Mučenik iz Banjaluke

Ponovo problemi u IDC Banjaluka.

Pismo je autentični dokument.

Ime i prezime autora, kao i primalaca pisma, poznati su redakciji.

.

DiaBloG – 2014

.

Prethodni sličan post: Situacija u Banjaluci 

.

---

---

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day      Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

.      .     .

Svrab ili svrbež u bolesnika na hemodijalizi

Dijalizne komplikacije:

Svrab ili svrbež u bolesnika na hemodijalizi

Svrab ili svrbež je jedan od najčešćih simptoma u bolesnika na dijalizi. Javlja se (češće ili ređe, duže ili kraće) u 60-90% svih dijaliznih pacijenata. I skoro podjednako i na hemodijalizi i na peritoneumskoj dijalizi. Javlja se čak i kod pacijenata sa bubrežnom slabošću, a koji još nisu dospeli do dijalize (u 25-60% njih).

Sa započinjanjem dijalize svrab se obično smanji ili prestane. Tako je otkriven jedan od osnovnih uzroka svrbeža: nedostatak ili nedovoljna efikasnost dijalize. Zaista, ogromna je količina supstanci koja se nagomilava u krvi pacijenta čiji bubrezi ne funkcionišu (to su tzv. uremijski toksini): urea, kreatinin, cistatin, urati, gvanidini, inositoli, fenoli, krezoli, itd. (još 2000 supstanci) – sve su to hemikalije koje izazivaju različite tegobe u organizmu, a mnoge od njih, zasigurno isušuju kožu i izazivaju svrab. Započinjanjem ili intenziviranjem dijaliza, takav uremijski svrab se obično izgubi. Ali, ne uvek i ne trajno.

Zato je traganje za uzrocima svraba težak, detektivski posao, i za lekare i za pacijente. I što je najgore, vrlo često: neuspešan. No, pokušaćemo pomoći.

Koji su najčešći uzroci svraba u pacijenata na dijalizi?

Prvo bi trebalo razjasniti da li se svrab pojavljuje samo tokom ili posle hemodijaliznog tretmana?

Ukoliko je odgovor na ovo pitanje: DA, onda treba misliti na alergijske reakcije ili preosetljivost pacijenta na neke delove dijaliznog seta. Dijalizni set su sve materije uključene u vantelesnu cirkulaciju krvi: igle, linije, komore, dijalizator, membrane, tečnosti za dezinfekciju aparata, dijalizni koncentrati, voda za dijalizu, antikoagulansi, itd). Pacijenti su najčešće alergični na etilen-oksid, gas kojim se sterilišu dijalizatori, linije ili igle za hemodijalizu. U našoj državi je zabranjeno korištenje dijalizatora sterilisanih etilen-oksidom, ali, paradoksalno: dozvoljeno je koristiti igle i linije sterilisane etilen-oksidom (!!!). Zašto je takav propust napravljen, niko živi ne zna, niti se interesuje. Da stvar bude još gora, za akutne ili kontinuirane hemodijalize čak su i dijalizatori sterilisani etilen-oksidom! Valjda se računa da su ti pacijenti u tako teškom stanju pa se niko neće ni buniti. Drugih razloga za tolerisanje ovakvih propusta od strane naših regulatornih agencija, sada nećemo ni da se prisećamo.

Osim gasa etilen-oksida i neke dijalizne membrane mogu izazvati alergijsku reakciju, uključujući i svrab, u bolesnika na dijalizi. O supstancama unutar dijalizatora zaostalim posle fabrikacije, sterilizacije ili dezinfekcije, da se i ne govori. Naši su stručnjaci propisali do 1 litar fiziološkog rastvora tokom celog hd tretmana, samo da bi time izbacili iz konkurencije proizvođača koji je u deklaraciji pošteno napisao da se ispiranje mora izvršiti sa najmanje 1 litar tog rastvora. (videti: Značaj pravilne pripreme dijalizatora). Određeni plasticizeri koji se koriste u izradi linija i komora za vantelesnu cirkulaciju krvi, takođe mogu biti uzrok svraba ili alergije. Sastav i čistoća, odnosno nečistoće u dijaliznoj tečnosti, takođe mogu biti uzrok svraba u dijaliznih bolesnika. Acetat koji je redovni sastojak svih dijaliznih tečnosti kod nas, takođe može biti uzrok svraba. U nekim časopisima se pominju i materijali od kojih se prave dijalizne fotelje (vinil, latex), koji takođe, obzirom da pacijenti na njimu sede 4 sata, mogu izazvati svrab. Heparin koji se dodaje tokom dijalize, takođe može biti uzrok svraba.

Veći problem je otkrivanje uzroka svraba koji se dešava i van dijaliznog tretmana. Svrab se u principu mnogo češće javlja van dijaliznih tretmana, posebno noću, u mirovanju, na toplom, pri znojenju ili stresu.

U tom slučaju pacijentu prvo treba proveriti laboratorijske vrednosti kalcijuma, fosfora, magnezijuma, parathormona i vitamina D – u krvi. Po mogućnosti u fazi najjačeg svraba, ponekad i više puta, dok se ne otkrije uzrok. Povišena vrednost svake od nabrojanih supstanci: kalcijuma, fosfora, magnezijuma, parathormona ili vitamina D – izaziva svrab, bez obzira da li je povišena samo jedna ili više od ovih supstanci. U našim centrima mnogi su pacijenti odrali kožu od češanja koje im je napravio vitamin D (AlphaD3 ili Rocaltrol) uziman redovno uz Kalcijum-karbonat (3×1) i dijaliznu tečnost punu kalcijuma (1,75 mmol/L jonskog kalcijuma). Plus hrana puna fosfora, kojeg CaCO3 nije uspeo povezati. Česta povišenja kalcijuma i fosfora u krvi, izazivaju njihovo međusobno spajanje i taloženje na zidovima krvnih sudova ili u drugim mekim tkivima i organima, uključujući i kožu. Tako nastaju kalcifikati, koje češanje samo pogoršava, jer se stvaranjem upale, oni definitivno učvršćuju.

Šta bi drugo trebalo proveriti, kad isključimo sve navedene mineralne faktore?

Odgovor je, bez sumnje: jetru! Treba učiniti sve analize funkcije jetre: bilirubin, direktni i indirektni, enzime: AST, ALT, ALP, gama-GT, LDH, amilaze, proveriti da pacijent nije dobio hepatitis C, B, A, ili neki drugi. Posebno su povišeni bilirubin, alkalna fosfataza, ALT i gama-GT transferaza – tipični dokazi da je oštećenje jetre i/ili žučnih puteva izazvalo svrab u dijaliznog pacijenta. Žućkasta prebojenost kože i beonjača, uz stalni svrab, često su prvi znaci da je pacijent postao hepatitis pozitivan, jer se antitela javljaju tek kasnije.

Takozvana uremijska polineuropatija, oštećenje nerava i njihovih završetaka u koži dijaliznih bolesnika, takođe može biti uzrok svraba.

Naravno, u dijaliznog pacijenta se može pojaviti i svrab kao i u svakog drugog pacijenta, od jasnog nedijaliznog uzroka, kao što je Skabijes (šuga), Varičele (vodene ospice), Žučni kamenac, Ciroza jetre, itd. itd.

Nedostatak gvožđa se takođe pominje kao jedan od uzroka svraba u dijaliznih pacijenata, jer se po normalizaciji parametara Fe, svrab u tih bolesnika izgubio. Isto važi i za eritropoetin.

Suva koža (kseroza) se često viđa u dijaliznih bolesnika i ona nije uzrok svraba, ali ga čini težim.

Šta primeniti da svrbež nestane i češanje prestane?

Prvo je znači, obezbediti veoma efikasne hemodijalize. Što češće, što duže, sa dijalizatorom velike površine i propustljivosti, i sa dodatnom filtracijom (HF,HDF), po mogućnosti.

Ako je neka supstanca iz dijaliznog seta izazivala svrab, menjati ceo set ili pojedine komponente (igle, linije, dijalizatore, koncentrate, dezinficijense, …) pa ako treba i ceo hd centar, dok se ne pronađe set ili tretman koji ne izaziva ili ne pogoršava svrbež.

Ako uremija i alergija nisu uzrokovali svrab, onda treba odmah prekinuti uzimanje vitamina D (AlphaD3, Rocaltrol, Oligovit i slično), da se proveri da li će se svrab posle toga izgubiti. Ako je povišen kalcijum potrebno je osim neuzimanja vitamina D, ne koristiti ni koncentrate sa 1,75 mmol/L kalcijuma, a umesto kalcijum-karbonata uzimati nekalcijumske vezivače fosfata, npr.: Fosrenol. Kod povišenog fosfora potrebno je pojačati dijetu bez fosfora, i uzimati efikasniji vezivač fosfora, opet, najefikasniji je: Fosrenol.

Operaciju paratiroidne žlezde ne treba vršiti ako parathormon nije povišen, ali ako jeste: onda zbog svraba treba je smanjiti za 3/4, bez obzira kakvi su Ca i fosfor.

Generalno se svima propisuju emolijenti: ulja i kreme koje čine kožu mekšom i vlažnijom. Ovo obično slabo pomaže, samo 18% pacijenata izjavljuje da je imalo poboljšanje.

 

Dermatolozi obično propišu dijaliznim pacijentima jedan magistralni lek (koji nije fabrički, nego ga u apotekama sami spravljaju). Taj recept izgleda kao na slici gore desno.

Lokalno se može primeniti i kapsaicin (capsaicine) krema (0,025%). To je lek koji izaziva bolju prokrvljenost, smanjuje bol kod išijasa i reume, pa je ponekima pomogao i protiv svraba. Nuspojava mu je crvenilo i pečenje kože na mestu primene.

Pacijenti naravno, više veruju gotovim lekovima i traže koje tablete da uzmu. Dokazano je da preparati antihistaminika, ketotifena (Galitifen) ili hydroxizina (Atarax) imaju izvesnu efikasnost. Nuspojava ovih lekova može biti smanjenje krvnog pritiska i pospanost. Zato ih i preporučuju pre spavanja, kada se i inače očekuje pogoršanje svrbeža.

Najveću efikasnost su pokazale injekcije lidokaina. To je lek koji se daje pri lečenju srčanih aritmija, ali se primenjuje i u terapiji bolova i svraba. U terapiji svraba lidokain (100 mg) se daje intravenski  i sporo (1 mg/min), da ne bi izazvao hipotenziju. Nažalost, efikasnost leka traje samo jedan dan i sutradan se svrbež obično javlja ponovo.

Fototerapija ultra-violetnom B svetlošću (2-3 x nedeljno), ili običnim sunčanjem, takođe može pomoći u ublažavanju svraba. Nezasićene masne kiseline, omega-6, riblje ili maslinovo ulje i drugi antioksidansi, takođe se preporučuju.

Carbo medicinalis (aktivni ugalj) je crni bezukusni prašak koji se pije, ako je supstanca koja izaziva svrab ušla u krv iz probavnog trakta. Pa i ako nismo sigurni, bezopasan je, pa se može probati. Doza je 6 grama dnevno. Sličnog mehanizma delovanja, doze, a i (slabe) efikasnosti je holestiramin, vezivač žučnih kiselina, koji je efikasniji u slučaju jetreno-žučnih uzroka svraba.

Ondansetron (Ondasan, Zofran) tablete i ampule koje se primenjuju protiv mučnine i povraćanja, takođe imaju izvesnu efikasnost protiv svraba.

Hladne kupke većini pacijenata ublažavaju svrab, a tople kupke slabije pomažu, čak i pogoršavaju svrab.

Dosta naučnika veruje da kad čovek oseća svrab, onda treba počešati mozak. Navodno, svrab je osećaj koji se stvara u mozgu, a u kožu se samo projektuje. Oni preporučuju lekove za smirenje (sedative), lekove protiv depresije (antidepresive), lekove protiv neuropatije (Neurontin), inhibitore opijatskih receptora (Nalokson), lekove za odvikavanje od alkohola (Naltrekson).

U literaturi se pominju i drugi preparati, koji kod nas još nisu korišteni, bar ne u terapiji svraba: Nicergolin ampule, Tacrolimus krem i Talidomid tablete, ali isto sa neubedljivim efektima.

Akupunkture, klasična i električna, često mogu pomoći i kod svraba, a uvek su bezopasne.

Ako je standardni heparin dokazani uzročnik svraba, potrebno je koristiti druge vrste heparina tokom hemodijalize, na primer niskomolekularne heparine. Ako je nedostatak Fe ili eritropoetina dokazani uzrok svraba, onda se ti preparati moraju dati u potrebnoj dozi, dok se ne normalizuju vrednosti TSAT i Hb.

Nećemo ni da vam pominjemo gluposti koje možete naći u nekim dnevnim časopisima, tipa potrebno je lakše odevanje, podrezivanje noktiju ili spavanje sa rukavicama, da se ne bi izranjavila koža.

Kao što smo već istakli: ponekad baš ništa ne pomaže. Takav svrab se naziva intraktabilni, a rešenje za njega je samo transplantacija bubrega.

.

DiaBloG – ST

.

.

.     .     .

.     .     .

Profit UBER ALLES

Čovek je čoveku menadžer.

Fenomenalni: Leo Cullum.

Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima

Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i materijalom za dijalizu, ili: Da li je 8 miliona neispravnih dijalizatora dovoljan razlog da neko proveri i šta se radi u Frezenijusu u Srbiji?

Hroničari dijaliznih dešavanja, koji godinama prate sve muljavine vezane za profitni dijalizni biznis, već su se uverili da ni u 2014. neće ostati bez tema za razmatranje. Najviše na udaru biće naravno, oni najbeskrupulozniji profiteri, oni koji su zbog sopstvene pohlepe spremni ugroziti ljudske živote i posle sve zataškati, kao da se ništa nije ni desilo. Oni koji su zatvorili ceo sistem: naše ljude leče u svojim bolnicama, na svojim aparatima, svojim potrošnim materijalom. Ko će od njihovih zaposlenih rizikovati svoje radno mesto da bi stao u zaštitu npr. pacijenata, a ne aparata ili materijala? Danas, verovatno niko. Ostaje samo spoljna, državna kontrola, ako naravno izabrani stručnjaci, kontrolori, nisu finansijski povezani sa kontrolisanom dijaliznom firmom. A jesu. Svi do jednoga. Zato nam je dijaliza u stanju, u kakvom jeste.

Na zapadu međutim, nema ustručavanja kada treba izvršiti kontrolu, superviziju ili nadzor rada privatnih dijaliznih bolnica i kompanija. Nisu baš svi medicinari tako bedno plaćeni da se mogu kupiti za par putovanja na kongrese ili autorske honorare. Zato primedbe na kvalitet dijaliznih aparata, dijaliznog materijala i dijaliznih firmi, možete naći samo na internetu. Kod nas, nikada. Nema šanse. Dotirani mediji, kompromitovani kontrolori, pohlepni vlastodršci, a firme dobrostojeće. Tržište sve reguliše, sretnu se ponuda i potražnja: osiromašeni medicinari nude svoja „ekspertska“ mišljenja, a bogati dijalizni privatnici to kupuju i time mašu kad treba prodati aparat, opremu ili uslugu državi – po skupe pare. Tako da i kod nas tržište, na neki osobeni način, već uveliko funkcioniše.

Zato nijedan domaći internet sajt ne objavi nikada ništa o monopolizmu, o enormnim zaradama, o profitu iz dijalizne opreme, o naduvanim cenama i materijala i usluga. Ne računa se ovaj blog-portal, sa nekoliko (anonimnih) zviždača, koji lupaju u web šerpe i duvaju u virtuelne pištaljke, koje niko ne zarezuje. Drži ih jedino nada da će ono što je trajanovski u internetu zakopano, jednoga dana niknuti na drugom dnevniku, i da će tada sve medijske svirale znati kakve su dijalizne uši, ono što sada možete čuti jedino ovde.  Pssst.

A do tada, da se vratimo na povod ovome uvodniku. Naime, 15.januara 2014. američka agencija za hranu i lekove (FDA) uputila je novo upozorenje firmi Fresenius Medical Care, a ovaj put zbog dijaliznih aparata. U pitanju su aparati tipa 2008, tačnije, modeli 2008H, 2008K, 2008K2, 2008k@Home i 2008T, svih serijskih brojeva. U SAD je 111 504 ovakvih aparata, a u Kanadi 3 638. Problem zbog kojih ih FDA opominje i prisiljava na popravku jeste problem sa punjenjem seta fiziološkim rastvorom u fazi pripreme aparata ili u fazi recirkulacije. Svaki normalan čitalac će se ovde zapitati koliko tih aparata ima u našoj državi i ko kod nas proverava punjenje dijaliznog seta fiziološkim rastvorom u fazi pripreme aparata ili u fazi recirkulacije. Tačnije: ko bi kod nas imao časti i hrabrosti da prijavi ovako nešto. Zaista, teško pitanje.

A u SAD to izgleda ovako:

za detalje pogledati na sajtu:

http://www.accessdata.fda.gov/scripts/enforcement/enforce_rpt-Product-Tabs.cfm?action=Expand+Index&w=01152014&lang=eng#devices

Nedugo potom FDA je upozorila Fresenius i na neispravnosti skoro svih modela dijalizatora tipa Optiflux.
Upozorenje FDA odnosilo se na sledeće tipove Optiflux dijalizatora (FDA Product Recalls from the Enforcement Report for March 5, 2014)
• Optiflux F160NRe High Flux Dialyzers, 3 460 672 komada,
• Optiflux F160NR High Flux Dialyzers, 6 720 komada,
• Optiflux F180NRe High Flux Dialyzers, 3 744 122 komada,
• Optiflux F180NR High Flux Dialyzers, 52 752 komada,
• Optiflux F200NRe High Flux Dialyzers, 317 796 komada,
• Optiflux F200NR High Flux Dialyzers, 19 596 komada,
• Optiflux B200 Flux Dialyzers, 100 008 komada,
• Optiflux F18Nre Flux Dialyzers, 34 752 komada.

Razlog upozorenja Freseniusu jeste curenje dijalizne tečnosti na konektorima svih navedenih serija dijalizatora (Dialysate Port Leak During Priming of the Dialyzers).
Ukupno je prijavljeno 7 736 418 dijalizatora sa greškom. U Srbiji se tako nešto nikad ne može desiti: ovde niko nikada nije prijavio nijedan problem na Fresenius opremi ili dijalizatorima. Blago nama sa takvim medicinarima.

Ipak, cifre su zastrašujuće. Da li je zaista 120 000 grešaka na dijaliznim aparatima i 7-8 miliona neispravnih dijalizatora malo da bi se neko usudio da proveri šta se radi u Frezenijusu u Srbiji? Ali neko ko nije na spisku njihovih honorarnih saradnika i putnika na kongrese.

Ili, da verujemo u sve što nam FMC i njegovi saradnici kažu, pa da se nadamo da se nama neće dogoditi „hrvatski scenario“ (link), jer i tamo se niko nije usudio proveravati „uvozne komponente“ za „domaći proizvod“.

Pa na kraju: tragedija, bruka i sramota.

Puj, daleko bilo.  Neće valjda.

.

DiaBloG – 2014

.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke      Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

.

.     .     .

.     .    .

Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar?

Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar?

Nažalost, u našoj državi, većina pacijenata ne može da bira dijalizni centar, nego im isti biva određen. U svetu, naravno, to nije tako.

Zato, donosimo ovaj prilog sa interneta, da podstakne na razmišljanje naše zdravstvene vlasti i naše nefrološke stručnjake, da shvate da su oni tu zbog nas, a ne mi zbog njih.

Jer, mi bi hteli da im postavljamo baš ovakva pitanja, kako to pacijenti u svetu rade. A oni da se zamisle nad našim odgovorima i nad stanjem u njihovim centrima, i da vide ko bi im uopšte došao, ako ne mora.

Ispod svakog pitanja napisan je i razlog zašto je to važno.

1. Šta treba proveriti kada posetite ponuđeni dijalizni centar:		Konstatacije
Da li je centar čist i uredan? Čistoća i urednost sprečavaju infekcije u centru.		DA    NE ………………..
Da li u čekaonici ima dovoljno edukativnog materijala za pacijente? Centar treba da pomogne razumevanje terapije koju Vam pruža.		DA    NE ………………..
Da li osoblje centra deluje ljubazno, prijateljski, brižno i sa poštovanjem prema pacijentima? Svaki zaposleni u centru treba pomagati pacijentima da se osećaju dobrodošlima i dobro lečenima.		DA    NE ………………..
Da li je centar dostupan i hendikepiranim licima? Osobe koje koriste sedeća kolica ili štake moraju lako da ulaze i kreću se do mesta tretmana.		DA    NE ………………..
Kakav je i koliko je udaljen parking od pacijentovog dijaliznog mesta? Prevelika udaljenost dijaliznog mesta od parkinga iscrpljuje pacijenta.		DA    NE ………………..
Da li Vam je osoblje ponudilo da razgledate centar iznutra? Osoblje mora biti voljno da Vam sve pokaže i da Vas obučava.		DA    NE ………………..
Da li u dijaliznim prostorijama postoje uređaji za grejanje i hlađenje? Pitajte osoblje šta čine da se pacijent oseća komforno.		DA    NE ………………..
2.  Za koje opšte informacije treba pitati u dijaliznom centru:
U koliko smena centar radi, da li imaju dežurne za vanrednu dijalizu? Saznanje da centar uvek ima pripravno dežurno osoblje pomoći će Vam da lakše prebrodite periode između dijaliza.	DA    NE ………………..
Koji će sve stručnjaci biti u sastavu ekipe koja brine o meni? Dijalizni centar mora imati razne specijaliste uključene u Vaše lečenje.	DA    NE ………………..
U kojoj meri ćemo ja i moja porodica biti uključeni u moje lečenje? Pacijent i njegova porodica moraju biti uključeni u sve faze lečenja.	DA    NE ………………..
Na koji način me planirate uključiti u moje lečenje? Pacijent je član tima koji brine o njemu i mora imati aktivnu ulogu.	DA    NE ………………..
Ako imam pitanja i primedbi u vezi mog tretmana, kome se mogu obratiti? Osoblje mora znati ko je nadležan za Vaše primedbe.	DA    NE ………………..
Ko kontroliše ili nadgleda rad ovog dijaliznog centra? Svaki dijalizni centar mora biti kontrolisan od državnih organa, da bi se pacijentima obezbedila sigurnost i kvalitet tretmana.	DA    NE ………………..
Šta se događa kad pacijent dospe u stanje životne ugroženosti? Morate biti sigurni da će Vas brzo dopremiti do urgentnog odeljenja.	DA    NE ………………..
Da li centar ima defibrilator i kompletnu opremu za reanimaciju? Ispravna oprema za reanimaciju omogućiće rad vitalnih organa do premeštaja na urgentno odeljenje.	DA    NE ………………..
Da li centar ima plan rada ili evakuacije u slučaju katastrofa? Pacijent mora biti siguran da će mu dijalizni tretman uvek biti obezbeđen.	DA    NE ………………..
U slučaju potrebe za vanrednom dijalizom, koga trebam pozvati? Za opšte tegobe nadležna je hitna pomoć, a za nefrološke dežurno osoblje u centru za dijalizu.	DA    NE ………………..
Ako pacijent ne zna lokalni jezik, da li će mu u centru obezbediti prevodioca? Centar treba imati lice koje se može sporazumevati sa pacijentom.	DA    NE ………………..
Ako je pacijent gluvonem, da li centar ima tumača za sporazumevanje? Centar je dužan obezbediti i tumača za pacijenta koji je gluvonem.	DA    NE ………………..
Da li dijalizni centar ima radnike obezbeđenja? Treba da se uvek osećate bezbedno dok ste na lečenju u centru.	DA    NE ………………..
Da li centar ima bolničare ili pomagače pacijentima, npr. oko prevoza? Osoblje treba da Vam pomogne u vezi problema vezanih za transport.	DA    NE ………………..
3. Šta treba pitati u vezi pomoći i podrške pacijentima:
Ko će mi pomoći u periodu prilagođavanja na dijalizu? Osoblje mora imati zaduženog za pomoć početnicima.	DA    NE ………………..
Kakva je situacija sa posetama pacijentima u centru? Neki centri dozvoljavaju posete u dijaliznim salama, a neki ne.	DA    NE ………………..
Mogu li razgovarati sa nekim pacijentom koji se dijalizira u ovom centru? U razgovoru sa drugim pacijentom možete dosta naučiti o centru.	DA    NE ………………..
Da li se u centru rade ispitivanja zadovoljstva pacijenata uslugom, mogu li videti rezultate? Ankete zadovoljstva pacijenata pokazaće Vam šta drugi pacijenti misle o centru.	DA    NE ………………..
Da li imate listu pacijenata i porodica u grupama za podršku, ovde ili na internetu? Mnogi pacijenti najviše nauče iz razgovora sa drugim pacijentima.	DA    NE ………………..
Da li imate pacijentske časopise? Neki dijalizni centri štampaju novine za pacijente, kako bi ih bolje upoznali sa njihovim lečenjem.	DA    NE ………………..
Koju vrstu edukacije imate za nove pacijente, a koju za dugogodišnje pacijente? Sa dovoljno znanja o svojoj bolesti i njenom lečenju, pacijenti više sarađuju u lečenju i žive duže.	DA    NE ………………..
Imate li edukacioni program za pacijente koji još nisu započeli dijalizu? Pacijenti koji su na vreme edukovani o dijalizi bolje podnose započinjanje dijaliznog lečenja.	DA    NE ………………..
Da li imate program vežbi ili treninga? Mnogi centri nude savete kako da ostanete u formi.	DA    NE ………………..
4.  Šta pitati u vezi hemodijalize:
Šta je to hemodijaliza? Kako funkcioniše? Razumevanjem HD procesa pomaže Vam da aktivno sudelujete u lečenju.	DA    NE ………………..
Koje sve aktivnosti mogu raditi tokom hemodijaliznog tretmana? Obzirom da ste u centru 3 puta nedeljno po 5 sati, saznajte šta sve možete raditi u to vreme.	DA    NE ………………..
Da li mogu koristiti laptop ili mobilni telefon tokom HD tretmana? Neki centri ovo dozvoljavaju, a neki ne.	DA    NE ………………..
Da li pacijentima obezbeđujete ćebad i jastuke, ako su im potrebni tokom HD? Veoma je važno da se pacijent oseća komforno tokom tretmana.	DA    NE ………………..
Šta sve mogu doneti sa sobom na HD tretman? Mnogi pacijenti vole doneti neke stvari od kuće, da bi se osećali komfornije.	DA    NE ………………..
Šta trebam obući kad idem na HD tretman? Pacijent treba da obuče ono u čemu se oseća komotno.	DA    NE ………………..
Šta je to dijalizator? Koje vrste dijalizatora koristite za naše lečenje? Dijalizatori su filteri gde se čisti krv pacijenta, razlikuju se po površini i po propustljivosti. Veća površina i propustljivost znače i veću efikasnost.	DA    NE ………………..
Koju dijaliznu smenu mi nudite?  Mogu li dobiti smenu koja odgovara mom rasporedu u školi ili na poslu? Osoblje treba nastojati da pronađe najbolje rešenje za pacijenta.	DA    NE ………………..
Koliko pacijenata se leči dijalizom u ovom centru? Neki pacijenti vole manje centre, neki vole veće.	DA    NE ………………..
Koja je starost pacijenata koji su na HD u ovom centru? Neki pacijenti preferiraju biti sa pacijentima svojih godina.	DA    NE ………………..
Kakva je procedura u vezi hrane i pića tokom HD tretmana? Neki centri dele užinu, a u nekim pacijenti donose od kuće hranu i piće.	DA    NE ………………..
Da li ću imati svoj poseban TV za vreme HD u ovom centru? I slušalice? Pacijenti vole imati poseban TV za sebe. I slušalice, da ne ometaju druge.	DA    NE ………………..
Da li dajete pacijentima anestetik gel na mestu plasiranja fistulnih igala? Anestetik gel ili krem, čine da ne osećate bol prilikom punktiranja.	DA    NE ………………..
Mogu li da biram ko će mi od osoblja punktirati krvni pristup? Punktiranje od strane iste osobe čini pristup dugotrajnijim, ali to nije uvek moguće postići.	DA    NE ………………..
Mogu li biti edukovan da sam punktiram svoj krvni pristup? Neki pacijenti preferiraju da sami plasiraju igle u svoj krvni pristup.	DA    NE ………………..
Da li nudite i kućne HD? Ako ne, znate li gde i kako mogu to dobiti? Mnogi centri nude obuku za kućne HD. Ako imate uslove onda vi određujete raspored i trajanje tretmana.	DA    NE ………………..
5.   Šta pitati u vezi peritoneumske dijalize:
Šta je to peritonealna dijaliza? Kako ona funkcioniše? Razumevanje PD pomoći će Vam da aktivno učestvujete u svom lečenju.	DA    NE ………………..
Da li ovaj centar nudi i PD? Ako ne, znate li neki centar koji nudi i HD i PD? Ako izaberete PD trebate znati da li će Vam taj centar pružati podršku?	DA    NE ………………..
Do koliko sati su PD tehničari u ovom centru? Ako mi treba pomoć posle toga, koga da zovem? Saznanje da uvek možete nazvati stručnu osobu čini Vas sigurnijim.	DA    NE ………………..
Koliko je ovde pacijenata na PD? Neki pacijenti više vole veće PD centre, a neki manje.	DA    NE ………………..
Koliko često pacijenti ovog centra imaju peritonitise? Peritonitisi su ozbiljna infekcija trbuha tokom PD. Centri koji imaju manje peritonitisa bolje treniraju pacijente kako da izbegnu peritonitise.	DA    NE ………………..
Šta će se desiti ako pokušam PD, ali metoda ne uspe? Dijalizni centar i Vaš doktor treba da Vam garantuju lečenje drugim metodama, kao što je HD.	DA    NE ………………..

Šta reći na kraju?

Osim: ovo će poglavlje naši zdravstveni autoriteti morati ispuniti, ako žele u svet.

A od nas zavisi hoćemo li ih početi pritiskati.

Zabeležite i Vi:

Da ili Ne.

.

.

DiaBloG – 2014

u originalu na: http://www.medicare/dialysisfacilitycompare/Patient-Checklists.html

.

.

.