Najbolja transplantacija na svetu

Čiji je model transplantacije najbolji na svetu?

Poštovani čitaoci,

Već nekoliko meseci imamo zahtev da napišemo nešto aktuelno i o transplantaciji bubrega. Naravno, da smo već pisali o transplantaciji, imali smo nekoliko analitičkih tekstova o toj temi (link 1,2), a prenosili smo i direktna iskustva nekih od Vas, na primer u postu: Horror zvani transplantacija u Srbiji – Vladanova priča.  Ali, hajde da ipak poslušamo glas čitateljstva (Vox populi – Vox dei) – pomislismo, koliko baš juče. Zašto juče?

Pa, juče bio neki dan, Dan nečega …

Nismo ni sigurni čega. Valjda nekih donora. Donatora. Davalaca. Ispravno je valjda: davalaca organa.

Ako tako nešto u Srbiji uopšte postoji.

Ali, proslave postoje. I to proslava Evropskog dana davalaca.

Čim se ukaže neka prilika, godišnjica, važan datum, slava, Dan ovoga, Dan onoga, eto ti naših “aktivista” (izgmižu odnekuda kao gliste posle kiše), namakla se sredstva, izašlo se u narod, “u mase” i krenule “aktivnosti”. Postave se mikrofoni, čojani stolovi, šareni baloni, dele se kartice, obrate nam se “nadležni”, uključe se “poznati”, aktivnosti, takoreći: “vrhune” .

I pre, i u toku, i posle tih aktivnosti – situacija ostaje ista.

Transplantacija nam je najgora u Evropi.

Najslabiji rezultati.

Najmanje izvršenih kadaveričnih transplantacija, najmanje davalaca.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/2066728/Srbija+na+dnu+evropske+lestvice+po+broju+donora+organa.html

http://www.palo.rs/srbija-drustvo/srbija-na-pretposlednjem-mestu-po-broju-donora/1375874/

A sve smo planirane “aktivnosti” uredno sproveli: kampanje na televiziji, na bilbordima, obilazili firme, kasarne, domove zdravlja, bolnice, vršili smo edukacije, objašnjavanja i da izvinete, “obeležavanja” svoje velike misije.

I opet, rezultat: jedno veliko ništa.

Tolike pare podeljene “aktivistima”, za teške “napore”, ali rezultati – nikakvi.

Svi su začuđeni, a neki čak iznenađeni i uvređeni (kao Šojić).

Zašto logika i matematika ne funkcionišu?

Kako je moguće da: 15 proslava + 17 obeležavanja + 6 edukacija + 3 promocije + 19 kampanja ≠ nije jednako: bar 2 transplantacije više.

Svi zdravstveni analitičari (a ima i takvih) su na korak od trenutno vladajuće mantre: naš narod je naopak, glup, lenj, ružan, zatucan, ne vredi sa takvim narodom razvijati evropske vrednosti.

Prosto je neverovatno kako je tako zatucan narod uopšte imao sreću da dobije tako pametne rukovodioce i aktiviste.

Eto, tako bi ukratko mogli sumirati sve dosadašnje rezultate kampanja zaveštanja organa, podizanja svesti, preumljenja našeg naroda, sve aktivnosti vezane za transplantaciju.

Zašto je to tako, već smo Vam objašnjavali u postu: Zaveštanje ludom radovanje.

Loši ljudi, loše metode, loše vreme, pa ni rezultati ne mogu biti drugačiji nego: loši.

A ko bi od nadležnih bio u stanju priznati da je to tako i prepustiti svoju poziciju nekom drugom? Kod nas? Niko, naravno. Najlakše je optužiti narod.

Da li se bar iko setio da kaže: Ako nam je transplantacija tako loša, ajde bar da napravimo dijalizu boljom, dajmo svima hemodijafiltraciju!

E, to se ne može desiti, jer bi to pomenutima, izmaklo kamen temeljac svih njihovih kampanja. Sva njihova propaganda je i sagrađena na ideji da je dijaliza nešto najgore na svetu i da nam samo učlanjenje u Eurotransplant predstavlja svetlu budućnost. Drugi razlog zašto ne treba talasati oko tih nesretnih dijaliza, jeste što bi se time zamerili moćnoj dijaliznoj industriji, a od koga ćemo onda namaći sredstva za propagandne aktivnosti? (Sami proizvođači imunosupresiva, nisu dovoljni).

I tako, eto, već godinama gledamo iste glumce, istu scenografiju, isti šablon, obrazac, matriks, pominju nam se svi uspešni “katolički” modeli: španski ili hrvatski, na primer. Nameće nam se, po ko zna koji put, osećaj krivice, osećaj manje vrednosti, a šta posle toga sledi, takođe znamo …

Ono što nikada, ali nikada, nećete čuti od tih vajnih stručnjaka i propagandista jeste jedan drugi slučaj, jedan drugi primer uspešnog rešavanja nedovoljnog broja davalaca.

Ali, zato je tu vaš najbolji dijalizni sajt, da vam i to saopšti.

Verujete li da na svetu postoji jedna država, jedna jedina država na svetu, gde se uopšte ne čeka na bubreg – nemaju nikavih listi čekanja, još od 2000. godine?

Štaviše, u toj državi donori bubrega čekaju na primaoca?

Paradoksalno, medijski najsatanizovanija država sveta (pored Severne Koreje, Rusije i Srbije) ima sistem lečenja uremičnih bolesnika na kojem joj zavidi i Amerika.

Nema transplant turizma.

Nema crnog tržišta organa.

Nema čekanja na listama za transplantaciju.

Nema enormnog trošenja para za dijalize.

Nema mučenja sa pristupima za dijalizu i dijaliznim komplikacijama.

Nema laži, nema prevare: sistem funkcioniše.

Reč je o državi: Iran.

Prva transplantacija bubrega je u Iranu izvršena 1967. godine. Od te 1967. godine do 1985. godine učinili su ukupno oko 100 transplantacija. Očajno malo.

Tragali su za rešenjem i našli su rešenje.

Godine 1988. država je odlučila da plaća svakom davaocu. Prema Vikipediji to je iznos jednak sumi od 3000 – 6000 dolara. U ugovoru se ne pominje da je plaćanje za bubreg, nego za troškove koje će davalac imati tokom operacije kojom spašava jedan život. Ono što je bitno, jeste da je država ta koja isplaćuje davaoca, a on pre toga nikada nije ni poznavao primaoca. Nijedan doktor ni članovi medicinske ekipe ne mogu biti uključeni u plaćanje, niti smeju posredovati između davaoca i primaoca. Osim plaćenog iznosa, davalac bubrega dobija i još neke pogodnosti, u vidu besplatnog osiguranja, odnosno lečenja, a često dobije i dodatni novčani poklon od porodice primaoca, kada se napokon upoznaju, posle transplantacije. Davaoci su zdravi i mladi ljudi 25-35 godina, i moraju imati saglasnost bračnog druga ili roditelja za davalaštvo.

Da bi se sprečio transplant-turizam (dolazak bogatih zapadnjaka i kupovina iranskih organa) zakon je naložio da se organ može dati samo pripadniku iste nacije! Na primer, izbeglica iz Avganistana može u Iranu dobiti transplantirani bubreg, ali samo ako je davalac Avganistanac.

Tako je Iran postao prva zemlja na svetu koja već 15 godina nema liste čekanja za transplantaciju bubrega. Vreme od utvrđivanja potpune bubrežne slabosti do transplantacije je 2-3 meseca, koliko je neophodno za razna snimanja i ispitivanja, i to je sve. Sada se godišnje u Iranu učini oko 2000 transplantacija. U nekim bolnicama postoje čak i Liste čekanja za davaoce.

Nema kartica, nema zaveštavanja, nema slikavanja i propagandnih spotova estradnih zvezda i lekara.

Ipak, dan-danas, svi naši transplantacioni stručnjaci će vam laprdati o katoličkim modelima transplantacije (španskom, hrvatskom..) a o ovom koji funkcioniše (decenijama), niko vam neće reći ni reči!

Zašto je to tako?

Pitajte vašeg koordinatora za transplantaciju! Oni sve znaju, oni sve koordiniraju, oni se non-stop slikavaju za medije, oni su ti koji su umislili da su jedini altruisti u ovoj državi i u ovom narodu, pa im to daje za pravo da “nagovaraju” sve ostale “da pođu njihovim stopama”.

Neki od tih “humanista” nisu spremni platiti taksi davaocu organa da dođe do njihove bolnice, ali ladno traže od drugih da daju svoj deo tela drugome.

U zemlji koja ima najmanja primanja u Evropi, najgoru socijalnu situaciju, zemlji koja je i svoje praunuke zadužila uzimajući svakodnevno neke kredite, zemlji gde najbolje rezultate postižu samo „prinudni izvršitelji“ – neko je odlučio da apeluje na davanje bubrega posle smrti.

U zemlji gde su im te organe vadili naživo štićenici tih istih Evropljana, koji nam obećavaju pristup otvaranju poglavlja.

Nema brale, od toga ništa.

Da se ne lažemo.

Nije narod lud.

Narod sve oseća.

Možda i ne ume jasno da “artikuliše” svoj stav, ali – oseća.

Oseća da to tako ne može da ide.

U eri gde se javno propagira protestantska etika, pragmatizam, tržišne vrednosti, sveopšta privatizacija i otimačina – ti od nekog tražiš da poklanja svoj deo tela.

Dečko, daj još dve edukacije, pa da idemo …

 

.

.

DiaBloG – 2015

.

.

Reference:

 

Paying kidney donors: time for following Iran, MJM, 2008.pdf

Iranski model plaćanja i regulisanja živih nesrodnih donacija bubrega, 2006.pdf

Iranski model donacije organa kao odgovor na aktuelnu krizu nedostatka organa, IJKD, 2015.pdf

 

.     .     .

.     .     .     .     .     .

Recirkulacija u AV fistuli – neizbežna i neželjena pojava pri svakoj hemodijalizi

Sve što ste želeli ili trebali znati o Recirkulaciji krvi u krvnom pristupu.

Recirkulacija u AV fistuli je neizbežna, neželjena pojava, pri svakoj hemodijalizi.

Poštovani čitaoci,

Šta je to recirkulacija krvi u AV fistuli? Kako je sprečiti, kako je izbeći? Ponovo, najkvalitetniji dijalizni tekstovi i objašnjenja – na najčitanijem dijaliznom sajtu – samo za vas, besplatno i bez ikakvog uslovljavanja. Ovaj tekst je tražio naš čitalac Aleksandar (d.sasa.23@gmail.com). Isto važi i za ostale: javite nam samo šta još želite da obradimo kao temu, a da je od značaja za sve dijalizne pacijente – i mi ćemo već naći ko će nam to napisati. Sada, da ne dužimo, idemo na tekst.

Pojam „recirkulacija krvi u AV fistuli“ je značajan iz dva razloga:

Prvi razlog je: efikasnost hemodijaliznog tretmana.

Drugi razlog je: rano otkrivanje stenoze ili tromboze AV fistule.

Idemo prvo da objasnimo značaj recirkulacije za efikasnost HD tretmana.

Hemodijaliza se sprovodi na osnovu preskripcije hemodijalize. Preskripcija je propisivanje parametara hemodijalize: trajanje tretmana, vrsta dijalizatora, igala, ultrafiltracije, protoka krvi, dijalizne tečnosti, antikoagulansa, itd, itd. Lekar koji određuje preskripciju (propisuje) hemodijalize, mora povremeno proveravati i da li je ta preskripcija dobra. Stvar je vrlo jednostavna: Ako je preskripcija dobra i efikasnost tretmana će biti dobra.

Efikasnost hemodijaliznog tretmana se mora redovno proveravati, npr. kod stabilnih dijaliznih bolesnika najmanje jednom mesečno. Efikasnost tretmana se proverava određivanjem vrednosti ureje i kreatinina u krvi: pre i posle hemodijalize. Dobra ili efikasna HD (ili HDF) je ona koja smanji vrednost ureje za oko 70% (ili više) od početne vrednosti. Na primer: pre HD ureja je bila 26 mmol/L, a na kraju HD je 6 mmol/L, što je smanjenje za 77%, i to je dobra HD. Ako je lekar odredio dovoljno dugo vreme trajanja dijalize, dovoljno dobar dijalizator i ostale parametre u preskripciji HD, a dijaliza i dalje nije dovoljno efikasna, onda on mora posumnjati i na: recirkulaciju krvi! Na primer, činjenica da je vrednost ureje smanjena samo za 50% od početne vrednosti, ili još manje (za 40%) svakome treba biti alarm za proveru stepena recirkulacije u krvnom pristupu.

Šta je to recirkulacija?

 Ko je gledao grafičke prikaze krvnih sudova mogao je primetiti da se arterije granaju kao stablo  drveta, od šire grane nastaju uže, i tako dalje, nishodno, sve do najužih kapilara. Obrnuto, venska cirkulacija, više liči na mrežu. Od jedne vene, grane idu bočno, levo ili desno, a negde gore, ili dole, pa sve tako, skoro horizontalno se spajajući sa drugim venskim ograncima, čineći pravu vensku mrežu. Pritisak krvi u tim venskim sudovima je mali (3-4x manji nego u arterijama), njihovi zidovi nemaju mišićni sloj koji će stezanjem potiskivati krv napred, tako da tek rad okolnih mišića pomaže povratak krvi iz ekstremiteta u unutrašnjost organizma, tj. u srce. To je osnovna razlika u cirkulaciji krvi kroz arterije i kroz vene. A fistula, je zapravo vena. Malo ojačana vena, na koju je direktno spojena arterija (zato je pravilan prevod izraza „AV fistula“=“AV spojnica“). Ali, (AV) fistula jeste i ostaje, u suštini: vena. Idealno bi bilo da krv iz fistulne vene ne ide nigde bočno, levo ili desno, gore, dole ili nazad, i da ne pravi mrežu komunikacija sa drugim okolnim venama. To bi bilo idealno, ali najčešće nije tako. Nemoguće je da se sva fistulna krv direktno vraća (preko potključne vene) pravo u srce. Uvek ima i malo “rasipanja” te krvi u okolne venske ogranke i prema drugim venama. Tako da kada medicinska sestra postavi arterijsku iglu u donji deo AV fistule, a vensku iglu u gornji deo AV fistule, i usmeri je prema srcu, cilj je jasan: “arterijskom”, crvenom, ili “donjom” iglom, uzima se “prljava” (puna ureje, kreatinina, i sl. otrova) krv, koja se zatim vodi linijom u dijalizator, tu se prečišćava, a zatim se prečišćena krv, kao “venska” krv, “plavom” linijom i iglom vraća ka srcu.

Međutim, zbog opisane bočne ili mrežaste komunikacije fistulne vene sa okolnim venskim ograncima, dešava se (manje ili više) da deo te “izdijalizirane”, prečišćene, krvi, ponovo dođe u arterijsku iglu i ponovo ide u dijalizator. Upravo ta pojava kruženja, vraćanja već izdijalizirane krvi ponovo u dijalizator, zove se: recirkulacija. Recirkulacija značajno smanjuje efikasnost tretmana, odnosno efikasnost prečišćavanja krvi, jer iz krvi koja je već jednom očišćena teško da se ima ili može još nešto dodatno očistiti. Tako da važi pravilo: što je recirkulacija veća, to je hemodijaliza lošija. Mala recirkulacija je praktično neizbežna! Podnošljivom ili prihvatljivom se smatra recirkulacija do 10% ukupne krvi iz venske igle. Ali, ako je recirkulacija veća od 15%, onda treba pokušati boljim razmakom fistulnih igala smanjiti tu recirkulaciju.

Kako znamo da je recirkulacija u krvnom pristupu za hemodijalizu prevelika? Kada posumnjamo na recirkulaciju?

Odgovor je jednostavan. Kada se hemodijalizom vrednost ureje smanjuje za manje od 50% (umesto poželjnih preko 65%) to znači da je recirkulacija velika (20 ili 30%) i potrebno je planirati hiruršku intervenciju: podvezivanje vena koje odvode krv iz fistulne vene, rešavanje fistulnog suženja (stenoze ili tromboze) ili treba praviti novu A-V fistulu). Na recirkulaciju uvek treba posumnjati kada su fistulne igle postavljene blizu jedna drugoj, i kada su vrednosti ureje i kreatinina posle HD ostale visoke. Za tačno izračunavanje recirkulacije postoje matematičke formule:

% recirkulacije = ([P-A]) ÷ ([P-V]), ili:

% recirkulacije = ([Urea iz periferne Vene – Urea iz Art.igle] ÷ [Urea iz perif.V – Urea iz Ven.igle]) x 100

Kada nema recirkulacije, onda je urea iz periferne vene druge ruke jednaka ureji iz arterijske linije i formula daje rezultat: nula. Umesto navedene “tehnike sa 3 igle” danas se češće koristi “tehnika uzorkovanja pri usporenom toku krvi” iz A igle, umesto punktiranja periferne vene. Postoje i uređaji na aparatu za HD kojima se recirkulacije može direktno, neinvazivno, meriti tokom tretmana. Postoji i nekoliko tehnika razređenja. One se zasnivaju na jednokratnom ubacivanju određene doze natrijuma, ili kalijuma, ili glukoze, u vensku liniju, a zatim se meri pojava te materije u arterijskoj liniji.

Osim što smanjuje efikasnost tretmana, recirkulacija je značajna jer u većini slučajeva ukazuje i na delimičnu (nepotpunu) trombozu ili stenozu (suženje) fistulne vene, pa uvek zahteva dodatnu Doppler ili fistulografijsku dijagnostiku i često intervenciju vaskularnog hirurga. Tako je kod nas, a u svetu se time bave i „interventni“ nefrolozi i/ili radiolozi. Postavljanje stentova u AV fistule i trombolize (rastapanje trombova enzimima datim kroz infuziju) – sve je to za srpske dijalizne centre, bolnice i klinike, još uvek misaona imenica. Ali, zato stalno održavaju „škole“ dijalize, „radionice“ za sestre, simpozijume svih vrsta, jer – edukacija i honorari za predavače – to ne sme da stane. Kažu da je samo obrazovan pacijent dobar pacijent, i da je samo obrazovan doktor dobar doktor, a to što praktično ništa ne zna i ne može, niti ima čime, da uradi, e to je neka viša sila. I tu niko ne želi da išta promeni, jer za to se ne dobija honorar.

Suženje (stenoza) fistulne vene kao uzrok recirkulacije

Stenoza AV fistule može biti, pojednostavljeno rečeno: „gornja“ ili „donja“.

Donje suženje je ono koje je oko spoja arterije i vene, dakle, nisko dole na podlaktici. Gornje suženje je ono koje nastaje iznad venske igle, dakle na gornjem kraju fistule.

Suženje AV fistule najčešće nastaje oko hirurškog reza kojim je AV fistula napravljena. Sam spoj arterije i vene, dva različita zida, često izaziva povećano stvaranje vezivnog tkiva (proliferaciju) i suženje na ulasku krvi u AV fistulu. Na to suženje se onda talože trombociti, krvne pločice, i tako počinje stvaranje i rast tromba. Onda je samo pitanje dana kada će taj tromb potpuno zapušiti početni deo AV fistule. Pri suženju fistulnog spoja (anastomoze) na aparatu se može uočiti vrlo nizak arterijski pritisak, preko minus 200 mmHg (pri protoku krvi od svega 300 ml/min), što je znak da mašina jako teško usisava tu krv kroz sužen krvni sud.

Gornje suženje fistulne vene nastaje često na račvi ili na mestu spoja sa nekom bočnom venom. Često i na mestu ranije pozicije venske igle i ožiljka kojeg je ona napravila. I u ovom slučaju dolazi do povećanog vraćanja izdijalizirane krvi u arterijsku iglu, tj. do povećane recirkulacije. Ali, pokazatelji toka tretmana na aparatu su sada drugačiji: venski pritisak je ogroman, preko 200 mmHg, pri protoku krvi od 300 ml/min, a arterijski pritisak je obrnuto: mali ili normalan, minus 50-80 mmHg.

Naravno, povišeni pritisci u arterijskoj ili venskoj igli mogu biti i usled korištenja suviše uskih igala (17G, 16G), a za veći protok krvi (≥350 ml/min), kao i zbog loše pozicije igle, odnosno naleganja otvora igle na zid krvnog suda. Zato, dijalizna sestra uvek mora pokušati povlačenjem igle i korekcijom njenog položaja da smanji arterijski ili venski pritisak. (Kod nas je nažalost praksa, da cevčicu za merenje arterijskog pritiska vežu u čvor (!), da ih ne uznemirava alarm (!!) – pazi pameti!).

Srčano-plućna (kardio-pulmonalna) recirkulacija

Mali procenat recirkulacije u krvnom pristupu uvek postoji. To je tzv. kardio-pulmonalna recirkulacija. Naime, izdijalizirana (prečišćena) venska krv se vraća u desnu komoru srca, tu se meša sa ostalom venskom krvlju pristiglom iz ostalih delova tela, a zatim se iz desne srčane komore upumpava u pluća. U plućima se krv snabdeva kiseonikom i ponovo se vraća, ali u levu komoru srca, odakle se zatim šalje kroz arterije, a time i kroz arteriju podlaktice, koja je spojena sa venom podlaktice, u AV fistulu. Znači, uvek jedan mali deo već prečišćene krvi opet dolazi na prečišćavanje u dijalizator. Normalno je to 5-7% od ukupnog toka krvi u dijalizatoru. To je ta neizbežna kardio-pulmonalna recirkulacija. Rekli smo: ako je recirkulacija veća od 15% onda je to već značajan problem.

Sama kardio-pulmonalna recirkulacija se može izračunati pomoću sledeće formule:

Klirens dijalizatora (K) ÷ (Udarni volumen srca – Protok kroz krvni pristup).

To bi bilo dovoljno o srčano-plućnoj recirkulaciji, vraćamo se ponovo na recirkulaciju u AVF.

Na slici dole: fistulografija, angiografski snimak (sa kontrastom), suženja početnog dela AVF:

Kako se meri ili izračunava recirkulacija u krvnom pristupu

Recirkulacija se najčešće izračunava putem gore navedene matematičke formule. Uzorci krvi iz arterijske i venske fistulne igle nisu sporni, i iz njih se lako i tačno izračuna koncentracija ureje u arterijskoj (ulaznoj) krvi i venskoj (prečišćenoj) krvi. Sporno je kako uzeti uzorak za određivanje ureje na periferiji organizma, jer većina pacijenata neće dozvoliti da ih još jednom bodu, sada i „trećom iglom“ na drugoj ruci ili nozi, već u prvih pola sata dijalize. Zato se smatra da kada se uspori tok krvi iz dijalizatora u telo (Qb:50 ml/min), ili kada se na trenutak taj tok potpuno zaustavi, onda se krv u fistulnoj veni počinje mešati sa krvlju iz ostalih vena, pa ako se posle 15 do 30 sekundi (čekanja) povuče špricem iz arterijske igle dobiće se venska krv kao i iz bilo koje periferne vene. To je tzv. „tehnika sa dve igle“, koje su već plasirane kao fistulne igle.

Tehnika uzimanja uzorka radi određivanja ureje u perifernoj krvi:

• Tačno 30 minuta posle početka hemodijalize isključiti ultrafiltraciju ili je smanjiti do najnižih mogućih vrednosti.

• Uzeti uzorke krvi iz arterijske i venske linije, sa predviđenih mesta (portova).

• Zatim smanjiti brzinu protoka krvi na 50 ml/min. (Da ne bi stala krvna pumpa obzirom da je protok krvi smanjen, možda će biti neophodno ručno podesiti graničnike venskog pritiska na niže vrednosti).

• Dalji postupak se razlikuje zavisno od toga da li se uzorkovanje vrši pri usporenom ili zaustavljenom protoku krvi.

Pri usporenom protoku krvi:

• uzeti uzorak periferne krvi iz arterijske linije posle 15 do 30 sekundi čekanja.

Pri zaustavljenom protoku krvi:

• posle prethodnog usporavanja 15 sekundi, sada zaustaviti krvnu pumpu, potpuno,

• klemovati arterijsku krvnu liniju i aspirirati uzorak krvi iz predviđenog mesta za uzorkovanje krvi iz arterijske linije koje je najbliže pacijentu, ili uzeti uzorak iz cevčice art.igle pošto se ista razdvoji od art.linije, a onda se spoji sa vakutajnerom ili špricem.

Kada se uzmu sve 3 uzorka krvi, na propisani način, svi se pošalju u laboratoriju radi određivanja ureje u njima. Dobijeni rezultati, odnosno vrednosti ureje, se uvrste u gore navedenu formulu za izračunavanje Recirkulacije, i tako se dobije vrednost Recirkulacije u krvnom pristupu, u procentima.

Kod nas se najčešće radi tehnika sa uzorkovanjem posle usporenog toka krvi za koju se smatra da je lakša za izvođenje. Ali, ako se krv uzme posle čekanja dužeg od 30 sekundi, dobiće se više ureje u uzorku i % recirkulacije će biti lažno veći. A ako se uzme pre čekanja od 15 sekundi, urea će u takvom uzorku biti manja, i dobiće se lažno manja vrednost recirkulacije u krvnom pristupu.

Bez obzira da li se koristi tehnika posle usporenog ili posle zaustavljenog toka krvi, recirkulacija se uvek meri tačno 30 minuta posle početka hemodijaliznog tretmana. Zašto? Zato što tada ultrafiltracija i promene koje ona izaziva (na krvnom pritisku, na dotoku i odtoku krvi iz krvnog pristupa) još nisu postale značajne.

Merenje recirkulacije u krvnom pristupu pomoću različitih uređaja direktno na aparatu, tokom same hemodijalize

On-line monitori recirkulacije funkcionišu tako što kratkotrajno promene određeni parametar (izdijalizirane) venske krvi (npr. temperaturu, konduktivitet, brzinu toka, hematokrit ili gustinu krvi), a zatim, posle 10-120 sekundi izmere varijaciju tog parametra u arterijskoj liniji.

Kod nas se to često radi pomoću tzv. BTM (blood temperature monitor), monitora temperature krvi u arterijskoj i venskoj liniji. Kako taj monitor radi? Jednostavno, na principu tzv. termodilucije. Bolus krvi, preko dijalizne tečnosti ohlađen za 2,5 ^oC tokom 2,5 minuta, u kapilarima sistemske cirkulacije će se temperaturno izjednačiti sa okolinom, i osetljivi senzor na art.liniji ga neće registrovati – ako nema recirkulacije. Ako je recirkulacija značajna doći će i do značajnijeg pada temperature i u arterijskoj krvnoj liniji. Na osnovu toga monitor indirektno zaključi koji je procenat recirkulacije krvi.

Udeo kardiopulmonalne recirkulacije može se utvrditi ponavljanjem merenja pri različitim protocima krvi (± 100 ml/min.). Neki monitori omogućavaju da se obrnutim postavljanjem A-V linija izmeri i krvni protok u vaskularnom pristupu.

On-line kontrolom recirkulacije omogućava se rana detekcija stenoze (tromboze) u krvnom pristupu, promena pozicije igala i/ili linija, kao i druge mere radi poboljšanja efikasnosti dijalize koja je u toku.

Napomena: Sve što je navedeno za izračunavanje recirkulacije u AV fistuli odnosi se i na arterio-venski (AV) graft. Recirkulacija u dijaliznim (CVK ili Hikman) kateterima je obično veća nego u AVF/AVG, jer je na kateterima udaljenost arterijskog i venskog otvora oko 2-5 cm, ali recirkulacija zavisi i od pozicije katetera.

Najveća recirkulacija se može napraviti obrnutim plasiranjem igala: postavljanjem venske igle na donji deo podlaktične fistule, a arterijske na gornji. Isto važi i ako se obrne raspored arterijskih i venskih linija pri spajanju na dijalizne katetere. U tim slučajevima pacijent praktično i nema efikasne hemodijalize. Ali, medicinari kažu da se to nikada nije desilo.

Ipak, nije loše da i mi obratimo pažnju.

.

Eto, toliko o recirkulaciji.

.

Aleksandre, je l’ dobro?

.

.

DiaBloG – 2015

.

.

.

.     .     .

Eto, dokazali smo da možemo biti vrlo interesantni

i kada ne pišemo ništa politički.

https://www.youtube.com/watch?-NIŠTA-POLITIČKI-v=wvCYLfz_j6g

.     .     .     .     .     .

.     .     .     .     .     .