Put pored znakova
Poštovani čitaoci,
Leto je period kada smo vas već navikli na objavljivanje naših satiričnih „Zapisa neobjektivnog posmatrača”, pa tako ni ovoga leta vas nećemo izneveriti. Ovogodišnja serija Zapisa kodirana je pod šifrom “Da je igđe brata u svijetu …”, a prethodne epizode možete pogledati ako kliknete na sledeće linkove: 0/, 1/, 2/, 3/, 4/, 5/, 6/, 7/, 8/, 9/, 10/, 11/).
Za one koji se prvi put susreću sa ovom vrstom literarnog stvaralaštva reći ćemo samo toliko da su od početka rada ovog sajta Zapisi trebali da budu neka vrsta slobodne forme, short cuts proza, crtice, literarni fleševi, aforizmi nastali na marginama vaše i naše svakodnevice, a videćete i sami u šta se to izmetnulo.
Što bi rekao onaj stand-up voditelj: Sjajne priloge imamo i ovaj put, ima ih dovoljno za svakoga, pravi švedski sto, a mesta nisu rezervisana, mada je sadržina priloga „brojčano numerisana“.
Svi prilozi su potpuno nezavisni jedan od drugog (jer su tako i nastajali) i mogu se čitati nevezano za raspored, od početka, od straga, na preskok ili naštesrca.
Praćenje ovih tekstova se ne preporučuje vlasnicima udruženja bolesnika, kao i osobama koje su na druge načine povezane sa farmakomafijom, u njihovom zajedničkom zločinačkom poduhvatu..
Za ostale važi naše nepisano pravilo:
Odvežite se polećemo.
.
= = = = = = = = = = = = = =
.
.
0)
Целе ноћи лампа гори,
са текстом се душа бори.
Питају ме све комшије,
да болестан неко није ….
.
.
1)
И код нас је
сваки дан
као Дан мрмота.
С том разликом
што смо ми
јебали Јежа.
.
.
2)
Кад будала виче:
„Немојте нам вређати интелигенцију!“
То се у медицини назива:
фантомски бол.
.
.
3)
Наш медицински центар
већ изгледа као рушевина,
тако да ми нисмо имали
лажних дојава о бомбама.
.
.
4)
На телевизијама свакодневно наступају
аналитичари стања на украјинском фронту,
који се у војску разумеју
колико и Марица у Криви рог.
.
.
5)
Наредних дана очекује нас
талас неповољних прогностичких упозорења,
заплашивања наранџастим и црвеним алармима,
а када ће се ментално стање прогностичара нормализовати,
не зависи наравно од атмосферског
него од политичког притиска.
.
.
6)
Е, сад …
Кад човека сустигне невоља, а здравствене невоље су практично неизбежне …
Куд ћеш, шта ћеш, мораш се, као и за све друго, прво мало распитати на нет-у.
Дакле, претражићеш шта све има у или на нашем wеб здравству.
Прегледаћеш сајтове наших бројних здравствених установа …
Прво што човеку упадне у очи, јесте невероватан контраст.
За разлику од строгих, озбиљних и натмурених ликова у државним болницама, на сајтовима приватних ординација и болница, ти исти лекари насмејани …
Од ува до ува.
Просто невероватно. На свим сликама, сви чланови колектива насмејани, радост сија из њихових очију …
Као да је један те исти фото-студио правио све те фотографије приватних лекара …
И као да је фотограф, уместо „Птичица!“ узвикнуо: „Види 100 евра!“
.
.
7)
Испред зграде Скупштине Србије
поставило неке шаторе и разглас.
И назвало се Скупштина Слободне Србије.
Поставило пар парола, говорник нешто наглаба,
неубедљив, око њега шачица подр(а)жаваоца.
Чекам 26-ицу ка Браћи Џерковић
и питам се грешим ли?
Није ли више сличности него разлика,
треба ли разбијати огледало,
ако нисмо задовољни својим ликом и делом?
Скупштина је Суштина.
.
.
8)
Цело лето, немајући паметнија посла,
уредници нам пуне новине причама наших туриста.
Са иностраних „дестинација“, наравно.
Те обманути су, те шокирани, те непријатно изненађени, разочарани,
те сачекало их ово, те изненадило их оно, …
Просто би неко морао да објасни нешто и уредницима
и тим њиховим „туристима“.
Престаните се више питати: Може ли горе?!
Летујте у Србији.
.
.
9)
Замишљам шта би било, кад би, једнога дана … не дај Боже,
умро РЕМ.
Знате већ оно тело, што би требало да регулише пропаганду насиља, неморала и некултуре.
Мислим, да би сви ми, као ожалошћени, требали да тражимо обдукцију.
С обзиром на количину судско-медицинских серија које гледамо,
ја бих се кладио да бих могао погодити коначни налаз стручњака из те бранше.
Објективно.
Вештачење би наиме, показало, да ни ми нисмо били сасвим природни.
.
.
10)
Учесници главних политичких расправа у нашој држави су смешнији
од домаћих, западних и нама страних, станд-уп комичара.
Главна претња коју једни другима упућују је
да ће (свог противника) вратити на „фабричка подешавања“.
Која глупост.
Нико од њих, у овој држави, фабрику није ни видео.
Не могу се данас, као некад, политичари слати у 3 пм.
То мајка више не рађа.
Данас их праве у 3Д-штампачу.
.
.
11)
Народу треба рећи истину.
Не седимо ми на две столице,
ми смо у говнима.
.
.
12)
Направили сте праву драму
око оставке вашег председника странке.
Ко вам је радио дијалоге?
.
.
13)
Каже мени, комшија Митар:
– Да ти ја нешто објасним пријатељу,
тридесет година сам ја у адвертајзингу,
али не можеш се ти у маркетингу лако обогатити.
Дуго ми је требало док сам то схватио,
али сада ми, Богу хвала, иде добро.
– Па шта си урадио, прешао си у политику?
– Да, сада рекламирам повреду Пословника.
.
.
14)
Замерило нашем главном политичару, што му је Кум омиљени филм.
Тешка опозициона грешка.
Филм Кум има много великих животних поука.
Да сам ја најважнији политичар у некој земљи,
ја бих наредио да у заглављу свих медија, сајтова, новина и телевизија,
мора бити, на врху, исписана реплика из тог филма:
„Ко је сад наиван, Кеј?!“
После, нека свако демократски користи своје право да буде информисан.
.
.
15)
Бацио бих све низ реку,
ал’ не могу то,
јер од смећа не знам,
где је корито.
.
.
16)
Одувек сам знао шта је емпатија.
Чим нешто платим, ја почнем и да патим.
Независно од начина плаћања,
буквално су то синхронизована догађања: ем платим, ем патим.
Мени не требају допунски часови министарства просвете.
За наше животе пресудно је министарство финансија.
Они ће нас пре научити да саосећамо.
Пензионери већ носе главу у торби,
ако чекове не примају.
.
.
17)
Све је глума.
Где год кренеш тражиће ти да се улогујеш.
.
.
18)
Ех, какву је докторку имао наш Кризни штаб …
Од ње је и интубиранима застајао дах.
.
.
19)
Тужилац не би смео
да се поистовећује са Богом.
Јер,
Бог је према свом лику формирао човека,
а тужилаштво је само
формирало предмет.
.
.
20)
Кад год вам кажу
да сте крајњи корисник,
схватите то као признање
да користите отпатке.
.
.
21)
Све има свој еталон, меру, стандард.
Ништа се у животу не појављује случајно.
Овај што од Срба прави пружаоце услуга,
кажу да се школовао у Губеревцу.
.
.
22)
Да на његовом суђењу
нешто смрди,
видео је тек
кад му нису дозволили
да изнесе одбрану.
.
.
23)
Бил Гејтс изјавио
да питање следеће пандемије
није ако, него када.
Да.
Парафразираћу.
Ко од вакцина живи, тај пандемије и ствара.
.
.
24)
Какво бре, вршњачко насиље?
Мора да се зна ко је старији.
.
.
25)
Сви се слажу
да је наш млади глумац
остварио невероватну трансформацију.
Маскирао се
као да краде уље из трансформатора.
.
.
26)
Аутомобили без возача, камиони, авиони …
Највише ме одушевљавају Председникови афоризми.
Смејем се к’о Мбапе кад се понео неспортски.
.
.
27)
Медији су нам смеће.
Превише је прејаких наслова.
Америка комада Србију.
Американци комадају Српкиње.
Срби наплаћују кесе.
.
.
28)
Јако је тешко слушати расправе Случајно-Срба и Намерно-Срба.
Делује да су им аргументи врло темељито припремљени.
Али, та расправа је промашена, и у начелу и у појединостима.
Јер, случајно или намерно, али свака разбијена држава се плаћа.
.
.
29)
На приватном факултету за безбедност и дипломатију,
питао сам
на којој години се учи изражавање забринутости.
Они ме гледају бело.
И делују много безбрижно.
Изгледа да су сви тамошњи предавачи одшколовани на званичним државним факултетима.
.
.
30)
Као писац
био је толико испред свог времена
да је комотно могао
и возом да путује за Бар.
.
.
31)
Има добро фундираних мишљења да наш народ не би толико ни био против ЛБQТ права да се иста врло надмено не намећу од стране америчког амбасадора и његових сателита.
Има доста примера где је наш народ имао прилично разумевања за припаднике нетрадиционалних сексуалних опредељења.
Посебно, у свом односу према властодршцима.
Неки историчари, да ли злобно, да ли неаргументовано, али питали су се,
одакле нама у нашој поезији онај чувени стих, дилема, недоумица:
„Су чим ћемо пред Милоша … ?“
.
.
32)
У данашње доба,
назвати неког идиотом или будалом,
није политички коректно.
Злобници би рекли, није политички конкретно.
У случајевима осталих професија је увредљиво.
.
.
33)
Волим правду и нестрпљиво је ишчекујем.
Нисам добро чуо
са чиме је такво понашање окривљеног
неспојиво,
али не сумњам,
нешто ће му ипак пришити.
.
.
34)
Људи воле изборе.
И сви очекују да негде буду Изабрани.
Кад тад.
Али, сад, не било где.
Сад је главно провући се у ту тзв. Златну милијарду.
Мада, јбга, велики је то број, ко ти сад може гарантовати да ћеш
баш Ти, са својим ЈМАЗ бројем, успети пронаћи остатак групе.
Ни они који су већ засигурно у тој Златној милијарди, не осећају се баш сасвим сигурно.
Зато је и формиран тзв. „Комитет 300“.
Е, ту кад би се могло некако ући …
Јебеш демократију.
.
.
35)
Судбина је тако хтела,
да одем из родног села,
и поваздан певам:
„Где је сад мој Београд?“
.
.
36)
Позната докторка
саветује како да препознате болест на време,
па је и приложила своју фотографију
из личне архиве.
.
.
37)
Хтео не хтео, мало, мало па,
човек налети на оне старачке исповести,
са типичним, незаобилазним, закључком:
„Кад бих могао, поновио бих исти пут.“
Би ти, ал’ јебига, не можеш.
Залутао си.
.
.
38)
Каже мени комшија Јовица:
И кад би сутра били избори
опет бих гласао само за демократе или за напредњаке.
Нисам ни питао: Зашто? – јер ми је сам то открио.
– Јер, подржавам директне стране инвестиције, каже Јовица.
Ето, такав је мој комшија Јовица.
И није курир.
.
.
39)
Спорт је пун правила.
Ред мора тачно да се зна.
Многи наши људи обожавају спорт, али опет …
на нама својствен начин.
Уста су им пуна Новака,
али многи од њих, у оба рамена, прихватио по 2 дозе.
Мада, ценимо принципијелност.
.
.
40)
Најновија западна истраживања показују
да су све друштвене мреже, добре, демократске и слободне,
само Тик-ток, није.
Он не ваља.
Он самим својим називом наноси штету Америци и Бајдену.
Подсећа их на биолошки сат.
Стварно, свакога дана,
и мене све више нервира.
.
.
41)
Какав бре, изабрани лекар?
Хоћу неког ко је завршио медицину!
.
.
42)
По налогу светских владара,
сви „парламенти“ усвајају исте законе.
Танка је линија што спаја
посланике власти и посланике опозиције.
То што наши посланици гласају на звонце,
опозиција је разгласила на сва звона.
.
.
43)
Годинама слушамо образложења наших
судбоносних одлука.
Стратешких.
Између историјских НЕ и историјских ДА,
обично иде она кратка прича
о важности компромиса.
.
.
44)
Даме и господо,
разлог мог учесталог обраћања
је покушај вашег преобраћања.
А тачно је,
да сте имало паметни,
не бих морао тако често.
.
.
45)
Велика је и значајна разлика
између односа Америке према Србији и према Републици Српској.
У том смислу, јасно је зашто је Додику много лакше,
да говори оно што сви мислимо.
Нама у Србији је наш Високи Представник легално постављен.
.
.
46)
Зову се факт-чекери.
Негираће све чињенице ако добијају исправне чекове.
.
.
47)
Нема доказа да су Срби икада
долазили у контакт са развијенијим цивилизацијама,
од сопствене.
Ми само изгледамо
као да смо пали с Марса.
.
.
49)
Народи и политичари су некада били много принципијелнији.
Оно због чега смо ми некада заратили са Аустроугарском
данас би потписао сваки Палмин Баста,
а народ који слави Принципе испао би будала.
Црвене линије су се раније више поштовале
и стално су се и додатно префарбавале.
А кад би мој деда повукао црту,
то би заиста био – дедлајн.
.
.
49)
Питао сам Вештачку Интелигенцију,
кад је тако паметна, да ми исприча неки виц?
– Знаш ли Ко је убио Зеку Роџера? – пита ме АИ.
– Не знам.
– Алвин и веверице.
Кад тад нисам умро од смеха, никад нећу.
.
.
50)
По свему судећи ускоро ће нови избори.
Што би рекао Калигула:
„Већ одавно спремам свог Мркова …“
.
.
51)
Много сам уморан.
Кад би ЦИА хтела да ме узме за спавача,
имао бих неке идеје о будућој сарадњи.
Ја бих им могао бити двоструки агент спавач:
спавао бих и дању и ноћу.
Чола је пропевао, ја не бих.
.
.
52)
Ако и ви сматрате
да је мишљење као дупе,
које свако има,
ја вас молим да водите рачуна
о чему серете.
.
.
53)
На сајму наутике,
узалуд сам тражио чамац,
прикладног имена:
„Антиутопија“.
.
.
54)
Можда ми и јесмо колонија,
али још увек
не морамо сви да говоримо енглески.
Не знам да ли ме разумете?
.
.
55)
Цео град излепљен плакатима:
„Бренах вс Сенидах“.
Значи то је тај Севдах.
Оплаках.
.
.
56)
Да је игђе брата у свијету,
да зна неког у Апелационом …
.
.
57)
Приказивачи његових дела
су намерно истицали
да је аутор расни приповедач,
и то из зависти,
јер је дотични заиста био обдарен.
.
.
58)
Сви се одупиру глобализацији,
а на 5 новина читам исти текст.
Са 5 мрежа ми долазе исте поруке,
јер смо ваљда
сви за мултиполарност.
Што би рек’о Куро Сава:
Истина је само једна, Рашо мој.
Издржи.
.
.
59)
Нисам економски стручњак,
али могу са сигурношћу да тврдим
да ће балон пући.
А ви који јесте економски стручњаци,
само наставите да ми га дувате.
.
.
60)
Сањам да сам 27. марта носио паролу:
„Доста су други правили од нас будале,
време је да сами узмемо судбину у своје руке.“
Пробудим се, изненађен,
јер није 27. март.
.
.
61)
Подсетићу вас на једну
једноставну животну истину.
Кад постанеш забораван,
онда ти је касно да размишљаш
како да останеш упамћен.
.
.
.
62)
Песма добро каже,
таква је била историја Срба:
Гинули смо за слободу немо,
а весеље се ширило на све стране.
.
.
63)
Сви се слажемо, у једном:
Знање, наука, то је ипак најважније.
Али ..
Тешко је стећи статус
енциклопедијски образованог човека
у народу који има узречицу
Јеби ме ако знам.
.
.
64)
Ако сам добро схватио,
најјача политичка партија
је овако објаснила свој курс:
„Лако би ми одбили западне уцене и диктате,
али би онда на власт дошли други
који би то одмах прихватили.
Тако да МИ морамо наставити европски пут
због лицемерја наше опозиције.“
То је то.
.
.
65)
Дис је ипак, највећи српски песник.
Ништа толико не осликава и ову, нашу стварност,
као његова песма „Наши дани“ (link).
Ја лично, прешао сам на афоризме,
јер је за мене поезија умрла
онога дана, кад је Дис написао:
Можда спава.
.
.
66)
Од последње повишице
могу себи да приуштим
само једну
стишњену шунку у цреву – second црево.
.
.
67)
Парадоксално, али …
Хитлер је кажу имао само једно јаје
и опет је легално дошао на власт.
Иако у то доба није било
Проверенице за полну равноправност.
.
.
68)
Ако и мене, једнога дана,
позову у емисију „Актуелности“
(а што не би могло?)
ја бих тамо изнео један, што се каже,
избалансиран став.
На пример …
У овом светском сукобу,
лично мислим да је Србији место на Истоку.
Али, и није толико важно где седимо,
битно је да не наступамо.
.
.
69)
Чудне се ствари дешавају.
После сваке издаје
важних националних интереса, Бог нас погледа
и открије нам нови рудник злата.
Или још неко копа.
.
.
70)
Зовемо га Констатиновић.
Саплићу га две ствари:
Пиће и језик.
.
.
71)
Пројекат дебилизације
је био увелико у току,
кад сам ја,
том констатацијом,
дебитовао.
.
.
72)
Селебрити Селе.
Пред камером, свакогa јутра.
Необична je комбинација талената.
Лепа к’о уредница, а паметна к’о водитељка.
И сва су јој врата била шарена.
.
.
73)
Погледај багру, анђеле, …
све саме кукавице, криминалци и издајници …
Лакше ћеш се одлучити на оставку.
.
.
74)
Према западним медијима,
Путин има најмање 3 малигне болести,
преживео је два инфаркта и један шлог,
десна нога му је краћа и теже покреће леву руку.
Тако да не би требало бити проблема око хапшења.
Али, ето неће да нам дође,
сад кад нам је најпотребнији.
.
.
75)
Прочитао сам нову Хит књигу хорора,
али сам се најежио тек на крају,
кад сам дошао до последње реченице:
аутор живи и ради у Београду.
.
.
76)
Свака је власт насиље над људима
и избори јесу решење.
Избори нам омогућавају
да одлучимо
хоћемо ли бити власт или људи.
.
.
77)
Демонстранти желе да ОВИ оду,
а да се ОНИ не врате.
Реалност је међутим, таква,
да ОВИ не желе да оду,
а ОНИ чине све да се врате!
Тако је у народу настала равнотежа.
Чекају се НЕКИ који не инсистирају да дођу,
који су увек спремни отићи
и неће тражити да се врате.
А таквих – НЕМА.
.
.
78)
Пишем вам ово
да бисте схватили
шта се све одвија
под параваном агенција за брачно посредовање.
Ја само желим
да и ви будете упознати.
.
.
79)
Без обзира на дресове и навијаче,
понекад је тешко разликовати
аутошовинисте и аутопатриоте.
Нарочито кад крену да дају аутоголове.
.
.
80)
Због раширеног подстицања незадовољних
на пљување под прозор надлежним,
власт је морала
субвенционирати замену столарије у свим општинама.
.
.
90)
Пристаћемо ми
на срамно обавезујући споразум,
али
не можемо гарантовати
да ћемо поцрвенети.
Ипак је то аутономна област.
.
.
91)
Како си тужна младости моја,
док гледам жути метео аларм.
.
.
92)
На врх брда
Хилл нам мрда,
испод брда
менталитет крда.
.
.
93)
У вези прислушкивања и праћења
свих видова комуникације грађана
рећи ћу вам само једно:
да је наш став о томе познат.
.
.
94)
Кад год се неком лидеру
роди идеја
да је постао Отац нације,
ми му по старом обичају,
поцепамо странку.
.
.
95)
Колико је Запад опседнут
систематским планирањем и извођењем пљачкања,
види се и по популарности и броју филмова о томе
(нпр. Оушн’с 8, Оушн’с 11, 12, 13, … итд).
Штанцују их к’о фељтон, у наставцима.
Нас то не импресионира толико.
Ми купујемо и гледамо све те филмове,
али Западне банке од нас легално износе новац
преко оушн.
.
.
96)
Да л’ је било кнежеве вечере?
Ма не, добили смо ваучер.
.
.
97)
Неки политичари су склони егоцентризму,
пренемагању и најјефтинијој патетици.
Ја, не.
Мени је најважније да фабрике раде и да нахраним народ.
.
.
99)
Није то sine qua non,
тo je sine qua, qua.
.
.
100)
Молимо уређивачки Колегијум РТС-а
да смањи број забавних емисија,
а да нам повећа број домаћих крими серија.
Да ми гледамо оно од чега се живи.
.
.
101)
Новине пишу
да смо избушени
деловањем страних обавештајних служби.
Препорука наших стручњака је
да то искористимо за пирсинг.
.
.
102)
Још као млад,
био сам одушевљен Пигмалионом
Џорџа Бернарда Шоа.
И касније, више пута сам му се враћао,
али су камере у књижари увек биле укључене.
.
.
103)
Цела нација нам је
„на терапији„.
У сред временске прогнозе
искаче познати доктор
и декламује пригодну
фармацеутску песмицу:
– Меморил капсуле,
да вам свако невреме
не буде незапамћено.
.
.
104)
Ех, кад бисмо ми,
уместо сарме,
имали сармат (link),
у понуди.
Па да представнике Квинте
дочекамо као прави домаћини.
.
.
105)
Открићемо вам неколико тајни из дипломатске кухиње.
Према Бечкој конвенцији, усмени међудржавни споразуми су једнаковажећи
као и они написани невидљивим мастилом.
А да би текст написан невидљивим мастилом могао бити читљив,
потребно је држати га изнад воде у којој се кува жаба.
Пошто жаба никад неће искочити,
тај споразум ће јој бити последње што је прочитала.
.
.
106)
Новине су нам такве
да би колумне на другој страни
требале да имају наднаслов:
Реч увредника.
.
.
107)
Тешко ми је да подржим културу сећања,
кад видим да Валтер разноси ћевапе.
.
.
108)
Ми смо друштвено одговорна компанија,
која поштује све прописе државе у којој послујемо.
Имамо и посебну рампу за Србе.
.
.
109)
Пословично, ни животиње више нису оно што су биле.
Миш сатеран у ћошак, данас размишља о угаоној гарнитури.
.
.
110)
На крају, нешто мало ипак, морам да вам одам.
Могао сам и ја бити угледни српски интелектуалац,
али сам постао афористичар у Јежу.
Паметном доста.
.
.
111)
Као глумац
толико сам ушао у лик интелектуалца
да ме је власт стрпала у затвор,
и тек сада не могу да изађем.
.
.
112)
Смањују се разлике
у опису послова
радника и интелектуалаца.
Они први мотају каблове,
а ови други – спинују.
.
.
113)
Извињавам се ако некоме смета
што и ја качим фотографије онога што једем.
Меа суљпа.
.
.
114)
На насловној страни
најавило интервју са министром полиције:
Ми више не тучемо у истрази.
Опширније унутра.
.
.
115)
Не само да смо у погрешном возу
него је кажу
и ситуација
без преседана.
.
.
116)
Мењају нам културни образац.
Некада се питање „Одакле црпите инспирацију?“ постављало уметницима,
а данас серијским убицама.
.
.
117)
Лако је Немцима,
они имају Алтернативу за Немачку.
Србија, по свему судећи
нема
Алтернативу за Немачку.
.
.
118)
Изнећу и једну јеретичку мисао.
Можда ми нисмо схватили критику Марине Абрамовић
коју нам је упутила
гледањем у магарца.
.
.
119)
Ко год да је на РТС-у одређивао имена емисијама,
много је грешио.
На пример,
назив „Шта радите, бре!“ би боље стајао
емисији: „Таковска 10“.
.
.
120)
Комшије, које су покојног писца пријављивале полицији,
због ремећења кућног реда,
данас му постављају спомен-плочу на улазу у зграду,
јер им то подиже вредност станова.
Ето, шта ти је моћ писане речи.
.
.
.
.
121)
Никад од нас неће бити Запад.
Кад у западном филму видиш
паркиран комби са затамњеним стаклима,
одмах знаш која је служба унутра.
Код нас, то је обично служба за одржавање водовода или лифтова.
Или неки мајстор бравар дошао на интервенцију.
Нисмо ми полицијска држава.
Мада, искрено, код тих наших
увек ме најежи онај натпис:
„Запиши овај број, требаће ти!“
.
.
.
.
.
.
.
.
===============================================================
===========================================
=========================
=======
=======
.
.
Još sličnih tekstova:
Zapisi neobjektivnog posmatrača
.
.
.
.
DiaBloG – 2023
.
.
.
.
Dijaliza 