(Poštovani čitaoci: Na osnovu dosadašnjih komentara postavili smo ovde i Ratkovu priču. Ukoliko ima nekih dopuna ili izmena Ratko će nam ih poslati i mi ćemo ih objaviti, ali nije bilo ni prostora ni potrebe nastavljati diskusiju o pitanjima koje je Ratko postavljao ispod ranijih postova. Diskusija i svaka pomoć ili komentar, su i dalje dobrodošli. Hvala svima).
Ratkova priča
ili: Bežanje od loše dijalize.
Ne bih hteo da me pogrešno shvatite…
Sa dijalizama sam trebao početi od avgusta prošle godine, kad mi je kreatinin bio prešao 700, a urea 20…
Ali nisam…
Meni je skoro 40 godina i imam biološki više od pola života iza sebe…
Počeo sam da radim odmah po završetku osnovne škole, kasnije sam završavao srednju školu redovno i radio istovremeno…
Ja sam po sadašnjim nekim standardima pismenosti – nepismen čovek (bez fakulteta)…
Upisao sam bio pravni, pa batalio…
Odslužio sam redovno vojni rok, pod uniformom, pre 15 godina i to sa dijagnozom bubrežnog bolesnika (hronični glomerulonefrits-mesangioproliferativni) – rađena mi je biopsija na VMA…
Sport sam jedno vreme aktivno pratio i trenirao do neke 23 godine, kada sam shvatio da je i to „poligon“ teške korupcije, nameštanja mečeva u svemu (borilačke veštine, kolektivni sportovi…). O njihovim navijačkim grupama i podgrupama iluzorno je i raspravljati… Mladim ljudima koji su pod takvim“uticajem“, na žalost će mladost brzo proći u „pravljenju para“ nekima „iznad“ njih…
Mene da zdravlje dobro služi, ne bih se ovde u Srbiji „mlatio“ od „danas do sutra“, nego bato – macolu na rame i štemajz (figurativno) i paljba „preko“ bare i lupao bih zidove i nosio nameštaj za 100€ dnevno…
Bivša firma u kojoj sam radio više od 10 godina, kad je „pukla“- svaki drugi zaposleni je „zapalio“ negde preko… Ne rade neke fensi poslove, rintaju sve i svašta i pomažu finansijski rodbinu (koja grca ovde), šaljući im svakog meseca po nekoliko stotina evra…
Po meni su takvi ljudi pravi rodoljubi, oni koji žrtvuju sebe i svoje zdravlje i kičmu zarad njihove rodbine koja ovde grca i jedva sastavlja kraj sa krajem…
Kada je bivša privatna firma u kojoj sam radio sa nekih dve stotine kolega pukla, otišla u stečaj, strani vlasnik je zbrisao odakle je došao i „skratio“ je nas radnike za nekoliko plata i komitente čija je roba vredela nekoliko miliona evra… Da ne tupim mnogo… nas pedesetak smo se organizovali i mesecima „smarali“ stečajnog upravnika i sudiju na ročištima da nam se isplate pare… Epilog, nakon godinu dana ročišta i našeg „smaranja“ i „cimanja“ – drzava, tačnije fond solidarnosti, nam je isplatio sve do poslednjeg dinara….
Ovo su moji aprilski rezultati: kreatinin1200, urea 18, mokraćna kiselina 260, kalijum 4,5; fosfor 1,65; natrijum 139, bikarbonati 25…
U ovakvim slučajevima najvažnije je držati se EKSTREMNE dijete…
E, sad, da li je moguće „voziti“ bez dijalize i duže od godinu dana, i to pod uslovom da imaš bar diurezu oko litar dnevno… Ne znam…
BEZ diureze je ovo vrlo teško izvesti, GOTOVO NEMOGUćE…
Ja sam „preskočio“ dijaliznih termina – ne smem ni napisati koliko….
Poslali bi me sigurno na psihijatriju…
Jeste opasna lutrija, „gomilanje“ toksina, ali dok ne završim priču za kućnu dijalizu daću sve od sebe…
Znam da je transplantacija veliki rizik i da većina transplantiranih bubrega ne „izdrži“dugo… Ali ima dosta ljudi koji su jako mladi završili na dijalizi i na istoj su desetak godina… Bar njima da se završi “transplantacija“ pa makar i taj organ radio i godinu-dve, da ih bar malo „živne“…
Pitanje je da li bi novi bubreg koji bi mi i bio transplantiran, sa kadavera ili živog donora, uopšte i uspeo raditi neko duže vreme… Dijagnoza – bolest koju imam je vrsta autoimune nasledne bolesti koju je neko imao sa majčine strane… Pitanje da li bi i imunosupresivna terapija lekovima tu pomogla… Da priča bude crnja, imam brata blizanca (ne ličimo uopšte – dvojajčani) koji ima isti problem… Samo su njemu rezultati nešto bolji, ali je počeo da ”gomila” vodu – otiče mu lice i članci na nogama… (On kad vidi ljude u belom mantilu – doktore, bezi kao od kuge… Završiće isto na dijalizi najverovatnije za nekoliko meseci, najvise godinu dana…) Zato i želim da probam da ”završim” tu kućnu dijalizu… Nas dvojica na jedan aparat, pa koliko “izguramo”…
Imamo i stariju sestru 6 godina… Sva sreća, ona nema problem koji nas dvojicu muči već više od 20 godina… Ja na dijalizu gledam kao na jedan duži put do sledeće stanice…
Za razliku od Saše (link) meni je pre kreiranja fistule rađen dopler krvnih sudova obe ruke i jasno su se videle kalcifikacije, pri tom sam imao normalan nivo kalcijuma u serumu, ali je bio povišen fosfor (2,20)…
Operacija je trajala preko sat vremena, radio mi je načelnik vaskularnog odeljenja KBC Zvezdara… Kad je otvorio hirurški ruku jasno su se videle kalcifikacije… namučio se da formira krvni pristup – krvni sudovi srednje loši… kako će sve to funkcionisati na prvom punktiranju ni sam ne znam…
Već me malo hvata panika…
Za loše ishode na dijalizama se samo podrazumeva u „banana“ državama poput naše…
U Japanu se „loš“ ishod gotovo ne podrazumeva ili je sveden na najmanje moguću meru i odnosi se na pacijente starije životne dobi i onih sa „komplikacijama“ srčanog mišića…
Zdravstveni sistem u našoj zemlji je u totalnom raspadu… ljudi rade za bedne plate i to „štapom i kanapom“, nemaju ni najobičniju traku i flastere…
Pacijenti se jednostavno prepuste, da neko drugi „lupa“glavu umesto njih…
Istina je uvek negde u sredini… Da budemo još malo realni…
VEĆINA pacijenata na dijalizi NE VODI računa gotovo ni o čemu…
Samo dođu kad im je „termin“ – zavrnu rukav i „teraj“, pa kud i kad „puklo“…
O dijetama i unosu fosfora, kalijuma itd… da ne govorim…
Pa, to se „krka“ sve i svašta, pije, duvani, kao da „pucaju“ od zdravlja…
Pogledajte ih samo sada u 2016. godini kako izgleda većina… od njih 10 na dijalizi 7-8 su bre nagojeni – sa prekomernom telesnom težinom…
Koliko se sećam pre 15-20 godina bilo je obrnuto, od njih 10, bilo ih je 2-3 sa prekomernom telesnom težinom…
Ja sam bubrežni bolesnik već 20 godina i nagledao sam se i naslušao svega i svačega, po bolnicama i stacionarima…
Situacija je blago rečeno – katastrofalna, ali isto i jedna činjenica – čovek koji ne želi sam sebi pomoći, niko drugi neće moći i hteti da istome pomogne…
Ne shvatam zašto naši dijalizni centri ne rade analize na beta2mikroglobulin redovno?
Još mi i dalje ne ide u glavu da ni jedan dijalzni centar ne raspolaže sa onim lampama za lakše punktiranje – pronalaženje vene (VEIN FINDER)..
To bre svaka osrednja klinika na zapadu poseduje…ni cene nisu paprene (kao kad se to pojavilo pre nekoliko godina)… Evo naziva nekih modela i cena: VEIN LITE ems pro-oko 300$, VEIN LITE ledx-500-600$… Oni malo ozbiljniji modeli-bas klinički (profi): ACCU VEIN, AV 400-oko 3000$…MAYA MY G060C – 1000 – 1500$… Ono što sam poredio razlike su u cenama zbog broja LED dioda… ona lampa koja ih ima više i koje bolje „osvetljavaju“ – tj.“pronalaze“ vene su i skuplje…
Pa samo kad bi dijalizni centri imali bilo šta od ovoga ne bi se sestre mučile da punktiraju svaki put i pacijenti strepeli da im pristup ne nastrada…
Još mi se mota po glavi ono što je kolega Rođo napisao da su pacijenti „prodisali“ sa Niprovim dijalizatorima…
Šta to znači?
Da nisu slučajno bili „puni“ bisfenola, pa ga ovaj noviji dijalizator “proterao“ nakon višegodišnjeg „taloženja“… I dalje mi nije jasno kad kaže “prodisali“…
Voleo bih da se još neko uključi radi malo poređenja…
Ono, zanima me od pacijenata na dijalizi koji koriste Gambrove i Fresenijusove dijalizatore ili ako postoje još neki brendovi…
Kakve su im vrednosti – parametri pre i posle dijaliziranja i kako se osećaju…
Znači, zanima me mišljenje, savet, bilo šta, ali od onih “iskusnijih“, koji su dugo na dijalizi, bar desetak godina… bilo kakvoj, kućnoj ili u centrima…
APSOLUTNO ste u pravu da odlaganje dijaliznog lečenja može izazvati nepopravljive posledice po druge organe, ja to već polako počinjem i da osećam…
Sledeće nedelje bi trebalo da me hospitalizuju…
Već polako razmišljam kako da „izvedem“ izlazak iz katabolizma u koji sam upao zbog višedecenijske hipoproteinske dijete…
Uzeo sam najnovije rezultate…
Brojke nisu sjajne… KREATININ-978 (prošla analiza,od 12.4-bio je 1200)… UREA-20,1 (12.4-bila 18,7), mokracna kiselina-245 (12.4-bila je 263), GLUKOZA-4,8 (ostala ista)… GVOZDJE-16,2 (12.4-bilo 15,2)… NATRIJUM-134 (12.4-bio 139)… KALIJUM-4,30(12.4-bio 4,54)… FOSFOR-1,59 (12.4-bio je 1,67)… KALCIJUM-2,30 (u tim vrednostima vec godinama)… MAGNEZIJUM-1,29 („malo“ je povišen vec par meseci u ovim vrednostima)…. BIKARBONATI-24 (12.4-bili su 25).
E, sad, ovo je više ni sam ne znam koja analiza koju sam radio gde se dešava da mi je kreatinin „spao za nekih 15% u odnusu na prošlu analizu, a urea „skočila“ za isto otprilike 15% u odnosu na prošlu analizu (12.4)…
Sta je još zanimljivo… Dosta se lošije osećam sada kad mi je urea „skočila“, a kreatinin “spao“ u udnosu na prošlu analizu od 12.4…
KKS je „spala“ dosta.. LEUKOCITI-3,9…ERITROCITI-3,46…HEMOGLOBIN-100.. HEMATOKRIT-0,314…
Znači, nije mi jasno kako je KKS-„pala“, a GVOZDJE-„skočilo“…
Za „pad“ KALIJUMA i NATRIJUMA sumnjam na diuretik (Lasix-od 40mg,uzimam ga svaki drugi dan)… Za pad “KKS“ mislim da sam prestao da jedem cveklu nekoliko dana pre analize, baš da vidim da li će „pasti“… Pritisak se „vrti“ uvek oko 130/80, merim ga i ujutru, po podne i uveče…
Nemam nikakve mučnine, niti povraćam… Diureza oko 1,5 litara, “stolica“-ok (2-3 puta dnevno-moguce da su i natrijum i kalijum „spali zbog tog“ciscenja“)…
Sledeće nedelje idem u bolnicu… Valjda će da me „priključe“…
Ako ima neko neki savet vezano za dijetu, neka mi napiše…
Hvala puno…
Pozdrav ..
.
Ratko Perić
.
.
. . . . . .
____________________________________
. . . . . .
Dijaliza 