Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – Hronologija dijaliznih tendera

Cirkus na dijaliznim tenderima – Jer, tako smo u mogućnosti! (Nadnaslov)

Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – dokaz da je RZZO izgubio sve kompase u zaštiti monopolista.  (Naslov)

Tehnomed održao lekciju nefrolozima i pravnicima Fonda, ostalo će Inspektori za organizovani kriminal. (Podnaslov)

Poštovani čitaoci,

Ako ste pomislili da smo zaboravili da vas izvestimo o događanjima na dijaliznim tenderima, varate se. Ništa što utiče na kvalitet dijaliznog lečenja neće nam promaći. Možda nećemo moći objaviti komentare isti dan ili mesec, ali, sve što je vezano za kvalitet dijaliznog lečenja naći će svoje mesto na ovom sajtu. A i gde bi drugde?

Ko još sme da kaže da je (dijalizni) car go, osim nas? A ne da je go, nego još i zaudara. Zaudara na trulež, moralnu i materijalnu, kao krpelj koji se nasisao naših para i naše krvi, i sad ne može da se pokrene, obamro od profita i ravnodušan na naše češanje.

Dakle, ključna novina u stalnoj RFZO igri: „Kako zaštiti naše monopoliste?“ lansirana je ovog leta. To je zaista bio hit leta, 2015. godine.

Od ranije vam je poznato da su uvođenjem kategorije „Materijal specifičan po tipu mašine“ (link) naši monopolisti dobili „pravnu“ osnovu da budu izuzeti od konkurencije, od nadmetanja, pa su taj materijal prodavali Fondu po ceni koju sami odrede. To vam je ono: „broj ponuđača po ovoj stavki: 1 (jedan)“, odluka: Komisija je kao ispravnu prihvatila dostavljenu ponudu, Rešenje: sklapa se Ugovor sa jedinim ponuđačem, po ceni koja je bila u ponudi i koja je prihvaćena“, itd, itd… sve na taj kalup.

U taj materijal po tipu aparata za dijalizu, realno spadaju samo mikrobiološki filteri. Sve ostalo proizvodi se od strane desetine drugih dijaliznih firmi i u svetu postoji jasna procedura koja ne štiti niti stvara monopoliste. U sred Nemačke postoje firme koje proizvode arterio-venske linije za sve vrste dijaliznih aparata, kao i firme koje proizvode dijalizatore i suve bikarbonate za sve vrste dijaliznih aparata.

Pa šta je onda u Srbiji sporno?

Sporno je to, što u Srbiji takve (ni nemačke!) firme ne mogu prodavati svoje AV linije niti suve bikarbonatne koncentrate, jer je u državi Srbiji RFZO komisija uvela obavezu da onaj ko to želi mora doneti potvrdu od proizvođača aparata da su te linije „kompatibilne“ tj. odgovarajuće tom aparatu.

Znači druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu sa ponudom istog artikla, treba da odobri ostalim firmama da i one mogu učestvovati sa svojim ponudama za isti artikal.

Da li se ikada desilo da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Nikada, naravno.

Da li će se ikada desiti da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Neće, naravno.

Jedan monopolista je čak tvrdio da njegova firma ne može garantovati bezbednost pacijentu ako se ne koristi njihov originalni materijal?! Kakva laž. Da li je iko ikada video takve bezbednosne garancije?! Kamo sreće da je to dato pacijentima ili bolnicama, pa da na osnovu toga mogu tužiti dotične proizvođače dijaliznih mašina koje su ne jednom ugrozile, pa i uništile živote pacijenata. Nažalost, takvih garancija – nema. Nikada ih nisu dali niti će ih dati. Pa oni čak i servis naplaćuju, po tarifi koju sami odrede.

Sistem koji je napravio RFZO, definitivno je „legalizovao“ monopol kakav ne postoji nigde, ni u Evropi, ni u svetu.

Pri tome je to, taj isti RFZO i otvoreno priznao. U jednom svom ranijem dopisu otvoreno su priznali da postoje bipolisti, dve firme koje drže skoro sav dijalizni biznis u Srbiji. Čak se navodi i da su imali nemali uticaj na sastav i odluke tenderskih komisija!!!     (https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/06/)

Ludilo.

I sad im opet ugađaju.

Novi (stari član) Predsednik tenderske komisije (nefrolog, načelnik, direktor, profesor, drd, mrd, prd), sada je čak javno ustvrdio da je domaći zastupnik firme Gambro dao sve svoje aparate samo na revers dijaliznim centrima, te da ih uvek može povući natrag, ako ne bude zadovoljan rezultatima tendera.

Šok.

Ostali članovi komisije su se samo zgledali, kada je takva jedna tvrdnja izneta, javno, u zvaničnom telu ove države. Ako ne bude zarada koliko mi tražimo, mi ćemo vam uzeti aparate, pa da vidimo šta ćete onda? A vlada se ovamo hvali kako državu niko ne može da ucenjuje.

Smejurija.

I šta se dalje dešava?

Odjednom, u materijal specifičan po tipu mašine ulazi sve više stavki. Ne samo bakteriološki ultrafilteri, nego i AV linije, suvi bikarbonatni koncentrat, pa čak i sredstva za čišćenje i dezinfekciju aparata.

Odjednom, svi ti artikli ulaze u jednu stavku: materijal koji zavisi od tipa mašine.

Tako da onaj ko bi hteo učestvovati na tenderu, a nema bakteriološki filter za dijalizni aparat, ne može ponuditi niti išta ostalo.

A bakteriološki filter nema niko, naravno, niko osim: zastupnika proizvođača mašine.

Na stranu to što neki od tih tipova mašina više uopšte nisu ni registrovani, odnosno istekla im je registracija u Agenciji za medicinska sredstva, ne postoji servis, niti rezervni delovi za njih, a negde su im čak i firme proizvođači propale, tj. ugašene su ili kupljene od drugih firmi.

To našim „stručnjacima“, nefrolozima iz „Stručne“ komisije nije ništa značilo, oni su sve takve sulude odluke i uslove aminovali.

Na kraju se jedan od (potencijalnih) učesnika tendera, uhvatio za glavu i glasno jauknuo:

Pa da li su ti nefrolozi šuntavi pa ne mogu sami da ocene da li je jedna krvna linija kompatibilna za određeni aparat nego im taj posao mora vršiti druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu.

Pogledali smo u rečnik, šuntav, znači: blesav, smotan, onaj koji se kroz ceo život vuče držeći druge za rukav, spoticač o sopstvena stopala, kilav, nikakav.

Eto, dakle, kakvi su nam nefrolozi zapali. U komisije.

Predstavnik Tehnomeda, je čak predložio članovima komisije da se spuste samo 100 m ispred, u dijalizni centar Dragiša Mišović i da tamo na licu mesta namontiraju liniju i vide da li odgovara.

Ne, ne pada im na pamet, da mrdnu svoje guzice i sami nešto „utvrde“.

Onda im je dotični predstavnik Tehnomeda objašnjavao da kad čovek kupuje brisače za automobile nikada ne kupuje brisače po tipu automobila, nego one koje sam odabere. Naravno da će neki trajati kraće, a neki duže, ali osnovnu ulogu, brisanje stakla svi moraju da vrše, bez obzira na tip automobila.

Ne, ni to nije vredelo.

Komisija je odgovorila da ostaje pri svakoj tački svoje specifikacije.

Nije pomogao ni primer da limunska kiselina u slobodnoj prodaji košta 4 dinara, što je više od 100 X manje od traženih 426,00 dinara za limunsku kiselinu kojom će se čistiti „po tipu“ dijalizni aparat posle dijalize. Aparat za koga nema dokaza da se više igde proizvodi i da za njega uopšte postoje rezervni delovi i servis.

Zbog stenograma i dijalizne istorije, taj njegov dopis, vredi preneti u celini:

Апарат за дијализу је један технички систем. Изграђен је или произведен на бази знања из области машинства, електротехнике, електронике и медицине. Пошто се ради о техничком систему можемо успоставити аналогију са другим техничким системима. Најбољи пример за то је аутомобил, пошто већина људи има додира са аутомобилом. Када купите нови аутомобил произвођачи вам дају гаранцију. На пример пет година или 100.000 пређених километара. Услов за гаранцију је да редовно одржавате аутомобил у њиховом сервису. У то спада замена уља и филтера или можда и још неких делова. При томе таква услуга је обично скупља него у неком неовлашћеном сервису, али не значајно. Након истека гаранције ви ћете, као власник аутомобила, одлучити да ли ћете сервис обављати и даље у овлашћеном сервису и да ли ћете га уопште и обављати онако како је то произвођач прописао или ћете сервисни период мало „развући“ због кризе која је заштитни знак нашег времена. Ако доће до квара у гарантном року произвођач ће о свом трошку уградити оригинални део. Али када гарантни рок истекне да ли већина људи иде у овлашћени сервис ради уградње оригиналног дела или уграђује популарно названо „турске“ делове који се производе за све аутомобиле. Да ли се такви аутомобили и даље возе. Наравно, сваки дан.

Сада ћете рећи да је апарат за дијализу медицински уређај па се на њега не могу уградити „турски“ делови као на аутомобил. Да од апарата за дијализу зависи људски живот. Колико год то изгледало банално, ипак је аутомобил, са техничке стране, сложенији систем. Поред тога од његове исправности зависи више живота. Путника у аутомобилу и других учесника у саобраћају и људи у околини. Познат је пример грешке на једној марки аутомобила када је приликом сипања бензина долазило до варнице па су експлодирале читаве бензинске пумпе...

Mислимо да је време да се демистификује дијализа, материјал по типу апарата, заједнички материјал, правилници и цела регулатива која је имала један основни задатак, да од нечег ненормалног направи нешто нормално. То је увек тешко.

Пошто је предмет ове јавне набавке материјал „по типу апарата“ кренућемо редом по техничкој спецификацији. Требало би да „материјал по типу“ значи да је то материјал који одговара само за тај тип апарата и ни за један други. Зашто се ту подразумева да такав материјал мора да производи само једна компанија у целом свету. То није материјал „по типу“ компаније, него модела апарата. Сврставањем „материјала по типу“ у једну партију за један апарат ви управо подразумевате да само једна фирма, конкретно Bellco, Gambro или Hospal, који не постоје, и Fresenius, могу да произведу такав материјал. Нисте чули за Bain Medical, Yihua, Kavasumi, Nikiso, Etropal, Hydilena, Almed, Nipro, Serum Verk, Toray. Разумљиво је да ви нисте чули, али како доктори из стручне комисије нису видели штандове на бројним конгресима које су посећивали (о трошку монополиста).

Како смо навели, идемо редом. Крвне линије или АВ линије сте детаљно дефинисали и описали у једном одговору баш у овој јавној набавци…  Tакође је јако лепо написано да „димензије и детаљну спецификацију АВ комплета прописује произвођач одговарајуће машине“. Нормално је да захтевате да такво медицинско средство буде регистровано за употребу. И на крају имамо кључ. Понуђено добро мора у потпуности да буде компатибилно апарату. Шта то значи када су у питању АV линије. Да ли је читава стручна јавност шунтава па не зна да види да ли линија одговара поједином апарату. Овде говоримо само о регистрованим производима. У прилогу достављамо вам један узорак крвне линије произвођача Етропал из Бугарске која је намењена за апарат Fresenius 4008. У истом дворишту имате центар за дијализу Др Драгиша Мишовић, па упоредите са линијом коју је произвео Fresenius. Шта представља заштита произвођача апарата над монополом продаје пластичне крвне линије, коју производи десетак компанија широм света? Када на аутомобилу мењате метлице за брисаче ви можете да бирате оне од неколико хиљада динара, које лепо пријањају уз стакло и добро бришу и оне од неколико стотина динара, које су мало круте, стружу по стаклу, али када пада киша и оне бришу. Ту можете да бирате, али овде то није случај. Овде важи Закон о јавним набавкама, који налаже обезбеђење конкуренције и штедњу државних пара.

Следећи тужан пример менталне дискриминације су патрони са содом бикарбоном. …

Течни алкални концентрат за дијализу се углавном више не производи у свету јер је замењен са прашкастим бикарбонатом, а то је учињено управо из разлога (микробиолошке безбедности и) економичности. Свуда у свету је прашкасти букарбонат јефтинији од течног јер је мање паковање, није уложен рад за мешање са водом и много су мањи трошкови транспорта и складиштења. Наравно, тако је свуда у свету осим код нас. Ако се сећате канистер течног алкалног раствора је коштао 500 до 600 динара за 10 литара. Стварно је потребно 7,5 литара, па су у свету паковања била од 8 литара. То је око 500,00 динара по третману. …

Како сте сад дошли до цена прашкастог бикарбоната? 100.000 комада сувог букарбоната у одговарајућем паковању, 720 грама за 950 динара (!) по комаду за заштићеног понуђача без конкуренције. То је сан за целу Европу.

Посебан куриозитет ове техничке спецификације је три пута више лимунаде него прошле године. Ставка 9. У другој партији: Средство за стерилизацију машине на бази лимунске киселине, кертриџ, чак 37.400 комада по цени од 426,00 динара по комаду. Више од три пута него претходне године. Занимљиво је да је број дијализа на овим апаратима увећан за око 50% (!), а средство на бази лимунаде је увећано за више од 300% па смо дошли скоро до 16 милиона динара за ову ставку. Можда нисте чули да фирма Gambro која је производила апарате АК Ултра 200 не постоји већ трећу годину и да је престала да постоји управо због оваквог приступа: пуно малих скупих производа који дијализу треба да учине сасвим посебном. Вероватно нисте чули да је и Fresenius некада продавао средство на бази лимунске киселине које се звало Цитростерил, па га одавно више не продаје у Србији. Истина је да је стерилизација лимунском киселином добра за апарате за дијализу, али лимунску киселину можете наћи у свакој продавници. Дајемо вам један пример са приложеним фискалним рачуном.

Пре извесног времена у једном Вашем одговору сте навели да РФЗО мора да заштити два најважнија снабдевача дијализним материјалом. То је свакако био скандал, да се у току једне јавне набавке јавно одредите да некога штитите. Како су у Србији скандали сванодневна појава и то је прошло и брзо пало у заборав. Оно што овде упада у очи је да ипак не штитие та два добављача подједнако. Постоје мале симпатије према једном. Зато се овај други као нешто буни у дописима које вам је послао у овом поступку.

Једном понуђачу сте умањили цене за значајне износе, а другом су цене остале на лепом нивоу, а количине су повећане за више од 30%. Све то и не би било тако необично да је „миљеник“ продужио регистрацију апарата у Агенцији за лекове. Ви сте повећали број тетмана на апаратима који се одавно не производе и нису регистровани у Агенције за лекове, а на оним апаратима који су регистровани смањили сте цене и количине. То је занимљива стратегија.

Поновљамо вам захтев за измену конкурсне документације:

– Свака ставка из техничке спецификације треба да буде засебна партија.“

(http://www.javnenabavke.rfzo.rs/download/javne%20nabavke/centralne/404-1-110-15-45%20ODGOVOR%20NA%20DODATNO%20POJASNJENJE-26.06.pdf)

O čemu se radi?

Šta reći na kraju ovakve argumentacije?

Ništa.

Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila je ove argumente i naložila da se predmetna javna nabavka PONIŠTI u celini!

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871

Drugi skandal, vezan je za Fresenius, naravno, i taj je skandal mnogo opasniji. Opasniji po neke članove stručnih komisija, ali i sve birokrate iz RFZO-a koje su učestvovale u ranijim komisijama.

O čemu se radi?

Radi se o neodržavanju dijaliznih tendera već treću godinu zaredom.

Poslednji tender za dijalizatore je održan novembra 2013. godine i RFZO je odlučio da po njemu nastavi snabdevanje i narednih godina, jer je, kao, na tom tenderu postigao uštede od 30% u odnosu na cene dijaliznog materijala na prethodnim tenderima.

Na ovo snabdevanje mimo zakona, naravno da su se žalile firme koje očekuju raspisivanje novih tendera, jer u tome vide svoju šansu da i one nešto prodaju. А dа је Zakon kršen, u to nema nikakve sumnje!

Postupak je privukao pažnju, ili je dodeljen, Tužilaštvu za organizovani kriminal!

Ni manje ni više.

Ali, i RFZO je imao svoju (tanušnu) odbranu.

Oni su sve radili u interesu pacijenata! (Pazi sad to, kukala nam majka, ako nas ovi brane …)

Jer, kao, kad se raspiše regularan tender, onda se uvek neko žali, pa se dugo čeka na odluku, pa Republička komisija usvoji (!?!) žalbe, pa traže novi tender … a bolesnici ne mogu da čekaju, pa eto, oni zato nastave po starim kvotama i starim cenama, sami kupuju.

I tako su kažu, na tom tenderu iz 2013. postignute dobre cene, 30% manje.

Ali …

Uvek ima neko ali … što devojci sreću kvari.

U međuvremenu, održani su regularno tenderi za dijalizni materijal u vojnim dijaliznim centrima (VMA, Niš i Novi Sad).

Na tim tenderima u većini partija pobeđuje japanski Nipro, sa cenom još 30% manjom od one kojom su se hvalili predstavnici RFZO!

A što je najinteresantnije, Fresenius je na vojnom tenderu prihvatio tu trku u snižavanju cena i sam je oborio cene svojih materijala na istorijski minimum, pokušavajući da udavi Nipro i da im stavi katanac na sve aktivnosti u Srbiji. Fresenius je tada ponudio „domaće“ dijalizatore za 887 do 1078 dinara. Najveći Freseniusov dijalizator, HdF100S, 2,4m2 površine, tada je (konačno) bio samo 1078 dinara. (FMC cene: 1,3m²LF: 887   1,6m²LF: 897   1,3m²HF: 887   1,6m²HF: 969   1,8m²HF: 1029   2,4m²HF: 1078 RSD) – i opet su poraženi, nižim cenama, Japanaca.

Šta se dalje dešava?

Ove cene, sa vojnog tendera, dospeju, naravno i do Tužilaštva za organizovani kriminal, koje sada dobija i dokaz, crno na belo da RFZO nabavlja bez tendera i skuplje, a Vojska zakonito nabavlja, a mnogo jeftinije.

Cene za stotinjak vojnih pacijenata su očigledno za oko 30% (još) manje od onih koje država plaća za ostalih 4500 dijaliznih bolesnika u Srbiji već treću godinu zaredom.

Država je očigledno i svesno pokradena!

Tužilaštvo ne može ostati nemo.

Ključni dokaz, su cene sa vojnog tendera. Materijalni dokaz!

Zicer.

Dobitna situacija, koju nijedna država, nijedno Tužilaštvo, ne bi propustilo da realizuje.

Ali, nikada ne potcenjujte Freseniusove kapacitete i stepen korumpiranosti domaćih „državnih službenika“.

Fresenius je dakle platio najskuplje pravne mozgove, da mu naprave izlaz iz ovog ćorsokaka, u kojeg su zapali „emotivno reagujući“ na Nipro.

Zainteresovani za izlaznu strategiju, osim FMC menadžera, bili su naravno i domaći saučesnici iz RFZO-a, članovi Komisija, itd. itd.

I šta su smislili?

Pa, kao ne mogu se te cene upoređivati!?!.

Nisu kao, isto vojni pacijenti i civilni pacijenti!?! (I sve takve gluposti).

U pitanju su, kao, „različiti komercijalni uslovi“, jer vojni tender je tražio isporuku materijala u Beogradu, što je mnogo blizu i jednostavno, a ne kao civilni tender isporuke širom Srbije, na 51 adresu, pa kao, vojni fond plaća u roku od 30 dana, a civilni u roku od 90 dana, pa sve tako neke kapitalne razlike, koje se u suštini svode na: transport.

Da li je moguće da cena transporta čini 30% cene dijaliznog materijala?

Nema šanse. Toliko svi znamo.

Ali, ono što ne znamo, a ni iz priloženih papira nismo shvatili (http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871), zašto je Republička komisija uvažila ovu žalbu Freseniusa.

Pitali smo nekoliko nezavisnih komentatora, da ne kažemo „analitičara“ dijaliznih zbivanja.

Većina misli da je Republička komisija ovim usvajanjem žalbe dala alibi nekima da ne odu u zatvor.

Drugim rečima: onu potpuno dobijenu tužilačku poziciju, je učinila spornom, jer nije uvažila cene koje su postignute na vojnom tenderu. Dozvolila je duple standarde, različite cene, za isti proizvod, pri čemu su cene za stotinjak (vojnih) pacijenata bile značajno manje nego cene za 4500 pacijenata u celoj Srbiji!?! Ispade da se za malu porudžbinu daje popust, a za veliku ne.

Ko u tome nađe logiku treba mu dati Nobelovu nagradu.

Takvom odlukom mnoga dupeta su ostala spašena (verovatno), ali je i država ostala opljačkana (sigurno).

A onda je usledilo i otkriće koje je zapravo pravi i jedini dijalizno-tenderski hit leta 2015. godine.

Nije Fresenius imao pametne pravnike pa je Komisija usvojila njihovu žalbu. Ispostavilo se da supruga od predsednika Komisije radi u jednoj od zaštićenih firmi „po tipu“ aparata.

Otuda odjednom postaje jasnije zašto su neproporcionalno porasle potrošnje (300%) za aparate koji se više ne proizvode.

I postade i jasnije kako su i zašto su, „ljuti protivnici“, dugogodišnji monopolisti ili bipolisti, konačno dospeli pod kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije (link).

Jer, javna je tajna da se oni o svemu dogovaraju, da su direktori tih firmi dugogodišnji saradnici i da se međusobno ispomažu, obično u korist Freseniusa, jer koga je moliti nije ga ljutiti…

Dakle, po zakonu, republička Komisija je bila dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak za poništenje protivzakonito sklopljenih ugovora sa tendera 2013. godine, ali ona to nije učinila jer je bila u sukobu interesa. Supruga predsednika Komisije radi kao šef pravne službe u firmi koja učestvuje u svim dijaliznim tenderima i prodaje „po tipu aparata“, tj. bez konkurencije.

Kad se to otkrilo, predsednik te Komisije brže bolje podnosi ostavku, da bi pobegao od odgovornosti, ali …

Ali, na odlukama te Komisije i dalje su njegovi potpisi, tj. i dalje je predsednik.

Nećemo vam ovde ni prepričavati, niti citirati, tekstove iz odluka republičke Komisije, jer je to jedna neubedljiva, terminološki zbrkana, misaono zapetljana, nemušta konstrukcija, u kojoj se ne mogu naći nikakvi argumenti.

Monopolistima i njihovim zaštitnicima bi bilo jednostavnije da su slobodno upotrebili onu čuvenu frazu od Šuntavila:

„Jer, tako smo u mogućnosti.“

(Just because we can)

Na ove odluke nema žalbe.

.

DiaBloG – 2015

.

.     .     .

---

Jer, tako smo u mogućnosti

.     .     .

.     .     .

.     .     .

.     .     .

https://dijaliza.wordpress.com/2013/10/18/pljacka-drzave-po-tipu-masine/

 .    .    .

.     .     .

.     .     .

Branićemo monopoliste, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .

Bolesnici brane našu dijalizu, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .     .     .

---

---

Novogodišnja čestitka, pretprazničko obraćanje i redakcijski rezime – u sred zime

Novogodišnja čestitka, redakcijski komentari i pretprazničko obraćanje

SREĆNU NOVU GODINU i BOŽIĆNE PRAZNIKE

želi Vam ekipa Dijalize, bloga sa WordPressa, koji želi da pomogne svim bubrežnim bolesnicima.  Onima koji to već jesu i onima koji će to tek biti.

Posebno se zahvaljujemo SVIM našim saradnicima, komentatorima, izveštačima i našem stručnom timu.

.     .     .

.     .    .

Posle čestitki i humora, ide uobičajeno pretprazničko obraćanje i prigodni redakcijski komentari.

Poštovani čitaoci,

Prošlu 2014. ćemo verovatno brzo zaboraviti. Skoro ništa te godine nije bilo posebno vredno za pamćenje.

Da pomenemo onaj, sada već čuveni citat: „Bolje da nam Rusi zavrnu gas, nego da nam ga Nemci odvrnu“,  objavljen na sajtu Otpušteno.rs, a koji verno predočava glavno geopolitičko zamlaćivanje 2014. godine, kod nas.

Što se tiče dijalize, usudili bismo se reći:

Nešto se ipak dešava.

Bilo je stvari koje jesu za pamćenje. Mi smo prvi medij koji je pokrenuo priču o Prvulovićima i ta priča je za sada dala pozitivne rezultate. Prvulovići sada imaju kuću. Jedini smo dijalizni sajt, pa i medij uopšte, koji je pristao da objavi potresne slike prevoza dijaliznih pacijenata iz Boljevca i njihova pisma, apele nadležnima. Niko drugi nije hteo, ili nije smeo, da im učini, ni toliko.

Ali, ono što mislimo da je glavno u 2014. je: naše naslućivanje, osećaj, da se bliži krah dijalizno-farmakomafijaške profiterske imperije, bar onakve kakvom smo je do sada pamtili, na ovim prostorima.

Promene su verovatno neminovne, vreme i način njihove realizacije su i dalje neizvesni, ali našim komentatorima nisu promakli znaci, koji te promene nagoveštavaju.

Evo onih najupečatljivijih:

• Debela menadžerska svinja, onaj koji je pacijentima uskraćivao tablete Kalcijum-karbonata, antibiotike i ampule Bedoksina, a zatim pretio da će pacijente napujdati na Fond, taj pacov je prvi napustio brod koji tone. To je siguran znak da im brod zaista tone. Pitanje je samo vremena kada će ih njihovi strani nalogodavci sve posmenjivati, a domaća vlast razvući na tabloidima, kao pripadnike udruženog zločinačkog poduhvata. Poduhvata kojim su se prelivala sredstva iz budžeta države Srbije u džepove tih domaćih izdajnika, njihovih stranih gazda i cele mreže pomagača. Možemo da zamislimo onog paranefrologa, oberstrumfirera Croatčevića (kolekcionara vila, stanova, mercedesa, poliklinika, itd) kako se znoji na optuženičkoj klupi i muca da je on samo izvršavao naređenja. Ali, ono što ne zna taj polupismeni medicinski tehničar iz Muhašinovića kod Visokog, jeste da je najskuplja srpska rečenica: „samo ti sinko radi svoj posao“ – odgovor kojim se pobeđuju svi koji su pristali da sprovode naređenja protiv svog naroda. I narod će opet pobediti, kad-tad.
• Dalje, kad se pročita tekst odgovora pravnika iz Fonda, upućen nadležnoj republičkoj komisiji, i to onaj deo gde državni pravnici kažu da je „Фрезениус био изузетно утицајан у стручној заједници нефролога …, због чега сматрају да је имао, преко чланова комисије за јавне набавке, односно других стручних комисија и тела која су тада учествовала у дефинисању потребних стандарда, знатан утицај на обликовање јавних набавки у претходном периоду када су радње Републичког фонда биле усмерене ка очувању позиција Фресениуса, што је за последицу имало превисоке цене дијализатора и екстрапрофит за Фресениус, а на терет средстава обавезног здравственог осигурања, где је улазак конкуренције на разне начине био онемогућен, због чега РФЗО сматра да није у духу јавних набавки да се оне спроводе на начин који омогућава очување таквог стања и да је његова обавеза да утиче да се такво стање измени, тј. да се тржиште отвори и омогући пословање нових добављача, што је у складу са чланом 48. став 2. ЗЈН, као и да нема обавезу да чува тржишне позиције Фресениуса.“ Posle ovih reči, svi naši tekstovi, sve naše kritike, izgledaju kao romantične popevke. Pa tu ekstraprofitersku korporaciju je sada Država uzela na nišan. To što je naš sajt prvi javno progovorio o tome, samo je dokaz da lanac uvek puca tamo gde je najtanji, a ta karika su opet, zna se: pacijenti.
• Četvrto, na izborima za Predsednika svih udruženja dijaliznih pacijenata, nije prošao nijedan od Frezenijusovih (godinama „sponzorisanih“) kandidata. Prošao je čovek koji je naš redovni čitalac i saradnik, čovek koji je i pacijent i lekar, kako već rekosmo: „istovremeno sa obe strane belog mantila“, ali čovek koji nije pristao da zarad sitnih honorara zastupa interese FMC-a, a ne interese ljudi koje predstavlja. Danas je zaista malo takvih. I da ništa drugo ne uradi za svoga mandata, dr Ljubinko Todorović je već sada upisan u istoriju dijaliznih dešavanja slobodarske Srbije (mi pišemo i rubriku istorija dijalize, pazite). A pratićemo ga i dalje, da ne poklekne.
• Dalje, pojavljuju se i drugi znaci otopljavanja, ili dijaliznog proleća, u sred jeseni i zime. Pacijenti se otvoreno žale. Pišu novinama, nastupaju u medijima. Iako je malo medija koji smeju da objave nešto protiv dijalizne farmakomafije (za sada prednjači list Politika, čija se rubrika Među nama, usijala od protesta dijaliznih bolesnika), stvari se ipak menjaju. Jedan naš eminentni dijalizni centar, gde su još jedino mogući pošteni tenderi, već drugu godinu zaredom dobija isključivo japanske dijalizatore, a ne ove prevaziđene šklopocije iz 40-godina stare „domaće“ tehnologije. Na simpozijumima i sastancima nefrološke sekcije počelo se otvoreno govoriti o problemima i praksi koju treba menjati. Malo li je, za sredinu u kojoj je to do skoro bilo nezamislivo. O Republici Srpskoj da ne govorimo. Tamo i u medijima i u skupštini razapinju Fresenius. Jer, sve se zna. Samo naivni misle da afere koje oni krišom ubace u srpske reke neće jednoga dana isplivati tamo gde oni vežu svoj gliser, jahtu ili šta već.
• Atmosfera na III kongresu nefrologa je sve pokazivala. Iako je FMC odrešio kesu i opet naglasio srpskim nefrolozima da vode računa o tome ko ih hrani, a ko ih medom sladi, nepoverenje i razočarenje među dojučerašnjim partnerima se nije moglo sakriti. Prvo je FMC preko časopisa Nefro opljunuo po srpskoj dijalizi i nefrolozima koji u njoj rade, kao da su svi korumpirani skotovi, koji uništavaju i struku i pacijente, a onda je došla i ona plaćena večera i video epp propaganda o velikom dijaliznom kontejneru, u kojem bi jednoga dana svi trebali biti, te se jelte, tome i ne vredi opirati. Ono što je bilo najinteresantnije, ni posle FMC govorancije, ni posle projekcije, nije bilo aplauza. Juda koji je sedeo u prvom redu, je naravno pokušao svojim neiskrenim pljeskanjem da podstakne i ostale, ali se to nije desilo, pa je i on sam odustao. Umesto aplauza čuo se zveket escajga i glasno srkanje supa i čorbi. Srpski nefrolozi su ćutke kusali ono što im je zakuvano, ali ovaj put nije bilo onog entuzijazma, da se zarad nekoliko čvaraka poljubi svinja u dupe. (Napolju, na pristojnom odstojanju, ali ipak kao kometa sa kojom je sudar neizbežan, videla se figura ekskomuniciranog Nipro kamiona. Strava, kao u filmovima Larsa fon Trira).
• Kad smo već kod kongresa nefrologa, još jedna promena je bila „znakovita“: prema našim saznanjima, nova predsednica udruženja nefrologa nije imala nijedno plaćeno predavanje. Nemoguće se oteti utisku da je ona shvatila promene koje su već počele, za razliku od njene prethodnice i njoj sličnih grabljivica, koje iskoriste svaku priliku da nešto „maksićare“, od nula do 24h, – nije ni važno od koga, a nije ni važno o čemu. Takvi su jedva stizali da trčeći iz sale u salu, pokupe sve honorare za pripremljena im i plaćena reklamna predavanja, hvalospeve o preparatima, koji čak imaju potpuno suprotna dejstva. Ali, publike je sve manje, iako su titule i biografije predavača sve veće.
• Uzalud su bili pokušaji zastrašivanja i javno (na Kongresu nefrologa) izrečene pretnje kako će najveća profiterska multinacionalna globalistička dijalizna korporacija pokrenuti veliki kapital i sve svoje veze u svim polugama legalne i ilegalne sile, a da se smrse konci autorima i pokretačima ovog sajta. Ili bar jednom, za primer ostalima. Idioti, nisu znali da od 10 prisutnih pred kojima su se hvalili (ili tešili?) tim svojim pretnjama, čak troje su bili naši simpatizeri, čitaoci, čak i saradnici (a sve žešće tekstove i servere smo od ranije, za svaki slučaj, izmestili, u inostranstvo, pa emitujemo otuda). Samo su idioti mogli pomisliti da je jedan čovek mogao biti na sastanku FMCS rukovodstva i precizno zapisati sva njihova domunđavanja kako da opljačkaju srpski Fond zdravstva, a zatim je isti čovek stigao na tendere u Fondu, da stenografski zabeleži sve njihove kompromitujuće izjave, a usput je zavirio u podrum sremskomitrovačke dijalize i video neraspakovane non-FMC dijalizne aparate, usput je svratio u dijalizni centar Bor da prisustvuje korupcijskim razgovorima oko naručivanja nove tranše dijalizatora, usput je stigao da prebroji (neprebrojne) FMC multifiltracije u Novom Sadu, da oslušne „napujdavanje“ dijaliznih pacijenata kako da zatraže rehabilitaciju u Niškoj Banji, usput da prisustvuje hvalisanju brkatog potrčka kako će novi ministar zdravlja da bude na njihovoj strani, jer su njih dvojica jako dobri, a usput da stigne i na cirkus u šabačkoj dijalizi, kad pri kontroli izvlače one non-FMC aparate i sklanjaju ih opet u podrum, čim kontrola prođe, a onda usput i da potpiše ekonomsku analizu pljačke budžeta Srbije u Vršcu, a u ime jednog od troje insajdera unutar samog FMC-a. Pa, gospodo, ili je vaš protivnik Supermen ili ste vi idioti. Jer da je i jedan Supermen, do sada bi skončao na ovakvoj dijalizi. Kriptonit se naime, ne uklanja ni hemodijafiltracijom, ako niste znali.
• Da se nešto sprema govori nam i talas čitanosti ovog sajta, koji je i dalje u porastu. Šta talas, cunami, more. Evo uverite se i sami:
• 
• A u pogledu zemalja u kojima nas prate, raduje porast čitanosti u svim okolnim državama. Nismo nažalost, našli volontere, ni vreme, da sami prevodimo sve naše tekstove na engleski, ruski i nemački (iako smo to planirali još 2013.), ali izgleda da to čitaoci sami rade (Google-prevodiocem) i da nas razumeju u mnogim zemljama. Jezik dijaliznih pacijenata je izgleda, univerzalan. Verovatno zato jer su i problemi koje imamo izazvani istim dijalizno-farmakomafijaškim silama.

Nećemo, dakle, odustati. Ono što je rekao najpoznatiji savremeni dijalizni hroničar, Gary Peterson, ostaje naš Ceterum censeo. Revoltiran onim prvim izveštajima o „usmrćivanju“ dijaliznih pacijenata najčuveniji svetski dijalizni hroničar, Gary Peterson, je tada otvoreno napisao: It Is Time To Break Up Fresenius Medical Care. (Vreme je da se rasturi Fresenius Medical Care). Jer, zaista, dozvoliti jednoj firmi da u svojim bolnicama leči ljude na svojim aparatima, svojim filterima, koncentratima i svim ostalim svojim potrošnim materijalom, znači otvoreno forsirati mogućnosti zloupotrebe poverenja datog jednom jedinom pravnom subjektu. E, i zbog toga smo mi tu.

Srdačan pozdrav svima koji su na našoj strani, puno zdravlja, sreće i uspeha u 2015. godini.

 

DiaBloG – 2014

 

.     .     .

.     .     .

Kako do KUĆNE hemodijalize

KAKO DO KUĆNE HEMODIJALIZE

Pošto smo imali nekoliko pitanja koja su vezana za objašnjavanje procedure prelaska na kućnu hemodijalizu, evo ukratko da kažemo nešto i o tome.

Šta je prvo potrebno za prelazak na kućnu hemodijalizu?

Prvo ta misao o kućnoj HD treba da Vam padne na pamet.

To je prvo.

IDEJA

Ona Vam padne na pamet najčešće kad dođe red na najnesposobniju sestru da Vas punktira, ili kada osmoza svaki čas alarmira, ili kad Vas vozač saniteta vozika preko sedam gora dok ne dođe red i na Vašu adresu, ili kad morate čekati još sat vremena dok vam aparat ne bude spreman, jer je nekome pre vas ubačen ili produžen tretman, itd. (Da ne govorimo o ovima koji putuju iz Beograda na hemodijalizu u Lazarevac). Ukratko, ima mnogo situacija kad će Vam ta ideja sigurno pasti na pamet.

E, kad Vam pomisao o kućnoj HD padne na pamet, sledeći korak je obično da se malo raspitate o tom modalitetu dijalize.

Doktori Vam o tome neće (kao i inače) ništa konkretno reći, osim ako ih niste žestoko potkačili ili nervirali, pa bi da Vas se reše.

Sestre, takođe: samo one koje Vas vide kao buduću mušteriju koja je spremna dobro plaćati njene usluge, ta će Vas ohrabrivati da nastavite da preduzimate dalje korake u tom pravcu.

Sledeće što će Vam neko objasniti (a obično je to neko ko je već na kućnoj hd), prvi uslov da pokrenete proceduru za kućnu hd jeste da imate pare ili sponzora, to jest da vidite kako ćete platiti sve te neophodne uređaje.

OPREMA

Neophodni uređaji su 1. aparat za hemodijalizu, 2. mini reverzna osmoza, 3. omekšivač gradske vode, 4. kojekakvi filteri i creva koja idu uz to.

O onim minijaturnim aparatima pogodnim za kućnu hemodijalizu, koji su i transportabilni, već smo pisali u jednom od naših ranijih postova (klikni ovde). Ipak, većina naših pacijenata na kućnoj hd se opredeljuje za Gambro opremu (sve: 1,2,3 i 4), jer se iskustveno proširila priča da su ipak najbezbedniji i najbolji od svih. Od te Gambro ponude, većina uzima AK200 UltraS mašinu, kao provereno dobar dijalizni aparat. Iako Gambro u svojoj ponudi ima specijalno dizajnirane aparate za kućnu dijalizu, a to su manji i uži aparati (AK95 do AK97), koji su mobilniji, imaju ekran na kome su sva moguća uputstva, kao za idiote, šta kada i kako treba da uradite, ukratko kao navigacija u autu – ipak, iz nekog razloga, koji je više vezan za usmeno predanje, većina pacijenata se odlučuje za robusnu, maksimalno opremljenu, makar i polovnu, dvestotku. A naši ljudi nisu glupi. To jest, ne padaju lako na te zapadne marketinške fore i fazone. (Inače bi nabavljali Frezenijuse, ili Gambrove Artise, koji se nisu pokazali).

Aparat za hemodijalizu se može kupiti, polovan ili nov, ili se može iznajmiti od firmi koje proizvode aparate. Cene polovnih aparata su različite, bilo je čak i slučajeva poklanjanja od strane firmi (proizvođača ili distributera aparata), jer oni su već izračunali da će kroz potrošni materijal (za koji samo oni određuju cenu) aparat naplatiti preko Fonda, a i Vi ste im nešto bitniji od ostalih, inače će reći da nemaju i da to ne može. A ako im se zvanično zatraži cena novog aparata, reći će Vam da su ti aparati od 15000 do 30000 evra. Koliko je nama poznato, većina pacijenata obezbedi novac za kupovinu aparata preko firme u kojoj su radili, preko sponzora ili donacija, a oni srednje stojeći kupe sebi polovan aparat, za par hiljada evra. Najmanje je onih dobrostojećih, koji sami sebi kupe nov aparat, pa šta košta da košta.

Reverzna osmoza se isto mora kupiti, čak i ukoliko iznajmljujete aparat. Za te osmoze Vam je najbolje da proverite cene u inostranstvu, jer, čak i sa carinom su jeftinije nego kad ih ovde kupujete kod „ovlašćenih predstavnika“ (ovlašćenih za dranje bolesnika). Ovih dana Vam je bila jedna ponuda i na sajtu „kupujem-prodajem“ – polovan aparat za HD plus reverzna osmoza, komplet. To preuzimanje opreme od preminulih pacijenata je isto jedan način nabavljanja aparature za kućnu HD, a tako uložene pare ni Vašoj porodici neće propasti, jer će oni istu opremu takođe prodati nekome, kad Vama više ne bude trebala. Naravno, ovlašćeni serviser će je konzervirati ili dekonzervirati, i izdati Vam potvrdu da je aparat korišten, ali ispravan.

Dakle, kad obezbedite pare ili sponzora, najbolje je da još ne kupujete tu opremu, sada je red na pridobijanje saglasnosti doktora i šefova dijalize.

DOKTOR

Neki ne zahtevaju, ali poželjno je da im se obratite zvanično: dopisom, tj. Molbom.

Onda nemaju kud, moraju odgovoriti, a neki će verovatno pokušati da i od toga naprave neki poslić, znate ono kao: mogu ja da Vam to sredim. Takvi su.

Do sada nismo rekli, ali podrazumeva se, da biste pokrenuli proceduru za prelazak na kućnu hd, morate prvo da budete u bolničkim uslovima, odnosno u nekom dijaliznom centru. Posle najmanje nekoliko meseci takvog dijaliziranja (ili nekoliko godina), negde će Vas čak i podučiti malo o tome, ali to je više retkost, nego pravilo. Uglavnom, doktor je taj koji procenjuje da li je pacijent stabilan da može da pređe na kućnu hd. Doktor onda treba da napiše jedan Izveštaj, Mišljenje, Predlog ili Zahtev, za Fond, za RZZO. Još bolje je ako ih je trojica (konzilijum), jer onda je kao manja verovatnoća da su potkupljeni (?!).  U tom Izveštaju doktori će navesti „da ste ispunili sve uslove iz člana 58 Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (Сл.гласник РС, бр.10/2010-испр., 46/2010, 52/2010-испр., 80/2010 и 60/2011, одлука УС)“.  Dalje, doktor treba da Vam napiše specifikaciju svega, popisano redom, sve što će Vam biti potrebno kao pacijentu koji će nastaviti sa hemodijalizom u kućnim uslovima: npr. vrsta procedure, dijalizator, rastvor, linije, igle, itd. Čim dobijete taj Izveštaj ili Zahtev za Fond, odmah možete početi sa instalacijom aparata za HD u prostoriji koja Vam se čini najpogodnija za obavljanje hemodijalize.

PROSTORIJA

Prostor ne mora biti veliki, ali bi bilo bolje da je zaseban. Na podu je najbolje da su keramičke pločice (ukoliko bi bilo isticanja vode, a dešava se). U toj prostoriji mora biti priključak za struju, priključak za vodu i odvod za kanalizaciju. Trebate imati u vidu da ćete negde morati skladištiti i dijalizni materijal, a to je 15 kanistera mesečno,15 dijalizatora,15 setova linija, i drugog potrošnog materijala (a samo za 1 mesec). Svi nastoje da im ležaj na kome će se dijalizirati bude što udobniji (a ne kao Freseniusove pretvrde fotelje), i tu negde postavite televizor, stub, kompjuter, novine, knjige, ili čime već mislite da prekraćujete Vaših 5 sati na hemodijalizi.

Saglasnost FONDA

Vraćamo se na Izveštaj ili Zahtev, kojeg je doktor, nadamo se, u međuvremenu Vam napisao. Taj zahtev se predaje u lokalni RFZO, zajedno sa potvrdom nadležne firme da vam je instalirala aparat za HD, Taj i Taj, uređaj za pripremu vode za HD, Taj i Taj, da su i aparati i voda za hemodijalizu provereno ispravni (isto potvrde), a onda čekate Saglasnost komisije u Fondu. Kоначну одлуку о том Предлогу доноси Лекарска комисија матичне филијале РЗЗО и о својој Оцени обавештава здравствену установу у року од 5 дана од дана добијања предлога. Na saglasnost se dakle, ne čeka dugo, do 5 dana, ali nije loše i ako imate nekog da to malo pogura, ili bar nazove, „da se raspita“.

Najvažnija stvar u toj Oceni ili Rešenju jeste datum, odobrenje, od kada Vam počinje period lečenja hemodijalizom u kućnim uslovima, itd. itd.

Sa tim Rešenjem, vraćate se ponovo kod doktora da Vam napiše recept. Recept za kućnu HD je zapravo profaktura firmi koja će Vam isporučivati dijalizni materijal. Čak su firme same i napravile te obrasce, sve sa njihovim logom, gore u vrhu obrasca i sa navedenim svim potrebnim materijalom za njihov aparat (koji ste već nabavili), pa doktoru samo ostaje da se dole potpiše ispod spiska tih materijalnih sredstava, neophodnih za dijalizu za 1 mesec. (Da li doktor šta posle dobija od te firme, ne znamo, ne možemo da grešimo dušu, đavo će ga znati zašto, ali to sve funkcioniše).

Kao što vidite, za razliku od nesrećnika koji ostaju u državnim dijaliznim centrima, Vama će i dijalizatori i sve ostalo stizati na vreme, bez tendera i zavrzlama, sve direktno na kućni prag, Fondovo je samo da redovno plaća po tim profakturama Gambru odnosno, Freseniusu, ili od koga ste već kupili aparat.

Taj „specifični“ potrošni materijal se dobija na početku meseca za taj mesec, i sve tako redom.

Za sve ostale potrebe, odnosno sav ostali materijal (gaze, špriceve, flastere, rukavice, itd) dobija se mesečno novac u iznosu od 57 000 dinara. Što jest, jest, nije malo, pa je i ovo mnogima bila motivacija da pređu na kućnu hemodijalizu. Te pare Vam država daje da pokrijete troškove za plaćanje medicinske sestre, filtera za vodu, igala, heparina, dezinfekcionih sredstava, gaza, rukavica i svog ostalog sitnog materijala. Mogućnosti za uštedu su Vam velike, ako se dosetite gde biste mogli što više tog materijala nabaviti, a po što nižim cenama. Tu su naši ljudi nenadmašni. Još ako imate i medicinsku sestru, koja radi u državnoj bolnici, a tamo ne bude stroga kontrola rashoda materijala, mogućnosti su zaista razne, u snalaženju.

SESTRA

Cene za usluge medicinske sestre se kreću od 10-20 € po jednoj hd, zavisno od kvaliteta sestre ili od njene alavosti. Neki naruče sestru samo za uključenje, tj. da ih punktira, postavi igle i započne tretman, a dalje znaju i sami sve da urade, ili obuče nekog od člana porodice da im pomogne oko vođenja ili završavanja tretmana. U tom slučaju, ako sestra ne ostaje ceo tretman, cene će za Vas biti mnogo povoljnije. Uvek morate obezbediti 2 sestre, nikako samo jednu, jer i one idu na odmore, razboljevaju se, imaju privatne obaveze, itd., a Vi niste ludi da sebe dovedete u situaciju da nemate koga pozvati da Vas „uključi na HD“. Poželjno je i da ta izabrana sestra „bude dobra sa nekim nefrologom“, kako bi mogla da eventualno od njega dobije i savete u vezi vašeg lečenja, onako „usput“, za one stvari koje prevazilaze njen nivo znanja o dijalizi..

KOMUNALIJE

Pacijenti na kućnoj hd troše mnogo više struje, od prosečnog domaćinstva, a pogotovu troše mnogo više vode, tako da osim tih troškova koje ćete plaćati (od onih, za sada, 57000 dinara) morate i obavestiti nadležne u elektrodistribuciji i u vodovodu da ste Vi od sada njihova briga, odnosno da o Vama moraju voditi računa kao i o svakoj bolnici. Ne smeju Vas isključivati, ne smeju imati varijacije u naponu ili u dotoku vode, morate im objasniti da je sada Vaš život i u njihovim rukama. Ako budu morali praviti restrikcije celom kvartu, vas moraju poštedeti. Zato neki kućni saveti kažu da su sretni što imaju HD pacijenta u svojoj zgradi, jer te pacijente, odnosno njihovu zgradu ili ulicu, nikada ne isključuju, ni sa struje ni sa vode. Ali, s druge strane iste komšije nisu sretne kad vide medicinski otpad u svom kontejneru, pa to svi pacijenti sa kućne HD dobrano zaviju, pre nego što ga ćušnu u nečiji drugi kontejner i što brže šmugnu odatle. Ni država, ni struka, nisu naime vodili računa o tom aspektu lečenja na kućnim hemodijalizama i za sada je to tako, iako je bilo pokušaja da se tu nešto popravi. Drugi propust je što niko nije ništa preduzeo u vezi kontrole ispravnosti njihove vode za dijalizu, koja je za državne centre obavezna, a kod pacijenata na kućnim hemodijalizama to niti ko kontroliše, niti im ko to traži. Oni misle, i u to se uzdaju, da ako redovno menjaju potrošni materijal kojeg im firme dostavljaju, da su samim tim i bezbedni, ali, ko je sa dijaliznim firmama tikve sadio … (Ili neka pogledaju naš post o dijaliznoj tragediji u Hrvatskoj 2001. godine).

TRETMANI

Kada ste na kućnoj hd radite je svaki drugi dan, ne pravite pauze za vikend, kao kada ste u državnoj bolnici. Znači hemodijalize ćete imati po rasporedu, npr. ponedeljak-sreda-petak-nedelja-utorak-četvrtak, itd. redom na II dan, termini su dakle, klizni. A period dijaliziranja, pa većinom svi biraju popodnevne časove. Prvo, zato što Vam medicinske sestre tada završe svoj posao u firmi, pa mogu doći do vas, a drugo: nema ništa prirodnije, nego zaspati oko 9 ili 10 uveče, kad Vas prethodna petočasovna (duga, a jaka) dijaliza totalno iscrpe. Ujutro, kad se odmorite i naspavate, osetićete se kao novi, i nikada više nećete poželeti otići u državnu bolnicu ili dijalizni centar. Štaviše, i onaj odlazak po recept, jednom mesečno, biće Vam ko odlazak u bivše mučilište i susret sa bivšim islednicima.

Ali, kod njih morate dolaziti, jer osim kontrola i recepata, tu morate podizati i lekove (najvažnije su ampule eritropoetina i gvožđa). Ako ste iz Beograda vama će referentna zdravstvena ustanova biti Klinički centar Srbije ili KBC Zvezdara, a sada to ima i na VMA. Ukoliko ste iz unutrašnjosti za vas je referentna ustanova bolnica, odnosno dijalizni centar u vašem mestu.

REGULATIVA

Svi pravilnici i cenovnici u vezi svih vrsta dijalize mogu se pronaći na sajtu RFZO (Pravilnik o standardima, i njegov član 13 i Pravilnik o cenama, i njegovi članovi 7 i 8).

Kućna hd je svakako najkomfornija i najefikasnija vrsta dijalizne terapije, ne samo kod nas, nego i u svetu. Naš stručni tim će spremiti poseban članak o medicinskim dokazima da je to zaista tako, a do tada vam ostaje samo da verujete na reč onima koji su već na kućnoj hemodijalizi. Doduše, kad se malo duže popriča sa njima i kad se opuste, pa zaborave da se hvale i razmeću svojim prednostima i pogodnostima, neki će vam otvoreno reći: da su umirali od straha, mesecima po prelasku na kućnu hemodijalizu, da ta stvar uopšte nije naivna, da su se nejednom kajali što napustiše onaj komfor i blagodet da se samo zavale i pruže ruku na izvolte, medicinskoj sestri u državnom centru. Taj osećaj panike, da su daleko od bolnice, od urgentnog, od hitne, a da se desi neka komplikacija …, užas! Ipak, ako ste bili stabilan pacijent u državnom centru, bez nekih posebnih komplikacija, takav ćete biti i kući. A firme prodavci dijaliznih mašina i potrepština, znaju za taj jadac, pa da im ne biste pokvarili posao, oni vam obezbede i sestru i servisera za nekoliko prvih tretmana, dok to sve ne uđe u kolotečinu.

Posle određenog perioda strahova, problema i dezorganizacije, na kraju se većina pacijenata izvešti u tom poslu, dobije neku neverovatnu dozu sigurnosti, samouverenosti i samopouzdanja, da hteli-nehteli oni počnu da sa visine gledaju na ostale pacijente koji su ostali u državnim centrima. Pa doskoro smo imali situaciju da su svi predsednici naših brojnih udruženja dijaliznih bolesnika bili pacijenti sa kućne hemodijalize. Neki kažu da je to tako zbog toga što oni iz državnih centara ne požive ni ceo jedan mandat, a to je 4 godine. Pa i o tome treba voditi računa, kad budete razmišljali o prednostima i nedostacima lečenja hemodijalizom u kućnim uslovima. Skoro nijedan pacijent sa kućne HD nije zainteresovan za transplantaciju, niti pristaju na zanavljanje analiza radi učestvovanja u Listama čekanja za transplantirani bubreg. Jok more, oni su digli ruke od transplantacije, oni su sebi uspešno organizovali život, i ne bi više ništa da rizikuju.

Činjenica je da su udruženja pacijenata sa kućne dijalize najagresivnija u zaštiti svojih prava, sve korekcije i izmene Pravilnika su izvršene zbog njihovih pritisaka (doktori i dijalizna struka, nisu ni beknuli, ni protiv očiglednih idiotluka), ali su neki od tih dijaliznih aktivista u tome videli i mogućnost za biznis, pa su postali Grupe za pritisak na javnost, kad je dijaliznim firmama trebalo prokrčiti neke njihove profitabilne poslove. Čak su svoja udruženja proglasili otvorenim i za nekućne članove, to jest one koji su ostali u dijaliznim centrima, a sve radi pojačanja snage lobiranja u korist dijaliznih monopolista i naravno, u svoju sopstvenu korist. Ali ti su im potezi u međuvremenu pročitani, kako od Fonda, tako i od cele dijalizne javnosti, tako da se još samo ponekad oglašavaju „naručenim intervjuima“ u plaćenom novinskom prostoru, a o potrebi za baš nekim konkretnim proizvodom neke dijalizne firme ili o potrebi većeg prelaska u ruke privatnih dijaliznih profitera.

Najveća prednost kućne hemodijalize je taj komfor, da sami sebi organizujete kada ćete da radite hemodijalizu, nema nikoga nad vama, sve prilagođavate sebi i svojim obavezama, slobodniji ste u iću i u piću, itd. Neki pacijenti ove mogućnosti baš zloupotrebljavaju, pa ponekad idu samo 2 puta sedmično na HD, a nekada 3 dana uzastopce, posebno ako su bile slave ili slični krkanluci. Uglavnom, ako pijete alkohol, nastojte da to bude pred tretman, nemojte sutradan, to je mnogo gora varijanta po vas. Neki pacijenti na kućnoj hd su toliko opsednuti što boljim čišćenjem krvi, da su im vrednosti ureje i kreatinina pre dijalize kao kod nekih u državnom centru posle dijalize (npr. ureja 12, kreatinin 230), oni čak moraju dodavati kalijum i fosfor u dijaliznu tečnost, toliko su oborili te vrednosti ekstremnim dijaliziranjem. Da bi što više krvi i uremijskih otrova probacili kroz dijalizni filter oni rade vežbe tokom tretmana, imaju čak i sobni bicikl, trenažer, pored aparata, tako da očiste krvnu ureju i iz onih zabačenih delova tela, koji su inače manje prokrvljeni (npr. mišići leđa i stražnjice), tako da je njima zaista došlo iz dupeta u dijalizator.

Na kraju krajeva, uvek se možete vratiti, natrag u svoj veliki, prljavi i pretrpani (javni) dijalizni centar.

Ni oni se Vama neće obradovati, ali takva je dijalizna situacija kod nas.

Složena.

 

 

JJD – DBG

29.12.2014

 

Ilustracije:

…………………………………………………………………………………………………………………………………….

.     .     .

.     .     .

Popravljalo Pravilnik, Ponovo

Pirova Pobeda Pacijenata

Nakon godinu i više dana, gromoglasnih kritika, optužbi, natezanja i ubeđivanja, famozna „Komisija“ je obelodanila svoj novi tekst Pravilnika o dijalizi. Početkom aprila 2014. taj novi tekst se pojavio na sajtu RZZO Beograd i postao je dostupan svima (link).

Podsećamo čitaoce da smo na ovom sajtu već razobličavali sve ključne gluposti pomenutog Pravilnika, objavljenog prvi put oktobra 2012. godine (link, link).

Taj Pravilnik je pre svega, izmišljao neke nove nazive hemodijaliza: „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom manje površine“, te „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom veće površine“, a „visokopropusna dijaliza“ je išla bez dijalizatora bilo kakve površine, kao i „hemodijafiltracija“. ??!?? Ludilo.

Zatim, Pravilnik je jednu jedinstvenu medicinsku uslugu, zvanu hemodijaliza, rasklapao na sastavne delove, kako bi se za svaki deo te usluge raspisivao tender i vršila nabavka. Osnovna ideja ovakvog usitnjavanja nabavke jeste verovatno sakrivanje cene ukupne procedure, to jest jednog hemodijaliznog tretmana. Naravno da je svaka usluga skuplja kada se nabavlja u delovima. Ali, da je „Komisija“ odredila ukupnu cenu HD tretmana, onda bi se videlo da se privatnicima daje duplo više (105 evra) za isti tretman koji vrše državni dijalizni centri! A takva ogoljenost osetljivih činjenica, nije se smela dozvoliti.

Iako se za svaki potrošni dijalizni materijal vrši posebna nabavka, naglašeno je da za materijale „specifične po tipu mašine“, nema tendera, nego se mora nabavljati po ceni koju odredi (jedini) proizvođač mašine za dijalizu. Tako su endotoksinski filteri za prečišćavanje vode za hemodijalizu dostigli cenu od 26.000 dinara za komad (link). Tako je svaka pretpostavka o takmičenju ponuđača i smanjivanju cena potrošnog materijala, u ovom Pravilniku obesmišljena.

Posebna glupost je mišljenje Komisije (i trgovaca), da je najbitnija veličina. Veličina dijalizatora nije bitna, bitna je propusnost membrane. (Jer samo su visoko-propusne membrane i dijalizatori preduslov za kvalitetan tretman). Uzalud smo im objašnjavali da trgovci odećom ili obućom ne traže više cene za veće brojeve cipela i košulja, pa što bi pacijenti koji su krupnije građe i kojima treba veći dijalizator bili diskriminisani i uslovljavani većim troškovima. Čista glupost. A činjenica je da je visoko-propusni (high-flux) dijalizator veličine površine od 1,3 m2 bolji od niskopropusnog (low-flux) dijalizatora veličine 1,8 m2 površine.  Tako su i Fondu mogli da uštede pare, ako im već pacijenti nisu prioritet. Ništa od toga Komisija nije htela da uvaži. A da ne govorimo o efikasnosti dijalizatora, odnosno njihovim klirensima. Iz gornje slike vidite da su Freseniusovi dijalizatori najlošiji, što se tiče kvaliteta. I to su oni koje FMC smatra najboljima, a o ovima „vršačkim“ koje nama u Srbiji uvaljuju, ne vredi ni trošiti reči. Ti su apsolutno zastarela medicinska sredstva. Po nesreći, ni Baxter, ni Gambro,  nam ne nude one najbolje svoje dijalizatore (Xenium i Revaclear), nego isto one zastarele. Jedino nam japanske firme, Nipro i Asahi, nude kvalitetne i visokoefikasne dijalizatore, ali njima Fond i FMC podmeću klipove u točkove, gde god mogu.

Inače, ceo taj Pravilnik bio je kao napisan od strane plaćenika te po zlu čuvene „F“-firme, onih sa takozvanim „F“-dijagnozama. Tako npr. u delu kojim je propisivao cene, taj Pravilnik je dozvoljavao za preko hiljadu dinara veću cenu dijalizatoru „F“ firme, iako je on bio znatno manji od konkurentskog Gambrovog, takođe high-flux dijalizatora. Slika iz Правилника od 10.05.2013., član 1, str.1:

Pogađate, Gambrovi dijalizatori su ovi koji su imali površine 1,7 i 2,1 m2, a ne 1,8 ili 2,2 m2. Dakle, Pravilnik je kao cilj imao očuvanje privilegovanog položaja „F“ firme na ovom tržištu, pa makar zbog toga 70% pacijenata moralo biti dijalizirano sa slabo-propusnim membranama „low-flux“ dijalizatora. Uzalud su bili naši protesti i objašnjavanja da se slabo-propusni dijalizatori koriste samo kad želimo izbeći kvalitetnu ili efikasnu hemodijalizu. (A to je vrlo retko: za početnike, za one kojima bi prve dijalize morale biti blage i slabije efikasne, dok se ne naviknu.) Uzalud smo tvrdili da je propusnost membrane dijalizatora važnija od površine tih dijalizatora. Uzalud, jer „Komisija“ je i dalje bila opterećena veličinom površine dijalizatora, pa je zamajavala javnost stvarajući posebne kategorije dijalizatora, za svakih 0,2 m2 povećanja površine. A što je najsmešnije, i što je dokaz da su Pravilnik krojili prema asortimanu „F“-firme, kao najveći dijalizator su predvideli onaj od 2,4 m2 površine, iako druge firme imaju i dijalizatore od 2,5 m2 površine. To jednostavno, nije smelo proći u Pravilnik. Tako su srpski dijalizni pacijenti bili uskraćeni za najkvalitetnije i najveće japanske dijalizatore od 2,5 m2 površine, jer zaboga Fresenius uopšte nema takve u ponudi.

Uzalud smo objašnjavali nestručnoj „Komisiji“ da je proizvodna cena visoko-propusnih (high-flux) dijalizatora manja od cene slabo-propusnih dijalizatora, ali da firme namerno drže veće cene onome što pacijenti i lekari traže, jer njih interesuje samo zarada, a ne životi pacijenata. Ni to nije vredelo. Srpska dijaliza je bila osuđena na 70% loših, slabo-efikasnih dijalizatora, jer su predstavnici „F“-firme računali da će tu biti apsolutni pobednici na tenderima. Ipak, stvarnost ih je demantovala. I pored 20% većih cena koje im je zakon omogućavao kao „domaćim“ proizvođačima (a nisu proizvođači, nego pakovaoci), na tenderima su pobeđivale japanske firme sa cenom nižom i od tih 20%.

Prethodno je vođen ceo mali rat da se onemogući ulazak tih japanskih dijalizatora na tržište Srbije, jer zaboga oni su sterilisani gama-zracima, pa će da nam naškode, izazvaće nam rak, jer to mora da zrači, itd.itd. Digla su se Udruženja pacijenata i njihovi večiti Predsednici, godinama sponzorisani od domaćih decenijskih dijaliznih monopolista (link, link). A isti takvi dijalizatori (i krvne linije i igle), sterilisani gama-zracima, godinama su već registrovani kod ALIMS-a i regularno su se primenjivali u dijalizi u Srbiji, ali u paketima za akutne dijalize. Umrli biste od smeha, da ste videli obimnost tih naručenih mišljenja, studija, emisija i članaka, kojima su se domaći decenijski monopolisti borili protiv pojave konkurencije. Ali, otišla je žuta vlast i ovo im nije uspelo. Zato je danas, kod nas, konačno, kao i u celom svetu, u evropskoj uniji, Americi i Kanadi, tržište otvoreno i za japanske dijalizatore. (Nažalost, još nije i za japanske aparate za dijalizu, a dok se i to ne postigne država će i dalje skupo da plaća „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“ koji je uglavnom od one neizbežne „F“-firme, sa domaćom fabrikom za pakovanje dijalizatora.

Uzalud su na ovom sajtu i naši najiskusniji dijalizni pacijenti tvrdili da je i odredba Pravilnika o 1 litar fiziološkog rastvora za celu hemodijalizu, jedna neviđena glupost i da je to u praksi nemoguće izvesti (link, link). Uzalud, jer to i nije bilo doneto da bi država ostvarila uštede, nego da se izbaci sa tendera japanska konkurencija, koja je pošteno napisala da za njihove dijalizatore treba najmanje 1 litar za ispiranje i pripremu tretmana. Iako je isto pisalo i kod „domaćih“ Hemomed-Fresenius dijalizatora (link), oni su svoja uputstva brže bolje promenili, jer to (opet kao) „domaći“ proizvođači mogu vrlo brzo, dok bi takva promena za japanske predstavnike predstavljala dugotrajan proces i za to vreme bi bili izbačeni sa tendera. Mi, pacijenti, u tom ratu, ponovo nismo nikome bili bitni.

Posle ovih opštih geostrateških dijaliznih napomena da se vratimo povodu ovog posta. Šta nam dakle, donosi novi, „prečišćeni“ tekst Pravilnika o dijalizi? Nakon godinu i više dana, gromoglasnih kritika, optužbi, dokaza i ubeđivanja, možemo li sada biti zadovoljni sa ovim novim tekstom? Da li je famozna „Komisija“ popustila, da li su uvaženi stavovi pacijenata?

Delimično, ali nažalost, opet ne i potpuno. Jedina novost je odobravanje 70% high-flux dijaliza (link).

Mršava pobeda. Ko pogodi u jedan cilj, promaši sve ostalo, kaže poslovica.

Usvojili su sve naše argumente u vezi značaja visoko-propusnih dijalizatora i sada je taj odnos 90:10 procenata, u korist visoko-propusnih „high-flux“ dijalizatora. Zašto to nisu odmah uradili? Da li je moguće da „stručna“ Komisija, nije znala te osnovne stvari iz tehnike dijalize? Da li je moguće da su pod pritiskom javnosti i pacijenata priznali svoju grešku i promenili ove odredbe? I konačno: ko će biti odgovoran za štetu nanetu pacijentima u državnim centrima, koji su toliko dugo morali trpeti slabo-propusne dijalizatore? Misli se na one koji su „pretrpeli“, tj. preživeli.

Uz svo uvažavanje ljudskog kajanja i spremnosti da se greška prizna, ne verujemo da nisu znali i ne verujemo da su popustili zbog pacijenata. Popustili su zbog neumitnog sleda događaja: japanski visoko-propusni high-flux dijalizatori su na tenderima prodavani jeftinije od „domaćih“ nisko-propusnih low-flux dijalizatora, a to država koja nema para za bacanje, nije mogla ignorisati i pored uvažavanja „stručnosti“ pomenute Komisije.

Posebna glupost Pravilnika je zadržavanje propisa da se za visoko-propusnu (high-flux) HD smeju koristiti samo dijalizatori do 1,8 m² površine. To je kao kada bi pacijentima koji imaju 100 i više kg telesne težine neko propisao da mogu nositi samo košulje do broja 38, ali ne i brojeve 42 ili 56 koje inače nose.

Isto takva glupost je i propisivanje da se za HDF smeju koristiti samo dijalizatori veličine 1,7-2,4 m² (?!?). Šta ako pacijent kome je određena HDF ima samo 46 kg i kome su ovi dijalizatori nepotrebno veliki i iscrpljuju mu snagu srca. To je kao kada biste decu terali da nose očeve košulje, cipele ili odela, brojeve 42-56. Svi u dijalizi znaju da se HDF može raditi i sa visoko-propusnim (high-flux) dijalizatorima površine 1,3 ili 1,5 m², bez ikakvih problema. A za pacijente manje telesne težine ili dečiji uzrast, to su idealni dijalizatori jer im ne treba velika količina krvi da se ispune. Prosto je neshvatljivo takvo siledžijsko ponašanje tvoraca ovog Pravilnika. Neznanje, nekompetentnost ili loša namera?! Ili sve to zajedno?! Uglavnom, takvi „propisi“ su ostali i u poslednjoj („popravljenoj“) verziji Pravilnika.

Da je komisija vodila računa o pacijentima, ona bi dozvolila i hemodijafiltraciju u većem procentu, bar do 50%, kao što je već, na primer u Sloveniji (65%). Pogotovo jer je otvaranjem tržišta došlo do smanjenja cena high-flux dijalizatora za preko 50%. Pogledajte one cene sa slike na početku ovog teksta: do pre samo godinu dana cene dijalizatora su bile do 40 evra komad! Danas najbolje moguće dijalizatore možete dobiti za 15 evra, a i to je previše.

Tako su dijaliznim pacijentima vraćeni high-flux dijalizatori, ali ne u svim veličinama i ne u svom najboljem kapacitetu: hemodijafiltraciji. Iako evropski vodič za hemodijalizu, koji bi trebao valjda da obavezuje i pomenutu „stručnu“ Komisiju, preporučuje izvođenje hemodijafiltracije i hemofiltracije kad god se koriste high-flux filteri (da bi se korektno iskoristili), „naša“ Komisija to nije htela dozvoliti.

Propisi u Evropskom vodiču za hemodijalizu, časopis Nephrol Dial Transplant (2007) 22 [Suppl 2]: ii12. (prevod i original, link)

Zašto je „Komisija“ ignorisala sve zahteve bolesničke javnosti i svoje profesije? Zašto nema više HDF?

Pa verovatno im to nije odobrio.

Ko?

Profit, naravno.

Medicinsko-farmakološka dijalizna mafija i dalje traži 1600 dinara više za hemodijafiltraciju. Iako njihova sopstvena kalkulacija pokazuje da se HDF i HD mogu davati po istoj ceni (link, link), oni to u državnim centrima ne dozvoljavaju. Traže više para za HDF materijal. Fond verovatno kaže, da para više nema. I ovo što daju im je previše.

I šta se dešava?

Dvadeset posto HDF je kompromis. Neki će ipak, dobiti. Ko su ti neki, dogovorićemo se. Neka to budu „medicinski kriterijumi“. Tada niko više ništa neće moći prigovoriti. Jer, šta laici i pravnici znaju šta su to medicinski kriterijumi? Tu se doktorima niko ne može mešati. To je sveta stvar (holy grail) nefrološke specijalnosti. A zna se ko doktore vodi na kongrese, u inostranstvo (link).

Tako ostaje rešenje o 20% HDF, i to prema medicinskim indikacijama. Te kriterijume ne možemo naći u Pravilniku, jer onda bi neki mogli da proveravaju odluke Komisije ili da se žale, a to treba izbeći.

Na kraju krajeva, svi vidimo da nikakvi kriterijumi za HDF i ne postoje (link).

Na HDF se stavljaju „oni koji imaju vezu“. Vezu sa onima koji odobravaju HDF. Tako je Pravilnik zaštitio 3 od 4 zainteresovane strane: farmakomafiju, doktore i Fond. A za pacijente, koga je briga. Protesta, još uvek nema.

Ako se neki baš i buni, stave ga unutar onih 20%.

Pravilnik to dozvoljava.

A oni koji su se bunili, to su pacijenti sa kućnih hemodijaliza, njima je sve uvaženo: svi imaju HDF 100%, mogu da imaju 15 tretmana mesečno, dijalizatore dobijaju bez tendera (poštuje se preskripcija lekara) i mogu da troše 10 litara koncentrata za jedan tretman.

Da, samo za njih Komisija je predvidela i test trake za dokazivanje ostataka dezinficijensa u dijaliznom aparatu. Te test trake po Pravilniku nisu ni predviđene za bolesnike u državnim dijaliznim centrima. Samo za one na kućnoj hemodijalizi. Samo za njih je i HDF. Poruka pacijentima u državnim centrima je jasna. Bežite ili na kućnu HDF ili bežite kod privatnika. Tamo ima sve. Državni centri, po mišljenju dotične nestručne „Komisije“ nisu predviđeni za kvalitetan tretman.

Ali zato nam glavni dijalizni privatnik (R.Hrvatčević) otvoreno govori o svim prednostima hemodijafiltracije, koju u njegovim centrima mogu dobiti svi, a ne samo neki, kao u državnim centrima (link). Citat: „…uz isključivu upotrebu najsavremenijeg oblika hemodijalize, hemodijafiltracije, za koju su studije pokazale da ne samo da pacijentima obezbeđuje veći kvalitet života nego i duže preživljavanje. Stopa smrtnosti je i do 30 odsto manja ako se pacijent leči hemodijafiltracijom. Za razliku od nas, gde se isključivo primenjuje ova metoda, u državnim centrima je samo 20 odsto pacijenata na toj savremenoj dijalizi.” Tako kaže glavni Privatnik. Ne samo da se reklamira, nego se i podsmeva „stručnosti“ Komisije koja je dala samo 20% HDF za državne centre. Kao da nije on taj koji od državnih centara traži 1600 dinara više za istu HDF! Šta traži, UZIMA!  I svi sve znaju. Ali da bi isti bio procesuiran čeka se neki mig odozgo, zeleno svetlo političara.

Na sajtu RZZO stoji da je ovo sada „prečišćeni“ tekst Pravilnika.

Naše je mišljenje da je taj tekst bio toliko prljav, da još nije ni blizu „prečišćenosti“.

Njegova najveća mrlja, ostaje zadato ograničenje za HDF.

Ali pitanje je do kada će i to ostati.

Kad shvati da nema šta da izgubi dijalizni pacijent će progovoriti, kad-tad.

Ko ne veruje neka pročita još jednom šta je napisao pacijent koji je sve shvatio: link.

.

DiaBloG – 2014

.

.

A kakva je to bolest Jakovljeviću?

Hoćeš ja da ti kažem šta je to?

Nije vam odgovaralo da svi budemo jednaki i da nema ovakvih razlika među ljudima!

Pa šta je trebalo da vičem? Živeo kapitalizam?

Nije se rat ni završio, a ti si se već vratio, „sa pošteno zarađenim kapitalom“?!

Staljin vas je ubijao, ali vas nije ubio dovoljno!

Je l to znači da sam ja celog života bio budala?

Mogu li ja vas nešto da zamolim? Da se prošetamo do Gradske bolnice?

Tu je sve što se tiče srpske dijalize.

https://www.youtube.com/watch?v=6tXLkIBZAc4

https://www.youtube.com/watch?v=sfQLy4B6ldo

.

.

.

Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji

Afera „Dialiks“ – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, I deo.

Poštovani čitaoci,

svi ste već čuli za WikiLeaks i aferu curenja u javnost tajnih diplomatskih depeša. Nešto slično smo u prilici ponuditi vam i kada je hemodijaliza u pitanju: DiaLeaks.

Specijalni materijal, zvaničnu email prepisku unutar Fresenius dijaliznih centara u Srbiji. Sada ćete imati priliku da se sami uverite u kojoj je meri menadžmentu (direktorima) FMCS stalo do pacijenata i kakve sve nezakonitosti i mutne radnje se sprovode o trošku obaveznika zdravstvenog sistema Srbije tj. našeg RZZO.

Tako ćete, između ostalog, videti u originalu, stalni pritisak menadžera na lekare da smanje primenu lekova, čak i vitamina, a kamoli antibiotika, za pacijente RZZO u tim FMC dijaliznim centrima. Takvi pritisci i mešanje u rad lekara, suprotni svim zakonskim i moralnim načelima o nezavisnosti lekara u postupku lečenja pacijenta, nisu ništa drugo nego krivično delo: podsticanje na nesavesno lečenje.

Evo primera, kako direktor bolnice kritikuje lekara-načelnika dijaliznog centra za „nepotrebnu, da ne kaže drugačije“ primenu antibiotika.

Da li je moguće lečiti dijalizne pacijente u velikoj Specijalnoj bolnici za hemodijalizu (Novi Sad) i pri tome na stotinu takvih pacijenata potrošiti samo 1 (i slovima: jednu) ampulu antibiotika (Longacefa) na mesec dana? Naravno, da svi znamo da nije moguće. Čak i da su u pitanju najzdraviji članovi Prve fubalske lige, na njihovo lečenje bi se potrošilo više od jedne ampule antibiotika mesečno! Ali, u Freseniusu se upravo to očekuje od medicinskog osoblja: da ne daju nikakve lekove!

Odbrana lekara da se radilo o zaista neophodnom lečenju, nije umilostivila FMC menadžment, kao ni činjenica da su imali stav gradskog zdravstva iz koga se vidi da i grad smatra da pacijenti treba da primaju antibiotike u  Fresenius dijaliznim bolnicama, jer domovi zdravlja po zakonu ne mogu sprovoditi tu terapiju:

Ali, nisu tu samo antibiotici sporni. Pritisci su i da se smanji primena eritropoetina, Aranespa, leka protiv anemije, praktično neophodnog skoro svim dijaliznim pacijentima. Zašto se to tako radi ako su eritropoetin po Ugovoru obavezni davati?

Zato da bi smanjili troškove i povećali profit.

Izmišljajući priču o gubicima (a zna se da nemaju gubitaka jer sami proizvode sve što primenjuju i sami određuju cene svog potrošnog materijala), vrše direktan pritisak na rad lekara, da smanje propisivanje leka Aranespa dijaliznim pacijentima u Fresenius bolnicama. Šta će biti sa pacijentima kojima se uskraćuje ili smanjuje količina tog neophodnog leka protiv anemije, to njih nije briga. Evo jednog od desetina takvih dokaza:

Ali, ako ste pomislili da su vršili pritisak na lekare da smanje potrošnju samo skupih lekova, varate se. Nisu njima samo Aranesp (eritropoetin) i antibiotici (Longacef), bili trn u oku, njima je smetala potrošnja svakog leka! Oni bi da pacijentima ne daju ništa, samo bi da uzmu pare od fonda, ali da se pacijentima ne daje ni nešto najjeftinije, kao što je jedna tableta kalcijum-karbonata (4,7 dinara) ili jedna ampula vitamina B6 (Bedoxina) koja košta 8 dinara. Ponovo, evo dokaza:

A da ni to nije sve govori i prepiska o pokušajima da se smanji učestalost dezinfekcije, da se proredi period obavezne dezinfekcije sa Sporotalom, sa 7 na 10 dana! Zamislite, koje bi to bile uštede?! Filteri Diasafe plus bi onda duže trajali, tj. ne bi se morali tako često menjati. Genijalna ideja. Malo se pacijenti dovode u rizik od nečiste dijalizne tečnosti, ali bože moj, zato će FMC imati veću zaradu, tj. više će im ostati od para koje im daje Fond (RZZO):

Pa i to dezinfekcijsko sredstvo, Sporotal, ako se ne bi koristio tako revnosno, mogao bi da potraje godinama. Dotični menadžer ne vidi nikakav problem da se taj Sporotal koristi čak iako mu istekne rok upotrebe! Da, dobro ste pročitali. Fresenijusov menadžer otvoreno, službenom poštom prisiljava (pišući ogromnim fontom) nadležnog doktora da se to već jednom uradi i da se ne pravi blesav, kao neki tamo Spasić i da zakera na propisima i procedurama. Zamislite, takvo nešto u Freseniusu, nemačkoj firmi, koja je za većinu naših (neinformisanih) pacijenata pojam sigurnosti i kvaliteta. Menadžer čak insinuira da takav (protivzakoniti) čin nije ništa posebno, jer on zna da su to svi oni 1000 puta do sada radili (?!), pa neka urade i sada, šta se tu izmotavaju. Evo originala, da se uverite:

Kao što vidite, glavni organizator pritisaka na lekare i podsticanja na nesavesno lečenje je ekonomista, direktor, menadžer bolnice. Čovek koji se prethodno bavio trgovinom tekstilnom robom. Isti onaj koji je napisao kako će lako „napujdati“ udruženje dijaliznih bolesnika na RZZO, samo da ostvari svoje ciljeve (link). Pitate se da li je isti ikada imao, makar ukor, za takvo „transparentno“ ponašanje.

Odgovor je: ne. Nikada.

Naprotiv, viđen je i na nedavnom kongresu lekara nefrologije, dijalize i transplantacije u Istanbulu (ERA-EDTA 18-21.05.2013).

Srećom, na sajtu Freseniusa i na svakom hodniku njihovih bolnica piše da im je u centru pažnje briga o pacijentima.

Es wird bekannt gegeben!

.

DiaLeaks – 2013

.

.   .   .

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize      Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

.

.     .     .

.

Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme Fresenius

Dosije XXXXXXXL – deo 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 …

Posle našeg teksta o Tajnim ispitivanjima na Srbima u privatnim FMC bolnicama /link/,  pronašli smo na internetu još bezbroj tekstova koji takođe govore o sličnim mahinacijama i karakteru dotične firme, koja je i kod nas vodeća firma na dijaliznom tržištu.  Evo još materijala o tome, sve iz javnih, svima dostupnih izvora:

5.) Direktno svedočenje pacijenata o korumpiranim domaćim „stručnjacima“ koji sede na dve stolice: u državnim bolnicama i u privatnim FMC dijaliznim bolnicama:   Kako je direktor Nefrološke klinike u Nišu prevodio pacijente u FMC bolnicu Niš… 

6.) Kako FMC uzima 25 evra više po svakom tretmanu i kome sve idu te pare. Otvoreno su prozvani saučesnici iz državnog zdravstva koji su deoničari FMC-a, pa tako pacijente šalju sami sebi: Kako je FMC organizovao otimanje državnih para preko dijaliznih bolesnika …

7.) Još detaljniji prikaz mahinacija FMC-a sa konkretnim navođenjem imena, penzionisanog profesora Čuriča, njegovog sina i drugih poznatih dijaliznih stručnjaka:  Doktorske porodice iz državnog zdravstva koje otvoreno rade za FMC  …

8.)  U sve mahinacije, upleteni su naravno i političari i rukovodioci državnih finansija i institucija:

original teksta možete pronaći klikom na donji link:

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/farmaceutska-kuca-castila-sutanovca-stanom-i-dzipom/

I to naravno, nije sve:

original teksta možete pronaći klikom na donji link:

http://www.naslovi.net/2012-09-21/pravda/sutanovac-drugu-bapcu-dodelio-poslove-od-cak-156-miliona-dinara

http://www.transparentnost.org.rs/ts_mediji/stampa/o monopolu Freseniusa u Srbiji.htm

9.) Šta je Fresenius uradio u Republici Srpskoj: detaljan opis (pravi primer istraživačkog novinarstva) o kriminalu Freseniusa i lokalnih moćnika, kako se enormne pare iz republičkog fonda zdravstva (18 miliona evra godišnje, a 1,5 miliona evra mesečno) prelivaju u džepove menadžera Freseniusa i lokalnih saučesnika, sve o takozvanom Javno-Privatno-m Partnerstvu, najsurovijem načinu pljačkanja preostalih državnih i narodnih sredstava (link)

10.) To naravno, nije bio kraj mahinacijama Freseniusa u Republici Srpskoj.  Naprotiv, pošto ni javnost ni nadležne državne službe nisu ništa učinile na zaštiti interesa građana i pacijenata Republike Srpske, kriminal Freseniusa i lokalnih mu saučesnika je (isto kao i u Srbiji) samo nastavljen, još intenzivnije. U sledećem prilogu, videćete kako Freseniusova firma dobija i posao rekonstrukcije Kliničkog centra, a srpska vlada odlučuje da  „donira“ 200 000 evra Freseniusovom centru u Doboju, iako je taj dijalizni centar bio 100% osiguran i naplatio je od osiguranja svu štetu koju je imao. Autori priloga nisu uspeli saznati kome su onda realno otišle te pare, date od srpskih poreskih obaveznika poplavljenima u Doboju, ali u jednom se  svi slažu: poplavljeni od toga nisu dobili ništa (link):

11.) Ništa bolja nije situacija ni sa Freseniusom u inostranstvu. Kako je serijskim greškama FMC bolnice ubijena bolesnica tokom hemodijalize. Porodica umrle bolesnice je otkrila sledeće: medicinski tehničar je obrnuo A-V linije, zatim ih nije dobro fiksirao, došlo je do teškog krvarenja i na kraju, osoblje je ugasilo alarm, ne učinivši ništa za bolesnicu. Original teksta, na engleskom:  Serijskim greškama FMC bolnice ubijena tokom hemodijalize majka petoro odrasle dece …

12.) Kako je greškama u uputstvu za rukovanje FMC koncentratima i aparatima za hemodijalizu došlo do 941 smrtnog ishoda u FMC dijaliznim centrima:  It Is Time To Break Up Fresenius Medical Care … Download File

13.)  Nekoliko natpisa o pljačkanju američkog fonda osiguranja od strane FMC-a (na engl):

FMC kažnjen da plati  $19.4M dolara zbog varanja američkog fonda osiguranja 

FMC kažnjen da plati  $82.6 Milliona dolara zbog varanja američkog fonda osiguranja…

14.)  Da i u SAD postoji upućivanje pacijenata iz privatne nefrološke ambulante u svoju FMC dijaliznu bolnicu, takođe govori sledeći sudski internet natpis (na engl): Gonzalez v Fresenius Medical Care North America – The Judicial View

15.) O tome kako FMC naduvava račune fondu osiguranja, postoji još jedno svedočenje čoveka koji je bio zaposlen u FMC-u kao šef deset dijaliznih centara u SAD:  Cristopher Drennen vs. FRESENIUS MEDICAL  …

16.)  Da li se može dozvoliti bilo kojoj dijaliznoj firmi da ispituje u svojim dijaliznim centrima svoje lekove? FMC je prvo kupio firmu Vifor koja proizvodi ampulirani preparat gvožđa za dijalizne pacijente, a zatim je sproveo studiju na FMC dijaliznim bolesnicima, gde je FMC osoblje naravno zaključilo da je lek odličan. Ovakav flagrantan sukob interesa je kod nas ignorisan, pa je ova studija sprovođena i na našim pacijentima u FMC bolnicama u Srbiji, a da to nikome nije zasmetalo. Na zapadu nekome ipak jeste (videti originalni tekst, na engleskom):

17.)  Kakva je situacija sa poštovanjem dezinfekcije i drugih mera zaštite pacijenata u Fresenius dijaliznim centrima, pogledajte članak (na engleskom) o propustima koji su doveli i do smrtnih ishoda, od zaraze:  Zbog brojnih propusta u Fresenius dijaliznim centrima, jedan zatvoren, ostali pod istragom (18.05.2013.)

18.)  Da bismo znali šta nas čeka u našim FMC centrima, pogledajte na internetu objavljene detalje sa primerima tragičnih grešaka u američkim FMC centrima:

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima       Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

.

.     .     .

.     .     .

Napravilo pravilnik, opet

O Pravilniku i standardima materijala za dijalizu:

Ponovo izašao neki Pravilnik, kojim se propisuje ili uređuje oblast lečenja dijalizom (oktobar 2012).

Kome ili čemu je taj Pravilnik bio potreban, teško je reći.

Sudeći po reakcijama njime nisu zadovoljni ni lekari, ni pacijenti, ni provajderi (to su oni koji gledaju da se od svega ovajde), pa izgleda ni Fondovci, koji su organizovali donošenje tog Pravilnika (jer trpe svakodnevne kritike i primedbe na račun istog).

Da li je taj Pravilnik koristan kao neki stručni dokument, vodič, spisak smernica, preporuka lekaru praktičaru, ili takav neki sličan tekst? Da li je učinjen na osnovu nekih kliničkih studija, ispitivanja, da li se poziva na neka relevantna medicinska saznanja? Da li je Pravilnik učinjen da se nama pacijentima ili bolnicama olakša nabavka dijaliznog materijala? Ne, na sva ta pitanja je samo jedan odgovor: Ne.

Pa kome je onda, da ponovimo retoričko pitanje iz uvoda, potreban taj i takav Pravilnik?

Ovakav kakav je, verovatno ne treba nikome, ali pokušaćemo da razjasnimo šta su bili ciljevi donošenja ovog ili ovome sličnih pravilnika.

U Pravilniku je inače, izvesna Komisija propisivala koliko čega sleduje za dijalizu i koliko se kojih dijaliza ima vršiti u pojedinim bolnicama.

Kažu da je još Čerčil govorio da kad nešto ne želiš da rešiš, onda je najbolje formirati Komisiju.

Tako, umesto bilo kog pojedinca, kojeg bi verovatno bilo sramota potpisati neki takav dokument, kao autor istog se pojavljuje famozna Komisija, za koju se naglašava da je sastavljena od stručnjaka, ali se njen sastav ipak čuva od radoznale (bolesničke) javnosti.

Stručna Komisija se inače „nalupetala“ kojekakvim izrazima, kojima je premrežila svoj Pravilnik.

Tako se npr. u dijaliznu terminologiju, a preko ovog Pravilnika, uvode izrazi: „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom manje površine“, te „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom veće površine“, a „visokopropusna dijaliza“ ide bez dijalizatora bilo kakve površine, kao i „hemodijafiltracija“.

Bilo bi dobro da su autori naveli iz koje su to „stručne“ Knjige prepisali ove mudrosti, i ovakvu podelu? Nisu se međutim udostojili, pružiti zainteresovanima bilo kakva objašnjenja, a realno: nisu ni mogli. Jer, ovakve podele dijaliznih procedura nema nigde.

Šta je suština ove podele?

Radi se o ispunjavanju naloga da se poveća prodaja tzv. „low-flux“ dijalizatora. Pošto ne postoji nisko- ili visoko-propusna hemodijaliza, ali membrana kapilara dijalizatora može biti više ili manje propusna za vodu, onda su „stručnjaci“ verovatno hteli da „pravnički“ kažu: svi centri u ovoj državi ima da 50% svih hemodijaliza učine sa „low-flux“ dijalizatorima!

U međuvremenu je u javnost „procurelo“ da su u sastavu te „stručne“ Komisije rukovodioci nefroloških klinika i instituta iz svih većih kliničkih centara u ovoj državi, ali u kojoj su meri i koji, bili instrumentalizovani, zloupotrebljeni, prevareni, ili su se sami dali prevariti, teško je reći.

Na direktan ili okolišni način, cilj im je verovatno ovako postavljen: pokušati smanjiti troškove Fondu, ali nipošto ne smanjivati prihode firmi proizvođača dijaliznog materijala.

Da bi manje upućenim pacijentima bilo jasno o čemu se radi, treba prvo navesti nekoliko objašnjenja. Sa stručno-medicinskog aspekta, „low-flux“ dijalizatori su prevaziđeni tzv. „high-flux“ dijalizatorima, odnosno dijalizatorima čiji su kapilari od membrane koja je više propustljiva i za vodu i za supstance od „low-flux“ membrane.

Praktično, „low-flux“ dijalizatori su potrebni jedino kada se ne želi ostvariti kvalitetna hemodijaliza, a to su retke situacije: npr. kod akutnih bolesnika i kod početnika na hroničnom programu hemodijalize. (Njima jedino ne treba odmah kvalitetna dijaliza, nego prvo blaga, slaba dijaliza, dok se ne naviknu na tretman). U svim ostalim slučajevima, UVEK se može primeniti „high-flux“ dijalizator.

Kada je u pitanju cena, svaki iole upućeni stručnjak će vam reći da je sa proizvođačkog aspekta teže napraviti „low-flux“ dijalizator nego „high-flux“ dijalizator. Naime, pošto se radi primarno o istoj vrsti membrane, onda se primarno veće pore „high-flux“ membrane dodatnim procesom smanjuju (sužavaju), da bi se od te membrane dobila manje propusna („low-flux“) membrana.

Pa, zašto je onda cena „high-flux“ dijalizatora veća od cene „low-flux“ dijalizatora?

To je ključno pitanje. Odnosno, ključan je odgovor na to pitanje: Zato što je promet dijalizatora biznis i kao i u svakom biznisu, važi zakon ponude i potražnje.

Znači: ne spominjimo lečenje, humanizam, spašavanje života, itd. itd, u pitanju je gola zarada, profit i tu nema milosti.

Onog trenutka kad su menadžeri, ekonomisti, diafarmaceuti, bizmismeni, marketing-majstori i ostali lešinari primitivnog kapitalizma, shvatili da će lekari i pacijenti više da traže „high-flux“ dijalizatore, odmah su istima povećali cenu.

Pa ko voli, nek izvoli. Zdravlje, košta.

Ama, da su malo povećali cenu, nego je u pitanju čista pljačka.

Iako sve farmaceutsko-dijalizne firme, kriju taj podatak kao zmija noge, uporni istražitelji će saznati: proizvođačka cena jednog dijalizatora u Nemačkoj je 3-5 evra.

Po kojoj logici ti proizvodi kod nas koštaju 12 do 40 evra, to policija još nije otkrila, iako je bilo dovoljno upozorenja.

Zašto rukovodioci Fondova, Tendera i njihovih stručnih Komisija pristaju na takve cene, zašto ne otvore tržište i time u najmanju ruku prepolove sadašnje troškove, takođe nije poznato.

Kad čovek kupuje automobil, onda na tržištu ima sve moguće proizvođače, od indijskih, kineskih, koreanskih, do američkih, japanskih, nemačkih, švedskih i italijanskih firmi. Pri izboru kupac se tada odlučuje na osnovu performansi automobila, na osnovu potrošnje (!), cene servisiranja i održavanja, garancije, i cene rezervnih delova.

Kada su u pitanju aparati  i potrošni materijal za hemodijalizu, kod nas decenijama vlada monopol jedne i po firme, aparati su nabavljani po skupe pare, a potrošni materijal (koji mora biti po tipu mašine) po još većim cenama.

U tako postavljenom biznisu samo nebo je granica. Nebo i osećaj prekomernosti kod delilaca profita. A taj osećaj im je umro, odavno. Ništa medicina, lečenje, humanizam, jok bato: samo lova, i grabi što više možeš. Ko se u tome ne snađe i ne vidi svoj deo kolača, taj se smatra naivcem, budalom i glupanom. A ako zasmeta, postoje i druge metode: završiće u jarku. Suviše je mnogo para i interesa uključeno, da bi neki pojedinac sad to ugrozio.

Uglavnom, na tržištu aparata i potrošnog materijala za hemodijalizu u zemlji Srbiji nikada do sada nije opstala nijedna firma, pored postojećih monopolista, firmi „Frezenijus“ i „Gambro“.

Kola se na kraju slome na leđima nas pacijenata. Jer kad Fond odluči da kao „prištedi“, a „ponuđači“ ne daju da im se dira u cene, onda se završi nabavkama onog materijala koji je prevaziđen i neefikasan za lečenje, ali kod monopolista je „jeftiniji“. To što će zbog loše efikasnosti dijaliza ti bolesnici koštati državu mnogo više, to ovakve Komisije, nije interesovalo. To im nije bilo u opisu radnog zadatka.

Ako ima Boga, pravde ili zakona, članovi Komisije koja je sačinila takav Pravilnik, bez javne rasprave, (npr. u okviru nefrološke sekcije Srpskog lekarskog društva ili Udruženja nefrologa Srbije), moraju podneti ostavke.

Da li će, ne daj bože, oni sami, ili njihova deca, roditelji, ili drugi im najbliži, ići na „low-flux“ hemodijalizu, ako im, ne daj bože, ista bude neophodna. Garantovano: neće. Isti će potegnuti sve veze, upotrebiće sva svoja poznanstva i iskoristiće sve postojeće rupe u zakonima i pravilnicima, da sebi ili svojima obezbede hemodijafiltraciju, a ne „low-flux“ hemodijalizu.

A da je Fondu, Komisiji, ili vajnim stručnjacima, zaista bilo do uštede, ona se mogla postići vrlo jednostavno: razbijanjem monopola i otvaranjem tržišta.

U jednoj uređenoj državi, redosled postupaka bi bio ovakav:

Raspiše se tender za nabavku celokupne tehnike i potrošnog materijala za hemodijalizu, na veliko, na nivou države.

Izaberu se firme čiji aparati rade sve vrste hemodijaliznih procedura, aparati koji se najmanje kvare, koji imaju najbrži i najkvalitetniji servis, i čiji SAV potrošni materijal (igle, setovi, koncentrati, dijalizatori, dakle svaki sitni potrošni materijal iz Uputstva za rukovanje) najmanje košta.

Zatim bi se pametna država, odlučila za dva-tri proizvođača (da bi sprečila monopol) i dala im imena centara koje treba da opreme i snabdevaju svim neophodnim potrošnim materijalom, a lekari iz svakog centra će im specificirati koliko kojih veličina dijalizatora, igala, ili vrsta koncentrata im treba.

Ovako, radi se o neetičkim i neustavnim odredbama.

Ceo koncept pisanja standarda i normativa za HD je pogrešan, jer se bavi veštačkim rasklapanjem na sastavne delove jednog jedinstvenog tehničko-medicinskog paketa: materijal za hemodijalizu.

(naravno da je svaka usluga, pa i HD, skuplja kad se sabiraju i kupuju posebno delovi koji čine tu uslugu).

Naručioca usluge (u ovom slučaju Fond zdravstvenog osiguranja) treba da interesuje samo cena celog paketa usluge, a šta će unutra sve da bude, to odlučuju doktori, na osnovu preskripcije, odnosno na osnovu bolesnika koje imaju.

Takođe, izbor vrste tretmana (HD, HF ili HDF) na dijaliznom aparatu treba da bude stvar doktora, a ne ekonomskih pregovora, odnosno druge cene, jer su to marketinški trikovi. Mašina mora biti spremna da radi sve, a lekar će da vodi tretman i da menja procedure (ako treba i tokom istog tretmana), kako nađe za medicinski neophodno.

Kada su u pitanju dijalizatori, potpuno je dakle, veštačka, marketinška podela na različite cene prema npr. veličini ili propusnosti dijalizatora. Pošto je za svaki tretman neophodan jedan dijalizator, njegova cena mora biti jedinstvena, uprosečena, a da li će doktor propisivati manju ili veću površinu ili manju ili veću propusnost, to treba prepustiti njemu. Jer, u prodavnici cipela ista je cena za cipele br. 38 i za cipele broj 45, iako je nešto više materijala ipak potrošeno za broj 45.

Po kojoj to logici ovaj Pravilnik ozakonjuje stav da krupniji pacijenti nisu ravnopravni sa onima sitnije telesne građe ili mase.

Naime, kroz ceo dotični Pravilnik se provlači stav da krupniji moraju da plate više! Zašto bi pacijent koji ima 110 kg bio kažnjen, tj. njegovo lečenje treba da je skuplje nego lečenje pacijenta koji ima 60 kg – to nisu ni medicinski ni etički normativi. Zar se ugradnja proteza za kukove može propisivati nekim Pravilnikom tako da svaka ortopedska bolnica mora ugraditi 50% malih brojeva proteza, 30% srednjih i 20% velikih proteza. Šta ako su pacijenti te bolnice svi krupnijeg rasta?

Toliko je mnogo pogrešnog u ovom Pravilniku, da ga i ne vredi osporavati u pojedinostima. On ne valja, u celosti.

A da je crvena linija u radu Komisije bila zaštita jedne velike farmaceutske firme i njenih interesa, vidi se po tome što se cenama otvoreno i direktno favorizuju proizvodi te firme, jer nema nikakve logike da dijalizator druge (nefavorizovane) firme od 2,1 m² bude jeftiniji za 1100 dinara od manjeg dijalizatora (1,8 m²) favorizovanog proizvođača.

Katastrofa.

Za ovu državu i za nas dijalizne pacijente bi bolje bilo da su nabavljeni zaista jeftini, ali „high-flux“ dijalizatori od 1,5 m² površine, za hemodijafiltraciju, ali SVIMA, nego što su odvojene ili date (na „tenderima“) silne pare monopolistima, a za neefikasne dijalizatore i procedure, raspodeljene u nekakve nazovi kvote.

Od svih pokvarenjaka koji žive na tuđoj muci, najgori su bez sumnje, oni koji žive na mukama bolesnog čoveka. Da li je moguće da će javnost dopustiti državnim organima da omogućavaju enormne profite dijaliznim kompanijama, pa i po cenu upropaštavanja pacijenata?

                                                                                                                                                                                                                            S. Ž.

…

.