.
POČETAK KRAJA HEMODIJALIZE?!
.
Poštovani čitaoci,
.
Ako ste pomno pratili nefrološka dešavanja ovoga meseca, verovatno ste se zapitali: Da li je kraj hemodijalize na pomolu?
Nazire li se zaista prestanak dijalize, onakve kakvom smo je do sada poznavali?
Da li je na pomolu revolucija u načinu nadoknade bubrežnih funkcija?
Hiljade bolesnika u Srbiji, a milioni u svetu, sa nestrpljenjem očekuju odgovor na to pitanje.
Da ne dužimo, odmah ćemo vam reći i odgovor.
Odgovor je: najverovatnije, DA!
Jedan događaj, jedan eksperiment, objavljen 20. oktobra 2021. godine nagovestio je (konačno) početak kraja hemodijalize.
Kažemo hemo-dijalize, jer je ona glavna ili pretežna, a ona druga je sekundarna, manje zastupljena: peritonealna, ali se kraj, naravno, odnosi na OBE.
Na tu vest, jedini naš komentar bi mogao biti: Neka bude tako!
Ili: Daj, Bože!
Treba li uopšte obrazlagati zašto se dijaliza smučila svima (i pacijentima, i sestrama, i lekarima), svima osim dijalizne farmakomafije.
Od 1960-e kada je uvedena u redovnu kliničku praksu, vrlo brzo je prepoznata kao unosan izvor zarade za dijaliznu farmakoindustriju.
U toj trci za zaradom, više se nisu birala sredstva, pogubljeni su svi ljudski, stručni i etički korektivi, važan je postao samo profit.
Industrija je vrlo brzo preuzela sve: naučna istraživanja, stručne časopise, stručnjake (opinion lidere), izvršioce (lekare, sestre), pa na kraju i pacijente (udruženja pacijenata).
Favorizovalo se i sponzorisalo samo ono što je za industriju donosilo profit. Ako je negde i nekada i bilo nekog revolucionarnog (predloga) poboljšanja, a u korist pacijenata, što bi automatski značilo smanjenje postojeće redovne zarade, ta su se otkrića otkupljivala i sklanjala, da ne kažemo sahranjivala, ali se nisu razvijala.
Samo tako se moglo desiti da čak i pacijenti primete da nikakvih velikih pomaka u HD lečenju ne videše u poslednjih 30 godina.
(Za to vreme, televizori su, na primer, od rogobatnih kutija 1 m debljine, prešli na debljinu od 1 cm, zvučnici su praktično postali nevidljivi, a tariguz-papir možete poručiti da bude dronovima dostavljen u vaše smart toalete, samo je aparat za hemodijalizu ostao isti za one koji su imali potrebu za zamenjivanjem bubrežnih funkcija).
Pacijent MD je to lepo iskazao sledećom karikaturom:
O odnosu prema dijaliznim pacijentima (u klimi koju je formirala industrija) javno su progovorili i neki iskusni i časni nefrolozi (doduše pred kraj karijere), o čemu se možete uveriti čitanjem nekih naših ranijih postova (Carl Kjellstrand, Zbylut Twardowski, kao i mnogi, mnogi, mnogi, drugi), ali ti su tonovi prigušeni, ta potresna svedočenja su skrajnuta iz nefrološkog mejnstrima, i ništa se nije promenilo.
O odnosu samih pacijenata prema dijalizi malo je iskrenih i otvorenih kritika, jer su pacijenti ipak najslabija karika u tom lancu profita, uvek podložni strahu za očuvanje golog života i kakvog takvog lečenja.
O tome se možete upoznati u našim prethodnim postovima (link/, link/, link), kao i na sajtovima tipa https://www.ihatedialysis.com/ , koji direktno kažu: „Do not let the ‘ihatedialysis’ site name fool you, we are not about being negative, we just hate dialysis“.
Činjenica je da je smrtnost od nekih karcinoma postala manja od procentualne smrtnosti na dijalizi, koja (terapijom) između ostalog podstiče i pojavu karcinoma.
Sad, nakon ovako detaljnog uvoda, da kažemo nešto i o događaju zbog kojeg se da naslutiti da predstavlja početak kraja hemodijalize.
Mala digresija: ona, dijaliza, nikad neće biti potpuno ukinuta, ali konačno će biti svedena na neku mnogo manju (tj. adekvatnu) meru (ako uopšte postoji neka takva mera), za koju bismo rekli da je prihvatljiva.
Ključni događaj, koji najavljuje kraj hemodijalize, kako su stručni saradnici ovog sajta bili najavili još u postovima iz 2013.godine (https://dijaliza.wordpress.com/2013/05/10/sta-je-prava-istina-o-razvoju-i-perspektivama-minijaturnog-i-nosivog-vestackog-bubrega/), nije vezan za kojekakve lažne projekte, tehnička poboljšanja aparature, radove na minijaturizaciji i mobilnosti opreme, NE!
Jedina bolja metoda od hemodijalize je bila i ostala transplantacija, i sada je na tom polju konačno došlo do ključnog pomaka koji predstavlja onu svetlost na kraju tunela.
Surovo, ali istinito, ovaj napredak se desio, iz jednog jedinog razloga:
ZATO ŠTO SMO NAJSLIČNIJI SVINJAMA!!!
Za one koji to nisu do sada znali, ponovićemo: tkiva ljudskih organa, pa i bubrega, nisu najsličnija tkivu majmuna (i dr. čovekolikih životinja) – nego tkivu svinje.
(Cinici bi rekli da sličnost nije samo na nivou tkiva).
Ta činjenica je bila poznata odavno, ali pokušaji transplantacije svinjskog bubrega u organizam čoveka (ksenotransplantacija) nisu bili uspešni, jer podudarnost tkiva ipak nije bila dovoljna da ga ljudski organizam ne bi odbacio.
I do odbacivanja je dolazilo, najčešće odmah, ili pre ili kasnije od toga, ali uvek.
Sve dok nismo otvorili vesti od 20.10.2021. godine.
Tog dana je naime, sva svetska štampa brujala samo o jednom događaju.
datum:
Eksperiment je izveden 25. septembra 2021. godine, a njegovi rezultati su saopšteni na konferenciji za štampu održanoj 19.10.2021. godine i sutradan preneti u celom svetu.
mesto:
Operacija je izvršena u njujorškoj univerzitetskoj bolnici „Langon“, Kimmel Pavilion (424 East 34th Street New York, NY 10016).
autori i izvođači:
Glavni hirurg je bio Robert Montgomery, MD, koji je ujedno i direktor bolnice NYU Langone Transplant Institute. Ono što je posebno interesantno, taj čovek je ceo ovaj eksperiment uradio noseći u svojim grudima srce nepoznatog donora, jer je i sam imao sreću da bude primalac transplantiranog organa. Neverovatno.
.
Zajednička fotografija celog tima:
priprema davaoca i organa:
Ksenotransplantacija, ili proces presađivanja organa i tkiva između vrsta, tj. sa životinja na ljude, u prošlosti je uglavnom bio neuspešna procedura (u pitanju su bile šimpanze i svinje), međutim, mnogi medicinski stručnjaci su tehnologiju uzgoja genetski modifikovanih životinja videli kao ključ za buduće uspešne transplantacije.
Montgomerijev tim je smatrao da bi izbacivanje svinjskog gena za ugljeni hidrat koji izaziva odbacivanje, a to je molekul šećera ili glikan, nazvan alfa–gal, moglo da spreči ovaj problem.
Genetski izmenjenu svinju, nazvanu GalSafe svinja, razvila je jedinica Revivicor kompanije United Therapeutics Corp. Upotrebu takve svinje odobrila je američka Uprava za hranu i lekove u decembru 2020. i to kao hranu za osobe koje imaju alergiju na meso i kao potencijalni izvor medicinskih terapija.
pacijent primalac:
Primalac je bila pacijentkinja kod koje je već nastupila moždana smrt i čiji bubrezi nisu funkcionisali, ali je bila na respiratoru i sa još uvek očuvanim radom srca.
Porodica pacijentkinje je potpisala saglasnost za doniranje celog tela, a u cilju sprovođenja medicinskog eksperimenta, obzirom da je već bilo planirano da bude skinuta sa aparata za održavanje života.
Ceo postupak je bio pod kontinuiranim nadzorom pravnika i Etičkog komiteta bolnice.
način izvršenja:
Bubreg genetski izmenjene svinje spojen je sa krvnim sudovima pacijentkinje u predelu natkolenice, te nije (kako se inače radi) postavljen unutra u ilijačnoj regiji, a isključivo radi boljeg neposrednog praćenja. Zajedno sa bubregom lekari su transplantirali i timus svinje, a to je žlezda koja je inače odgovorna za edukaciju imunog sistema, te je ostavljena da spreči nove imunološke reakcije na bubreg svinje.
Bubreg i timus su zaštićeni odgovarajućim spoljnim pokrovom i tokom narednih 54 sata neposredno je kontrolisana njegova funkcija.
rezultat:
Stvaranje mokraće i normalizacija nivoa kreatinina – ključni parametri praćenja – bili su normalni i ekvivalentni uspešnom funkcionisanju presađenog čovečjeg bubrega.
Nije bilo nikakvih simptoma reakcije odbacivanja kakav je do sada bio slučaj sa nemodifikovanim svinjskim bubrezima kada se presade u telo primata.
Abnormalni nivo kreatinina, koji je jedan od glavnih indikatora lošeg funkcionisanja bubrega, vratio se u normalne okvire posle transplantacije, naveo je Montgomeri.
zaključak:
Prvi put u medicinskoj praksi presađen je svinjski bubreg u čoveka, a da nije izazvao trenutnu reakciju imunog sistema i odbacivanje, što je potencijalno veliki napredak koji bi mogao da smanji problem sa manjkom ljudskih organa za transplantaciju.
Ovaj istorijski momenat će verovatno da pokrene i niz pitanja koja se odnose na etiku uzgoja svinja sa svrhom vađenja njihovih organa.
Međutim, mnogi naglašavaju da se i bez toga samo u SAD godišnje zakolje, otprilike, 100 miliona svinja i to samo zbog prehrambene industrije.
komentari:
„Sve se završilo bolje nego što sam uopšte mogao da očekujem. Bubrezi umrlih ljudi koje presađujemo ne rade odmah, treba im nekoliko dana ili čak nedelja da sve profunkcioniše, ali zahvat je odmah uspeo kod ovog pacijenta. Operacija je izgledala kao i svaka transplantacija koju sam ikad napravio od živog davaoca organa“, rekao je dr Robert Montgomeri, direktor Instituta za transplantaciju bolnice „NYU Langone“.
Ovaj medicinski i istorijski uspeh komentarisao je i dr Dori Segev, profesor transplantacijske hirurgije na Medicinskom fakultetu „Johns Hopkins“.
„Ovo je veliki napredak, velika stvar za medicinu. Međutim, potrebno je još istraživanja kako bi se potvrdila delotvornost postupka. Moramo da znamo više o dugovečnosti organa“, rekao je on.
„I dalje smo zabrinuti zbog činjenice da bi pacijentovo telo na kraju moglo da odbije novi bubreg, jer dugotrajno odbacivanje organa može da se desi čak i s dobro usklađenim donorskim organima ljudskog porekla“, izjavio je dr David Klasen, odgovorni doktor organizacije „United Network for Organ Sharing“.
Čitaoci, naši, ali i američki (kao uostalom i posetioci ovog sajta) su očekivano, bili vickasti u svojim komentarima tipa:
– A jel to sa Halal sertifikatom ? (Rascia, 21. oktobar 2021 21:22)
– Meni su ugradili baš takav bubreg, i nemam nikakvih kontraindikacija, lepo mi je uživam po ceo dan na suncu i valjam se po blatu. (Electron, 21. oktobar 2021 21:08)
– Oduzeli su i ono malo nade ovom narodu koji je kao poslednju opciju imao da proda bubreg. (idiot, 21. oktobar 2021 20:35)
– Svinje su životinje koje, pored primata, imaju najsličnije organe ljudskim, imaju i ponašanje slično ljudskom – lako ih je pripitomiti ali lako i podivljaju, bore se za teritoriju, uništavaju svoja staništa, znaju da ubijaju pripadnike svoje vrste i svaštojedi su. (Berliner, 21. oktobar 2021 20:41)
– I prvi insulin je dobijen iz pankreasa svinje. Biohemijski najsličniji čovekovom. U samo jednoj aminokiselini se razlikuje. (gejak, 21. oktobar 2021 21:49)
.
.
.
Da li to beše u vezi zaključavanja ili zaključivanja, ali moramo vas još jednom podsetiti na čuvenu rečenicu Drkona:
Sledeće dve godine su ključne.
.
.
.
.
Redakcija sajta
.
Literatura:
https://twitter.com/Reuters/status/1450617833956823042/photo/1
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/34236770/
=========================================
=============================
==================
=========
===
=
Dijaliza 