Archive | maj 2021

Nema saglasnosti za podrazumevanje

Ili: Nema podrazumevanja bez saglasnosti.

.

Poštovani čitaoci,

.

ako želite da pročitate uvod u ovu temu, (tj. kako je uopšte došlo do ovog teksta),

onda bi bilo dobro da se detaljno informišete o stavu redakcije ovog sajta, kao i mnogih drugih relevantnih poznavalaca ove oblasti, u našem postu od pre skoro 5 godina, evo linka: Podrazumevani pristanak (2).

A ovo danas je samo nastavak te iste teme:

Saopštenje sa 8. sednice Ustavnog suda, održane 20. maja 2021.

U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:

– utvrdio da odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“, broj 57/18) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Sud je odložio objavljivanje navedene Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ za šest meseci od dana njenog donošenja. (predmet IUz-223/2018).

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/80-102744/saopstenje-sa-8-sednice-ustavnog-suda-odrzane-20-maja-2021-godine-kojom-je-predsedavala-snezana-markovic-predsednica-ustavnog-suda

.

Evo kako je o tome izvestio dnevni list POLITIKA:

.

Уставни суд пресудио да није сваки грађанин могући донор органа

субота, 22.05.2021. у 18:00

Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа, које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање наведених одлука у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њиховог доношења.

Како се наводи на сајту Уставног суда, у спорном члану 23 Закона о пресађивању људских органа наводи се, између осталог, да се људски органи с умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

Други став неуставног члана закона гласи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, људски органи с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” Утврђивање неуставности односи се и на наредних пет ставова истог члана. Уставни суд утврдио је неуставним и члан 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, који прописује да се ткива с умрлог лица „могу узети ради примене уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

У спорном члану такође се наводи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, ткива с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” И остала четири става истог члана 28 закона проглашена су неуставним.

Како сазнајемо у Уставном суду Србије, чланови Закона о пресађивању људских органа, по коме смо сви ми донори органа након смрти – осим ако се другачије не изјаснимо током живога, проглашени су неуставним јер нису у складу с правном сигурношћу једне земље. Иницијативу за подношење уставности Закона о пресађивању органа поднело је неколико удружења грађана и једна политичка партија.

Подсећања ради, нови Закон о пресађивању људских органа, донесен је у јулу 2018. године, а овим прописом предвиђено је да је сваки грађанин Србије потенцијални донор органа – осим ако се томе изричито не супротстави током живота, обраћајући се Управи за биомедицину и осим ако се у тренутку смрти трансплантацији његових органа изричито не противи родитељ. Да би се избегла свака могућност злоупотребе, закон прецизно дефинише став да је даривање органа добровољно и без финансијске накнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти особе.

Доношењу овог закона „кумовала” је статистика која сведочи да се Србија по броју донора и трансплантација налази на дну европске лествице. Наиме, за разлику од Шпаније која има 47 донора, Хрватске која броји 37, Белгије која има 29 донора, Словеније која има 19 и Мађарске која региструје 17 донора на милион становника, наша земља има свега три донора на милион становника. Према параметрима Еуротранспланта, у Србији, која има око седам милиона становника, требало би да буде обављено најмање 70 трансплантација срца, 200 јетри и скоро 450 трансплантација бубрега сваке године. У 2019. години, која је претходила пандемији короне, само једанаест породица дало је сагласност да се узму органи њихових најмилијих и захваљујући њима је спасено 27 живота. Током 2018. године успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и пет срца, захваљујући којима су продужена 64 живота. Процене говоре да више од хиљаду људи у Србији чека „најважнији позив у животу” лекара који ће их обавестити да су стигли на ред за трансплантацију болесног органа.

Катарина Ђорђевић

Detaljnije na:

http://www.politika.rs/scc/clanak/479575/Ustavni-sud-presudio-da-nije-svaki-gradanin-moguci-donor-organa

http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=655599

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/999361/presadjivanje-samo-dozvolu-donora-radikali-oborili-kontroverznu-odredbu-zakona-ustavni-sud-uskoro-daje-obrazlozenje-odluke

.

.

nastaviće se . . .

.

.

.

.

Redakcija sajta: dijaliza.wordpress.com

.

.

.

.

.

.