Tag Archive | krvni pritisak

Ratkova priča ili Bežanje od loše dijalize

(Poštovani čitaoci: Na osnovu dosadašnjih komentara postavili smo ovde i Ratkovu priču. Ukoliko ima nekih dopuna ili izmena Ratko će nam ih poslati i mi ćemo ih objaviti, ali nije bilo ni prostora ni potrebe nastavljati diskusiju o pitanjima koje je Ratko postavljao ispod ranijih postova. Diskusija i svaka pomoć ili komentar, su i dalje dobrodošli. Hvala svima).

Ratkova priča

ili:   Bežanje od loše dijalize.

Autor

Ne bih hteo da me pogrešno shvatite…

Sa dijalizama sam trebao početi od avgusta prošle godine, kad mi je kreatinin bio prešao 700, a urea 20…

Ali nisam…

Meni je skoro 40 godina i imam biološki više od pola života iza sebe…

Počeo sam da radim odmah po završetku osnovne škole, kasnije sam završavao srednju školu redovno i radio istovremeno…

Ja sam po sadašnjim nekim standardima pismenosti – nepismen čovek (bez fakulteta)…

Upisao sam bio pravni, pa batalio…

Odslužio sam redovno vojni rok, pod uniformom, pre 15 godina i to sa dijagnozom bubrežnog bolesnika (hronični glomerulonefrits-mesangioproliferativni) – rađena mi je biopsija na VMA…

Sport sam jedno vreme aktivno pratio i trenirao do neke 23 godine, kada sam shvatio da je i to „poligon“ teške korupcije, nameštanja mečeva u svemu (borilačke veštine, kolektivni sportovi…).  O njihovim navijačkim grupama i podgrupama iluzorno je i raspravljati… Mladim ljudima koji su pod takvim“uticajem“, na žalost će mladost brzo proći u „pravljenju para“ nekima „iznad“ njih…

Mene da zdravlje dobro služi, ne bih se ovde u Srbiji „mlatio“ od „danas do sutra“, nego bato – macolu na rame i štemajz (figurativno) i paljba „preko“ bare i lupao bih zidove i nosio nameštaj za 100€ dnevno…

Bivša firma u kojoj sam radio više od 10 godina, kad je „pukla“- svaki drugi zaposleni je „zapalio“ negde preko… Ne rade neke fensi poslove, rintaju sve i svašta i pomažu finansijski rodbinu (koja grca ovde), šaljući im svakog meseca po nekoliko stotina evra…

Po meni su takvi ljudi pravi rodoljubi, oni koji žrtvuju sebe i svoje zdravlje i kičmu zarad njihove rodbine koja ovde grca i jedva sastavlja kraj sa krajem…

Kada je bivša privatna firma u kojoj sam radio sa nekih dve stotine kolega pukla, otišla u stečaj, strani vlasnik je zbrisao odakle je došao i „skratio“ je nas radnike za nekoliko plata i komitente čija je roba vredela nekoliko miliona evra…    Da ne tupim mnogo…  nas pedesetak smo se organizovali i mesecima „smarali“ stečajnog upravnika i sudiju na ročištima da nam se isplate pare…  Epilog, nakon godinu dana ročišta i našeg „smaranja“ i „cimanja“ – drzava, tačnije fond solidarnosti, nam je isplatio sve do poslednjeg dinara….

Ovo su moji aprilski rezultati: kreatinin1200, urea 18, mokraćna kiselina 260, kalijum 4,5; fosfor 1,65; natrijum 139, bikarbonati 25…

U ovakvim slučajevima najvažnije je držati se EKSTREMNE dijete…

E, sad, da li je moguće „voziti“ bez dijalize i duže od godinu dana, i to pod uslovom da imaš bar diurezu oko litar dnevno…  Ne znam…

BEZ diureze je ovo vrlo teško izvesti, GOTOVO NEMOGUćE…

Ja sam „preskočio“ dijaliznih termina – ne smem ni napisati koliko….

Poslali bi me sigurno na psihijatriju…

Jeste opasna lutrija, „gomilanje“ toksina, ali dok ne završim priču za kućnu dijalizu daću sve od sebe…

Znam da je transplantacija veliki rizik i da većina transplantiranih bubrega ne „izdrži“dugo…  Ali ima dosta ljudi koji su jako mladi završili na dijalizi i na istoj su desetak godina…    Bar njima da se završi “transplantacija“ pa makar i taj organ radio i godinu-dve, da ih bar malo „živne“…

Pitanje je da li bi novi bubreg koji bi mi i bio transplantiran, sa kadavera ili živog donora, uopšte i uspeo raditi neko duže vreme…   Dijagnoza – bolest koju imam je vrsta autoimune nasledne bolesti koju je neko imao sa majčine strane…  Pitanje da li bi i imunosupresivna terapija lekovima tu pomogla…  Da priča bude crnja, imam brata blizanca (ne ličimo uopšte – dvojajčani) koji ima isti problem…  Samo su njemu rezultati nešto bolji, ali je počeo da ”gomila” vodu – otiče mu lice i članci na nogama…  (On kad vidi ljude u belom mantilu – doktore, bezi kao od kuge… Završiće isto na dijalizi najverovatnije za nekoliko meseci, najvise godinu dana…)  Zato i želim da probam da ”završim” tu kućnu dijalizu…  Nas dvojica na jedan aparat, pa koliko “izguramo”…
Imamo i stariju sestru 6 godina…  Sva sreća, ona nema problem koji nas dvojicu muči već više od 20 godina…  Ja na dijalizu gledam kao na jedan duži put do sledeće stanice…

Za razliku od Saše (link) meni je pre kreiranja fistule rađen dopler krvnih sudova obe ruke i jasno su se videle kalcifikacije, pri tom sam imao normalan nivo kalcijuma u serumu, ali je bio povišen fosfor (2,20)…

Operacija je trajala preko sat vremena, radio mi je načelnik vaskularnog odeljenja KBC Zvezdara…   Kad je otvorio hirurški ruku jasno su se videle kalcifikacije…  namučio se da formira krvni pristup – krvni sudovi srednje loši…  kako će sve to funkcionisati na prvom punktiranju ni sam ne znam…

Već me malo hvata panika…

Za loše ishode na dijalizama se samo podrazumeva u „banana“ državama poput naše…

U Japanu se „loš“ ishod gotovo ne podrazumeva ili je sveden na najmanje moguću meru i odnosi se na pacijente starije životne dobi i onih sa „komplikacijama“ srčanog mišića…

Zdravstveni sistem u našoj zemlji je u totalnom raspadu…  ljudi rade za bedne plate i to „štapom i kanapom“,  nemaju ni najobičniju traku i flastere…

Pacijenti se jednostavno prepuste, da neko drugi „lupa“glavu umesto njih…

Istina je uvek negde u sredini…   Da budemo još malo realni…

VEĆINA pacijenata na dijalizi NE VODI računa gotovo ni o čemu…

Samo dođu kad im je „termin“ – zavrnu rukav i „teraj“, pa kud i kad „puklo“…

O dijetama i unosu fosfora, kalijuma itd… da ne govorim…

Pa, to se „krka“ sve i svašta, pije, duvani, kao da „pucaju“ od zdravlja…

Pogledajte ih samo sada u 2016. godini kako izgleda većina…  od njih 10 na dijalizi 7-8 su bre nagojeni – sa prekomernom telesnom težinom…

Koliko se sećam pre 15-20 godina bilo je obrnuto, od njih 10, bilo ih je 2-3 sa prekomernom telesnom težinom…

Ja sam bubrežni bolesnik već 20 godina i nagledao sam se i naslušao svega i svačega, po bolnicama i stacionarima…

Situacija je blago rečeno – katastrofalna, ali isto i jedna činjenica – čovek koji ne želi sam sebi pomoći, niko drugi neće moći i hteti da istome pomogne…

Ne shvatam zašto naši dijalizni centri ne rade analize na beta2mikroglobulin redovno?

Još mi i dalje ne ide u glavu da ni jedan dijalzni centar ne raspolaže sa onim lampama za lakše punktiranje – pronalaženje vene (VEIN FINDER)..
To bre svaka osrednja klinika na zapadu poseduje…ni cene nisu paprene (kao kad se to pojavilo pre nekoliko godina)…  Evo naziva nekih modela i cena: VEIN LITE ems pro-oko 300$, VEIN LITE ledx-500-600$…  Oni malo ozbiljniji modeli-bas klinički (profi): ACCU VEIN,  AV 400-oko 3000$…MAYA MY G060C – 1000 – 1500$…  Ono što sam poredio razlike su u cenama zbog broja LED dioda… ona lampa koja ih ima više i koje bolje „osvetljavaju“ – tj.“pronalaze“ vene su i skuplje…

Pa samo kad bi dijalizni centri imali bilo šta od ovoga ne bi se sestre mučile da punktiraju svaki put i pacijenti strepeli da im pristup ne nastrada…

Još mi se mota po glavi ono što je kolega Rođo napisao da su pacijenti „prodisali“ sa Niprovim dijalizatorima…

Šta to znači?

Da nisu slučajno bili „puni“ bisfenola, pa ga ovaj noviji dijalizator “proterao“ nakon višegodišnjeg „taloženja“…   I dalje mi nije jasno kad kaže “prodisali“…

Voleo bih da se još neko uključi radi malo poređenja…

Ono, zanima me od pacijenata na dijalizi koji koriste Gambrove i Fresenijusove dijalizatore ili ako postoje još neki brendovi…

Kakve su im vrednosti – parametri pre i posle dijaliziranja i kako se osećaju…

Znači, zanima me mišljenje, savet, bilo šta, ali od onih “iskusnijih“, koji su dugo na dijalizi, bar desetak godina…  bilo kakvoj, kućnoj ili u centrima…

APSOLUTNO ste u pravu da odlaganje dijaliznog lečenja može izazvati nepopravljive posledice po druge organe, ja to već polako počinjem i da osećam…

Sledeće nedelje bi trebalo da me hospitalizuju…

Već polako razmišljam kako da „izvedem“ izlazak iz katabolizma u koji sam upao zbog višedecenijske hipoproteinske dijete…

Uzeo sam najnovije rezultate…

Brojke nisu sjajne…   KREATININ-978 (prošla analiza,od 12.4-bio je 1200)…    UREA-20,1 (12.4-bila 18,7),   mokracna kiselina-245 (12.4-bila je 263),   GLUKOZA-4,8 (ostala ista)…  GVOZDJE-16,2 (12.4-bilo 15,2)…   NATRIJUM-134 (12.4-bio 139)…    KALIJUM-4,30(12.4-bio 4,54)…        FOSFOR-1,59 (12.4-bio je 1,67)…    KALCIJUM-2,30 (u tim vrednostima vec godinama)…    MAGNEZIJUM-1,29 („malo“ je povišen vec par meseci u ovim vrednostima)….   BIKARBONATI-24 (12.4-bili su 25).

E, sad, ovo je više ni sam ne znam koja analiza koju sam radio gde se dešava da mi je kreatinin „spao za nekih 15% u odnusu na prošlu analizu, a urea „skočila“ za isto otprilike 15% u odnosu na prošlu analizu (12.4)…

Sta je još zanimljivo…  Dosta se lošije osećam sada kad mi je urea „skočila“, a kreatinin “spao“ u udnosu na prošlu analizu od 12.4…

KKS je „spala“ dosta.. LEUKOCITI-3,9…ERITROCITI-3,46…HEMOGLOBIN-100.. HEMATOKRIT-0,314…

Znači, nije mi jasno kako je KKS-„pala“, a GVOZDJE-„skočilo“…
Za „pad“ KALIJUMA i NATRIJUMA sumnjam na diuretik (Lasix-od 40mg,uzimam ga svaki drugi dan)…  Za pad “KKS“ mislim da sam prestao da jedem cveklu nekoliko dana pre analize, baš da vidim da li će „pasti“…   Pritisak se „vrti“ uvek oko 130/80,  merim ga i ujutru, po podne i uveče…

Nemam nikakve mučnine, niti povraćam…   Diureza oko 1,5 litara, “stolica“-ok (2-3 puta dnevno-moguce da su i natrijum i kalijum „spali zbog tog“ciscenja“)…

Sledeće nedelje idem u bolnicu…  Valjda će da me „priključe“…

Ako ima neko neki savet vezano za dijetu, neka mi napiše…

Hvala puno…

Pozdrav ..

.

Ratko Perić

.

.

.     .     .     .     .     .

____________________________________

.     .     .     .     .     .

Advertisements

Ono što će vam retko koji nefrolog reći

Još jedan paradoks u hemodijalizi

U nastavku na prethodni post (Zašto je nefrologija puna kontroverzi), treba pomenuti još jednu naučnu istinu, koja nije kontroverzna, ali se tako doživljava. Postoji naime, još jedna oblast u nefrologiji koja zbunjuje nefrologe. Zato je najčešće i ne pominju pred pacijentima. Jer, teško mogu da je objasne i sebi, a kamoli pacijentima.

Kada je u pitanju očuvanje zdravlja i dostizanje dugovečnosti, cela lekarska profesija je zauzela jedinstven stav, bilo u praksi, bilo kroz formu zdravstvenog prosvećivanja, i ponavljaju to kao mantru: morate držati dijetu, morate regulisati krvni pritisak, morate smanjiti masnoće u krvi, itd.itd, … znate već.

I zaista, niko ne protivureči tome. Epidemiologija i statistike su jasne. Činjenica je da u ljudskoj populaciji duže žive „oni koji se zdravo hrane“, oni koji imaju niži holesterol, oni koji imaju niži krvni pritisak, itd. itd.

O tome su napisani milioni stručnih i popularnih članaka.

Međutim, na dijalizi se to nije dokazalo.

Štaviše, dijalizne statistike, pokazuju sasvim suprotno.

Na dijalizi duže žive oni koji imaju veći holesterol, oni koji imaju veći indeks telesne mase (BMI), oni koji imaju veći kreatinin, oni koji imaju niži feritin, oni koji imaju veći krvni pritisak …

Šok.

Lekari koji su godinama ponavljali (svim) pacijentima jednu te istu „isposničku“ mantru, našli su se u čudu.

Kako to objasniti?

Zašto na dijalizi duže žive pacijenti koji se „uglavnom ne pridržavaju“ opšteg dijetetskog režima? Nefrološka nauka nije mogla dati precizan odgovor. Ovu činjenicu su proglasili fenomenom.

Fenomen su nazvali „obrnuta epidemiologija“, na engleskom „reverse epidemiology“.

Nešto kao „za sve važi tako, samo je za dijalizne naopako“.Kamyar Kalantar-Zadeh

Ovaj fenomen je otkrio američki nefrolog i epidemiolog Kamyar Kalantar-Zadeh  i objavio ga je 2003. i 2004. godine u  u vodećim nefrološkim časopisima, mada je sam taj paradoks bio otkriven još 1997. godine.

Zbog te „fenomenalne“ prirode problema, nefrolozi pred pacijentima najčešće preskaču da se izjasne o tome ili da kažu bilo kakvo svoje mišljenje. Nije im lako. Teško je naime,  svakodnevno kritikovati pacijente zbog prekomernog donosa, zbog nepridržavanja dijetnih ograničenja, a istovremeno u glavi imati podatak, da oni pacijenti koji su se strogo pridržavali svih mogućih dijetnih ograničenja, oni koji su postali pothranjeni i imali nizak krvni pritisak, nizak holesterol i albumin – ti su kratko živeli.

Zato je prećutkivanje ili ignorisanje, najčešća reakcija na „obrnutu epidemiologiju“.

Pušteno je naravno u opticaj i nekoliko objašnjenja tog fenomena. Te radi se o statističkoj nepravilnosti, te ovo, te ono, ali, u suštini – ne zna se.

Ne zna se, šta je ovde zapravo izokrenuto.

Da li je u pitanju „obrnuta epidemiologija“ ili „naopaka nefrologija“.

 .

DiaBloG – 2013

.     .     .

.

Picture1b.

.     .     .

Nizak krvni pritisak na HD – šta činiti?

Nizak krvni pritisak i hemodijaliza – šta činiti?

Nekoliko pacijenata nas je pitalo za savete u vezi niskog krvnog pritiska. Iako DijaBloG ima odličan stručni tim (u šta ste se nadamo se već uverili), odlučili smo se da Vam ovaj put predočimo odgovor i savete pacijenta, zapravo pacijentkinje, koja ima veliko lično iskustvo u borbi sa niskim pritiskom. Pretpostavljamo i da je mnogi od vas i lično poznaju, ali ćemo se držati pravila ovog bloga, da ističemo ili komentarišemo pojavu ili problem, a ne ističemo imena i ličnosti o kojima se radi.

Dakle, reč ima, naša i Vaša: Snežana V:

Poštovane kolege:

Pre svega moram da naglasim da nisam ni lekar ni medicinski radnik. Ali ako Vam kažem da sam u januaru ove godine napunila 31 god. na hemodijalizi, složićete se da mi sama ta činjenica daje za pravo da Vam ispričam svoje iskustvo i dugogodišnju borbu sa niskim krvnim pritiskom (arterijskom hipotenzijom) i da pomislim da će bar jednom od pacijenta nešto od toga pomoći.

Prvo, treba da znate da sam na kućnoj dijalizi ( i to od 1985.godine) i da radim dijalizu obavezno svaki drugi dan od minimalno 5 do 6 sati i to uglavnom naizmenično HDF i HF (sve on-line, naravno), a vrlo često mesecima samo HF.

Ovo je važno za krvni pritisak (normalno i za mnoge druge stvari), jer kada se dijalizirate svaki drugi dan, donos težine je manji, ne postoji vikend kada je dizbalans elektrolita najveći, i samim tim češćim i dužim dijaliziranjem pritisak postaje stabilniji.

On-line hemodijafiltracija i hemofiltracija (HDF i HF) kao metode napravljene su prvenstveno za kardiovaskularno nestabilne i hipotenzivne pacijente i meni pomažu da održim pritisak tokom tretmana.

Shvatila sam da svaki pacijent jeste individua i da vrednosti elektrolita i temperuture na aparatu trebaju biti prema njemu i individualno podešene.

Moj profil Na jeste sa 148 mmol na 145 mmol, bikarbonata  sa 28 na 26, i uvek obavezno radim profil Ultrafiltracije.

Podešena temperatura dijalizne i infuzione tečnosti  na mom aparatu je 36 oC stepeni (neko vreme sam držala i 35 oC  stepeni ali mi je bilo mnogo hladno). Takvo podešavanje aparata održava mi pritisak stabilnim tokom tretmana, čak ga i  poveća u odnosu na pritisak na početku dijalize.

Svih ovih godina koristila sam ili isprobavala sledeće lekove :

–         GUTRON kapi i tablete

–         ZOLOFT tablete

–         EFFORTIL kapi i inekcije

–         L- DOPS kapsule

–         FLORINEF tablete

–         EFEDRA tablete i inekcije

–         HIPERBARIČNA individualna komora

Moj pritisak je u početku bio oko 90/60 mmHg, da bi vrlo brzo pao na toliko niske vrednosti da sam često imala utisak da uopšte nisam tu, već da je to samo jedna ljuštura obavijena oko kostiju.

Moj najniže izmereni pritisak bio je 52/27 mmHg, a kada je 75/50 mmHg, ja normalno hodam i nije problem. Kada je ispod tog nivoa, to zahteva da legnem i podignem noge.

Nizak krvni pritisak

Moje iskustvo sa GUTRON TABLETAMA nije dalo neke pozitivne efekte iako sam ih koristila kao svakodnevnu terapiju 3 X 10 mg, dok su  se GUTRON KAPI pokazale kao jako dobre. Ako popijem 30 kapi, na pritisak 75/50 mmHg, posle 15 minuta on će se podići na 90/60 mmHg i držaće me neko vreme (od 1h do 3 h).

ZOLOFT tablete sam koristila 2 meseca i na pritisak mi nisu delovale, a imala sam velike mučnine i nagon na povraćanje, tako da sam posle toga prestala sa njihovim korišćenjem.

EFFORTIL kapi sam koristila vrlo malo (i to samo u slučajevima  kada nisam nabavila Gutron kapi ), jer mi izazivaju tahikardiju. Znam da ih doktori preporučuju i većina pacijenata uzima upravo Effortil kapi, ali meni su barem, pravile nuspojave.

EFFORTIL inekcije koristim kada mi je pritisak ispod 65/40 mmHg, i to ih dajem sebi obavezno subkutano (potkožno). Veoma brzo deluju i za 15 minuta mogu da progledam. Nemam tahikardiju, ali ponekad kad je pritisak ispod  vrednosti 60/35 mmHg, javlja mi se blagi tremor kada se pritisak povisi.

L-DOPS kapsule, do kojih sam došla čitajući o Japanskoj studiji koja je rađena kod  pacijenata na dijalizi, koji su bili hipotenzivni, dale su mi dobre vrednosti pritiska i kada mogu da ih nabavim (ima ih samo u Japanu), redovno ih uzimam prema količinama iz te studije, malo korigovanim mojim iskustvom.

FLORINEF tablete sam koristila posle dugog odbijanja, jer ne volim kortizonske preparate (zbog nuspojava), ali nisu mi imale efekat na pritisak, tako da sam posle dva meseca odustala.

EFEDRU (Effedrin) sam koristila u vidu tableta i inekcija, jer u očaju više nisam znala kako da se podignem iz horizontale i da podignem pritisak da bar pređe 60/35 mmHg. Odlična je i pritisak raste.

Na ideju da idem u HIPERBARIČNU KOMORU došla sam sama, čitajući i razmišljajući. Pošto sam primetila da mi kod vrednosti krvnog pritiska oko 75/50 mmHg i niže, počinju jaki bolovi u glavi i u očnim dupljama, shvatila sam da mi je organizam u hipoksiji non-stop i tako sam došla na ideju da pokušam sa tretmanom  u individualnoj hiperbaričnoj komori, da popravim oksigenaciju krvi, snabdevanje tkiva kiseonikom.

Tretmane u hiperbaričnoj komori koristim od 2006. godine i smatram da se ta vrsta terapije pokazala kao najdelotvornija i najefikasnija u rešavanju mog problema sa hipotenzijom.

Kad god mogu da obezbedim minimum 15 tretmana mesečno, nemam  nikakav pad pritiska, održava se na 90/65mmHg, a ponekad bude 100/70 mmHg i pri tome ne koristim dodatno ništa od gore navedenih lekova.

Za kraj, posle 6 godina iskustva u borbi sa teškom hipotenzijom, meni su najviše pomogli :

–     HBO tretmani na mesečnom nivou i u kontinuitetu

–     GUTRON kapi

–     L-DOPS kapsule

Normalno, nemojte zaboraviti i sve one uobičajene postupke koje vam doktori preporučuju: da smanjite donos između dve dijalize, da produžite vreme dijaliziranja, da povećate učestalost dijaliziranja, da eritropoetinom obezbedite normalnu krvnu sliku, da ne užinate u toku dijalize i da slučajno ne uzmete lekove koji obaraju krvni pritisak!

Ako budete imali dodatnih pitanja ili komentara, rado ću Vam odgovoriti.

Sretno svima, i kao što glasi naslov jednog našeg posta: Nikada se nemojte predati.

S. V.

.

.           .           .

Picture1b

Kako što duže odložiti dijalizu

Na brojne zahteve naših čitalaca, koji su skoro svi zainteresovani za savete kako da odlože dijalizu ili kako da je rade što ređe, ako su je već započeli, donosimo vam savete našeg stručnog tima, i za usporavanje napredovanja bubrežne insuficijencije i za produžavanje intervala između dve dijalize.

Usporavanje progresije hronične bubrežne slabosti

Kod naglo nastale ili AKUTNE bubrežne slabosti, povišenje kreatinina je privremeno ili prolazno, te ako se na vreme započne lečenje, onda bez obzira na uzročnu bolest, povredu ili operaciju, još postoji šansa oporavka bubrežne funkcije, ponekad i u potpunosti vraćanje vrednosti kreatinina na normalu. Ali kada su nekome povišene vrednosti kreatinina u serumu, recimo 180 µmol/l (ili više), sa ili bez lečenja, bile u trajanju preko 3 meseca, onda se smatra da ta osoba već ima HRONIČNU slabost bubrega, odnosno da već tada ima samo 50% normalne funkcije bubrega, a obzirom da je to stanje trajalo dugo vremena, smatra se i da je proces slabljenja bubrega već tada nepovratan i da više nikada ta osoba neće imati normalne vrednosti kreatinina niti normalnu funkciju bubrega, bez obzira koja je bolest, povreda, operacija ili šta već, dovelo do oštećenja te funkcije. Ako je to već tako, a jeste, onda pacijentima i lekarima samo preostaje da pokušavaju da uspore ili da odlažu dalje propadanje bubrežnih funkcija, jer nekog specifičnog leka kojim bi se to stanje definitivno prekinulo, a pacijent odjednom oporavio – nema. Kako dakle, što duže odložiti započinjanje dijaliznog lečenja, kako sprečiti ili usporavati dalji porast kreatinina u krvi (kao pokazatelja rada bubrega).

Prevencija-bubrezne-slabosti

U lečenju i usporavanju razvoja hronične bubrežne slabosti preporučuju se sledeće opšte mere:

–  optimalna hidracija organizma. Dnevna diureza (količina izlučene mokraće u 24h) ne bi nikada trebala biti manja od oko 2 litra. Donja minimalna granica je 1,5 litara dnevno, a unos tečnosti bi trebao biti oko 0,8 litara veći od dnevne diureze (jer se voda gubi i znojem, stolicom, itd). Čak i kad se u pacijenta pojave otoci oko gležnjeva, ne treba uskraćivati vodu, nego eventualno dati diuretik. Činjenica je da će svaka dehidratacija (npr. znojenjem, povraćanjem, prolivom) pogoršati funkciju bubrega. U slučaju nakupljanja tečnosti ili pojave otoka obično se daju Furosemid tbl. 40 (ili više) mg, na II ili III dan, prema proceni nefrologa;

–  neslana ishrana. Maksimalan unos soli: 3 grama dnevno.

–  smanjiti unos belančevina (proteina) na 0,6 – 0,8 grama po kilogramu telesne težine, dnevno. Ti proteini moraju biti visoko vredni, kako ne bi došlo do pothranjenosti, malnutricije.

–  striktna regulacija krvnog pritiska na < 130/90 mmHg. Od lekova za regulisanje krvnog pritiska preporučuju se oni koji se ne metabolišu preko bubrega (izbegavanje opterećenja). U tom smislu preferiraju se lekovi tipa npr. Presolol, Amlodipin, ili njihove paralele. Lekovi koji spadaju u ACE inhibitore (i ARB) se često propisuju i preporučuju za hipertenziju, posebno ako uz hipertenziju postoji i mikroalbuminurija ili proteinurija, ali sa ovim lekovima treba biti oprezan jer mogu dovesti i do pogoršanja bubrežne slabosti, odnosno porasta kreatinina ili kalijuma (u kom slučaju ih izostaviti i zameniti sa drugim lekovima). Od tih lekova Monopril se npr. izlučuje i preko jetre i preko bubrega, skoro svi ostali se izlučuju samo preko bubrega. Više o antihipertenzivima možete saznati ako kliknete na ovaj link.

–  u ishrani treba biti umeren i kada su u pitanju namirnice bogate kalijumom, a to su sve vrste voća i povrća (orijentaciono do 100 grama dnevno), jer se nivo kalijuma u krvi reguliše uglavnom bubrezima. Videti u našem postu Dijeta i ishrana tablicu sa namirnicama koje sadrže puno Kalijuma, i koje treba izbegavati.

–  slično je i sa metabolizmom fosfata, i on većinski zavisi od funkcije bubrega, ali pošto su fosfati uglavnom sadržani u proteinima, onaj ko drži dijetu sa ograničenim unosom proteina ne bi trebao imati problema sa hiperfosfatemijom. (Osim, ako npr. unosi mnogo Koka-kole i sličnih napitaka sa mnogo ortofosforne kiseline, ili namirnice sa mnogo konzervanasa i aditiva). Preporučeni dnevni unos fosfata, kao i kalcijuma, ili natrijuma, ili kalijuma je: 1 – 2 grama. Pacijent sa bubrežnom slabošću se mora informisati u kojim namirnicama ima mnogo npr. kalijuma ili fosfora, i značajno redukovati unos tih namirnica, dok mu prve analize (kalijuma i fosfata u krvi) ne pokažu da li je dobro, slabo ili preterano držao dijetu. Ukoliko dijeta ne pomogne u normalizaciji nivoa fosfora, potrebno je uzimati neki od lekova „vezivača“ fosfata u probavnom traktu (npr. Kalcijum-acetat ili Kalcijum-karbonat: 1-2 tbl. uz svaki obrok, prema proceni nefrologa). Ako je fosfor normalan, a postoji niži Kalcijum, pacijentu se preporučuju i male doze vitamina D (npr. AlphaD3 kapsule od 0,25 µg po jedna uveče ili na II dan) zavisno i od nivoa vitamina 25-OH-D u krvi.

–  u pogledu ugljenih-hidrata, odnosno kalorija, preporučuje se dijeta od 35 kcal/kg telesne težine dnevno, a ako pacijent ima utvđenu šećernu bolest ili sklonost hiperglikemiji, on se mora pridržavati dijabetične dijete date od nadležnog endokrinologa, te strogo nastojati održavati kontrolne vrednosti glukoze u krvi u normalnim granicama,

–  ako pacijent ima povišene vrednosti urata u krvi, odnosno soli mokraćne kiseline, onda mora dobiti uputstva o namirnicama čije unošenje povećava nivo urata u serumu, pa ako te mere ne budu dovoljne, nefrolog će propisati i neki od lekova inhibitora sinteze mokraćne kiseline (npr. alopurinol),

–  kada su u pitanju masnoće, mora se nastojati imati što niže vrednosti LDL-holesterola, a što veće vrednosti HDL-holesterola, pa se u tom cilju mora voditi računa i ako treba smanjiti unos lipida, pa ako to ne bude dovoljno uzimati i lekove, tzv. hipolipemike. Za ovim lekovima ne treba olako posezati jer su vrlo toksični za organizam, posebno za jetru i mišiće.

–  unos hidrosolubilnih vitamina se može preporučiti (B i C, npr), ali samo u dozama koje zadovoljavaju dnevne potrebe (npr. čaša Multivite ili Cedevite) i koje neće izazvati hipervitaminoze. Ne preporučuje se unošenje kombinacija vitamina i minerala, jer neki liposolubilni vitamini, a posebno minerali, se već nakupljaju u višku prilikom slabljenja bubrežne funkcije. Za vitamin D smo rekli da je potreban ako pacijent ima niži kalcijum i vitamin D u krvi, visok parathormon, a normalan fosfor.

–  redovne kontrole nalaza krvi i urina, kada se jednom utvrdi bubrežna slabost, treba imati na 1-3 meseca, bar u početku, dok se ne stekne osećaj kakav trend postoji kod pacijenta. Pa, ako trend bude miran, tj. u prve 3-4 kontrole ne bude značajnijih odstupanja od normale za većinu posmatranih parametara, onda se interval između kontrola može produžiti i na 4-6 meseci. Od momenta utvrđivanja hronične bubrežne slabosti ne treba više raditi nikakva snimanja sa kontrastom (intravenskim), jer sva ta kontrastna sredstva mogu značajno oštetiti ionako oslabljenu funkciju bubrega.

–  izbegavanje i/ili lečenje svih infekcija je neophodno, a pri tome posebno treba voditi računa da se izbegne korištenje dokazano nefrotoksičnih lekova, kao što su npr. analgetici i aminoglikozidni antibiotici.

–  za nadoknadu gvožđa postoji mnogo peroralnih preparata u slobodnoj prodaji, ali ako nadležni nefrolog proceni da vrednosti kontrolnih parametara Fe statusa (Fe, TIBC, TSAT i feritin) nisu adekvatne, on može propisati i primenu Fe preparata preko infuzija;

–  u slučaju izražene anemije (malokrvnosti), nadležni nefrolog će prvo isključiti sve event. uzroke gubitaka krvi krvarenjem, a posle toga može propisati i lekove stimulatore rasta eritrocita, kojima se kompenzuje nedostatak fizološkog dejstva eritropoetina kod bolesnika sa hroničnom slabošću bubrega.

-spore intravenske infuzije mogu značajno oboriti vrednosti azotnih materija (ureje i kreatinina) i usporiti napredovanje bubrežne insuficijencije. Sastav tih infuzija se obično prilagođava pacijentovim biohemijskim nalazima, da bi mu se nadoknadili nedostajući elektroliti i minerali, a da mu se smanji ono što je u višku. Infuzije su dakle, različite, od 5% rastvora glukoze, 0,9% fiziološkog rastvora, 4,2% (ili jačeg:8,4%) rastvora NaHCO3, Ringerovog rastvora, Hartmanovog rastvora ili čak Bergmanovog (za dijabetičare) ili Hejkalovog rastvora. U infuzije se obično dodaju i neki od lekova za poboljšanje cirkulacije (od Trentala pa nadalje..) i na kraju skoro obavezno se daju: diuretici, sredstva za podsticanje mokrenja (npr. Lasix, Edemid, ili Yurinex). Tako se bubrezi malo „isperu“ i pacijentovi nalazi koliko sutra budu i do 30% bolji, ali nijedna nefrološka klinika ili poliklinika ne želi da se svaki dan zamajava sa ovim infundiranjem pacijenata, kad se time dijaliza samo odlaže, a bolest i pacijent se ne mogu time izlečiti.

–  najčešće laboratorijske analize pri redovnim nefrološkim kontrolama su: kompletna krvna slika, sedimentacija, CRP, urea, kreatinin, albumini, proteini, kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, bikarbonati, hloridi, gvožđe, TIBC, bilirubin, AST, ALT, GGT, alkalna fosfataza, acidum uricum, glikemija, trigliceridi, holesterol: LDL i HDL. Posle 6-12 meseci trebaće (najverovatnije) proveriti i nivo vitamina D u krvi: 25OH-D, transferina, Feritina i parathormona.

–  potrebno je proveriti HBsAg, AntiHBc, Anti-HCV, Anti-HIV antitela, kao i titar Anti-HBsAt (radi pravovremenog započinjanja vakcinacije: najm. 6 mes.pre dijaliznog lečenja (npr.EngerixB 40µg 0,1,2,6. mesec)

–  u urinu, osim diureze, urinokulture i običnog kompletnog pregleda urina, posebno se gleda nalaz sedimenta urina, mikroalbuminurija, proteinurija (po Biuretu), i eventualno klirensi ureje i kreatinina.

–  od morfoloških pretraga, praktično je dovoljan nalaz ultrazvuka bubrega, posebno izmerena veličina parenhima bubrega i provera da je derivacija urina uredna, tj.da nema opstrukcije oticanju mokraće. Kod sumnje na renovaskularne poremećaje sprovodi se i tzv. Doppler-sonografska analiza cirkulacije u krvnim sudovima oba bubrega, a pregled očnog dna je neophodan kod pacijenata sa dijabetesom i/ili povišenim krvnim pritiskom, jer nalaz na kapilarima očnog dna je vrlo podudaran sa stanjem kapilara u bubrezima.

-u četvrtom (predijaliznom) stadijumu hronične bubrežne slabosti pacijent se mora uputiti hirurgu radi operativnog formiranja pristupa za dijalizu, za hemodijalizu: AV fistula ili graft, ili dugotrajni kateter, a za peritonealnu dijalizu: peritonealni kateter. Predijalizne transplantacije su još uvek samo teoretska opcija (kod nas).

Nadamo se da Vam je već iz napred navedenog jasno koliko je složena terapija i kontrola hronične bubrežne slabosti i zbog čega se sve napred navedene mere moraju sprovoditi pod nadzorom Vašeg nefrologa.

.     .     .


cuti i cuvaj bubrege


.     .     .

A pacijent koji već ide na hemodijalizu, koliko dugo može izdržati bez hemodijalize?

Odgovor:  Zavisi od pacijenta.  Odnosno od onoga što on radi, jede i pije, dok ne ide na dijalizu. Za pacijente na dijalizi 2 stvari su najopasnije: Kalijum i Tečnost.  Sve drugo (urea, kreatinin, fosfor, itd) jeste bitno i može izazvati određene probleme, ali ne može naglo ugroziti život pacijenta, a višak kalijuma ili vode – može. Zato onaj ko misli odložiti svoju redovnu dijalizu mora strogo da vodi računa da ne unese previše kalijuma ili vode. Kad ide redovno na dijalizu 3 puta nedeljno, pacijent koji se pridržava dijetnih ograničenja dnevno dobija na težini 1-1,5 kg. To je ono što je uneo jedenjem i pijenjem, kad se odbiju gubici stolicom ili znojenjem, jer uzmimo na primer da ne mokri ništa. Od jedne do druge dijalize nakupi se znači oko 3-4 kg, odnosno 3-4 litra, što za pacijenta prosečne težine 75 kg ne bi trebalo da predstavlja problem da se ukloni na narednoj dijalizi. Ali, ako bi preskočio tu i sledeću dijalizu, a nastavio sa istim unosom hrane i tečnosti, znači da bi za 7 dana imao u sebi oko 10 litara tečnosti viška. Prevelika količina tečnosti u organizmu može izazvati slabost srčanog mišića i nakupljanje vode na potkolenicama, u trbuhu ili u plućima (nastane gušenje). Zato pacijent koji planira da preskoči redovni dijalizni termin, mora prvo da pazi da maksimalno smanji unos hrane i tečnosti, kako do sledeće dijalize ne bi imao gušenje i srčanu slabost, odnosno da do te sledeće dijalize nema preveliki porast težine (vagati se svaki dan, u isto vreme). Osim smanjenja unosa sve hrane i pića, posebno ne sme unositi namirnice koje imaju mnogo kalijuma (voće i povrće). Ako pacijentu kalijum poraste preko 6,5 mmol u krvi, makar to bilo i dan posle dijalize, to može biti kobno za srce (videti članak o kalijumu). Dok pacijent ne ide na dijalizu njemu u krvi raste količina ureje i mokraćne kiseline (koje se stvaraju iz hrane, posebno od belančevina), a raste i količina kreatinina (koji se stvara od mišićnog rada i metabolizma). Povišene količine ureje, mokraćne kiseline i kreatinina, ako rastu postepeno, pacijenti obično podnose bez većih tegoba. Već kad se povećaju za 50% više nego inače, počinju mučnine, malaksalost, povraćanje ili proliv. Iako su to znaci opasnih pogoršanja, organizam se u stvari tako brani od te unutrašnje zatrovanosti. Tako se povraćanjem ili prolivom izgubi dosta kalijuma, pa i dosta tečnosti, pa pacijentu opet bude malo lakše, jedno kratko vreme. Porast krvnog pritiska koji se može pojaviti, kao i u pacijenata koji nisu na dijalizi, kod dijaliznih je obično posledica unošenja mnogo soli (natrijuma) i vode, ili je posledica nedostatka lekova, antihipertenziva. Obzirom da visok krvni pritisak može izazvati moždani ili srčani udar, rast krvnog pritiska treba blagovremeno sprečavati: neunošenjem soli, smanjenjem tečnosti, pojačanjem antihipertenziva ili dijalizom. Uglavnom, viđali smo situacije da pacijenti koji su zbog viših sila morali negde da putuju, a nisu želeli da se dijaliziraju u tuđim centrima i tuđoj državi, mogli su da preskoče svoja 2 redovna dijalizna tretmana, da bi nakon 7 dana, uz strogi post, došli ponovo na svoj aparat sa donosom od 5-6 litara, sa urejom u krvi oko 40, a kreatininom oko 1500 umol/l, i sa kalijumom oko 6,6 mmol/l. Ali, sve je to lutrija. Suviše rizično. Igranje sa životom. Ko ne mora, neka to nikada i ne pokušava.

.     .     .


dijalizna kosulja


.     .    .

.

Picture1b

Twardowski Zbylut: Prevara zvana adekvatnost standardne hemodijalize 3x4h nedeljno

Predavanje doktora Twardowskog je malo poznato našim nefrološkim stručnjacima, a pogotovo pacijentima,

proverite zašto:

Prevara zvana adekvatnost1Prevara zvana adekvatnost2 Prevara zvana adekvatnost3 Prevara zvana adekvatnost4Prevara zvana adekvatnost5Prevara zvana adekvatnost6Prevara zvana adekvatnost7Prevara zvana adekvatnost8Prevara zvana adekvatnost9Prevara zvana adekvatnost10Prevara zvana adekvatnost11Prevara zvana adekvatnost12Prevara zvana adekvatnost13Prevara zvana adekvatnost14Prevara zvana adekvatnost15Prevara zvana adekvatnost16Prevara zvana adekvatnost17Prevara zvana adekvatnost18Prevara zvana adekvatnost19Prevara zvana adekvatnost20Prevara zvana adekvatnost21

Originalni prevod predavanja doktora Twardowskog možete pogledati na sajtu naših kolega iz RS (kliknite ovde za preuzimanje predavanja).

O autoru:

Twardowsky Zbylut

Zbylut Twardowski je poljsko-američki nefrolog, poznat po svojim pionirskim radovima u oblasti dijalize. Rođen je u jednom gradiću u Poljskoj, koji sada pripada Ukrajini. Njegove adaptacije dijaliznih katetera su široko prihvaćene, što je imalo za rezultat značajno smanjenje infekcija među dijaliznim pacijentima, a i drugi njegovi patenti se primenjuju u nefrološkim klinikama i dijaliznim centrima širom sveta. Redovni je profesor na katedri Interne medicine na Univerzitetu u Misuriju, Kolumbija, SAD. (http://en.wikipedia.org/wiki/zbylut_twardowski)

.

Picture1b