:

Posle je bila muka sa advokatima.

Kako naći advokata koji te neće prodati za sitne pare moćnom protivniku i namestiti da izgubiš proces?

Uništili su ti zdravlje, sad će te još i opljačkati?

Pa onda problemi sa pravosuđem..

Ko sme suditi firmi koja ima svu političku i svaku drugu podršku, širom Evrope i sveta?

Ipak, B.K. nije odustajao …

I posle punih 5 godina od nanete mu štete, ovog meseca je održano prvo ročište, pripremno.

Ono što će našim čitaocima biti najinteresantnije da čuju jeste sledeće:

Šta mislite koga je Tuženi (Frezenijus) tražio da mu Sud dodeli za veštaka u ovom procesu?

Imali su sponzorisanih hiljade nefrologa, ali su tražili samo jednoga, samo jedno ime …

Šta mislite ko je to?

Njihova Zvezda vodilja, njihova Zvezdara,

NJIHOVA PRVA, JEDINA I NAJVEĆA NADA?

Ona koja je godinama u tesnim „financial relationship“ sa njima,

ona koju je Frezenijus vodao po svim kontinentima

i svim većim turističkim destinacijama širom sveta,

ona kojoj je Frezenijus spremao i plaćao predavanja

u svojim i našim bolnicama, po automatizmu,

ona koja je uvela limite za HDF celoj Srbiji,

ona koja je nametanjem lošije dijalize lično odgovorna za preranu smrt

stotina srpskih dijaliznih bolesnika (ako je već tačno da HDF smanjuje smrtnost za 30%),

ona koja je dirigovala republičkom „stručnom“ Komisijom za dijalizu,

koja dijaliznim trudnicama nije dozvolila veći broj hemodijaliza,

ona kojoj FMC sponzoriše predavanja i škole za sestre,

ona koja je i šef Komisije za upućivanje pacijenata u Frezenijus,

ona koja je i Kontrolor (po Ugovoru) u tom istom Frezenijusu,

ona koja je (pre nego što konačno ode u penziju?!) odlučila da sve svoje dijalizne pacijente polako premesti u Frezenijus, kao zbog gužve, prenatrpanosti i renoviranja (?!) državnih bolnica, a sa idejom da pacijenti i ostanu kod Privatnika,

e, ona će doći kao „nezavisni“ „stručnjak“ da proceni da li je Frezenijus bolnica nešto pogrešila (?!) dijalizirajući Srbina B.K., kome dijalize 2 godine nisu trebale.

Posle Kočićevog Jazavca, to će biti najveća pravna sprdačina u Banjaluci, od KundK monarhije do dana današnjeg.

Evo samo inserta (dokaza) iz tog sudskog zapisnika: koga je tužena bolnica tražila za veštaka?

Kod nas ljudi po običaju masovno izlaze da vide pomračenje Sunca,

mi evo pozivamo sve dijalizne pacijente, posebno pravnike među njima, da u ponedeljak 04. marta 2019. godine, dođu u Banjalučku sudnicu Prvog Osnovnog Suda… i vide pomračenje Razuma, čudo koje je ravno nemogućem događaju: da Andrija Artuković bude vještak žrtvama Jasenovca i da procenjuje da li im treba isplatiti neku odštetu.   Tako će eto izgledati dovođenje vještaka kodnog imena Zvezdara u proceni da li Frezenijus treba da plati neku odštetu nesretnom Srbinu, koga su 2 godine nepotrebno mučili dijalizama, ostavili ga bez posla i još se drali na njega da je nedisciplinovan kao pacijent: stalno ima grčeve i pada u nesvest čim mu malo vode izvuku Frezenijus aparatom.

Eto, poštovani čitaoci,

ako do sada niste znali šta je sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu,

sada znate.

Njihove bolnice, njihovi doktori, njihovi aparati, njihov materijal, …

sledljivost je potpuna,

ali ne sme niko da ih zatvori.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

______________________________

_______________

_____________________________

 

Jesen stiže, maske opadaju …

1)

Šta zna Mjehur šta je to Avion,

ili: Čiji pretcednik crnu vunu prede?

.

Jesen je tužna u mome kraju …

stara je to dijalizna tužbalica.

Ni ovoga puta nije omanula.

Ostvaruju se naša predviđanja.

Nažalost.

Neprijatelji dijaliznih pacijenata se sami otkrivaju.

Najjednostavniji test, kojim danas možete otkriti neprijatelja dijaliznih pacijenata, jeste upitati ga

da li misli da samo 20 % pacijenata treba da ima HDF?

To je lakmus test.

Tu se otkrivaju.

Ne treba vam nikakav detektor.

Samo postavite to pitanje i odmah vidite.

Fercera.

Radi.

Nepogrešivo.

Jer, neprijatelji odmah kažu:

20 % je dovoljno!

U našem aprilskom tekstu smo vam objasnili (link)

i koje će argumente koristiti.

I tačno se to i desilo.

Evo dokaza.

Prvo se pojavio jedan hvale vredan dopis.

Raskrinkavanje..

U politikinoj rubrici Među nama, pojavio se tekst,

apel da se ukine tih 20%, to nepravedno ograničenje,

plafon u lečenju dijaliznih bolesnika,

tzv. Dijalopravilo svete krave (srpske nefrologije):

20% pacijenata da ima bolju HD,

tj. hemodijafiltraciju (HDF), a ostalima

je dobro i ovo što sada imaju,

jer nije njihovo ni da znaju šta imaju,

a kamoli da se za nešto pitaju,

kad već imaju oni koji sve znaju

i koji se za sve pitaju,

a odgovornosti nemaju nikakve.

.

http://www.politika.rs/scc/clanak/413651/Pogledi/Pravilnik-podelio-pacijente-na-dijalizi

Правилник поделио пацијенте на дијализи

.

I bi tekst.

„Pravilnik podelio pacijente na dijalizi“.

Tekst je napisao čovek iz nevladine organizacije (NVO)

„Иницијатива за квалитетну дијализу“ (iNKVD),

mašinski inženjer, naučni radnik, čovek koji projektuje avione,

i koga korumpirani lekari, političari i pacijenti, ne mogu prevariti.

On je već spoznao da je HDF mnogo bolja od HD.

Onaj ko je probao, on to zna, tu dileme nema.

Ne trebaju njemu čak ni evropski vodiči i propisi

(koje smo mi naveli kao zvanične, važeće, dokaze, link),

Kosta je sve to dobro znao.

Ali,

Kosta je hteo da ispravi nepravdu!

Da ukine nejednakost.

Da ukloni glupost.

Da i drugi pacijenti osete boljitak.

I kako je prošao?

Šta mislite, ko ga je prvi napao.

Ko je prvi skočio u odbranu Pravilnika o 20% povlašćenih?

Neprijatelj ni dva dana nije sačekao,

odmah mu je skočio za vrat.

Bolesnik, naravno.

Pretcednik bolesnika, ni manje ni više.

Čovek koji bi se trebao boriti za istu stvar, za ukidanje ograničenja.

Ali, on to ne radi, naprotiv..

On napade Kostino pismo.

I samog autora.

Tvrdi da je Kosta neznalica, da namerno nije pomenuo Amerikance …

Da ta HDF uopšte nije nešto posebno

(pa što je sam primenjuje, đubre jedno licemerno)…

Da nemaju svi uslove za HDF

(jelte, kako li si ih ti ispunio, sa svojih sedamdest godina, to nam reci)

Da, da …

Znamo već da svi znate ko je dotični.

Zar je iko od naših čitalaca uopšte mogao i posumnjati

koji bi drugi bolesnik mogao napasti Kostu,

ako ne onaj najveći,

najvažniji,

sveznajući

i sveprisutni.

Čovek koji je i na svom sajtu objavio samo svoj napad na Kostu,

bez da je i prikazao tekst protiv koga piše,

(e nećemo ni mi sad njegov),

toliko se bojao da se čitaoci ipak ne priklone Kosti,

da je promptno brisao sve komentare koji su podržavali Kostu,

i sam je sebi pisao pisma podrške,

da bi i gazde uverio, kako je njegova zadnja,

kako ništa u vezi hd pacijenata ne može mimo njega.

I nije to njemu prvi put da radi protiv interesa onih koje navodno zastupa.

Pa i na to smo vam ukazivali.

(Ni mi, priznajemo, nismo odmah shvatili, ali smo shvatili pre svih drugih).

I pisali smo, kritikovali ga,

ali taj kad se navali na jasle,

pa on ide kao Ajerton,

toliki je bio stog Sena.

Inače, on koristi pseudonim Mjehur Ubica

i sam sebi piše hvalospevne komentare na sajtu koji sam uređuje.

On je taj koji brani nejednakost među pacijentima, on je taj koji brani nepravdu.

I tačno kako smo i predvideli,

pomenuo je Američki model.

Kao, eto amerikanci nemaju HDF uopšte, pa šta im fali?

Kukala mu mati.

On da Srbima nameće američki model hemodijalize?

Pa da i nama privatnici preuzmu dve trećine dijaliznih centara,

da udare krvne pumpe 500 ml/min, da dijalize traju po 2,3 sata, u 6 smena,

i da isti dijalizator koriste po 12 puta, ceo mesec.

I da svaki četvrti pacijent ne dočeka Novu godinu.

To nam on nudi.

To je američka dijaliza danas.

Pa onda navede i drugi argument koji smo već predvideli u aprilskom tekstu.

Kaže nema pouzdanih istraživanja da je HDF bolja.

(kao da nefrolozi nemaju objašnjenja za sve, videti članak pod 2).

Kaže, video Rođino predavanje u Novom sadu i zato zna.

To ga prosvetlilo.

Ne zna nesretnik, kakvo je to predavanje bilo.

Sam autor je hteo da napusti to predavanje.

To se još nikad u istoriji nefrologije nije desilo,

da je autor predavanja, posle desetak minuta izlaganja,

rekao da mu je predavanje sranje i krenuo ka izlazu!

No se publika sažalila i zamolila ga da izgura do kraja, kad je već došao.

Tolika su sranja istrpeli u karijeri, a da neće i to zemunsko, oko HDF-a?

I na to predavanje, sranje, se Mjehur pozvao.

Ni to nije slučajno.

I pre toga, ne znajući za predavanje, Mjehur je sa doktorom tribinjao u Domu omladine,

a sad kad mu ga je i video, impresioniran je.

Sad zna sve što treba da zna o HD i HDF.

Sad će napisati i Roman o hemodijafiltraciji.

Samo još malo, da ga izgugla.

On gugla, a i pacijenti oguglali.

Nikog nema da mu frkne pitanje

(u vugla):

Bojiš li se Boga, nesretniče?

Nema tog filtera koji će ti izvući otrove iz duše.

Nema te mašine, niti ima infuzata.

Procenat je grdno sudilište,

tu se vidi ko je vjera, a ko crnu vunu prede.

Ničeg novog kod tog pretcednika nema,

i ovi pre njega na tom položaju, isto su to radili.

Crna (Big) Pharma, crnu stoku gaji.

Tragovi im svima nečovještvom smrde.

Zvonalis je tvrdio da pacijentima u državnim centrima i ne treba više HDF,

jer voda im nije dobra, a on eto zna da je kvalitetna voda bitna za HDF.

Ne reče Zvonalis, kako će u istom centru voda za 20% pacijenata valjati, a za ostale nije dobra?

Ali je bio među prvima da se ne uvede kontrolisanje vode po propisima koje je

naveo Milan Radović, stručnjak koji je jedini ukazao na ovaj problem (link), jer bi se ispostavilo da mnogi centri, koji koriste (zna se čiju) opremu, ne bi dobili dozvolu za rad.

No, da se vratimo liku zvanom Mjehur Ubica.

Dobro mu stoji to ime i prezime.

Karakter mu je ljigav, pihtijast, i jeste naduvan kao mjehur.

A i pseudonimsko prezime nam je odnekud poznato. Velika je to i stara familija.

Ogromna porodica. Njima su rođaci i bratstvenici svi oni koji svojim činjenjem i nečinjenjem uveliko rade na ostvarivanju zacrtanog plana da se broj dijaliznih pacijenata iz godine u godinu održava na predviđenom nivou. To je suština plana održivog razvoja ove važne zdravstvene delatnosti.

Još je Mjehur pomenuo i kako treba prepustiti doktorima da sami indikuju ko će ići, a ko neće ići na HDF?

Jeste, i to smo predvideli i objavili, još u aprilu (link) ove godine.

Doktori koji jedva čekaju da ih Big Pharma povede na neki kongres, na neki ručak, da im calne nešto za predavanje, za stručno mišljenje, za narudžbenicu, za bilo šta …

I kad budu prelamali doktori, čijem će se interesu privoleti, da li interesu Big Pharme ili interesu pacijenata, šta mislite, kako će odlučiti, čijem će se carstvu privoleti?

Ta mante, to je svima jasno.

Videli smo već po Pravilniku, pa doktori su ga sastavljali, nije valjda Nailova mati?

Zemaljsko je, za života, Carstvo farmacijsko,

a pacijentsko je zagrobno, tamo gde će svi jednaki bidnemo.

Tu dileme nema, nikakove.

Ali,

uvek ima neko ali …

Zašto ljudi koji su i sami dijalizni pacijenti,

i koji i sami imaju isključivo HDF,

ne dozvoljavaju da i drugi dobiju tu metodu lečenja?

Zašto?

Ako su ljudi.

Odgovor je, pretpostavljate već, jednostavan.

Opet, treba samo pratiti trag novca.

Treba pogledati od koje firme su dobili aparat za HDF, besplatno.

Treba pogledati koliko su para („donacija“) dobili od farmaceutskih kompanija,

a sve tvrdeći da se bore za interese pacijenata, a ne gazde koji ih plaća.

Znamo šta su radili ovog leta,

i s proleća, jeseni i zime.

Znamo svi, šta rade u svako doba dana i noći.

Zna se i šta su sve konkretno odradili u interesu dijaliznih firmi.

Šta su sve podržali.

Zbog čega su i kad protestvovali (zbog zatvaranja Frezenijus dijaliznih centara, npr),

Kako su i kad zamajavali pacijente sporednim aktivnostima (izleti, obeležavanja, proslave, učešća).

Zna se i koja je firma napravila sadašnji Pravilnik o dijalizi.

I na čijem je platnom spisku nefrološka Sveta krava koja brani taj Pravilnik.

Ko im je dao ćagu „da su im sistemi zatvoreni“, a on ipak ostao nezatvoren.

I koja je druga firma koja saslužuje u održanju postojećeg stanja.

I to ne sada, već decenijama.

Treba pogledati zašto se pare države Srbije troše za psihoterapiju dijaliznih pacijenata?

Koliko ko uzima od tih para?

Kako pacijentima sme da se provodi psihoterapija od strane osobe koja nije lekar-psihijatar?

Kakva je to Osoba koja fotografiše pacijente i kači im slike po fejsbucima, da bi pravdala svoje honorare koje joj isplaćuje pretcednik..

I to zovu: radionica. (?!)

(Naiđi mi na kanal, pa ću da ti pokažem šta je radionica).

Ko je odlučio da se u udruženjima pacijenata, umesto borbe za bolju dijalizu, uvede bojenje vodenim bojicama, škola crtanja (mrtva priroda?) i škola kukičanja i heklanja ? ! ? ! ? ! ? ! ? ! ? !

Klot-frket, klot-frket, …

za onako teške dijalizne pacijente.

Bog te jebo, i Čkalja bi se šokirao apsurdima koji se nad nama sprovode.

Eto vam ga sad Ceco, Jeco i ostali naši (preosetljivi) saradnici,

vi koji ste sažaljevali lika, sa onim:

jao baš ste bili grubi prema Pretcedniku (?!)

Grubi?    Mi?

Pa, je l’ đubre ili nije?!

Jedan je veliki lovac u žitu davno rekao:

ja možda i ne znam prepoznati tu pticu,

ali,

ako ima kljun, kao patka,

ako se gega, kao patka,

ako guče, kao patka,

onda je znači: PATKA!!!

Tako vam je to, rođaci.

Pobeglo iz državnih centara,

obezbedilo sebi HDF,

a ne da drugima,

pa šta je to onda,

ako nije đubre.

Da nije humanista?

Čovekoljubac?

Kako biste ga vi nazvali?

Uostalom,

ne morate ga ni zvati,

on već ide okolo

u vaše ime.

.

.

.

.

2)

Bilo je njih i po šezdeset

.

Evo dokaza da nefrologija za sve ima objašnjenje.

Citat.   Paragraf.   Crno na belo.

Živi dokaz.

Zapravo, i ne toliko živi,

više je bolesni dokaz.

Koliko god da nas umre,

koliko god da nas zaraze,

uvek će sve uklopiti

i dokazati

da niko nije kriv,

da to tako mora biti,

da je tako oduvek bilo,

da je tako i sada

i svugde,

i da će tako i ostati.

Jednostavno, tako mora.

Volimo nefrologiju,

kao što i ona voli nas.

.

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3003351-skandal-u-nisu-25-pacijenata-zarazeno-je-hepatitisom-c-tokom-dijalize-a-pusteni-kuci-bez-ikakve-terapije

https://informer.rs/vesti/drustvo/406120/epidemija-hepatitisa-nisu-svi-zarazeni-odeljenju-dijalizu

https://www.soko-banja.org/najnovije/339.html

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/epidemija-hepatitisa-c-na-klinici-za-nefrologiju-u-nisu-obolelo-25-pacijenta-na/jjxbwz8

.

Grad Niš, grad Niš,

u – u – u

šapuće mrak . . .

.

https://www.youtube.com/watch?v=aiZ2sFhd-6s

https://www.youtube.com/watch?v=aiZ2sFhd-6s

.

.

Pritišće san
Ljepljiv i jak
Spi li smrt
U ovaj mahnit sat?
U, u, u  –  šapuće mrak . . .

https://www.youtube.com/watch?v=iT3KmIr_0Aw

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

.

________________

_______________________________________

________________

.

.

Tekst sa naslovne strane Politike

Milica je imala sreće,

proverite zašto?

.

Poštovani čitaoci,

Prenosimo vam originalni tekst sa naslovne strane Politike od 12.06.2018. godine.  Komentare prepuštamo vama.

.

.

Нови живот са мајчиним бубрегом

Милици Пејчић је пресађен бубрег мајке Габријеле 1995, када је имала само 32 године. Таквој срећи нада се око пет хиљада људи у Србији који су тренутно на дијализи
Аутор: Јелена Попадић понедељак, 11.06.2018. у 22:00

Милица са мајком Габријелом која јој је поклонила бубрег (Фото Ј. Попадић)

Милица Пејчић из Суботице већ 23 године живи са трансплантираним бубрегом. За то време у болници је била само једном, и то због повишеног притиска, и живи као сав нормалан свет. Ове зиме отишла је у инвалидску пензију и посветила се унуцима..

– Када сам имала 32 године установљена ми је болест бубрега чији је узрок био непознат. Реч је о подмуклој болести чији се симптоми јаве када је већ касно. Открила сам да сам болесна због прехладе која никако није пролазила. Нажалост, моји бубрези су већ почели да отказују и физички су нестајали – сећа се ова храбра жена.

Милица је имала много више среће него 5.000 пацијената који у Србији тренутно морају да иду на дијализу. Добила је бубрег од мајке Габријеле, а након низа испитивања утврђено је да је мајка одговарајући донор.

– Наравно да сам то урадила без размишљања, јер сам гледала сопствено дете како нестаје. Као и код сваке мајке, жеља да јој помогнем била је јача од страха – наставља причу Габријела док у сали некадашњег хотела „Јадран” у Зобнатици, крај Бачке Тополе, чека да почне традиционални сусрет бубрежних инвалида Војводине.

Захваљујући игри судбине, али и умећу лекара Клиничког центра Србије, Милица је дочекала унуке, а Габријела је постала прабака. Када се Милица разболела њени синови су су имали седам и девет година. Сада су одрасли људи, са породицом.

Нико није могао да очекује да ће Милица успети да се опорави, да настави да ради као рачуновођа и да гаји унуке. Пре трансплантације речено јој је да просечан животни век особе којој је дониран бубрег износи само пет година. Срећом, живот наше саговорнице је показао да цифре, прорачуни и предвиђања понекад ништа не значе.

Зоран Мишковић, председник Савеза бубрежних инвалида Војводине, није имао толико среће. Већ десет године његово име се налази на листи чекања за трансплантацију бубрега. За то време, како каже, звали су га само једном.

– На дијализи сам 14 година. И када бих добио одговарајући бубрег мислим да више не бих био у стању да издржим трансплантацију нити би моје тело прихватило нови орган. Оперисао сам тироидну и паратироидну жлезду, карцином, уградио срчани залистак. Кости су ми крте и врло лако долази до прелома. Све је то последица вишегодишње дијализе – каже Мишковић, који је сву своју енергију усмерио само ка једном циљу, побољшању квалитета живота бубрежних инвалида.

А проблема, како смо чули на поменутом скупу у Зобнатици, има много. Због лоше дијализе, пацијентима страдају крвни судови, јер долази до таложења калцијума и фосфора. Кости постају крте, па нажалост многи бубрежни болесници заврше у инвалидским колицима. Многи лекови који се користе за умањење последица дијализе су прескупи, поготово за људе који су најчешће у инвалидској пензији.

– Недоступни су нам савремени лекови за регулацију нивоа калцијума и фосфора у крви. Месечна доза једног од тих лекова кошта чак 180 евра и готово нико не може да приушти ову терапију. На хируршко одстрањивање тироидне или паратироидне жлезде у Клиничком центру Војводине чека се годинама, а упут за Клинички центар Србије или ВМА немогуће је добити. Ипак, уколико вам комисија одобри ту интервенцију, после се мучите са упутом за контролу. То је врзино коло – упозорава Зоран Мишковић.

На одељењима за дијализу, како каже, постоји милион проблема. У идеалним условима сваки пацијент би могао да иде три пута недељно на дијализу која траје најмање четири или пет сати. У нашим болницама, како каже Мишковић, ова терапија траје много краће, што утиче на квалитет дијализе и одражава се на здравље пацијента. Иако је у Србији око 5.500 пацијената на дијализи, на листама чекања за трансплантацију је само око 670 људи. То је, како каже наш саговорник, у потпуности нереална цифра.

– Један од узрока ове нереалне статистике јесте велики број анализа које пацијенти морају да обаве пре него што буду стављени на листу за трансплантацију. То може да траје годину, две. Тако се губи драгоцено време јер би било идеално обавити трансплантацију пре почетка дијализе или током првих годину, две – речи су нашег саговорника.

О значају трансплантације на скупу бубрежних инвалида одржаном у недељу у Зобнатици говорио је и проф. др Душан Шћепановић, који 12 година живи са поклоњеним срцем. Он је подсетио присутне да предлог новог закона о пресађивању органа чека на усвајање у Скупштини Србије и да је он, у име неколико стручних удружења, упутио примедбе на овај правни акт. Још једном је поновио да наш трансплантациони програм мора да буде ефикасан, транспарентан и праведан. Да држава мора да користи посебан информациони систем како би, укрштајући податке о пацијентима и донаторима, расположиви органи били распоређени на одговарајући начин. Нова законска правила морала би све то да обезбеде, како је нагласио, као што морају прецизно да дефинишу правила у вези са добровољним донаторством органа.

.

http://www.politika.rs/scc/clanak/405364/Novi-zivot-sa-majcinim-bubregom

Милица Пејчић: моја прича

.

.

DiaBloG – 2018