Ili: Nema podrazumevanja bez saglasnosti.
.
Poštovani čitaoci,
.
ako želite da pročitate uvod u ovu temu, (tj. kako je uopšte došlo do ovog teksta),
onda bi bilo dobro da se detaljno informišete o stavu redakcije ovog sajta, kao i mnogih drugih relevantnih poznavalaca ove oblasti, u našem postu od pre skoro 5 godina, evo linka: Podrazumevani pristanak (2).
A ovo danas je samo nastavak te iste teme:
Saopštenje sa 8. sednice Ustavnog suda, održane 20. maja 2021.
U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:
– utvrdio da odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“, broj 57/18) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Sud je odložio objavljivanje navedene Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ za šest meseci od dana njenog donošenja. (predmet IUz-223/2018).
.
Evo kako je o tome izvestio dnevni list POLITIKA:
.
Уставни суд пресудио да није сваки грађанин могући донор органа
субота, 22.05.2021. у 18:00
Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа, које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање наведених одлука у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њиховог доношења.
Како се наводи на сајту Уставног суда, у спорном члану 23 Закона о пресађивању људских органа наводи се, између осталог, да се људски органи с умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.
Други став неуставног члана закона гласи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, људски органи с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” Утврђивање неуставности односи се и на наредних пет ставова истог члана. Уставни суд утврдио је неуставним и члан 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, који прописује да се ткива с умрлог лица „могу узети ради примене уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.
У спорном члану такође се наводи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, ткива с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” И остала четири става истог члана 28 закона проглашена су неуставним.
Како сазнајемо у Уставном суду Србије, чланови Закона о пресађивању људских органа, по коме смо сви ми донори органа након смрти – осим ако се другачије не изјаснимо током живога, проглашени су неуставним јер нису у складу с правном сигурношћу једне земље. Иницијативу за подношење уставности Закона о пресађивању органа поднело је неколико удружења грађана и једна политичка партија.
Подсећања ради, нови Закон о пресађивању људских органа, донесен је у јулу 2018. године, а овим прописом предвиђено је да је сваки грађанин Србије потенцијални донор органа – осим ако се томе изричито не супротстави током живота, обраћајући се Управи за биомедицину и осим ако се у тренутку смрти трансплантацији његових органа изричито не противи родитељ. Да би се избегла свака могућност злоупотребе, закон прецизно дефинише став да је даривање органа добровољно и без финансијске накнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти особе.
Доношењу овог закона „кумовала” је статистика која сведочи да се Србија по броју донора и трансплантација налази на дну европске лествице. Наиме, за разлику од Шпаније која има 47 донора, Хрватске која броји 37, Белгије која има 29 донора, Словеније која има 19 и Мађарске која региструје 17 донора на милион становника, наша земља има свега три донора на милион становника. Према параметрима Еуротранспланта, у Србији, која има око седам милиона становника, требало би да буде обављено најмање 70 трансплантација срца, 200 јетри и скоро 450 трансплантација бубрега сваке године. У 2019. години, која је претходила пандемији короне, само једанаест породица дало је сагласност да се узму органи њихових најмилијих и захваљујући њима је спасено 27 живота. Током 2018. године успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и пет срца, захваљујући којима су продужена 64 живота. Процене говоре да више од хиљаду људи у Србији чека „најважнији позив у животу” лекара који ће их обавестити да су стигли на ред за трансплантацију болесног органа.
Detaljnije na:
http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=655599
.
.
nastaviće se . . .
.
.
.
.
Redakcija sajta: dijaliza.wordpress.com
.
.
.
.
.
.
Dijaliza 
Apsolutno realno.
Nije eticki, ni moralno ni normalno uzimati organe sa umrle osobe bez njenog pristanka.
Ako neko zeli da bude donor, postoji donorska evidencija.
Sve ostalo je cudovisno.
Lista evropskih zemalja koje imaju pretpostavljenu saglasnost nije mala i vrlo je šarolika jer su tu i katoličke i pravoslavna i protestantske i muslimanska i ateističke zemlje, a bogami i Jevreji: Austrija, Belgija, Češka, Hrvatska, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Izrael, Italija, Luksemburg, Norveška, Poljska, Slovenija, Švedska, Turska.
Ako Srbija želi da ima sistem eksplicitne saglasnosti za donaciju (opt-in), to je u redu i slažem se da treba poštovati želju umrlog. Ali u oba smera! Ako je potpisao donorsku karticu, porodici se mora zabraniti bilo kakva mogućnost da opovrgne želju pokojnika. Sve isto kao kod testamenta – ne može se po nečijoj tuđoj želji menjati namera zaveštaoca.
Poštovani Andreje,
Idemo redom.
U tvom prvom pasusu 2 stvari zaslužuju komentar. Lista ti sadrži jednu pravoslavnu, jednu islamsku, jednu jevrejsku i nekoliko katoličkih zemalja. A i za takvu listu, bilo bi dobro da si priložio neki dokaz, link, referencu, da vidimo da li je to tačno. Nema Nemačke, nema Britanije, SAD, Rusije i većine čovečanstva… znači Lista ne znači ništa posebno.
Drugo, samo pominjanje Liste ukazuje na činjenicu da nisi čitao (ili nisi shvatio post Podrazumevani pristanak). Suština teksta je sledeća: problem malog broja transplantacija u Srbiji neće se rešiti podrazumevanjem saglasnosti, kao što se nije rešio ni donorskim karticama.
U drugom pasusu tvog komentara zalažeš se za zakonsku zabranu porodici preminulog da menja volju ili neiskazanu volju (podrazumevanje) preminulog. I to pokazuje da nisi čitao post Podrazumevani pristanak). Čak i to da se usvoji, tako kako ti predlažeš, nikakvo poboljšanje se ne bi desilo.
Ako do sada nisi shvatio, onda ti treba nacrtati: nije u tome problem, pa to ne može biti ni rešenje.
Pacijenti, lekari, fondovi, vlast, farmakoindustrija, sve karike su problem.
Kako se to obično kaže i u drugim oblastima: imamo zdravstvo kakvo zaslužujemo.
Ja čak mislim da je i za nijansu bolje nego što zaslužujemo.
Pozdrav.