Poštovani čitaoci,
Shvatili smo već da je za dijalizne lekare i pacijente u Srbiji nemoguć zadatak da ukinu ograničenja za hemodijafiltraciju (dozvoljeno samo do 20%).
Shvatili smo da ni pacijenti ni lekari neće promeniti glupu odrednicu da samo 20% pacijenata može imati dijalizator veći od prosečnog (1,8 m2).
Shvatili smo već da će i Nefrološka sekcija postati isto što i Udruženje nefrologa, marketinško odeljenje za promociju preparata koje nam je namenila Big Farma, sa honorarima za „autore“, a ručkovima, kongresima i „bodovima“ za (ne)educibilne „slušaoce“.
I posle uklanjanja (što penzionisanjem, što hapšenjem) ključnih srpskih nefrologa iz FBI istrage najvećeg dijaliznog provajdera, na scenu su došli drugi, mlađi – i nastavili istim stopama.
Shvatili smo i da nikada niko neće smeniti niti zameniti ni korumpirane predsednike „Udruženja“ pacijenata, koji vode, pre svega, račune o svojoj guzici, a ne o interesima pacijenata.
Zdravstvenim „pregaocima“, ali i pacijentima, izgleda da sve to sasvim odgovara.
Neko će možda, jednoga dana, napisati i naučni rad o tome u kojoj su meri društvene mreže i javna glasila pogoršala kvalitet lečenja dijaliznih pacijenata.
Jer, dijalizni pacijenti su zapravo veoma aktivni.
Eno ih, fejsbuče, uživaju u sopstvenoj važnosti, pametuju, prebrojavaju pratioce i lajkove, skidaju i šalju stikere, reklamiraju preparate svojih sponzora (kao da su lekari), sanjaju o transplantaciji, koja bi ih rešila svih muka …
(Čovek prosto mora da se zapita da li su oni ikada videli ijednog transplantiranog bolesnika kako umire od karcinoma kojeg je dobio zbog uzimanja imunosupresivnih lekova?). Makar malo da smanje glorifikaciju metode, koja itekako ima svojih nedostataka.
A dijalizu, ono na čemu sada žive, da poboljšaju, to im nije interesantno.
Ili nije izvodljivo.
Ajde, znamo da je farmakomafijaški dijalizni lobi zaista jak, ali bar ona sitna poboljšanja, sitna, ali kontinuirana (?!?), ona koja bi svakodnevni dijalizni život učinila, ako ne lakšim, a ono bar manje komplikovanim?
I za te opcije mi smo nudili predloge za poboljšanja.
Pre svega, u oblasti koja je, kako svi vole (inteligentno) da naglase, „Ahilova peta“ hemodijalize: u oblasti krvnog pristupa.
Već smo naglašavali značaj redovnog rada konsultativnog vaskularnog hirurga u svim dijaliznim centrima, formiranje dežurnog Centra za dijalizne pristupe, nabavke uređaja za olakšano pronalaženje punkturnih mesta (ultrazvuk ili infrared lampa), nabavku ampula za otpušavanje dijaliznih katetera, nabavku fleksibilnih fistulnih igala, …
Kad smo već kod ovih nabrajanja, moramo pomenuti jedno ime …
Samo jedno, hvale vredno, ime velikog čitaoca i poštovaoca našeg sajta, Dragana R. (nismo ga pitali za dozvolu pominjanja, pa makar prezime da mu ne ističemo, iako svi već znate o kome je reč), koji nam je otvoreno dao najveći kompliment do sada:
„Ja sve što sam naučio i saznao o dijalizi bilo je sa sajta www.dijaliza.wordpress.com“.
Malo li je?
Da ništa više, ni od koga nismo dobili, i ovo bi nam bilo dosta.
(Neki sajtovi umru, ugase se, a nikada ne dožive bar jedno ovakvo priznanje).
I kao da mu to nije bilo dosta, nego je dotični Dragan, lično krenuo u praktično ostvarenje naših predloga za poboljšanje.
Lično je jurio Lampe za olakšano punktiranje krvnih sudova, pisao firmama, belosvetskim farmakoprofiterima, da nam makar prezentiraju rad tih Lampi.
I uspeo je Dragan, dobio i doneo Lampu, doktori (nevoljno!) i sestre (još nevoljnije) probali – i nažalost, zaključili da im to ne treba. Navodno, ne pomaže im to, ništa?!? (link)
Šta da se radi, Dragan vratio Lampe, izvinjavao se prekookeanskim ajkulama, ali rekao im da „naše tržište“ još nije spremno za ovolike inovacije.
Zatim Dragan tražio način da uveze one mekane, savitljive, japanske fistulne igle, o kojima smo detaljno pisali u postu: https://dijaliza.wordpress.com/2016/05/16/zasto-je-japanska-dijaliza-najbolja-na-svetu/.
Igle sa kojima biste zaista mogli da spavate na dijalizi. Bez brige da će vam igla probiti fistulu, ako se ruka ili igla, pomeri.
Prevrnuo je Dragan hiljade papira, posetio stotine sajtova, pisao Japancima, Kinezima, Irancima, ali na kraju nam tužno saopštio: „Igle ne mogu da nabavim. Za Srbiju, nema šanse, da dobije takve igle“.
Mi, šta ćemo, kažemo Hvala ti čoveče i na pokušajima, porazi su sastavni deo života, idemo dalje, dijaliza je to …
I tako, pokopasmo i mi, i zaboravismo i mi, i sopstvene, I-nicijative.
Kad, ne lezi vraže.
(Kao da neko to odozgo, gleda sve, što rek’o onaj iz ulice Jovana Cvijića, što je video Tita maršala, legendu tu).
Lutajući po bespućima internetske zbilje (iliti stvarnosti), posebno po onim nepreglednim nefrološkim pašnjacima, naletismo ponovo na ono pitanje fistulnih igala.
Zamislite samo,
to što smo mi (i Dragan) tražili da dođe i u našu zemlju, a preko Zemlje izlazećeg sunca, ili preko bilo čega, ali samo da već jednom dođe …
Ono došlo!
To jest, ono ima.
Tačnije, kod nas već postoji predstavništvo jedne (evropske) dijalizne firme koja već pravi takve igle!!!
I to nije neka mala i/ili skromna firma, naprotiv, itekako su probojni, što bi se reklo, i već imaju na stotine aparata u Srbiji, a neki od HD centara su i kompletno njihovi …
Zašto nam to predstavništvo nije reklo i za igle ili zašto njima njihovi nisu rekli da nam i to kažu, ne znamo.
(U principu dijalizne firme kod nas, a verovatno i u svetu, rade vodeći se samo o dva principa: pod jedan, da uzmu pare, i pod dva, da zajebu konkurenciju. Treća sreća je samo kombinacija prva dva zgoditka).
O pacijentima, o „potrošačima“, misle samo kroz prizmu ta dva neskrivena cilja.
E sad, kad smo i to otkrili, kad imamo i dokaze, i link, i sajt, i video prikaz tih mekanih fistulnih igala, kakav je dalji plan?
Pa, dalje bi trebalo da se oni koji sebe nazivaju „nefrolozima“ malo zainteresuju i/ili raspitaju o tim iglama kod svojih „sponzora“. Bar između dva predstavljanja receptora za „Farsabin“, između jedne te iste Sekcije i Udruženja, ako se takvi više uopšte mogu „nefrolozima“ zvati, jer nije jasno zakleše li se Hipokratu i/ili Hipokritu?!?
Zatim, da se i nefrološke sestre takođe malo raspitaju za stvar iz svog domena rada, makar u pauzi između dva sestrinska kongresa u hotelu Lepenski mir, kada su inače vrlo nemirne (link).
Da se i famozna udruženja dijaliznih pacijenata, umesto stalnog „tribinjanja“, „izletovanja“, slavljenja „Dana bubrega“, „dijaliznih sportskih igara“ „fejsbučenja“ i „psiholoških poderški posustalim“ (a u 3 P!!!), zainteresuju i za neko malo, sitno, ali konkretno, poboljšanje, sebi u korist. Dok ne dođe već ta spasonosna transplantacija …
I da se nadamo da im (iglama) cena neće biti takva da „uši otpadaju“, jer svi monopolisti obično ne mogu da odole iskonskom izazovu (opisano gore, kao ciljevi farmakoprofiterskih kompanija).
.
A nas, ako se sete za 13. maj, dobro i jest, ako ne … mi smo samo radili svoj posao. Najveće zadovoljstvo biće nam misao da smo bar jednu fistulu spasili probijanja.
Igle se zovu: Diacan® Flex.
Evo linkovi:
.
.
.
DiaBloG – 2022
Dijaliza 