Tag Archive | pljačka

Zona sumraka

Zona sumraka

Kako se nabavlja dijalizni materijal?  Kako se nameštaju tenderi? Kako i zašto je vaskrsnuo (o Prvom maju) Centralni tender? Ko i kako dobija pravo da raspoređuje svoje dijalizne mašine po Srbiji? Zašto se to zove donacija kada je u pitanju čista klopka za pljačku (Trojanski sistem)? Zašto dijalizni pacijent nije zainteresovano lice? Kako poreski obveznici kroz cenu dijaliznog materijala plaćaju koruptivne veze između nefrologa, državnih službenika i dijalizne farmakomafije? Zašto ćuti tužilaštvo za organizovani  kriminal? Čemu institucije sistema ako ponuđač može biti samo jedan, jer je sistem zatvoren, a naručilac se skriva iza podizvođača naručivanja?

Ima li granice zidanju cena, kada nema konkurencije, kada je sistem zatvoren, a organizator na slobodi?

Ima li prava i pravde igde na svetu, ako ovakvi dijalizni hohštapleri širom zemaljske kugle prave od dijalize svoj krvavi biznis?

Hiljade misli prolazi kroz glave 5000 dijaliznih pacijenata u Srbiji, gomilaju se pitanja, a niko ništa ne govori.

Svi ćute.

Misterija o životu posle smrti bubrega od pamtiveka muči ljudski rod. Iz straha od nepoznatog, rodile su se i razvijale najrazličitije kompulsivne radnje kojima ljudi pribegavaju da bi sakrili strah od neizvesnosti …

Mi ćemo vas danas uvesti u te čudne prostore između Zatvora i Zakona, između Jave i Sna, u treću Dimenziju u kojoj se nađe svaki dijalizni pacijent, čim kroči u svet dijalize.

S tim da to neki shvate odmah, a neki ni tada.

Poštovani čitaoci.

Uđite sa nama u svet koji ne liči ni na jedan postojeći. Svet koji postoji samo u našoj mašti, ali svet u čije postojanje su se uverili oni koji ne veruju nikome.

Dobrodošli u Zonu sumraka.

Miloš P. Jovanović, je posle dijalize ležao u krevetu i pokušavao da zaspi.

Tek je dve godine na ovom mučenju od lečenja i još ne može da shvati šta ga je snašlo.

I zašto baš njega?

U tom nekom međuprostoru između jave i sna, on vidi nejasnu tamnu priliku koja mu se približava i  obraća mu se mirnim, ali sugestivnim glasom.

„Miloše, dobro došli u svet hemodijalize, ovo je taj tvoj novi život.

Bog ti je oduzeo bubrežnu funkciju i prepustio te dijaliznoj farmakomafiji i meni.

Ja sam Diablo Dži, tvoj jedini vodič u ovom novom životu.

Ja sam jedini koji će ti reći SVE, punu i jedinu istinu o svemu što te interesuje.“

  • Interesuje me, zašto je dijaliza tako teška, zašto me toliko iscrpljuje, zašto sam stalno žedan, zašto imam tolike glavobolje, zašto me ubija nesanica, zašto me razdiru grčevi u mišićima, zašto me stalno bodu po svim mogućim krvnim sudovima, zašto ne mogu da putujem negde na odmor, zašto ne mogu da imam posao, decu, život, kao svi drugi ljudi, zašto niko od lekara neće da nam pomogne, zašto su dijalize tako slabe efikasnosti, zašto se ne naprave bolji dijalizni centri, zašto se ne izmisle bolji aparati, zašto nas društvo tretira kao stoku koja je predviđena za umiranje i nizašta drugo?

Izdeklamovao je skoro u dahu, Miloš, sve ono o čemu je razmišljao prethodnih meseci i godina.

  • Miloše, neću te terati da pročitaš ceo dijalizni wordpress, znam da je to za tebe naporno, smarajuće, dugačko..  Ali, pogledaj barem, one zvanične državne sajtove o dijalizi. Pogledaj npr. sajt republičkog zdravstvenog fonda i način nabavke materijala za dijalizu. Tamo imaju zanimljivi razgovori između Naručioca dijaliznog materijala i Ponuđača dijaliznog materijala, a po novom Zakonu, sva pitanja i odgovori moraju se javno objaviti. Evo, otvoriću ti na laptopu, pa čitaj sam – reče mu Diablo lično.

I Miloš poče da čita.

Redom.

Pitanje zainteresovanog lica: Da li nefrolozi koji su članovi Komisije za dijalizu imaju od suda ili notara overenu Izjavu da nisu nikada imali nikakvih finansijskih relacija sa Firmama ponuđačima dijaliznog materijala, dakle sa trgovcima koji rade za inostrane korporacije?

Odgovor: u cilju privlačenja stranog kapitala nefrološkim načelnicima je dozvoljeno da se ugrađuju u cenu potrošnog dijaliznog materijala kojeg plaća država, jer je državi lakše da ih tako podmiti nego da im zvanično poveća plate.

Pitanje: A da li rukovodioci dijaliznih centara koji dobijaju svoj deo iz napumpanih cena „potrošnog materijala po tipu dijalize“ ravnomerno raspoređuju te svote ili sve zadržavaju za svoj džep, adaptiraju potkrovlje stambene zgrade za sebe i sina i slične investicije?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama naručioca. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Pitanje zainteresovanog lica: Zašto su za pacijente na kućnoj hemodijalizi dozvoljene nabavke dijalizatora po tipu mašine, a kod vas u Centralnom tenderu vlasnici mašina su nezaštićeni i izloženi konkurenciji ostalih proizvođača dijalizatora koji nemaju mašine? Da li ste svesni da ste stvaranjem konkurencije na tržištu dijalizatora oborili njihovu cenu na 5 evra, a kupovali ste ih po 35 evra? Naravno, mi smo taj gubitak u zaradi kompenzovali napumpavanjem cena ostalog „materijala specifičnog po tipu mašine“, ali to je prouzrokovalo dodatni rad i dodatne troškove našeg osoblja, što je takođe ušlo u cene tog materijala, a sve ste to mogli izbeći ostavljanjem rešenja koje funkcioniše već godinama za pacijente na kućnoj dijalizi i gde nema nikakvih problema, ni u snabdevanju, ni u plaćanju?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama Naručioca. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo. Za potrebe bolesnika na kućnoj dijalizi te ekskluzivne Ugovore sa Fondom zdravstva imaju samo dve privilegovane firme. Uvođenjem te obaveze i na Centralni tender, takve privilegije bi dobili i mnogi drugi proizvođači i vlasnici mašina za dijalizu, što ne želimo dozvoliti. A i videlo bi se čija je kompletna usluga najskuplja. Nismo ni mi mutavi. Ukratko: Naručilac pri svemu ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Pitanje: Ko su kreteni od nefrologa, koji su potpisali Pravilnik po kojem nijednom pacijentu koji nije na HDF ne može biti primenjen dijalizator veći od 1,8 m2?  Koja je to pamet, koji je to Vodič, Preporuka, referenca, naučni rad, na koji su se kreteni mogli pozvati da tako nešto napišu?  Da li se ti kreteni koji su to potpisali zovu Nada, Rođa, Rade, … da li su to Srbi uopšte, ili su samo kreteni-kompletni korisni idioti dijalizne farmakomafije i kolika je tačno njihova dobit od toga?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama naručioca. A Pravilnik je javni dokument i svi znaju koji stručnjaci su učestvovali u njegovom donošenju. I nemojte vi sad da se pravite mutavi, kad i vi sarađujete sa tim istim nefrolozima. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Pitanje: priča se da će neka nova komisija krenuti da obilazi sve dijalizne centre. Zar nije logičnije da poreske i druge inspekcije obiđu Hrvatčeviće, Karamaksiće, Vidže, Nefrone, Nade, Steve, Ćuriće i ostale pevce, a ne sitnu boraniju, koji su samo sledbenici njihovi?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama naručioca. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Zainteresovano lice je postavilo sledeće pitanje: Zašto ste samo neke dijalizatore izdvojili da se nabavljaju bez konkurencije, a većinu drugih niste? Da li je to po Pravilniku i da li je to pošteno?

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta. Plan je u skladu sa potrebama korisnika. I ko ti jebe mater!

Za uvećanje sopstvene zarade zainteresovano lice postavilo je sledeće pitanje: Poštovana Komisijo, ne znamo kako ste došli do projektovane cene našeg proizvoda „krvne linije za hemodijalizu na aparatu po tipu mašine“ od 350 dinara? To su cene od pre čak nekoliko meseci, pre nego što su svi proizvođači krenuli da napumpavaju cene svojih proizvoda zaštićenih da se nabavljaju bez konkurencije kao „zatvoren sistem“. Od tadašnjih 350 dinara mi smo te iste linije prodali na nekoliko tendera u Srbiji, po znatno većim cenama, od 650 dinara, 850 dinara i poslednjih meseci i po 1 650 dinara. U prilogu dopisa šaljemo vam kopije tendera na kome su te iste linije plaćene 1 650 dinara. Ponizno vas molimo da u vašem centralnom tenderu, pošto se radi o šestomesečnoj nabavci za celu Srbiju, ispravite tehničku grešku od 350 dinara i stavite realnu cenu od 1 650 dinara. U protivnom svi aparati koje smo mi donirali u dijaliznim centrima širom Srbije, neće moći raditi, jer smo mi jedini distributeri i tih aparata i tih linija. A imamo i političku i pravnu podršku da je sve to po Zakonu. Drugim rečima, držimo vas za muda, i vi morate da ispravite predmetni podatak.

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta, a ne lica zaposlena u Naručiocu. Navedena primedba se usvaja kao opravdana i u tehničkoj specifikaciji biće upisana predmetna projektovana cena u iznosu koji ste naveli. Do greške je došlo jer su ovlašćeni upisivači iz instituta Batuta koristili stare podatke, od pre nekoliko meseci.

Zainteresovano lice: U prošlom odgovoru ste mi ničim izazvani pomenuli statute, Batute i rođenu majku, moje pitanje je da li nameravate da uskladite svoje ponašanje prema evropskoj povelji o ljudskim pravima, slobodi štampe, spontanim demonstracijama i nezavisnom sudstvu, dakle svim stubovima američkog društva odakle je i firma koju protežirate.

Odgovor: poštovani, u vašem dopisu potkrala se jedna mala greška, prema Alimsu vaša predmetna mater nije nigde definisana kao rođena, te se ista smatra odbačenom i nećemo promeniti ništa u konkursnoj dokumentaciji, pa makar ti dubio na Nadinom dupetu. A po osnovu Zakona o ravnopravnosti dodaćemo: I oca ti jebem, u prkno, majmune jedan.

Zainteresovano lice: Zašto ste naveli tehničke specifikacije i precizirali procente dijalizatora za dijalizatore pojedinih firmi, koje niko osim tih firmi ne može ispunjavati, dakle legalizovali ste direktnu kupovinu od samo jednog ponuđača i pod izgovorom javne nabavke vršite uplate tim firmama za iznose koje one same odrede?

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta. Plan je u skladu sa potrebama korisnika i u skladu je sa savremenim trendovima u nefrološkoj terapiji, tako su nam rekli nefrolozi koji su potpuno nezavisni, ne od tih firmi koje učestvuje na tenderu, nego od njihovih dijalizatora i drugih potrošnih artikala.

Zainteresovano lice: Nemojte pobogu našim ljudima, srpskim pacijentima, stavljati te eksperimentalne visokopropusne dijalizatore kojima se uklanjaju i vitalno neophodne supstance iz ljudskog organizma, pobićete naš narod! Da li ste svesni da se takvi dijalizatori nigde u svetu ne koriste za redovnu upotrebu, nego retko i ciljano, i još su u fazi ispitivanja. Da li ste svesni da se za upotrebu takvih dijalizatora mora imati sertifikat da voda za takav tretman mora biti ultra-čista, a nijedan naš dijalizni centar ne radi kontrolu vode ni po kriterijumima da je obične čistoće, a kamoli ultračista? Da li ste svesni tragedije koju omogućavate trpanjem para u džepove pohlepnih trgovaca i pojedinih korumpiranih nefrologa?

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta. Plan je u skladu sa potrebama korisnika i u skladu je sa savremenim trendovima u nefrološkoj terapiji, tako su nam rekli Djoka i Nada. Po tim shvatanjima, svi koji se nisu za života izjasnili da neće da imaju Frezenijus ili Bankster dijalizatore, imaće ih po Zakonu o podrazumevanoj saglasnosti. Spisak onih koji se budu za života izjasnili da ne žele te dijalizatore vodiće se u Javno-komunalnom preduzeću „Pogrebne usluge“.

. . .

Ima perioda kada svako od nas uđe u svet treće Dimenzije, u svet koji ne liči ni na jedan postojeći. Svet između Sna i Jave, između Zatvora i Zakona, u kojemu se nađe svaki dijalizni poslenik, s tim da to neki shvate odmah, a neki ni tada.

Ali, sada će se Miloš probuditi i izaći iz ove Zone sumraka.

Da, on će odmah otići za kompjuter i proveriti šta zaista piše na ovim linkovima:

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%201%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%202%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%203%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%204%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%205%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%206%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-63%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%201.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-63%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%202.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-63%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%203.pdf

I videće, da ništa od ovoga što je video u Zoni sumraka nije tačno.

Jednostavno, nije tačno.

Ni blizu.

.

.

.

DiabloG – 2019

.

.

.

Advertisements

Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

Sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu

.

Poštovani čitaoci,

Neka vas ne uplaši gornji naslov.

Ima jedan tip sa dečačkim licem koji uporno pokušava da ga okolina doživi kao ozbiljnog, važnog i strogog. (Takvi napori obično izazivaju podsmeh i sažaljenje, ali taj dečko ne odustaje).

On smišlja izraze poput: „sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu“ da bi se kao sagovornici usrali od pompeznosti teme, naučnosti samog izraza i glede toga trebali bi prihvatiti ga kao doktora i stručnjaka, jer on nijedno od toga nije.

I eto mu ga sad.

Šta zapravo znači „sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu“?

Na srpskom, to znači isto što i:  Op, trt, gevezen zajn!   kako je to definisao legendarni Cane Kurbla otpisani Srbin iz otpisane Srbije.

Ako ste zaludni možete i na internetu naći šire definicije Vigilance:

Vigilanca je skup aktivnosti koje se odnose na otkrivanje, prikupljanje, procenu, razumevanje i reagovanje na rizike koji proizilaze iz upotrebe ili primene zatvorenog sistema”.

Ukratko, vigilanca je pozornost, budnost, predostrožnost.

A šta je zatvoreni sistem?

Pa to je Dijaliza.

Već decenijama, dijaliza je jedan zatvoreni sistem, koji drže monopolisti.

I nećemo dalje da vas davimo time.

Ovo je samo najava za naš novembarski post, u kome vam donosimo 3 Neverovatne priče iz dijalize, priče posle kojih se nećete osećati bolje, ali niko vas više neće moći ni praviti budalama i prodavati vam muda za bubrege.

Evo tog najnovijeg pregleda dijaliznih dešavanja:

Kako je pao zatvoreni sistem“, „Šta je to sponzorski moral“ i „Čija je štaka od veštaka“, čitajte samo na vašem i našem, dijaliza.wordpressu, za vas pišu najumniji i najpošteniji pripadnici dijalizne populacije, ovde i sada, u zemlji Serbiji, večitom nemačkom protivniku.

Naravno, vaše je pravo da ne znate ništa, ali mi vas u tome nećemo podsticati.

Bog je s nama i Hristova mati,

srpska pravda sve će da pomlati.

.

.

1)

.

Već smo govorili gde je najveća pljačka u dijalizi Srbije.

Najveća pljačka je monopol na aparatima.

Monopolističke firme na vrlo primitivan način pljačkaju državu.

Prvo ubace svoje aparate za dijalizu u neki dijalizni centar (kao fol doniraju, iznajme, ili čak poklanjaju te aparate), a onda sledi pljačka:

proglase da je ceo potrošni materijal za te mašine jedan „zatvoren sistem“ i da ničiji drugi materijali osim njihovih ne mogu i ne smeju da se koriste na njemu!

Ludilo.

(Kao kad bi firma Mercedes uslovila vlasnike tih automobila da stavljaju samo Mercedesove gume i brisače).

Jasno je da to bez pomoći suizvršioca iz državnih struktura (RFZO, Ministarstvo zdravlja) ne bi bilo moguće.

Tu su još i neki potplaćeni „stručnjaci“, doktori ili profesori, koje BigPharma (velika farmaceutska industrija) decenijama uzgaja po svojim kongresima, hrani ih, edukuje, oprema, vodi u turističke destinacije i oni joj pokorno služe.

Krajnji gubitnici su pacijenti i građani, poreski obveznici, koji plaćaju i preko 500% više nego što bi realno morali za neki potrošni dijalizni materijal.

Kad bi postojalo tržište, tržišna utakmica, nadmetanje, onda bi država raspisala tender za celokupnu uslugu: hemodijaliza ili hemodijafiltracija, godišnje potrebe 30 000 setova (na primer), trogodišnje potrebe 90 000 setova, (veličinu igala, vrstu koncentrata i filtera odrediće lekari), i da vidimo koja firma će dati najjeftiniju ponudu celog tretmana uključujući i svoje aparate i njihovo održavanje za taj period u toj količini.

Pa neka onda bude zatvoreni sistem, neka koriste svoj materijal, ali su bar prošli tržišno nadmetanje.

Ovako, čista pljačka: oni državi (potrošaču) kažu cena našeg seta je tolika i izvolite platite, jer nikakav drugi set (materijal) na naš tip mašine ne smete da stavite.

To se inače ne radi ni u jednoj drugoj državi u Evropi i svetu!

Takva pljačka je moguća samo kod nas.

I to traje već decenijama.

I sada traje.

I trajaće i sledeće godine.

Pored svih policija, tužilaštava, uprava za organizovani kriminal, inspekcija, kontrolora, revizora – ništa sporno niko nije našao, ili još uvek niko od njih nije svratio na ovaj sajt.

Neki državni organi i predstavnici su, dapače, direktno i javno izdali i potpisali potvrde da Ta i Ta firma ima pravo da na svojim dijaliznim aparatima koristi samo potrošni materijal kojeg ona proizvodi, da je to „zatvoreni sistem“ i da nijedan drugi ponuđač ili proizvođač ne može i ne treba ni da konkuriše sa svojom robom za tu mašinu.

I to je kao po Zakonu.

Čak i neki Predsednik nekakve Komisije za javne nabavke ili koji već državni ćata potpisivao firmama monopolistima takve ćage, a firme bi onda te ćage brže-bolje slale svim bolnicama, kao dokaz da tu nema tendera, nema pogađanja, mora se kupovati samo od njih.

Znate već ono: broj ispravnih ponuda 1 (jedna), ponuda se prihvaća u celosti, jer je ponuđač potrošnog materijala istovremeno i proizvođač tog aparata.

Navodno, aparat „neće imati optimalne performanse“ ili „oni ne mogu garantovati kvalitet i bezbednost tretmana“ ako aparat ne koristi sve njihovo, ali pazite: nikada nikome nisu dali nikakve garancije za kvalitet i za bezbednost, čak i ako kupite sve njihovo!

Oni da vam nadoknade štetu zbog prskanja linija ili komora, zbog neadekvatnih konektora ili zapušenih filtera – to se nikada i nigde u Srbiji nije desilo.

Takav papir, garancija, bilo koje vrste, nikada nikome nije napisana, i pored svih monopola i pored svih incidenata.

Takve tendere nazivaju pregovarački postupak, a pregovaranje se sastoji u tome da monopolista kaže cenu, a naručilac mora da je prihvati – inače neće dobiti materijal.

Ipak, da ne grešimo dušu, bilo je i tenderskih izuzetaka koji su prekršili pravilo.

Revolucija na našim tenderima se dogodila prvi put u Čačku, i o tome smo opširno pisali u posebnom postu (link).

Tu je prvi put raspisan pošteni dijalizni tender, kojim se tražila celokupna ponuda.

I bilo je još nekoliko takvih, poštenih direktora, odnosno bolnica ili centara.

Malo, očajno malo.

Velika većina, od preko 60 dijaliznih centara u Srbiji, i dalje direktno pljačka budžet i državu Srbiju, odnosno sve nas, a pare se dele inostranim gazdama i nešto malo: domaćim izdajnicima.

Objasnili smo vam već, napravljeni su papiri, pravilnici, uputstva, ćage, da je pljačka legalizovana, kao sve je po Zakonu.

Mora biti monopol, jer tako tvrdi proizvođač, tako tvrdi država, doktori, (čak i neki pacijenti), tako tvrde svi.

A onda se desilo čudo.

Jula ove godine, desilo se čudo (a i mi smo tek skoro saznali), jedan mali, skoro pa beznačajan učesnik tendera, tužio je monopolistu, bez pardona, direktno na sud, Srpski sud!

Reklo bi se, smešno.

Iluzorno.

Čovek prodaje neke tečne sapune za brisanje i čišćenje aparata.

Idealista i naivaca je bilo i biće, ali tužiti kompaniju koja godišnje zaradi … (ni sami ne znamo koliko) milijardi dolara, tužiti je u državi gde ona ima sve papire da radi kako ona želi da radi, zaista suludo.

Ali, uvek ima onaj jedan promil neverovatnoće, jedan jedini promil, i taj je ovoga puta prevagnuo …

Mali i beznačajni učesnik, firma neobičnog imena, nešto kao „Dekinta-Pro“, tužila veliki nemačko-američki multinacionalni koncern „Frezenijus“ i …. šta mislite?

I dobila ih na sudu!

Jedan čovek, jedna firma, tukla velikog Golijata, najobičnijim argumentima, koje je svaki, iole pismeni srpski seljak, mogao pronaći u dostupnim mu papirima.

Prosto neverovatno.

Cele ekipe pravnika drugih firmi, drugih učesnika, advokati i zastupnici bolnica, privredne komore, doktori i profesori nefrologije, uvaženi stručnjaci iz ekonomije, prava, državne uprave, sve moj do mojega, nije videlo ono što je video i pronašao jedan penzionisani zastavnik prve klase, u ime firme „Dekinta-Pro“.

Uputstvo za rukovanje“.

Tako se zvao taj krunski dokument.

Niko od navedenih nije čak ni pročitao „Uputstvo za rukovanje“ koje je sam Frezenijus odštampao i izdao uz svoje aparate. Uputstvo za korisnike.

Penzionisani zastavnik prve klase (Bravo za Vojsku Srbije!) razbio je „Frezenijus“ njihovim „Uputstvom za rukovanje“.         🙂

(Izvinite, ovde ćemo zastati, jer se cela redakcija previja od smeha).

(Izvinite, nismo znali da je zatvoren, što bi rekle kolege mu iz Buđanovaca).

U uputstvu je Srbin jasno našao rečenice da se može koristiti i materijal drugih proizvođača, ako … itd, ispunjava neke uslove,… itd…,  ali:   to je bio dokaz da se MOŽE koristiti tuđi materijal.

U uputstvu nigde nije stajalo: NE MOŽE se koristiti.

Nego piše: ako se koristi materijal drugih proizvođača onda taj materijal mora biti …., bla, bla, itd., itd.

Čovek iskopirao te stranice, tužio ih sudu i rekao: Komisija je tu da proceni da li moj materijal ispunjava uslove, ali ne može da odbije moju ponudu.

Sud (hrabar sud, mora se priznati) donese Odluku: USVAJA SE …

PONIŠTAVA SE …

Predmetni postupak U CELOSTI …i …. NALAŽE SE …

Koji je to srpski mozak uopšte mogao i pomisliti da se za brisanje prašine na Frezenijus aparatima moraju koristiti Frezenijus maramice, ili progutati tako neku sličnu monopolističku priču, to bi bilo interesantno videti i objaviti fizionomiju tog genija. Verovatno je i član Mense i ima preveliki IQ ili QQ.

Za detalje, evo vam i dokazi:

Posle ovoga, nema više „zatvorenog sistema“.

Ko stavi u specifikaciju da se stavka Ta i Ta mora kupovati samo od proizvođača aparata, jer je to zatvoreni sistem, treba ga odmah zatvoriti u kazneno-popravnu jedinicu sistema i eliminisati iz javnih poslova.

Zatvoreni sistem je ovom presudom iz Ćuprije definitivno uništen.

Ko želi, može otići i na sajt, da proveri i da se uveri.

Evo link: http://kjn.rs/wp-content/pdf/810-2018odlukark.pdf

Na ovom mestu još samo malo muzike,

nađite ili zamislite Radoša Bajića i recital (1) :

Aa, aa, aj,  Ovo je Srbija …

Radivoje, sine, ne beži.

.  .  .

Bacih bombu, dim se vinu u visinu,

ja zamakoh u planinu.

.

.

.

2)

.

Našim redovnim čitaocima smo već sve razjasnili.

Osnovne činjenice o dijalizi, o nefrologiji, i lečenju hronične bubrežne slabosti.

Sve je to potpuno organizovano i kontrolisano.

Nažalost, ne od države, nego od BigPharme.

Velika farmaceutska industrija (BigPharma) vrti tako velike pare, da je jača od svake pojedinačne države koja bi se drznula da je kontroliše, kazni, ili bar dovede u red.

Osnovne principe rada BigPharme smo čak i mi (pacijenti) prokljuvili.

BigPharma kupuje institute i klinike u kojima razvija nove lekove, nove proizvode. Sve velike naučne institucije su direktno ili preko (pot)plaćenih pojedinaca potkupljene da urade ono što se od njih očekuje.

Novi lekovi, ili nova medicinska sredstva se zatim ispitaju u kliničkim ispitivanjima koja su naizgled nezavisna i etična, ali u suštini, celo vreme su pod strogom kontrolom BigPharme i u 95% slučajeva isporučuju joj rezultate koje je naručilac i očekivao.

U toku ispitivanja modifikuju se protokoli, procedure, ciljevi, nuspojave, sve dok se sve ne uklopi u očekivani i poručeni rezultat.

Onda se to publikuje u velikim časopisima (sa ogromnim „impakt faktorom“), ali se prećutkuje da su ti časopisi finansijski poduprti i kontrolisani, znate već od koga. Autori publikovane „studije“ ili „naučnog rada“ kreću zatim, kao prvosveštenici, po Kongresima, (Seminarima, Simpozijumima, Radionicama, i sličnim „hramovima znanja“) gde naučenu kampanju predaju regionalnim drugosveštenicima, obično „nefrološkim liderima“ iz pojedinačnih zemalja članica. Sve na tim Kongresima je plaćeno od strane BigPharme: i predavači, i predavanja, i pisani propagandni materijali, i užine, ručkovi, kafe, večere, hoteli, izleti, do bedževa i torbi za učesnike. Nezavisne nauke tu nema ni u tragovima, može samo neko mlad i naivan da tu zaluta, ili da bude u fazi uvlačenja u organizovani nefrološki poduhvat.

Sa Kongresa se drugosveštenici vraćaju u zemlje iz kojih su pojehali na kongreso, i tamo svojoj pastvi ponavljaju „najnovija naučna saznanja“, prospektivne i retrospektivne rezultate, meta-analize, podatke iz registara i kojekakva nepojamna čudesa koja im se ukazaše u hramu i prosvetliše ih.

Ukratko, u pitanju je najobičnija prevara, zamajavanje naivnih, dok se lopuže bogate i uživaju u svom neprikosnovenom društvenom i materijalnom statusu.

Ne zaboravite, prvi Isusov potez je bio proterivanje trgovaca iz Hrama.

Tako je nastalo hrišćanstvo. Narodu se Isusova ideja dopala, ali se nažalost nigde nije ostvarila. Bog je zbog nje razapet, trgovci su pobedili, i do dana današnjeg drže sve hramove i svugde je samo trgovina, ili pojednostavljeno: pljačka.

Kako reče Rođa, naš čitalac-saradnik, rukovođenje „Darvinovskim principima“.

Viša vrsta se hrani nižim vrstama, to je to.

(S tim da su životinje racionalnije i humanije).

Elem, da se vratimo na drugosveštenike koji dođoše ovog novembra meseca, čak i u jedan vojni dijalizni hram i tamo počeše svoju plaćenu službu odrađivati i umrtvljenu i zaglupljenu pastvu „prosvećivati“.

Na već viđeni, da ne kažemo, uobičajeni, način.

Sećate se već onih, blago je reći neprikladnih, tema, pričanih srpskim pacijentima: Prednosti učestalih dnevno-noćnih hemodijaliza, High cut-off membrane, nukleotidni polimorfizam MDR1 gena i njegov značaj u KBC Zemun, … itd, a za Glavni problem u srpskoj dijalizi koji treba rešiti, Predsednik udruženja nefrologa smatra nedostatak časopisa za nefrologe, te kad se to reši i kad tamo i on bude mogao objavljivati svoje uvodnike, sve će biti savršeno, bolje ne može biti. Predsednik udruženja pacijenata organizuje kurseve kukičanja i bojenja vodenim bojicama, što je isto bio glavni nedostatak u inače idealno organizovanoj srpskoj dijalizi.

I da se vratimo na pomenuti Simpozijum: i na njemu je naravno, bilo po tom istom, decenijski uhodanom šablonu.

Red „obraćanja“ skupu, red pesme i recitacije, (Druže Tito mi ti se kunemo, je izgleda otpalo sa zidova, ali…), pa red, zapravo nekoliko redova nazovi predavanija, po notama iz onih istih Prvosvešteničkih časopisa.

Nikakav napor. Svaka budala je mogla iskopirati tekst i slike iz časopisa i napraviti od toga slajdove.

U tome i jeste caka: ne može svaka budala.

Mora biti, kao prvo, odabrana budala, a kao drugo: njegov uspeh se ocenjuje po tome koliko je on sam napravio ili doveo budala.

Ima načelnika, za koje se tvrdi da ih podržava skoro ceo kolektiv: svi pokorno ćute i dozvoljavaju da ih on pravi budalama. Takav je među najviše cenjenim i uz malo znanja stranih jezika mogao bi biti i kooptiran u Prvosveštenike. (Nažalost, ne samo strani jezici, potreban mu je i logoped).

Na skupu o kome je reč nije bilo previše željnih prosvećivanja, više je bilo radoznalih, kibicera, čak su primećene i neke sestre (poterane valjda) i nekoliko pacijenata, ne računajući prave bolesnike.

Skup je imao naziv, nešto je bilo kao stručno, zvučeće, a opet jeftino, da zaseni prostotu.

Nešto kao: „Faktori od značaja za dugotrajno bogaćenje večitih predavača o hroničnoj dijalizi“.

Istine radi, bila su samo 2-3 večita predavača, ostali su bili mlađi pojci, oni koji su do skoro samo nosili čirake i nisu se smeli oglašavati.

Jedan od nastupajućih je bio čak i antiprotivan, povremeno je hulio na plaćenike, čak im je i raskrinkao pojanije.

Ipak, tema ove priče (i svih naših priča) je: BigPharma.

Čak i za tako mali trošak, kao što je kafa i nekoliko ovala sa zalogajima pite i ćevapa, organizator je naveo čak 9 (devet) sponzora.

Oni se nisu ni krili.

Svoja imena i oznake su istakli na poslednjoj strani lifleta, poziva na skup. Prvi od 9 „Sponzora“ bio je naravno, a ko bi drugi bio Kolovođa, Frezenijus Medikalni Ker Srbije, za kojeg prostom analizom nismo uspeli da nađemo nijedan interes u temama navedenih predavanja (?!?). Naime, među temama se jasno vidi da je glavni cilj bio promovisati nove dijalizatore, i njihov distributer je naravno bio među sponzorima „predavanja“, pominjani su i preparati vitamina D, ali oni nisu toliko hvalospevno vozdizani u nebesa, koliko su to bili novi dijalizatori čudnog imena („Terakera“), poznate firme (iz tragičnih događaja u Hrvatskoj), firme „Bankster“.

Mco, MCo, MCO, mucali su plaćenici, i ponavljali svoju poštapalicu „…ono što je jako bitno, ono što je jako bitno“, ali nije im išlo… videlo se da publici to uopšte nije bilo bitno.

Reklo bi se da je kampanja rađena pod sloganom: „Terakera dijalizator: šupalj kao znanje onoga koji ga promoviše“. Engleski, open mind, za sponzorski honorar.

Nepodeljeni utisak cele publike je da je „Bankster“ džaba bacio pare: nije dobio očekivani rezultat, naprotiv. Nepoćudni monah, ili Pseudomonah, je nastupajući pre njih, slajd po slajd objasnio šta će tvrditi reklameri, a onda odmah posle toga prikazao šta je prava istina, što je publika pozdravila najjačim aplauzom. Nastupati posle takvih objašnjenja, a zastupati hvalospeve koji su upravo raskrinkani, bila je zaista neprijatna dužnost i to se videlo na licima i u tonu dvoje drugosveštenika koji su došli sa skeniranim i kopiranim slajdovima u slavu „Bankstera“ i „Terakera“ dijalizatora.

Zaista, otkuda drskost ljudima koji su se decenijama bavili neumskom dijalizom, da se prave da su stručnjaci i u hemodijalizi (dapače i u transplantaciji?) ostaće neistražena tajna normalnog ljudskog uma. Dotične to naravno, ne zabrinjava, oni navuku onaj nevini izraz lica, kao da i sada drže vrh dijalizatora između dva prsta i slikaju se za novine, da svi vide kako se radi hemodijaliza.

Povod za ovu priču je zapravo događaj od pre par godina, kada se jedan Sponzor žalio na teški nemoral Drugosveštenika (svejedno kojeg, jer su isti).

Evo šta je bilo.

Već smo pisali kako je najbahatiji nefrološki profesor na istom Kongresu zastupao 2 firme sa suprotnim proizvodima: selektivne i neselektivne agoniste nekakvih jebenih receptora. I sa iskreno uplaćenim ubeđenjem je branio svaku grupu preparata u odnosu na onu drugu. Deluje šizofreno, ali njega leđa ne bole, on kičme nema.

Onda je isti pohlepnik reklamirao neki perito-proizvod tako drsko da je predstavniku firme „Bankster“ prekipelo i tužio ga je direktno njegovom šefu.

Evo tog optužujućeg pisma:

Eto, to je bilo pre 2 godine.

Ove godine je pohlepnik branio pozicije Frezenijusa u nekom tenderskom postupku, ali je i tamo ispušio, Sudski postupak su izgubili.

Sada, novembra 2018, isti pohlepnik je, gle čuda, promovisao „Banksterov“ proizvod, njihov filter, „šupalj kao mozak ovih koji ga reklamiraju“. Odstranjuje i leči sve živo, samo se uključiš i direktno ideš u raj, a tamo te čeka 65 Sponzora svaki sa blanko čekom samo da popuniš cifru.

Kako se desilo to da je jedan čovek, isti čovek, (nećete verovati, i profesor), tako brzo prešao put od Protivnika do Promotera, pitanje je za glavnog „Bankstera“, „Frezenijusa“ ili Sponzora, uopšte?

Postoji li uopšte nešto tako, kao: sponzorski moral?

Ili, da li su samo sponzoruše nemoralne?

Da li treba hapsiti i privoditi samo kurve, ili i makroe?

I šta ako se i kurva razume u makro-ekonomsku politiku, pa sama sebi nabija cenu?

Elem, nema morala u Sponzora.

Nije ga bilo, niti će ga biti.

Zato su i ispušili na pomenutom Simpozijumu.

Što bi rekao naš ministar unutrašnjih i vanjskih dela:

preko koga su mislili proći, tako su i prošli.

(Za one koji ne prate našu unutrašnju i spoljnu politiku,

daćemo i dodatno tumačenje:

MISLILI SU PREKO ĐOKE, tj. PREKO SEBASTIJANA).

.

.

.

3)

.

Ova priča bi mogla da se nazove i Skandal u Banjaluci.

Skandal neviđenih razmera.

Žrtva je jedan od nas.

Običan čovek, Srbin iz Republike Srpske.

Nevin čovek, koji je preko 2 godine nepotrebno dijaliziran u privatnom dijaliznom centru.

Njegovo pogoršanje bubrežne funkcije je bilo privremeno i prolazno, i kada je počeo dijalize u državnoj bolnici, imao je sve indikacije za dijalizno lečenje.

Međutim, po otpustu je prešao kod privatnika, jer su svi dijalizni centri u Banjaluci privatizovani i pripadaju moćnom koncernu Frezenijus.

Da li ga je Privatnik namerno dijalizirao kako bi zadržao pare koje dobija po svakom tretmanu, ili je u pitanju težak nemar i neznanje, utvrdiće Sud.

Pazite, samohvaljena privatna bolnica za dijalizu (Internacionalni dijaliza centar),

uopšte nije obratio pažnju na ono što im je pacijent govorio: da on mokri normalno, da dijalize teško podnosi, da ga razdiru grčevi, da pada u kolaps – niko ga nije uzimao za ozbiljno.

Njegove nalaze, predijalizne vrednosti ureje i kreatinina, niko nije ni gledao, jer da su ih gledali valjda bi videli da čovek ima predijaliznu ureu 13 mmol/L, a sa tim vrednostima se ljudi ne dijaliziraju.

Ni ljudi, ni životinje.  Osim ako nije neki eksperiment.

I ko zna do kada bi to trajalo, da B.K. nije svoje nalaze pokazao jednom gostujućem doktoru u Banji Vrućici.   Taj doktor mu je prvi rekao da njemu dijaliza ne treba već 2 godine.

Nesretni pacijent se onda vraća kod doktora iz državne bolnice koji mu je započeo dijalizu i po otpustu iz bolnice poslao ga na dijalizu kod privatnika, ali i taj doktor mu kaže isto: njemu dijaliza nije trebala unazad 2 godine.

Kaže, ja te jesam uputio, i tada je dijaliza bila neophodna, ali ja sam i napisao da sledeća kontrola bude tada i tada u tom dijaliznom centru, a što te oni nisu kontrolisali, i isključili sa dijalize, to pitaj njih.

B.K. je odlučio da pita i njih.

Tad je nastala panika kod privatnika.

Odjednom su se svi uzvrteli i postali ljubazni, odjednom su počeli raditi kao neke proračune (klirense) i odjednom su zaključili da je upravo tog dana B.K. ozdravio i da mu sada ne treba dijaliza, i izbaciše ga.

Čovek odluči da presavije tabak i da tuži privatni dijalizni centar, jer je zbog njihove dijalize izgubio posao, bio mučen i maltretiran na skoro svakom tretmanu, život su mu skratili, jer, kako je čuo dijaliza mu je samo oštećivala i ono malo preostale funkcije bubrega, tako da će zbog toga opet morati na dijalizu, kad-tad.

Ali, niko u celoj Banjaluci i Republici Srpskoj, nije smeo da mu napiše nalaz u kome bi stajalo da je bolnica koja pripada moćnom Sponzoru, kriva za njegovo stradanije.

Niko.

Ne samo u Republici Srpskoj, nego i šire.

Išao je i u Sarajevo, i u Zagreb, i u Beograd, u Klinički centar Srbije, i u VMA, ništa.

Nema poznatije nefrološke ordinacije gde nije pokucao, ali kad bi videli o čemu se radi, doktori bi panično bežali kroz vrata i vikali da oni neće u to da se upuštaju, neka ide negde drugo, negde dalje, što dalje …

I onda, kada je bio izgubio skoro svaku nadu, nekim proviđenjem, nađe se jedan jedini, pregleda ga i napisa celu istinu.

Iz poštovanja prema tom doktoru i nesretnom B.K. nećemo im pominjati imena, ali vredi pogledati taj nalaz:

Posle je bila muka sa advokatima.

Kako naći advokata koji te neće prodati za sitne pare moćnom protivniku i namestiti da izgubiš proces?

Uništili su ti zdravlje, sad će te još i opljačkati?

Pa onda problemi sa pravosuđem..

Ko sme suditi firmi koja ima svu političku i svaku drugu podršku, širom Evrope i sveta?

Ipak, B.K. nije odustajao …

I posle punih 5 godina od nanete mu štete, ovog meseca je održano prvo ročište, pripremno.

Ono što će našim čitaocima biti najinteresantnije da čuju jeste sledeće:

Šta mislite koga je Tuženi (Frezenijus) tražio da mu Sud dodeli za veštaka u ovom procesu?

Imali su sponzorisanih hiljade nefrologa, ali su tražili samo jednoga, samo jedno ime …

Šta mislite ko je to?

Njihova Zvezda vodilja, njihova Zvezdara,

NJIHOVA PRVA, JEDINA I NAJVEĆA NADA?

Ona koja je godinama u tesnim „financial relationship“ sa njima,

ona koju je Frezenijus vodao po svim kontinentima

i svim većim turističkim destinacijama širom sveta,

ona kojoj je Frezenijus spremao i plaćao predavanja

u svojim i našim bolnicama, po automatizmu,

ona koja je uvela limite za HDF celoj Srbiji,

ona koja je nametanjem lošije dijalize lično odgovorna za preranu smrt

stotina srpskih dijaliznih bolesnika (ako je već tačno da HDF smanjuje smrtnost za 30%),

ona koja je dirigovala republičkom „stručnom“ Komisijom za dijalizu,

koja dijaliznim trudnicama nije dozvolila veći broj hemodijaliza,

ona kojoj FMC sponzoriše predavanja i škole za sestre,

ona koja je i šef Komisije za upućivanje pacijenata u Frezenijus,

ona koja je i Kontrolor (po Ugovoru) u tom istom Frezenijusu,

ona koja je (pre nego što konačno ode u penziju?!) odlučila da sve svoje dijalizne pacijente polako premesti u Frezenijus, kao zbog gužve, prenatrpanosti i renoviranja (?!) državnih bolnica, a sa idejom da pacijenti i ostanu kod Privatnika,

e, ona će doći kao „nezavisni“ „stručnjak“ da proceni da li je Frezenijus bolnica nešto pogrešila (?!) dijalizirajući Srbina B.K., kome dijalize 2 godine nisu trebale.

Posle Kočićevog Jazavca, to će biti najveća pravna sprdačina u Banjaluci, od KundK monarhije do dana današnjeg.

Evo samo inserta (dokaza) iz tog sudskog zapisnika: koga je tužena bolnica tražila za veštaka?

Kod nas ljudi po običaju masovno izlaze da vide pomračenje Sunca,

mi evo pozivamo sve dijalizne pacijente, posebno pravnike među njima, da u ponedeljak 04. marta 2019. godine, dođu u Banjalučku sudnicu Prvog Osnovnog Suda… i vide pomračenje Razuma, čudo koje je ravno nemogućem događaju: da Andrija Artuković bude vještak žrtvama Jasenovca i da procenjuje da li im treba isplatiti neku odštetu.   Tako će eto izgledati dovođenje vještaka kodnog imena Zvezdara u proceni da li Frezenijus treba da plati neku odštetu nesretnom Srbinu, koga su 2 godine nepotrebno mučili dijalizama, ostavili ga bez posla i još se drali na njega da je nedisciplinovan kao pacijent: stalno ima grčeve i pada u nesvest čim mu malo vode izvuku Frezenijus aparatom.

Eto, poštovani čitaoci,

ako do sada niste znali šta je sledljivost vigilance u zatvorenom sistemu,

sada znate.

Njihove bolnice, njihovi doktori, njihovi aparati, njihov materijal, …

sledljivost je potpuna,

ali ne sme niko da ih zatvori.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

______________________________

_______________

_____________________________

 

Zašto udruženja dijaliznih bolesnika u Srbiji ne smeju nikada nijednu reč da kažu protiv firme Fresenijus?

Zašto Srbi smeju protestvovati protiv Monsanta, a ne smeju protiv Fresenijusa?

Ili: Samo vi sponzori radite svoj posao!

Poštovani čitaoci,

Ne jednom smo na ovom sajtu izneli proverene argumente i nesporne dokaze o mahinacijama firme Fresenijus, ali nijedno udruženje dijaliznih pacijenata u Srbiji nije se usudilo ni preneti, ni prokomentarisati nijednu od tih mahinacija.

Svi argumenti i dokazi koje smo vam podastrli, pokazuju da je pomenutoj najvećoj dijaliznoj profiterskoj aždaji najmanje bitan interes pacijenata, ali, svejedno, naši pacijenti ne smeju o tome ni reč da prozbore.

Naveli smo dokaze kako je menadžment firme (sa F odeljenja) direktno skrivio smrt 900 pacijenata, a zatim internim mejlom upozorio samo svoje doktore, da malo povedu računa o nivou bikarbonata u dijaliznoj tečnosti – ostalim potrošačima tih njihovih kanistera nisu hteli ništa ni reći, ni proslediti (link). Bog sveti zna koliko su još smrti (van svojih centara, ali na njihovim aparatima) skrivili, ali tu se bar vode sudski procesi – na desetine hiljada sudskih procesa je pokrenuto širom sveta, zbog takvog sramnog delovanja (link). Zatim smo objavili koliko su puta već izgubili sudske procese zbog potkradanja državnih Fondova zdravstvene zaštite, potkradanja na najbeskrupoloznije načine. I to u kapitalističkim zemljama, sa razvijemim tržištima i pravosudnim sistemima . Stotine miliona dolara su im sudovi naplaćivali, ali džaba, oni to nadoknade, na drugim mestima, u drugim (manje pronicljivim) zemljama i preko različitih dijaliznih proizvoda.

Objavismo brojne FDA zabrane ili opozive raznih Fresenijusovih dijaliznih artikala, ali niko da ovde upita: kontroliše li kod nas iko te njihove proizvode i aparate (link)? Objavili smo pisma njihovih zaposlenih koji su napuštali tu firmu jer nisu hteli da saučestvuju u mahinacijama protiv pacijenata, na koja su ih menadžeri prisiljavali. Zatim smo preneli kako su izazvali smrt pacijenata, jer je u njihovim koncentratima nađena bakterija iz roda Halomonas, na koju kod nas niko nikada i ne testira kocentrate. Zatim smo objavili kako su i na koje načine decenijama držali monopol na sve što se tiče dijalize u Srbiji, i ne samo u Srbiji. Objavili smo koje su to sprege i uticaji na nefrološke profesore, ministarstva zdravlja, zaposlene u Fondovima, političkim strankama, u poziciji i u opoziciji (link). Prikazali smo dokumentarne serijale drugih televizija i drugih novinara o štetnim ugovorima u Srbiji i Republici Srpskoj, ali nijedno udruženje dijaliznih pacijenata u Srbiji nije reagovalo. Preneli smo otvorene proteste dijaliznih pacijenata u Fresenijusovim centrima u Republici Srpskoj, ali niko u Srbiji se nije hteo solidarisati, ni rečju, podržati sapatnike u Republici Srpskoj (link). A, isti narod, pazi!

Onaj Zvonalis, kada su ga prozivali, rek’o: „Ne interesuje mene, šta se dešava u Republici Srpskoj.“ Kao da on ovde ne zagovara (i to otvoreno) upravo ono što već postoji u Republici Srpskoj: svi pacijenti na jedan mikser za dijaliznu tečnost, svima isto, a ko hoće bolje, nek ide na kućnu hemodijalizu, kao što on ima. (I to Gambro, za svaki slučaj).

Prikazali smo kako su po celom svetu razaslali upozorenja o štetnim dejstvima njihovih dijalizatora, od kojih može nastati pola medicinske enciklopedije tegoba, i naravno: smrt. I opet, ništa. „Boj se onog ko je sviko bez golema mrijet jada“, reče Ivan Mažuranić ili (svejedno) Vladika Rade, ali i u njegovoj Crnoj Gori isto, o glavi nam rade.

Taman prođe to oko alergijsko-štetočinskih svojstava Fresenijus dijalizatora, kad stiže: upozorenje evropske komisije, da se izbegne koristiti bisfenol u proizvodima za bebe i za dijalizne pacijente (link). Za one najosetljivije, dakle. I pogodite čiji dijalizatori imaju najviše bisfenola (i na membranama i u kućištima) – zna se: švapski! Nađosmo u jednom časopisu (na internetu), da i Gambro ima dijalizatore bez bisfenola, a o japancima da i ne govorimo, ali kod nas, naša udruženja ne zatražiše takve dijalizatore, barem za decu!!! Ili, za mlađe od 30 godina, barem.

Ne.

Štaviše, oni brane Fresenijus! Bog te video! Relativizuju optužbe i dokaze protiv bisfenola, kao nije to ništa, pa takve stvari pišu na svim lekovima (?!) – pazi idiota – kaže i heparin je isto štetan, pa se koristi. Dakle, samo idiot (!), može porediti heparin, koji je dokazani lek, protiv tromboze, na primer, pa i ako ima i neka sporedna dejstva, on je ipak registrovan kao LEK! A bisfenol je gospodo, OTROV! Nije nigde registrovano da ga je neko davao kao lek.

Šta se to desilo sa Predsednicima dijaliznih udruženja?

Maca pojela jezik, a?

Oni koji ne zatvaraju usta (ispred mikrofona) o svemu i svačemu što se tiče dijalize, nikada, ama baš nikada, ne rekoše ni jednu reč protiv Freseniusa (link).

Čak ih Fresenijusovci i ponižavali, kao pse. U internim mejlovima, Fresenijusov direktor govori kako će ih prvom prilikom, citiramo: napujdati, na Fond zdravstvenog osiguranja Srbije (link). I napujdao je. Dadoše ljudi (kerovi) silne intervjue po novinama, nastupaše na protestima, učestvovaše u TV emisijama, bacaju drvlje i kamenje na državu, na zakone, na profesiju (profesorsku), ali nikada, ali nikada: na Fresenijus.

To im se nikada nije omaklo, ni u snu.

Da li je u pitanju strah?

Ne verujemo.

Narod koji je izvikivao „Bolje grob nego rob“, i „Bolje rat nego pakt“, ne može biti da je strahom zaustavljen, mada osvetoljubivost neprijatelja nije za potcenjivanje.

Da li je u pitanju potkupljivanje?

A šta bi drugo, moglo biti, kod današnjih Srba.

Tržišna orijentacija, sretnu se ponuda i potražnja, pa i neki dijalizni nesretnici, videli u tome svoju šansu.

Pazite, danas je to i kod nas legalno. Po već ustaljenoj mantri da Srbima treba promeniti svest, prihvatili smo i to kao neki uslov za dalji napredak na putu ka Evropi. Nisu to samo gej parade, dozvole istopolnih brakova, sodomije, nekrofilije i pedofilije, nije to samo poplava golotinje, šunda, kiča, rijalitija, parovanja, xfaktorisanja, glupih kvizova, starletutki, porobljavanja kreditima, „investicijama“, nije to samo usađivanje osećaja inferiornosti, „samopriznavanja“, „samokažnjavanja“, nego je na sve to došla i legalizacija potkupljivanja. To se sada ne zove potkupljivanje, nego: sponzorisanje i lobiranje. To kažu nije mito, i nije korupcija, ako se nazove sponzorisanje i lobiranje.

U traženju i prihvatanju sponzorstava posebno su se istakla 2 „predsednika“ takozvanih „udruženja“ dijaliznih pacijenata.

Ne pada sneg da pokrije ..Jednog smo nazvali Zvonalis, jer se postavio kao ovan predvodnik fejsbruk grupe „Zvončići“, iako, ruku na srce, niko od tih nesretnih zvončića i ne sluti kako Zvonalis trguje sa njima i prikazuje ih kao svoju vernu vojsku koja će na njegov mig odraditi sve za sponzora.

Casopis u nauciDrugog smo nazvali Švaba Miškolc, jer je, iako Srbin, postao veći Hrvatčević od Hrvatčevića. Švaba Miškolc i ne krije ko ga plaća. Javno uzme pare od Fresenijusa, kao za štampanje dijaliznog časopisa i potrebe svog udruženja, a onda napada „Alkaloidove“ rastvore, zato što on i njegovi imaju sad mnogo Magnezijuma u krvi. A ne kaže nesretnik, da „Alkaloid“ nema s tim veze, jer definisanje tenderskih potreba vrši stručna komisija, koja je naravno, toliko „stručna“ da magnezijum uopšte nije ni definisala, pa sad pacijenti mogu dobiti sve: od nula do 2,0 mmol magnezijuma u dijalizatu. Ali, Švaba Miškolc naglašava, kako bez obzira na taj svoj visok Magnezijum, on neće prestati da uzima Osvaren, jer je to odličan lek (jeste, za podizanje magnezijuma), a odličan je jer je: od Fresenijusa, od njegovog sponzora. Pa stvarno, koliki idiot čovek može biti da za svoj povišeni magnezijum pre dijalize (!) optuži dijaliznu tečnost od prethodne dijalize, od pre 2-3 dana!!!

E bravo, stručnjaci (RH) koji ste mu sastavljali one dopise, da Vam povrati deo izgubljenog kolača, tenderskih para, koje ste zasluženo izgubili.

Podmićavanje, što reče Šojić, traje i dalje.

A šta se drugo moglo i očekivati od najmoćnije dijalizne kompanije na svetu.

Da neće dati koji dinar (?!) i nesretnim korisnicima njenih proizvoda, pacijentima?

Pa, pacijenti su još i najmanji trošak za farmakomafiju. Najmanje su zahtevni.

Ne mora farmakomafija da ih vodi na kongrese, ne moraju da im ugađaju i poltronišu, ne moraju da im laskaju kako su veliki stručnjaci, ne moraju da im pišu „naučne“ radove, niti da finansiraju njihove ambicije. Niti ambicije njihovih članova porodice, da sad ne pominjemo imena …

Za pacijente je dovoljno, malo. Malo im se mora uplatiti za „druženja“, „edukaciju“, „sportske igre“, i oni – zadovoljni. Naravno, sportske igre su: pikado na vratima garaže od predsednika podružnice, majice i pehari pobednika se kupe od kuma predsednika podružnice (po 3x većoj ceni), a učesnike će zabavljati orkestar ćerke predsednika podružnice, za takođe 3 puta veću cenu od uobičajene. Gde ima, tu i preliva. Kome je uopšte do edukacije, u zemlji gde svi znaju sve, o svemu. Idi, begaj.

Naravno, edukacija podrazumeva hvaljenje dijalizatora i lekova firme koja uplaćuje donacije (FMC), ali sve je to brate, sitno, u odnosu na ono što se profesorima i funkcionerima uplaćuje.

Skrenuta nam je pažnja na jednu polemiku, pa je i mi sad vama preporučujemo, polemiku na fejsbruk nalogu SOBIRSa (link). Radi se o polemici između čuvenog Zvonalisa i nekog mu oponenta, koji je pod imenom Deda Mraz, izneo celu seriju argumenata protiv dotičnog Zvonalisa. Naravno, najčešće korišteni dokazi su bili upravo oni sa ovog našeg sajta (www.dijaliza.wordpress.com), što sa ponosom ističemo. Niko u Srbiji, ko se ozbiljno bavi dijalizom, ili se dijaliza bavi njim, ne može da ignoriše naš sajt, tako da nam čitanost raste iz meseca u mesec, među svim dijaliznim grupama. Deda Mrazu, takođe, odmah nudimo prostor, neka piše ovde, kao i tamo, i naravno: uz svaki argument mora navesti i neki dokaz, a komentari su slobodni. Ono što nas je iznenadilo, jeste podatak iz te polemike, da i o Zvonalisu postoji dosije u policiji! Mi smo verovali da policija i te specijalne službe, gledaju pacijentima malo kroz prste, jer ipak … nije isto, kad pare uzimaju funkcioneri ili profani, i bolesnici, na primer. Ali, pozdravljamo, u svakom slučaju, tu prilježnost domaćih kriminalističkih inspektora, ako treba naći ćemo im i svedoke (zaštićene, naravno)…

Kako dakle prepoznati sponzorisane Grupe za pritisak na javnost?

Kako prepoznati „udruženja“ dijaliznih pacijenata koja vode FMC plaćenici.

Dovoljna su 2 testa da bi se otkrili FMC plaćenici, tj. dva pitanja:

  1. Da li su ikada, igde, ikome, – rekli bilo šta protiv FMC-a?

  2. Da li su ikada, igde, ikome, – rekli bilo šta što nije bilo u interesu FMC-a?

Eto, tako se lako razjasne sve dileme.

A Zvonalis i Švaba Miškolc, na oba testiranja mogu dobiti samo negativan odgovor.

Da li vam je sad sve jasno?

Ne.

Pitate se, da li su ova dvojica pomenutih, u nekakvoj vezi?

Da li su Švaba Miškolc i Gavra Kaćanski, oba Fresenijusovi?

Ne, Gavra Aćimović i Avram Gojić su braća, a Hrvatčević i Vukajlovićka su drugovi. Šunatovac i Babac su kumovi, a Jarić T. Živadin, to si Ti.

Ti si kum.

.

.

DiaBloG – 2015

.

.

(Nije Sloba kriv, mi smo govna!)

.

.

 Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno      Da li će opet sve ostati Među nama? Kako nas truju sa dijalizatorima Klupko se odmotava: Eminentni srpski nefrolozi – u policiji! 15 godina stara greška Freseniusa konačno sankcionisana Da li se i veliki Fresenius konačno zaljuljao? Kontinuirana dijaliza za kontinuiranu pljačku, u korist Frezenijusa, naravno …

Novogodišnja čestitka, pretprazničko obraćanje i redakcijski rezime – u sred zime

Novogodišnja čestitka, redakcijski komentari i pretprazničko obraćanje

SREĆNU NOVU GODINU i BOŽIĆNE PRAZNIKE

želi Vam ekipa Dijalize, bloga sa WordPressa, koji želi da pomogne svim bubrežnim bolesnicima.  Onima koji to već jesu i onima koji će to tek biti.

Posebno se zahvaljujemo SVIM našim saradnicima, komentatorima, izveštačima i našem stručnom timu.

Cestitka redakcije sajta

.     .     .

Vecne praznicne teme.     .    .

Posle čestitki i humora, ide uobičajeno pretprazničko obraćanje i prigodni redakcijski komentari.

Poštovani čitaoci,

Prošlu 2014. ćemo verovatno brzo zaboraviti. Skoro ništa te godine nije bilo posebno vredno za pamćenje.

Da pomenemo onaj, sada već čuveni citat: „Bolje da nam Rusi zavrnu gas, nego da nam ga Nemci odvrnu“,  objavljen na sajtu Otpušteno.rs, a koji verno predočava glavno geopolitičko zamlaćivanje 2014. godine, kod nas.

Što se tiče dijalize, usudili bismo se reći:

Nešto se ipak dešava.

Bilo je stvari koje jesu za pamćenje. Mi smo prvi medij koji je pokrenuo priču o Prvulovićima i ta priča je za sada dala pozitivne rezultate. Prvulovići sada imaju kuću. Jedini smo dijalizni sajt, pa i medij uopšte, koji je pristao da objavi potresne slike prevoza dijaliznih pacijenata iz Boljevca i njihova pisma, apele nadležnima. Niko drugi nije hteo, ili nije smeo, da im učini, ni toliko.

Ali, ono što mislimo da je glavno u 2014. je: naše naslućivanje, osećaj, da se bliži krah dijalizno-farmakomafijaške profiterske imperije, bar onakve kakvom smo je do sada pamtili, na ovim prostorima.

Promene su verovatno neminovne, vreme i način njihove realizacije su i dalje neizvesni, ali našim komentatorima nisu promakli znaci, koji te promene nagoveštavaju.

Evo onih najupečatljivijih:

  • Debela menadžerska svinja, onaj koji je pacijentima uskraćivao tablete Kalcijum-karbonata, antibiotike i ampule Bedoksina, a zatim pretio da će pacijente napujdati na Fond, taj pacov je prvi napustio brod koji tone. To je siguran znak da im brod zaista tone. Pitanje je samo vremena kada će ih njihovi strani nalogodavci sve posmenjivati, a domaća vlast razvući na tabloidima, kao pripadnike udruženog zločinačkog poduhvata. Poduhvata kojim su se prelivala sredstva iz budžeta države Srbije u džepove tih domaćih izdajnika, njihovih stranih gazda i cele mreže pomagača. Možemo da zamislimo onog paranefrologa, oberstrumfirera Croatčevića (kolekcionara vila, stanova, mercedesa, poliklinika, itd) kako se znoji na optuženičkoj klupi i muca da je on samo izvršavao naređenja. Ali, ono što ne zna taj polupismeni medicinski tehničar iz Muhašinovića kod Visokog, jeste da je najskuplja srpska rečenica: „samo ti sinko radi svoj posao“ – odgovor kojim se pobeđuju svi koji su pristali da sprovode naređenja protiv svog naroda. I narod će opet pobediti, kad-tad.
  • Dalje, kad se pročita tekst odgovora pravnika iz Fonda, upućen nadležnoj republičkoj komisiji, i to onaj deo gde državni pravnici kažu da je „Фрезениус био изузетно утицајан у стручној заједници нефролога …, због чега сматрају да је имао, преко чланова комисије за јавне набавке, односно других стручних комисија и тела која су тада учествовала у дефинисању потребних стандарда, знатан утицај на обликовање јавних набавки у претходном периоду када су радње Републичког фонда биле усмерене ка очувању позиција Фресениуса, што је за последицу имало превисоке цене дијализатора и екстрапрофит за Фресениус, а на терет средстава обавезног здравственог осигурања, где је улазак конкуренције на разне начине био онемогућен, због чега РФЗО сматра да није у духу јавних набавки да се оне спроводе на начин који омогућава очување таквог стања и да је његова обавеза да утиче да се такво стање измени, тј. да се тржиште отвори и омогући пословање нових добављача, што је у складу са чланом 48. став 2. ЗЈН, као и да нема обавезу да чува тржишне позиције Фресениуса.“ Posle ovih reči, svi naši tekstovi, sve naše kritike, izgledaju kao romantične popevke. Pa tu ekstraprofitersku korporaciju je sada Država uzela na nišan. To što je naš sajt prvi javno progovorio o tome, samo je dokaz da lanac uvek puca tamo gde je najtanji, a ta karika su opet, zna se: pacijenti.
  • Četvrto, na izborima za Predsednika svih udruženja dijaliznih pacijenata, nije prošao nijedan od Frezenijusovih (godinama „sponzorisanih“) kandidata. Prošao je čovek koji je naš redovni čitalac i saradnik, čovek koji je i pacijent i lekar, kako već rekosmo: „istovremeno sa obe strane belog mantila“, ali čovek koji nije pristao da zarad sitnih honorara zastupa interese FMC-a, a ne interese ljudi koje predstavlja. Danas je zaista malo takvih. I da ništa drugo ne uradi za svoga mandata, dr Ljubinko Todorović je već sada upisan u istoriju dijaliznih dešavanja slobodarske Srbije (mi pišemo i rubriku istorija dijalize, pazite). A pratićemo ga i dalje, da ne poklekne.
  • Dalje, pojavljuju se i drugi znaci otopljavanja, ili dijaliznog proleća, u sred jeseni i zime. Pacijenti se otvoreno žale. Pišu novinama, nastupaju u medijima. Iako je malo medija koji smeju da objave nešto protiv dijalizne farmakomafije (za sada prednjači list Politika, čija se rubrika Među nama, usijala od protesta dijaliznih bolesnika), stvari se ipak menjaju. Jedan naš eminentni dijalizni centar, gde su još jedino mogući pošteni tenderi, već drugu godinu zaredom dobija isključivo japanske dijalizatore, a ne ove prevaziđene šklopocije iz 40-godina stare „domaće“ tehnologije. Na simpozijumima i sastancima nefrološke sekcije počelo se otvoreno govoriti o problemima i praksi koju treba menjati. Malo li je, za sredinu u kojoj je to do skoro bilo nezamislivo. O Republici Srpskoj da ne govorimo. Tamo i u medijima i u skupštini razapinju Fresenius. Jer, sve se zna. Samo naivni misle da afere koje oni krišom ubace u srpske reke neće jednoga dana isplivati tamo gde oni vežu svoj gliser, jahtu ili šta već.
  • Atmosfera na III kongresu nefrologa je sve pokazivala. Iako je FMC odrešio kesu i opet naglasio srpskim nefrolozima da vode računa o tome ko ih hrani, a ko ih medom sladi, nepoverenje i razočarenje među dojučerašnjim partnerima se nije moglo sakriti. Prvo je FMC preko časopisa Nefro opljunuo po srpskoj dijalizi i nefrolozima koji u njoj rade, kao da su svi korumpirani skotovi, koji uništavaju i struku i pacijente, a onda je došla i ona plaćena večera i video epp propaganda o velikom dijaliznom kontejneru, u kojem bi jednoga dana svi trebali biti, te se jelte, tome i ne vredi opirati. Ono što je bilo najinteresantnije, ni posle FMC govorancije, ni posle projekcije, nije bilo aplauza. Juda koji je sedeo u prvom redu, je naravno pokušao svojim neiskrenim pljeskanjem da podstakne i ostale, ali se to nije desilo, pa je i on sam odustao. Umesto aplauza čuo se zveket escajga i glasno srkanje supa i čorbi. Srpski nefrolozi su ćutke kusali ono što im je zakuvano, ali ovaj put nije bilo onog entuzijazma, da se zarad nekoliko čvaraka poljubi svinja u dupe. (Napolju, na pristojnom odstojanju, ali ipak kao kometa sa kojom je sudar neizbežan, videla se figura ekskomuniciranog Nipro kamiona. Strava, kao u filmovima Larsa fon Trira).
  • Kad smo već kod kongresa nefrologa, još jedna promena je bila „znakovita“: prema našim saznanjima, nova predsednica udruženja nefrologa nije imala nijedno plaćeno predavanje. Nemoguće se oteti utisku da je ona shvatila promene koje su već počele, za razliku od njene prethodnice i njoj sličnih grabljivica, koje iskoriste svaku priliku da nešto „maksićare“, od nula do 24h, – nije ni važno od koga, a nije ni važno o čemu. Takvi su jedva stizali da trčeći iz sale u salu, pokupe sve honorare za pripremljena im i plaćena reklamna predavanja, hvalospeve o preparatima, koji čak imaju potpuno suprotna dejstva. Ali, publike je sve manje, iako su titule i biografije predavača sve veće.
  • Uzalud su bili pokušaji zastrašivanja i javno (na Kongresu nefrologa) izrečene pretnje kako će najveća profiterska multinacionalna globalistička dijalizna korporacija pokrenuti veliki kapital i sve svoje veze u svim polugama legalne i ilegalne sile, a da se smrse konci autorima i pokretačima ovog sajta. Ili bar jednom, za primer ostalima. Idioti, nisu znali da od 10 prisutnih pred kojima su se hvalili (ili tešili?) tim svojim pretnjama, čak troje su bili naši simpatizeri, čitaoci, čak i saradnici (a sve žešće tekstove i servere smo od ranije, za svaki slučaj, izmestili, u inostranstvo, pa emitujemo otuda). Samo su idioti mogli pomisliti da je jedan čovek mogao biti na sastanku FMCS rukovodstva i precizno zapisati sva njihova domunđavanja kako da opljačkaju srpski Fond zdravstva, a zatim je isti čovek stigao na tendere u Fondu, da stenografski zabeleži sve njihove kompromitujuće izjave, a usput je zavirio u podrum sremskomitrovačke dijalize i video neraspakovane non-FMC dijalizne aparate, usput je svratio u dijalizni centar Bor da prisustvuje korupcijskim razgovorima oko naručivanja nove tranše dijalizatora, usput je stigao da prebroji (neprebrojne) FMC multifiltracije u Novom Sadu, da oslušne „napujdavanje“ dijaliznih pacijenata kako da zatraže rehabilitaciju u Niškoj Banji, usput da prisustvuje hvalisanju brkatog potrčka kako će novi ministar zdravlja da bude na njihovoj strani, jer su njih dvojica jako dobri, a usput da stigne i na cirkus u šabačkoj dijalizi, kad pri kontroli izvlače one non-FMC aparate i sklanjaju ih opet u podrum, čim kontrola prođe, a onda usput i da potpiše ekonomsku analizu pljačke budžeta Srbije u Vršcu, a u ime jednog od troje insajdera unutar samog FMC-a. Pa, gospodo, ili je vaš protivnik Supermen ili ste vi idioti. Jer da je i jedan Supermen, do sada bi skončao na ovakvoj dijalizi. Kriptonit se naime, ne uklanja ni hemodijafiltracijom, ako niste znali.
  • Da se nešto sprema govori nam i talas čitanosti ovog sajta, koji je i dalje u porastu. Šta talas, cunami, more. Evo uverite se i sami:
  • Mesecna statistika posecenosti sajta 2013-2014
  • A u pogledu zemalja u kojima nas prate, raduje porast čitanosti u svim okolnim državama. Nismo nažalost, našli volontere, ni vreme, da sami prevodimo sve naše tekstove na engleski, ruski i nemački (iako smo to planirali još 2013.), ali izgleda da to čitaoci sami rade (Google-prevodiocem) i da nas razumeju u mnogim zemljama. Jezik dijaliznih pacijenata je izgleda, univerzalan. Verovatno zato jer su i problemi koje imamo izazvani istim dijalizno-farmakomafijaškim silama.

Iz kojih zemalja su posetioci ovog sajta

Nećemo, dakle, odustati. Ono što je rekao najpoznatiji savremeni dijalizni hroničar, Gary Peterson, ostaje naš Ceterum censeo. Revoltiran onim prvim izveštajima o „usmrćivanju“ dijaliznih pacijenata najčuveniji svetski dijalizni hroničar, Gary Peterson, je tada otvoreno napisao: It Is Time To Break Up Fresenius Medical Care. (Vreme je da se rasturi Fresenius Medical Care). Jer, zaista, dozvoliti jednoj firmi da u svojim bolnicama leči ljude na svojim aparatima, svojim filterima, koncentratima i svim ostalim svojim potrošnim materijalom, znači otvoreno forsirati mogućnosti zloupotrebe poverenja datog jednom jedinom pravnom subjektu. E, i zbog toga smo mi tu.

Novogodisnji izvestaj i cestitka sajta

Srdačan pozdrav svima koji su na našoj strani, puno zdravlja, sreće i uspeha u 2015. godini.

 

DiaBloG – 2014

 

.     .     .

Lucky vs Gary

.     .     .

Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!

Po principu da siromašni treba da pomažu bogatima srpski poreski obaveznici opet dali pare nemačkom Frezeniusu!

Kada je u pitanju dijaliza i Frezenius, krug para i prevara u Srbiji i RS je konačno zatvoren.

Poštovani čitaoci,

U četvrtak 11.09.2014. godine televizija BN je u svom udarnom terminu, u devet časova uveče, emitovala specijalnu emisiju, tačnije dokumentarni film, o korupciji u zdravstvu Republike Srpske. Film se zvao “Kum 2” i u njemu je bilo dosta reči i o kriminalu Frezeniusa u ovoj srpskoj državi.

[Napominjemo da Fresenius nije uspeo razviti takav kriminal u federaciji BiH, niti u Hrvatskoj, odakle su ih Fond zdravstva i stručna javnost čak proterali (link), ali u Republici Srpskoj i Republici Srbiji, ova privatna globalistička korporacija je našla visokomotivisane domaće saučesnike i tu prelivanje para iz srpskih zdravstvenih Fondova u privatne džepove pojedinaca – cveta već godinama].

Citajte sta vam pise na ekranu

Od ranije smo znali, iz afere Dialiks i drugih naših postova (Dosije7XL), šta sve Frezenijus radi u Srbiji, a objavili smo i ključne informacije o mahinacijama Frezenijusa u Republici Srpskoj (Afera plus).

Ipak, ovaj film je i nas šokirao dodatnim saznanjima o kriminalnom prebacivanju naših para u džepove Frezeniusovih menadžera i domaćih izdajnika.

Ne želimo da ulazimo u predizborne političke obračune, niti da podržavamo kampanju nijedne političke partije u Republici Srpskoj, ali u ime srpskih dijaliznih pacijenata moramo da objavimo ovaj deo filma koji se odnosi na kriminal Frezeniusa u dijalizi Republike Srpske i Srbije.

Ovaj dokumentarni film je, ne samo potvrdio sve ono o čemu je na ovom sajtu pisano mesecima i godinama ranije, nego nam je pokazao kako je ta pljačka u međuvremenu napredovala i eskalirala.

Naivna priča o takozvanom Javno-Privatnom Partnerstvu je samo pokriće za javno prebacivanje para iz države u džepove nekoliko udruženih partnera.

Nikakvih tu kapitalnih ulaganja nije bilo, radi se samo o kapitalnom iznošenju para iz državne kase u džepove naših i stranih pojedinaca. Oko 36 miliona maraka ili 18 miliona evra godišnje se iz Republike Srpske iznese navodno kao troškovi za lečenje dijaliznih bolesnika.

Dijalizni bolesnici su pri tome samo unosna roba široke potrošnje, a Fond zdravstva Republike Srpske je zlatna koka koja se unosno čerupa svakoga meseca, redovno, po milion i po evra!

Pri tome, cena istog dijaliznog tretmana, u istim dijaliznim, Frezenijusovim centrima u Poljskoj, košta samo 80 evra, a ne 110 evra koliko uzimaju u Republici Srpskoj ili 105 evra koliko uzimaju u Srbiji. U okolnim državama je isto niža cena: u federaciji BiH cena dijalize je 160 maraka ili 80 evra, u Hrvatskoj oko 600 kuna, a u Makedoniji 60 evra.

U filmu se lepo kaže, od strane zvaničnika Republike Srpske da je Vlada Srbije opredelila određeni novac, dovoljan za obnovu škole i bolnice Frezenijus u Doboju. Kada, kojom odlukom? Niko ne zna.

Autori filma su saznali da je bolnica Frezenius bila osigurana i da je već naplatila svu štetu koju je imala od poplava, dakle, svu štetu je već naplatila u 100% iznosu.

Ove pare znači idu Frezeniusu dodatno! Iznad štete. Nek im se nađe.

I red je da siromašna Srbija pomaže bogatu Nemačku koja stalno uslovljava naš napredak na dugačkom nam evropskom putu.

Pri tome, u Ugovoru koji je potpisan između rukovodilaca Republike Srpske i firme Fresenius stoji (crno na belo), u Tački 3.9 Ugovora, da je Frezenius dužan osigurati opremu i centre za dijalizu od svih vrsta štete. I Frezenius je to naravno uradio i štetu naplatio. Zašto je dodatno uzeo tih 400 000 maraka, odnosno 200 000 evra, ostaje nejasno.

U čijim džepovima su završile te pare?

Saznaće se jednog dana.

Kad se vlast promeni.

I kad ne budemo okupirani od strane “investitora”.

Ali, ono što je nas pacijente najviše zabolelo jeste činjenica koja je posebno naglašena u tom filmu:

Transplantacije se ne vrše da se ne bi ugrozio biznis sa Frezeniusom!!!

Tragedija kojoj nema kraja.

Potpuno je tačno da su transplantacije u RS misaona imenica. Tačno je i da su čelni ljudi Frezeniusa u Srbiji prethodno bili upravo transplantacioni nefrolozi. Kupljeni su dakle, ne zato što se razumeju u dijalizu, nego da se oslabi ili zaustavi ionako skromni program transplantacija.

Tipična zapadna logika profita.

Onesposobiti konkurenciju.

Monstruozno do srži.

Ipak, pacijenti u Republici Srpskoj su barem rekli istinu.

Direktno, u kameru: Dijaliza i Afera Frezenius

.

A pacijenti u Srbiji i dalje ćute. Neki čak misle da bi im bilo mnogo bolje kad bi i oni svi bili u Frezeniusu, jer, zaboga u Frezeniusu je sve tako čisto i našminkano …

Jeste, na početku, dok ne zatvore sve državne centre, a posle … nastupa pakao.

Nedozvoljena i neprijavljena ispitivanja na pacijentima, eksperimenti uživo, primena samo njihovih “Frezeniusovih” lekova, uštede i zarade na antibioticima, na dijalizatorima, na svakoj kapi vode … to je budućnost u koju neki veruju. (Videti dole priloženu zbirku Još sličnih tekstova)

Jer, svi svetski podaci pokazuju da je najveća smrtnost pacijenata upravo u tim Frezeniusovim dijaliznim centrima …

Da li će ovaj narod ikada uspeti da nešto prepozna na vreme?

Pre nego što bude kasno.

 

http://www.youtube.com/watch?v=kh3mUPNpNtw

 

DiaBloG – 2014

 

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa       Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Picture1b

Ko koga i kako pljačka u dijalizi?

Sedmi padež, KORUPTIV: kome i koliko?

Kada se pomenu korupcija i pljačka, javnost se obično zgražava i osuđuje takve pojave.

Uvreženo je mišljenje: korupcija i pljačka, to su drugi. Ja, ili mi, ne, taman posla.

Ili: moji, moja porodica, ne oni ne, oni nikada ne bi učinili takvo nešto ili učestvovali u tome. Taman posla, moj otac, majka, braća, sestre, ne mi nismo takvi. U lancu korupcije i pljačke učestvuju neki drugi ljudi. Pa, da vidimo, koji su to likovi?

Ipak, već na početku, jedna napomena: stvari nisu tako crno-bele, kakvim se nastoje predstaviti.

Govoriću vam iz svog iskustva i na osnovu ličnih saznanja. Zaposlen sam, nije bitno gde, i pacijent sam, nije bitno od čega. Za ovu priču, to zaista nije bitno.

Bitno je da sam promišljajući na temu, koju ste vi načeli u svom (karikaturalnom) postu: Zašto je HD materijal skup?, odlučio da i sam napišem svoje viđenje tog problema.

Činjenica je da su cene dijaliznog materijala uvećane za jedno 3-4 puta. Zašto?

Zato što jedan deo tog novca ide na podmićivanje političara i organa vlasti. Znači, prva grupa u lancu korupcije su političari. Bez njih nema ni registracije firme, zastupništva, predstavništva, „fabrike“, distributivnog centra, ili čega već. Osim svih mogućih dozvola, birokratskih peripetija, kontrola, inspekcija i agencija, najvažnije je imati „svog (jakog) čoveka“ ili svoju stranku, a najbolje je finansirati, tj. davati „dobrovoljne“ priloge i poziciji i opoziciji, da ne bi bilo problema pri promenama vlasti.

Drugi deo u lancu korupcije su oni koji primenjuju dotična medicinska sredstva ili lekove, a to su medicinari, tj. doktori. Jedan deo cene hd materijala se odvaja za njih. Doktori su oni koji naručuju, specificiraju neophodni im materijal i dijalizne setove, ili učestvuju u propisivanju uslova tendera, pa nije svejedno kojoj firmi i čijem materijalu će biti naklonjeniji ti uslovi. Medicinarima, doktorima (pa u manjem obimu i sestrama, čak) se lova odvaja pod izgovorom sponzorstava tj. finansiranja njihovih kongresa, stručnih skupova, udruženja, usavršavanja u zemlji i (naročito u) inostranstvu itd.itd.  Država, tj. klinike, bolnice i fakulteti, obično nemaju fondove za finasiranje ovakvih (uglavnom potrebnih) aktivnosti, pa se prećutno pušta da to rade farmaceutske firme i to opet državnim tj. našim novcem, koji se uzima kroz (nerealno uvećane) cene materijala i lekova. Kroz raznorazne studije ili klinička ispitivanja (koja uvek dokažu odličnu efikasnost) farmaceutskih proizvoda, velike svote novca se daju institucijama (klinikama, bolnicama, centrima), ali i osoblju, medicinarima koji regrutuju „dobrovoljce“. Svi ti troškovi ulaze u cenu gotovog leka ili dijaliznog proizvoda.

PODMAZIVANJE-KORUPCIJE

Treći deo novca iz cene materijala i dijaliznih setova ide „Udruženjima pacijenata“, a to su oni koji se kao bore za bolje uslove lečenja i ostvarivanje svojih prava, naročito ako se to poklapa sa interesima i potrošnjom materijala od firme koja ih sponzoriše. To su udruženja koja izdaju svoje „časopise“ (koji su prepunjeni reklamama određenih dijaliznih i farmaceutskih firmi), koja imaju svoje sajtove i fejsbuk grupe, a njihov uticaj na Fond ili na medije, nije za zanemariti kad treba pogurati neki od projekata, npr. projekat Privatne bolnice za hemodijalizu, projekat novih lekova za retke bolesti i slične. Za svoje „sledbenike“ predsednici tih udruženja povremeno organizuju takmičenje u pikadu, u stonom tenisu i slične „manifestacije“ koje im služe kao opravdanje da iskamče finansiranje i opstanak (i bukvalno) svojih udruženja. Kad jednom postanu predsednici udruženja pacijenata, više nijedan predsednik ne dozvoljava izbore, smenu, rotaciju, bilo kakvo sklanjanje sa (očigledno) korisne pozicije. Jedan je čak napisao i objavio svoju knjigu (kao pacijent i predsednik), bez ikakvih stručnih kvalifikacija za oblast o kojoj piše. I distribuira je po svim dijaliznim centrima. Ne treba ni pominjati ko je sve omogućio izdavanje te knjige.

Četvrti deo novca od cene hd materijala ide na finansiranje „elitnih“ stručnjaka. To su obično akademici, šefovi „referentnih“ ustanova, klinika, fakulteta i drugih domaćih i međunarodnih institucija, koji sede u Komisijama koje izrađuju „Pravilnike“, „Nacionalne“ ili „Evropske vodiče i smernice“, koji odlučuju i sastavljaju „Pozitivne liste“ za bilo šta. E, ti uzimaju i traže najviše, jer oni su elita i moraju im i primanja biti elitna. Pošto im se rad u tim Komisijama uglavnom slabo ili nikako ne plaća, od strane onog ko bi trebao da im plaća taj rad (a to je država), onda oni dobijaju (i ne odbijaju) ono što im daju zainteresovane firme. Zainteresovane da njihovi lekovi i materijali uđu na „Pozitivne liste“, u „Pravilnike“ „Vodiče“ itd. itd., jer bez tih odobrenja neće moći ni oni koji bi koristili te materijale da ih naručuju. Zato među „elitom“ vlada prava tuča ko će dospeti na rukovodeću (inače slabo plaćenu) funkciju i žrtvovati svoje slobodno vreme za dodatni rad na poboljšanju našeg zdravstvenog sistema.

Ostali (najveći) deo novca od cene hd materijala ostaje domaćoj firmi i njenim kooperantima. Njeni kooperanti su npr. turističke agencije preko kojih razvoze lekare i organizuju kongrese, to su prevoznici, marketinški stručnjaci, snabdevači svim i svačim, ali uvek uz samo jedan obavezan uslov: da se deo novca vrati onome ko ih plaća i snabdeva poslom. Kad vrate sve proizvođačke i manipulativne troškove, ostaje im itekako dovoljno, čak mnogo više nego u bilo kojoj grani trgovine ili proizvodnje. Zato je hd materijal kod nas, kao i u većini drugih zemalja: vrlo skup.

Koliko HD aparata se ukrade

Ono što sve nas treba da zabrinjava jeste činjenica da se tako uvećane cene lekova, dijaliznih aparata i potrošnog materijala plaćaju iz državne (RZZO) kase, koja se puni od (prisilno uzetog) dela zarade svih nas. Tako smo svi postali saučesnici u ovom lancu. Teret korupcije i pljačke se na kraju raspodeli na široke narodne mase, da bi se valjda lakše prihvatilo njegovo postojanje.

Iako to negde, u podsvesti svi znamo, niko neće ništa da učini da se to izmeni. Kada bi cene hd materijala bile realne (proizvođačke cene plus manipulativni troškovi), onda bi država morala sama da finansira usavršavanje lekara, delatnosti udruženja pacijenata i opremanje i proširivanje postojećih dijaliznih centara. A za tako nešto država očigledno, nije sposobna. A i ličilo bi suviše na socijalizam ili državno regulisanje privrede i usluga.

Ovako, sve vam je to u ceni hd materijala, i sve funkcioniše, jer je to tržište, kapitalizam.

Tržište sve reguliše. Ako su plate lekara male, on zato uzme ili dobija sa druge strane: od farmaceutskih firmi ili od pacijenata.

Tržište je vrlo brzo reagovalo, prepoznalo problem i rešilo ga.

Neće ni menadžeri niti farmaceuti, pa ni pacijenti, davati mito onome lekaru koji nije sposoban, koji nema rezultate ili položaj da nešto završi. Pokojni Brana Crnčević je jednom napisao (parafraziram po sećanju): „Svako od nas želi da njegovu jetru lekar pogleda malo bolje nego inače (druge jetre), jer zaboga ipak je to moja jetra. Ako Vi niste takvi, onda Vama svaka čast. Vi ste junak“- govorio je Brana Crnčević.

Povremene kampanje kojima se država kao obračunava sa mitom i korupcijom, su reklamne kampanje pojedinih političara ili stranaka. Organi gonjenja znaju sve krupnije zverke i sve prate, ali reaguje se samo kada se dobije mig odozgo, iz politike, iz vlasti. Najčešće je to pred izbore ili s vremena na vreme, da se podigne rejting pojedinih političara ili stranaka. Pri tome se u moru korupcije odaberu oni koji već nekome važnome smetaju ili su se nekome lično isprečili u njegovim interesima. Jer, problem se i ne može rešiti hapšenjem svih u lancu. Pa ko bi onda ostao i ko bi nas lečio?

Tako dobijemo aferu sa propisivanjem skupih lekova ili aferu sa onim čuvenim neurohirurgom koji je uzeo 300 evra nekom (podmetnutom) nesretniku.

Eto rezultata! To su ti, pojedinci, koji su korumpirani i podli pljačkaši.

I svi smo zaprepašćeni, konsternirani, uvredjeni i iznenadjeni (kao Šojić).

A svi smo znali (ako hoćemo da budemo iskreni) sve ovo i učestvovali smo u svemu ovome, stalno ili povremeno, manje ili više, aktivno ili pasivno, kako kad.

Ali, da bi mogli ujutro pogledati sebe u ogledalu, da bi mogli zadržati o sebi iole pozitivno mišljenje, ne želimo da pričamo, niti da mislimo na ovakav način.

Zbilja, kad smo već kod ove teme, zna li neko nekoga u RZZO komisijama koje odlučuju o razmeštanju pacijenata za hemodijalizu. Otac mi živi u centru Beograda, a dobio je raspored za HD u Lazarevcu, iako kažu da ima mesta i u „Dragiši Mišoviću“ i u privatnim bolnicama (koje daju HDF, svima).

Da, častiću, naravno.

A. P.

(stariji adolescent)

.     .     .

.     .     .     .     .     .



eh, da nam je ona sada tu



.     .     .

.

Picture1b

Napravilo pravilnik, opet

O Pravilniku i standardima materijala za dijalizu:

Ponovo izašao neki Pravilnik, kojim se propisuje ili uređuje oblast lečenja dijalizom (oktobar 2012).

Kome ili čemu je taj Pravilnik bio potreban, teško je reći.

Sudeći po reakcijama njime nisu zadovoljni ni lekari, ni pacijenti, ni provajderi (to su oni koji gledaju da se od svega ovajde), pa izgleda ni Fondovci, koji su organizovali donošenje tog Pravilnika (jer trpe svakodnevne kritike i primedbe na račun istog).

Da li je taj Pravilnik koristan kao neki stručni dokument, vodič, spisak smernica, preporuka lekaru praktičaru, ili takav neki sličan tekst? Da li je učinjen na osnovu nekih kliničkih studija, ispitivanja, da li se poziva na neka relevantna medicinska saznanja? Da li je Pravilnik učinjen da se nama pacijentima ili bolnicama olakša nabavka dijaliznog materijala? Ne, na sva ta pitanja je samo jedan odgovor: Ne.

Pa kome je onda, da ponovimo retoričko pitanje iz uvoda, potreban taj i takav Pravilnik?

Ovakav kakav je, verovatno ne treba nikome, ali pokušaćemo da razjasnimo šta su bili ciljevi donošenja ovog ili ovome sličnih pravilnika.

U Pravilniku je inače, izvesna Komisija propisivala koliko čega sleduje za dijalizu i koliko se kojih dijaliza ima vršiti u pojedinim bolnicama.

Kažu da je još Čerčil govorio da kad nešto ne želiš da rešiš, onda je najbolje formirati Komisiju.

Tako, umesto bilo kog pojedinca, kojeg bi verovatno bilo sramota potpisati neki takav dokument, kao autor istog se pojavljuje famozna Komisija, za koju se naglašava da je sastavljena od stručnjaka, ali se njen sastav ipak čuva od radoznale (bolesničke) javnosti.

Stručna Komisija se inače „nalupetala“ kojekakvim izrazima, kojima je premrežila svoj Pravilnik.

Tako se npr. u dijaliznu terminologiju, a preko ovog Pravilnika, uvode izrazi: „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom manje površine“, te „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom veće površine“, a „visokopropusna dijaliza“ ide bez dijalizatora bilo kakve površine, kao i „hemodijafiltracija“.

Bilo bi dobro da su autori naveli iz koje su to „stručne“ Knjige prepisali ove mudrosti, i ovakvu podelu? Nisu se međutim udostojili, pružiti zainteresovanima bilo kakva objašnjenja, a realno: nisu ni mogli. Jer, ovakve podele dijaliznih procedura nema nigde.

Šta je suština ove podele?

Radi se o ispunjavanju naloga da se poveća prodaja tzv. „low-flux“ dijalizatora. Pošto ne postoji nisko- ili visoko-propusna hemodijaliza, ali membrana kapilara dijalizatora može biti više ili manje propusna za vodu, onda su „stručnjaci“ verovatno hteli da „pravnički“ kažu: svi centri u ovoj državi ima da 50% svih hemodijaliza učine sa „low-flux“ dijalizatorima!

U međuvremenu je u javnost „procurelo“ da su u sastavu te „stručne“ Komisije rukovodioci nefroloških klinika i instituta iz svih većih kliničkih centara u ovoj državi, ali u kojoj su meri i koji, bili instrumentalizovani, zloupotrebljeni, prevareni, ili su se sami dali prevariti, teško je reći.

Na direktan ili okolišni način, cilj im je verovatno ovako postavljen: pokušati smanjiti troškove Fondu, ali nipošto ne smanjivati prihode firmi proizvođača dijaliznog materijala.

Da bi manje upućenim pacijentima bilo jasno o čemu se radi, treba prvo navesti nekoliko objašnjenja. Sa stručno-medicinskog aspekta, „low-flux“ dijalizatori su prevaziđeni tzv. „high-flux“ dijalizatorima, odnosno dijalizatorima čiji su kapilari od membrane koja je više propustljiva i za vodu i za supstance od „low-flux“ membrane.

Praktično, „low-flux“ dijalizatori su potrebni jedino kada se ne želi ostvariti kvalitetna hemodijaliza, a to su retke situacije: npr. kod akutnih bolesnika i kod početnika na hroničnom programu hemodijalize. (Njima jedino ne treba odmah kvalitetna dijaliza, nego prvo blaga, slaba dijaliza, dok se ne naviknu na tretman). U svim ostalim slučajevima, UVEK se može primeniti „high-flux“ dijalizator.

Kada je u pitanju cena, svaki iole upućeni stručnjak će vam reći da je sa proizvođačkog aspekta teže napraviti „low-flux“ dijalizator nego „high-flux“ dijalizator. Naime, pošto se radi primarno o istoj vrsti membrane, onda se primarno veće pore „high-flux“ membrane dodatnim procesom smanjuju (sužavaju), da bi se od te membrane dobila manje propusna („low-flux“) membrana.

Pa, zašto je onda cena „high-flux“ dijalizatora veća od cene „low-flux“ dijalizatora?

To je ključno pitanje. Odnosno, ključan je odgovor na to pitanje: Zato što je promet dijalizatora biznis i kao i u svakom biznisu, važi zakon ponude i potražnje.

Znači: ne spominjimo lečenje, humanizam, spašavanje života, itd. itd, u pitanju je gola zarada, profit i tu nema milosti.

Onog trenutka kad su menadžeri, ekonomisti, diafarmaceuti, bizmismeni, marketing-majstori i ostali lešinari primitivnog kapitalizma, shvatili da će lekari i pacijenti više da traže „high-flux“ dijalizatore, odmah su istima povećali cenu.

Pa ko voli, nek izvoli. Zdravlje, košta.

Ama, da su malo povećali cenu, nego je u pitanju čista pljačka.

Iako sve farmaceutsko-dijalizne firme, kriju taj podatak kao zmija noge, uporni istražitelji će saznati: proizvođačka cena jednog dijalizatora u Nemačkoj je 3-5 evra.

Po kojoj logici ti proizvodi kod nas koštaju 12 do 40 evra, to policija još nije otkrila, iako je bilo dovoljno upozorenja.

Zašto rukovodioci Fondova, Tendera i njihovih stručnih Komisija pristaju na takve cene, zašto ne otvore tržište i time u najmanju ruku prepolove sadašnje troškove, takođe nije poznato.

Kad čovek kupuje automobil, onda na tržištu ima sve moguće proizvođače, od indijskih, kineskih, koreanskih, do američkih, japanskih, nemačkih, švedskih i italijanskih firmi. Pri izboru kupac se tada odlučuje na osnovu performansi automobila, na osnovu potrošnje (!), cene servisiranja i održavanja, garancije, i cene rezervnih delova.

Kada su u pitanju aparati  i potrošni materijal za hemodijalizu, kod nas decenijama vlada monopol jedne i po firme, aparati su nabavljani po skupe pare, a potrošni materijal (koji mora biti po tipu mašine) po još većim cenama.

U tako postavljenom biznisu samo nebo je granica. Nebo i osećaj prekomernosti kod delilaca profita. A taj osećaj im je umro, odavno. Ništa medicina, lečenje, humanizam, jok bato: samo lova, i grabi što više možeš. Ko se u tome ne snađe i ne vidi svoj deo kolača, taj se smatra naivcem, budalom i glupanom. A ako zasmeta, postoje i druge metode: završiće u jarku. Suviše je mnogo para i interesa uključeno, da bi neki pojedinac sad to ugrozio.

Uglavnom, na tržištu aparata i potrošnog materijala za hemodijalizu u zemlji Srbiji nikada do sada nije opstala nijedna firma, pored postojećih monopolista, firmi „Frezenijus“ i „Gambro“.

Kola se na kraju slome na leđima nas pacijenata. Jer kad Fond odluči da kao „prištedi“, a „ponuđači“ ne daju da im se dira u cene, onda se završi nabavkama onog materijala koji je prevaziđen i neefikasan za lečenje, ali kod monopolista je „jeftiniji“. To što će zbog loše efikasnosti dijaliza ti bolesnici koštati državu mnogo više, to ovakve Komisije, nije interesovalo. To im nije bilo u opisu radnog zadatka.

Ako ima Boga, pravde ili zakona, članovi Komisije koja je sačinila takav Pravilnik, bez javne rasprave, (npr. u okviru nefrološke sekcije Srpskog lekarskog društva ili Udruženja nefrologa Srbije), moraju podneti ostavke.

Da li će, ne daj bože, oni sami, ili njihova deca, roditelji, ili drugi im najbliži, ići na „low-flux“ hemodijalizu, ako im, ne daj bože, ista bude neophodna. Garantovano: neće. Isti će potegnuti sve veze, upotrebiće sva svoja poznanstva i iskoristiće sve postojeće rupe u zakonima i pravilnicima, da sebi ili svojima obezbede hemodijafiltraciju, a ne „low-flux“ hemodijalizu.

A da je Fondu, Komisiji, ili vajnim stručnjacima, zaista bilo do uštede, ona se mogla postići vrlo jednostavno: razbijanjem monopola i otvaranjem tržišta.

U jednoj uređenoj državi, redosled postupaka bi bio ovakav:

Raspiše se tender za nabavku celokupne tehnike i potrošnog materijala za hemodijalizu, na veliko, na nivou države.

Izaberu se firme čiji aparati rade sve vrste hemodijaliznih procedura, aparati koji se najmanje kvare, koji imaju najbrži i najkvalitetniji servis, i čiji SAV potrošni materijal (igle, setovi, koncentrati, dijalizatori, dakle svaki sitni potrošni materijal iz Uputstva za rukovanje) najmanje košta.

Zatim bi se pametna država, odlučila za dva-tri proizvođača (da bi sprečila monopol) i dala im imena centara koje treba da opreme i snabdevaju svim neophodnim potrošnim materijalom, a lekari iz svakog centra će im specificirati koliko kojih veličina dijalizatora, igala, ili vrsta koncentrata im treba.

Ovako, radi se o neetičkim i neustavnim odredbama.

Ceo koncept pisanja standarda i normativa za HD je pogrešan, jer se bavi veštačkim rasklapanjem na sastavne delove jednog jedinstvenog tehničko-medicinskog paketa: materijal za hemodijalizu.

(naravno da je svaka usluga, pa i HD, skuplja kad se sabiraju i kupuju posebno delovi koji čine tu uslugu).

Naručioca usluge (u ovom slučaju Fond zdravstvenog osiguranja) treba da interesuje samo cena celog paketa usluge, a šta će unutra sve da bude, to odlučuju doktori, na osnovu preskripcije, odnosno na osnovu bolesnika koje imaju.

Takođe, izbor vrste tretmana (HD, HF ili HDF) na dijaliznom aparatu treba da bude stvar doktora, a ne ekonomskih pregovora, odnosno druge cene, jer su to marketinški trikovi. Mašina mora biti spremna da radi sve, a lekar će da vodi tretman i da menja procedure (ako treba i tokom istog tretmana), kako nađe za medicinski neophodno.

Kada su u pitanju dijalizatori, potpuno je dakle, veštačka, marketinška podela na različite cene prema npr. veličini ili propusnosti dijalizatora. Pošto je za svaki tretman neophodan jedan dijalizator, njegova cena mora biti jedinstvena, uprosečena, a da li će doktor propisivati manju ili veću površinu ili manju ili veću propusnost, to treba prepustiti njemu. Jer, u prodavnici cipela ista je cena za cipele br. 38 i za cipele broj 45, iako je nešto više materijala ipak potrošeno za broj 45.

Po kojoj to logici ovaj Pravilnik ozakonjuje stav da krupniji pacijenti nisu ravnopravni sa onima sitnije telesne građe ili mase.

Naime, kroz ceo dotični Pravilnik se provlači stav da krupniji moraju da plate više! Zašto bi pacijent koji ima 110 kg bio kažnjen, tj. njegovo lečenje treba da je skuplje nego lečenje pacijenta koji ima 60 kg – to nisu ni medicinski ni etički normativi. Zar se ugradnja proteza za kukove može propisivati nekim Pravilnikom tako da svaka ortopedska bolnica mora ugraditi 50% malih brojeva proteza, 30% srednjih i 20% velikih proteza. Šta ako su pacijenti te bolnice svi krupnijeg rasta?

Toliko je mnogo pogrešnog u ovom Pravilniku, da ga i ne vredi osporavati u pojedinostima. On ne valja, u celosti.

A da je crvena linija u radu Komisije bila zaštita jedne velike farmaceutske firme i njenih interesa, vidi se po tome što se cenama otvoreno i direktno favorizuju proizvodi te firme, jer nema nikakve logike da dijalizator druge (nefavorizovane) firme od 2,1 m2 bude jeftiniji za 1100 dinara od manjeg dijalizatora (1,8 m2) favorizovanog proizvođača.

Katastrofa.

Za ovu državu i za nas dijalizne pacijente bi bolje bilo da su nabavljeni zaista jeftini, ali „high-flux“ dijalizatori od 1,5 m2 površine, za hemodijafiltraciju, ali SVIMA, nego što su odvojene ili date (na „tenderima“) silne pare monopolistima, a za neefikasne dijalizatore i procedure, raspodeljene u nekakve nazovi kvote.

Od svih pokvarenjaka koji žive na tuđoj muci, najgori su bez sumnje, oni koji žive na mukama bolesnog čoveka. Da li je moguće da će javnost dopustiti državnim organima da omogućavaju enormne profite dijaliznim kompanijama, pa i po cenu upropaštavanja pacijenata?

                                                                                                                                                                                                                            S. Ž.

.

Picture1b