Tag Archive | putovanja

Ko je nefrolog koji uzima najviše para od farmaceutske industrije?

Ko je nefrolog koji dobija najviše para od farmaceutskih firmi?

Poštovani čitaoci,

uz vidljivu jezičku dilemu, da li naši nefrolozi dobijaju ili uzimaju pare od farmaceutske industrije, drugo nam ništa ne izgleda sporno …

Uzimaju ili dobijaju, sigurno.

Ko, kako i koliko, to se ne zna.

To svi kriju kao zmija noge.

Kakve su zakonske posledice takvih radnji, o tome ne bismo ovom prilikom.

Kakve su posledice za nas pacijente, od tih prilično koruptivnih radnji, o tome bismo da pričamo.

Da li onaj ko nas leči treba da bude toliko povezan sa farmaceutskom industrijom?

Da ga oni redovno plaćaju za svaki propisani njihov lek ili za svaki doprinos njihovom profitu?

Da li će onda takav doktor da vodi računa o najboljem lečenju pacijenta ili o tome kako on najbolje da zaradi?

Pošto nam se nameću Veber, Luter, Mirandola, protestantska etika, profiterski i pljačkaški zapadni kapitalizam, nemamo nikakve sumnje kakav će biti i izbor naših lekara.

I oni će se naravno opredeliti za sopstveni „uspeh“,  za:  bogaćenje!

Zar to nije tako ljudski?

Zar vi ne biste da ste na njihovom mestu?

(Da sad ostavimo ta moralna pitanja po strani 🙂 ).

Da li su baš svi takvi?

Da li ćemo možda da se ogrešimo o nekolicinu poštenih i nekorumpiranih, istrajavajući na ovoj temi i gurajući ih sve (nenamerno) u isti koš?

Možda.

A da li su oni sami (medicinari) učinili nešto da odvoje žito od kukolja? Da li su oni sami napravili neke kriterijume, kontrolna tela, asocijacije, onih koji su dokazano ispravni?

Koliko mi znamo: nisu.

E, upravo zbog toga, mi ćemo da udarimo po svima, a Bog će već poznati svoje (bezgrešne).

Dakle, poštovani čitaoci, za današnju temu smo izabrali davanje para lekarima (nefrolozima) od strane farmaceutske industrije.

Možda je tome doprineo nedavni evropski Kongres nefrologa u Beču, možda i ovaj srpski Kongres u Beogradu, koji će se održati u novembru ove godine, a možda i naš svakodnevni uvid u stvarnost i dokaze da veze između lekara i farmaceutske industrije cvetaju.

Šta država čini da bi pravno regulisala ovo stanje: ništa!

Pitanje je i da li ima snage i volje da se učini išta.

Povremeno se uhapsi neki nesretni medicinar radi koverte od 200 evra koju je primio od nekog (poturenog) policijskog pacijenta, ali i to se dešava tek kada zatreba unapređenje ili medijska promocija nekome inspektoru.

Redovne kontrole ili sprečavanja – nema. Pravna ili zakonska regulativa u ovoj oblasti je očajna.

Farmaceutska industrija je toliko moćna da kontroliše ne samo pojedina ministarstva, pojedine vlade, nego i pojedine međunarodne institucije i tela koja se bave „zaštitom stanovništva“. (Kao što reče Laki Topalović: Smrt je najsigurniji biznis).

Bubrežni bolesnici su idealna prilika za većinu farmako-medicinskih profitera.

Stvorena je fama da su to najteži bolesnici koji mogu postojati u ljudskom rodu, da je kod njih smrt normalna pojava (smrtni „ishod“), pa da samim tim nijedna firma, nijedna ustanova, nijedan lekar, nemaju razloga osećati se krivim ako se takvo šta i desi.

Iz istog razloga, „pošto se radi o teškim bolesnicima“ na njima se može isprobati svaka moguća terapija, jer realno: šta imaju da izgube – ništa.

Dalje, ta terapija obavezno mora da bude skupa. Jer, zaboga, to su teški bolesnici, kompleksni, pa i terapija mora da bude složena, tj. skupa.

E, zato jedan dijalizni tretman u Srbiji ili u Republici Srpskoj košta 110 evra, iako se sav potrošni materijal za taj tretman može na (nenameštenim) tenderima kupiti za 20 evra.

Kuda ide onih preostalih 90 evra, to je misterija.

Ispravnije bi bilo reći:  Kome ide preostalih 90 evra, je misterija.

Znamo da zvanične plate sestara, tehničara i nefrologa nisu velike. Štaviše, za znanje i odgovornost koja se od njih traži, verujemo i da su vrlo male.

Sistem je tako napravljen, da ih Država gura u korupciju.

Čak i oni malobrojni, koji nisu korumpirani, koji ne traže niti uzimaju pare, bivaju ismevani kao nesposobni, „ne znaju da se snađu“, „pregazilo ih vreme“, neaktivni su, „zastarelih shvatanja“, još „pate za socijalizmom i samoupravljanjem“, itd, itd.

Tako se sada uspostavljaju novi kriterijumi morala i podobnosti, a da bi se umirila savest (ako je išta preostalo od tog pojma) i da bi se opravdao grabež.

Jer, nije problem pogledati imovinsku kartu ili imovno stanje svih direktora vodećih nefroloških institucija u državi.

Da li među njima ima siromašnih, skromnih, građana srednjeg sloja?

Nema, naravno.

Nije nikakav problem proveriti im pasoše i poreske prijave: gde su i o čijem trošku putovali, koliko su i na koji način zaradili?

A to je samo onaj vidljivi vrh ledenog brega, koji je prijavljen, koji je MORAO biti prijavljen.

A gde je onaj drugi, NAJVEĆI deo, koji je ostao nevidljiv, neprijavljen?

Da li to iko u našim državama kontroliše, prati, sankcioniše?

Niko.

Državni policijski i inspekcijski organi su osmislili svašta, i zaštićene svedoke i ubačene agente, i prislušne uređaje i obeležene novčanice, ali raskrinkavanje veze između farmaceutske mafije i lekara im nikako ne polazi za rukom.

A sve im se dešava ispred njihovih očiju.

Niko više i ne piše o tome.

Mafija kontroliše i medije i udruženja pacijenata (proverite samo ko su sponzori „Udruženja pacijenata“ i njihovih „aktivnosti“ pa će vam sve biti jasno: zašto je dijaliza skupa, a očajnog kvaliteta, i zašto niko ništa ne menja).

Mi smo jedan od retkih sajtova (medija) koji neće da napusti ovu tematiku.

Jer znamo koliko je ovo bitno za ozdravljenje pacijenata.

Za ozdravljenje pacijenata prvo se moraju uspostaviti zdravi odnosi u samom zdravstvu.

Tamo sada, nažalost, caruju korupcija i kriminal.

U svetu nije ništa bolje.

Taj zapadni model se raširio kao kancer po celom svetu.

Ipak, za razliku od nas, tamo mediji nisu potpuno ućutkani.

Tako dođosmo konačno i do povoda za ovoliki uvod.

Postoje jedne novine, samo jedne novine na svetu, koje su odlučile da pišu istinu o dijalizi!

Istraživačko novinarstvo, u iskonskom smislu reči, moralo je dati prave rezultate. Tekstovi koji su objavljeni u tom časopisu razbucali su slatkorečive propagande Freseniusa i drugih najvećih profiterskih multinacionalnih dijaliznih korporacija na kugli zemaljskoj.

Iz tih tekstova provejava samo užas, smrt, nebriga i nemar prema pacijentima koji su im povereni, a neumoljiva pohlepa i trka za profitom, po svaku cenu.

Za one koji se još nisu dosetili o kojem časopisu se radi, sada ćemo navesti i njegovo ime.

Radi se o američkim novinama: ProPublica. To su njujorške neprofitne novine sastavljene od timova za istraživačko novinarstvo sa visokim moralnim vrednosnim kriterijumima. Do sada su dobili već nekoliko Pulitzerovih nagrada za svoja istraživanja.

Ovde ćemo vam postaviti linkove za njihove ranije tekstove o stanju u dijalizi (iz 2010-12. godine).

https://www.propublica.org/article/in-dialysis-life-saving-care-at-great-risk-and-cost

https://www.propublica.org/article/new-study-shows-higher-mortality-risk-at-in-for-profit-dialysis-chains

https://www.propublica.org/article/when-needles-dislodge-dialysis-can-turn-deadly

https://www.propublica.org/article/federal-grand-jury-probes-major-dialysis-provider

https://www.propublica.org/article/editors-note-how-we-got-the-governments-secret-dialysis-data

https://www.propublica.org/article/dialysis-the-story-so-far

Ali, mi ćemo se sada posvetiti temi koju su novinari ovog časopisa obradili ove godine: koliko koji lekar uzima (ili dobija) od farmaceutskih firmi.

Naših takvih novina, ili takvih podataka nema, naravno, pa smo morali da vam prezentujemo ono što smo jedino i našli.

Svi znamo da se i dan-danas ova pojava (plaćanje lekara od strane farmaceutske industrije) negira.

Svi tvrde da su to samo priče, bez jasnih dokaza. Mit.

E, takvi će sada biti iznenađeni (i uvredjeni, što reče Šojić).

Jer, sada je dato sve!

Sve cifre, konkretno!

Sva imena konkretno!

Na Zapadu važi jedno pravilo: samo pratite trag novca i sve će vam biti jasno!

Svi datumi, kad je ko uzeo, koliko je uzeo, i zašto je to dobio.

Listali smo sa uživanjem ogromnu listu, ogroman dokazni materijal ovog izvanrednog časopisa.

Dolari za doktore“, takav je bio naslov ove istrage.

Tražili smo oblast: nefrologija.

Nas interesuju samo nefrološki i dijalizni bolesnici.

I nećete verovati?!?

Ili, hoćete.

Nefrolog i jeste specifičan!

Najčešće je uzimao!

I još nešto nećete verovati?!?

Ili, hoćete.

To je naše gore list.

I nije On,  nego: Ona!

Žensko.

Nefrološkinja koja je najviše para uzela ili dobila

od farmaceutskih kompanija,

je:

Ana Stanković!

Nikad čuo, reći će većina od vas čitalaca.

Ni mi, da budemo iskreni, nikad za dotičnu nismo čuli.

Ali, eto, tako se potrefilo.

ProPublica je baš nju apostrofirala kao nefrologa koji u USA najviše uzima ili dobija novca od farmaceutskih firmi.

Novinari ProPublica su analizom ustanovili da doktori koji primaju pare ili poklone od farmaceutskih firmi mnogo više propisuju lekova od tih firmi nego oni koji ne primaju ili primaju manje od istih firmi. Dakle, dokazan je direktni robno-novčani odnos.

Evo i detalja objavljenih članaka.

   ProPublica-printscreen01       ProPublica-printscreen0a

ProPublica-printscreen00aProPublica-printscreen01cProPublica-printscreen01aProPublica-printscreen02aProPublica-printscreen03aProPublica-printscreen04aProPublica-printscreen05aProPublica-printscreen06aProPublica-printscreen07aProPublica-printscreen08aProPublica-printscreen09aProPublica-printscreen10aProPublica-printscreen11aProPublica-printscreen12aI tako dalje, i tako dalje …

Ana Stanković je dakle dobila skoro 820 000 dolara iz 1719 donacija od avgusta 2013. do decembra 2014. godine. Pare je dobijala od 30 farmaceutskih kompanija, što ukazuje na podatak da nije imala svoje favorite, nego je svima davala šansu „za saradnju“.

Najviše para je potrošila na klopu, zatim na putovanja i smeštaj, a najmanje za edukaciju (nažalost).

Pri tome, moramo biti pošteni i reći: nefrolozi uopšte nisu najgori, po tom pitanju, štaviše, oni su još i skromni.

Najviše para uzimaju oftalmolozi, porodični lekari, zatim pedijatri, kardiolozi i ortopedi, pa neurolozi.

Eto, to bi bilo sve što smo uspeli da pronađemo na ovu temu.

I da se razumemo, nemamo mi ništa protiv Dr Ane.

Nekima od nas možda i imponuje što se „naša Ana“ tako dobro snašla vani, u inostranstvu.

Nešto drugo nas više brine.

Kad je ona, za nas praktično anonimna, toliko uzimala ili dobijala, ostaje nam samo da se pitamo ili da nagađamo, koliko dobijaju ovi naši ovde, poznati i „ugledni“ nefrolozi.

Tu već moramo da stanemo.

Boli glava.

.

.

DiaBloG – 2016

.

.

za one koji žele da vide originalne tekstove na engleskom:

https://www.propublica.org/article/doctors-who-take-company-cash-tend-to-prescribe-more-brand-name-drugs

https://www.propublica.org/series/dollars-for-docs

Advertisements

Klupko se odmotava: Eminentni srpski nefrolozi – u policiji!

U toku je opsežna akcija policije i tužilaštva na istrazi nezakonitosti u snabdevanju dijaliznim materijalom.

Poštovani čitaoci,

Ono o čemu smo više puta govorili, i na šta smo više puta upozoravali, izgleda da je konačno počelo da dobija i svoj pravni epilog. DiaBloG iz pouzdanih izvora saznaje da su svi najpoznatiji srpski nefrolozi, direktori, profesori, načelnici velikih klinika, instituta i dijaliznih centara, oni koji su učestvovali u radu stručnih i sličnih tenderskih komisija, oni koji su na bilo koji način povezani sa višedecenijskim monopolom jedne firme na našem dijaliznom tržištu, konačno stali pred lice nadležnih istražnih organa ove države, a radi davanja izjave i pod pretnjom privođenja, ukoliko se ne odazovu tom pozivu. Dobro upućeni kažu, da su naši „uvaženi“ i „ugledni“ lekari, bili šokirani takvim razvojem događaja, jer zaboga oni su samo doktori koji vode računa o lečenju pacijenata i ništa se ne razumeju u te pravničke i ekonomske zavrzlame.

Pravnici RZZO protiv FMCahttps://dijaliza.wordpress.com/2014/08/06/

Ipak, državni organi su (konačno) otvorili i ovu istragu i ostaje nam da se nadamo da će je savesno i do kraja sprovesti. Po zakonu.

Zahtev za istragu su, kako saznajemo, podnele u Tužilaštvu, firme koje su godinama bezočno potkradane ili eliminisane iz svake raspodele dijaliznog kolača u ovoj državi. Njima je definitivno prekipelo i spremni su, ne žaleći pare na sudske troškove i advokate, da se teraju „do Štrasbura“, odnosno do međunarodne arbitraže i zaštite svojih prava. Normalan čovek ne može da nema razumevanja za njihov takav postupak i nema šta da prigovori takvoj inicijativi. Verovatno su i ambasadori zemalja čije su firme oštećene u toj raspodeli dijaliznog kolača, intervenisali na najvišem („državnom“) nivou – i tako je stvar krenula.

Ne radujemo se tuđoj (ovaj put lekarskoj) nevolji, ali više puta smo na ovom sajtu upozoravali: ko sa (dijaliznim) đavolom tikve sadi, o glavu će mu se olupati. Šta je privlačilo naše „eminentne“ nefrologe, da i pored glasa razuma, ulaze u takve avanture, više nama nije ni bitno. Bitno je, nadamo se, da će sada ostali konačno shvatiti svu istinitost one izreke: „neke ljude možeš lagati sve vreme, sve ljude možeš lagati neko vreme, ali ne možeš sve ljude lagati sve vreme“. Da li su to naši lekari shvatili?

Ne, nisu. Nema šanse. Privlačnost tendera, moći i uticaja, na njih deluje kao sijalična svetlost na insekte.

Kako znamo?

Pa, lepo. Čim je prva garnitura „eminentnih“ srpskih nefrologa osetila moć države i brže bolje se povukla iz svih stručnih komisija i tenderskih sastanaka, oni njihovi potčinjeni, koji su do tada bili skrajnuti iz tih odlučivanja, jedva su dočekali da sednu na njihova mesta.  Ha, ha 🙂

Tako su tenderske i slične „stručne“ komisije odmah popunjene, bez dana zastoja u nastavljanju stare prakse. Doduše, svi se slažu da je to sada Treća liga nefrologa, ali Bože moj, prvenstvo ide dalje, takmičenje ide dalje, show must go on.

Motivacioni govorFresenius je takođe povukao neke poteze, bar da više ne bode oči kao nekada, da više ne čačka mečku. Tako srpski Fresenius ove godine nije vodio lekare na njihov (nefrološki) kongres u London. Kao da će ta odluka izbrisati ranije višedecenijsko vodanje. Bosanski (ili RS) Fresenius ni ove godine nije prekidao tu praksu. Oni ne zarezuju nikoga. Iz svakog centra najmanje po jednog povedeše na Kongres, o svom, ili o našem trošku, shvatite to kako hoćete. O bahatosti i samouverenosti u sopstvenu snagu ovog FMC ogranka, već smo više puta pisali na ovom sajtu, tako da sada nećemo ni trošiti reči na te pojave.

No, da se vratimo na dijalizne istražne radnje u državi Srbiji.

Ne možemo, ovom prilikom, a da se ne zapitamo, da li su zaista iskrene namere države da zavede red u oblasti snabdevanja dijaliznim materijalom? Malo je previše licemerja u celoj ovoj akciji.

Jer, ako je država zaista odlučila da zavede red u ovoj oblasti, onda joj je naravno, najlakše bilo udariti po najslabijoj karici. Ako se izuzmu pacijenti (koji su srećom, ili nesrećom) bili izuzeti iz ove priče, sledeća najslabija karika u dijaliznom lancu su, naravno: lekari. A lekari ipak nisu organizatori, oni u krajnjem ishodu mogu biti samo (svesni ili nesvesni) saradnici u izvršavanju krivičnih radnji.

Što se tiče pravnika, ekonomista, direktora i drugih profesionalnih „ugovarača“, stvar je jasna: sve one koji ne znaju svoj posao ili su počinili krivično delo – nemilosrdno „procesuirati“. Ali, ni oni nisu nalogodavci. Cilj je pronaći „naručioca“ krivičnog dela. Ko su „inspiratori“ i kakva je „politička pozadina dijaliznog naručivanja“?

Stvar je postala sumnjiva jer se i jedan dokazano provladin tabloidni list uključio u suđenje i pre istrage, po kod nas već viđenom scenariju. Na ljude se prvo puste medijski hajkači, stvori se atmosfera linča, a onda istraga više nije ni bitna, jer ni ona neće moći drugačije. Tako je i Kurformer, navodno žaleći dijalizne pacijente i državne pare, u stvari poterao kampanju protiv jednog čoveka (link). Pošto je čovek već bivši, nadležni su to odobrili, jer su ga oni i uklonili. Ali, u jednoj stvari su se zeznuli. Poterali su lisicu, a isterali vuka. Ceo čopor vukova. Poterali su Momu, a isterali Raleta, Vilhelma i … ko zna koga još (Šuleta više i ne računamo). I onda je sve stalo. Neko je dao nalog da se medijska akcija zaustavi. Hajka je opozvana, psi su vraćeni u kućice. Već posle drugog nastavka, kada je izbila u prvi plan priča o Bisfenolu A, i o tome čiji su dijalizatori najštetniji, cela priča je ostavljena bez ijednog daljeg nastavka (link). Na internetu su svi komentari zaustavljeni ili debelo profiltrirani. Medijima su ponovo zapušena usta.

Zato pozivamo one druge državne organe, organe sile i pravde, da udare odmah tamo gde je i epicentar svih dijaliznih kriminalnih aktivnosti: u politiku, u političare, bivše i sadašnje. Bez njihove saglasnosti, prećutne ili otvorene, nikada nijednoj monopolističkoj firmi ne bi bilo dopušteno da se ponaša, onako kako se ova „naša“, dijalizna, ponašala svih prethodnih decenija. Nefrolozi su tu (na saslušanjima) s pravom negodovali, jer oni su zaista „male bebe“ u tom kriminalnom uzgajalištu. Za mali deo kolača ili čak samo obećanja o kolačima, oni su rizikovali ili žrtvovali svoje titule, pozicije i „ugled“, zavedeni javnim (preko medija) prikazima druženja naših vodećih političara sa predstavnicima te monopolističke firme, višestrukim otvaranjem njenih „pogona“, pohvalama i obećanjima da će se njima omogućiti svi uslovi za nesmetano poslovanje (link), jer takvih, nama stranih investitora, ova zemlja još nije videla, itd, itd.

E, ali za tu vrstu privođenja,

nije se, da izvinete, stvorio „ambijent“.

Pa, dobro, sačekaćemo i takvo, ambijentalno uređenje.

Do tada, krv će ići u dijalizatore, za koje sada imamo sva potrebna obaveštenja da njihova upotreba može dovesti do brojnih neželjenih reakcija, koje uključuju i smrt pacijenta.

Stvar je u tome da smo sada obavešteni (link) i da ne možemo reći da nismo bili upoznati.

To, trenutno, nije predmet istrage.

Čekaćemo ambijent.

.

.

DiaBloG – 2015

.

.

.     .     .     .     .      .

Kurir od 23.05.2015e.     .     .     .     .      .

Priznanje-citajte kako je napisano.     .     .     .     .      .

Kako je to lepo.     .     .     .     .      .

lepo za slikanje.     .     .     .     .      .

Kad-tad.     .     .     .     .      .

Ishodi.     .     .     .     .      .

motivacioni govor1.     .     .     .     .      .

https://www.youtube.com/watch?v=n3mUdc8Yc4E

.     .     .     .     .     .



Otkrivamo: ko su novinari, mediji, doktori i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?

Pljačkaška privatizacija i divlji kapitalizam ne puštaju iz čeljusti Fond zdravstvenog osiguranja Srbije – evo kako im funkcionišu Grupe za pritisak na javnost:

Poštovani čitaoci,

već ste iz dosadašnjih naših tekstova mogli dosta saznati o otvorenim vezama nekih novinara, medija, funkcionera i bolesnika sa najvećom privatnom dijaliznom kompanijom kod nas. Oni su neumorni. Ne prezaju ni od čega. Misle da će 1000 puta ponovljena laž pobediti istinu i da će uzeti još para iz srpske države i iz srpskog zdravstva.

Više se i ne kriju. Računaju da ih niko i ne prati. Praktično iste priče u istim medijima ciklično ponavljaju samo da bi navukli još koji dinar njihovoj „velikoj“, „najvećoj“ dijaliznoj firmi. Evo, pogledajte i sami. Ista novinarka (B.Radivojević), u istim novinama, pušta kompletno od Freseniusa napisan tekst, na istu temu i sa istim likovima. Samo se datumi razlikuju. Jedan je iz prošle, a jedan iz ove godine.

Molimo sve čitaoce (i sve nadležne državne organe koji bi trebalo da reaguju po službenoj dužnosti) da odmah sebi snime ove sajtove i sadržaje, jer pretpostavljamo da će ih farmakomafija obrisati i ukloniti čim vide da su ismejani i provaljeni.

Dakle, uverite se i sami:

B.Radivojević u Novostima 2013. godine    i    ista B.Radivojević sa istom temom i 2014:

To mogu samo Novosti.

Ko je novinarka B.Radivojević i kakve su njene veze sa Freseniusom?

Kakve su veze Freseniusa sa bolesnicima koji uvek brane njegove interese?

To neko od državnih organa treba da proveri.

Ko je pomenutim predstavnicima udruženja pacijenata dao mandat da zastupaju interese Freseniusa? Kada su oni i kako izabrani na te funkcije? Kada su imali izbore, da li su regularno izabrani i da li su ikada regularno predali funkciju nekome drugome na isteku svog mandata? Da li je moguće da su svi postali doživotni predsednici „svog sopstvenog“ udruženja? Da li je moguće da to svoje udruženje koriste za pribavljanje lične koristi? Da li je moguće da su ušli u biznis sa Freseniusom kao „grupa za pritisak na javnost“? Da li je moguće da niko od tih „Predsednika“ udruženja ne komunicira sa drugim „Predsednicima“ sličnih udruženja i da jedni o drugima govore sve najgore? Da li su predsednici u pravu samo kad govore jedni o drugima? Kako je moguće da se direktor Freseniusa o pacijentima iz udruženja pacijenata izražava kao o psima – kaže da će ih napujdati na Fond zdravstva Srbije samo da ostvari svoje interese?

AD napujdava udruzenje bolesnika

Kakav je to čovek, pacijent, kome se njegov poslodavac obraća kao psu, a ovaj mu i dalje bespogovorno izvršava naređenja? Kako i čime je stvorena takva pokornost tih bolesnika?

Sve isto ili slično se ponavlja već godinama:

Linkovi:

1) Sa kućne HD protestvuju za pacijente na dijalizi kod privatnika, ko i zašto? 28.04.2012.

2) Ko sa svoje kućne dijalize organizuje protest za dijaliznog privatnika, 19.04.2012.

3) Opet 2013. godine ista priča, oni sa kućne HD se zalažu za povećanje posla u privatnim HD bolnicama, 12.04.2013. )

4) I ove 2014. godine ista priča, opet plaćena kampanja u Novostima, da se popune kapaciteti privatnika, a po višim cenama, kućni Predsednici Pacijenata neumorni 14.07.2014. (klikni ovde).

U svakom slučaju javnost mora da zna koje se laži, neistine i poluistine, iznose u tim intervjuima. Ovde ćemo vam navesti samo najčešće njihove „nedorečenosti“:

  • Cena hemodijalize je u privatnim dijaliznim centrima dvostruko veća od cene u državnim dijaliznim centrima.
  • Privatnik Fresenius i njegova „Grupa za pritisak na javnost“ se kao žale što dijalizni pacijenti putuju pored njihove bolnice na Buvljaku u bolnicu u Lazarevac. Ali, ne kažu da su bolnice privatnika smeštene u adaptiranim garažama stambenih zgrada ili u skladišnim prostorijama na Buvljaku. A gospodo, Lazarevac je BOLNICA. Prava bolnica, a ne soba sa poredanim dijaliznim mašinama. Novinarka B.Radivojević se nije setila da o istoj temi porazgovara i sa direktorom Bolnice u Lazarevcu ili sa direktorom Fonda zdravstva, da se čuje i druga strana. Bar toliko. Ili da se iznad njenih tekstova stavi natpis: PLAĆEN REKLAMNI PROSTOR.
  • Novinarka B.Radivojević sakri od javnosti da su svi Freseniusovi bukači, koje ona „intervjuiše“, zapravo pacijenti na kućnim hemodijafiltracijama. Sami imaju SVOJU sobu i SVOJ aparat za hemodijalizu. Oni sa pacijentima u državnim centrima nemaju nikakve veze. Oni nigde NE PUTUJU na dijalizu. Oni ne dele sudbinu pacijenata iz dijaliznih centara. Oni su sebi obezbedili sve. Sve im se plaća od strane Fonda i sve za dijalizu im se dostavlja kući, na noge. Taj isti, zabrinuti Predsednik, je lično potpisao saglasnost sa najcrnjom i najrestriktivnijom verzijom Pravilnika, verzijom koja je pacijente u državnim centrima zavila u crno. Imate taj dokument u RZZO Beograd, ako treba kopiraćemo ga i objaviti javno.
  • Privatnik Fresenius u startu ustvrdi da je proširenje ili izgradnja novih dijaliznih kapaciteta u kliničkim centrima u Beogradu skupo i da Fond nema para za to. Nego treba pacijente da šalje privatniku Freseniusu, po duplo većoj ceni, za to ima para?! Ne rekoše javnosti da je izgradnja ili proširenje skupo samo kad se naručuje kod njih. Ne rekoše da u podrumima srpskih dijaliznih centara još stoje neraspakovani dijalizni aparati donirani od strane italijanske vlade, ali Freseniusovi „sponzorisani“ načelnici tih centara ne dozvoljavaju da se ti aparati puste u rad (uvek izmisle da im još nešto fali). Da li će se ikada saznati zašto je toliko dugo „renoviran“ dijalizni centar Dr Dragiša Mišović? Ko je to sprečavao i kojim kriminalnim radnjama? A pogotovo je pitanje da li će se ikada saznati i prava istina zašto je taj dijalizni centar uopšte zatvaran? Nemojte samo reći da jedino u tom dijaliznom centru od njih 60 u Srbiji voda nije valjala? A onda se pojaviše „dijalizni privatnici“ da pomognu, da priskoče u pomoć, ali po duplo većoj ceni? Imamo međutim, dokument u kome Freseniusovci priznaju da je njihovo adaptirano novobeogradsko skladište zvano bolnica izgrađeno na mnogo lošijoj vodi (kao i ono u Novom Sadu), ali to se krije od javnosti.
  • Privatnik Fresenius u Novostima izjavi da su njihove cene manje od cena u regionu, ali ne reče: manje od NJIHOVIH, Freseniusovih, cena u regionu. Jer, istina je da u regionu, u Mađarskoj ili u Makedoniji, ukupna cena hemodijalize je do 65 evra, sa SVIM troškovima. Oni pominju Bosnu, odnosno Republiku Srpsku, gde postoji samo Fresenius koji kriminalnim ugovorima i naplatama direktno pljačka Fond zdravstva Republike Srpske (Link5,Link6). Ne rekoše da privatnik Fresenius nema svojih centara u Federaciji BiH, niti u Hrvatskoj. Razmislite zašto?
  • Privatnik Fresenius je naveo „popust“ koji će on da učini Fondu zdravstva: dijaliziraće sve pacijente HDF-om, a po istoj ceni kao i za HD. Pri tome ne kaže Fresenius da su upravo oni ti koji u državnim centrima za HDF crevo traže 1600 dinara više (a realna mu je cena 3 evra), pa je Fond ograničio procenat HDF na samo 20%. Javnost ne zna da stručnjaci koji su doneli taj Pravilnik godinama dobijaju finansijske nadoknade od Freseniusa (postoje svi mogući finansijski, poreski, pasoški i slični dokazi, čak i fotografije).
  • ne mogu da rade jer nisu frezenijusovi
  • Javnost ne zna da je nedostatak mesta u državnim dijaliznim centrima namerno napravljen od strane tih istih „stručnjaka“ i da je Pravilnik sa smanjenjem broja HDF-a namerno donet da bi se pacijenti podbunjivali da traže prelazak u privatne dijalizne centre. Kako oni kažu: napujdavali. Isti načelnici ne dozvoliše i opstruiraše puštanje u rad doniranih 350 dijaliznih aparata! Samo zato što nisu Frezenijusovi! (To se zove lojalnost Sponzoru, ili: dijalizna korupcija). Pronađite i pročitajte intervjue koje je bivši ministar zdravlja Zoran Stanković dao o tome. Prvo što je uradio doveo je policijskog inspektora u ministarstvo zdravlja, da odatle krene sa hapšenjima. Nažalost, skloniše ih ubrzo. I inspektora i ministra. Razmislite zašto?
  • skoro svi načelnici dijalize i drugi doktori, koji su naručivali ili trošili Fresenius materijal, su vođeni na putovanja o trošku Freseniusa, dobijali dnevnice i poklone: ručne satove, fotoaparate (Canon), televizore (Panasonic), Sony play-station (konzole) ili lap-topove (Toshiba). Kakvi su to državni organi koji među 400 svedoka ne mogu naći ni jednog jedinog koji bi (kao zaštićeni svedok) potvrdio da je na toj i toj zabavi, dakle JAVNO, oko 400 doktora odjednom dobilo od Freseniusa lap-top kao poklon. Zamislite tu podelu plena. (I koliki je ukupni plen). Primer dijaliznog sponzorisanjaPa doktori se javno po bolnicama hvalili kakvog moćnog Sponzora imaju! Sami su svima okolo pokazivali najnoviji primerak lap-topa Toshiba Satellite ili Canon fotoaparate. Da li novinari ili istražni organi žele fotografije i gotove primerke, kao dokaz? Ako treba, obezbedićemo im i to. Ali javnost mora da zna.
  • Freseniusovci rado navode podatak kako su oni najveća dijalizna firma na svetu koja ima 3000 dijaliznih centara i u njima dijalizira 300 000 pacijenata. Ono što nikada pri tome ne kažu jeste da je u tim njihovim dijaliznim centrima veća smrtnost nego u državnim i neprofitnim dijaliznim centrima (videti: ). Ne kažu da su oni u Srbiji monopolisti 50 godina i da su štiteći taj monopol postali glavni krivci za to što je dijaliza u Srbiji ovakva kakva jeste.
  • u tekstu B.Radivojević se direktno proziva i sadašnji ministar zdravlja i podseća ga se da je nešto obećao Freseniusu. Kakve li su to samo šifrovane poruke preko sredstava javnog informisanja? Da li je sve to u vezi sa pričama Hrvatčevićevog brkatog potrčka koji se javno hvali nefrolozima Srbije da će novi ministar zdravlja biti na njihovoj strani, jer su njih dvojica prijatelji, radili su zajedno u Kliničkom centru Srbije?
  • Javnosti se ne kaže da se Freseniusu pojavila konkurencija samo za dijalizatore, i to tek pre godinu dana. Umesto Freseniusovih dijalizatora koje je država plaćala 40 evra, sada oni sami nude te iste dijalizatore po 70% manjoj ceni. Ali ni za jedan drugi važniji dijalizni materijal nemaju konkurenciju, pa su tako opet na krvnim linijama, koncentratima, ultrafilterima, servisiranjima i sličnim stavkama zaradili milione evra i odrali zdravstvo Srbije, jer je 90% dijaliznih aparata u Srbiji i dalje marke Fresenius. Takvi su monopolisti bili svih 50 prethodnih godina i takvi su i sada.  Zar je bio problem otići na internet i pronaći da je ukupan promet Freseniusa u Srbiji 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  Šest miliona evra, ej!

Citajte sta vam pise na ekranu

  • Javnosti se ne kaže u tim „intervjuima“ da su svi ti sadašnji Freseniusovi medicinski stručnjaci koliko do juče radili u srpskoj državnoj dijalizi, a sada istu tu državnu nefrologiju kritikuju zašto nema dovoljno mesta i zašto ne radi više hemodijafiltracija. Pljuju u bunar iz kojeg su pili. Dijalizni Centar iz kojeg je došao Freseniusov dr Hrvatčević je pre 10 godina radio 90% HDF, a sada mu njihovo javno-privatno partnerstvo ne dozvoljava više od 20%. Pacijenti su i zbog toga protestvovali u Fondu zdravstva Srbije, ali o tome nije imao ko da izvesti javnost!? Verovatno je novinarka B.Radivojević tada bila zauzeta važnijim poslovima.
  • na internetu se o novinarki B.Radivojević mogu naći (nedemantovani) podaci da je od Fonda zdravstva Srbije primala mesečno 50 000 dinara, da se u njenim novinama ne bi pisalo loše o tadašnjem direktoru Fonda (klikni ovde). Posle dolaska direktora Momčila Babića ti „ugovori“ su prekinuti. Da li se zato sada objavljuju tekstovi protiv Fonda, a u interesu Freseniusa? Javnost bi i to trebala da zna.
  • Javnosti se ne kaže da u privatnom Fresenius dijaliznom centru su sva medicinska sredstva proizvedena od samog Freseniusa. Oni cene svojih troškova za dijalizu računaju na osnovu cena svojih sredstava koje su sami odredili. Zamislite da neka druga naša farmaceutska kuća dobije dozvolu da otvori bolnicu i leči naše ljude samo svojim preparatima. Deluje suludo, zar ne. A Fresenius upravo to radi.
  • Od javnosti se skriva podatak da te privatne „specijalne bolnice za hemodijalizu“ nemaju ni svoju laboratoriju, ni rentgen, ni koronarnu jedinicu ni bilo kakvu drugu podršku u slučaju da pacijent u toj bolnici doživi neku komplikaciju. Freseniusovci su predvideli da ga u tom slučaju vrate nazad u njegovu staru (prenatrpanu) državnu bolnicu. Ko je tu lud? Kako će ga vratiti ako je otuda otišao zato što tamo nema mesta?
  • Od javnosti se takođe skriva podatak da su u Freseniusovim dijaliznim centrima pacijenti masovno umirali zbog njihovih koncentrata ili drugih neispravnosti. Štampa na zapadu bruji o tome, a kod nas o tome niko nije smeo napisati ni reči. Zamislite 950 mrtvih pacijenata u samo jednoj godini, a što je najgore Fresenius je taj svoj „interni“ podatak pokušao da sakrije od drugih korisnika njihovih koncentrata. U SAD im to nije uspelo, ali u Srbiji jeste. Ovde oni sami pišu „intervjue“.

Znamo da se nalazimo u fazi pljačkaške privatizacije i divljeg kapitalizma, ali moramo da se zapitamo:

Da li je Dara prevršila Meru?

 

DiaBloG – 2014

 

 

novinari, psi i papir

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli       Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Kako ići na putovanje sa svojim aparatom za hemodijalizu?

Novosti u proizvodnji prenosivih aparata za hemodijalizu

Večiti san dijaliznih pacijenata: spakovati dijalizni aparat u prtljažnik automobila i krenuti na odmor gde ti srce želi, a ne gde ima mesta u dijaliznom centru – izgleda da je sve bliži ostvarenju. Na stranu skupoća, cene, nezaposlenost, siromaštvo i reforme, kojima smo izloženi, dijalizni pacijenti su bili i ostali vezani za skalameriju zvanu uređaji za prečišćavanje gradske vode i aparat za hemodijalizu.

Čak i oni koji u svojoj kući imaju sve te uređaje u privatnom vlasništvu (kućna hemodijaliza) ne mogu sa takvim mašinama da putuju kud hoće ili kuda bi želeli. Ukratko, vezani su.

Oni koji se dijaliziraju u bolnicama ili dijaliznim centrima, su u još goroj poziciji. Moraju pisati, zivkati, moliti, sve one već prepunjene turističke dijalizne centre (link), izlagati se rizicima dijalize u nepoznatoj sredini, a date (velike) pare, nikada neće u potpunosti refundirati.  Muka.

Najmanje 50 godina su velike globalističke dijalizne profiterske korporacije sprečavale i gušile male firme, koje bi se drznule da eksperimentalno krenu u osmišljavanje manjih i portabilnih aparata za hemodijalizu. Trustovi bi to doživljavali kao upad u njihov zabran, pokušaj da im se smanji masna zarada na kabastim konfekcijskim mašinčinama, koje su zasejavali po celom svetu, a zatim na njima ubirali rentu, kroz specifični potrošni materijal. Tako su sve male, inovativne i perspektivne modele aparata za HD, otkupljivale skupa sa patentima, firmama i vlasnicima, a zatim bi te projekte pridavile i sahranile, da se više nikada ne pojave, ni kao konkurencija, niti kao šansa za pacijente.

Najveća profitersko-globalistička farmakodijalizna korporacija, koja u svojim dijaliznim lancima drži oko 300 000 pacijenata, ne može pred istorijom i pred pacijentima izbeći svoju odgovornost za katastrofalno stanje u svetskoj dijalizi (posebno u američkoj, gde ima i najviše tih svojih centara i aparata), jer je smrtnost od te terapije praktično ista poslednjih 50 godina, a o rehabilitaciji, kretanju, kvalitetu života ili radnoj aktivnosti pacijenata, neće ni da razmišljaju.

Ali, vremena se menjaju. Kriza je. Bara je sve veća, krokodila je sve više, a para je sve manje. Zato su se neki od tih globalnih igrača, setili tih malih i eksperimentalnih projekata, koje su otkupili za sitne pare i sklonili u podrum. Procenili su: sad je vreme da se ponudi nešto novo! Sintetske dijalizne membrane, vrhunske klirense, konvektivne tehnike (HF i HDF), sada imaju skoro svi dijalizni ponuđači, sad treba baciti novu kosku doktorima, a pre svega pacijentima. Šta bi to moglo biti, za pacijente najprimamljivije? Pa, ona stara ideja o manjim i prenosivim aparatima za hemodijalizu.

1.   Vivia

Na 2014. godine održanom evropskom Kongresu lekara dijalize i transplantacije, u Amsterdamu, velika američka dijalizna korporacija, Baxter, ponudio je novi hd aparat. Aparat se zove Vivia.

Nije jogurt, ali je izazvao ubrzan rad creva kod konkurencije. Da se razumemo, Baxter korporacija, nije ništa manje profiterska i nehumana u odnosu na Fresenius i druge multinacionalne aždaje, a tragediju sa krpljenjem poderanih dijalizatora i vraćanjem istih na tržište siromašnih zemalja, nećemo joj nikada zaboraviti (link). Ali, vreme je učinilo svoje, porodice žrtava su isplaćene, Baxter je ojačao perito-segment, zatim je kupio firmu Deka (vlasnik patenta za Segaway), koja je vlasnik i odličnih hd patenata firme Aksys, zatim je kupio i ceo Gambro HD pogon, i evo ih ponovo u sedlu, i sa novim trkačem: Vivijom. Šta je interesantno na Viviji?

Vivia

Vivia je sistem: jedan pacijent-jedna dijalizna mašina. Sve za jednog i sve u jednom. Aparat je isključivo namenjen za hemodijaliziranje jednog pacijenta. U gornjem delu je hemodijalizni aparat, a donji deo je kompletno postrojenje za preradu gradske vode u ultračistu vodu za hemodijalizu. Sav potrošni materijal se menja tek na mesec dana! Sav materijal, uključujući dijalizator, Aksysov PHDlinije, bakteriološke filtere, sve. Vivia radi sve vrste dijaliznih tretmana: kratke svakodnevne, duge noćne, ili standardne, klasične hemodijalize. Ima intuitivni softver sa animacijom, senzor za sprečavanje dekonekcije (VND), bežičnu komunikaciju za telemedicinu (nadzor lekara iz udaljenog centra), ima jednostavno spajanje (na lavabo i na utičnicu), automatsko testiranje, automatsko čišćenje i automatsku administraciju svega. Ekonomski je isplativa, ekološki čista, prva klinička iskustva na pacijentima su vrlo povoljna, dobila je CE znak za prodaju u Evropi.  Sa druge strane, neki od ovde prisutnih naših saradnika (koji su nam pomagali da spremimo ovaj prikaz) tvrde da je i dalje bolje i lepše rešenje predstavljao Aksisov PHD aparat (Personalni HemoDijalizni sistem), u čijem su stvaranju učestvovala dva velika i često citirana nefrologa na ovom sajtu (C.Kjellstrand i Z.Twardowski). PHD je bio stvoren kao lako prenosivi dijalizni aparat za česte i kraće hemodijalize, kojima bi se na mnogo bolji način zamenila nedostajuća funkcija bubrega. Međutim, Baxter ih je sve skupa kupio i sva njihova rešenja iz PHD iskoristio u stvaranju Vivije. Ostaje da vidimo da li će to proći i na tržištu.

2.  NxStage

Aparat za kućnu hemodijalizu, nazvan NxStage, je u prodaji još od 2005. godine i postao je vrlo popularan u Americi, gde se zbog ovog aparata sve veći broj pacijenata odlučuje za kućnu hemodijalizu (pre pojave tog aparata zanemarljivo malo Amerikanaca je bilo na kućnoj hd).  Ovaj HD aparat je nastao po uzoru na aparate za automatsku peritoneumsku dijalizu (tzv. ciklere), pa ga neki nazivaju i Ciklerom za hemodijalizu. To znači, da je ovaj aparat manjih dimenzija (visine 39, širine 37 i debljine 46 cm) u odnosu na standardne kućne dijalizne aparate, težak je samo 30 kg, koristi fabrički gotov set za hemodijalizu, koji se samo umetne u ležište unutar aparata.

NxStage System One & PureFlow

Set se satoji od malog dijalizatora, površine 1,5 m2, ima krvne linije smanjenog (100 ml) volumena punjenja, nema komora (ceo set, sa dijalizatorom=200 ml), a omogućava protoke krvi od 50-600 ml/min, i volumetrijsku ultrafiltraciju do 2,5 L/sat.  Aparat ima sve merače pritisaka, alarme, detektor vazduha, ekran sa komandama na dodir, kao što to imaju i „veliki“ aparati. Najinteresantnije je kako su rešili problem reverzne osmoze, odnosno uređaja za pravljenje dijalizne tečnosti. Vrlo pametno. Napravili su dve opcije za dijalizat: za kod kuće, i za putovanja. Prva opcija aparata se zove Nx-Stage Pure Flow, gde korisnik uz HD aparat dobije i jednu veću metalnu kutiju za vodu, koja služi i kao podmetač pod aparat. Taj rezervoar ima kapacitet od 60 litara, i kada se napuni vodom sa česme, onda se uključe strujni prekidači kojima se izvrši dejonizacija (demineralizacija), tj. stvaranje ultračiste vode za HD.  Na kraju se iz posebnih pakovanja u tu vodu ubacuju neophodni pufer i elektroliti, pa ta voda postaje spremna tečnost za dijalizu. Sa preporučenim protokom dijalizata od 200 ml/min, jedan rezervoar može trajati za 7 časova HD tretmana, a sa manjim protokom i više.

NxStage faze

Druga opcija jeste Nx-Stage Sistem One, a kod njega se dijalizna tečnost naručuje u fabričkim pakovanjima, u kesama od 5 L, koje se kače iznad aparata i po preskripciji lekara, može da se koristi 15-60 litara dijalizne tečnosti za jedan tretman.  Pacijent može izabrati i obe opcije, da ima kod sebe.  Da kod kuće koristi rezervoar, a kad putuje da ponese kese, ili kako već želi.  Aparat Nx-Stage radi sve vrste dijaliznih tretmana: hemodijalize, hemofiltracije, hemodijafiltracije, izolovane ultrafiltracije, sve vrste kontinuiranih dijaliznih tretmana (u jedinicama intenzivne nege), pa čak i terapijske izmene plazme (plazmafereze). Za jedinice intenzivne nege imaju i neku vrstu opcije SLEDD tretmana (spore i slabije, ali svakodnevne dijalize), koju nazivaju SHIFT tretmanima.

NxStage primeri

U Americi firma Nx-Stage već ima oko 5000 pacijenata na ovom aparatu, neki ga uspešno koriste već 8 godina, a do sada je na ovim aparatima učinjeno oko 5 miliona hd tretmana. Osim u SAD NxStage se već koristi i u svim zemljama zapadne Evrope, Australiji, Novom Zelandu i u nekim istočnoevropskim zemljama. Aparat se posebno istakao u hitnom dijaliznom lečenju postradalih u katastrofama, npr. pri zemljotresu u Turskoj, gde su ovi aparati pod šatorima, na akumulatorima i sa kesama dijalizne tečnosti, spašavali ljudske živote, kao u pravom dijaliznom centru.

nxstage dialysis

Na internetu se mogu pronaći celi video zapisi o svim aspektima rada sa NxStage aparatom (npr: 1.Priprema 2.Tretman 3.Isključenje).

homehemo-nxstage

Eto toliko o NxStageu, kada se pojavi njihovo zastupništvo ili predstavništvo u našim krajevima, nadamo se da ćemo biti u prilici da Vam damo podrobnije informacije o ovom aparatu, uključujući i naravno, pitanje cene i kvaliteta tretmana.

3.  Quanta

Engleski aparat za kućnu dijalizu Quanta Self-care se razvija od 2008. godine.  Firma koja ga proizvodi shvatila je težnje pacijenata za Quanta_imgkretanjem iz mesta u mesto, a da pri tome imaju svoj sopstveni dijalizni aparat.  Quanta Dialysis SystemRQuanta je zato takođe maksimalno smanjenih dimenzija: širine samo 37 cm, visine 48 cm i debljine 45 cm.  Modul za stvaranje dijalizne tečnosti Quanta je uzela od klasične Gambrove mini reverzne osmoze, uz nekoliko adaptacija i inovacija. Ono što je zaista jedinstveno i skoro revolucionarno u Quanta sistemu jeste činjenica da krv i dijalizna tečnost nigde i nikada ne ulaze u aparat. Naime, proizvođač je stvorio jedinstven set (kertridž) na kome su sve linije (i krvne linije i linije dijalizne tečnosti) fiksirane i zavarene u plastiku, koja se samo natakne na odgovarajuća ležišta na aparatu za hemodijalizu. Ceo ovaj dijalizni set se posle upotrebe baca, tako da je dijalizni aparat uvek čist i spreman za novi tretman.

Quanta Selfcare-cartridge

Shema Quanta sistemaNema dezinfekcije, nema pripreme, nema toplotne niti hemijske sterilizacije, odmašćivanja i dekalcificiranja. Toliko jednostavno, a ipak niko se drugi u svetu nije setio da to napravi.  Osnovni parametri tretmana podešavaju se i kontrolišu vrlo intuitivnim softverom preko ekrana osetljivog na dodir. Dijalizni set je jedinstven, a dijalizator je klasičan, dijalizator iz standardne proizvodnje za kućnu ili kliničku hemodijalizu.

Naravno, ni ova firma nema ni predstavništvo ni zastupništvo u našoj državi, tako da još uvek nemamo podrobnije informacije o cenama ili iskustvima korisnika ovog aparata, ali se iskreno nadamo da će bar neki od ovih noviteta preskočiti sve prepreke domaćih monopolista i pojaviti se i kod nas.

4.  Tablo

Sličan Viviji je i aparat Tablo, koji je proizvela firma Outset. Prema prvim informacijama aparat je dizajniran po sistemu: „sve u jedan“, tj. u donjem delu ima filtere za prečišćavanje vode, a pozadi je hidraulika za dijaliznu tečnost, dok je na poklopcu prostor za koncentrate, infuzije i ostale medikamente. LCD ekran sa pojednostavljenim rukovanjem (ceo tretman u svega 10 poteza) je namenjen laicima, tj. pacijentima na kućnoj HD, ali je aparat registrovan i za bolničke akutne i hronične dijalize.

tablo-01                    Tablo-02

Tablo-03        Tablo-04

Detaljniji prikaz dizajna i funkcija dijaliznog aparata Tablo možete videti klikom na link: https://www.youtube.com/watch?v=VPToOsccD4w.  Prenos svih podataka o tretmanu vrši se bežično gde god je potrebno poslati te podatke.

5.  Awak

Awak je mnogo poznatiji kao vrhunski model džepnih ili portabilnih aparata za perito-dijalizu (PD), ali isti dizajnerski tim radi i na razvoju Awak aparata za hemodijalizu. Evo nekoliko prikaza tog dizajna:

        Awak-1          Awak-4

6.  Ostali

Ima još nekoliko manje poznatih primera minijaturizacije, inovacija i prilagođavanja aparata potrebama dijaliznih bolesnika. U novinama je osvanula i priča o 18-ogodišnjoj devojci koja je sama konstruisala aparat za kućnu hemodijalizu koji košta svega 500 dolara!!!

Pogharian-dialysis-01

Pogharian-dialysis-02Opširnije o ovom izumu, možete pročitati ako kliknete na sledeći link: http://www.cbc.ca/news/canada/montreal/anya-pogharian-montreal-teen-inventor-takes-portable-dialysis-machine-to-the-world-1.3194176

7.  Hemodijaliza na točkovima

Na Zapadu ima dosta primera adaptacije kamp-prikolica, kamiona, automobila, pa čak i autobusa za kompletno sprovođenje hemodijaliznih tretmana. Zašto bi dijalizni pacijenti bili uskraćeni za putovanja, avanture i turističke obilaske svih mogućih destinacija? Upravo to im omogućava adaptacija standardnih vozila, tj. njihovo opremanje sa uređajima za prečišćavanje vode i klasičnim aparatima za hroničnu hemodijalizu. Na internetu se može pronaći bezbroj primera za „Hemodijalizu na točkovima“.

Mobile Dialysis Unit_01a

Mobile Dialysis Unit-05a          Mobile Dialysis Unit-07

Postoje i specijalizovane firme koje prave dijalizne autobuse ili dijalizne kamione, u kojima se montira nekoliko dijaliznih aparata, za grupna turistička putovanja dijaliznih pacijenata. Pacijenti mogu grupno putovati svojim kolima, vozom, autobusom, brodom ili čime već žele, a hemodijalize će im biti obezbeđene u mini pokretnom dijaliznom centru.

Mobile-Dialysis-Clinic-01Mobile Dialysis Clinic Odulair-01Mobile Dialysis Unit-01bMobile Dialysis Unit-01d

Mobile Dialysis Unit-04         Mobile Dialysis Unit-03

Postoje i sanitetska vozila sa ugrađenom kompletnom opremom za hemodijalizu i mogu se iznajmiti zajedno sa medicinskim osobljem koje će vam sprovoditi tretmane.

Mobile Dialysis Unit-02         Mobile Dialysis Unit-04a

Mobile Dialysis Unit-09a

mobile-dialysis-vehicle_img_big2          Mobile-Dialysis-Unit-01

Nažalost, sve navedeno za pacijente ovog podneblja je nedostupno. Mi ne možemo obezbediti aparate ni u stacionarnim zdravstvenim objektima, a kamoli mobilne dijalizne jedinice.

8.  „Naši“ snabdevači dijaliznom opremom i aparatima

Gde su na ovom polju naši stari poznanici: Fresenius i Gambro? Pa, skoro da ih nema nigde. Njih izgleda želje i interesi pacijenata ne dotiču previše. Njima je bitno da ispune očekivanja uprava bolnica, menadžera i političara koji odlučuju o kupovini opreme i materijala na veliko, a male pojedinačne mašine, pih … tu nema profita. A čim nema profita, za tim nema ni potrebe i o tome se i ne razgovara. Fresenius, na primer, poslednjih 60 godina pravi sandučaste dijalizne mašine, sve nalik jedna drugoj, masivne kao frižiderčine (vidi sliku).  Da se smrzneš kad ih vidiš.Rukopis masovnog proizvodjaca

Čak i one aparate koje su kao dizajnirali za pacijente na kućnoj dijalizi i dali im ime „baby“, nisu nimalo ni smanjili ni učinili pokretljivijim (link). To je naravno, poslužilo kao crno-humorna inspiracija pojedinim karikaturistima, ali to je tako bilo i ostalo, do dana današnjeg. FMC ne moze

Istina, bilo je nekih šuškanja, da će FMC otkupljivanjem Allient sistema, dijaliznog aparata koji je zasnovan na prečišćavanju i regenerisanju jednog te istog dijalizata (samo 5 L), FMC-ovo PAK-ovanje napraviti svoj sopstveni transportabilni dijalizni aparat kakav je nekada bio tzv. READY sistem (kofer za hemodijalizu na putovanjima).  Čak se zna i ime tog novog Freseniusovog projekta: zvao se PAK.  Nažalost, struja okrenuta postojećim (više nego dobrim zaradama) od X008 skalamerija, nije dozvolila završetak tog projekta. A i priča o aparatima sa regeneracijom dijalizata nije ni delovala perspektivno, jer je već nekoliko puta u istoriji dijalize to pokušavano i – uvek je propalo.

A šta reći za Gambro? Gambro, nekada moćna i inovativna dijalizna firma, danas nije ni bleda senka one vrhunske švedske tehnologije. Gambro je bio pionir u proizvodnji aparata sa kontrolisanom ultrafiltracijom, prvi su uveli kompjuter u aparat za hemodijalizu, prvi su uveli suvi bikarbonat, prvi su masovno pravili aparate za hemofiltraciju i hemodijafiltraciju, itd.itd. Treba reći i da su prvi napravili pokretnu dijaliznu platformu, gde su pored standardnog HDF aparata postavili mini-reverznu osmozu i omekšivač gradske vode, te takvu pokretnu dijaliznu jedinicu predvideli za pacijente na kućnoj hemodijalizi. AK200UWSF2 Međutim, iste takve trijade su našle svoje mesto i u jedinicama za intenzivnu negu, u šok Gambro-ak96WROsobama, za lečenje hemodijalizama bolesnika koji se zbog opšteg teškog stanja, zbog vezanosti za aparat zvani veštačka pluća, ne mogu transportovati do dijaliznog centra. Ova Gambrova pokretna HD oprema koja je hemodijalizu učinila mogućom u bilo kojoj bolesničkoj sobi (gde ima lavabo i strujna utičnica), postala je osnova za razvoj nove dijalizne metode zvane SLEDD (ili u prevodu: spora slabo-efikasna svakodnevna dijaliza). Kao što mu ime kaže, SLEDD se primenjivao za teške, životno ugrožene bolesnike, sa srčanom i bubrežnom slabošću, pa su takvima primenjivane svakodnevne, spore (krvni protok i protok dijalizata oko 150 – 200 ml/min) dijalize, sa malim dijalizatorima i malom ultrafiltracijom 2-3 litra za 8-12 časova.  (Ranije primenjivane tehnike kontinuiranih dijaliza koristile su dijaliznu tečnost iz kesa, što ih je činilo 6-10 puta skupljim od AK97SLEDD metoda.  Nažalost, u Srbiji se i dalje koriste te stare kontinuirane, CRRT metode, jer firmama i našem zdravstvenom menadžmentu izgleda i dalje odgovara ono što je skuplje, a ne ono što je za pacijenta bolje, a za ustanovu jeftinije). Tužna je istina da tu davno osvojenu mobilnost HD opreme, Gambro nije iskoristio da nastavi sa prilagođavanjem iste pacijentima koji žele da putuju zajedno sa svojim dijaliznim aparatom. Tako da današnja Gambrova najmanja dijalizna mašina, jeste nešto mršavija od one standardne, ali je to i dalje daleko od transportabilne dijalizne jedinice.

GambroAK97

Gde su u ovoj priči firme dalekoistočnih proizvođača: Japana, Kine, Koreje? Gde su kod nas ti čuveni majstori minijaturizacije? majstori minijaturizacije Kod nas ih očigledno nema nigde. Naši pacijenti, sestre, doktori, niko nije ni video ni radio dijalizu na japanskim aparatima. Zašto je to tako? Zašto možemo kupovati japanske, kineske ili korejske automobile, a ne možemo dijalizne aparate iz tih zemalja.  Po svemu sudeći predstavništva tih dalekoistočnih firmi u našoj državi su nesposobna. Nesposobna da rade u atmosferi nejasne pravne regulative i visoke korupcije. Zato ćemo morati još čekati dok se domaći monopolisti ili oligopolisti ne zasite i dok ne prezasite tržište. Posle neće ni biti mesta i gotova priča.

O pacijentima, njihovim potrebama, o otvaranju tržišta, o raznovrsnosti ponuda, tržišnoj utakmici, možemo i dalje samo da laprdamo. Ništa od toga ne postoji. Pacijenti su izgleda svuda, ne samo u dijalizi, zadnja rupa na svirali.

Pa da budemo do kraja iskreni:

ni jedna od svih ovde pomenutih dijaliznih mašina

(ni Vivia, ni NxStage, ni Quanta, ni Tablo, ni AK97)

nije u pravom smislu reči

pokretna i prenosiva, transportabilna, dijalizna mašina.

Mada,

što bi rekao Bajaga:

Zna da bude.

Kad je sunčan dan.

 

.

 .

DiaBloG – 2014

.

još sličnih tekstova:

Šta je prava istina o razvoju i perspektivama minijaturnog i nosivog veštačkog bubrega?

Hemodijaliza i putovanja

Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar?

Kako do KUĆNE hemodijalize

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

.

.     .     .

Picture1b

.     .     .

 

 

Hemodijaliza i putovanja

Hemodijaliza i putovanja

Pošto su pacijenti na hemodijalizi vezani za svoj centar, putovanja su im najčešće: ograničena. Ali to ne znači da su i nemoguća.

Bliži se letnja sezona, evo nekoliko saveta koji vam mogu biti od pomoći u organizaciji putovanja. Vikend putovanja nisu problem, ali na više dana, morate obezbediti sebi dijalizu.

Ukoliko putujete po našoj zemlji potrebno je samo telefonski se dogovoriti (zakazati) sa glavnom sestrom centra u koji želite da idete i obezbediti običan uput nadležnog fonda. Nažalost većina HD centara je preopterećena pa se dešava da vas ograničavaju sa brojem HD koje možete ostvariti kod njih. Naša zemlja ima mnogo banja i drugih turističkih atrakcija i centara, ali praktično nema NIJEDAN centar za dijalizu u njima ili u blizini. Čujem da je od prošle godine počeo sa radom manji HD centar u Vrnjačkoj Banji, pa ćemo valjda ove godine imati priliku da proverimo njegove uslove i kapacitete.

Problem je što bilo gde drugo da odemo moramo putovati najmanje 15-20 km do najbližeg dijaliznog centra. A to nas opet sputava i ubija nam odmor.

Mnogi pacijenti izbegavaju da putuju na more zbog troška ili procedura oko refundacije troškova. Od pre 2 godine RZZO refundira troškove HD u inostranstvu do mesec dana boravka. Bez obzira koliko platite HD u inostranstvu, RZZO vam refundira onoliko koliko vam oni plaćaju HD u matičnom centru. Nećete verovati, ali procedura za refundiranje je vrlo jednostavna! Da, ne bi se očekivalo od birokratije. Pre polaska na odmor potrebno je napisati dopis RZZO, filijali u svom mestu, u vidu obaveštenja. Obaveštenje treba da sadrži ime države, mesta i termina u kojem se nameravate dijalizirati. U potpisu ostavljate svoje lične podatke sa obaveznim JMBG. To obaveštenje se u 2 primerka preda na pisarnicu filijale RZZO. Nazad dobijate jedan overen primerak, za sebe.

Po povratku sa putovanja to overeno obaveštenje, originalne račune iz bolnice u kojoj ste se dijalizirali, fotokopiju zdravstvene knjižice i žiro-računa trebate predati na pisarnicu filijale RZZO. Posle toga dobijate pismeno rešenje na kućnu adresu, a novac na žiro-račun. Refundiraju negde oko 70 € za običnu HD, a oko 90 € za HDF,  bez obzira koliko ste vi platili dijalizu u inostranstvu.

Najbliža i najpovoljnija vam je Crna Gora: 120-165 €  za običnu HD, Turska i Grčka: oko 200 €. Sve ove informacije imate na sajtu Global Dialysis (link) preko koga možete sve organizovati.

Mnogi pacijenti ne žele da putuju i dijaliziraju se u drugim centrima zbog straha od virusa, ali virus možete dobiti i u svom centru, ako ne pratite rad osoblja oko vas. (Većina pacijenata bira jutarnje smene, jer su tada najmanje šanse da se usled loše dezinfekcije aparata, zakači neki virus od prethodnog pacijenta). U svakom slučaju odmor nam je potreban svima i u svakom pogledu: fizičkom i psihičkom, i veoma je blagotvoran za opšte stanje i dugovečnost pacijenata na dijalizi.

Ako ima nekih dodatnih pitanja, rado ću svima odgovoriti u komentarima.

Pozdrav,

JJD

.

Picture1b