Kako što duže odložiti dijalizu

Na brojne zahteve naših čitalaca, koji su skoro svi zainteresovani za savete kako da odlože dijalizu ili kako da je rade što ređe, ako su je već započeli, donosimo vam savete našeg stručnog tima, i za usporavanje napredovanja bubrežne insuficijencije i za produžavanje intervala između dve dijalize.

Usporavanje progresije hronične bubrežne slabosti

Kod naglo nastale ili AKUTNE bubrežne slabosti, povišenje kreatinina je privremeno ili prolazno, te ako se na vreme započne lečenje, onda bez obzira na uzročnu bolest, povredu ili operaciju, još postoji šansa oporavka bubrežne funkcije, ponekad i u potpunosti vraćanje vrednosti kreatinina na normalu. Ali kada su nekome povišene vrednosti kreatinina u serumu, recimo 180 µmol/l (ili više), sa ili bez lečenja, bile u trajanju preko 3 meseca, onda se smatra da ta osoba već ima HRONIČNU slabost bubrega, odnosno da već tada ima samo 50% normalne funkcije bubrega, a obzirom da je to stanje trajalo dugo vremena, smatra se i da je proces slabljenja bubrega već tada nepovratan i da više nikada ta osoba neće imati normalne vrednosti kreatinina niti normalnu funkciju bubrega, bez obzira koja je bolest, povreda, operacija ili šta već, dovelo do oštećenja te funkcije. Ako je to već tako, a jeste, onda pacijentima i lekarima samo preostaje da pokušavaju da uspore ili da odlažu dalje propadanje bubrežnih funkcija, jer nekog specifičnog leka kojim bi se to stanje definitivno prekinulo, a pacijent odjednom oporavio – nema. Kako dakle, što duže odložiti započinjanje dijaliznog lečenja, kako sprečiti ili usporavati dalji porast kreatinina u krvi (kao pokazatelja rada bubrega).

Prevencija-bubrezne-slabosti

U lečenju i usporavanju razvoja hronične bubrežne slabosti preporučuju se sledeće opšte mere:

–  optimalna hidracija organizma. Dnevna diureza (količina izlučene mokraće u 24h) ne bi nikada trebala biti manja od oko 2 litra. Donja minimalna granica je 1,5 litara dnevno, a unos tečnosti bi trebao biti oko 0,8 litara veći od dnevne diureze (jer se voda gubi i znojem, stolicom, itd). Čak i kad se u pacijenta pojave otoci oko gležnjeva, ne treba uskraćivati vodu, nego eventualno dati diuretik. Činjenica je da će svaka dehidratacija (npr. znojenjem, povraćanjem, prolivom) pogoršati funkciju bubrega. U slučaju nakupljanja tečnosti ili pojave otoka obično se daju Furosemid tbl. 40 (ili više) mg, na II ili III dan, prema proceni nefrologa;

–  neslana ishrana. Maksimalan unos soli: 3 grama dnevno.

–  smanjiti unos belančevina (proteina) na 0,6 – 0,8 grama po kilogramu telesne težine, dnevno. Ti proteini moraju biti visoko vredni, kako ne bi došlo do pothranjenosti, malnutricije.

–  striktna regulacija krvnog pritiska na < 130/90 mmHg. Od lekova za regulisanje krvnog pritiska preporučuju se oni koji se ne metabolišu preko bubrega (izbegavanje opterećenja). U tom smislu preferiraju se lekovi tipa npr. Presolol, Amlodipin, ili njihove paralele. Lekovi koji spadaju u ACE inhibitore (i ARB) se često propisuju i preporučuju za hipertenziju, posebno ako uz hipertenziju postoji i mikroalbuminurija ili proteinurija, ali sa ovim lekovima treba biti oprezan jer mogu dovesti i do pogoršanja bubrežne slabosti, odnosno porasta kreatinina ili kalijuma (u kom slučaju ih izostaviti i zameniti sa drugim lekovima). Od tih lekova Monopril se npr. izlučuje i preko jetre i preko bubrega, skoro svi ostali se izlučuju samo preko bubrega. Više o antihipertenzivima možete saznati ako kliknete na ovaj link.

–  u ishrani treba biti umeren i kada su u pitanju namirnice bogate kalijumom, a to su sve vrste voća i povrća (orijentaciono do 100 grama dnevno), jer se nivo kalijuma u krvi reguliše uglavnom bubrezima. Videti u našem postu Dijeta i ishrana tablicu sa namirnicama koje sadrže puno Kalijuma, i koje treba izbegavati.

–  slično je i sa metabolizmom fosfata, i on većinski zavisi od funkcije bubrega, ali pošto su fosfati uglavnom sadržani u proteinima, onaj ko drži dijetu sa ograničenim unosom proteina ne bi trebao imati problema sa hiperfosfatemijom. (Osim, ako npr. unosi mnogo Koka-kole i sličnih napitaka sa mnogo ortofosforne kiseline, ili namirnice sa mnogo konzervanasa i aditiva). Preporučeni dnevni unos fosfata, kao i kalcijuma, ili natrijuma, ili kalijuma je: 1 – 2 grama. Pacijent sa bubrežnom slabošću se mora informisati u kojim namirnicama ima mnogo npr. kalijuma ili fosfora, i značajno redukovati unos tih namirnica, dok mu prve analize (kalijuma i fosfata u krvi) ne pokažu da li je dobro, slabo ili preterano držao dijetu. Ukoliko dijeta ne pomogne u normalizaciji nivoa fosfora, potrebno je uzimati neki od lekova „vezivača“ fosfata u probavnom traktu (npr. Kalcijum-acetat ili Kalcijum-karbonat: 1-2 tbl. uz svaki obrok, prema proceni nefrologa). Ako je fosfor normalan, a postoji niži Kalcijum, pacijentu se preporučuju i male doze vitamina D (npr. AlphaD3 kapsule od 0,25 µg po jedna uveče ili na II dan) zavisno i od nivoa vitamina 25-OH-D u krvi.

–  u pogledu ugljenih-hidrata, odnosno kalorija, preporučuje se dijeta od 35 kcal/kg telesne težine dnevno, a ako pacijent ima utvđenu šećernu bolest ili sklonost hiperglikemiji, on se mora pridržavati dijabetične dijete date od nadležnog endokrinologa, te strogo nastojati održavati kontrolne vrednosti glukoze u krvi u normalnim granicama,

–  ako pacijent ima povišene vrednosti urata u krvi, odnosno soli mokraćne kiseline, onda mora dobiti uputstva o namirnicama čije unošenje povećava nivo urata u serumu, pa ako te mere ne budu dovoljne, nefrolog će propisati i neki od lekova inhibitora sinteze mokraćne kiseline (npr. alopurinol),

–  kada su u pitanju masnoće, mora se nastojati imati što niže vrednosti LDL-holesterola, a što veće vrednosti HDL-holesterola, pa se u tom cilju mora voditi računa i ako treba smanjiti unos lipida, pa ako to ne bude dovoljno uzimati i lekove, tzv. hipolipemike. Za ovim lekovima ne treba olako posezati jer su vrlo toksični za organizam, posebno za jetru i mišiće.

–  unos hidrosolubilnih vitamina se može preporučiti (B i C, npr), ali samo u dozama koje zadovoljavaju dnevne potrebe (npr. čaša Multivite ili Cedevite) i koje neće izazvati hipervitaminoze. Ne preporučuje se unošenje kombinacija vitamina i minerala, jer neki liposolubilni vitamini, a posebno minerali, se već nakupljaju u višku prilikom slabljenja bubrežne funkcije. Za vitamin D smo rekli da je potreban ako pacijent ima niži kalcijum i vitamin D u krvi, visok parathormon, a normalan fosfor.

–  redovne kontrole nalaza krvi i urina, kada se jednom utvrdi bubrežna slabost, treba imati na 1-3 meseca, bar u početku, dok se ne stekne osećaj kakav trend postoji kod pacijenta. Pa, ako trend bude miran, tj. u prve 3-4 kontrole ne bude značajnijih odstupanja od normale za većinu posmatranih parametara, onda se interval između kontrola može produžiti i na 4-6 meseci. Od momenta utvrđivanja hronične bubrežne slabosti ne treba više raditi nikakva snimanja sa kontrastom (intravenskim), jer sva ta kontrastna sredstva mogu značajno oštetiti ionako oslabljenu funkciju bubrega.

–  izbegavanje i/ili lečenje svih infekcija je neophodno, a pri tome posebno treba voditi računa da se izbegne korištenje dokazano nefrotoksičnih lekova, kao što su npr. analgetici i aminoglikozidni antibiotici.

–  za nadoknadu gvožđa postoji mnogo peroralnih preparata u slobodnoj prodaji, ali ako nadležni nefrolog proceni da vrednosti kontrolnih parametara Fe statusa (Fe, TIBC, TSAT i feritin) nisu adekvatne, on može propisati i primenu Fe preparata preko infuzija;

–  u slučaju izražene anemije (malokrvnosti), nadležni nefrolog će prvo isključiti sve event. uzroke gubitaka krvi krvarenjem, a posle toga može propisati i lekove stimulatore rasta eritrocita, kojima se kompenzuje nedostatak fizološkog dejstva eritropoetina kod bolesnika sa hroničnom slabošću bubrega.

-spore intravenske infuzije mogu značajno oboriti vrednosti azotnih materija (ureje i kreatinina) i usporiti napredovanje bubrežne insuficijencije. Sastav tih infuzija se obično prilagođava pacijentovim biohemijskim nalazima, da bi mu se nadoknadili nedostajući elektroliti i minerali, a da mu se smanji ono što je u višku. Infuzije su dakle, različite, od 5% rastvora glukoze, 0,9% fiziološkog rastvora, 4,2% (ili jačeg:8,4%) rastvora NaHCO3, Ringerovog rastvora, Hartmanovog rastvora ili čak Bergmanovog (za dijabetičare) ili Hejkalovog rastvora. U infuzije se obično dodaju i neki od lekova za poboljšanje cirkulacije (od Trentala pa nadalje..) i na kraju skoro obavezno se daju: diuretici, sredstva za podsticanje mokrenja (npr. Lasix, Edemid, ili Yurinex). Tako se bubrezi malo „isperu“ i pacijentovi nalazi koliko sutra budu i do 30% bolji, ali nijedna nefrološka klinika ili poliklinika ne želi da se svaki dan zamajava sa ovim infundiranjem pacijenata, kad se time dijaliza samo odlaže, a bolest i pacijent se ne mogu time izlečiti.

–  najčešće laboratorijske analize pri redovnim nefrološkim kontrolama su: kompletna krvna slika, sedimentacija, CRP, urea, kreatinin, albumini, proteini, kalcijum, kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, bikarbonati, hloridi, gvožđe, TIBC, bilirubin, AST, ALT, GGT, alkalna fosfataza, acidum uricum, glikemija, trigliceridi, holesterol: LDL i HDL. Posle 6-12 meseci trebaće (najverovatnije) proveriti i nivo vitamina D u krvi: 25OH-D, transferina, Feritina i parathormona.

–  potrebno je proveriti HBsAg, AntiHBc, Anti-HCV, Anti-HIV antitela, kao i titar Anti-HBsAt (radi pravovremenog započinjanja vakcinacije: najm. 6 mes.pre dijaliznog lečenja (npr.EngerixB 40µg 0,1,2,6. mesec)

–  u urinu, osim diureze, urinokulture i običnog kompletnog pregleda urina, posebno se gleda nalaz sedimenta urina, mikroalbuminurija, proteinurija (po Biuretu), i eventualno klirensi ureje i kreatinina.

–  od morfoloških pretraga, praktično je dovoljan nalaz ultrazvuka bubrega, posebno izmerena veličina parenhima bubrega i provera da je derivacija urina uredna, tj.da nema opstrukcije oticanju mokraće. Kod sumnje na renovaskularne poremećaje sprovodi se i tzv. Doppler-sonografska analiza cirkulacije u krvnim sudovima oba bubrega, a pregled očnog dna je neophodan kod pacijenata sa dijabetesom i/ili povišenim krvnim pritiskom, jer nalaz na kapilarima očnog dna je vrlo podudaran sa stanjem kapilara u bubrezima.

-u četvrtom (predijaliznom) stadijumu hronične bubrežne slabosti pacijent se mora uputiti hirurgu radi operativnog formiranja pristupa za dijalizu, za hemodijalizu: AV fistula ili graft, ili dugotrajni kateter, a za peritonealnu dijalizu: peritonealni kateter. Predijalizne transplantacije su još uvek samo teoretska opcija (kod nas).

Nadamo se da Vam je već iz napred navedenog jasno koliko je složena terapija i kontrola hronične bubrežne slabosti i zbog čega se sve napred navedene mere moraju sprovoditi pod nadzorom Vašeg nefrologa.

.     .     .


cuti i cuvaj bubrege


.     .     .

A pacijent koji već ide na hemodijalizu, koliko dugo može izdržati bez hemodijalize?

Odgovor:  Zavisi od pacijenta.  Odnosno od onoga što on radi, jede i pije, dok ne ide na dijalizu. Za pacijente na dijalizi 2 stvari su najopasnije: Kalijum i Tečnost.  Sve drugo (urea, kreatinin, fosfor, itd) jeste bitno i može izazvati određene probleme, ali ne može naglo ugroziti život pacijenta, a višak kalijuma ili vode – može. Zato onaj ko misli odložiti svoju redovnu dijalizu mora strogo da vodi računa da ne unese previše kalijuma ili vode. Kad ide redovno na dijalizu 3 puta nedeljno, pacijent koji se pridržava dijetnih ograničenja dnevno dobija na težini 1-1,5 kg. To je ono što je uneo jedenjem i pijenjem, kad se odbiju gubici stolicom ili znojenjem, jer uzmimo na primer da ne mokri ništa. Od jedne do druge dijalize nakupi se znači oko 3-4 kg, odnosno 3-4 litra, što za pacijenta prosečne težine 75 kg ne bi trebalo da predstavlja problem da se ukloni na narednoj dijalizi. Ali, ako bi preskočio tu i sledeću dijalizu, a nastavio sa istim unosom hrane i tečnosti, znači da bi za 7 dana imao u sebi oko 10 litara tečnosti viška. Prevelika količina tečnosti u organizmu može izazvati slabost srčanog mišića i nakupljanje vode na potkolenicama, u trbuhu ili u plućima (nastane gušenje). Zato pacijent koji planira da preskoči redovni dijalizni termin, mora prvo da pazi da maksimalno smanji unos hrane i tečnosti, kako do sledeće dijalize ne bi imao gušenje i srčanu slabost, odnosno da do te sledeće dijalize nema preveliki porast težine (vagati se svaki dan, u isto vreme). Osim smanjenja unosa sve hrane i pića, posebno ne sme unositi namirnice koje imaju mnogo kalijuma (voće i povrće). Ako pacijentu kalijum poraste preko 6,5 mmol u krvi, makar to bilo i dan posle dijalize, to može biti kobno za srce (videti članak o kalijumu). Dok pacijent ne ide na dijalizu njemu u krvi raste količina ureje i mokraćne kiseline (koje se stvaraju iz hrane, posebno od belančevina), a raste i količina kreatinina (koji se stvara od mišićnog rada i metabolizma). Povišene količine ureje, mokraćne kiseline i kreatinina, ako rastu postepeno, pacijenti obično podnose bez većih tegoba. Već kad se povećaju za 50% više nego inače, počinju mučnine, malaksalost, povraćanje ili proliv. Iako su to znaci opasnih pogoršanja, organizam se u stvari tako brani od te unutrašnje zatrovanosti. Tako se povraćanjem ili prolivom izgubi dosta kalijuma, pa i dosta tečnosti, pa pacijentu opet bude malo lakše, jedno kratko vreme. Porast krvnog pritiska koji se može pojaviti, kao i u pacijenata koji nisu na dijalizi, kod dijaliznih je obično posledica unošenja mnogo soli (natrijuma) i vode, ili je posledica nedostatka lekova, antihipertenziva. Obzirom da visok krvni pritisak može izazvati moždani ili srčani udar, rast krvnog pritiska treba blagovremeno sprečavati: neunošenjem soli, smanjenjem tečnosti, pojačanjem antihipertenziva ili dijalizom. Uglavnom, viđali smo situacije da pacijenti koji su zbog viših sila morali negde da putuju, a nisu želeli da se dijaliziraju u tuđim centrima i tuđoj državi, mogli su da preskoče svoja 2 redovna dijalizna tretmana, da bi nakon 7 dana, uz strogi post, došli ponovo na svoj aparat sa donosom od 5-6 litara, sa urejom u krvi oko 40, a kreatininom oko 1500 umol/l, i sa kalijumom oko 6,6 mmol/l. Ali, sve je to lutrija. Suviše rizično. Igranje sa životom. Ko ne mora, neka to nikada i ne pokušava.

.     .     .


dijalizna kosulja


.     .    .

.

Picture1b

Advertisements

58 thoughts on “Kako što duže odložiti dijalizu

    • Pozdrav…. Imam 25 godina vec 15 godina imam oboljenje bubrega. Prvo povisena protinurija a posljednje 4 godine visok kreatinin i ureu. Naime posljednje mjerenje Kreatinina su 150 a krecu se od 115-150 urea 10-13… Primam pronizon, enelapril aluporinol… Protinurija je 0,80 grama/24h . Doktor mi nista konkretno ne govori sem sto svaki drugi mjesec radim nalaze i tako u krug nekad su bolji nekad losiji i tako u krug…svi drugi nalazi su mi u granicama normalnog. Trudim se hraniti sto kvalitetnije. Da li imate neki prijedlog za mene ne zelim da dozivim dijalizu…postoji li na Planeti Zemlji neko rjesenje… Billo sta??!?;

      • Poštovana Nataša, nije nam cilj bio da plašimo ljude dijalizom, nego da učinimo sve da ona bude što bolja, a ljudi koji je sprovode sve pošteniji. Dakle, odgovor na tvoje pitanje je da na planeti Zemlji sada (kao i uvek) imaju najmanje dve opcije: jedna je dijaliza, a druga je transplantacija. U okviru dijalize, opet imaju 2 opcije (perito i hd, dijaliza), a u okviru transplantacije, takođe 2 opcije (živa i kadaverična). Budite sa nama i dalje, da snagom ovog virtuelnog skupa, pokušamo uticati na odgovorne da lečenje bubrežnih bolesnika učine boljim. Inače, niste naveli koje je Vaše bubrežno oboljenje, a ako ono još uvek (ne daj Bože) nije utvrđeno, treba učiniti biopsiju bubrega i utvrditi o čemu se tu radi: ako je proteinurija bila preko 3 grama, pogotovo uz porast kreatinina, indikacije za biopsiju su postojale. A posle toga je moguće govoriti o ciljanoj terapiji, a ne o tretiranju simptoma ili znakova bolesti. Pozdrav i svako dobro

  1. Poštovani,
    Imam vrednost kreatinina 113. Interesuje me što to znači i kako se može smanjiti?

    • Jednom pronadjena povišena vrednost kreatinina u serumu ne mora da znači opasno stanje. Kreatinin u krvi većim delom nastaje radom mišića, te se povišena vrednost kreatinina u krvi može naći u osoba koje su imale teže fizičke napore (teretana, marširanje i slično), posebno ako pri tome nisu uzimali i dovoljno tečnosti. Neki lekovi (protiv bolova, protiv povišenog pritiska, neki antibiotici: garamicin, streptomicin, vankomicin, i dr) oštećuju funkciju bubrega. Neke hemikalije koje se reklamiraju kao sredstva za „povećanje mišićne mase“ su toksična za bubrege i dovode do porasta kreatinina. Kako se ponašati u slučaju da nalaz kreatinina pokazuje malo ili umereno povišenu vrednost? Treba uzimati dovoljno tečnosti (2-2,5 litra dnevno), jer bubrezi su filteri krvi, filtriranjem krvi stvaraju otpadnu tečnost koja se zove mokraća. Kao i svaki drugi filter, bubreg će lakše raditi ako je dobro natopljen tečnošću, ali ako je krv gusta i lošeg protoka, bubreg će da se muči. Druga stvar je smanjiti ili izbeći sve hemikalije i opterećenja koja otežavaju rad bubrega (lekovi i razni preparati iz slobodne prodaje, soli, konzervansi, proteini, infekcije, znojenja, povraćanja, prolivi, itd). I treća stvar: javiti se nefrologu, koji će iz nekoliko dodatnih testova krvi i urina zaključiti kakva je stvarna funkcija bubrega i šta bi to moglo biti uzrok porasta nivoa kreatinina u krvi pacijenta i dati pravu terapiju ili savet. Tek ukoliko se nalaz povišenog kreatinina u krvi održava i na narednim kontrolama, ili se čak pogoršava, stvar postaje ozbiljna i zahteva bolničko ispitivanje i lečenje. Nadamo se Milane da si ti daleko od toga. Pozdrav,

  2. Postovani, suprug je krenuo na dijalizu pre devet meseci i od tada zivot se pretvara u pakao. Izdesavalo se puno toga loseg. Ali da skratim. Zaboravila sam reci da je dugogodisnji dijabeticar,ima 48 godina. Trenutni problem je sa visokim krvnim pritiskom koji se ne smanjuje, a vrednosti su mu oko 200/110 ponekad malo nizi. Pije 3 puta na dan metildopu i 2 puta nifelat. Vodi racuna o ishrani, o unosu tecnosti, Cesto povraca. Sta da radimo i gde da idemo jer doktorima u nasem dijaliznom centru kao da nije stalo. Da li uopste postoji lek koji bi mu pomogao?

  3. Poštovana Vera, povišen krvni pritisak je najčešće posledica 3 stvari: viška soli, viška vode i manjka lekova. Svi ostali uzroci su van domašaja pacijenta i mora ih ispitivati i regulisati lekar. Znači, Vaš suprug treba da unosi što manje soli, na aparatu treba da mu podese Natrijum na 134 tokom dijalize, da probaju izvući malo više tečnosti (smanjiti mu procenjenu suvu telesnu težinu), i da mu promene lekove. Metildopa je blag lek i koristi se za početnu ili blažu hipertenziju. A za tešku hipertenziju koju očigledno ima Vaš suprug potrebni su drugi lekovi (na primer Concor, Enalapril, itd) uz Nifelat, koji se može uzimati i češće, po potrebi i 4 x dnevno, kad god KP poraste preko 160 mmHg. Ali, o vrsti i dozi tih lekova mora odlučiti nefrolog ili kardiolog, nakon što pregleda pacijenta, učini EKG, Rtg srca i pluća, EHO srca, laboratoriju i pregled očnog dna. Ako je stvar ozbiljnija nekada im treba i Holter krvnog pritiska i pulsa. Insistirajte malo da se zainteresuju, pobogu, gde će im duša …

  4. My brother suggested I might like this website.
    He was totally right. This post actually
    made my day. You cann’t imagine just how much time I had spent for thgis info!
    Thanks!

  5. Poštovani, moj muž ima kreatinin 614 i danas u bolnici mu predlažu dijalizu…moželi se prekinuti dijaliza ako se uspostavi rad bubrega …
    Hvala !!

  6. Može, ako je bubrežna slabost akutna, tj. privremena ili prolazna. Onda je dijaliza takođe privremena mera. O tome koja je razlika između akutne i hronične bubrežne slabosti imate posebne tekstove sa tim naslovima, na ovom istom sajtu. Pozdrav

    • Moj suprug ima kreatinin 620 zadji rezultat urea 16 a pre nedelju dana kreatinin je bio 450.Krvna slika mu opada a svi rezultati i snimanja na nista ne ukazuju.Da li je moguće da bubrezi povlace to opadanje krvne slike.Sta se preporucuje da li da se uradi dijaliza ili kreatin klirens test.Sa povećanom sedimentacijom njemu se kreatinin poveća.
      UNAPRED HVALA

      • Poštovana gospođo, niste nam rekli koliko dugo Vaš muž ima povišen kreatinin. Ukoliko to traje duže od 3 meseca (a najverovatnije je tako), onda on ima hroničnu bubrežnu slabost, čiji je jedan simptom i anemija, ili kako Vi rekoste „opadanje krvne slike“. Anemija se leči davanjem preparata eritropoetina, uz nadoknadu gvožđa i vitamina. A na osnovu telesne težine i vrednosti kreatinina može se reći kada će biti vreme za započinjanje dijalize (za osobu od 75 kg, to ja kreatinin od oko 800-1000 mikromola/L). Svaka infekcija (povišena sedimentacija) i/ili druge komplikacije samo će ubrzati porast kreatinina i potrebu za dijalizom. O svemu ovome imate dosta u našim tekstovima, npr. u https://dijaliza.wordpress.com/2014/12/24/sta-je-to-hronicna-bubrezna-slabost-ili-hronicna-bubrezna-insuficijencija/

  7. Postovani, imam 52 godine, uradio sam nalaz, klirens kretinina 0,4 a kreatinin 209, bio je 120 prije 2 mjeseca, sada se povecao. Imam mucnine, cesto povracam u zadnje 2 sedmice, pije do 2 litra vode dnevno, smanjen apetit, dijabeticar sam. Da li mi slijedi dijaliza? Hvala

    • Još ne. Niste nam naveli Vašu težinu, ali za pacijenta prosečne težine i građe, to još nisu vrednosti za dijalizu, i moći ćete verovatno da podnesete i 3x veće vrednosti kreatinina bez dijalize. Ali, treba lečiti te novonastale probleme i komplikacije (povraćanje, dehidracija, infekcija) i održavati što bolje vrednosti šećera i krvnog pritiska, pa onda ni kreatinin neće naglo rasti, odnosno klirens kreatinina i funkcija bubrega će biti mnogo veći. Pozdrav

  8. Devojcica ima dve godine,urodjen refluks cetvrti stepen na levoj strani 4 infekcije bolnicki lecene ,radjen DMSA i utvrdjeno da postoji suspektna oziljna promena u predelu spoja srednje trecine i gornjeg pola levog bubrega,Odnos funkcionalnih masa levog i desnog bubrega iznosi 43:57.Mozete mi pojasniti ovaj nalaz DMSA,Hvala unapred

    • Dinamska scintigrafija se najčešće koristi za utvrđivanje koliko koji bubreg učestvuje u ukupnoj funkciji bubrega. U slučaju ove devojčice levi doprinosi 43% a desni 57% od ukupne funkcije bubrega. Ožiljna promena ne mora da znači nešto opasno, ali refluks IV stepena jeste razlog za urološko lečenje i praćenje.

    • Od trenutne vrednosti kreatinina važnije je znati kakav je trend kretanja vrednosti kreatinina. Ako su te vrednosti u opadanju, onda je to OK, ali ako vrednosti rastu, onda se nešto dešava, nešto zbog čega se funkcija bubrega pogoršava. To nešto može biti otklonjivo ili ne, tj. pogoršanje funkcije može biti privremeno ili nezaustavljivo, a to se na osnovu ovoga što ste naveli ne može reći. Nadajmo se da će te vrednosti kod Vas biti u opadanju. Pozdrav.

  9. Moj muz je imao kreatinin 620 pre 2 meseca.Bio je malo krvan HB73.Primoi je tri boce krvi i HB je bio 106.Na prvoj kontroli posle mesec dana znacajne promene nisu bile.Preporuceno mu je da primi inekciju Mircera od 75.Za mesec dana trebalo je da primi i drugu sa novim analizama.pre dva dana je ponovico analize kreatinin mu je bio 711,HB 73,SE 140.Da li je moguce da se krvna slika smanjila od te inekcije i doktor mu je preporucio da je neprima.Da li sa ovim kreatininom i velike upale prestoji dializa ili ima jos nacina da se to smanji.Da li je uzrok anemije inekcija Mircera.

                    UNAPRED HVALA
    
    • Pre će biti da je Hb pao zbog nekog drugog uzroka, a ne zbog injekcije Mircere. Uzrok koji je doveo do Hb 73, nije rešen davanjem 3 doze krvi. Za tim uzrokom treba tragati (izvršiti gastro, hematološka i endokrinološka ispitivanja). A pre davanja Mircere pacijent treba da ima normalno Fe, saturaciju transferina, feritin, treba da prima B i C vitamine, pa će tek onda biti efekta od Mircere. I doza će možda biti potrebna veća. Ali, to se može proceniti tek posle nekoliko meseci. Pozdrav.

  10. Pvodom vaseg odgovora saljemo vam nove podatke.Hematoloskim ispitivanjem kostane srzi rezultat je dobar.Uradjeno je gastro zeluca i debelog creva i to je dobro.Snimio je pluca i prostatu i to je dobro.Ne povraca i nema proliv.Pritisak mu se krece oko 160 sa 80.Za pritisak pije Norvas i Irbenida.Pre toga imao je giht a ima i reumackih tegoba.Redovno pije alopurinol.Sa sada je acedomurikum u granicama normale.Pre primanja ampule Mircere nije pio vitamin B i vitamin C,vec samo folnu kiselinu.Pije i Ketosteril.
    Trenutne analize su:Hb 73,kreatinin 711,urea 20,sedimentacija 140 i trenutno pije Forteca na 12 sati dnevno po jedna.Staje vasa preporuka radi daljeg lecenja.Da li je potrebno bolnicko lecenje na nefrologiji,na koje ga niko ne upucuje.Od primanja Mircere prolo je mesec dana da li treba da primi jos koju dozu.

                 POZDRAV I UNAPRED HVALA
    
    • Prijem na nefrologiju: obavezno. Već kasnite.
      Priprema za dijalizu podrazumeva čitav niz radnji, od operativnog formiranja pristupa za dijalizu, do predijaliznih ispitivanja kostiju, žlezda, nerava, jetre, pluća, srca i cirkulacije.
      Od Ketosterila slaba je vajda. To je samo pljačkanje fondova i pacijenata, dijeta je mnogo važnija.
      Gvožđe treba normalizovati, feritin i saturaciju transferina. Obično treba Heferol ili Ferrlecit. Ako ne volite ili ne podnosite Mirceru, odličan je i Aranesp, započeti sa 40 mcg svake II nedelje, naravno: posle normalizacije Fe, TSAT, folne kiseline i OHB12 u krvi. Pozdrav

  11. Postovanje. Imam 31 god.tezina 115kg,povisen krvni pritisak. Od nedavno pijem berlipril ujutru i navece. Tako da mi se pritisak u poslednje vreme regulisao. I sada je normalan. Ali ono sto me brine je povisen kreatinin,prvi nalazi 221,nakon 7 dana 229. Poceo sam sa zdravijom ishranom pa nekako manje unosim tecnosti nego prije. Porodicni dr me uputio nefrologu. Prvi put u zivotu se suocavam sa ovakvim problemima,pa bi mi svaki savjet dobro dosao. Da li treba inacr vise piti obicne vode ili ne? Unapprijed hvala.

  12. Postovani, dijabeticar sam vise decenijski, nefropatiju imam oko 6 godina. Poslednji cetiri godine kreatin mi se krece of 300 do 400. Poveca se pa padne. Urea oko 16. Zadnjih sest meseci klirens kreatins 0,28.stoga me zanima I vase misljenje, koliko se jos moze ,bezbedno, prolongirati dijaliza? Unapred sam vam zahvalan.

    • Poštovani Milorade, ako je pitanje kad će biti vreme za dijalizu, onda se orijentaciono može reći da će to biti kada ti vrednosti kreatinina budu duplo veće, a vrednosti klirensa duplo manje, od sadašnjih. Naravno, to je procena za prosečnu tel. težinu od oko 70 kg, ali sve može biti i ranije ako bude naglog skoka Kalijuma, ili dehidratacije usled proliva, povraćanja ili neke infekcije. Nadajmo se da ćeš što duže biti bez toga. Pozdrav

      • Odlicni tekstovi i saveti…svaka cast…jos samo da mi neko da savet kako da jos „vozim“ kreatinin 850 i ureu 23…kalijum 4,1…natrijum 137,fosfor 1,90…bikarbonati 23…ph krvi (gasne analize) mi je 7,39…vec osam meseci „teram“ovako….Visok sam 182,tezina 60 kilograma…ne oticem-mokrim „sporije“ nego prethodnih godina…ali uz diuretik (Lasix od 40 mg-svaki drugi dan)izmokrim dnevno oko 1,3-1,5 litara…dnevni unos tecnosti mi je oko 1,7-2,0 litara ukupno( hrana,voda-cajevi)…Uradjena mi je av fistula pre pet meseci…Hteli da mi plasiraju u avgustu prosle godine cvk i hitno „nakace“na dijalizu…otada „preskocio“oko 100 dijaliznih tretmana…

        • Poštovani Ratko, veliko je pitanje da li vredi toliko dugo odlagati dijalizu, ako ćeš svakako je morati započeti… Toliko trpljenje povišenih vrednosti će isto tako imati neke posledice… Za sada izgleda da ti urea, kalijum, natrijum, bikarbonati i pH nisu mnogo poremećeni, jer držiš dijetu i pridržavaš se saveta o unošenju tečnosti. Ali, kreatinin i klirens kreatinina ti nisu dobri, jer kreatinin zavisi od metabolizma mišića (aktivan si), a ne samo od proteinskog unosa. Fosfor ti je već povišen, pa bi trebao uzimati kalcijum-karbonat tablete uz obroke, barem uz ručak i doručak, po jednu tabletu. Unos tečnosti treba biti i viši, da bi se postigla dobra diureza (2L). Nipošto nije dobro „isušivanje“ organizma preteranom dozom Lasixa ili Edemida (što mnogi čine). Ako baš želiš da još pokušavaš da izbegavaš dijalizu, najbolje bi bilo da svaki dan primaš intravenske infuzije, čiji sastav i količinu bi trebao da kontroliše nefrolog. To se pokazalo kao najbolji metod odlaganja započinjanja dijalize, odnosno sačuvanja funkcije bubrega i obaranja vrednosti azotnih materija u krvi. Pozdrav

          • Hvala na savetu…uzimam kalcijum karbonat uz svaki obrok po jednu tabletu vec 5 meseci…Ali izgleda da slabo vezuje…Na teskoj sam dijeti vec skoro godinu dana (bez mleka,mesa,jaja…)Dnevni unos belancevina oko 20 grama (uglavnom biljnog porekla)…Orahe,lesnike,bademe vec odavno ne jedem…Dorucak-dva parceta pite sa 30 grama krompira i nesto malo blitve….Rucak-supa sa 20 grama rezanaca…Nista ne solim…Posle supe oko 200 grama kuvanog kupusa ili podvarak sa nekih 4-5 praznih kiflica…vecera-6-7 posnih plazma keksa i jedna jabuka…“Vrtim“ ovako vec osam meseci…KKS:leukociti-4,4,eritrociti 4,18,hemoglobin12,1hematokrit 38,5…Izgleda da mi ovu „krvnu“ sliku jos malo odrzava kuvana cvekla koju pojedem za dorucak…Ono sto me zanima je da li je neko imao iskustvo sa lantan-karbonatom i kako mu je vezivao fosfor…Pozdrav,najbolji ste…

  13. postovani, imam bubreznu, i srcanu insuficijenciju, kreatinin 260, urea 13. imam 125 kg, i 198 cm. osecam se dosta dobro, sem sto nekad osetim blazu mucninu, noge mi oticu, pri duzem sedenju, ili stajanju. zanima me koliko jos do dijalize, i kako ce to sve ici, posto je prisutna i srcana slabost ef 31 % …. imam 41 godinu. hvala vam unapred

  14. postovani, imam bubreznu, i srcanu insuficijenciju,kreatinin 260, urea 13. imam 41 god., 125 kg, i 198cm. zanima me koliko je jos ostalo do dijalize, i kako ce to sve ici a srcana insuficijencija ef 31posto. noge mi oticu pri kracem sedenju, ili stajanju. tecnosti dnevno unesem vise od 3 litre. unapred hvala…

    • Poštovani Vladimire, u tvom slučaju je srčana slabost veći problem od bubrežne slabosti (kao i uvek, uostalom). O vezi između ova dva problema pisali smo ranije u jednom od Odgovora na vaša pitanja. Kreatinin 260 za osobu tvoje građe nije još uvek opasna vrednost. Recimo da će 4-5 puta veća vrednost već zahtevati dijalizno lečenje, ali ono može biti i ranije ako se pretera sa Kalijumom ili ako ti se otoci ne budu smanjivali lekovima i infuzijama. Dijaliza je jako dobra za regulisanje viška tečnosti i kad se ona započne odmah će ti i srcu biti lakše. Pozdrav i svako dobro.

  15. Poštovani,
    radi se o mom suprugu, 69 godina. Imao je povišen pritisak godinama, nije htio kod ljekara skoro nikad. Uz to alkohol, svakodnevno.. Od septembra, kada mu je pozlilo, kreatinin mu je bio 1700, urea 40, GMF 2, uz to jaka malokrvnost.. Počeo je sa dijalizom posle petnaest dana, ugradjena mu fistula. Međutim, sve teže podnosi, skoro se i ne kreće, vrtoglavica, svrab kože, utrnuta stopala, bolovi u bubrežnom dijelu, jedno prilično loše stanje.. Prije dijalize na kontrolama, dakle dva dana bez, kreatinin mu dodje na 2200 a urea na 50. Posle dijalize urea spadne do 20, 17,. ali kreatinin rijetko ispod 800.. Interesuju me vaše prognoze.. Način na koji mu mogu pomići.. Srdačno, Sanja

    • Poštovana gospođo, po ovome što ste napisali Vaš suprug ima nedovoljno efikasnu dijalizu. Pokušajte da zainteresujete nekog od tamošnjih doktora da se malo više angažuje oko Vašeg supruga, jer teško da ćete sami moći nešto značajnije da promenite. Predijalizni kreatinin je u većine pacijenata 800-1200 umol/L, a urea 20-26 mmol/L. (Postdijalizne vrednosti ureje treba da su u normalnim granicama, a kreatinina za oko 65% niže od početnih). Broj i dužina trajanja dijaliza se povećavaju dok se to ne postigne. Proverite da li ima high-flux (visokoprotočni) dijalizator i da li je površina dijalizatora preko 2,0 m2, to je isto preduslov za efikasnu dijalizu. Ostale tegobe, svrab kože i polineuropatija mogu biti usled povišenog fosfora ili usled oštećenja jetre, što je često kod alkoholičara, pa bi ostavljanje alkohola bilo vrlo korisno.

  16. Postovani,
    Imam 43 godine i problem sa grudnom aortom koja je uvecana.
    Danas sam dao krv i rezultati su u granicama sem kreatinina koji je 112.
    Pre sest meseci je bio 103.
    ostalo urea 5,9,na 139,k 4,2 gvozdje 25 itd.
    Da li trba da brinem i zbog kreatinina. pozdrav

    • Saša, treba da odeš na pregled kod nefrologa. Provera urina, proteinurije, krvnog pritiska, šećera u krvi, cirkulacije u bubrezima, ultrazvuka bubrega, podaci o nekim drugim opterećenjima, lekovima ili upalama, sve to nefrolog treba da proveri… Pa da na kraju da svoje mišljenjem o tome šta je uzrok porasta kreatinina kod tebe. Pozdrav

  17. POSTOVANI DALI LEK EUTIRUKS IMA UTICAJA NA POVISEN KREATININ I UREU I LEK ZA PRITISAK BISOPROLOL,KREATININ JVARIRA U ZADNJA 3 MESECA OD 259,186,269 ,A URIN15,46=17,58=24,85 IMAM I ARITMIJU I NEPRAVILAN RAD SRCA IMAM 140KG NA DIJETI SAM KOJA JE DATA OD STRANE DIJETETICARA U PRVOM MESERCU JE BILO REZULTATA ALI SAD JE TO STALO OTECENI SU MI NOZNI ZGLOBOVI TAD POPIJEM1-2 LASEKSA I BUDE MALO BOLJE ALI NE DUGO VEC 3 DAN MORAM DA PONOVIM SA LASEKSOM IMAM MALU CISTU NA BUBREGU,IMAM 62GOD.,DALI SE BLIZIM DIJALIZI… POZDRAV!

    • Poštovani Marko, Vaše zdravstveno stanje je već sada teže nego da ste na dijalizi. Zato nemojte puno da brinete o dijalizi, nego lečite dosadašnja oboljenja – što bolje možete. Lekovi koje ste nabrojali nisu uzrok vaše bubrežne slabosti ili porasta kreatinina. Kod Vas postoje oboljenja više organa ili sistema organa, i za Vas je najbolje bolničko lečenje i kontrolisanje. Ne zavaravajte se sa internetom ili savetima samoukih iscelitelja, usmerite se na neku bolju kliniku ili bolnicu i njihov lekarski tim, to je jedini pametan savet koji Vam se sada može dati. Pozdrav i sretno.

  18. imam 43 god,,bolujem od 2008 gn mesangioproliferativa,vasculitis m31..lecim se na klinickom centru u bg…nefroloska ambulanta…u pocetku sam imao upalu krvnih sudova,koji su mi pucali po rukama i nogama,,pa onda i po bubrezima,,i ko zna gde jos…imao sam proteinuriju 2.7..i uradjena mi je biopsija,,primao sam 7 serija bolusa..sad idem svih ovih godina na ambulantno lecenje,,vecinom mi je proteinurija oko1.5 ukupnp na 24h..holesterol 6.5/7..trigliceridi oko 3…alt i ast u granici vecinom ,do pre 3 meseca kad su skocili oko 300 i 180,,mada sam hvala bogu oborio bez lekova i sada je 38 i 56..sa gamom gt imam problem uvek mi je preko 200..300..sad su mi stigli rezultati gde mi je kreatinin 116 i mokracna kiselina 480…nikad ovakvi mi rezultati nisu,bili uvek je bilo u granicama,,pio sam pronizone do pre dve godine,,sada pijem ,,enalapril ujutru 10,,vitamin c,,i beviplex i uvece enalapril 15..ujutru po nekad i nol pazu,..zelio bih vase misljenje,,unapred hvala,,,mada u zadnje vreme nisam vodio bas racuna o ishrani i popravio se 2/3kg,,,

    • Poštovani Ćiro, mišljenje naših nefrologa, konsultanata ovog sajta, je da možete biti zadovoljni. Bolest je očigledno dobro lečena, tako da kad još malo povedete računa i o ishrani, sve će to biti sasvim zadovoljavajuće. Što bi rekli tv-voditelji, ne menjajte centar, na dobrom ste mestu. Pozdrav.

  19. Poštovani, imam jedno pitanje, mužu je na redovnoj kontroli u krvi kreatinin bio 98, sto je njegovoj doktorici bilo malo sumnjvo pa je nakon 7 dana ponovio nalaz i kreatini je bio 105, zatim nakon 2 sedmice 110.. ona ga je dalje uputila nefrologu. Moram da navedem da je sve ostalo u redu, i urea i sve.. Nefrolog mu je dao da odradi klirens i zadnje je to odradio, to je u granicama normale, ali je kreatinin sada 115.. pa je on ponovo naručen kod nefrologa da mu da dalje nalaze. mi smo se mmalo zasbrinuli, šta znači taj povećam kreatinin? Muž ima 27 godina, visok 185 težak 78kg.. Prije je išao aktivno u teretanu i pio je neke suplemente, ali to je prestao prije godinu dana. Da li to ima neke veze? Što se tiče ishrane, bazirana je na piletini, on to bas voli da jede.. da li bi trebao da smanji..koje savjete imate za nas koje nalaze bi trebao da odradi još? Šta znači taj povećan kreatinin? Šta treba da radi a šta da izbjegava? Unaprijed se zahvaljujemo

    • Poštovana Nik. vrednosti kreatinina se menjaju zavisno od fizičkih opterećenja, vrste ishrane, uzimanja lekova, hemikalija, itd, itd. Nefrolog će proveriti da li je neki od tih faktora izazvao povremene poraste kreatinina, ili je u pitanju neki drugi uzrok. Proveriće sve one analize koje su ovde nabrojane u postu https://dijaliza.wordpress.com/2013/02/24/kako-sto-duze-odloziti-dijalizu/
      , proveriće nalaze urina, ultrazvuk bubrega, pa i imunološke i parametre zapaljenja. Ako svi ti nalazi budu normalni, biće dovoljna dijeta (sa smanjenjem proteina), unos tečnosti, odmor i redovne kontrole. Pozdrav.

  20. Dobar dan . imam oslabljenu funkciju bubrega pa me interesuje smiju li se raditi nalazi kad imas menzus kreatinin,urea,astrup … itd.

  21. Poštovani,
    Molim Vas mišljenje.
    Mama ima 62 hod., 62 kg.Prije 20 dana Kreatinin je bio 329 a urea 24,7. Bila kod nefrologa, pripisao ljekove Alopurinol, Atorvox i Lercanil, preporučio dijetu bez kalija i soli.. Danas napravljena kontrola i novi nalazi pokazuju vrijednost kreatinina 387 a ureje 45,8! Mama je bila na dijeti i uzimala ljekove po preporuci. Vaše mišljenje? Promjena ljekova? Koliko je od dijalize? Hvala

  22. Poštovana Marina, kao što je u tekstu navedeno, ima dosta stvari koje treba preduzimati u cilju usporavanja napredovanja bubrežne slabosti. Navedeni lekovi su OK, ali lekovi i dijeta nisu sve, treba popravljati ili održavati i ostale parametre (osim krvnog pritiska, urata i masnoća) i to je sve opisano u gornjem postu. A što se tiče udaljenosti od dijalize, računajte da će ona biti potrebna kada kreatinin bude oko 650-700 umol/L, sada je znači prešla pola puta, ali se vreme do te terminalne vrednosti može naglo skratiti ako se desi neka otežavajuća komplikacija kao što je npr. infekcija, dehidratacija, krvarenje, itd.

  23. poshtovani molim ya savet od 26.11,2016 nalayi su bili..urea 6,6 kreatinin 105 m0kracna kiselina486 holws.6 trigl.2,4 u ovom periodu pila sam lekove 10 godina presolol enalapril i ponekad bromazepam 25.01/2017 nalayi ybog mokr.kis.su urea9,4 kreatinin 127,holest.8,2,trigli.4,7 mokr.kisel498 odlazim kod interniste koja mi daje uput ya ultrazvuk abdomena gde vidi bubrege pod cistama menja mi lekove ya pritisak i ukljucuje lekove za masnocu i trig .pijem alopurinol, telmikor, bipres, omeprol, indapres, i ziglip.u medjuvremenu snimam kukove kolena kicmu jer imam okoshtavanje i nemogu bash da se krecem,uradim t3 i t4 i to je uredu zatim 13,02 klirens kreatinin 0,79,urea 10,8 kreat.126i na kraju 20.03.2017.kreatinin 149,8 urea 10,5 triglic.2,3 holest 5,8 i mokracna kiselina 327.5 shta mi je ciniti

    • Obavezno odmah otići kod nefrologa, jer Vam je već utvrđena bubrežna slabost, tj. povišen kreatinin. Sve dalje savete i terapiju ćete dobiti od nefrologa kada on izvrši dodatne analize krvi i mokraće. Pozdrav

  24. postovani molim vas za savjet imam sina od 16 godina koji ima povisene proteine u krvi imao je 12 gr u litru sad pije prednisone vec 5 mjesec i opalo je na 6 ali se stalno mijenja sad opada sad se povecava sta vda radim hvala

    • Poštovani, proteinurija od 12 grama na litar, je znak ozbiljnog oboljenja bubrega. Nemojte se uopšte o takvim stvarima savetovati na internetu ili kod privatnih lekara. Obzirom da je u pitanju ozbiljna bolest, neophodna je biopsija bubrega radi utvrđivanja tačne dijagnoze i dalje terapije prema toj dijagnozi. Sve u svemu, jedino rešenje Vam je: državna bolnica i njihov stručni tim, koji će Vam dati adekvatnu terapiju i sva potrebna objašnjenja. Pozdrav

  25. Postovani, sasvim slucajno mi je pre 8 meseci dijagnostifikovna Hronicna bubrezna insuficijencija.
    Tada su mi vrednosti kreatina bile 420, sada su 520. Malo i sam nisam pazio.
    Urea od 13 do 20, kako kad. Lecim sa na VMA, i za sve ovo vreme jos mi nije ugradjena fistula jer kao radimo neke smesne analize da vidimo moze li majka da mi da bubreg a pritom doktori misle da ne moze nego eto cisto da provere. Ista smo krvna grupa ali su majcini bubrezi mali, imaju ciste i pesak. U celom tom procesu ocu li ici na dijalizu ili Transpl gubim dragoceno vreme, smatram da je fistula vec trebala da mi bude ugradjena. Mokrim kad popijem dosta vode oko 2.5l..
    Takodje, zelim da mi urade biopsiju bubrega da vidimo sta je razlog ali kazu mi da se to ne praktikuje na vma???!!! A takodje sam dobio informaciju da je moguce i da sa novim bubregom dobijem istu bolest za 10ak god. Dakle ako su sanse da dobijem istu bolest valjda je bitno onda ipak uzeti uzorak i videti sta je zapravo dovello do bolesti. Inace sam sa KiM, otac umro od infartka, deda bio na dijalizi (zbog nelecene prostate a ne bolesti bubrega)…
    Da li i vi mislite da to ide mnogo sporo, od Avgusta meseca i da li pored 2 nacelnika nefro u Bg treba da potrazim jos neko misljenje? Do pre mesec dana apsolutno nikakve tegobe a sad pocinje umor, preskakanje…
    Moze li neka informacija o potencijalnim transplantacijama u inostranstvu i koliko to kosta.
    Hvala unapred,
    Ivan 32god.

    • Poštovani Ivane, slažemo se da u svemu ovome što si naveo ima dosta nelogičnosti. Ako si zaista ostavljen sa ovakvim informacijama, onda i treba da potražiš neko treće mišljenje. Transplantacijom se kod nas bave KCS, VMA, KC Niš i Novi Sad, valjda će se negde udostojiti da ti pogledaju nalaze i daju pravu informaciju. Za fistulu si takođe u pravu, vreme je i za vakcinaciju (protiv B-hepatitisa) i za formiranje pristupa za dijalizu. A što se tiče transplantacija u inostranstvu, nemaju oni bubrega ni za svoje državljane, jedino ako sam povedeš davaoca, ali i tada je mnogo skupo, previše u odnosu na istu takvu operaciju u našim centrima, koju rade sva 4 naša transplantaciona centra. Pozdrav

      • Postovani,
        Hvala na brzom odgovoru. Krajem ovog meseca ce mozda da me stave na obradu, ali ako i tada ne bude ozbiljno razmisljam o promeni zdravstvenog centra.
        Zanima me, da li imam pravo da trazim da me stave da legnem cim pre da bi mi ugradili fistulu i kompletno pripremili za dijalizu ili ne? Da li imam pravo da trazim da mi rade biopsiju kako bismo znali uzrok? Da li imam ikakvo pravo ili treba da cekam da me hitno operisu iako znamo za bolest vec dugo? Mnogo je neozbiljnosti, ja sam vec i polako na izmaku snage…
        I jos jedno pitanje je, da li postoji neko udruzenje dijaliziranih i slicno gde bih mogao da popricam sa nekim obzirom da doktori ne zele nikakvu info da daju.
        Koje su sanse da se dobije novac od rep zdravsvtenog fonda za operaciju preko.
        Znam da je previse pitanja ali sam nov pa se nadam da cete mi odgovoriti.
        I obzirom da sam citao o dijalizi u Japanu da li su stigle one njihove „igle/gumene“ koje olaksavaju samu dijalizu i ako nisu kome da se obratim da pokrenem akciju a u vezi sa istim.

        Hvala do neba!
        Srdacan pozdrav,
        Ivan

        • Ivane, imaš ti formalno pravo da tražiš šta hoćeš, ali objektivno nećeš dobiti ništa, tj. biće opet kako drugi hoće. Nemoj prerano da posustaješ, pravi problemi te tek čekaju. Fistulu možeš napraviti i privatno, možda je to i razlog što te zavlače … Biopsiju pred dijalizu, obično niko ne radi jer je već kasno, bubreg je toliko propao da se više ni mikroskopom ne može otkriti koja bolest je bila uzročnik. Udruženje dijaliznih bolesnika postoji pri svakom dijaliznom centru u Srbiji, a postoji i ono savezno, ali je ono sad manje aktivno i zamajava članstvo nekim nazovi aktivnostima. Ali obavezno treba da posetiš čekaonice u dijaliznom centru i da čuješ iskustva iskusnijih. Za plaćanje transplantacije vani i japanske igle, za sada bolje da to ne pominješ. Ljudi će te gledati čudno, misliće da nisi baš pri sebi … Poz

  26. hahahahha, hvala puno na iscrpnim odgovorima! Vec sam stupio u kontakt sa jednim udruzenjem dijaliziranih i transplantiranih i mnogo dobrih saveta sam dobio. Preporucujem svima!
    Sto se ove stranice tice i kompetentnosti ljudi koji odrzavaju istu samo reci pohvale!
    SVAKA CAST !
    Ziveli!

  27. Postovani,
    moja cerka ima 15 godina i rodjena je sa policisticnom bolescu bubrega. Sada je IV stepen bubrezne insuficijencije. Da li ona ima pravo na dodatak za tudju negu i pomoc? Aleksandra.

  28. Pravo na Dodatak za negu i pomoć drugog lica imaju osobe koje idu na hemodijalizu tri puta sedmično, nakon što invalidska komisija Fonda PIO ustanovi 100% gubitak radne sposobnosti (invaliditet). Osobe na dijalizi mogu podneti zahtev gradskom/opštinskom centru za socijalni rad za isplatu Uvećanog iznosa za pomoć i negu drugog lica u visini od oko 10.000 RSD mesečno.

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s