Dijeta i ishrana – preporuke

DIJETA I ISHRANA BOLESNIKA KOJI IMAJU BUBREŽNU SLABOST

UVOD

Ove preporuke za ishranu pacijenata koji imaju dokazanu bubrežnu slabost koncipirane su samo kao orijentir, kao pomoć tim pacijentima kada im lekar preporuči promenu načina ishrane. Nakon usmenih objašnjenja i preporuka, pisana uputstva pomažu bolesnicima da bez žurbe ponove što su čuli, odnosno, ako im je slučajno nešto promaklo da ponove šta su zaboravili ili da nađu odgovor na pitanja koja nisu stigli da postave.

Kako slabi bubrežna funkcija, prema nalazima na ambulantnim ili bolničkim pregledima, biće potrebno uvoditi promene dotadašnjeg načina ishrane. I kada se pređe na lečenje dijalizom (hemodijalizom, ili peritonealnom dijalizom) nastavlja se s redovnim analizama krvi prema kojima se procenjuje uspeh lečenja. Ukoliko nalazi ne zadovoljavaju, biće potrebno prilagoditi način dijalize, uzimanje lekova i ishranu.

Najčešće se savetuje smanjivanje unosa soli, tečnosti, belančevina, kalijuma i fosfata.

Preporuke nisu iste za sve bolesnike, niti za istog bolesnika u različitim fazama bolesti. Nekim će bolesnicima najveći problem biti npr. nakupljanje viška kalijuma u organizmu, drugima višak fosfora, a neki će morati menjati ishranu zbog zaostajanja viška tečnosti u organizmu. Zato nije potrebno da se svi bolesnici pridržavaju svih ograničenja. Preterano stroga dijeta je štetna, oduzima suviše slobodnog vremena i energije, što je bolje uložiti u druge aktivnosti. Cilj je pomoći bolesnicima da hranom poboljšaju svoje zdravlje, a da im život zbog toga ne bude suviše komplikovan. Preporučena ishrana ne bi trebalo da odstupa mnogo od uobičajene, ne bi trebalo da je suviše skupa ili neukusna, a treba da bude jednostavna za pripremanje. Dobro bi bilo da svaki pacijent proceni svoj ukus, navike i mogućnosti i da ih prilagodi zahtevima bolesti. Sastavni deo ovih saveta su uputstva i tablice sastava prehrambenih namirnica, kako bi svako mogao uskladiti svoj uobičajeni jelovnik sa ograničenjima koje postavlja bubrežna slabost.

FUNKCIJA i INSUFICIJENCIJA BUBREGA

Bubrezi izlučuju otpadne materije iz organizma, održavaju potrebnu količinu vode, minerala i elektrolita u ljudskom organizmu i izlučuju višak kiselina iz organizma. Različite bolesti bubrega mogu dovesti do oštećenja bubrežne funkcije i do bubrežne slabosti (insuficijencije). Tada bubrezi ne mogu odstranjivati iz organizma dovoljno vode, soli, kiselina i materija nastalih razlaganjem belančevina (ureu, kreatinin, mokraćnu kiselinu). Važan deo lečenja bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom je ishrana, jer je korisno smanjiti unos onih materija koje bubreg ne može da odstrani, a povećati unos onih materija koje se prekomerno gube iz organizma.

Najčešće se bolesnicima sa bubrežnom slabošću savetuje kontrolisan unos tečnosti, belančevina, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfora.

UNOS TEČNOSTI U BUBREŽNOJ SLABOSTI

Zdrav bubreg usklađuje izlučivanje vode mokraćom prema unosu i prema gubitku tečnosti iz organizma.

Oštećen bubreg gubi sposobnost održavanja potrebne količine vode u organizmu, pa sa slabljenjem bubrežne funkcije najčešće dolazi do nakupljanja vode u organizmu. Posledica je povišen krvni pritisak, otoci nogu, otežano disanje zbog zaostajanja vode u plućima. Kada se to dogodi, unos tečnosti, pićima i hranom, treba ograničiti prema količini mokraće koja se izluči tokom 24 sata.

Mnogo ređe, oštećenim bubregom se gubi prekomerna količina vode (i soli) iz organizma. Tada lekar savetuje uzimanje povećane količine tečnosti.

Pod unosom tečnosti misli se, osim na vodu, na sokove i druge napitke, niskomineralnu vodu, mleko, čaj, supe, kafu, pivo, vino, itd.. treba imati na umu da oko polovine težine voća i povrća čini voda.

NA HEMODIJALIZI

Početak lečenja hemodijalizom predstavlja prekretnicu u načinu ishrane. Većina bolesnika slobodnije će uzimati tečnost i hranu nego u fazama bubrežne slabosti pre dijalize. Dobijanje na težini između dijaliza proporcionalno je količini tečnosti unetoj u telo putem pića i hrane. Za alkoholičare je kontrola unosa tečnosti često nerešiv problem. Preporuka je da dobijanje na težini između hemodijaliza ne prelazi 2-2,5 kg (1 kg dnevno). Veće nakupljanje vode otežava rad srca i pluća, pa često dovodi do porasta pritiska, otoka, srčane slabosti i gušenja. Kada se mora odstraniti mnogo tečnosti, hemodijaliza postaje neugodna zbog grčeva i pada pritiska, koji su tada praktično neizbežni. Kod pacijenata koji na hemodijalizu dolaze sa već niskim krvnim pritiskom odstranjivanje veće količine tečnosti je još teže, te im se često HD mora i skratiti, što sve skupa dovodi do loših rezultata lečenja.

NA PERITONEALNOJ DIJALIZI (CAPD)

Bolesnici koji se leče peritonealnom dijalizom imaju mogućnost da nešto slobodnije unose tečnosti. Poželjno je tako prilagoditi unos tečnosti, da se peritonealnom dijalizom ne mora odstranjivati više od 1,5 l tečnosti dnevno za održavanje stalne telesne težine.

UNOS BELANČEVINA (PROTEINA) U BUBREŽNOJ INSUFICIJENCIJI

Belančevine su važan sastavni deo hrane, neophodne su za rast u doba detinjstva, kao i za  održavanje svih funkcija organizma odraslih. Belančevinama je bogata hrana životinjskog porekla (meso, ribe, mleko i mlečne prerađevine, jaja). Hrana biljnog porekla uopšteno sadrži male količine belančevina (najviše ih sadrže pasulj, grašak, sočivo, soja), ali biljne su belančevine manje vrednosti za ljudski organizam od životinjskih. Ishranom, zdrave odrasle osobe trebaju unositi 1 gram belančevina na kilogram telesne težine.

Razgrađivanjem belančevina u organizmu nastaju urea, kreatinin i mokraćna kiselina, a izlučuju se mokraćom. Kada bubreg slabije radi zbog uznapredovale bolesti, dolazi do zadržavanja tih materija u organizmu, a takvo stanje se naziva bubrežna insuficijencija.

Kod bubrežne insuficijencije lekar savjetuje da se smanji unos belančevina hranom. Stepen smanjenja zavisi od oštećenja bubrežne funkcije (do 0,6 – 0,4 grama na kilogram telesne težine). U vrlo uznapredovaloj bubrežnoj insuficijenciji, ponekad je preporuka uopšte ne uzimati meso, ribe, mleko i jaja. Danas je lečenje hemodijalizom i peritodijalizom rašireno i uspešno, pa se više ne uvode dugotrajne stroge dijete bez belančevina. Osim što ih se teško pridržavati, takve dijete dovode do slabljenja i oštećenja organizma, što je kasnije teško popraviti.

NA HEMODIJALIZI

Kada se započne lečenje hemodijalizom napušta se veliko ograničenje uzimanja belančevina hranom, pa se  preporučuje uzimanje normalnih ili nešto slobodnijih količina belančevina (1-1,2 gram na kilogram telesne težine dnevno). Savetuje se da 3/4 belančevina bude životinjskog porekla. Efikasna dijaliza popraviće apetit bolesnika i omogućiti mu uzimanje dovoljne količine belančevina i druge hrane. Dobar apetit i povećanje „suve“ telesne težine znak su dobrog zdravlja. Neuhranjenost (mršavost) je povezana s češćim oboljevanjem i kraćim životom na dijalizi.

NA PERITODIJALIZI (CAPD)

Tokom lečenja peritonealnom dijalizom potrebno je uzimati više belančevina hranom nego što uzimaju zdrave osobe ili osobe na hemodijalizi, jer se belančevine delimično odstranjuju iz organizma ispiranjem trbušne duplje.

Preporučuje se uzimanje 1,5 grama na kilogram telesne težine belančevina dnevno, što je za oko 50% više nego je potrebno zdravim osobama. Ukoliko se hranom ne uzima dovoljno belančevina, ili se pojačano gube ispiranjem trbušne duplje, doći će do prekomernog nakupljanja vode u organizmu, otoka, gušenja, pothranjenosti i opšte slabosti.

Ponekad se bolesnici nepotrebno pridržavaju stroge dijete sa vrlo malom količinom belančevina i tokom lečenja dijalizom, a zbog neznanja ili bojazni da će normalna ishrana dovesti do porasta ureje i kreatinina. Time sebi onemogućavaju potpuni oporavak. Za aktivan život potrebna je i dobra ishrana i delotvorna dijaliza.

NATRIJUM (Na)

Oštećeni bubrezi gube sposobnost održavanja potrebne količine natrijuma u organizmu. U slučaju zadržavanja prevelike količine natrijuma, javlja se žeđ, prekomerno pijenje i zadržavanje vode u telu, a posledica je povišeni pritisak, otežano disanje zbog viška vode u plućima i oticanje nogu. Obrnuto, ako se bubregom gubi previše natrijuma, gubi se takođe i previše vode, pa dolazi do isušivanja organizma (dehidracije) i snižavanja krvnog pritiska.

Glavni izvor natrijuma je kuhinjska so koju dodajemo hrani (natrijum-hlorid, NaCl). Neprerađene prehrambene namirnice sadrže malo natrijuma, ali se so dodaje pri kuvanju ili konzerviranju hrane. Osim u kuhinjskoj soli, natrijum nalazimo i u sodi bikarboni (1 kašičica kuhinjske soli sadrži 2,3 gr natrijuma, a 1 kašičica sode bikarbone sadrži l gr natrijuma).

Hrana koja se konzervira soljenjem (suvo meso, kiseli kupus, repa, sir) često je neprepoznati uzrok prekomerne žeđi.

Bolesnicima s povišenim krvnim pritiskom i otocima (edemima) savetuje se uzimanje manje slane hrane. Smanjeni unos natrijuma jako pomaže u suzbijanju osjećaja žeđi, jer bi u suprotnom došlo do prekomernog pijenja i nakupljanja tečnosti u organizmu. Da bi se smanjio unos tečnosti u organizam, neophodno je prvo smanjiti unos soli.

NA HEMODIJALIZI

Uzimanje manje natrijuma (kuhinjske soli) savetuje se onim bolesnicima koji imaju visok pritisak, koji pate od žedi i piju mnogo tečnosti, pa imaju veliko dobijanje na težini izmedu hemodijaliza. Da bi se moglo odstraniti mnogo tečnosti tokom hemodijalize, a da bi se izbegli grčevi i nizak pritisak, dijalizno osoblje obično koristi rastvor za dijalizu sa višim vrednostima natrijuma. Ni najboljim aparatima za dijalizu neće se moći ukloniti prekomerni osjećaj žeđi nakon dijalize ako se odstrane velike količine tečnosti (više od 4-5% telesne težine). Zbog toga je neophodno smanjiti unošenje natrijuma hranom.

NA PERITONEALNOJ DIJALIZI

Visok pritisak, otoci, pojačana žeđ i pijenje veće količine tečnosti popraviće se uzimanjem hrane s manje natrijuma (kuhinjske soli). Za odstranjivanje viška tečnosti na peritonealnoj dijalizi se koristite rastvori s većom koncentracijom glukoze („jači rastvori“). Međutim, ako se često budu koristili „jači rastvori“, doći će do oštećenja peritonealne membrane, što može onemogućiti dalje lečenje peritonealnom dijalizom. Ako je unos natrijuma i vode prekomeran, ne može se održavati „suva težina“ ni čestom upotrebom jačih rastvora za peritonealnu dijalizu.

KALIJUM (K)

Kako bubrežna bolest napreduje, gubi se sposobnost uskladivanja količine kalijuma u organizmu. Zadržavanje prekomerne količine kalijuma dovodi do poremećaja rada srca, i to srčane slabosti, usporenosti, pa čak može izazvati zastoj srca i smrt. Obrnuto, smanjena količina kalijuma dovodi do ubrzanog rada srca i iscrpljivanja srčanog mišića radom na prazno. Sve promene kalijuma izazivaju i tipične promene u EKG nalazu pacijenta, pa se one tako mogu otkriti i pre laboratorijske potvrde.

Niske vrednosti kalijuma češće se javljaju kod manje izražene bubrežne slabosti, kod uzimanja nekih lekova za podsticanje izmokravanja, kao i nakon obilnih proliva ili povraćanja. U uznapredovaloj bubrežnoj insuficijenciji, kada se dnevna količina mokraće smanji na ispod pola litra, znatno je češći problem povećani nivo kalijuma u krvi.

Kalijum se nalazi uglavnom u biljnoj hrani (povrće i voće), premda ga ima i u drugim vrstama hrane. Ne može se uništiti kuvanjem, pečenjem, smrzavanjem ni konzerviranjem. Lako je rastopiv u vodi, pa je količina kalijuma u hrani nešto manja ako se baci voda u kojoj se namirnica ispirala, natapala, kuvala ili bila konzervirana. Posebno je efikasno natapanje usitnjenog povrća tokom noći u hladnoj vodi (koja se posle baci). Tako se sadržaj kalijuma u hrani smanji za jednu trećinu.

NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)

Kalijum se vrlo dobro odstranjuje dijalizom, pa je uz redovno lečenje retko potrebno provoditi strogu dijetu ili poseban način pripremanja hrane. Ukoliko se uz redovnu i efikasnu dijalizu često nađu visoke vrednosti kalijuma, treba krompir zameniti pirinčem, testeninom, hlebom ili palentom, a izbegavati voćne sokove, suvo i koštunjavo voće, kao i zeleno povrće (spanać, blitva), paradajz i banane.

KALCIJUM (Ca)

Bubreg ima važnu ulogu u održavanju nivoa kalcijuma u organizmu. Oštećeni bubreg ne može više održavati potrebnu koncentraciju kalcijuma u krvi, iz dva razloga: prvo, jer oštećeni bubreg nedovoljno izlučuje fosfor iz organizma, pa se fosfor vezuje sa kalcijumom u krvi i smanjuje nivo kalcijuma u krvi, a drugo, jer oštećeni bubreg nedovoljno stvara D vitamin, čija je uloga da povećava apsorpciju kalcijuma iz hrane. Posledica je najčešće nizak nivo kalcijuma u krvi, što postupno dovodi i do slabljenja kostiju. Ponekad se javljaju trnci i mišićni grčevi. Nakon dužeg trajanja bubrežne insuficijencije, a posebno uz primenu nekih lekova, mogu se javiti i povišene vrednosti kalcijuma u krvi. Visoke vrednosti kalcijuma imaju nepovoljne i trenutne i dugoročne posledice na srce, mozak, krvne sudove i sve druge organe i tkiva.

Nije jednostavno pomoću hrane regulisati nivo kalcijuma u organizmu. Hrana bogata kalcijumom (mleko i mlečni proizvodi, meso) ujedno je bogata i fosforom. Visoke vrednosti u krvi ova dva minerala, i kalcijuma i fosfora, posebno su štetne za organizam zbog njihovog direktnog vezivanja i taloženja u mekim tkivima.

Ipak, pacijenti najčešće imaju nešto niži nivo kalcijuma u krvi. Osnovni način lečenja je lekovima (vezači fosfata u probavnom traktu, D vitamin). Hranu bogatu kalcijumom i preparate kalcijuma preporučiće vam lekar, tek kad se postigne normalna vrednost fosfora.

NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)

Većina bolesnika će uz redovno lečenje dijalizom nastaviti da uzimaju lekove koji posredno povećavaju nivo kalcijuma u krvi. To su tzv. ’vezivači fosfata’ u crevima (npr. kalcijum-acetat i kalcijum-karbonat), kao i aktivni oblik vitamina D (Rocaltrol). Ukoliko je kalcijum u serumu nizak, a fosfor nije povišen, uz lekove će vam lekar preporučiti i uzimanje hrane bogatije kalcijumom.

Ako su vrednosti kalcijuma povišene, zbog uzimanja neophodnih lekova ili i bez njih, savetuje se izbegavanje hrane sa mnogo kalcijuma (mlečna hrana) i vitamina D. Osim hranom, nivo kalcijuma u krvi na hemodijalizi može se smanjiti korišćenjem rastvora sa manje kalcijuma.

FOSFOR (P)

Već u ranim fazama bubrežne insuficijencije, bubreg ne može da odstrani dovoljno fosfora iz organizma, pa poraste nivo fosfora u krvi. To podstiče pojačani rad paratiroidnih žlezda (na vratu), koje povećano luče parathormon, koji je inače zadužen za izlučivanje fosfora (bubregom) i povećavanje kalcijuma u krvi, na 2 načina: ili većom apsorpcijom iz creva ili razgradnjom kostiju. Tako da duže ili češće povišenje fosfora u krvi dovodi do posledičnih padova kalcijuma, a zatim i do slabosti, iskrivljenja i lomova kostiju. Uzimanje hrane sa manje fosfora sniziće vrednost fosfora u krvi i stanje će se time poboljšati..

U fazi insuficijencije bubrega pre dijalize, dok se uzima hrana sa manje belančevina, ponekad je moguće održavati normalne vrednosti fosfora samo dijetom. Kako insuficijencija bubrega napreduje, ne može se održavati normalan nivo fosfora samo hranom i dijetom, pa je potrebno uzimati i vezivače fosfata (kalcijum karbonat, kalcijum acetat i slične).

NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)

Vezači fosfata posebno su važni tokom lečenja dijalizom, jer hrana s normalnom količinom belančevina koja se preporučuje za bolesnike na hemodijalizi, a posebno s povećanom količinom belančevina za bolesnike na CAPD, sadrži više fosfora nego što se dijalizom može odstraniti. Često bi bilo korisno uzimati istovremeno hranu s manje fosfora, a više kalcijuma. Poteškoća nastaje zbog toga što kalcijum i fosfor u hrani najčešće dolaze zajedno. Rešenje je jedino uzimati adekvatne količine takve hrane i vezivača fosfata, kako ne bi došlo do poremećaja nivoa fosfora i kalcijuma u krvi..

VITAMINI I MINERALI

Kao nadoknada za vitamine i minerale koji se gube dijalizom preporučuje se dnevna upotreba multivitaminskih tableta koje mogu sadržavati sve vitamine B-grupe, folnu kiselinu i gvožđe, kao i C i E-vitamin. Bubrežni bolesnici ne trebaju uzimati multivitaminske preparate sa vitaminima A, D i K, niti one sa mineralima, tipa kalijum, natrijum, fosfor i magnezijum, a bez konsultacija sa lekarom.

EFIKASNOST DIJALIZE

Ako pacijent pre dijalize ima visoke vrednosti kalijuma, fosfora, uree i kreatinina u krvi, dijaliza verovatno nije dovoljno efikasna, pa je potrebno povećati vreme trajanja dijalize, primeniti efikasniji dijalizni set i proveriti kvalitet pristupa za dijalizu. Dobrom dijalizom postiže se najbolji oporavak bolesnika, manje komplikacija i duži aktivan život, a pridržavanje dijetnih ograničenja je samo dodatni uslov adekvatnog lečenja.

NA HEMODIJALIZI

Kod hemodijalize efikasnost tretmana se povećava podešavanjem protoka krvi na veće vrednosti (300 ml/min ili više), korišćenjem membrane sa većom površinom i većom propustljivošću, produženjem trajanja dijalize, sprečavanjem zgrušavanja krvi na membranama tokom dijalize, kao i pravilnim postavljanjem fistulnih igala da bi se izbegla „recirkulacija“. Recirkulacija je pojava već izdijalizirane krvi u arterijskoj liniji dijaliznog seta, čime se jedna te ista krv ponavljano vraća (recirkuliše) u vantelesnoj cirkulaciji.

NA PERITONEALNOJ DIJALIZI

Efikasnost peritonealne dijalize povećava se većim brojem izmena tokom dana, kao i izvođenjem peritonealne dijalize pomoću aparata tokom noći.

DIJETA ZA BOLESNIKE NA HEMODIJALIZI – opšte napomene

1. ENERGIJA:  35 Kcal (147 KJ)/kg t.t.  Iz proteina 15-20 %, iz uglj.hidrata 55-60 %, iz masti 20-30%.  Za doručak 30 % za ručak  40 % i za veceru 30 % energetskog unosa.

2. PROTEINI:   1,2-1,4 g/kg, prema vrednostima predijalizne ureje. Najmanje 3/4 da budu životinjskog porekla.

3. TEČNOST:  do 800 ml dnevno, odnosno da dnevni porast t.t.   bude do 1 kg, a medjudijalizni porast manji od 4 %  t.t.

4. NATRIJUM: 1- 2 grama dnevno.

5. KALIJUM: 1,5-2,5 g/dan, zavisno od predijaliznih vrednosti kalijuma.

6. FOSFOR:  do 17 mg/kg t.t. dnevno, zavisno od predijaliznih vrednosti fosfora i doze vezivača fosfata.

7. KALCIJUM: 1,4-1,6 g/dan.

8. MAGNEZIJUM: 0,2 – 0,3  g/dan.

9. VITAMINI:   dnevno: B1 2 mg, B2 2 mg, B3 15 mg, B5 10 mg, B6 20 mg, B8 30 mcg, B9 5 mg, B12 0,005 mg, C-vit. 150 mg, D-vit. prema Ca i P,  E-vitamin: 400-800 internac.jedinica; K-vitamin i A-vitamin: Ne.

TABELE SASTAVA NAMIRNICA

(koristan link: http://www.hranakaolek.rs/varjaca-kutlaca/ishrana-na-dijalizi/320-bolesti-bubrega)

Vrednosti belančevina, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i fosfora navedene su u tabelama, a odnose se na 100 g jestive materije:

LEGENDA:

Proteini (belančevine)     – u tabelama su izraženi u gramima

Na (Natrijum ili so)           – u tabelama je izražen u miligramima

K (Kalijum)                          – u tabelama je izražen u miligramima

Ca (Kalcijum)                     – u tabelama je izražen u miligramima

P (Fosfor)                            – u tabelama je izražen u miligramima

Energija (Kcal)                  – u tabelama je izražena u kilokalorijama

„-„                                            – nema podataka

NAPOMENA:

Namirnicama gde je vrednost natrijuma navedena između zagrada, so je dodata pri pripremi jela.

MESO I MESNI PROIZVODI

SVEŽE SVINJSKO MESO

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
But	17	68	300	6	169	240
Leđa (kotlet)	19	62	245	6	200	180
Dugi leđni mišić	21	69	360	5	230	120
Mleveno meso	16	60	330	5	200	280
Plećka	16	69	240	6	165	280

 SVEŽE GOVEĐE MESO

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
But	20	69	320	17	182	140
Mleveno meso	18	62	305	16	164	230
Plećka	20	61	340	14	180	140
Slabinski deo	22	61	340	13	230	110
Vrat	21	61	320	15	169	125
Škembići	16	–	–	11	87	320

 SVEŽA TELETINA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
But	21	100	370	13	215	113
Posna teletina	21	95	331	10	189	113

 SVEŽA JAGNJETINA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
But	24	66	220	20	190	110
Kotlet	18	66	220	15	180	279
Mleveno meso	21	67	289	13	180	150
Prsa	17	66	220	13	169	300

 SVEŽA PILETINA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Pile celo prosek	17	77	230	12	173	230
Pileći batak, karabatak	19	83	210	11	154	126
Prsa bez kostiju	21	63	220	11	198	116

 SVEŽA ĆURETINA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Ćuretina cela prosek	20	63	300	25	226	143
Batak, karabatak	21	86	289	23	257	186
Prsa bez kostiju	24	46	333	23	290	134

 OSTALE VRSTE SVEŽEG MESA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Guska	16	69	315	12	235	354
Kokoška	21	52	220	8	192	200
Konjsko meso	21	44	332	12	185 .	110
Kozje meso	19	70	300	12	202	165
Kunić	22	56	310	13	210	140
Ovčje meso	18	84	301	10	194	260

 IZNUTRICE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Bubrezi svinjski	17	158	220	10	270	70
Jetra pileća	22	68	218	18	240	128
Jetra goveđa	20	116	292	7	358	180
Jetra jagnjeća	22	76	290	5	435	130
Jetra svinjska	20	77	350	10	362	190
Jetra teleća	19	76	310	10	340	120
Jezik goveđi	16	100	255	10	229	157
Jezik svinjski	15	93	234	9	187	165
Mozak svinjski	11	153	312	10	400	110
Mozak goveđi	10	167	281	10	366	120
Srce goveđe	19	95	320	25	230	108
Srce jagnjeće	17	118	248	4	160	119
Srce pileće	17	111	262	22	164	110
Srce svinjsko	17	107	300	5	195	93
Srce teleće	16	104	265	25	180	100
Želuci pileći	27	71	177	13	182	130

 SUHOMESNATI PROIZVODI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Jetrena pašteta	14	738	173	10	191	400
Kulen	17	745	263	22	190	340
Lovačka kobasica	15	820	200	14	144	380
Mortadela	12	668	207	42	143	415
Salama milanska	22	–	–	21	246	475
Slanina masna	4	820	300	2	40	781
Slanina mesnata	13	820	190	7	113	506
Slanina pržena	36	1600	485	11	108	1400
Šunka dimljena	21	1440	285	12	172	450
Šunka kuvana	22	1130	310	10	196	400
Trajna kobasica	22	2240	377	23	204	590

 DRUGE MESNE PRERAĐEVINE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Bečka kobasica	15	941	204	13	170	380
Dimljena kobasica	22	2240	377	23	204	470
Čvarci presovani	41	400	800	30	235	524
Hot-dog	12	400	115	12	83	290
Viršle	12	778	180	8	107	290
Kobasice za pečenje	16	930	300	24	483	280
Kobasice za roštilj	11	770	190	50	129	320
Krvavica	11	350	170	19	84	400
Mesna kobasica	13	830	200	14	130	250
Svinjska kobasica	8	830	125	12	94	650

 GOTOVA JELA OD MESA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Divljač pečena	30	54	335	7	226	250
Goveđi gulaš	14	(575)	210	16	178	240
Guska pečena	25	70	329	13	270	320
Hamburger	14	562	203	10	158	360
Jagnjeće pečenje	26	66	313	11	191	180
Jetra pureća dinstana	24	64	194	11	272	300
Faširana šnicla	18	(350)	275	.18	210	250
Kozetina pečena	27	86	405	17	201	160
Paprika punjena	6	117	133	10	51	230
Patka pečena	19	59	204	11	156	290
Piletina kuvana	21	(550)	285	7	190	170
Piletina pečena	25	(670)	280	23	220	250
Ćuretina kuvana	22	(560)	245	5	199	140
Ćuretina pečena	28	(682)	280	26	203	180
Sarma	4	(287)	104	22	48	250
Svinjski pečeni but	26	(475)	330	9	290	270
Svinjsko pečenje	28	66	362	25	219	280
Teleće pečenje	26	96	340	21	222	250
Teleći dinstani kotiet	30	80	2S0	28	220	170
Teleći pohovani kotlet	27	(454)	371	39	250	190
Teletina kuvana	32	89	338	24	250	100

DIVLJAČ

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Fazan	23	37	260	13	230	150
Patka divlja	19	57	270	3	186	200
Prepelica	22	46	280	14	179	160
Srna	21	50	310	10	250	130
Zec divlji	22	56	310	13	210	100

RIBE, RAKOVI I ŠKOLJKE

RIBE MORSKE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Bakalar na lešo (bareni)	22	60	439	20	228	76
Brancin	24	87	328	13	248	64
Oslić	17	101	294	41	142	71
Skuša	19	95	396	30	244	184
Srdela	18	100	324	85	238	98

 RIBE SLATKOVODNE SVEŽE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Grgeč	18	47	330	20	198	75
Pastrmka	20	40	441	18	242	195
Som	16	53	299	9	202	174
Šaran	18	46	306	52	216	127

 RIBE SLATKOVODNE PRIPREMLJENE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Jegulja pečena	24	65	349	26	277	290
Som paniran	15	80	340	44	216	200
Šaran pečen	23	63	427	52	231	170

 LJUSKARI / MEKUŠCI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Dagnje kuvane	24	369	268	33	285	132
Jastog kuvan	21	380	352	61	185	115
Kamenice kuvane	8	244	168	44	136	65
Kozice pržene	21	224	182	39*	137	150
Lignje pržene	33	(744)	637	180	580	200
Sipa	14	110	216	30	–	72
Srdele konzervirane	24	650	430	155	520	2J6
Škampi kuvani	21	380	352	61	185	113
Tuna konzerv. u ulju	23	420	280	70	190	289

MLEKO, MLEČNI PROIZVODI I JAJA

MLEKO

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Kravlje 3 % masti	3	16	149	106	92	61
Kravlje 1,5 % masti	4	18	158	109	93	49
Kozje	3	50	205	130	111	71
Obrano	4	18	158	109	93	33
Ovčje	6	44	136	193	158	99

MLEČNI PROIZVODI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Jogurt 0,3% masti	4	57	187	143	109	39
Jogurt 1,5% masti	4	45	149	114	87	49
Jogurt 3,5% masti	4	48	157	120	92	61
Jogurt voćni	4	39	167	100	84	99
Surutka	4	50	147	109	90	40
Mleko čokoladno	4	70	170	110	95	92
Mleko kiselo	4	36	149	106	92	61
Pavlaka kisela 10% masti	3	54	144	100	80	119
Pavlaka 20 % masti	3	41	112	80	63	206
Pavlaka 30% masti	2	40	132	101	85	293

 SIREVI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Bel-paese	23	987	156	604	480	310
Brie	24	1170	132	400	188	320
Camembert 30% masti	24	900	120	600	540	360
Cheddar 33 % masti	25	675	102	810	530	401
Edamer 30% masti	26	800	95	800	570	360
Edamer 45% masti	25	654	87	678	403	420
Ementaler	29	450	107	1020	636	386
Feta 45% masti	17	1100	62	620	360	415
Gauda	26	869	76	820	443	392
Gorgonzola	19	398	123	612	356	346
Gruyere	30	336	81	1000	605	430
Limburger	22	1300	128	534	256	280
Mozzarella	20	137	38	403	239	224
Sirni namaz 20% masti	20	1250	55	480	1200	174
Sveži kravlji	13	40	95	92	160	72

 SLADOLED

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
sa 8% masti	4	62	190	126	100	176
sa 12% masti	4	44	190	156	116	212
sa 17% masti	4	62	149	108	86	257
sa čokoladom	4	62	147	118	86	215

 *JAJA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Kokošje	12	133	130	59	202	151
Guščje	14	138	210	60	208	118
Pačje	13	146	233	64	220	186
Prepeličje	13	141	132	64	226	155
Ćureće	14	151	142	99	170	170

* NAPOMENA: jedno jaje teško je oko 70 grama!

MASTI, ULJA, MARGARIN I MAJONEZ

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Margarin 70% masti	0	943	42	30	23	618
Margarin 60% masti	0,6	994	30	40	16	550
Maslac 80 % masti	0,9	827	26	23	23	751
Ulje suncokret	0	0	0	0	0	900
Ulje maslinovo	0	0	0	0	0	900
Majonez	1	568	0	18	28	732
Senf žuti	5	1252	130	84	73	75

POVRĆE I POVRTARSKI PROIZVODI

KROMPIR

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Zreli sirov	2	27	570	9	54	87
Mladi sirov	1	7	310	8	40	7.1
Kuvan ceo	2	12	455	7	33	85
Pire	2	(300)	250	38	61	90
Pečen bez soli	2	4	500	7	46	110
Pomfrit	2	(450)	460	7	33	120
Čips	7	594	1275	13	93	350

 CVETASTO POVRĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Artičoka mlada, cvet	2	133	376	86	67	17
Karfiol	3	16	328	20	54	13
Brokoli	2	12	340	28	66	25

 LISNATO POVRĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Blitva	1	31	550	67	29	12
Kelj	4	42	490	212	87	26
Prokelj	3	13	464	103	82	26
Kupus beli	1	13	227	46	27	22
Kupus crveni	2	4	266	35	30	20
Kupus kiseli oceđen	2	355	288	48	43	12
Matovilac salata	2	15	300	25	50	20
Peršun koren	3	12	399	39	56	20
Peršun zeleni deo	4	33	1000	245	128	20
Rabarbara	0,6	2	270	52	24	12
Radič (cikorija)	1	18	322	33	29	24
Salata endivija	2	53	346	54	54	14
Salata glavatica	1	6	360	65	12	12
Salata kristalka	1	16	215	23	20	12
Spanać sveži	3	65	633	126	55	12

 KORENASTO POVRĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Celer	1,5	98	291	52	90	23
Cvekla	2	30	325	35	44	36
Cvekla sok	1	45	265	2	29	36
Ren	3	9	554	105	65	59
Keleraba	2	32	380	70	50	24
Šargarepa sveža	1	42	315	32	31	36
Crna rotkva	2	50	400	125	70	28
Repa bela	0,8	58	240	59	28	20
Rotkvica	1	17	255	34	26	15

MAHUNASTO POVRĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Bob mladi kuvan	5	(288)	230	17	95	63
Pasulj kuvani	4	(235)	200	23	83	55
Pasulj zapečeni	5	(455)	265	32	101	170
Grašak zeleni u zrnu	6	1	340	15	100	67
Sočivo kuvano	8	(212)	250	25	119	100
Boranija zelena	2	2	248	57	37	18
Soja fermentirana	13	0	550	80	230	206
Soja suva u zrnu	38	5	1680	225	555	427
Sojin sir -Tofu	8	7	121	105	97	72
Sojino brašno	37	1	1660	210	600	460
Sojino mleko	3	0	137	20	57	38

 PLODASTO POVRĆE

	Proteini	Natrijum	Kaiij	Kalcijum	Fosfor	Energija
Krastavac sveži	0,7	13	140	16	17	14
Kukuruz slatki	3	0,3	300	6	114	127
Paprika crvena ljuta	2	7	340	18	46	55
Paprika začinska suva	18	193	3170	134	327	500
Paprika zelena	0,5	8	129	8	25	16
Paprika žuta mesnata	1	2	176	12	23	22
Patlidžan	1	2	305	18	33	16
Paradajz sveži	1	5	275	11	25	14
Špargla	2	4	207	21	46	35
Tikva (bundeva)	0,6	1	310	39	19	15

LUKOVIČASTO POVRĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Luk crveni	1	3	192	27	36	24
Luk beli	6	17	400	181	153	136
Praziluk	3	3	234	65	49	28

KONZERVISANO POVRĆE – ukiseljeno i bareno

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Cvekla kuvana	1	274	148	15	17	32
Feferoni kiseli	2	759	269	18	37	57
Krastavci kiseli	0,5	1353	–	17	15	10
Kupus i repa kiseli	2	650	140	79	30	20
Masline zel. marinirane	1	2100	43	96	17	103
Paprika kisela	0,8	1248	131	36	–	15
Paradajz ketchup	1	1200	800	12	20	140
Paradajz sok	0,8	360	220	9	19	16
Paradajz koncentr. 30%	3	450	1000	35	70	68

PEČURKE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Lisičarke	2	3	450	4	50	20
Šampinjoni gajeni	3	8	422	8	123	16
Vrganji	3	2	346	9	115	25

VOĆE I VOĆNI PROIZVODI

AGRUMI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Grejpfrut	0,6	2	180	18	17	28
Limun	0,7	3	149	11	16	12
Mandarina	0,7	2	210	33	20	34
Nar – šipak	1	3	260	3	8	75
Narandža	1	1	177	42	23	35

 BOBIČASTO I JAGODIČASTO VOĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kaicij	Fosfor	Energija
Borovnica sveža	0,6	1	81	15	13	56
Grožđe suvo	2	21	782	62	110	246
Grožđe sveže	0,7	2	192	18	20	57
Jagoda sveža	0,8	2	147	26	29	26
Malina sveža	1	1	170	22	22	25
Ribizla crna	1	2	310	46	40	28
Ribizla crvena	1	1	238	29	27	21

JABUČASTO VOĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Jabuka pire		3	114	4		40
Jabuka zrela	03	3	144	7	12	40
Kruška sveža	0,5	2	126	10	15	29

KOŠTUNJIČAVO VOĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Breskva sušena	3	9	1340	44	126	242
Breskva sveža	0,8	1	205	8	23	37
Marelica sušena	5	11	1370	82	114	140
Marelica sveža	1	2	278	16	21	28
Šljiva suva	2,4	12	860	38	83	161
Šljiva sveža	2	2	221	14	18	38
Trešnja sveža	1	3	229	20	20	48
Višnja sveža	1	2	191	22	19	41

TROPSKO VOĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Ananas	0,5	2	173	16	9	46
Avokado	2	3	503	10	38	126
Banana	1	1	393	9	28	79
Kivi	1	4	295	38	31	40
Mango	0,5	7	190	10	13	59

 OSTALO VOĆE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Dinja	0,9	20	330	6	21	24
Lubenica	0,6	1	158	10	11	21
Smokve sveže	1	2	240	54	32	41
Smokve suve	4	40	850	193	108	213

VOĆNI SOKOVI I SIRUPI – na 100 ml napitka sadrže:

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Ananas sok –konzerv.	0,4	1	140	12	10	53
Limunov sok	04	1	124	7	6	34
Grožđe sok	0,6	3	132	9	11	50
Malina sirup razređen	0	4	105	14	14	50
Jabuka sok	0,1	2	116	7	7	45
Kruška sok	0,1	4	33	5	3	45
Breskva sok	0,3	7	78	5	11	45
Marelica sok	1	1	362	17	23	40
Višnja sok	0,3	1	130	15	17	45

VOĆNI KOMPOTI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Ananas	03	1	94	13	5	77
Breskva	0,4	1	150	4	10	87
Kruška	0,4	1	90	5	5	77
Marelica	0,5	1	260	12	13	106
Šljiva	0,4	5	80	8	8	70
Trešnja ili višnja	0,4	4	125	16	15	78

VOĆNI DŽEMOVI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Borovnica džem	0,2	50	45	13	7	260
Jagoda džem	0,3	50	80	18	16	260
Malina džem	0,4	15	65	17	15	260
Marelica džem	0*4	12	104	8	11	260
Trešnja džem	0,7	10	130	10	10	260
Mešana marmelada	0,1	18	44	35	13	261

ORASI, ORAŠASTI PLODOVI I SEME

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Badem oguljen suvi	19	4	785	252	454	565
Kesten pečen	3	2	592	29	107	255
Kikiriki pržen	26	6	777	65	409	570
Kikiriki pržen, soljen	25	(420)	786	70	410	351
Kokosov orah	4	35	379	20	94	701
Lešnik suvi	12	2	704	226	333	649
Orah suvi	14	2	544	87	409	554
Semenke bundeve suve	29	18	818	50	1144	547
Semenke maka suve	20	21	705	1460	854	596
Semenke susama suve	18	45	458	783	607	596
Semenke suncokreta suve	22	3	690	116	100	560

KOLAČI I POSLASTICE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Biskvit	8	40	100	40	100	351
Piškote	12	250	250	30	150	391
Keks „Petit Beurre“	6	241	–	32	144	415
Krekeri	8	250	250	20	130	465
Med	0,4	10	50	5	20	320
Šećer	0	0	0	0	0	400
Bombone razne, tvrde	0	32	3	21	7	386
Čokolada mlečna	9	100	400	200	200	528
Čokoladni namaz	7	10	20	148	183	534
Puding čokolada kuvan	3	89	161	132	119	76
Puding razni kuvan	3	90	151	128	117	76   i

ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITA

JEČAM

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Celo zrno	13	12	452	33	264	320
Griz (Krupica)	8	3	160	16	189	300
Kuvani	4	4	90	13	115	110

 KUKURUZ

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Brašno	8	1	120	18	256	368
Pahuljice-corn flakes	7	910	139	13	59	368
Griz (Krupica)	9	1	157	2	73	368
Kokice bez dodatka	12	4	301	10	300	350
Kokice sa uljem-slane	9	(884)	225	10	250	376
Kuvan	3	17	249	2	103	136

 PŠENICA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Celo zrno	12	8	502	44	344	326
Griz (Krupica)	10	1	112	17	75	350
Brašno T 405	10	2	108	15	74	350
Brašno T 550	10	3	126	16	113	300
Mekinje	15	2	1390	43	1280	330
Brašno graham	10	3	380	35	350	320

 PIRINAČ

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Nepoliran	7	10	130	23	325	334
Poliran	7	6	103	6	120	349
Kuvan	2	(448)	31	3	36	110
Smeđi	7	10	260	32	250	330

 ZOB

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Celo zrno	12	8	355	79	342	308
Pahuljice – corn flakes	13	5	335	54	391	372

ŽITARICE

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Mešane	10	390	300	28	98	250
S voćem i orasima	12	564	348	40	298	342

GOTOVA JELA

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Palenta sa mlekom	6	281	219	150	140	140
Palenta	2	(400)	32	1	15	160
Pire	2	(400)	22	3	18	160

TESTENINA KUVANA BEZ SOLI

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Makarone	4	1	70	10	58	120
Špagete	4	1	70	10	58	120

HLEB

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Pšenični crni	9	(500)	150	15	110	222
Pšenični polubeli	8	(500)	100	10	95	230
Pšenični beli	8	(500)	100	10	95	234
Pšenica + raž	6	(500)	145	75	135	230
Ražani	7	(370)	338	55	347	230
Graham	8	(370)	209	230	244	206
Dvopek pšenični	9	(635)	131	50	120	263

ALKOHOLNA I BEZALKOHOLNA PIĆA I NAPITCI – na 100 ml napitka

	Proteini	Natrijum	Kalijum	Kalcijum	Fosfor	Energija
Coca Cola	0	8	1	4	15	39
Čaj biljni + šećer	–	1	9	2	–	30
Caj indijski +šećer	–	3	37	–	1	30
Kakao + šećer		10	400	2	60	71
Kakao sa mlekom	5	26	549	108	152	132
Kafa espresso + šećer	0	2	54	0,1	–	20
Kafa instant + šećer	1,5	4	80	16	35	22
Kafa s pavlakom +šećer	3	39	78	96	80	27
Mineralna voda	0	91	3	12	0	0
Narandža i slično	0	14	10	4	3	48
Pivo	0,4	3	50	3	25	43
Tonic water	0	19	0	8	0	44
Vino belo 12.5% alk.	0,2	2	82	9	15	85
Vino crno 12.5% alk.	0,2	3	102	7	10	80
Žestoka pića 40 % alk.	0	0	0	0	0	231

PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM KALIJUMA-I*

(Količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN	DORUČAK	RUČAK	VEČERA
ponedeljak	Mleko Beli hleb Džem po izboru	Supa od kosti s testeninom Povrće, pasulj i slatki kupus Kobasica Kolač	Testo sa faširanim mesom Jabuka
utorak	Bela kafa Beli hleb Maslac ili margarin	Pileća supa Piletina u sosu Knedle (valjušci) od brašna Zelena salata Kremšnita	Viršle Beli hleb Jogurt
sreda	Meko kuvano jaje Pecivo Čaj s limunom	Goveđa supa sa testeninom Sarma, pire krompir Sezonsko voće	Pizza Puding
četvrtak	Mleko Tost sa šunkom i sirom	Krem supa od karfiola s kockicama od prženog hleba Pečena piletina Palačinke sa zeljem, Cvekla, Sladoled	Pržena jaja Hleb Sezonsko voće
petak	Korn fleks s mlekom Esspreso kafa	Goveđa supa sa testeninom Faširana šnicla Praziluk, povrće Keks	Palačinke sa sirom
subota	Palenta s mlekom Jabuka	Goveđa supa sa testeninom Kuvana govedina Hren Kuvani krompir Kupus salata	Sir i kajmak Kukuruzni hleb Kompot
nedelja	Kakao Kroasan pecivo	Supa od kosti sa testeninom Svinjsko pečenje Pirinač sa graškom, zelena salata Kolač	Dinstana džigerica Palenta

PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM KALIJUMA-II*

(Količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN	DORUČAK	RUČAK	VEČERA
ponedeljak	Mleko Med Maslac Hleb	Kelj bareni Faširana šnicla Hleb	Juneća čorba Narandža
utorak	Pržena jaja Kakao Hleb	Supa pileća Pohovana piletina Rizi-bizi Zelena salata Hleb	Testo sa sirom Čaj Jabuka
sreda	Korn fleks Mleko Hleb	Dinstana junetina s povrćem Cvekla salata Hleb	Pileća čorba Mandarina
četvrtak	Kuvana jaja Bela kafa Hleb	Grašak Pečena svinjetina Hleb	Testenina s prelivom od junetine Zelje salata Ananas u konzervi
petak	Maslac Džem Čaj Hleb	Supa Pohovani oslić Pasulj salata, zelena salata Hleb	Sveži sir i kajmak Kruška
subota	Mlečni namaz Čaj Hleb	Juneći gulaš, testenina Hleb	Rižoto od pileće ? Zelena salata Lubenica
nedelja	Jaja na oko Čaj Hleb	Supa Pečena piletina Karfiol salata	Kukuruzna palenta sa mlekom Grejpfrut

PRIMER DIJETE BOGATE PROTEINIMA ZA BOLESNIKE NA CAPD

PREPORUČENI DNEVNI UNOS PROTEINA JE 1,5g/TT

(količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN	DORUČAK	RUČAK		VEČERA
ponedeljak	Mleko ili bela kafa Margarin ili marmelada Meko kuvano jaje Hleb	Supa goveđa Kuvana govedina Kuvani krompir Zelena salata, Ren		Testo s mesom Sezonsko voće
	UŽINA		UŽINA
	Posebna salama, Sir, Hleb		Sveži sir, Hleb
utorak	Mleko- Kafa Mazivi sir Margarin, Hleb	Varivo razno Kobasice ili meso Palačinke		Jaja sa šunkom , Hleb Sezonsko voće
	UŽINA		UŽINA
	Voćni jogurt		Sveži sir, Hleb
sreda	Mleko i bela kafa Margarin, Hleb Meko kuvano jaje	Supa Piletina – Ćuretina Pirinač, Salata- sezonska		Konzerva tuna ili srdelice,  Hleb Sezonsko voće
	UŽINA		UŽINA
	Viršle, Hleb		Mortadela, Sir, Hleb
četvrtak	Hleb Mleko ili bela kava Margarin Marmelada	Supa od povrća Krompir Spanać Mleveno meso, Voće		Torteline od mesa Preliv sir Sezonsko voće
	UŽINA		UŽINA
	Šunka, Pileća salama, Sir, Hleb		Omlet sa pečurkama, Hleb
petak	Hleb Mleko ili kafa Meko kuvano jaje	Supa, Riba Kuvani krompir Pita- sir, jabuka		Sirnica, štrukle ili burek
	UŽINA		UŽINA
	Jogurt, Hleb		Puding
subota	Mleko ili bela kafa Margarin Viršle, Hleb	Supa Natur šnicla Pirinač, Salata, Hleb		Gulaš Palenta
	UŽINA		UŽINA
	Stišnjena šunka, Sir, Hleb		Sveži sir,Hleb
nedelja	Mleko ili bela kafa Margarin, Hleb Namaz Nutela ili sl.	Supa, Mlinci Piletina / Ćuretina Savijača sir, jabuka		Musaka, Jogurt
	UŽINA		UŽINA
	Pohovani hleb		Okruglice sa šljivama

PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM FOSFORA

(količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN	DORUČAK	RUČAK	VEČERA
ponedeljak	Čaj Polubeli hleb Margarin	Supa od povrća Pečena piletina Pirinač Zelena salata	Okruglice sa šljivama
utorak	Mešane žitarice Mleko	Supa od kostiju Punjena paprika, Kuvani krompir	Čaj Maslac Džem Hleb
sreda	Čaj Džem Polubeli hleb	Pohovani patlidžan, Tikvice	Supa od povrća
četvrtak	Jogurt, Polubeli hleb	Oslić Kuvani krompir Salata	Palačinke sa džemom
petak	Čaj, Margarin, Džem Polubeli hleb	Supa od karfiola Svinjski kotlet Kiselo zelje Palenta	Okruglice sa kajsijama
subota	Jogurt, Polubeli hleb	Supa od povrća Kuvana jagnjetina Kuvano povrće	Pileća čorba
nedelja	Čaj Džem, Polubeli hleb	Supa od kostiju Teleći odrezak Pirinač Varivo od šargarepe	Čaj Džem Maslac Hleb