I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa
Izgleda da su naš sajt čitali čak i u dalekoj Kini. Možda mi to samo umišljamo, ali činjenice govore same za sebe.
Poštovani čitaoci,
Jedan od naših stalnih saradnika poslao nam je vest (iz sveta dijalize) koja je bila nekako promakla čak i našoj uvek budnoj redakciji. U našim novinama i drugim medijima, ove vesti nije ni bilo. „Naše“ novine uređuju domaći predstavnici zapadnog najcrnjeg globalizma i krupnog kapitala, pa je njima u opisu posla da sakrivaju od naše javnosti sve što bi moglo naštetiti njihovim interesima. Ali, ovaj sajt ima pametne čitaoce, koji razmišljaju svojom glavom, koji sami traže informacije, i pretražuju internet, a internet nam je, još uvek, koliko toliko slobodna teritorija za svakojaka saznanja. I evo, šta nam je prosledio naš saradnik, poznat pod pseudonimom „Mile“ (Lajkovac):
I velika Kina je odlučila sprovesti istragu o poslovanju Freseniusa, globalnog dijaliznog monopoliste, internacionalne korporacije koja se bogati na nesreći ljudi čiji bubrezi ne funkcionišu. Razlozi za istragu su, kao što i pretpostavljate: previsoke cene, nelojalni i nelegalni postupci protiv zemlje domaćina.
Inače, posle Amerike, Kina je najveće tržište Freseniusa. Skoro polovinu tržišta dijaliznim materijalom u Kini drži Fresenius (što i nije tako mnogo kao u Srbiji, gde drži 90%). I u Kini su oboljenja bubrega rastući problem, uglavnom zbog opšteg starenja stanovništva. Još 2012. godine Kina je imala 120 miliona stanovnika sa hroničnom slabošću bubrega, ali na redovnim dijalizama ih je naravno, mnogo manji broj. Tri četvrtine tržišta materijala za dijalizu i u Kini su zauzele strane kompanije. Najviše naravno, Fresenius, a zatim Baxter (sa Gambrom), a na kraju tu su i japanski Nikkiso i Nipro.
Na najavu ove istrage Freseniusov portparol je izjavio da oni nisu prekršili nijedan zakon. Ista priča kao i kod nas, kao i u SAD, kao i svugde. Neće da kažu da svojim parama i svojim uticajem, preko svojih („sponzorisanih“) doktora, političara i udruženja pacijenata, sami kroje te zakone. Na kraju se sve završi potpunim zatvaranjem bolesnika u njihove korporacijske lance: naše ljude lečiće Freseniusovi plaćenici, Freseniusovim proizvodima u Freseniusovim bolnicama i dijaliznim centrima. Cene će biti onakve kakve oni odrede, propisi i pravilnici će biti kakve oni odrede, a na pacijente će trošiti što manje, kako bi zaradili što više. Smrtnost pacijenata u njihovim centrima će biti ista kao i pre 40 godina, kao i sada, a transplantacije će uvek biti nedovoljne i nerazvijene. A zato će naši doktori, političari, novinari, pa bogami i poneki pacijenti, biti bogato nagrađeni. Šta je na primer, za Frezenijusovog direktora pokloniti stan u Njegoševoj ulici, od dvesta kvadrata, zameniku Predsednika stranke koja je na vlasti? Sitnica. Nek mu se nađe. Trebaće taj ministar njima kad budu pravili Ugovore sa državom. Tako to funkcioniše. Svugde. To svi znaju. (Videti dosije Fresenius, kliknite ovde).
Ostaje nam da vidimo, da li će ih bar Kinezi pohapsiti, jer naši sigurno neće.
Potvrđeno pisanje našeg sajta o kriminalu pri nabavkama dijalizatora – dokazi isplivavaju na površinu
Rasprava između srpskog Fonda zdravstva i nemačkog Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora po ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 09.05.2014. direktno su pokazali da smo u našim tekstovima celo vreme iznosili istinite tvrdnje. Ako je neko i imao neke rezerve prema obelodanjenim mahinacijama, sada ćete iz njihove prepiske videti da ni u čemu nismo omanuli – sami akteri iznose svoj prljavi veš.
Poštovani čitaoci,
u nastavku na tekst Kako nam se nabavljaju dijalizatori, dobili smo od našeg anonimnog saradnika iz RFZO i tekst odluke Republičke komisije za kontrolu javnih nabavki. Vrlo interesantno štivo.
Tu se može saznati šta to u sadašnjem tenderu za dijalizatore ne odgovara Frezenijusu, zatim šta je na te primedbe Frezenijusa odgovorio Fond zdravstva Srbije, kao naručilac dijalizatora, i na kraju: kako je presudila Republička komisija, na čije odluke ne može biti daljih žalbi ili rasprava.
Obzirom da su originalni dokumenti pisani onim odvratnim birokratizovanim jezikom „predmetnih javnih nabavki“, dozvolite da vam prepričamo najvažniji sadržaj te rasprave.
Da počnemo od toga šta je Frezenijusu zasmetalo u tom poslednjem tenderu za nabavku dijalizatora.
Freseniusove primedbe:
Dakle, Frezenijus se žalio što je tender raspisan za 36 partija dijalizatora: za svaku moguću površinu, sa oba načina sterilizacije, jer oni eto, ne mogu da konkurišu za površine gde se zahteva sterilizacija zračenjem, a to će im onda umanjiti zaradu (!?!)
Dalje, Frezenijus je naveo da je to potpuno suprotno načinu na koji su dijalizatori nabavljani ranije. (?!?)
Frezenijus se žalio i na uslov u tenderu da svaki ponuđač dostavi potvrdu da se njegov dijalizator koristio u 3 dijalizna centra sa preko 100 pacijenata u 3 države EU u prethodne 3 godine. (Zamislite, naš renomirani proizvođač, ne može obezbediti takvu potvrdu!!?! Pa, da li još iko koristi te njihove filtere?).
FMC je naveo da tender nije u skladu sa Pravilnikom, jer su u Pravilniku predviđeni i dozvoljeni rasponi površina „od-do“, a ne svaka pojedinačna površina.
Fresenius sada otvoreno priznaje da postoji deklarativna i efektivna površina dijalizatora, da se one nikada ne poklapaju, a da ona napisana, deklarativna, nema uticaj na medicinsko-terapijski kvalitet tretmana. (Pazite sad to, kakvo otkriće?! Pa ko je sve do sada tvrdio suprotno, a?).
FMC se sada žalio i što pri formiranju tendera nisu konsultovani krajnji korisnici, tj. načelnici dijaliza koje oni redovno „sponzorišu“. Pa se, kažu, ovim tenderom neće obezbediti nastavak terapije kojom su se do sada pacijenti lečili (?!?!). Pazite brige!? Kakva nam je do sada terapija bila, bolje da joj se ne obezbeđuje „nastavak“.
FMC tvrdi da se sada trebuje mnogo manje onih površina koje su se ranije trebovale, a koje samo oni proizvode, i da to samim tim ne odgovara stvarnim potrebama korisnika(?!?!).
Fresenius tvrdi da će omogućavanje zamenjivanja jednog dijalizatora drugim dijalizatorom sličnih performansi onemogućiti individualizaciju terapije (?!?!). A traže grupisanje površina „od-do“?!?!
na kraju, Frezenijus direktno kaže da će se uvođenjem drugih proizvođača umanjiti njegov udeo na tržištu, pa se tu radi o KARTELSKOJ podeli tržišta (!?!?!). Prati li ovo policija, narode!
RFZO odgovor:
A evo, da vam prepričamo, šta je Fond zdravstva, poznat i kao RZZO, odgovorio na ove primedbe FMC-a:
pozivanje FMC-a na period pre 2013. godine nije korektno, jer je tadašnji Pravilnik (Сл. гласник Републике Србије бр.50/06, 17/10) bio nekorektan: nije dozvoljavao dijalizatore sterilisane zračenjem, pa je FMC imao 80% celokupne prodaje!!!
RFZO ističe da Frezenijusu nije smetalo što je tadašnjim Pravilnikom od ukupnih količina high-flux dijalizatora čak 76% tj. 211 000 bilo njegovih dijalizatora sa 1,3 m2 površine, koje je samo on mogao da ponudi!!?!
RFZO kaže da je spajanje površina „od-do“ učinjeno sa ciljem obaranja cena dijalizatora, što je i postignuto!
RFZO je istakao da su u prethodnim periodima partije bile tako oblikovane da je FMC bio favorizovan!!!!! (Prati li policija ove dopise!?)
dalje, RFZO tvrdi da je FMC bio u povoljnijem položaju, jer do sada nije vrednovan kvalitet dijalizatora, obzirom da Fresenius Srbija prodaje dijalizatore starije generacije, koji su zato i jeftiniji od konkurencije!!?! (Opa bato, pazi šta su nam sve radili).
sada i RFZO tvrdi da je FMC u poslednjih desetak godina suštinski monopolista(!!!). Dalje, Fond kaže da je Frezenijus „изузетно утицајан у стручној заједници нефролога у чије стручно усавршавање улаже неупоредиво више него што то чини држава, због чега сматра да се не може искључити да је имао, преко чланова комисије за јавне набавке, односно других стручних комисија и тела која су тада учествовала у дефинисању потребних стандарда, знатан утицај на обликовање јавних набавки у претходном периоду.“ (Eh, to smo mi davno tvrdili, kao i za udruženja pacijenata, ali policija i tužilaštva: ćute).
RFZO kaže da ne želi da centralizovana javna nabavka ima funkciju odbrane monopola jednog dobavljača!!! (Aferim).
RFZO navodi da on sada teži uređenju odnosa na tržištu, „за разлику од ранијег периода када су радње Републичког фонда више биле усмерене ка очувању позиција Фресениуса, што је за последицу имало превисоке цене дијализатора и екстрапрофит за Фресениус, а на терет средстава обавезног здравственог осигурања.“ (Konačno su priznali! FMCS je ekstraprofiter! Treba da plati za ekstraprofit!)
RFZO kaže da je Frezenijus izgradio svoje kapacitete u uslovima male ili nepostojeće konkurencije (ovo je na račun Medicona) „где је улазак конкуренције на разне начине био онемогућен, због чега РФЗО сматра да није у духу јавних набавки да се оне спроводе на начин који омогућава очување таквог стања и да је његова обавеза да утиче да се такво стање измени, тј. да се тржиште отвори и омогући пословање нових добављача, што је у складу са чланом 48. став 2. ЗЈН, као и да нема обавезу да чува тржишне позиције Фресениуса.“ (Melem. Svaka im je na mestu).
RFZO kaže da FMCS „свесно занемарује чињеницу да је извршио и регистрацију других линија дијализатора, што се односи пре свега на high-flux дијализаторе FX, односно FX CorDiax који се производе са ефективним површинама 1.4 m2 и 2.2 m2, FMC међутим не помиње ту могућност стога што се ти новији, квалитетнији и ефикаснији FX, односно FX CorDiax дијализатори не производе у земљи па у том случају не би могао да користи преференцијални статус (20% više cene).“ (Toliko o njihovoj brizi za pacijente. Neka članovi njihovih udruženja pacijenata zapamte dobro ove FMC postupke).
RFZO je „opičio“ i po ALIMS-u, famoznoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, koja samo papirološki registruje dijalizatore, ne upuštajući se uopšte u proveru kvaliteta. Tako da ni potvrda da je dijalizator registrovan u ALIMSu, kao ni potvrda da ima CE znak, ne znači zapravo ništa za poređenje sa drugim dijalizatorima koji isto to imaju.
primedba FMC da deklarativne površine nisu i realne površine, samo potvrđuje stav RFZOa da je FMC nekorektno prodavao 1,3 m2 kao adekvatne za grupu dijalizatora od 1,3 do 1,4 m2.
što se tiče primedbe da nisu konsultovani korisnici, RFZO je istakao da je „процена потребних количина урађена на основу процене представника највећих здравствених установа који су били чланови комисије образоване за спровођење предметне јавне набавке.“ (Nokaut!)
što se tiče dosadašnjih potreba RFZO „је указао да се потрошња из претходних година не може користити као релевантан показатељ, због тога што су у условима постојања монопола, где је новим добављачима био онемогућен приступ тржишту, подаци о потрошњи пре свега прилагођени интересима Фресениуса као доминантног испоручиоца.“
„Када је у питању индивидуализација терапије, РФЗО тврди да су наводи Фресениуса извучени из контекста те да му није сметало када су у 2013. години биле спојене партије па су пацијенти са дијализатора од 1.4 m2 прелазили на дијализатор површине 1.3 m2, чији је он био испоручилац.“ (Stvarno, začuđujuće od firme čiji direktor Hrvatčević ne dozvoljava ni tabletu kalcijum-karbonata, ni ampulu Beviplexa, pacijentima koji se kod njih dijaliziraju. O antibioticima, da i ne govorimo).
A evo i šta je na kraju, arbitrirajući u ovoj raspravi, presudila državna komisija za javne nabavke:
Republička komisija:
Komisija je poništila u celini i ovaj tender, odnosno javnu nabavku ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 05.2014. čija procenjena vrednost iznosi 889 500 000,00 RSD bez PDV, jer je: naručilac ograničio konkurenciju, postavljao diskriminatorske uslove u pogledu referenci i kvaliteta, dozvolio zamenu sličnim proizvodima,
jer su određene partije formirane tako da naručilac unapred zna da ponudu može da podnese samo jedan ponuđač,
iako veličina površine i način sterilizacije nisu značajno bitni sa stanovišta upotrebljivosti i terapijske vrednosti dijalizatora, formirano je 36 partija baš po tom osnovu,
na kraju i najvažnije (po našem mišljenju): ako već RFZO ima podatke u rukama onda valjda treba i da zna kome to treba da prijavi. Jer, Komisija reče: „То конкретно значи да Републичка комисија није надлежна да расправља питања везана за начин на који је Фресениус стекао утицајан положај на тржишту везано за продају дијализатора, нити да ли његова садашња позиција предстаља монопол, али сматра да је основано да се из ових разлога, уколико постоји потреба, РФЗО обрати органима који по природи своје делатности имају одговарајућу надлежност.„
Kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …
A šta mi pacijenti da kažemo? O našoj krvi se radi, naša će krv ići kroz te cevi, treba li da nam je svejedno da li ćemo imati dijalizatore pravljene po licenci od pre 20 godina ili nove, savremene, kvalitetne i efikasne dijalizatore?
Jedna analogija sa automobilima nam se sama nameće. Kao što nismo mogli da vozimo dobra kola sve dok je postojao domaći YUGO Zastave iz Kragujevca, tako ni sada nećemo moći da imamo dobre dijalizatore sve dok nam domaći Frezenijus iz Vršca uvaljuje robu koju u Nemačkoj isti Fresenius ne želi da primenjuje na svojim građanima.
I kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …
DiaBloG – 2014
PS
Koga baš interesuje da „ostvari uvid“ u originalna birokratsko-pravna naglabanja „predmetne javne nabavke“ onda to može „nesporno“ učiniti klikom na ovaj link:
Nakon godinu i više dana, gromoglasnih kritika, optužbi, natezanja i ubeđivanja, famozna „Komisija“ je obelodanila svoj novi tekst Pravilnika o dijalizi. Početkom aprila 2014. taj novi tekst se pojavio na sajtu RZZO Beograd i postao je dostupan svima (link).
Podsećamo čitaoce da smo na ovom sajtu već razobličavali sve ključne gluposti pomenutog Pravilnika, objavljenog prvi put oktobra 2012. godine (link, link).
Taj Pravilnik je pre svega, izmišljao neke nove nazive hemodijaliza: „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom manje površine“, te „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom veće površine“, a „visokopropusna dijaliza“ je išla bez dijalizatora bilo kakve površine, kao i „hemodijafiltracija“. ??!?? Ludilo.
Zatim, Pravilnik je jednu jedinstvenu medicinsku uslugu, zvanu hemodijaliza, rasklapao na sastavne delove, kako bi se za svaki deo te usluge raspisivao tender i vršila nabavka. Osnovna ideja ovakvog usitnjavanja nabavke jeste verovatno sakrivanje cene ukupne procedure, to jest jednog hemodijaliznog tretmana. Naravno da je svaka usluga skuplja kada se nabavlja u delovima. Ali, da je „Komisija“ odredila ukupnu cenu HD tretmana, onda bi se videlo da se privatnicima daje duplo više (105 evra) za isti tretman koji vrše državni dijalizni centri! A takva ogoljenost osetljivih činjenica, nije se smela dozvoliti.
Iako se za svaki potrošni dijalizni materijal vrši posebna nabavka, naglašeno je da za materijale „specifične po tipu mašine“, nema tendera, nego se mora nabavljati po ceni koju odredi (jedini) proizvođač mašine za dijalizu. Tako su endotoksinski filteri za prečišćavanje vode za hemodijalizu dostigli cenu od 26.000 dinara za komad (link). Tako je svaka pretpostavka o takmičenju ponuđača i smanjivanju cena potrošnog materijala, u ovom Pravilniku obesmišljena.
Posebna glupost je mišljenje Komisije (i trgovaca), da je najbitnija veličina. Veličina dijalizatora nije bitna, bitna je propusnost membrane. (Jer samo su visoko-propusne membrane i dijalizatori preduslov za kvalitetan tretman). Uzalud smo im objašnjavali da trgovci odećom ili obućom ne traže više cene za veće brojeve cipela i košulja, pa što bi pacijenti koji su krupnije građe i kojima treba veći dijalizator bili diskriminisani i uslovljavani većim troškovima. Čista glupost. A činjenica je da je visoko-propusni (high-flux) dijalizator veličine površine od 1,3 m2 bolji od niskopropusnog (low-flux) dijalizatora veličine 1,8 m2 površine. Tako su i Fondu mogli da uštede pare, ako im već pacijenti nisu prioritet. Ništa od toga Komisija nije htela da uvaži. A da ne govorimo o efikasnosti dijalizatora, odnosno njihovim klirensima. Iz gornje slike vidite da su Freseniusovi dijalizatori najlošiji, što se tiče kvaliteta. I to su oni koje FMC smatra najboljima, a o ovima „vršačkim“ koje nama u Srbiji uvaljuju, ne vredi ni trošiti reči. Ti su apsolutno zastarela medicinska sredstva. Po nesreći, ni Baxter, ni Gambro, nam ne nude one najbolje svoje dijalizatore (Xenium i Revaclear), nego isto one zastarele. Jedino nam japanske firme, Nipro i Asahi, nude kvalitetne i visokoefikasne dijalizatore, ali njima Fond i FMC podmeću klipove u točkove, gde god mogu.
Inače, ceo taj Pravilnik bio je kao napisan od strane plaćenika te po zlu čuvene „F“-firme, onih sa takozvanim „F“-dijagnozama. Tako npr. u delu kojim je propisivao cene, taj Pravilnik je dozvoljavao za preko hiljadu dinara veću cenu dijalizatoru „F“ firme, iako je on bio znatno manji od konkurentskog Gambrovog, takođe high-flux dijalizatora. Slika iz Правилника od 10.05.2013., član 1, str.1:
Pogađate, Gambrovi dijalizatori su ovi koji su imali površine 1,7 i 2,1 m2, a ne 1,8 ili 2,2 m2. Dakle, Pravilnik je kao cilj imao očuvanje privilegovanog položaja „F“ firme na ovom tržištu, pa makar zbog toga 70% pacijenata moralo biti dijalizirano sa slabo-propusnim membranama „low-flux“ dijalizatora. Uzalud su bili naši protesti i objašnjavanja da se slabo-propusni dijalizatori koriste samo kad želimo izbeći kvalitetnu ili efikasnu hemodijalizu. (A to je vrlo retko: za početnike, za one kojima bi prve dijalize morale biti blage i slabije efikasne, dok se ne naviknu.) Uzalud smo tvrdili da je propusnost membrane dijalizatora važnija od površine tih dijalizatora. Uzalud, jer „Komisija“ je i dalje bila opterećena veličinom površine dijalizatora, pa je zamajavala javnost stvarajući posebne kategorije dijalizatora, za svakih 0,2 m2 povećanja površine. A što je najsmešnije, i što je dokaz da su Pravilnik krojili prema asortimanu „F“-firme, kao najveći dijalizator su predvideli onaj od 2,4 m2 površine, iako druge firme imaju i dijalizatore od 2,5 m2 površine. To jednostavno, nije smelo proći u Pravilnik. Tako su srpski dijalizni pacijenti bili uskraćeni za najkvalitetnije i najveće japanske dijalizatore od 2,5 m2 površine, jer zaboga Fresenius uopšte nema takve u ponudi.
Uzalud smo objašnjavali nestručnoj „Komisiji“ da je proizvodna cena visoko-propusnih (high-flux) dijalizatora manja od cene slabo-propusnih dijalizatora, ali da firme namerno drže veće cene onome što pacijenti i lekari traže, jer njih interesuje samo zarada, a ne životi pacijenata. Ni to nije vredelo. Srpska dijaliza je bila osuđena na 70% loših, slabo-efikasnih dijalizatora, jer su predstavnici „F“-firme računali da će tu biti apsolutni pobednici na tenderima. Ipak, stvarnost ih je demantovala. I pored 20% većih cena koje im je zakon omogućavao kao „domaćim“ proizvođačima (a nisu proizvođači, nego pakovaoci), na tenderima su pobeđivale japanske firme sa cenom nižom i od tih 20%.
Prethodno je vođen ceo mali rat da se onemogući ulazak tih japanskih dijalizatora na tržište Srbije, jer zaboga oni su sterilisani gama-zracima, pa će da nam naškode, izazvaće nam rak, jer to mora da zrači, itd.itd. Digla su se Udruženja pacijenata i njihovi večiti Predsednici, godinama sponzorisani od domaćih decenijskih dijaliznih monopolista (link, link). A isti takvi dijalizatori (i krvne linije i igle), sterilisani gama-zracima, godinama su već registrovani kod ALIMS-a i regularno su se primenjivali u dijalizi u Srbiji, ali u paketima za akutne dijalize. Umrli biste od smeha, da ste videli obimnost tih naručenih mišljenja, studija, emisija i članaka, kojima su se domaći decenijski monopolisti borili protiv pojave konkurencije. Ali, otišla je žuta vlast i ovo im nije uspelo. Zato je danas, kod nas, konačno, kao i u celom svetu, u evropskoj uniji, Americi i Kanadi, tržište otvoreno i za japanske dijalizatore. (Nažalost, još nije i za japanske aparate za dijalizu, a dok se i to ne postigne država će i dalje skupo da plaća „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“ koji je uglavnom od one neizbežne „F“-firme, sa domaćom fabrikom za pakovanje dijalizatora.
Uzalud su na ovom sajtu i naši najiskusniji dijalizni pacijenti tvrdili da je i odredba Pravilnika o 1 litar fiziološkog rastvora za celu hemodijalizu, jedna neviđena glupost i da je to u praksi nemoguće izvesti (link, link). Uzalud, jer to i nije bilo doneto da bi država ostvarila uštede, nego da se izbaci sa tendera japanska konkurencija, koja je pošteno napisala da za njihove dijalizatore treba najmanje 1 litar za ispiranje i pripremu tretmana. Iako je isto pisalo i kod „domaćih“ Hemomed-Fresenius dijalizatora (link), oni su svoja uputstva brže bolje promenili, jer to (opet kao) „domaći“ proizvođači mogu vrlo brzo, dok bi takva promena za japanske predstavnike predstavljala dugotrajan proces i za to vreme bi bili izbačeni sa tendera. Mi, pacijenti, u tom ratu, ponovo nismo nikome bili bitni.
Posle ovih opštih geostrateških dijaliznih napomena da se vratimo povodu ovog posta. Šta nam dakle, donosi novi, „prečišćeni“ tekst Pravilnika o dijalizi? Nakon godinu i više dana, gromoglasnih kritika, optužbi, dokaza i ubeđivanja, možemo li sada biti zadovoljni sa ovim novim tekstom? Da li je famozna „Komisija“ popustila, da li su uvaženi stavovi pacijenata?
Delimično, ali nažalost, opet ne i potpuno. Jedina novost je odobravanje 70% high-flux dijaliza (link).
Mršava pobeda. Ko pogodi u jedan cilj, promaši sve ostalo, kaže poslovica.
Usvojili su sve naše argumente u vezi značaja visoko-propusnih dijalizatora i sada je taj odnos 90:10 procenata, u korist visoko-propusnih „high-flux“ dijalizatora. Zašto to nisu odmah uradili? Da li je moguće da „stručna“ Komisija, nije znala te osnovne stvari iz tehnike dijalize? Da li je moguće da su pod pritiskom javnosti i pacijenata priznali svoju grešku i promenili ove odredbe? I konačno: ko će biti odgovoran za štetu nanetu pacijentima u državnim centrima, koji su toliko dugo morali trpeti slabo-propusne dijalizatore? Misli se na one koji su „pretrpeli“, tj. preživeli.
Uz svo uvažavanje ljudskog kajanja i spremnosti da se greška prizna, ne verujemo da nisu znali i ne verujemo da su popustili zbog pacijenata. Popustili su zbog neumitnog sleda događaja: japanski visoko-propusni high-flux dijalizatori su na tenderima prodavani jeftinije od „domaćih“ nisko-propusnih low-flux dijalizatora, a to država koja nema para za bacanje, nije mogla ignorisati i pored uvažavanja „stručnosti“ pomenute Komisije.
Posebna glupost Pravilnika je zadržavanje propisa da se za visoko-propusnu (high-flux) HD smeju koristiti samo dijalizatori do 1,8 m2 površine. To je kao kada bi pacijentima koji imaju 100 i više kg telesne težine neko propisao da mogu nositi samo košulje do broja 38, ali ne i brojeve 42 ili 56 koje inače nose.
Isto takva glupost je i propisivanje da se za HDF smeju koristiti samo dijalizatori veličine 1,7-2,4 m2 (?!?). Šta ako pacijent kome je određena HDF ima samo 46 kg i kome su ovi dijalizatori nepotrebno veliki i iscrpljuju mu snagu srca. To je kao kada biste decu terali da nose očeve košulje, cipele ili odela, brojeve 42-56. Svi u dijalizi znaju da se HDF može raditi i sa visoko-propusnim (high-flux) dijalizatorima površine 1,3 ili 1,5 m2, bez ikakvih problema. A za pacijente manje telesne težine ili dečiji uzrast, to su idealni dijalizatori jer im ne treba velika količina krvi da se ispune. Prosto je neshvatljivo takvo siledžijsko ponašanje tvoraca ovog Pravilnika. Neznanje, nekompetentnost ili loša namera?! Ili sve to zajedno?! Uglavnom, takvi „propisi“ su ostali i u poslednjoj („popravljenoj“) verziji Pravilnika.
Da je komisija vodila računa o pacijentima, ona bi dozvolila i hemodijafiltraciju u većem procentu, bar do 50%, kao što je već, na primer u Sloveniji (65%). Pogotovo jer je otvaranjem tržišta došlo do smanjenja cena high-flux dijalizatora za preko 50%. Pogledajte one cene sa slike na početku ovog teksta: do pre samo godinu dana cene dijalizatora su bile do 40 evra komad! Danas najbolje moguće dijalizatore možete dobiti za 15 evra, a i to je previše.
Tako su dijaliznim pacijentima vraćeni high-flux dijalizatori, ali ne u svim veličinama i ne u svom najboljem kapacitetu: hemodijafiltraciji. Iako evropski vodič za hemodijalizu, koji bi trebao valjda da obavezuje i pomenutu „stručnu“ Komisiju, preporučuje izvođenje hemodijafiltracije i hemofiltracije kad god se koriste high-flux filteri (da bi se korektno iskoristili), „naša“ Komisija to nije htela dozvoliti.
Propisi u Evropskom vodiču za hemodijalizu, časopis Nephrol Dial Transplant (2007) 22 [Suppl 2]: ii12. (prevod i original, link)
Zašto je „Komisija“ ignorisala sve zahteve bolesničke javnosti i svoje profesije? Zašto nema više HDF?
Pa verovatno im to nije odobrio.
Ko?
Profit, naravno.
Medicinsko-farmakološka dijalizna mafija i dalje traži 1600 dinara više za hemodijafiltraciju. Iako njihova sopstvena kalkulacija pokazuje da se HDF i HD mogu davati po istoj ceni (link, link), oni to u državnim centrima ne dozvoljavaju. Traže više para za HDF materijal. Fond verovatno kaže, da para više nema. I ovo što daju im je previše.
I šta se dešava?
Dvadeset posto HDF je kompromis. Neki će ipak, dobiti. Ko su ti neki, dogovorićemo se. Neka to budu „medicinski kriterijumi“. Tada niko više ništa neće moći prigovoriti. Jer, šta laici i pravnici znaju šta su to medicinski kriterijumi? Tu se doktorima niko ne može mešati. To je sveta stvar (holy grail) nefrološke specijalnosti. A zna se ko doktore vodi na kongrese, u inostranstvo (link).
Tako ostaje rešenje o 20% HDF, i to prema medicinskim indikacijama. Te kriterijume ne možemo naći u Pravilniku, jer onda bi neki mogli da proveravaju odluke Komisije ili da se žale, a to treba izbeći.
Na kraju krajeva, svi vidimo da nikakvi kriterijumi za HDF i ne postoje (link).
Na HDF se stavljaju „oni koji imaju vezu“. Vezu sa onima koji odobravaju HDF. Tako je Pravilnik zaštitio 3 od 4 zainteresovane strane: farmakomafiju, doktore i Fond. A za pacijente, koga je briga. Protesta, još uvek nema.
Ako se neki baš i buni, stave ga unutar onih 20%.
Pravilnik to dozvoljava.
A oni koji su se bunili, to su pacijenti sa kućnih hemodijaliza, njima je sve uvaženo: svi imaju HDF 100%, mogu da imaju 15 tretmana mesečno, dijalizatore dobijaju bez tendera (poštuje se preskripcija lekara) i mogu da troše 10 litara koncentrata za jedan tretman.
Da, samo za njih Komisija je predvidela i test trake za dokazivanje ostataka dezinficijensa u dijaliznom aparatu. Te test trake po Pravilniku nisu ni predviđene za bolesnike u državnim dijaliznim centrima. Samo za one na kućnoj hemodijalizi. Samo za njih je i HDF. Poruka pacijentima u državnim centrima je jasna. Bežite ili na kućnu HDF ili bežite kod privatnika. Tamo ima sve. Državni centri, po mišljenju dotične nestručne „Komisije“ nisu predviđeni za kvalitetan tretman.
Ali zato nam glavni dijalizni privatnik (R.Hrvatčević) otvoreno govori o svim prednostima hemodijafiltracije, koju u njegovim centrima mogu dobiti svi, a ne samo neki, kao u državnim centrima (link). Citat: „…uz isključivu upotrebu najsavremenijeg oblika hemodijalize, hemodijafiltracije, za koju su studije pokazale da ne samo da pacijentima obezbeđuje veći kvalitet života nego i duže preživljavanje. Stopa smrtnosti je i do 30 odsto manja ako se pacijent leči hemodijafiltracijom. Za razliku od nas, gde se isključivo primenjuje ova metoda, u državnim centrima je samo 20 odsto pacijenata na toj savremenoj dijalizi.” Tako kaže glavni Privatnik. Ne samo da se reklamira, nego se i podsmeva „stručnosti“ Komisije koja je dala samo 20% HDF za državne centre. Kao da nije on taj koji od državnih centara traži 1600 dinara više za istu HDF! Šta traži, UZIMA! I svi sve znaju. Ali da bi isti bio procesuiran čeka se neki mig odozgo, zeleno svetlo političara.
Na sajtu RZZO stoji da je ovo sada „prečišćeni“ tekst Pravilnika.
Naše je mišljenje da je taj tekst bio toliko prljav, da još nije ni blizu „prečišćenosti“.
Njegova najveća mrlja, ostaje zadato ograničenje za HDF.
Ali pitanje je do kada će i to ostati.
Kad shvati da nema šta da izgubi dijalizni pacijent će progovoriti, kad-tad.
Ko ne veruje neka pročita još jednom šta je napisao pacijent koji je sve shvatio: link.
Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i materijalom za dijalizu, ili: Da li je 8 miliona neispravnih dijalizatora dovoljan razlog da neko proveri i šta se radi u Frezenijusu u Srbiji?
Hroničari dijaliznih dešavanja, koji godinama prate sve muljavine vezane za profitni dijalizni biznis, već su se uverili da ni u 2014. neće ostati bez tema za razmatranje. Najviše na udaru biće naravno, oni najbeskrupulozniji profiteri, oni koji su zbog sopstvene pohlepe spremni ugroziti ljudske živote i posle sve zataškati, kao da se ništa nije ni desilo. Oni koji su zatvorili ceo sistem: naše ljude leče u svojim bolnicama, na svojim aparatima, svojim potrošnim materijalom. Ko će od njihovih zaposlenih rizikovati svoje radno mesto da bi stao u zaštitu npr. pacijenata, a ne aparata ili materijala? Danas, verovatno niko. Ostaje samo spoljna, državna kontrola, ako naravno izabrani stručnjaci, kontrolori, nisu finansijski povezani sa kontrolisanom dijaliznom firmom. A jesu. Svi do jednoga. Zato nam je dijaliza u stanju, u kakvom jeste.
Na zapadu međutim, nema ustručavanja kada treba izvršiti kontrolu, superviziju ili nadzor rada privatnih dijaliznih bolnica i kompanija. Nisu baš svi medicinari tako bedno plaćeni da se mogu kupiti za par putovanja na kongrese ili autorske honorare. Zato primedbe na kvalitet dijaliznih aparata, dijaliznog materijala i dijaliznih firmi, možete naći samo na internetu. Kod nas, nikada. Nema šanse. Dotirani mediji, kompromitovani kontrolori, pohlepni vlastodršci, a firme dobrostojeće. Tržište sve reguliše, sretnu se ponuda i potražnja: osiromašeni medicinari nude svoja „ekspertska“ mišljenja, a bogati dijalizni privatnici to kupuju i time mašu kad treba prodati aparat, opremu ili uslugu državi – po skupe pare. Tako da i kod nas tržište, na neki osobeni način, već uveliko funkcioniše.
Zato nijedan domaći internet sajt ne objavi nikada ništa o monopolizmu, o enormnim zaradama, o profitu iz dijalizne opreme, o naduvanim cenama i materijala i usluga. Ne računa se ovaj blog-portal, sa nekoliko (anonimnih) zviždača, koji lupaju u web šerpe i duvaju u virtuelne pištaljke, koje niko ne zarezuje. Drži ih jedino nada da će ono što je trajanovski u internetu zakopano, jednoga dana niknuti na drugom dnevniku, i da će tada sve medijske svirale znati kakve su dijalizne uši, ono što sada možete čuti jedino ovde. Pssst.
A do tada, da se vratimo na povod ovome uvodniku. Naime, 15.januara 2014. američka agencija za hranu i lekove (FDA) uputila je novo upozorenje firmi Fresenius Medical Care, a ovaj put zbog dijaliznih aparata. U pitanju su aparati tipa 2008, tačnije, modeli 2008H, 2008K, 2008K2, 2008k@Home i 2008T, svih serijskih brojeva. U SAD je 111 504 ovakvih aparata, a u Kanadi 3 638. Problem zbog kojih ih FDA opominje i prisiljava na popravku jeste problem sa punjenjem seta fiziološkim rastvorom u fazi pripreme aparata ili u fazi recirkulacije. Svaki normalan čitalac će se ovde zapitati koliko tih aparata ima u našoj državi i ko kod nas proverava punjenje dijaliznog seta fiziološkim rastvorom u fazi pripreme aparata ili u fazi recirkulacije. Tačnije: ko bi kod nas imao časti i hrabrosti da prijavi ovako nešto. Zaista, teško pitanje.
Nedugo potom FDA je upozorila Fresenius i na neispravnosti skoro svih modela dijalizatora tipa Optiflux.
Upozorenje FDA odnosilo se na sledeće tipove Optiflux dijalizatora (FDA Product Recalls from the Enforcement Report for March 5, 2014) • Optiflux F160NRe High Flux Dialyzers, 3 460 672 komada, • Optiflux F160NR High Flux Dialyzers, 6 720 komada, • Optiflux F180NRe High Flux Dialyzers, 3 744 122 komada, • Optiflux F180NR High Flux Dialyzers, 52 752 komada, • Optiflux F200NRe High Flux Dialyzers, 317 796 komada, • Optiflux F200NR High Flux Dialyzers, 19 596 komada, • Optiflux B200 Flux Dialyzers, 100 008 komada, • Optiflux F18Nre Flux Dialyzers, 34 752 komada.
Razlog upozorenja Freseniusu jeste curenje dijalizne tečnosti na konektorima svih navedenih serija dijalizatora (Dialysate Port Leak During Priming of the Dialyzers).
Ukupno je prijavljeno 7 736 418 dijalizatora sa greškom. U Srbiji se tako nešto nikad ne može desiti: ovde niko nikada nije prijavio nijedan problem na Fresenius opremi ili dijalizatorima. Blago nama sa takvim medicinarima.
Ipak, cifre su zastrašujuće. Da li je zaista 120 000 grešaka na dijaliznim aparatima i 7-8 miliona neispravnih dijalizatora malo da bi se neko usudio da proveri šta se radi u Frezenijusu u Srbiji? Ali neko ko nije na spisku njihovih honorarnih saradnika i putnika na kongrese.
Ili, da verujemo u sve što nam FMC i njegovi saradnici kažu, pa da se nadamo da se nama neće dogoditi „hrvatski scenario“ (link), jer i tamo se niko nije usudio proveravati „uvozne komponente“ za „domaći proizvod“.
Naime, ako uzmete bilo koji njihov dijalizator i pročitate Uputstvo za upotrebu koje dolazi uz njega, videćete da tamo, u rubrici Priprema za dijalizu, lepo piše:
„Isprati ekstrakorporalni sistem sa najmanje 1 Litar sterilnog hepariniziranog, izotoničnog fiziološkog rastvora.“
Znači, baš tako piše: sa najmanje 1 litar!, što implicira da je poželjno sa više!
A to je samo za pripremu (ispiranje), a podrazumeva se da za isključenje pacijenta trebaju dodatne količine!
Istovremeno, u novom domaćem Pravilniku o standardima materijala za dijalize, koji važi već punih 6 meseci i objavljen je zvanično u Službenom glasniku kao obavezujući dokument u ovoj državi, piše:
Standardi materijala za jednu dijalizu (član 7.) na strani 8. u rubrici Materijal nespecifičan za hemodijalizu, pod rednim brojem 2, stoji da za jednu dijalizu sleduje ukupno 1 litar fiziološkog rastvora! To znači i za pripremu (ispiranje) i za isključenje!
Čak da se za isključenje pacijenta, odnosno za završetak dijalize aplicira samo 250 ml fiziološkog rastvora (a obično se primenjuje 0,5 litara), to je sveukupno, uvek više od Pravilnikom propisanih 1 Litar!
Ludilo!
I to bi trebalo da se poštuje već pola godine.
Onda je red da se sa tržišta povuku svi Fresenius dijalizatori jer ne ispunjavaju naše Pravilnike.
I da se pozovu na krivičnu odgovornost oni koji su ugrozili živote pacijenata prodavajući već 6 meseci materijal koji ne ispunjava domaće standarde, kao i oni državni organi koji su im to (nabavkama) omogućili.
I gde su sad oni zvončići i slični iz kojekakvih „Udruženja“ pacijenata, koji zvone i telale da su isključivo zabrinuti za pacijente (a ne spominju ko ih finansira, donira i usmerava u njihovim aktivnostima), što ne ustaše da protestvuju protiv očiglednog krivičnog dela (Ugrožavanje zdravlja)
Evo im dokaza, crno na belo, da vidimo šta će sada da kažu:
Pre nego što počnete razmišljati o prelasku u Freseniusove specijalne bolnice za hemodijalizu, pročitajte i ovo:
Juna 2011. godine u američkom stručnom časopisu „Istraživanja u Zdravstvu“ objavljeni su rezultati ispitivanja stope smrtnosti dijaliznih pacijenata u privatnim dijaliznim centrima, koji su ’for-profit’ (profitni) centri, u odnosu na smrtnost pacijenata u neprofitnim (državnim) dijaliznim centrima.
Razlika je drastična! Pacijenti u dve najveće privatne profitne dijalizne kompanije (od kojih svaka ima lanac svojih dijaliznih centara) imaju 19% i 24% veću smrtnost u odnosu na smrtnost u neprofitnim dijaliznim centrima! Te dve najveće kompanije su „Fresenius Medical Care“ i „DaVita„, od kojih je ova prva kompanija uveliko prisutna i u našem zdravstvenom sistemu.
Yi Zhang, vođa istraživačkog tima, kaže: „Razlika je ogromna. Ona nije pet ili sedam posto, ovo je vrlo dramatično.“ Istraživanje je takođe pokazalo da pacijenti koji su lečeni u neprofitnim klinikama, imaju 13% manji rizik smrtnosti, nego oni lečeni u profitnim klinikama, nezavisno od vrste vlasništva u kompanijama.
Ovi rezultati će verovatno uzburkati javno mnenje u SAD, gde je stopa smrtnosti među dijaliznim pacijentima najveća u zapadnom svetu (jedan od pet dijaliznih pacijenata umire svake godine), a istovremeno, nikad veći broj pacijenata nije bio u profitnim dijaliznim centrima.
Više od 80% svih američkih dijaliznih centara su profitni (privatni) dijalizni centri. Od 1990. godine do 2011. godine broj profitnih dijaliznih centara se povećao 11 puta. Dve najveće profitne kompanije: ’Fresenius Medical Care’ i ’Da Vita’, drže 2/3 tržišta dijalizne nege.
Skorašnja istraživanja časopisa ’Pro Publika’ (’Za Javnost’) takođe pokazuju da mnogi doktori, pacijenti i pravnici, izražavaju zabrinutost da je dominacija nekoliko kompanija i nedostatak prave konkurencije, smanjila kvalitet lečenja, a za pretpostaviti je da je i trka za zaradom uticala na smanjenje kvaliteta lečenja.
Istraživanje je obuhvatilo 34 900 pacijenata fonda socijalnog osiguranja (Mediker) koji su počeli dijalizu 2004. godine u 3601 dijaliznom centru i pratilo ih je tokom 2 godine. Istraživači su zabeležili ishode u pet najvećih lanaca dijaliznih centara: 4 profitna i 1 neprofitnog, kao i u ostalim samostalnim dijaliznim centrima.
Osim najmanje stope smrtnosti, istraživanje je pokazalo da pacijenti iz neprofitnih dijaliznih centara najmanje obolevaju i imaju bolje rezultate kada je u pitanju lečenje anemije. Takođe, neprofitni centri imaju veći broj sestara u odnosu na broj pacijenata, a obično su iste manje plaćene nego u profitnim centrima.
Slično ovome, i istraživači iz američke John Hopkins škole javnog zdravlja su pronašli da, u proseku, pacijenti koji se leče dijalizom kod privatnika imaju znatno lošiju stopu preživljavanja i mnogo manje šansi da će biti transplantirani, nego oni pacijenti koji se dijaliziraju u državnim dijaliznim (neprofitnim) centrima. Studija kojom su ovi rezultati prezentovani svetskoj javnosti pojavila se u časopisu The New England Journal of Medicine, novembra 1999.godine (link).
„Naši rezultati povećavaju zabrinutost da se način rada kod profiterskih i non-profitnih dijaliznih centara previše razlikuju i da lečenje pacijenata u profiterskim dijaliznim centrima može postati kompromitujuće, posebno u mestima gde ne postoje državni (neprofitni) dijalizni centri“- kaže glavni autor Neil R. Powe. profesor na John Hopkins školi javnog zdravlja. Autori kažu da negativan uticaj na lečenje dijaliznih pacijenata može da ima velika posvećenost sticanju para u ovim centrima, što opet povećava zabrinutost u vezi načina plaćanja dijaliznih usluga ovim profitnim centrima, kojim se oni stimulišu na zaradu, a ne na rehabilitaciju i kvalitet ili dužinu života pacijenata.
Ukupno 3 569 novih dijaliznih pacijenata je praćeno tokom 6 godina njihovog dijaliznog lečenja, bilo u privatnim (profitnim) ili u državnim (neprofitnim) dijaliznim centrima. Istraživači su našli da je stopa smrtnosti 20% veća u privatnim dijaliznim centrima u odnosu na smrtnost u državnim tj. neprofitnim dijaliznim centrima, a dijalizirani u državnim centrima su imali i 26% više transplantacija bubrega.
Uzroci veće smrtnosti u profiterskim dijaliznim centrima su najverovatnije štednja, tj. stalna nastojanja da se smanje svi troškovi dijaliznog lečenja, kao i manji broj osoblja zaposlenog u privatnim dijaliznim centrima, a i ređe upućivanje tih pacijenata na pretransplantacijske pripreme, jer tada privatnici gube zaradu od tretmana koje bi im ti pacijenti donosili u njihovim centrima.
Istraživači preporučuju mnogo rigoroznije mere kontrole kvaliteta lečenja u tim centrima kako privatnici svojom opsednutošću zaradom ne bi ugrožavali živote pacijenata. Takođe, napominju da prisustvo državnog, neprofitnog dijaliznog centra, pored profiterskog dijaliznog centra, takođe pomaže da stopa smrtnosti u profiterskom dijaliznom centru ne bude još veća. Naime, najveću stopu smrtnosti pacijenata su imali oni profitni dijalizni centri koji nisu imali u blizini nijedan državni dijalizni, neprofitni, centar, kao alternativnu opciju.
Dijaliza 