Tag Archive | Nipro

Revolucija u Čačku, Podela plena ili Ptico mala sad si najebala …

Letnji pregled Dijaliznih Dešavanja

uvod:

Poštovani čitaoci,

Jedini nezavisni dijalizni sajt, u ovom delu Evrope, a i šire, nastavlja da vam donosi najnovije vesti, analize i komentare Dijaliznih Dešavanja, na način koji nećete naći nigde više: pošteno i nepristrasno, a nadasve duhovito i beskompromisno.

Sve dok nas budete čitali, znaćete da u našem okupiranom Dijaliznom Društvu postoji iskra slobode koju još nije ućutkala velika dijalizna farmakomafija i njihovi (pot)plaćenici.

Big Farma koja kroji našu sudbinu, uljuljkala se dosadašnjim uspesima, smatra da je pokrila sve dijalizne segmente (pacijente, doktore, sestre, političare, ministre, sudije i tužioce), ali, mi ne bi bili mi, ako na neprijatelja ne bi udarili baš sada, kad je najjači i kad misli da je najsigurniji.

Samo nas pratite.

Iz dana u dan, iz godine u godinu, čitanost nam sve više raste, i ta čitanost nije samo dokaz poverenja, nego i obaveza, obaveza da nastavimo i budemo još oštriji u borbi za kvalitetnu dijalizu.

I evo nas opet, sa letnjim, aktuelnostima i dilemama.

Da li je Frezenijus dijalizni globalista ili monopolista? Da li je Medikon dijalizni Neokon? Ko su kod nas predstavnici Duboke Dijalize? Da li je motka usrana? Ko je mala Ptica? Hiljade pitanja lebdi bez Odgovora, a strah se uvlači u ljudska srca …

Ali, tu je DiaBloG, da vam sve to razjasni.

Stjuardese bi vam rekle, vežite se polećemo.

Mi, naprotiv, tvrdimo, da samo odvezani i slobodni, možemo ići u visine, pa … kud puklo da puklo …

Sad, rulamo …

.

Prelistavanje

Kako je propalo pesništvo u Srbiji?  I zašto?

Zbog masovnosti.

Ostvarilo se proročanstvo B. Miljkovića da će poeziju pisati svi, pa i medicinske sestre.

I od 2-3 akorda, jer i ne umem više ja, pesma je nastala …

Zašto velike farmaceutsko-dijalizne kompanije stimulišu poeziju medicinskih sestara?

Plaćaju i štampanje, objavljivanje takvog s…a?

(smeća ili sranja, popunite po nahodjenju).

Neka logika sigurno postoji.

Znajući da Big Farma ništa ne radi bez interesa, verovatnoća da su i sami naprasno postali sanjari, romantičari, zanesenjaci i ljubitelji rima – ravna je nuli.

Kao što reče jedan naš saradnik, jedina rima koju oni poznaju je: „rimtu ti tuki“…

A opet daju pare za štampanje maloumnih pesmuljaka …

I vodaju medicinare na „naučne“ skupove po hotelima, na ručkove i krkanluke, po turističkim mestima …

Vode ih čak i u pozorišta.

Zašto, o zašto?

Zbog pacijenata?

Zbog stručnog usavršavanja?   (Da je zbog toga, vodili bi ih u bolnice).

Zbog otkrivanja skrivenih talenata za umetnost?

Pa, medicinski stihoklepci ta pisanija i sami drže skriveno, u fijokama, kod kuće …

I kod njih je postojala doza opreza i sramote …

Ali, kad Big Farma (velika farmaceutska industrija) to plaća, onda je to ne samo priznanje, nego i poziv … na masovnost …

I onda je krenulo.

Kad su shvatili da je najvažnije napraviti sa rečima rime, za stihoklepce više nije bilo zime.

Poezija je samo navirala.

Nekada je za bavljenje umetnošću, muzikom, poezijom, trebalo imati talenta, pa biti otkriven, školovati se, usavršavati se, ići na dvoboje, pa tek onda nastupati ili biti objavljivan, štampan …

Danas je za objavljivanje poezije dovoljno raditi za Frezenijusovom mašinom …

(Pitali me oficiri, čija sam?)

Nefrološke klinike, bolnice i dijalizni centri, pretrpani su dijaliznim zbornicima i časopisima.

Više se niko i ne čudi petparačkom stihoklepaniju, koje je na nivou devojčica iz trećeg osnovne, a u zbornicima „naučnih“ i „stručnih“ radova medicinara.  Nefrološke provenijencije.

Već smo vam objašnjavali ko i kako plaća sve što se u srpskoj dijalizi dešava.

Sve plaća narod, ali sve pare idu Big Farmi, a onda ih ona dalje raspoređuje po svom nahođenju. Tako se finansira i dijalizna štampa.

Bez obzira da li tekstove pišu doktori, sestre ili pacijenti, sve plaćaju dijalizne firme.

S tim u vezi, što bi rekao Ćoki, želimo da vas obavestimo o sledećem   🙂

U svetu još nije dokazano da postoji sloboda štampe.

Opšteprihvaćen je stav da onaj ko plaća ima pravo da štampa šta god hoće, a ako se kojim slučajem autori pozovu na slobodu govora ili pisanja, onda će im se ukinuti pare, pa će pisanje ili štampanje automatski prestati.

Samo za vas, prelistavali smo srpske dijalizne časopise: Nefro (link1,2), časopis iz Vojvodine, pa časopis Dijaliza (link3), pa časopis Nefrodijal

Vidi se isti rukopis.

Prazan šareniš.

Mnogo fotografija, na svima samo jedu …

Ručkovi, krkanluci, stolovi, udruženja, druženja, izleti, skupovi, samo trpaj i žvaći …

Puno fotografija samozvanih „Precednika“, kojekakvih im glasanja, gde im neki likovi daju „podršku“ (a niko ne radi ništa), zatim neke igre sa pacijentima, pa red poezije …

Na primer, u sestrinskom dijaliznom časopisu „Nefrodijal“, u poslednjem broju , između dve Fresenius reklame, nalaze se i neki nazovi „stručni“ radovi i poezija sestara …

(Upozorenje: Program koji sledi nije predviđen za osobe sa niskim kalijumom u krvi. Već posle par strofa od ovakvih pesama čoveku se povraća, pa je moguće da je cilj ovih publikacija smanjenje visokog Kalijuma kod pacijenata koji su bili na besplatnim ručkovima).

U pesmi, koju ćemo ovde navesti, kao ilustraciju svih ostalih, reč je o jednoj Ptici.

Pesma govori o samo jednoj Ptici.

Maloj.

Ptica, to je verovatno Dijaliza.

Može biti i Sestra.

Ili, pacijent?

Ili, Fresenius?

Metafore su čudo.

Uglavnom, krila su joj SKRHANA!

Pazi sad to: skrhana?

Ko je i zašto toj ptici krila SKRHAO, to ne piše.

Pre nego što krene uzimanje anamneze od dotične ptice, treba reći da autor svesno izbegava da kaže da li je ptica muškog ili ženskog roda, nego mudro insinuira transrodno, ili LGBT opredeljenje dotične letačice (aluzija na sam politički vrh, šta li?),  jer,  precizira da joj je „perje duginih boja“!?

Modernosti nikad kraja.

U daljem tekstu susrećemo se sa vanvremenskim opisima, do sada neprimenjenim u našoj književnoj praksi, na primer:

Rosa je srebrna,

trava je zelena,

žito je zlatno,

a kapljica iz oka, je konjunktivitis, valjda,

pa sve završava u teškom misticizmu, vidi dolje:

Treba mi malo tvoje volje,

eto, to su želje moje“.

Vrhunskim rimama, reči-leči, dolje-volje, šalje-dalje, itd, autorka je kako kaže: „istakla sestrinski trud, strepnju i pažnju“, pri probijanju fistula dijaliznim pacijentima, pretpostavljamo.

Fresenius ne laže kad kaže da ulaže.

Ulaže u nauku.

Ulaže u doktore.

Ulaže u sestre.

Ulaže u pacijente.

Ulaže u dijalizu.

Ako ovo nije Umetnost, onda šta jeste?

Umetnost  Ulaganja.

Narod koji ima ovakvu poeziju za svoju budućnost ne treba da brine.

Dijaliza koja ima ovakve stručnjake, o bilo kakvim promenama ne treba da brine.

Šta reći, posle svega?

Kakva je verovatnoća da će neki nefrolog da se usudi, da se usprotivi interesima dijalizne Big Farme ili Big Firme?

Da se izmetne u disidenta, u hajduka, u zulumćara?

Zamislite tu epsku scenu između srpskog Nefrologa i Big Farme.

To bi bila Pesma nad pesmama:

Ne diž na me ruku sine,

kod mene si hvat’o zjale,

majka sam ti jer prepoznah

bedž, torbu i kongresne materijale.“

.

(2x)

.

.

Revolucija u Čačku

Najveća tajna u srpskom zdravstvu je:  ko i kako postavlja dijalizne aparate u srpske bolnice?

Do dana današnjeg nije razjašnjeno ko i kako odlučuje koji će se aparati za hemodijalizu postaviti u dijaliznim centrima države Srbije.

Mi smo eto, pod poetskim uticajima, odabrali izraz tajna.

Oni prozaičniji, bi rekli jednostavno: najveći kriminal.

Ko, kako i gde može postaviti kockarske aparate, to nije nikakva tajna, a još je i manji kriminal.

Ovde se kockaju u mnogo veće sume.

U igri su i naši životi.

Životi dijaliznih pacijenata.

Ipak, nikada nijedno udruženje dijaliznih pacijenata, nijedan pojedinac, niko, nikada, nije postavio pitanje nadležnima: ko i kako postavlja dijalizne aparate u srpskim bolnicama?

Otkuda tolika nezainteresovanost dijaliznog življa za ovako krupna pitanja?

Doći ćemo i do toga, mada verujemo da naši redovni čitaoci već pretpostavljaju u čemu je štos.

Da se vratimo na suštinu, na pitanje ko i kako … ?

Ono „Ko“ zapravo i nije tajna. Ili je javna tajna.

Svi znaju Ko.

Decenijama unazad, monopol na opremanje srpskih dijaliznih centara ima koncern Frezenijus, uz sasluženje firme Gambro, koja mu je sasluživala kao smokvin list, da pokrije tu sramotu.

Dakle, da ne okolišamo: to svi znaju!

Većina aparata u srpskim dijaliznim centrima su dakle Frezenijusovi.

Kakva je tu bila uloga Gambra zvanog Pera Medikon, to se nikada neće potpuno razjasniti, ali on očito nikada nije bio opasnost za poslove Frezenijusa i zato je i opstao.  Čovek – Firma, koliko god da je dobio, njemu dosta, a ko hoće da se suprotstavi Frezenijusu, eto mu Evropa i Svet, pa nek se tamo tuče, u Srbiji: ne može.  U Srbiji se zna ko kosi …    A zna se i šta kosi.

Sasvim je svejedno kako su i pod kojim aranžmanom aparati ubacivani u dijalizne centre, da li kupovinom, donacijom, rabatom, lizingom, iznajmljivanjem, posuđivanjem, sasvim svejedno.

Bilo je bitno da budu Frezenijusovi.

To je bio prvi kriminal.

Praiskonski greh.

Rebro iz kojeg su izvajani ostali prestupi.

Jer, za dijaliznim aparatima idu uređaji za pripremu vode za dijalizu, dijalizni koncentrati, krvne linije, dijalizatori, i sve ostalo.

Sve, od igle do otpadnih kesa.

Plaćanje, vrlo jednostavno: koliko isporučilac kaže da to košta, toliko država plati.

Velike farmaceutske firme uvek nađu „svoje“ ljude u državnom aparatu, koji će da obezbede da biznis ide uspešno, na obostrano zadovoljstvo.  Imaju čak i reklamu na svom sajtu, o tome kakav značaj pridaju „saradnji“ sa zdravstvenim vlastima.  Šta privatna firma podrazumeva pod dobrom „saradnjom“ sa državnom kasom, to svi znaju.  Napravljeno je čak i stručno ime za te kriminalne aktivnosti: one se danas zovu javno-privatno „partnerstvo“.  Ugovori služe da partnerima garantuju ono što u Ugovorima ne piše doslovno: da niko neće ići u zatvor zbog unosne saradnje.

Posle političara, ministara, direktora Fondova i sličnih vlastodržaca, na red dođu i lekari, profesori, doktori, magistri, načelnici, primarijusi, sekundarijusi, docenti i asistenti, ma cela bulumenta kojekakvih uvaženih naučnika, zdravstvenih rukovodilaca, pa sve do običnih smenskih lekara.

Zatim u igru bivaju uvučeni i medicinski tehničari, sestre, bolničari, administratori, elektroničari, mehaničari i slične serviseronje, ma svi koji imaju bilo kakvu ulogu u postupku dijalize.

Poslednji, ali ne i najmanje važni su dijalizni pacijenti, „Precdtsednici“ udruženja, večiti i nesmenjivi „borci“ za prava pacijenata i poboljšanje njihovog statusa, koji malo-malo pa napadnu državu za svaku sitnicu, ali Frezenijus – nikada.

Svi dobiju svoje Kongrese, svoje Časopise, svoja Udruženja, svoje parče Kolača …

Svi pravni akti, propisi, standardi, pravilnici, uredbe, donošeni su tako da se to stanje održi, a da oni koji od tog stanja imaju najviše koristi, ne budu zakinuti.

Tako je, na primer, jedan Pravilnik ili Standard, odredio da i cene Fresenijus i Gambro dijalizatora budu znatno različite (pogađate, u korist koga), a za istu površinu, odnosno veličinu dijalizatora.

Tad je i budalama bilo jasno ko piše takve Pravilnike.

Ali, se niko nije pravio pametan.

Lažna je bila poslovica „Ko ima Zdravlje ima i Nadu“.

Zdravlje je propalo, ostao je naravno Frezenijus, i Nada, koja umire poslednja.

Pre 3 godine, na jednom nefrološkom simpozijumu, omače se nekome pitanje: zašto se jedinstvena procedura hemodijalize rastavlja na pojedinačne potrošne materijale (dvadesetak stavki) i svaka se stavka nabavlja posebno, umesto da se firme takmiče koja će dati najpovoljniju ponudu za ceo tretman?

Zašto se dakle, ne raspiše tender za celogodišnju količinu dijaliza u jednom centru, a da ponuđači obezbede sve: i aparate i servis i sav potrošni materijal?

Em je jednostavnije, em jeftinije, em se zaobilaze sitni proizvođači (Bugari, Turci, Kinezi i sl).

Pa ko pobedi, neka donese i postavlja sve, bolnica da obezbedi samo radnu snagu i pacijente.

To pitanje je bilo najglasnije ignorisano.

Prosto je bolela tišina koja je nastala posle njega.

Muk.

A zna se i zašto.

Pravilnici i Tenderski uslovi su svi sadržavali odrednice: „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“!!!

To je bio ključ.

Namešteno je tako, da tu nema konkurencije: čiji je aparat, od toga mora biti i materijal!

(A zna se čiji su aparati).

Eto, zarade.

Eto kriminala.

Legalizovanog.

Organizovanog.

Jer, ako i ne dobije neku sitnu partiju u tenderskom nadmetanju, onaj ko ima aparate sve to nadoknadi dižući cenu „materijalu specifičnom po tipu aparata“! Tu nema konkurencije i dobijaš koliko tražiš.  Eldorado.

Onaj ko bi se drznuo da nabavi „tuđe“ krvne linije (na primer), ne bi dobio bakteriološke filtere za te aparate, jer bakteriološke filtere pravi jedino proizvođač aparata, te bi naručilac ucenjen, morao da podvije rep i da odustane od jeftinijih (često i boljih) linija. Zato sada kesa sode bikarbone košta hiljadu dinara. Jer je i ona navodno, po tipu aparata …

Ucena uspeva, jer drugih aparata, rezervnih – nema niko.

U Evropi i Svetu, to tako ne može, ali ovo je Srbija, zemlja da prevrne … pamet da stane.

Odjednom su se u prospektima za mnoge potrošne dijalizne materijale pojavila specijalna upozorenja:

Upozorenje: Proizvođač ne prihvata nikakvu odgovornost niti obavezu u slučaju telesne povrede ili druge štete i isključuje bilo kakvu garanciju za oštećenje aparata koje nastane usled korišćenja neodobrenog ili neodgovarajućeg materijala i pribora.

Iako se godinama, i decenijama, na aparatima monopolističkih firmi koristio samo originalni potrošni materijal: krvne linije, dijalizni koncentrati, dezinficijensi, čak i igle i dijalizatori (a na kućnoj hemodijalizi i sada!), ipak, koliko je nama poznato, niko nikada iz tih firmi nije prihvatio nikakvu odgovornost ni za kakvu štetu na aparatu niti za telesnu povredu pacijenta.

A pitaj Boga dragoga, koliko je toga bilo!

Prskanja krvnih linija, pucanja kapilara dijalizatora, neadekvatnog sadržaja elektrolita, nema čega nije bilo, ali – niko nikada iz firmi čiji je bio aparat i sav potrošni materijal, nije snosio NIKAKVU odgovornost.

Jednostavno, nije bilo osnova.  Nije bilo pravnog akta, obavezujućeg propisa, potpisa, bilo čega.

Sve je bilo njihovo, samo su patnje bile naše.

Sad te firme plaše članove tenderskih Komisija da neće prihvatiti odgovornost, ako opet ne bude sve njihovo?!

A i dalje nema nikakve pravne osnove!  Neće da potpišu nikakve „garancije“.

Neko je velikima uspeo valjda da štrpne koji procenat zarade, neko (mimo njih) dobije neku partiju dijalizatora, neke špriceve ili igle, pa veliki onda pokušavaju da zaplaše tenderske komisije!?!

I što je najčudnije: kako – tako, ali u tome uglavnom uspevaju.

Ali, „materijal specifičan po tipu aparata za dijalizu“ ih spašava, uvek, i u svakom slučaju!  Da nije toga, ne bi bilo monopola u srpskoj dijalizi.

A ubacivanje aparata u srpske dijalizne centre, je rekosmo: TAJNA!

Ili KRIMINAL.

Kako god hoćete.

I pitanje zašto nema tendera u kome bi se tražila celokupna usluga, i aparati i setovi, je 3 godine IGNORISANO.

A onda se desio Čačak.

Iz ovog mesta izgleda počinju revolucije u Srbiji, u 21. veku.

Ovaj put Čačani nisu krenuli bagerom, ali efekat njihove akcije neće biti nimalo manji.

Revolucija.

Čačani su odlučili da urade baš tako: raspisali su tender za celokupnu godišnju količinu dijaliznih tretmana koja im je potrebna.

Ali, da ponuđači ponude sve: i aparate i servis i potrošni materijal. Sve u paketu.

Pa neka se takmiče.

Ipak, kao i svaka, i ova je revolucija malo nameštena.

(Čačanska posla).

(Ili: srpska posla).

Bilo je „malo“ usmeravanja, upravljanja.

A koja to revolucija, nije bila usmeravana?

Elem, Čačani su raspisali tender čije su karakteristike tačno ispunjavali i Frezenijus i Gambro, ali sa Frezenijus karakteristikama se tražilo 7 aparata, a sa Gambro specifikacijom su tražili 2 aparata.

Sve to da radi naredne 3 godine.

Da li svesno ili namerno (ne znamo), ali u revolucijama se nikada ne može sve isplanirati, elem, tender je bio, a na tenderu, za aparate sa Frezenijus karakteristikama, pobedi firma NIPRO, sa svojim, vrlo sličnim, i još povoljnijim, karakteristikama. (?!)

Bog te maz’o!

Revolucija!

Šok u srpskoj dijalizi!

Nijedan medij, portal, blog, fejsbuk, twiter, nijedno udruženje, nijedan stručnjak, nefrolog, medicinar, tehničar, sestra, pacijent, niko ni reč da prozbori!

Opšti muk.

Pobedio Nipro.

Prećeno čačanskoj komisiji Budžetskom inspekcijom, kopano po papirima, ali … niko ne mogaše ništa.

Prvi put u Srbiji se instaliraju Nipro aparati: „Surdial-X“.   I to u Čačku.

U svim drugim centrima su Niprovci ometani i sprečavani, na sve moguće načine, (u tome su učestvovali i Zvonalis, Miško i slični bolesnici), u VMA dve godine ne mogu da prođu ni kao donacija, besplatno, a sada pobediše, legalno, na tenderu. U Čačku.

I još, mnogo jeftiniji.

Kad pogledate cenu koju je dobio pobednik za aparate sa Gambro karakteristikama, a to je naravno Medikon, i uporedite tu cenu sa cenom za 3 puta veći broj Nipro dijaliza, digne vam se kosa na glavi.

Ovo je već bilo opasno.

Nipro direktori verovatno zagledaju ispod automobila, pre nego što sednu u iste, da li se čuje neki tika-taka, zvuk.

I kada idu na poslovne ručkove proveravaju da li u kafani iza vodokotlića konkurencija nije spremila „argumente“ za njih.

Čačani još nisu ni svesni šta su sve izazvali.

Briga njih.

Aparati se pokazali kao vrhunski, rade bez greške. Japanci.

Pacijenti zadovoljni.

Osoblje zadovoljno.

Ali, u vazduhu se oseća neka nevolja.

Neka opasnost.

Jer, šta će se desiti ako još neki centar uradi isto?

Hoćemo li to preživeti?

.

.

Sobirse, soberi se!

Svi smo svedoci u šta se izmetnu SOBIRS.

Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije.

Sve ono što smo zamerali Ljubinkovim prethodnicima, sada se odvija pred našim očima, u još ružnijem, karikaturalnom obliku.

Sećate li se, šta smo govorili?

Kako koji pacijent sazna nešto malo o dijalizi, tako mu prorade sujeta i ambicije, osnuje sopstveno udruženje, postane „Precednik“, napiše „knjigu“ o dijalizi, obeća borbu za poboljšanje dijalize u Srbiji i onda pobegne na kućnu hemodijafiltraciju.

Reši problem, sebi.

Ostale, i dalje zamajava.

Oseti čovek unosne strane „precednikovanja“ i više ne prepušta to mesto, nikome.

Dok je živ.

Nije bitno što nema rezultata.

Nije bitno što mu račune ne kontroliše niko.

Ali, „poziciju“ – ne da.

Pod firmom „aktivnosti“, koje su „razne“ ne dešava se konkretno, ništa.

Nema nikakvog poboljšanja kvaliteta dijalize u Srbiji.

Nema nikakvog poboljšanja statusa dijaliznih bolesnika u Srbiji.

A „projektne“ i „programske“ aktivnosti, skoro svakodnevno.

Kače se slike po Fejsbucima.

Pričaju se priče i stihoklepaju pesme.

U prostorijama „radionice“ šaraju se jaja i prave igračke od papira.

To se nazove „radna terapija“.

Slikaju se sa Poverenicom za rodnu ravnopravnost, ona im naravno da podršku.

(Kao da su dijalizni pacijenti loše dijalizirani zbog polne pripadnosti?)

Dovedu priučenu Plavušu radi slikanja sa nekim dijaliznim zombijima.

(Da bi se opravdale pare koje se državi uzmu kroz tu „psihoterapijsku podršku“).

Prave se „igre“ za bolesnike, da bi se zgrnulo i rasporedilo što više para od „sponzora“.

Većina fotografija pokazuje pacijente kako jedu, ručaju, krkaju, za nekim stolovima, po kafanama, hotelima, kolibama, turističkim izletištima …

Zatim se vide kao neka „predavanja“, „tribinjanja“, pa onda: podignute ruke.

To je kao dokaz da je sve bilo demokratski.

Da će isti i dalje biti, to što je i sada.

Što su bili i oni pre njega.

I što će biti i oni koji dođu posle njega.

Bože, ima li igde ovako glupog naroda?

Koji je slep kod očiju?

Koji ne vidi, ono što bi svi videli?

Ili, mi ne shvatamo?

Možda narod želi baš ovo?

Da svaki sebi ukrade koju mrvicu sa trpeze, pa neka svet propadne.

A šta bi drugo moglo biti?

Opšti sunovrat.

Mi smo, takođe, krivi.

Za razliku od „vođa“ udruženja, mi priznajemo krivicu.

Krivi smo, jer smo verovali.

Verovali smo da će Ljubinko, kao pacijent i doktor, da bude drugačiji.

Drugačiji, od šablona, kojeg smo opisali, u uvodu.

Da će se boriti.

Da će se boriti za pacijente u državnim bolnicama i dijaliznim centrima, a ne za sebe.

Da neće uzimati pare od Big Farme.

Kao i svi ostali, pre njega.

Ko je pristao na šurovanje sa dijaliznim firmama, taj ne može brinuti o dijaliznim pacijentima.

Đavo će da ti pomogne, to je sigurno, ali čitaste li vi šta o Faustu, o Volandu i Azazelu?

Verovali smo da neće duvati u istu tikvu sa profesorima i načelnicima, koji su Big Farmi sluge zemaljske.

Verovali smo da je on čovek Prava i Pravde.

Čovek Ideja i Ideala.

Da ne misli samo na svoje blagoutrobije.

Istina je bila surova.

Otrežnjenje bolno.

Pogledajte sada na šta liči Dijaliza časopis.

Evo ga još jedan „Dragi prijatelji“ – još jedan dijalizni Kolumbo, oseća potrebu, da nam se OBRATI.

Obretenije njegovo, niučemu se ne razlikovaše od Miškovog: „Dobro jutro, Srbijo“.

Kakav umišljaj.

Koji su to bolesnici …

Kakvo izdavaštvo …

„Skupština je protekla u vrlo prijatnoj atmosferi i skoro sve odluke su donete jednoglasno“.

Eto, to je ta prijatnost, koja je jedna od svrha postojanja udruženja.

Nepodnošljiva lakoća prijatnosti. To su ljudi koji misle da je Milan Kundera obućar.

Nema ostavki, nema rezultata, nema kritike, nema ni rasprave, čak.

Godišnji Izveštaj o radu, opširan, maksimalno proširen obuhvata 4 rečenice.

Osnovano ovo, osnovano ono, sve udruženje do udruženja.

Doslovce piše ovako:

„U toku je formiranje još dva udruženja. To je rezultat aktivnosti Saveza.“

To je Rezultat!?!

Ništa drugo nemate?

„To je rezultat aktivnosti Saveza“ – a Savez za osnivanja saznaje listanjem APR sajta!?!

Pa u nastavku, kaže:

„Ljudi vide aktivnosti saveza i pridružuju se“ (!??!)

Usta moja, hvalite me!

Hoćete da vam kažemo šta ljudi vide?

Hoćete li ISTINU?!

Evo vam, šta ljudi vide:

To su vaše aktivnosti, sunce vam kalajisano!

Nemate vi drugih rezultata, sem oparivanja.

A neprofiteri?,  u naslovu?  Kobajagi.

Pa neka vam je sretno.

Mi ćemo drugim putem.

Ispali smo naivni, priznajemo.

Pomagali smo, koliko smo znali i mogli, ali više nećemo.

Promovisali smo SOBIRS i „novog“ predsednika, preko svake mere, celu kolumnu smo dali tom „Udruženju“, razobličavali mu „konkurente“, kad ono: sve ista banda.

Jednog od naših stručnih konsultanata smo mu davali, na ispomoć, da mu uobliči malo one papazjanije od tekstova. Pogledajte razliku između udarnih tekstova u prva 3 broja Dijaliza časopisa i onih posle. K’o nebo i zemlja.   (čika Velja dao bonu, ali više neće).

Vratili smo tu kolumnu, Gariju Petersonu, čoveku čiji je rad inspirisao nastanak ovog sajta.

Gari se u Americi bori protiv dijalizne farmakomafije (Big Farme).

Tamo pacijenti umiru k’o muve, važna je samo zarada. Big Farma kontroliše sve.

Nama se ovde uvodi taj, Zapadni model.

Mi to nećemo mirno posmatrati.

Nekako s jeseni, kreće Akcija!

Spremte se da nam se pridružite.

I mi izlazimo iz ilegale i nastavljamo borbu javno, u sred dijalizne arene, zajedno sa svima koji žele konkretna poboljšanja u srpskoj dijalizi. Moći ćete da nas vidite, i da nas čujete, i da nam se pridružite.

Do tada, ostajemo u vezi, preko ovog sokoćala na wordpressu, koje je jedino bilo slobodno, besplatno i spremno da nas pušta, bez da nam je tražilo bilo šta: pare, lične karte ili dupeljub, duboki.

A naći ćemo se na nekom Saboru.  Ili, Skupštini.

Lako ćete nas poznati …

Pojaviće se već neko od nas da kaže sudbonosno:

„Eto Dijalize, eto Pacijenata!  Rat farmakomafiji!“

Kojekude.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

.

.

Fotografije koje slede

su ilustracija za tekst o Čačku,

a dobijene su od ruskih hakera,

koji kontrolišu sve, uključujući i naše redakcijske izbore.

Вот, пожалуйста.

.

.

.

.

Napomena redakcije

Gornji tekstovi i oprema su redakcijski, pisani su „u tri ruke“, pod velikim temperaturama i malim dozama alkohola, pa se izvinjavamo čitaocima i saradnicima, na neodmerenostima i vulgarnijim izrazima, koji inače nisu karakteristika ovog sajta, ali pošto je i glavni korektor na odmoru, mi ostali smo dali sebi malo oduška, da mi to odradimo na svoj način.  Posebno se izvinjavamo našem stručnjaku i kvalifikovanom izveštaču iz Čačka, koji je agent i NKVD, pod kodnim imenom Rodoljub Čolaković, što smo mu prepričali temu, pa uz izvinjenje objavljujemo evo, i njegov tekst u originalu, kako bismo podstakli i ostale čitaoce da nam pišu, makar i svoje doživljaje sa letovanja. Evo, Rođinog teksta, da se svi uverite, kako piše doktor nauka, docent sa univerziteta Slomonosov:

Čačanski Kopernikanski obrt

Da se, kojim slučajem, znameniti filozof Imanuel Kant nije bavio gnoseologijom, već problemima dijaliznih pacijenata u Srbiji, svejedno bi ovih dana skovao termin „Kopernikanski obrt“. Pa i sam Nikola Kopernik ostao bi zbunjen novom činjenicom da se po prvi put „u novijoj istoriji“ ove zemlje u jednoj domaćoj bolnici krvna pumpa ne okreće oko nemačke ili švedske, već – japanske dijalizne mašine!

Srpska dijalizna planeta odavno je dojčecentrična (i tek pomalo, da se Vlasi ne dosete, švedocentrična). U prevodu – životi dijaliziranih osoba vrte se oko mašina i kompanija koje su uspostavile faktički duopol, na radost mahom proizvođača i distributera tih mašina i potrošnog materijala za te mašine, ali i svih onih koji od tih kompanija dobijaju razne vrste… pa, hajde da kažemo, podrške.

Ono malo preostale savesne stručne javnosti, raspoređeno tu i tamo po pojedinim dijaliznim centrima, uglavnom je mudro ćutalo i ignorisalo da se u srpskoj djalizi sve radi u interesu krupnog kapitala, a ništa u interesu pacijenata i same struke koja bi trebalo da bude na strani onih koje leči. Oni manje savesni i dalje su tvrdili da se pacijentova krv najlepše okreće oko nemačke krvne pumpe, u nemačkim krvnim linijama i unutar „nemačkih“ dijalizatora („Made in Južni Banat“), a potvrdu o tome dobijali na kojekakvim raskošnim kongresima i simpozijumima na koje su putovali besplatno, usput se po štandovima opskrbljujući hemijskim olovkama, notesčićima i sličnim suvenirima. Uz plaćene devizne dnevnice, podrazumeva se. Sponzor tih putovanja bio je slučajno upravo nepomenuta nemačka kompanija.

Kreatori dojčecentrične srpske dijalize u svojoj plemenitoj misiji zgrtanja kapitala na račun pacijenata i fonda koji im plaća lečenje nisu imali granica – osim uzimanja para na mašinama i potrošnom materijalu, redovno su dijaliznim centrima ispostavljali masne fakture za svaku servisnu intervenciju, ma koliko trivijalna ona bila, uz napomenu da servisiranje njihovih mašina ne sme da obavlja niko do njihovih „ovlašćenih servisera“. Naravno, i svi tenderi bili su „prilagođeni“ ovim uslovima poslovanja.

Sve dok početkom godine nije raspisan tender kao javna nabavka potrošnog materijala za dijalizu sa zakupom aparata za potrebe Opšte bolnice Čačak. Ovo je bio PRVI tender ove vrste u Srbiji, tj. prva prilika da se mašine za hemodijalizu nabave u potpunosti transparentno. Praktično, u pitanju je bila javna nabavka potrošnog materijala za dijalizu koji zavisi od tipa dijalizne mašine.

Nabavka je formirana u dve partije, jedna partija za 7 aparata za hemodijalizu sa potrošnim materijalom, a druga za 2 aparata. Specifikacijom su zahtevane mašine koje mogu da ponude praktično sve poznate svetske kompanije koje proizvode dijalizne aparate. Fer šansa je, dakle, data svima.

Princip tendera bio je sledeći – tražio se potrošni materijal na period od 3 godine koji obuhvata: AV linije za HD (80%), AV linije za HDF (20%), bikarbonat kertridži, sredstvo za dezinfekciju mašine, endotoksinski ultrafilteri za mašine, kao i zakup mašina za isti vremenski period. U toku trajanja zakupa mašina, dobavljač je dužan da besplatno vrši održavanje i servis mašina.

Šta je ovde inovativno? Prvo, na ovaj način, bolnica dolazi do potpuno novih mašina za dijalizu koje ne mora posebno da papreno plati. U isto vreme, neće biti prinuđena da plaća astronomske cene servisa i održavanja. Upravo su otvoreno bezobrazne cene usluga servisiranja i bile povod da OB Čačak raspiše ovakav vid javne nabavke. Ostvarena je, dakle, višestruka korist: potrošni materijal nabavljen je po realnim, ekonomskim cenama; da bi prodao svoj materijal, ponuđač je morao da bez naknade iznajmi i isporuči svoje nove mašine, što je, s obzirom na starost dijaliznog „voznog parka“ u Srbiji preko potrebno; najzad, proizvođač je uslovima nabavke sprečen da „muze“ novac kroz fakture za servisiranje operativnih mašina.

Tokom tendera, ispostavilo se da japanske mašine troše upola manju količinu endotoksinskih filtera (svaki od njih košta nekoliko stotina evra). Ni to nije bilo sve, ispostavilo se da japanska mašina troši manje sredstva za dezinfekciju, vode, električne energije, što čak nisu ni bili kriterijumi za dodelu javne nabavke, ali su te činjenice izazvale dodatni bes konkurencije.

Kako se bes pretvorio u agresiju, došli smo do informacija da je osoblju bolnice angažovanom na pripremi ove javne nabavke ozbiljno prećeno kojekakvim „pravnim radnjama“ i to baš od onih „poštenjačina“ koje su 2014. i 2015. prodavali svoje dijalizatore svima u Srbiji bez sprovedenih postupaka javne nabavke, dakle apsolutno protivzakonito i to po duplo većoj ceni od one po kojoj ih sada prodaju!

Na osnovu ovog tendera, a tokom maja meseca, u Opštu bolnicu Čačak su stigle i prve japanske mašine za hemodijalizu u Republici Srbiji. Početkom juna, japanska kompanija-proizvođač je obavila obuku stručnog medicinskog osoblja bolnice za rukovanje ovim mašinama, tako da sada po prvi put u Srbiji imamo dijalizne aparate koji nisu ni nemački ni švedski.

Ponekad se Kopernikanski obrti dese na mestima gde ih najmanje očekujemo. Jednom probijena, šema pokvarenjaka osuđena je na propast. Prema informacijama koje imamo, iste japanske mašine uskoro treba da stignu u jedan veliki prestonički dijalizni centar. I pri tome, u krajnjoj liniji, uopšte nije bitno da li su mašine japanske, nemačke ili američke – bitno je da budu dobavljane na zakonit i transparentan način, uz minimalan utrošak novca poreskih obveznika, a uz obezbeđivanje najvišeg nivoa kvaliteta hemodijalize za pacijente.

Dijaliza treba da se okreće oko interesa pacijenata, a ne obrnuto. Možda na teži način, ali naučiće to i oni koji su se svih ovih godina, svim silama, trudili da bude suprotno.

Rodoljub Čolaković, mlađi.

.

.

.

.

Вот и все.  Достаточно для умных.

Привет.

ДиаБлоГ – 2017

.

==================================================

========================

========

Dijaliza po tipu kompanije ili po tipu pacijenta?

Velika je nesreća što su naši dijalizni pravilnici, tenderi, centri i nabavke, organizovani uglavnom po tipu kompanije, dijalizne kompanije, na čijim se aparatima dijaliziramo. Da je sreće pacijent bi bio u prvom planu, u centru sistema, pa bi se sve, od pravilnika do nabavki, podešavalo prema potrebama nas pacijenata. Nažalost, naši medicinari, u skladu sa postojećim sistemom, prevashodno vode računa od koje će kompanije šta nabaviti. Oni te nabavke zovu „nabavke po tipu mašine“. Kakvi su im pacijenti i koje su potrebe tih pacijenata, o tome niko ne vodi računa. Tačnije, vodi se računa da ne dobijemo previše kvalitetnih dijaliznih tretmana (ne više od 20%). Svi već znate da postoje zadati procenti u koje doktori uklapaju potrebe svojih pacijenata. Tako im Pravilnikom odredili šefovi, profesori, kojima je najvažnije bilo da zaštite interese određenih dijaliznih firmi, firmi koje su njihovi dugogodišnji sponzori i donatori. Zato je veliku pažnju u dijaliznoj javnosti izazvao najavljeni serijal intervjua predsednika Saveza bubrežnih invalida Republike Srbije sa direktorima dijaliznih kompanija u Srbiji. Naš sajt će te tekstove prenositi u celosti, počevši od ovog prvog iz te serije, sa direktorom predstavništva japanske dijalizne korporacije Nipro. Obzirom da se u tom tekstu otkrivaju mnoge interesantne stvari, očekujemo, naravno, i vaše komentare.

Prenosimo vam tekst iz:  „Дијализа“ часописа Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије-година II, број 3-2016, стр.16-20:

МАТЕРИЈАЛ ЗА ДИЈАЛИЗУ ПО ТИПУ ПАЦИЈЕНТА

Поштовани читаоци,

Верујемо да све вас интересује каквог је квалитета дијализни материјал којим се снабдевају наши дијализни центри, болнице и клинике. Од тог материјала у значајној мери зависе и наши животи, наше преживљавање и степен рехабилитације. Шта је права истина о квалитету дијализатора, крвних линија, концентрата, апарата за дијализу и њиховог потрошног материјала? Ко и како доноси одлуке које се тичу квалитета нашег лечења и наших живота? Од овог броја, часопис „Дијализа“ започеће нову серију разговора, интервјуа, са најодговорнијим људима дијализног бизниса, како бисмо „из прве руке“ сазнали шта се дешава са снабдевањем и набавкама материјала и средстава од којих зависе наши животи.

У овом броју, за „Дијализа“ часопис говори Др Дејан Томовић, директор фирме Nipro D.med екслузивног заступника јапанског произвођача дијализног материјала фирме NIPRO.

Дијализа“ часопис: Поштовани докторе Томовићу, крајем прошле године, видели смо да су по питању поузданости, јапански аутомобили, проглашени за најпоузданије на свету. Реците нам, да ли се може направити аналогија, да ли је и јапански дијализни материјал тог нивоа квалитета?

Др Томовић: Тачно, Ваше поређење потпуно осликава квалитет јапанских производа, а поготову нашег произвођача, Нипро Корпорације. Знате, Јапан има најмању смртност дијализних пацијената на свету. Друго, Јапан нема развијен програм трансплантације, па се зато оријентисао на квалитет дијализног лечења. И у томе је постао најбољи на свету, те су јапански произвођачи дијализног материјала заиста развили врхунске прозводе у својој области.

Дијализа“ часопис: Хајде да будемо конкретнији. Сви смо ми чули за Tojotu, Sony, Canon, Hondu, Panasonik, Toshibu и друге јапанске брендове. Да ли је Nipro у дијализи, оно што су ови брендови у својим областима?

Др Томовић: Апсолутно, па чак и корак даље. Онај ко се дијализира помоћу Нипро медицинских средстава може да рачуна на квалитет који постоји и код осталих брендова које сте навели за различите области. У том смислу се највише истичу Нипро дијализатори, јер Нипро управо на пољу дијализатора поставља нове стандарде квалитета и функционалности, и тера друге произвођаче да барем покушају да прате тај корак. Дијализатори без Бисфенола А су прави пример за то.

Дијализа“ часопис: Ако је то тако, неминовно се намеће питање: где сте ви били свих ових 6 деценија колико постоји дијализа у Србији? Зашто имам утисак да смо за Нипро игле и Нипро шприцеве сви знали, а за Нипро дијализаторе, до скоро нису знали ни наши нефролози, они који су најпозванији да се тиме баве и који редовно одлазе на конгресе и усавршавања из нефрологије и дијализе.

(https://www.youtube.com/watch?v=TRupNvBq7sw)

Др Томовић: Можда би било боље питање где смо били последњих 6 година. Али у праву сте, конгреси и усавршавања на која су одлазили наши стручњаци на жалост нису доносили нови квалитет лечења дијализних пацијената у Србији. Знате, пре двадесет година интернет се тек развијао, кућни компјутери су били реткост, мобилни телефони су били у повоју, телевизори су били гломазне кутије у дневним собама. Данас је интернет свуда, мобилни телефони и аутомобили у себи садрже вишеструко моћније компјутере од оних које смо пре 20 година само могли да замислимо, а телевизоре држимо окачене на зид као слике. Све се то променило, само се пацијенти у Србији и даље лече скоро истим дијализним материјалом, конкретно дијализаторима као и пре две деценије. Сада смо ми ту да то променимо нашим квалитетом. Велика већина наших нефролога су часни лекари који брину за своје пацијенте, али на жалост годинама уназад су били под утицајем управо најистакнутијих доктора ове професије. Ови најутицајнији нефролози су се по правилу борили за опстанак монопола, или тачније бипола, представљајући верне чуваре на вратима српског дијализног тржишта, али и то се данас мења.

Дијализа“ часопис: Па шта се то десило, да ми данас ипак разговарамо овде, са Вама?

Др Томовић: Десио се закон, десила се упорност, десио се Нипро. Мада се и дан данас покушава избећи конкуренција, покушавају се избећи законске одредбе. И ми ту водимо велике борбе, на сваки законом дозвољен начин, јер политичку и тајкунску подршку не желимо. Наша највећа подршка је Нипро Корпорација и квалитет дијализног материјалa који стоји иза нас.

Дијализа“ часопис: Реците нам нешто конкретније о томе. Ко, када, где, и како, се све врше те назаконитости, када је у питању снабдевање дијализним материјалом?

Др Томовић: Бојим се да нам ни 5 бројева Вашег цењеног часописа не би било довољно да одштампате све оно што смо ми уочили и сазнања до којих смо дошли, а што би се најпре могло сврстати у један вид организованог криминала. Ево само неких примера – рецимо када здравствени систем Србије више није могао да на тендерима за дијализаторе заштити дијализни монопол од фер тржишне утакмице, првенствено од нас, Нипра, једноставно је престало да буде тендера. Тако су се у трајању од преко две године, дијализатори по налогу Здравственог фонда набављали потпуно нелегално, без икаквих уговора, без икакве контроле цена и квалитета, искључиво од монополски установљених фирми. Све је то учињено на штету свих нас, нашег новца, и на штету дијализних пацијената. Ако има ваших читалаца који прате сајт dijaliza-wordpress много су могли тамо прочитати.

Дијализа“ часопис: Рецимо да многи наши, посебно старији читаоци не користе интернет, дајте нам неколико кључних примера незаконитих радњи или неодговорног понашања у дијализном бизнису.

Др Томовић: Ево, рећи ћу вам конкретно. Да ли Ви знате ко је власник апарата за дијализу у српским дијализним центрима? Да ли Ви знате да то питање није регулисано за огроман број дијализних апарата? По дијализним центрима се „шушка“ о томе да фирме које сматрају да располажу апаратима у дијализним центрима у Србији, користе те исте апарате да уцењују Фонд здравства или болнице да ако они не буду побеђивали на тендерима да ће повући све „своје“ апарате и оставити пацијенте на цедилу. Према нашим сазнањима, која је тешко проверити, поједини истакнути нефролози су финансијским везама били повезани са двема дијализним фирмама, а посредни доказ за то су многе верзије Правилника о дијализи које су биле написане тако да се заштити монопол на српском дијализном тржишту. Сматрам да је врло јак незванични утицај који те фирме имају у политици, у судству, у здравству, па и у удружењима пацијената, ако хоћете да будемо искрени.

Razgovor urednika sa direktorom Nipro

Дијализа“ часопис: Кад говорите о удружењима пацијената, морам Вас упозорити да наше удружење и наш „Дијализа“ часопис, није никада добио ниједан динар од тих фирми, нити је икада објавио иједну рекламу било које фирме. Ми смо апсолутно непрофитна и независна организација.

Др Томовић: Мислим да Ви знате на која и каква удружења пацијената мислим. Ја Вам се извињавам што сам и према Вама био неповерљив у почетку. Пристао сам на овај интервју када сам се уверио да сте Ви једини изузетак. Ја Вас ценим због тога што сте дали шансу истини, јер истина о овим темама не може да се нађе у српским медијима.

Дијализа“ часопис: Поменули сте нејасну ситуацију са власништвом над апаратима за дијализу у нашим центрима и стварање ситуације да се потрошни материјал мора узимати само од фирми произвођача апарата. Зашто онда Ви нисте понудили своје апарате дијализним центрима?

Др Томовић: У неким дијализним центрима су намерно ломили наше дијализаторе да би их приказали као оштећене и пријављивали нас Агенцији за лекове. Да ли можете да замислите шта би тек радили са нашим апаратима? Нипро апарати су спремни и регистровани у Србији, али овај овакав систем до сада није био спреман за њих.

Дијализа“ часопис: За разлику од Црногораца, Срби нису никада ратовали са Јапаном, па није било ни потребе да се миримо са њима. Штавише, стиче се утисак да је та високоразвијена земља необично пријатељски наклоњена према Србији. Сви се сећамо чистих и модерних аутобуса на којима је писало ’Донација Владе Јапана’, а за поклон саднице јапанске трешње Срби су се појавили у непланирано великом броју. Кажу да је јапанска влада и највећи донатор медицинске опреме Србији. Зато је наше питање: да ли је негде у изгледу да Србија добије и јапанску опрему за дијализу?

Др Томовић: Јесте наравно, па су неки први кораци и покренути по том питању. Да би и јапанска опрема за дијализу дошла у Србију, потребно је да постоји такав интерес од стране корисника. Народ Јапана заиста јесте један од највећих донатора српског здравства. Донација јапанских аутомобила је била стварно лепо прихваћена од стране наше земље. Уколико би се једног дана Јапан одлучио да донира јапанску опрему за хемодијализу, надам се да би била подједнако добро прихваћена.

Дијализа“ часопис: Да ли је уопште могуће ући у дијализни бизнис у Србији, ако имате против себе лекаре, нефрологе, начелнике дијализних центара, Комисије за дијализу, Тендерске комисије, удружења пацијената, политичаре, судије и стране амбасадоре – како сте ви уопште успели и да ли размишљате о томе да покушате бар са једном од тих важних група да склопите примирје?

Др Томовић: Наша фирма као и наш принципал има високе етичке кодексе, ми једноставно не можемо и не желимо да радимо на начин како су други овде радили деценијама. Немамо ништа против лекара, већ напротив, то су људи чија је мисија у суштини иста као и наша – да пацијентима буде боље. Због тога никада ништа не бисмо учинили ни против интереса пацијената, али такве ствари су се овде радиле. Прави стручњаци из области дијализе знају шта је заиста најбоље за пацијента, те свако ко је заиста стручњак једноставно мора бити на нашој страни. Чињеница је да су војне тендерске комисије и стручњаци војних здравствених установа, протеклих пар година ипак били поштенији при састављању тендерских услова и то је било пресудно да квалитет нашег дијализног материјала прво доспе тамо. Сада се трудимо да доспемо практично свуда, и да барем пружимо шансу да се пацијенти лече најквалитетнијим дијализаторима.

Дијализа“ часопис: У медијима се појавила информација о плати директора једне дијализне фирме од 12 хиљада евра, месечно. Да ли сте Ви тај директор, докторе Томовићу?

Др Томовић: Ха, ха, .. (смех). Знате Ви врло добро, да ја нисам из те приче. Ми не добијамо никакве субвенције у овој држави. Поменух ли Вам већ високе етичке кодексе наше фирме? Нисмо ми ни моно-, ни би-полисти. Одговор на то питање ћете морати потражити код неког од наредних саговорника из ове Ваше серије разговора.

Дијализа“ часопис: За вас се тврди да сте оборили цене дијализатора на историјски минимум, да сада због тога дијализни доктори и сестре не могу да путују на конгресе, а да све друге специјалности: кардиолози, ортопеди, реуматолози и даље несметано путују, наравно, о трошку државе, која та путовања плаћа кроз већу цену медицинског материјала. Како мислите радити, ако сте против себе окренули и лекаре и сестре и пацијенте?

Др Томовић: Морам да Вам поновим, нисмо ми против лекара, нити против сестара, нити против финансијског помагања њима или пацијентима. Друга ствар је ако су превелика нечија очекивања од нас. Када смо помагали, помагали смо искрено, а не да би се хвалили, па нећемо ни овога пута. Када смо донирали, донирали смо да помогнемо, а не да би из тога извукли неку корист. Осим тога, DTнисмо ми оборили цене дијализатора. Постоји нешто што се популарно зове предводник тржишта, маркет лидер, водећа фирма, а то тренутно у овом послу није наша фирма. Фирма која је годинама била водећа по питању дијализног материјала у Србији је та која диктира услове тржишта и цене. Знате да је тренутно у јеку кампања тендера за дијализни материјал у целој Србији. У првих пар тендера ми смо били нешто виши са ценама, док је водећа фирма управо водила агресивну политику обарајући цену 30% испод наше. Нисмо желели да улазимо у трку са ценама већ да покажемо да нам није циљ беспоштедна борба, и да омогућимо да водећа фирма сама одабере на које место на тржишту ће нас позиционирати, и ми бисмо на то пристали. Водећа фирма је одабрала да нас потпуно уклони агресивно ниским ценама, те је садашње стање на дијализном тржишту последица нашег одговора на овако дрско тржишно понашање.

Дијализа“ часопис: Према нашим информацијама, ви јесте релативно нови на српском дијализном тржишту, али сте већ направили страшан дар-мар: победили сте или сте добили највећу количину дијализатора на тендерима за наше највеће дијализне центре, нпр. Звездару, ВМА, Драгишу Мишовића, ..   Реците нашим пацијентима који ће се дијализирати тим медицинским средствима да ли су она квалитетна и у чему се огледа тај квалитет?

Др Томовић: Не желим да користим Ваше питање за маркетинг, па ћу бити кратак. Наша прва линија квалитета су дијализатори. Функционалне карактеристике у смислу уклањања штетних супстанци из крви и ултрафилтрационе способности наших Elisio серија дијализатора су углавном супериорне у односу на већину других дијализатора који се могу пронаћи на светском тржишту па и код нас, у Србији. Произведени су технологијом без опасног токсина, Bisfenol A, за разлику од већине других производа ове врсте. Сматрам да је све то од највећег значаја за квалитет лечења пацијента. Паковање ових дијализатора је алуминијумско, а не једноставна пластична врећица, чиме је омогућено да буду максимално безбедно транспортовани и спречено је да буде нарушена њихова стерилност или друга својства. Произведени су и упаковани на стерилан начин те је њихова накнадна стерилизација гама зрацима изузетно блага и безбедна. Овако произведени, стерилисани и упаковани дијализатори су нешто најбоље што пацијент може добити за своје лечење. Да не наводим понаособ сав други дијализни материјал, све је то врхунског квалитета, о чему „шушка“ комплетна дијализна јавност, али мало ко се усуђује да гласно проговори.

Дијализа“ часопис: Какве сте све проблеме имали, чиме су се све остали дијализни снабдевачи служили да би опањкавали вас или вашу фирму? Пацијенти заслужују да знају истину, према томе молим вас, будите потпуно поштени и искрени, јер после Вас на ред ће доћи и остали директори, па ћемо и од њих захтевати исте одговоре.

Др Томовић: Тешко је свести све то у пар реченица али покушаћу укратко. Па прво, утицај на формирање Правилника о дијализним материјалима. Годинама су Правилници о дијализи прављени не у интересу пацијената, него на начин да се Нипро избаци из дијализног система Србије. Тендерске комисије у Здравственом фонду на некада централизованим тендерима за дијализу, су недељама тражиле и најмању грешку у нашим тендерским понудама како би оспорили наше понуде, јефтиније и углавном квалитетније у односу на конкуренцију. Сматрам да је све то чињено под утицајем наше конкуренције, јер медицинско, финансијско или неко треће оправдање за то не постоји. Поједина удружења пацијената су против нас подносила лажне пријаве Инспекцији Министарства здравља, и то удружења пацијената на кућној дијализи, која никакав контакт са нама нису имала, без стида и срама. Ова удружења пацијената су ширила гласине да ће бити озрачен свако ко се дијализира дијализаторима стерилисаним гама зрацима. Најновије, тренутно актуелне лажи, су да Нипро уоште није јапанска фирма већ кинеска (?!).

Дијализа“ часопис: Да ли је могуће да такве ствари још увек трају и да конкурентски рат за дијализно тржиште иде до те мере?

Др Томовић: Дијализна јавност почиње да схвата да су поједине функционалне карактеристике конкурентских дијализатора знатно лошије у односу на Нипро дијализаторе. Од тада су клевете усмерене на нас као фирму и њено руководство. Најзабавније ми је било када су се појавиле гласине да смо хомосексуалци (смех). Немам ништа лично против хомосексуалне популације, па ми није јасно да ли су тиме покушали да увреде нас или хомосексуалце. Даље се шире гласине како је Нипро једини кривац што сада доктори, нефролози неће моћи да одлазе на стручне конгресе о трошку дијализних фирми. Покушава се стручна јавност окренути против нас, иако смо ми присутни у јако малом малом пронценту гледајући свеобухватно дијализно тржиште. И то чине управо они који су од тог тржишта у протекле две деценије наплатили мислим преко пола милијарде евра. Чујем да се прети дијализним центрима да се неће сервисирати машине на којима започиње коришћење Nipro крвних линија. Шире се лажи како су линије неодговарајуће, како ће се машине кварити, без обзира што су линије проверене, функционалне, са много бољих карактеристика од линија које производи произвођач машина. Па ако машине баш и крену да се кваре, знаћемо ко је кривац за то, обзиром да се ове линије користе свуда у свету без проблема, и машине савршено раде са њима.

„Дијализа“ часопис: како је могуће да се на све начине спречава прича о штетности Bisfenola A и фталата, материја којих има у свим дијализаторима и линијама на домаћем тржишту, осим у онима које производи Nipro, а држава и даље одбија да изврши препоруке Европске комисије за здравствене ризике?

Др Томовић: ДЕХП фталат не садрже ни други дијализатори који се уобичајено користе у Србији, али Бисфенол А заиста не садрже, нити ослобађају, само Нипро дијализатори Елисио серија. Препорука Европске комисије је донета још пре тачно годину дана, и јасно наглашава да треба да се престане са коришћењем дијализног материјала који у себи садржи ову токсичну супстанцу, када год је то могуће. Сада је то могуће, јер управо Нипро Елисио дијализатори не садрже овај токсин. На жалост, нити дијализна заједница у Србији, нити релевантни државни оргавни нису обратили пажњу на ово јасно упозорење. Као да никоме осим Вас пацијената није превише стало до тога. Има и изузетака, нефролози три велика дијализна центра у Београду су показали своје интересовање за овај проблем. Желим да овим путем апелујем и на остатак дијализне заједнице у Србији да направи неки помак у вези Бисфенола А. Мора се учинити неопходно да би се у складу са професионалном етиком и у складу са Законом о здравственој заштити пацијентима на дијализи омогућило најадекватније дијализирање средствима која ће најмање штетити њиховом здрављу. Па нека то буде барем за најугроженије категорије дијализних пацијената.

Дијализа“ часопис: Како је могуће да се суви бикарбонат за хемодијализу у целом свету производи и набавља од различитих фирми, а само код нас се то не дозвољава? Иако је то материјал који се производи у сред Европе, у Немачкој на пример (Serumwerk, нпр), испуњава немачке стандарде, али не одговара нашим монополистима и њиховим штићеницима?

Др Томовић: ….Или рецимо имамо NiproCart суви бикарбонат за дијализу направљен у Нипро фабрици у Шпанији. У праву сте, али са становишта тржишта. Сви ти стандардни бикарбонати су подесни за коришћење, али када дозволите да их само једна фирма продаје, ствара се монопол над тим производом. Дијализним пацијентима то није толико битно, него се штета наноси средствима здравственог осигурања.

Дијализа“ часопис: А шта је то што сматрате да је битно дијализним пацијентима?

Др Томовић: Са становишта пацијената много је битније када здравствени систем, кроз Правилнике о дијализи не препознаје рецимо Mid-fluks дијализаторе, дијализаторе средњег протока. Low-flux дијализа се полако гаси у напредним здравственим системима, само код нас опстаје, и поред тога што је дугорочно лоша по пацијента, јер не уклања штетне супстанце велике молекулске масе. Томе служе Mid-flux дијализатори, који имају све карактеристике сличне Low-flux дијализаторима, али из крви уклањају и те штетне велике молекуле. Нипро има регистроване и Mid-flux дијализаторе али се не пружа могућност да они дођу до пацијената. Стручна јавност је урадила једну одличну ствар, пре неког времена је у Правилницима о дијализи свела проценат Low-flux дијализе на значајно мању меру. Сада је време за следећи корак, т.ј. да се омогући Mid-flux дијализа зарад добробити пацијената.

Дијализа“ часопис: била је једна карикатура на интернету, алузија на филм Godfather, где директори пет највећих дијализних фирми притискају главног Кума да подели са њима своје везе у политици, медијима, полицији и судству, па ће сукоби међу дијализним фирмама одмах престати. Колико има истине у таквим схватањима, могу ли се заиста зауставити ти ратови у дијализном бизнису и од чега то зависи? Да ли је заиста било икаквих контаката или разговора између вас на ту тему? Или између вас снабдевача и представника државних органа?

Др Томовић: Неминовно је да ће сукоби међу снабдевачима дијализним материјалом кад-тад престати. Питање је времена и начина када и како ће се то десити.

Razgovor LjT sa DTДијaлизa“ чaсопис: зa крaј, уз зaхвaлност зa време које сте нaм посветили, реците нaм докторе Томовићу, иaко нисте Црногорaц, чули сте, нaдaм се, зa поему Мaтије Бећковићa: „Ђе рече Јапан“? Реците нaм докторе Томовићу, дa ли ће нaшa дијaлизнa јaвност, дијaлизни пaцијенти у Србији, имaти aсоцијaцију нa Нипро, кaдa неко, било ко, помене нaзив те песме?

Др Томовић: Апсолутно. Јa ни једног тренуткa нисaм посумњaо у то. Хвaлa и Вaмa и све нaјбоље желим и Вaмa и чaсопису и свим дијaлизним пaцијентимa који су имaли временa и стрпљењa дa ишчитaју овaј нaш рaзговор.

.

.     .     .     .     .     .

____________________________________

.     .     .     .     .     .

.

Tekst prenet u celosti iz:

„Дијализа“ часописа Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије-година II, број 3-2016, стр.16-20.

(Razgovor vodio i zabeležio: Dr Ljubinko Todorović)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

https://www.youtube.com/watch?v=C6k_BOHfLYc

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

https://www.youtube.com/watch?v=t2E6vgKI7xs

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – Hronologija dijaliznih tendera

Cirkus na dijaliznim tenderima – Jer, tako smo u mogućnosti! (Nadnaslov)

Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – dokaz da je RZZO izgubio sve kompase u zaštiti monopolista.  (Naslov)

Tehnomed održao lekciju nefrolozima i pravnicima Fonda, ostalo će Inspektori za organizovani kriminal. (Podnaslov)

Poštovani čitaoci,

Ako ste pomislili da smo zaboravili da vas izvestimo o događanjima na dijaliznim tenderima, varate se. Ništa što utiče na kvalitet dijaliznog lečenja neće nam promaći. Možda nećemo moći objaviti komentare isti dan ili mesec, ali, sve što je vezano za kvalitet dijaliznog lečenja naći će svoje mesto na ovom sajtu. A i gde bi drugde?

Ko još sme da kaže da je (dijalizni) car go, osim nas? A ne da je go, nego još i zaudara. Zaudara na trulež, moralnu i materijalnu, kao krpelj koji se nasisao naših para i naše krvi, i sad ne može da se pokrene, obamro od profita i ravnodušan na naše češanje.

Dakle, ključna novina u stalnoj RFZO igri: „Kako zaštiti naše monopoliste?“ lansirana je ovog leta. To je zaista bio hit leta, 2015. godine.

Od ranije vam je poznato da su uvođenjem kategorije „Materijal specifičan po tipu mašine“ (link) naši monopolisti dobili „pravnu“ osnovu da budu izuzeti od konkurencije, od nadmetanja, pa su taj materijal prodavali Fondu po ceni koju sami odrede. To vam je ono: „broj ponuđača po ovoj stavki: 1 (jedan)“, odluka: Komisija je kao ispravnu prihvatila dostavljenu ponudu, Rešenje: sklapa se Ugovor sa jedinim ponuđačem, po ceni koja je bila u ponudi i koja je prihvaćena“, itd, itd… sve na taj kalup.

U taj materijal po tipu aparata za dijalizu, realno spadaju samo mikrobiološki filteri. Sve ostalo proizvodi se od strane desetine drugih dijaliznih firmi i u svetu postoji jasna procedura koja ne štiti niti stvara monopoliste. U sred Nemačke postoje firme koje proizvode arterio-venske linije za sve vrste dijaliznih aparata, kao i firme koje proizvode dijalizatore i suve bikarbonate za sve vrste dijaliznih aparata.

Pa šta je onda u Srbiji sporno?

Sporno je to, što u Srbiji takve (ni nemačke!) firme ne mogu prodavati svoje AV linije niti suve bikarbonatne koncentrate, jer je u državi Srbiji RFZO komisija uvela obavezu da onaj ko to želi mora doneti potvrdu od proizvođača aparata da su te linije „kompatibilne“ tj. odgovarajuće tom aparatu.

Znači druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu sa ponudom istog artikla, treba da odobri ostalim firmama da i one mogu učestvovati sa svojim ponudama za isti artikal.

Da li se ikada desilo da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Nikada, naravno.

Da li će se ikada desiti da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Neće, naravno.

Jedan monopolista je čak tvrdio da njegova firma ne može garantovati bezbednost pacijentu ako se ne koristi njihov originalni materijal?! Kakva laž. Da li je iko ikada video takve bezbednosne garancije?! Kamo sreće da je to dato pacijentima ili bolnicama, pa da na osnovu toga mogu tužiti dotične proizvođače dijaliznih mašina koje su ne jednom ugrozile, pa i uništile živote pacijenata. Nažalost, takvih garancija – nema. Nikada ih nisu dali niti će ih dati. Pa oni čak i servis naplaćuju, po tarifi koju sami odrede.

Sistem koji je napravio RFZO, definitivno je „legalizovao“ monopol kakav ne postoji nigde, ni u Evropi, ni u svetu.

Pri tome je to, taj isti RFZO i otvoreno priznao. U jednom svom ranijem dopisu otvoreno su priznali da postoje bipolisti, dve firme koje drže skoro sav dijalizni biznis u Srbiji. Čak se navodi i da su imali nemali uticaj na sastav i odluke tenderskih komisija!!!     (https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/06/)

Ludilo.

I sad im opet ugađaju.

Novi (stari član) Predsednik tenderske komisije (nefrolog, načelnik, direktor, profesor, drd, mrd, prd), sada je čak javno ustvrdio da je domaći zastupnik firme Gambro dao sve svoje aparate samo na revers dijaliznim centrima, te da ih uvek može povući natrag, ako ne bude zadovoljan rezultatima tendera.

Šok.

Ostali članovi komisije su se samo zgledali, kada je takva jedna tvrdnja izneta, javno, u zvaničnom telu ove države. Ako ne bude zarada koliko mi tražimo, mi ćemo vam uzeti aparate, pa da vidimo šta ćete onda? A vlada se ovamo hvali kako državu niko ne može da ucenjuje.

Smejurija.

I šta se dalje dešava?

Odjednom, u materijal specifičan po tipu mašine ulazi sve više stavki. Ne samo bakteriološki ultrafilteri, nego i AV linije, suvi bikarbonatni koncentrat, pa čak i sredstva za čišćenje i dezinfekciju aparata.

Odjednom, svi ti artikli ulaze u jednu stavku: materijal koji zavisi od tipa mašine.

Tako da onaj ko bi hteo učestvovati na tenderu, a nema bakteriološki filter za dijalizni aparat, ne može ponuditi niti išta ostalo.

A bakteriološki filter nema niko, naravno, niko osim: zastupnika proizvođača mašine.

Na stranu to što neki od tih tipova mašina više uopšte nisu ni registrovani, odnosno istekla im je registracija u Agenciji za medicinska sredstva, ne postoji servis, niti rezervni delovi za njih, a negde su im čak i firme proizvođači propale, tj. ugašene su ili kupljene od drugih firmi.

To našim „stručnjacima“, nefrolozima iz „Stručne“ komisije nije ništa značilo, oni su sve takve sulude odluke i uslove aminovali.

Na kraju se jedan od (potencijalnih) učesnika tendera, uhvatio za glavu i glasno jauknuo:

Pa da li su ti nefrolozi šuntavi pa ne mogu sami da ocene da li je jedna krvna linija kompatibilna za određeni aparat nego im taj posao mora vršiti druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu.

Pogledali smo u rečnik, šuntav, znači: blesav, smotan, onaj koji se kroz ceo život vuče držeći druge za rukav, spoticač o sopstvena stopala, kilav, nikakav.

Eto, dakle, kakvi su nam nefrolozi zapali. U komisije.

Predstavnik Tehnomeda, je čak predložio članovima komisije da se spuste samo 100 m ispred, u dijalizni centar Dragiša Mišović i da tamo na licu mesta namontiraju liniju i vide da li odgovara.

Ne, ne pada im na pamet, da mrdnu svoje guzice i sami nešto „utvrde“.

Onda im je dotični predstavnik Tehnomeda objašnjavao da kad čovek kupuje brisače za automobile nikada ne kupuje brisače po tipu automobila, nego one koje sam odabere. Naravno da će neki trajati kraće, a neki duže, ali osnovnu ulogu, brisanje stakla svi moraju da vrše, bez obzira na tip automobila.

Ne, ni to nije vredelo.

Komisija je odgovorila da ostaje pri svakoj tački svoje specifikacije.

Nije pomogao ni primer da limunska kiselina u slobodnoj prodaji košta 4 dinara, što je više od 100 X manje od traženih 426,00 dinara za limunsku kiselinu kojom će se čistiti „po tipu“ dijalizni aparat posle dijalize. Aparat za koga nema dokaza da se više igde proizvodi i da za njega uopšte postoje rezervni delovi i servis.

Zbog stenograma i dijalizne istorije, taj njegov dopis, vredi preneti u celini:

Апарат за дијализу је један технички систем. Изграђен је или произведен на бази знања из области машинства, електротехнике, електронике и медицине. Пошто се ради о техничком систему можемо успоставити аналогију са другим техничким системима. Најбољи пример за то је аутомобил, пошто већина људи има додира са аутомобилом. Када купите нови аутомобил произвођачи вам дају гаранцију. На пример пет година или 100.000 пређених километара. Услов за гаранцију је да редовно одржавате аутомобил у њиховом сервису. У то спада замена уља и филтера или можда и још неких делова. При томе таква услуга је обично скупља него у неком неовлашћеном сервису, али не значајно. Након истека гаранције ви ћете, као власник аутомобила, одлучити да ли ћете сервис обављати и даље у овлашћеном сервису и да ли ћете га уопште и обављати онако како је то произвођач прописао или ћете сервисни период мало „развући“ због кризе која је заштитни знак нашег времена. Ако доће до квара у гарантном року произвођач ће о свом трошку уградити оригинални део. Али када гарантни рок истекне да ли већина људи иде у овлашћени сервис ради уградње оригиналног дела или уграђује популарно названо „турске“ делове који се производе за све аутомобиле. Да ли се такви аутомобили и даље возе. Наравно, сваки дан.

Сада ћете рећи да је апарат за дијализу медицински уређај па се на њега не могу уградити „турски“ делови као на аутомобил. Да од апарата за дијализу зависи људски живот. Колико год то изгледало банално, ипак је аутомобил, са техничке стране, сложенији систем. Поред тога од његове исправности зависи више живота. Путника у аутомобилу и других учесника у саобраћају и људи у околини. Познат је пример грешке на једној марки аутомобила када је приликом сипања бензина долазило до варнице па су експлодирале читаве бензинске пумпе...

Mислимо да је време да се демистификује дијализа, материјал по типу апарата, заједнички материјал, правилници и цела регулатива која је имала један основни задатак, да од нечег ненормалног направи нешто нормално. То је увек тешко.

Пошто је предмет ове јавне набавке материјал „по типу апарата“ кренућемо редом по техничкој спецификацији. Требало би да „материјал по типу“ значи да је то материјал који одговара само за тај тип апарата и ни за један други. Зашто се ту подразумева да такав материјал мора да производи само једна компанија у целом свету. То није материјал „по типу“ компаније, него модела апарата. Сврставањем „материјала по типу“ у једну партију за један апарат ви управо подразумевате да само једна фирма, конкретно Bellco, Gambro или Hospal, који не постоје, и Fresenius, могу да произведу такав материјал. Нисте чули за Bain Medical, Yihua, Kavasumi, Nikiso, Etropal, Hydilena, Almed, Nipro, Serum Verk, Toray. Разумљиво је да ви нисте чули, али како доктори из стручне комисије нису видели штандове на бројним конгресима које су посећивали (о трошку монополиста).

Како смо навели, идемо редом. Крвне линије или АВ линије сте детаљно дефинисали и описали у једном одговору баш у овој јавној набавци…  Tакође је јако лепо написано да „димензије и детаљну спецификацију АВ комплета прописује произвођач одговарајуће машине“. Нормално је да захтевате да такво медицинско средство буде регистровано за употребу. И на крају имамо кључ. Понуђено добро мора у потпуности да буде компатибилно апарату. Шта то значи када су у питању АV линије. Да ли је читава стручна јавност шунтава па не зна да види да ли линија одговара поједином апарату. Овде говоримо само о регистрованим производима. У прилогу достављамо вам један узорак крвне линије произвођача Етропал из Бугарске која је намењена за апарат Fresenius 4008. У истом дворишту имате центар за дијализу Др Драгиша Мишовић, па упоредите са линијом коју је произвео Fresenius. Шта представља заштита произвођача апарата над монополом продаје пластичне крвне линије, коју производи десетак компанија широм света? Када на аутомобилу мењате метлице за брисаче ви можете да бирате оне од неколико хиљада динара, које лепо пријањају уз стакло и добро бришу и оне од неколико стотина динара, које су мало круте, стружу по стаклу, али када пада киша и оне бришу. Ту можете да бирате, али овде то није случај. Овде важи Закон о јавним набавкама, који налаже обезбеђење конкуренције и штедњу државних пара.

Следећи тужан пример менталне дискриминације су патрони са содом бикарбоном. …

Течни алкални концентрат за дијализу се углавном више не производи у свету јер је замењен са прашкастим бикарбонатом, а то је учињено управо из разлога (микробиолошке безбедности и) економичности. Свуда у свету је прашкасти букарбонат јефтинији од течног јер је мање паковање, није уложен рад за мешање са водом и много су мањи трошкови транспорта и складиштења. Наравно, тако је свуда у свету осим код нас. Ако се сећате канистер течног алкалног раствора је коштао 500 до 600 динара за 10 литара. Стварно је потребно 7,5 литара, па су у свету паковања била од 8 литара. То је око 500,00 динара по третману. …

Како сте сад дошли до цена прашкастог бикарбоната? 100.000 комада сувог букарбоната у одговарајућем паковању, 720 грама за 950 динара (!) по комаду за заштићеног понуђача без конкуренције. То је сан за целу Европу.

Посебан куриозитет ове техничке спецификације је три пута више лимунаде него прошле године. Ставка 9. У другој партији: Средство за стерилизацију машине на бази лимунске киселине, кертриџ, чак 37.400 комада по цени од 426,00 динара по комаду. Више од три пута него претходне године. Занимљиво је да је број дијализа на овим апаратима увећан за око 50% (!), а средство на бази лимунаде је увећано за више од 300% па смо дошли скоро до 16 милиона динара за ову ставку. Можда нисте чули да фирма Gambro која је производила апарате АК Ултра 200 не постоји већ трећу годину и да је престала да постоји управо због оваквог приступа: пуно малих скупих производа који дијализу треба да учине сасвим посебном. Вероватно нисте чули да је и Fresenius некада продавао средство на бази лимунске киселине које се звало Цитростерил, па га одавно више не продаје у Србији. Истина је да је стерилизација лимунском киселином добра за апарате за дијализу, али лимунску киселину можете наћи у свакој продавници. Дајемо вам један пример са приложеним фискалним рачуном.

Пре извесног времена у једном Вашем одговору сте навели да РФЗО мора да заштити два најважнија снабдевача дијализним материјалом. То је свакако био скандал, да се у току једне јавне набавке јавно одредите да некога штитите. Како су у Србији скандали сванодневна појава и то је прошло и брзо пало у заборав. Оно што овде упада у очи је да ипак не штитие та два добављача подједнако. Постоје мале симпатије према једном. Зато се овај други као нешто буни у дописима које вам је послао у овом поступку.

Једном понуђачу сте умањили цене за значајне износе, а другом су цене остале на лепом нивоу, а количине су повећане за више од 30%. Све то и не би било тако необично да је „миљеник“ продужио регистрацију апарата у Агенцији за лекове. Ви сте повећали број тетмана на апаратима који се одавно не производе и нису регистровани у Агенције за лекове, а на оним апаратима који су регистровани смањили сте цене и количине. То је занимљива стратегија.

Поновљамо вам захтев за измену конкурсне документације:

– Свака ставка из техничке спецификације треба да буде засебна партија.“

(http://www.javnenabavke.rfzo.rs/download/javne%20nabavke/centralne/404-1-110-15-45%20ODGOVOR%20NA%20DODATNO%20POJASNJENJE-26.06.pdf)

O čemu se radi?

Šta reći na kraju ovakve argumentacije?

Ništa.

Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila je ove argumente i naložila da se predmetna javna nabavka PONIŠTI u celini!

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871

Drugi skandal, vezan je za Fresenius, naravno, i taj je skandal mnogo opasniji. Opasniji po neke članove stručnih komisija, ali i sve birokrate iz RFZO-a koje su učestvovale u ranijim komisijama.

O čemu se radi?

Radi se o neodržavanju dijaliznih tendera već treću godinu zaredom.

Poslednji tender za dijalizatore je održan novembra 2013. godine i RFZO je odlučio da po njemu nastavi snabdevanje i narednih godina, jer je, kao, na tom tenderu postigao uštede od 30% u odnosu na cene dijaliznog materijala na prethodnim tenderima.

Na ovo snabdevanje mimo zakona, naravno da su se žalile firme koje očekuju raspisivanje novih tendera, jer u tome vide svoju šansu da i one nešto prodaju. А dа је Zakon kršen, u to nema nikakve sumnje!

Postupak je privukao pažnju, ili je dodeljen, Tužilaštvu za organizovani kriminal!

Ni manje ni više.

Ali, i RFZO je imao svoju (tanušnu) odbranu.

Oni su sve radili u interesu pacijenata! (Pazi sad to, kukala nam majka, ako nas ovi brane …)

Jer, kao, kad se raspiše regularan tender, onda se uvek neko žali, pa se dugo čeka na odluku, pa Republička komisija usvoji (!?!) žalbe, pa traže novi tender … a bolesnici ne mogu da čekaju, pa eto, oni zato nastave po starim kvotama i starim cenama, sami kupuju.

I tako su kažu, na tom tenderu iz 2013. postignute dobre cene, 30% manje.

Ali …

Uvek ima neko ali … što devojci sreću kvari.

U međuvremenu, održani su regularno tenderi za dijalizni materijal u vojnim dijaliznim centrima (VMA, Niš i Novi Sad).

Na tim tenderima u većini partija pobeđuje japanski Nipro, sa cenom još 30% manjom od one kojom su se hvalili predstavnici RFZO!

A što je najinteresantnije, Fresenius je na vojnom tenderu prihvatio tu trku u snižavanju cena i sam je oborio cene svojih materijala na istorijski minimum, pokušavajući da udavi Nipro i da im stavi katanac na sve aktivnosti u Srbiji. Fresenius je tada ponudio „domaće“ dijalizatore za 887 do 1078 dinara. Najveći Freseniusov dijalizator, HdF100S, 2,4m2 površine, tada je (konačno) bio samo 1078 dinara. (FMC cene: 1,3m2LF: 887   1,6m2LF: 897   1,3m2HF: 887   1,6m2HF: 969   1,8m2HF: 1029   2,4m2HF: 1078 RSD) – i opet su poraženi, nižim cenama, Japanaca.

Šta se dalje dešava?

Ove cene, sa vojnog tendera, dospeju, naravno i do Tužilaštva za organizovani kriminal, koje sada dobija i dokaz, crno na belo da RFZO nabavlja bez tendera i skuplje, a Vojska zakonito nabavlja, a mnogo jeftinije.

Cene za stotinjak vojnih pacijenata su očigledno za oko 30% (još) manje od onih koje država plaća za ostalih 4500 dijaliznih bolesnika u Srbiji već treću godinu zaredom.

Država je očigledno i svesno pokradena!

Tužilaštvo ne može ostati nemo.

Ključni dokaz, su cene sa vojnog tendera. Materijalni dokaz!

Zicer.

Dobitna situacija, koju nijedna država, nijedno Tužilaštvo, ne bi propustilo da realizuje.

Ali, nikada ne potcenjujte Freseniusove kapacitete i stepen korumpiranosti domaćih „državnih službenika“.

Fresenius je dakle platio najskuplje pravne mozgove, da mu naprave izlaz iz ovog ćorsokaka, u kojeg su zapali „emotivno reagujući“ na Nipro.

Zainteresovani za izlaznu strategiju, osim FMC menadžera, bili su naravno i domaći saučesnici iz RFZO-a, članovi Komisija, itd. itd.

I šta su smislili?

Pa, kao ne mogu se te cene upoređivati!?!.

Nisu kao, isto vojni pacijenti i civilni pacijenti!?! (I sve takve gluposti).

U pitanju su, kao, „različiti komercijalni uslovi“, jer vojni tender je tražio isporuku materijala u Beogradu, što je mnogo blizu i jednostavno, a ne kao civilni tender isporuke širom Srbije, na 51 adresu, pa kao, vojni fond plaća u roku od 30 dana, a civilni u roku od 90 dana, pa sve tako neke kapitalne razlike, koje se u suštini svode na: transport.

Da li je moguće da cena transporta čini 30% cene dijaliznog materijala?

Nema šanse. Toliko svi znamo.

Ali, ono što ne znamo, a ni iz priloženih papira nismo shvatili (http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871), zašto je Republička komisija uvažila ovu žalbu Freseniusa.

Pitali smo nekoliko nezavisnih komentatora, da ne kažemo „analitičara“ dijaliznih zbivanja.

Većina misli da je Republička komisija ovim usvajanjem žalbe dala alibi nekima da ne odu u zatvor.

Drugim rečima: onu potpuno dobijenu tužilačku poziciju, je učinila spornom, jer nije uvažila cene koje su postignute na vojnom tenderu. Dozvolila je duple standarde, različite cene, za isti proizvod, pri čemu su cene za stotinjak (vojnih) pacijenata bile značajno manje nego cene za 4500 pacijenata u celoj Srbiji!?! Ispade da se za malu porudžbinu daje popust, a za veliku ne.

Ko u tome nađe logiku treba mu dati Nobelovu nagradu.

Takvom odlukom mnoga dupeta su ostala spašena (verovatno), ali je i država ostala opljačkana (sigurno).

A onda je usledilo i otkriće koje je zapravo pravi i jedini dijalizno-tenderski hit leta 2015. godine.

Nije Fresenius imao pametne pravnike pa je Komisija usvojila njihovu žalbu. Ispostavilo se da supruga od predsednika Komisije radi u jednoj od zaštićenih firmi „po tipu“ aparata.

Otuda odjednom postaje jasnije zašto su neproporcionalno porasle potrošnje (300%) za aparate koji se više ne proizvode.

I postade i jasnije kako su i zašto su, „ljuti protivnici“, dugogodišnji monopolisti ili bipolisti, konačno dospeli pod kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije (link).

Jer, javna je tajna da se oni o svemu dogovaraju, da su direktori tih firmi dugogodišnji saradnici i da se međusobno ispomažu, obično u korist Freseniusa, jer koga je moliti nije ga ljutiti…

Dakle, po zakonu, republička Komisija je bila dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak za poništenje protivzakonito sklopljenih ugovora sa tendera 2013. godine, ali ona to nije učinila jer je bila u sukobu interesa. Supruga predsednika Komisije radi kao šef pravne službe u firmi koja učestvuje u svim dijaliznim tenderima i prodaje „po tipu aparata“, tj. bez konkurencije.

Kad se to otkrilo, predsednik te Komisije brže bolje podnosi ostavku, da bi pobegao od odgovornosti, ali …

Ali, na odlukama te Komisije i dalje su njegovi potpisi, tj. i dalje je predsednik.

Nećemo vam ovde ni prepričavati, niti citirati, tekstove iz odluka republičke Komisije, jer je to jedna neubedljiva, terminološki zbrkana, misaono zapetljana, nemušta konstrukcija, u kojoj se ne mogu naći nikakvi argumenti.

Monopolistima i njihovim zaštitnicima bi bilo jednostavnije da su slobodno upotrebili onu čuvenu frazu od Šuntavila:

„Jer, tako smo u mogućnosti.“

(Just because we can)

Suntavilo

Na ove odluke nema žalbe.

.

DiaBloG – 2015

.

.     .     .


Jer, tako smo u mogućnosti

.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-01.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-02.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-03.     .     .

Pravnici RZZO protiv FMCa

https://dijaliza.wordpress.com/2013/10/18/pljacka-drzave-po-tipu-masine/

 .    .    .

Priznanje-citajte kako je napisano.     .     .

jer-tako-smo-u-mogucnosti-02 .     .     .

Branićemo monopoliste, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .

Bolesnici brane našu dijalizu, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .     .     .



Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva

Protestno pismo predstavništva japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva

Posle teksta Kako nam se nabavljaju dijalizatori i Rasprave između Fonda zdravstva i Freseniusa o nabavci dijalizatora u Srbiji, donosimo vam i drugu raspravu, ovaj put između RFZO i predstavništva japanske firme Nipro. Takođe, vrlo zanimljivo štivo, indikativno za kritičko sagledavanje načina na koji nam se nabavljaju, za nas, najvažnija medicinska sredstva.

Pismo predstavništva japanske firme Nipro u Srbiji je zvanični i originalni dokument iz dokumentacije Fonda zdravstva Srbije, donosimo ga u celini, bez skraćenja:

Republički fond za zdravstveno osiguranje

Direktoru

Jovana Marinovića 2, 11000 Beograd

  • Globalni osvrt na stanje nabavki materijala za dijalizu u Republici Srbiji u formi odgovora na navode RFZO iznete u dokumentu 08/2 br. 404-1-53/14-11, „Dodatno pojašnjenje u vezi sa pripremom ponude u javnoj nabavci materijala za dijalizu – dijalizatori za period od godinu dana, br. JN 404-1-110/14-66“

Poštovani,

Kao ovlašćeno lice privrednog društva «Diamed» d.o.o. Beograd koje na teritoriji Republike Srbije zastupa i distribuira proizvode NIPRO Corporation, Osaka, Japan, osećam potrebu, ali i moralnu, ljudsku i profesionalnu obavezu da odreagujem na Vaše navode iznete u Dodatnom pojašnjenju 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. a u vezi javne nabavke dijalizatora JN br. 404-1-110/14-66 raspisane od strane RFZO kao naručioca. Nalazim da su mnogi od iznetih navoda potpuno netačni, a mnogi su posledica očiglednog uticaja na Vas kao naručioca. Ujedno, ovim dopisom želimo i da Vam ukažemo na neke činjenice koje Vam možda do sada nisu poznate, a od izuzetnog su značaja za Vas kao praktično jedinog tela odgovornog za nabavku materijala za dijalizu u Republici Srbiji, ali i za krajnje korisnike – pacijente, njih blizu 5.000, koji se svakodnevno leče na dijalizi u Republici Srbiji.

Posebno naglašavam da nam je, kao društveno odgovornoj kompaniji, jedini cilj unapređenje sistema nabavke materijala za dijalizu.

Ovom prilikom, iskoristiću Vaše Dodatno pojašnjenje 08/2 br. 404-1-53/14-11 da citirajući Vaš originalni tekst (u daljem tekstu prikazan kao ћирилични фонт) prokomentarišem sve sporne, nejasne ili neistinite navode, ali i navode sa kojima se slažemo.

I  „Наручилац се, приликом дефинисања односа количина дијализатора према начину стерилизације руковођен пре свега економским разлозима и потребом да се обезбеди сигурност у снадбевању.“ …

Teško je poverovati da se RFZO kao naručilac ovde vodio ekonomskim razlozima imajući u vidu da je tokom 2013. godine, kada je omogućeno da ravnopravan tretman u javnim nabavkama imaju dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem (Gamma i E-beam), upravo postignuta najniža cena dijalizatora u Republici Srbiji u poslednjih 15 godina (a verovatno i mnogo više), i RFZO-u omogućena višemilionska ušteda na ovoj vrsti materijala. Ne postoji nijedan suvisao i ekonomski opravdan razlog da se ponovo pruži prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom u odnosu na dijalizatore sterilisane jonizujućim zračenjem. Logički je nerazumljiv citirani navod RFZO-a koji, paradoksalno, dovodi do zaključka da je za RFZO ekonomski potpuno opravdano dati prednost dijalizatorima čija je cena godinama u nazad bila takva da je omogućavala ogromno odlivanje novca iz Budžeta RFZO van Republike Srbije, ali i u džepove određenih lokalnih moćnika.

Takođe nije jasno kako će se obezbediti sigurnost u snabdevanju davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom. Dalje u tekstu Vašeg dokumenta 08/2 br. 404-1-53/14-11, RFZO se jasno opredelio da svesno daje prednost kompanijama koje nude dijalizatore sterilisane vodenom parom da bi se smanjio rizik da Vas upravo te kompanije ostave bez drugih vrsta materijala i usluga. Dalje, tokom 2013. kada je omogućeno da ravnopravan tretman u javnim nabavkama imaju dijalizatori sterilisani jonizujućim zračenjem, nije bilo problema u sigurnosti snabdevanja dijalizatorima, pogotovo u snabdevanju dijalizatorima proizvođača NIPRO Korporacije sterilisanim Gamma zracima. Upravo ovi dijalizatori su imali ne veliki ali ipak značajan udeo na prošlogodišnjem tržištu. U tom smislu ponovo nije jasno kako će se ograničavanjem pristupa ovim dijalizatorima obezbediti sigurnost u snabdevanju.

Kao dokaz neuspešnosti ovakvog postupanja RFZO mogu Vam navesti sledeće: – upravo jedna od kompanija čije ste interese pokušali da zaštitite ovakvim davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom je uložila zahtev za zaštitu prava kojim je obustavljen postupak trenutno aktuelne javne nabavke dijalizatora, i onemogućeno je blagovremeno, pravovremeno, pouzdano i legalno snabdevanje ovom vrstom materijala. Na koji način u ovom slučaju RFZO kao naručilac tumači svoj navod da se davanjem prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom rukovodio potrebom da se obezbedi sigurnost u snabdevanju?

Jedini problemi koji su tokom 2013. godine onemogućavali sigurnost u snabdevanju zdravstvenih ustanova dijalizatorima, bili su problemi koji su izazvani nepravovremenim i/ili nekorektnim raspisivanjem javnih nabavki ove vrste materijala od strane RFZO. Ovi problemi nisu bili do dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem nego su isključivo do RFZO kao naručioca u javnim nabavkama materijala za dijalizu. U prošlogodišnjim dokumentima vezanim za ove javne nabavke, RFZO licemerno tvrdi da zahtevima za zaštitu prava ponuđači opstruiraju javne nabavke materijala za dijalizu. Prvo, skoro svi ovi zahtevi su bili usvojeni od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je delimično ili u potpunosti poništavala ove javne nabavke, potvrđujući osnovanost podnetih zahteva za zaštitu prava. Drugo, legitimno je pravo svakog ponuđača ili zainteresovanog lica da brani svoja prava za koja smatra da su mu ugrožena. Treće, svako rešenje Republičke komisije kojim je osporena neka od Vaših javnih nabavki materijala za dijalizu sadržalo je odredbu da ukoliko naručilac ponovo organizuje sličnu javnu nabavku, mora u njoj ispraviti sve nedostatke zbog kojih je predmetna javna nabavka osporena/poništena. RFZO to nije činio, već je iz jedne u drugu javnu nabavku ponavljao iste greške, a ponuđače koji ponovo ulažu zahteve za zaštitu prava RFZO je ponovo optuživao da opstruiraju javnu nabavku. Logično gledano, konstantno ponavljanje iste ili slične greške nije spontana stvar već svesno činjenje propusta, čime se postiže svesno stvaranje izgovora za optuživanje ponuđača koji se ne mire sa raspisivanjem nabavki pod bilo kakvim uslovima, ali i izgovora za raspisivanje javnih nabavki po hitnom postupku, kojima se zaobilaze mnoge odredbe važećeg Zakona o javnim nabavkama. Ovakvo postupanje RFZO predstavlja klasičan primer zloupotrebe odredbi Zakona o javnim nabavkama. Ova zloupotreba formalizovana je stvaranjem legislativne opstrukcije u snabdevanju materijalom za dijalizu koji je neophodan za život hroničnih bubrežnih bolesnika, samo da bi se stvorila situacija hitnosti, koja bi opravdala primenu hitnog pregovaračkog postupka. Situacija sa trenutno aktuelnom javnom nabavkom dijalizatora (JN br. 404-1-110/14-66) govori u prilog tome – Konkursna dokumentacija u ovoj javnoj nabavci, pored mnogih svojih nedostataka, čak i ne sadrži obrazac strukture cene, dokument koji prema važećem Zakonu o javnim nabavkama predstavlja deo obavezne sadržine konkursne dokumentacije. Na ovaj način formirana konkursna dokumentacija predstavlja otvorena vrata da se ova javna nabavka poništi iz proceduralnih razloga. Ja sam svestan činjenice da RFZO može na hiljade načina obrazlagati ovakve svoje postupke, ali definitivan rezultat je da RFZO svesno nije organizovao blagovremene i kvalitene javne nabavke materijala za dijalizu, a koje bi obezbedile sigurnost u snabdevanju. Kao dokaz ove tvrdnje poslužiću se poslednjom realizovanom javnom nabavkom materijala za dijalizu, JN br. 404-3-110/13-130 čiji je postupak sproveden novembra / decembra 2013. godine. Naime, još 12.12.2013. godine RFZO je upoznat da je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki svojim rešenjem poništila u potpunosti ovu javnu nabavku, u fazi pre potpisivanja ugovora. Ovog trenutka nema potrebe da detaljno ulazim u činjenicu da je RFZO posle toga potpuno nelegitimno nastavio realizaciju ove javne nabavke pod izgovorom hitnosti rešavanja problema u snabdevanju koji je opet sam RFZO izazvao.

Nipro standČinjenica je da RFZO od 12.12.2013. pa do 09.05.2014. (skoro punih 6 meseci) kao naručilac nije ni pokušao da realizuje drugu, legitimnu javnu nabavku materijala za dijalizu, ne bi li pravovremeno i na legalan način omogućio snabdevanje zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji materijalom za dijalizu. Ovo govori u prilog svemu osim u prilog opredeljenosti RFZO da obezbedi sigurnost u snabdevanju dijaliznim materijalom.

Ovog trenutka se nalazimo u veoma paradoksalnoj situaciji, gde RFZO funkcioniše protiv sopstvenih obaveza i interesa, a privredno društvo DiAMED d.o.o., sa svojim vlasnicima i NIPRO Korporacijom kao krajnjim principalom, ulažući svoje sopstvene resurse vodi iscrpljujuću borbu sa duboko ukorenjenim monopolom, nepoštovanjem zakona, nelojalnom konkurencijom, formiranjem i zloupotrebom monopolskog položaja, izigravanjem Zakona o javnim nabavkama, rigidnošću sistema i nedostatkom volje i/ili mogućnosti da se loše stvari promene. Privredno društvo DiAMED d.o.o. čini to prvenstveno u interesu zaštite pacijenata, ali i Budžeta RFZO, kao i Republike Srbije, a u poslovnom smislu radi zaštite interesa NIPRO Korporacije, i postavljanja NIPRO proizvoda za dijalizu na mesto koje opravdano zaslužuju.

II – Дијализни центри у Србији, до сада, практично и нису снадбевани дијализаторима стерилисаним јонизујућим зрачењем. Разлози за то у овом тренутку нису од значаја, с обзиром да је Наручилац у претходном периоду уклонио све административне препреке за улазак таквих дијализатора на тржиште Србије. С обзиром да је јасно да велики део стручне јавности и удружења пацијената (Удружење дијализних пацијената са ВМА, Удружење бубрежних болесника и пацијената и инвалида на кућној дијализи Републике Србије „Реналис“, Савез организација бубрежних инвалида Републике Србије и Удружење инвалида Србије на кућној дијализи Београд), који су своје недвосмислено мишљење изнели на бројним састанцима одржаним у просторијама Републичког фонда, преферира употребу дијализатора стерилисаних воденом паром, сматрамо да је нужно постепено увођење дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем у употребу у дијализним центрима из Плана мреже. Наручилац посебно мора да води рачуна и о пацијентима и њиховим захтевима, имајући у виду стање у којем се ти пацијенти налазе. Постепеним увођењем и показивањем резултата који се постижу са таквим дијализаторима сматрамо да ће се на најбољи могући начин одагнати све сумње које постоје према дијализаторима стерилисаним јонизирајућим зрачењем.“

Protivno iznetom navodu već u prvoj rečenici prethodnog citata, ističemo lako provreljivu činjenicu da su tokom 2013. godine dijalizni centri u Srbiji su snabdeveni sa oko 15-20 % dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem. Tačan procenat nije lako utvrditi jer je solidan deo dijalizatora nabavljen potpuno netransparentno, mimo bilo kakvih javnih nabavki. Obrazloženje – RFZO je u javnim nabavkama dijaliznog materijala planirao nabavku dijalizatora u broju koji je manji od potreba proračunatih na osnovu zvaničnih podataka o broju pacijenata koji se leče dijalizom, izuzimajući pacijente koji se dijaliznim materijalom ne snabdevaju putem javnih nabavki raspisanim od strane RFZO. Ukoliko je postupak uvođenja dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem već počeo tokom 2013. godine, šta znači vraćanje korak nazad ponovnom davanju prednosti dijalizatorima sterilisanim vodenom parom ostaje potpuno nejasno.

Nipro dijalizatorVremenski period koji je prethodio 2013. godini bio je okarakterisan nabavkom isključivo dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Naprotiv Vašoj gore iznetoj tvrdnji, razlozi za to su od izuzetnog značaja. U vremenskom periodu pre 2013. godine RFZO je činio sve da spreči dolazak na tržište dijalizatora sterilisanih drugim vidovima sterilizacije, osim vodenom parom. Praktičan i održiv razlog za to jednostavno nije postojao niti može postojati, pa zbog toga smatramo da je RFZO to činio svesno štiteći interese kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. To je rađeno pod izgovorom da je stručna javnost tako zahtevala, da to ne zavisi od RFZO nego od stručnih komisija (koje su kontradiktorno formirane upravo od strane RFZO), da tako žele pacijenti itd.

Ostaje potpuno nerazumljivo i najblaže moguće rečeno neshvatljivo da RFZO i dalje koristi iste izgovore (pošto se to ne može nazvati razlozima) kada ponovo daje prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom u odnosu na dijalizatore sterilisane jonizujućim zračenjem. RFZO tvrdi da je uklonio administrativne prepreke za ulazak na tržište Srbije upravo dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem. Nije jasno zašto onda upravo RFZO kao naručilac postavlja nove, praktične prepreke pred ovu vrstu dijalizatora dajući prednost dijalizatorima sterilisanim vodenom parom.

RFZO dalje tvrdi da je veliki deo stručne javnosti izneo svoje nedvosmisleno mišljenje kojim preferira upotrebu dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Ovom prilikom jasno i nedvosmisleno osporavam stručnost svakog navodno stručnog lica koje može stajati iza ovakvog stava. Jasno je da pacijenti mogu biti dovedeni u zabludu, kao i da nemedicinski deo RFZO može biti doveden u zabludu po tom pitanju. Isto tako je jasno da svako stručno lice iz oblasti nefrologije i dijalize vrlo dobro zna da jedino što jedne dijalizatore čini boljim od drugih jeste njihova funkcionalnost. Ova funkcionalnost predstavlja stepen kojim su oni u mogućnosti da očiste krv od štetnih supstanci, a pri tome štedeći korisne supstance. Metod sterilizacije ni na koji način nije relevantan, već isključivo funkcionalnost i bezbednost dijalizatora. Organizam pacijenta ne zna na koji način je dijalizator sterilisan, ali itekako dobro zna da li ga taj dijalizator bolje ili lošije oslobađa od štetnih supstanci.

Ista ta „stručna“ javnost već godinama unazad ima ispred sebe kataloge recimo dijalizatora NIPRO Korporacije, gde je nedvosmisleno jasno da su garantovane performanse ovih dijalizatora u velikoj meri bolje od performansi dijalizatora sterilisanih vodenom parom koji su se do 2013. godine isključivo nabavljali u Republici Srbiji. Ukoliko toj „stručnoj“ javnosti nisu bili dostupni katalozi i brošure, bili su im dostupni kongresi i sajmovi vezani za dijalizu, gde su se mogli upoznati sa svim dijaliznim proizvodima. Međutim, upravo na te kongrese i sajmove je „stručna“ javnost godinama unazad odlazila pod finansijskim pokroviteljstvom monopolistički utvrđenih kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., te je jasno da će štititi upravo interese ovih kompanija. Godinama unazad ta ista „stručna“ javnost se grčevito bori da se održi ustanovljeni monopolski položaj na tržištu dijalizatora u Srbiji, govoreći isključivo o metodu sterilizacije dijalizatora, a čak ni ne pominjući funkcionalni kvalitet dijalizatora, a što je za pacijenta najbitnije. Upravo predstavnici ovakve „stručne“ javnosti su se nalazili i u komisijama za izradu RFZO Pravilnika o standardima materijala za dijalizu koji se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu: Pravilnici), kao i u tenderskim komisijama u javnim nabavkama materijala za dijalizu. Upravo ova lica su postupala isključivo u skladu sa interesima monopolskih kompanija insisitirajući u navedenim Pravilnicima, kao i prilikom izrade konkursnih dokumentacija, isključivo na sterilizaciji dijalizatora vodenom parom, ali ne i na kvalitetu dijalizatora. O nepristrasnosti i stručnosti dela ove „stručne“ javnosti govori i naše saznanje da je jedno od lica koje je često bilo član ovde navedenih komisija u širim krugovima naše medicinske javnosti neformalno poznato i žargonski okarakterisano kao „Fresenius-ov maneken“.

Ovde želim posebno da napomenem da je privredno društvo DiAMED d.o.o. još 2010. godine, putem svog pravnog zastupnika, zahtevalo od RFZO obrazloženje za uvođenje standarda sterilizacije dijalizatora isključivo vodenom parom u Pravilnik o standardima materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odgovor dobijen od RFZO, kod Vas zaveden pod brojem 04/2 br: 07-41/10-1 od 20.09.2010. je bio zbunjujuć i kontradiktoran. Kao razlog za uvođenje ovakvog sramnog i diskriminatornog standarda RFZO je priložio tabelu sa uporednim karakteristikama dijalizatora sterilisanim različitim metodama sterilizacije. U ovoj tabeli pozivajući se na naučne reference jasno je navedeno da najlošije funkcionalne karakteristike pokazuju upravo dijalizatori sterilisani vodenom parom, dok najbolje funkcionalne karakteristike pokazuju dijalizatori sterilisani gamma zracima. Da li je više uopšte potrebno komentarisati „stručnu“ javnost koja je u stanju da ovakve podatke pretoči u neki standard, bez stida, srama i profesionalne savesti.

Insistiranje na metodu sterilizacije dijalizatora, a ne i na funkcionalnom kvalitetu dijalizatora moralo je u Republici Srbiji imati ozbiljne posledice po pacijente koji se leče dijaliznim tretmanima, te u tom smislu pozivam RFZO da u budućem vremenu promeni svoj stav po ovom pitanju. Ove posledice po pacijente nisu nesagledive već su vrlo jednostavno objašnjive i lako sagledive. Imajući u vidu da su ti pacijenti primorani da se doživotno (ili do transplantacije), zarad održanja života podvrgavaju dijaliznim tretmanima svaki drugi dan u trajanju od oko 5 časova, jasno je da se oni dijaliziraju prosečno oko 160 puta godišnje, t.j. 800 časova godišnje provedu na dijalizi, odnosno nešto manje od 10% svog života provode dijalizirajući se. Dijalizator koji u funkcionalnom smislu predstavlja zamenu za bubreg, čini okosnicu lečenja dijaliznim teretmanom. Ako se sve ovde navedeno uzme u obzir, nije teško zamisliti koliki boljitak za svakog pacijenta može predstavljati čak i procentualno mali porast u kvalitetu dijalizatora kojim se pacijent dijalizira.

Nipro HD aparatPrema nama dostupnim podacima koji variraju iz godine u godinu i variraju od izvora do izvora, tokom prethodnih godina u kojima je „stručna“ javnost insistirala na dijalizatorima sterilisanim vodenom parom, a ne na kvalitetu dijalizatora, smrtnost dijaliznih pacijenata u Srbiji je bila između 13 i 20% godišnje. U Japanu, gde se preko trećine dijaliznih tretmana izvodi upravo NIPRO dijalizatorima, a gde se većina tretmana izvodi dijalizatorima sterilisanim jonizujućim zračenjem, prosečna godišnja smrtnost pacijenata je oko 7%. Ovakav stav „stručne“ javnosti, pretočen u Pravilnike i javne nabavke materijala za dijalizu RFZO, a kojim se insistiralo isključivo na metodu sterilizacije dijalizatora, potpuno ignorišući kvalitet lečenja dijalizatora, moralo je imati za posledicu „hronično ubistvo pacijenata“, t.j. značajno smanjenje kvaliteta i dužine njihovog života. Da li je neko u RFZO razmišljao o moralnoj i zakonskoj odgovornosti za ovakvo stanje? Upravo RFZO kao naručilac u javnim nabavkama dijalizatora ima šansu da promeni ovako strašan i nehuman odnos prema pacijentima, a posebno iz razloga što RFZO tvrdi da posebno mora voditi računa o pacijentima i njihovim zahtevima, imajući u vidu stanje u kojem se ti pacijenti nalaze. Pored toga napominjem da RFZO ne mora voditi računa o zahtevima pacijenata, već poštujući zahteve pacijenata treba voditi računa o njihovim realnim potrebama.

RFZO dalje tvrdi da je veliki deo udruženja pacijenata izneo svoje nedvosmisleno mišljenje kojim preferira upotrebu dijalizatora sterilisanih vodenom parom. Uz dužno poštovanje mišljenja pacijenata, moram da konstatujem da ono nije releventno. Pacijenti nisu stručna lica, te kada bi pacijenti imali stručan pogled na to šta je za njih najbolje, postojanje lekarske profesije bilo bi nepotrebno.

Uvidom u zapisnik i zaključke sa jednog od sastanaka u prostorijama Republičkog fonda, Vaš dokument 07 br. 06-37/14-1 možete se uveriti da pacijenti nisu ni pominjali metod sterilizacije dijalizatora, te je jasno da metod sterilizacije dijalizatora pacijenti ne postavljaju kao prioritet, već neka druga pitanja vezana za dijalizne tretmane.

Kada ste pomenuli Udruženje dijaliznih pacijenata sa VMA, ističem da se od početka 2014. godine pacijenti VMA dijaliziraju isključivo NIPRO dijalizatorima, pri čemu smo obavešteni da pacijenti ni osoblje na odeljenju dijalize VMA nisu imali nikakve zamerke na NIPRO dijalizatore koje smo im mi obezbedili, niti su uočena bilo kakva neželjena dejstva prilikom korišćenja NIPRO dijalizatora.

Kada se radi o ostalim udruženjima pacijenata koje RFZO navodi, u glavnom su u pitanju udruženja pacijenata na kućnoj dijalizi, ili su najprominentniji članovi ovih udruženja upravo pacijenti koji su na programu kućne dijalize. Uz dužno poštovanje udruženja pacijenata, njihov stav ipak nije relevantan, i pored toga što je potpuno razumljiv, i to iz sledećih razloga:

  • Kao što sam već naveo pacijenti nisu stručna lica, te kada bi pacijenti imali stručan pogled na to šta je za njih najbolje, postojanje lekarske profesije bi izgubilo svoj osnovni smisao;
  • Pacijenti na kućnoj dijalizi se dijalizatorima ne snabdevaju putem javnih nabavki, te njihovo mišljenje ne predstavlja mišljenje većine pacijenata, koji se dijaliziraju u dijaliznim centrima;
  • Navedena udruženja pacijenata imaju po svega nekoliko članova i nemaju nikakav legitimitet ili ovlašćenje da mogu pred RFZO zastupati stavove skoro 5000 dijaliznih pacijenata u Srbiji;
  • Pacijente na kućnoj dijalizi kompletnim materijalom za dijalizu snabdevaju upravo kompanije koje u Srbiji prodaju dijalizatore sterilisane vodenom parom. Imajući to u vidu, jasno je da su ovi pacijenti subjektivni ali i skloni ucenama i manipulacijama od strane kompanija od čijeg snabdevanja materijalom im direktno zavisi život. Prema teško proverljivim informacijama koje su nam dostupne postoje indicije da je bilo slučajeva gde su pacijenti na kućnoj dijalizi imali želju da se dijaliziraju upravo NIPRO dijalizatorima, ali su im kompanije koje ih snabdevaju kompletnim materijalom za dijalizu neformalno stavljale do znanja da bi u tom slučaju mogli da očekuju probleme u snabdevanju ostalim materijalom za vršenje dijaliznih tretmana.
  • Prema našim saznanjima, udruženja dijaliznih pacijenata su uglavnom finansirana od strane kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. Samim tim i ova udruženja moraju zastupati interese upravo ovih kompanija kako bi izbegla rizik da ostanu bez finansiranja.
  • Dva od četiri udruženja pacijenata na kućnoj dijalizi koje RFZO pominje su početkom 2013. godine zajednički podnela prijavu Inspekciji Ministarstva zadravlja Republike Srbije, a protiv privrednog društva DiAMED d.o.o. Prijava je bila potpuno lažna i sramno pristrasna u svim svojim navodima, u šta su se u prostorijama DiAMED d.o.o. uverili i inspekcijski organani Ministarstva zdravlja. Obzirom da predstavnici tih udruženja nikada nisu imali priliku da se dijaliziraju NIPRO dijalizatorima, niti da vide privredno društvo DiAMED d.o.o., niti da dođu u bilo kakav kontakt t.j. koliziju sa našim predstvanicima ili našim dijaliznim materijalom, nemoguće je da su mogli imati bilo kakav objektivan razlog za ovakvo postupanje. Ova prijava je bila tendenciozno pripremljena, ali najverovatnije ne od strane lica koja su je potpisala, već od strane lica koja su podstakla podnošenje ove prijave. Izražavamo otvorenu sumnju da je ovakva sramna lažna prijava podneta pod direktnim uticajem, najverovatnije koruptivnim, jedne od kompanija koje u Srbiji prodaju isključivo dijalizatore sterilisane vodenom parom. Da li će RFZO mišljenje ovakvih udruženja pacijenata uzimati kao relevantno? Ovom prilikom navodim da je naš većinski vlasnik insistirao na započinjanju intenzivnih pravnih radnji protiv ovih udruženja pacijenata, prvo zbog narušavanja ugleda našeg privrednog društva, a drugo zbog čiste i lako dokazive zloupotrebe resursa inspekcijskih organa Ministarstva zdravlja. Lokalni menadžment privrednog društva DiAMED d.o.o. je ovo sprečio isključivo zbog nepopularnosti situacije da ovakve pravne radnje budu usmerene prema udruženjima pacijenata, pa ma kakva ona bila.

Pored svega ovde navedenog moram da konstatujem da je RFZO prilikom donošenja zaključaka slušao samo jednu stranu stručne javnosti i pacijenata. Kao svedočenje drugih i drugačijih mišljenja od mišljenja koja favorizuju dijalizatore sterilisane vodenom parom i velike kompanije koje ih u Srbiji prodaju, pozivam Vas da se uputite na internet stranicu – blog pacijenata na dijalizi, https://dijaliza.wordpress.com/. Analizom tekstova i komentara na ovoj internet stranici možete videti da ogroman broj pacijenata ali i medicinskog osoblja u Srbiji ne deli svoje mišljenje sa udruženjima pacijenata i „stručnom javnosti“, te dodatno diskredituje kredibilitet ovih udruženja da pred RFZO zastupaju stavove pacijenata na dijalizi.

III „- Капацитети понуђача који нуде дијализаторе стерилисане јонизирајућим зрачењем. С обзиром на минимално снадбевање дијализних центара дијализаторима стерилисаним јонизирајућим зрачењем, упитни су и капацитети понуђача који нуде такве дијализаторе да одједном преузму обавезу снадбевања великог броја дијализних центара. У прилог овоме говоре и подаци о броју запослених које Ви као понуђач имате (према подацима из финансијских извештаја зa 2013. годину број запослених је укупно 5) у односу на број запослених код постојећих добављача (Fresenius: 650, Medicon: 50). Имајући то у виду, Наручиочева намера је да ограничењем удела на тржишту спречи потенцијалне проблеме у снадбевању који би се јавили као последица неискуства добављача, односно недостатка капацитета.“ …

Privredno društvo DiAMED d.o.o. u potpunosti razume stav i zabrinutost RFZO po ovom pitanju. Pa ipak, stanje na terenu 2013. godine opovrgava u potpunosti razloge za Vašu zabrinutost, barem kada se radi o privrednom društvu DiAMED d.o.o. Upravo 2013. godine privredno društvo DiAMED d.o.o. je pokazalo da je nesumnljivo u stanju da isključivo svojim kapacitetima odjednom preuzme obavezu snabdevanja svih dijaliznih centara iz sistema koji nazivate Plan mreže. To smo učinili na takav način da dijalizne centre nismo ograničavali na uslove predviđene ugovorom (rok isporuke 3 dana od prijema trebovanja pisanim putem) već smo im uvek izlazili u susret dostavljajući im dijalizatore vrlo često i istog dana kada nam je upućeno trebovanje. Dijaliznim centrima u Beogradu, dijalizatore smo dostavljali u glavnom u roku od sat vremena po prijemu trebovanja, a ne u roku od tri dana, kako je predviđeno ugovorom, te smo ponekad i dolazili u situaciju da naše vozilo za isporuku bude vraćeno sa prijema materijala uz objašnjenje da dijalizni centar koji je trebovao materijal još uvek nije pripremio kapacitete za prijem materijala koji smo im dostavili.

D.o.o.Što se tiče broja zaposlenih u privrednom društvu DiAMED d.o.o. tokom 2013. godine, smatram da taj podatak nikako ne služi na čast mnogo većim distributivnim sistemima kakve RFZO navodi (Fresenius: 650, Medicon: 50) u smislu broja zaposlenih lica, niti govori u prilog ovakvih sistema.

Da li znate da jedna od ove dve pomenute kompanije prilikom svojih isporuka dijaliznog materijala, uslovljava dijalizne centre da trebovanje planiraju ne na osnovu svojih potreba nego samo tačno određenog dana u mesecu? Da li znate da je jedna od ove dve pomenute kompanije odbijala da dostavi svoj dijalizni materijal recimo u dijalizne centre u Prijepolju i Sjenici, već isti materijal ostavljaju samo u Užicu, uz sugestiju osoblju Zdravstvenog centra / Opšte bolnice Užice da sami svojim sanitetskim vozilima prebace dijalizni materijal u Prijepolje i Sjenicu? Da li znate da jedna od ove dve pomenute kompanije dijalizni materijal ne distribuira dijaliznim centrima oslanjajući se na sopstvene kapacitete, već za njih materijal vozi druga firma i ako nije prijavljena kao podizvođač u javnim nabavkama materijala za dijalizu? Da li znate da je i ta firma koja prevozi dijalizni materijal za ovu uglednu kompaniju takođe učesnik u javnim nabavkama materijala za dijalizu RFZO, te u ovom smislu krše i odredbu Zakona o javnim nabavkama gde jedna ista firma ne sme učestvovati u javnoj nabavci kao samostalni ponuđač u jednoj tenderskoj partiji a kao podizvođač u nekoj drugoj tenderskoj partiji? Da li znate da sve to zajedno predstavlja kršenje odredbi Zakona o javnim nabavkama, i protivno je Vašim zahtevima izraženim u konkursnim dokumentacijama? Da li i dalje smatrate da je brojnost zaposlenog ljudstva pokazatelj poslovnog kapaciteta i kredibilnosti ovih kompanija? Ja lično ne smatram da je to tako, jer se privredno društvo DiAMED d.o.o. tokom 2013. godine sa svojih 5 stalno zaposlenih lica pokazalo kao kredibilniji snabdevač dijaliznih centara nego sistemi sa svojih 650, odnodno 50 zaposlenih lica.

IV«При том, сматрамо да 30% тржишта никако се не може сматрати малим уделом на тржишту. Према вашим информацијама, удео NIPRO-a у Европи креће се између 20-22%, на Немачком тржишту је 23%, а сигурни смо да NIPRO до таквог удела није дошао у једној години. » …

Ovom prilikom želim da Vam stavim do znanja da naš udeo na tržištu dijalizatora u Republici Srbiji tokom 2013. godine nije bio 30% već prema našim orijentacionim proračunima može biti do 16-17%. Kao što sam ranije u tekstu napomenuo, tačan procenat nije lako utvrditi jer je značajan deo dijalizatora nabavljen netransparentno.

Ako se radi o odnosu raspisa partija u javnoj nabavci dijalizatora br. 404-1-110/14-66, partije su raspisane tako da NIPRO Korporacija ne može ponuditi svoje dijalizatore u broju većem od oko 14%, a vi se postavljate kao da ste nam poklonili 30% tržišta. Pa i taj procenat od oko 14% tržišta nije zagarantovan, jer imajući u vidu podatke koji su nam dostupni o proizvodima konkurentskih firmi, u svakoj partiji u kojoj možemo ponuditi svoje proizvode postoji još najmanje jedan ponuđač koji može učestvovati u istoj partiji. No ne smatramo da je to nepravedno jer smatramo da smo cenom i kvalitetom zasigurno jedni od najkonkurentnijih ponuđača, a verovatno i najkonkurentniji. Jedino što je nepravedno, to je nesrazmerna podela dijalizatora istih površina prema metodu sterilizacije.

SURDIALTakođe moram da istaknem da ni privredno društvo DiAMED d.o.o. zajedno sa NIPRO Korporacijom nije „od juče“ prisutno u Republici Srbiji, već je tu preko 5 godina, te ne možete smatrati da smo prisutni na tržištu od onog trenutka kada je RFZO postao svestan da NIPRO Korporacija, kao jedan od 3 najeminentnija svetska proizvođača dijaliznog materijala, ima svog predstavnika u Srbiji, u vidu našeg privrednog društva. Samim tim 2013. godina nije prva godina našeg prisustva ovde.

V … «Уосталом, ваш пословни приход у 2013. години износи 139 милиона динара, док 30% количина дијализатора вреди око 250 милиона динара, што је скоро дупло више него што је ваш целокупни пословни приход за 2013. годину (да не говоримо о приходу оствареном у 2012. години – 18 милиона динара). Имајући то у виду (ваше капацитете као понуђача – финансијске и кадровске), јасно је зашто је техничка спецификација Наручиоца у најмању руку врло здраворазумска. » …

Moram da Vam skrenem pažnju na činjenicu da realan finansijski kapacitet privrednog društva DiAMED d.o.o. ne zavisi isključivo od prodaje u Republici Srbiji, obzirom da smo deo CVBC Investment Group divizije (CVBC Investment Holding AG) sa sedištem u Švajcarskoj.

Osim toga smatram da je pozivanje RFZO na naš poslovni prihod kao meru našeg finansijskog kapaciteta izuzetno nekorektno i licemerno, obzirom na činjenicu da nas je upravo RFZO godinama unazad direktno sprečavao da ostvarimo veću prodaju i veći poslovni prihod u Republici Srbiji.

Ovde posebno ističemo da naše privredno društvo i pored postojanja osnova nije, za sada, (za razliku od konkurenata) pokretalo nikakve postupke protiv RFZO-a za nadoknadu štete, već su sve naše aktivnosti bile usmerene na otklanjanje nezakonitosti u postupcima javnih nabavki koji su u prethodnom periodu sprovođeni.

VI«Скрећемо вам пажњу да је Наручилац могао, у складу са Законом о јавним набавкама, да пропише и услове у погледу кадровског и финансијског капацитета, које би врло лако могао да брани са становишта Закона о јавним набавкама, али то није у складу са намером Наручиоца да створи мрежу добављача и да постепено отвори тржиште. Намера Наручиоца није да на овај начин (70% стерилизација воденом паром – 30% стерлизација јонизирајућим зрачењем) обликује тржиште дијализатора за период дужи од годину дана. Да је тако нешто била намера Наручиоца, одредба о процентуалном учешћу дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем вероватно би била уграђена и у сам Правилник о стандардима, што није случај. » …

Apsolutno nam je jasno da je RFZO kao naručilac mogao da propiše konkursne uslove koji bi lako eliminisali iz tržišne trke mnoge ponuđače, ali to bi zasigurno potpuno diskreditovalo svaku Vašu tvrdnju da želite da ostvarite zdravo i konkurentno tržište, a dijalizu u Republici Srbiji bi vratilo u mračno vreme nasilničkog monopola i besprizornog, besramnog pljačkanja RFZO i Budžeta Republike Srbije.

Činjenica da to realno nije učinjeno, kao i Vaš navod da namera RFZO nije da konkursnim uslovima u JN br. 404-1-110/14-66 definitivno oblikuje tržište materijala za dijalizu, govori nam u prilog tome da su određene strukture RFZO ipak vođene razumom, dobrom namerom, željom i nastojanjem da se stvore uslovi da u budućnosti sistem dijalize u Srbiji bude bolji, stabilniji i otvoreniji.

Takođe, moram da naglasim da zadatak RFZO kao fonda nije da oblikuje bilo koje tržište, jer je Vaše delovanje regulisano, kako i sami tvrdite, Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Uredbom o planiranju vrsti roba i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke. Ni jedan ni drugi ovde pomenuti pravni akt Vam kao fondu ne daje ovlašćenje niti legitimitet da vi krojite i oblikujete bilo koje tržište, pa i tržište materijala za dijalizu. No bilo kako bilo, ukoliko je Vaš cilj, i plan uticaja na tržište takav da može dovesti do boljih i fer uslova poslovanja, sa ciljem da najkvalitetniji proizvod nabavite pod najpovoljnijim uslovima, mi ćemo Vas u tome podržati.

Dalje, efekat koji se postiže uvođenjem ograničenja 70% dijalizatora sterilisanih vodenom parom a 30% dijalizatora jonizujućim zračenjem je upravo suprotan ideji RFZO da stvori sigurnu i stabilnu mrežu dobavljača sa kojima će ubuduće sarađivati. Ukoliko manjim dobavljačima, koji kako kažete raspolažu slabijim tehničkim i finansijskim kapacitetom, ograničite učešće u tržišnoj konkurenciji, pa samim tim i uspeh na tržištu, dovodite do toga da upravo ovi dobavljači na osnovu ostvarenog prometa ne mogu povećati svoj tehnički i finansijski kapacitet. Ovakvo Vaše postupanje je potpuno suprotno Vašoj retorici, i upravo dovodi do održavanja stanja monopola a ne do stvaranja uslova za bolju tržišnu konkurenciju jer jednostavno manjim dobavljačima oduzimate šansu da ozbiljnijim prometom povećaju i ojačaju svoje kapacitete, i postanu ozbiljniji snabdevači.

VII«- Опремљеност дијализних центара. Према постојећем стању, дијализни центри су опремљени превасходно дијализним машинама које су испоручили Fresenius и Medicon (у јако малом броју и Bellco), које исти добављачи и одржавају и то без посебног уговора, нити Наручилац плаћа ту услугу. Наручилац тренутно не располаже са финансијским средствима да уђе у процес занављања фонда дијализних машина, нити му је интерес да уђе у потенцијални проблем у вези плаћања услуге одржавања тих машина, што врло лако може да се догоди уколико ти добављачи буду искључени са тржишта дијализатора. » …

Vaš prethodni navod je formulisan formalno vrlo pedantno i logično, ali tendenciozno sa ciljem da bude razumljiv za svakoga ko ne poznaje suštinu kompletne problematike srpskog tržišta materijala za dijalizu.

Činjenica je da su stvari realno dosta drugačije od ovoga što ste naveli. Prvo, tokom 2000-tih godina kompanija Medicon je kako kažete „isporučila“ određeni broj mašina za dijalizu. Vi vrlo dobro znate, ali se oglušujete o činjenicu da je ogromnu većinu mašinu za dijalizu koje su sada pod nadzorom (nemam bolji izraz za to) kompanije Medicon d.o.o. donirala Republici Srbiji Vlada Republike Italije. Radi se o mašinama tipa Hospal Inova. Kompanija Medicon d.o.o. se ovoga trenutka prema tim mašinama odnosi kao apsolutni gospodar i koristi te mašine radi očiglednog ucenjivanja Vas kao naručioca. Kada se radi o kompaniji Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., ona je zaista „isporučila“ veći deo mašina dijaliznim centrima u Republici Srbiji, a manji deo mašina je bio dobijen kao donacija Vlade Republike Nemačke (po našim podacima to je oko 150 mašina, ali ne mogu stajati iza tih podataka jer je mrak u kome je bilo srpsko tržište materijala za dijalizu, do skora bio potpuno netransparentan).

NiproVrlo oprezno ste upotrebili izraz da su mašine „isporučili“ Fresenius i Medicon. Bilo bi dobro znati kakav je trenutno vlasnički odnos nad tim mašinama. Ovog trenutka nije jasno da li su te mašine donirane, pozajmljene, date na revers, ili čak prodate centrima za dijalizu. Ne želeći da se spuštam na ulični žargon, ipak moram da kažem da „i vrapci na grani znaju“ da su mašine za dijalizu u stvari mašine za pravljenje novca onima koji nad njima imaju pravo na nadzor i čiji specifičan materijal troše. Naravno da je u interesu kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. da mašine budu ispravne i u funkciji, jer ove mašine im donose novac samo kada rade, trošeći specifičan potrošan materijal koji zavisi od tipa mašine. Osećam se vrlo neprijatno objašnjavajući Vam nešto što Vam je zasigurno mnogo jasnije nego meni samom, ali čak i da se negde ove mašine servisiraju besplatno, to se ne čini da bi se omogućio kontinuitet lečenja pacijenata nego da bi se omogućio kontinuitet stvaranja profita kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. U tom smislu bi i bilo logično da RFZO ne plaća ovu uslugu. Zamislite kako bi bilo da im Vi kao fond još i finansirate održavanje mašina koje prave profit za njih. Ali, oni Vama, a Vi nama predstavljate to kao da je tu učinjena posebna usluga fondu i zdravstvenom sistemu Republike Srbije. Molim Vas da u buduće budemo pošteđeni ovakve zamene teza, a posebno zbog činjenice da Vi kao RFZO, pristajete na ovakve ucene jer je veštački stvorena slika da se drugačije ne može.

Takođe, tvrdite da RFZO ne plaća uslugu servisiranja mašina. Kako onda tumačite recimo Javnu nabavku usluga – servisiranje i popravka aparata za hemodijalizu proizvođača „Fresenius“, redni broj 08/2014, naručioca Opšta bolnica Vršac, raspisanu juna 2014. godine? Ili na primer Javna nabavka usluga održavanja medicinske opreme – aparati za hemodijalizu, anesteziju, respiratori i stacionarni inkubatori po partijama, br. j.n. 21/2013 (Partija 1 – Redovan servis hemodijaliznog aparata Hospal Inova, Partije 2-5 – Redovan servis hemodijaliznog aparata Fresenius Medical Care, po modelima…) sprovedena od strane naručioca Opšte bolnice Đorđe Joanović Zrenjanin decembra 2013. godine. Nedvosmisleno je jasno da se usluge servisiranja hemodijaliznih mašina naplaćuju, t.j. da ih RFZO plaća. Prema našim saznanjima godišnje se na servisiranje mašina za dijalizu u Republici Srbiji potroši skoro 2.000.000 RSD.

Osim ucenjivačke politike koju kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. otvoreno sprovode i zagavaraju prema RFZO, a na šta RFZO očigledno pristaje, i dalje nije jasno kakve veze u tržišnom smislu imaju dijalizatori sa dijaliznim mašinama. Svima je dobro poznata priča koju ove dve kompanije plasiraju «Mi smo toliko uložili u hemodijalizu u Srbiji a sada se dozvoljava nekim drugim firmama da prodaju dijalizatore…». Ovom prilikom napominjem da su svoja ulaganja ove dve firme višestruko naplatile i ta ulaganja su skupo koštala upravo RFZO, između ostalog i ulaganja u dijalizne mašine. Gore u tekstu objasnio sam kako se stvara profit od tih mašina, tako da je veoma degutantno tvrditi, kako je bilo šta uloženo u zdravstveni sistem Srbije. Činjenica je da su ulaganjem u mašine, ove firme ulagale isključivo u svoje džepove.

Tokom 2012. godine prosečna cena dijalizatora nabavljanih u centralizovanim javnim nabavkama materijala za dijalizu bila je oko 18 EUR. Delimičnim otvaranjem tržišta tokom 2013. i direktno isključivo zaslugom politike cena privrednog društva DiAMED d.o.o., tokom prošle godine godine prosečna cena dijalizatora je spuštena na oko 13 EUR, t.j. Budžetu RFZO i Republike Srbije ostvarena je ušteda od oko 5 EUR po dijalizatoru. Imajući u vidu da RFZO godišnje potrebe za dijalizatorima projektuje na 600.000 komada, jasno je da je ostvarena ušteda u ukupnom iznosu od oko 3 miliona EUR, i to ponavljam, isključivo zaslugom pojavljivanja privrednog društva DiAMED d.o.o. na tržištu dijalizatora. Vrhunske mašine za dijalizu ovog trenutka koštaju ne preko 20.000 EUR, te je jasno da je taj broj dovoljan za nabavku 150 dijaliznih mašina, t.j. za zanavljanje oko 14% od trenutnog broja funkcionalnih dijaliznih mašina u dijaliznim centrima u Srbiji. Ovo Vam pišem ne sa idejom da ste od tog novca realno mogli i trebali kupiti mašine, već Vam time naglašavam značaj našeg prisustva na tržištu dijalizatora, i koliki uticaj čak i u svetlu dijaliznih mašina ima prisustvo privrednog društva DiAMED d.o.o. na tržištu dijalizatora. Od ovolike količine novca moguće je bilo izgraditi, i zavisno od potreba opremiti manji dom zdravlja u pasivnim krajevima naše zemlje.

japanski putevi zimiPored toga, želim da Vam skrenem pažnju da je NIPRO Korporacija eminentni japanski privrednik, i jedan od najuglednijih proizvođača medicinske opreme u svetu. Imajte u vidu da je Vlada Japana ubedljivo najveći donator zdravstva u Republici Srbiji. Uzevši u obzir da svaka država u svetu na svaki način štiti svoju ekonomiju, te kada bi NIPRO Korporacija želela da koristi svoj položaj stvarajući ucenjivački potencijal na način na koji to rade Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., logično je postaviti pitanje kakav bi bio uticaj na status japanskih donacija srpskom zdravstvu ukoliko bi NIPRO Korporacija kao dobavljač bila isključena ili skrajnuta sa tržišta dijalizatora.

VIII«С друге стране, потенцијални понуђачи дијализатора стерилисаних јонизирајућим зрачењем нису изразили спремност да обезбеде већи број дијализних машине у кратком року, нити њихови постојећи капацитети указују да они поседују спремну сервисну мрежу за увођење у употребу великог броја нових дијализних машина. У овом тренутку, постојећи добављачи су једини који су у стању да покрију цео систем дијализе неопходним материјалима и услугама (дијализне машине, други потрошни материјал за дијализу, услуге одржавања дијализних машина) и Наручилац апсолутно не сме да дозволи да такве добављаче изгуби на тржишту. » …

Kada govorimo o spremnosti potencijalnih ponuđača dijalizatora sterilisanih jonizujućim zračenjem da obezbede veći broj dijaliznih mašina u kratkom roku, treba prvo razmišljati i o tome da li je sistem dijaliznih centara u Srbiji spreman da prihvati dijalizne mašine koje nisu obezbeđene od strane kompanija Fresenius Medical Care Srbija ili Medicon. Privredno društvo DiAMED d.o.o. izražava otvorenu sumnju da bi dijalizne mašine proizvođača NIPRO Korporacija bile sabotirane u funkcionalnom i tehničkom smislu, a zbog naše sumnje da postoji jak koruptivni uticaj kompanija Fresenius Medical Care Srbija i Medicon u kompletnom sistemu dijalize u Republici Srbiji. Tokom 2013. godine imali smo slučaj da su naši dijalizatori proizvedeni od strane NIPRO Korporacije bili svesno i namerno uništavani u jednom od dijaliznih centara u Srbiji, a privrednom društvu DiAMED d.o.o. su reklamirani kao da su fabrički oštećeni. Ukoliko je neko od medicinskog ili tehničkog osoblja u nekom dijaliznom centru spreman da namerno uništi dijalizator, kao medicinsko sredstvo koje dijaliznom pacijentu produžava život barem dva dana, to znači da takvoj osobi život pacijenta nije ni najmanje bitan. U ovom trenutku mi ne želimo da preuzmemo odgovornost za ono što bi se moglo desiti ukoliko bi ovakvi ljudi pod koruptivnim uticajem naše konkurencije doveli u pitanje život pacijenata, ne bi li diskreditovali dijalizne mašine NIPRO Korporacije i privredno društvo DiAMED d.o.o. Nadam se da RFZO shvata ozbiljnost ovakve situacije, te da je naš trenutni ovakav stav u poslovnom smislu posledica brige za naše dragoceno medicinsko sredstvo kakvo je dijalizna mašina, a u ljudskom smislu posledica brige za život i zdravlje pacijenata.

Kada se radi o servisnoj mreži neophodnoj za uvođenje u upotrebu velikog broja novih dijaliznih mašina, dolazimo do situacije slične onoj kako mali sistem može da sve dijalizne centre u Srbiji snabde velikim brojem dijalizatora – pokazali smo da može, na sramotu velikih sistema koji sebe vole da predstavljaju kao nekoga bez koga se ne može jer su „veliki i organizovan sistem“. Evo ja ću Vam u jednoj rečenici objasniti šta je potrebno da bi se u dijaliznim centrima u Srbiji održavalo na primer 150 dijaliznih mašina: tri tehničara medicinskih uređaja sa vozačkom dozvolom „B“ kategorije, dva vozača, četiri manja teretna vozila nosivisti do 600 kg, 10 rezervnih dijaliznih mašina na lageru lokalnog servisera i logistički oslonac na najbliži regionalni servis ovih uređaja.

donacije1RFZO dalje konstatuje da su postojeći dobavljači (verovatno misleći na Fresenius i Medicon) jedini spremni da pokriju ceo sistem dijalize i da RFZO apsolutno ne sme dozvoliti da takve dobavljače izgubi na tržištu. Ponovo RFZO ovde jasno deklariše da će davati prednost jednim ponuđačima dijalizatora u odnosu na druge da ih ne bi izgubili na tržištu ostalog dijaliznog materijala. Ovde se RFZO ponovo jasno opredeljuje da postupa nezakonito, uz odgovarajući izgovor, ali i jasno priznaje da funkcioniše pod ucenom kompanija Frsenius Medical Care Srbija i Medicon, koje iznudom monopolisitičkog i zaštićenog statusa pokušavaju da održe svoju poziciju na tržištu. RFZO tvrdi da ne sme da dozvoli da baš takve dobavljače izgubi na tržištu. Ovde ću se malo zadržati na tome kakvi su to „takvi dobavljači“.

Kada se radi o kompaniji Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. daću Vam samo nekoliko smernica za razmišljenje o kredibilitetu i pouzdanosti ove firme.

Prvo, u javnoj nabavci RFZO materijala za dijalizu JN br. 404-3-110/11-45 čije je otvaranje sprovedeno dana 14.04.2011. godine, privredno društvo DiAMED d.o.o. je tadašnjoj tenderskoj komisiji jasno podnelo dokaz o tome da kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. manipuliše efektivnim površinama dijalizatora koje nudi u javnim nabavkama. Naime, dijalizatori F6HPS i F60S su u predmetnoj javnoj nabavci od strane kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. ponuđeni (i do sada se nude) kao dijalizatori efektivne površine 1.3 m². Privredno društvo DiAMED d.o.o. je tadašnjoj tenderskoj komisiji predočilo i predalo Proizvodni portfolio kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., objavljen na zvaničnoj internet stranici ove kompanije, u kome se jasno vidi da su ovi modeli dijalizatora opredeljeni kao dijalizatori efektivne površine 1.4 m². Konstatujem da je ovom prilikom kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. pokušala da dovede u zabludu RFZO kao naručioca ukoliko su netačni podaci navedeni u konkursnoj dokumentaciji predmetne javne nabvke, ili je sa druge strane ova kompanija pokušala da obmane korisnike i javnost objavljivanjem neistinitih podataka na svojoj zvaničnoj internet stranici. Kao dokaz navedenog zaključka može se smatrati dalje postupanje kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., koja je neposredno posle otvaranja ponuda u predmetnoj javnoj nabavci blokirala pristup bilo kojim podacima na svojoj zvaničnoj internet stranici, i ovako blokirana stranica do danas egzistira na internetu.

Drugo, u javnim nabavkama RFZO materijala za dijalizu JN br. 404-3-110/11-45 i JN br. 404-3-110/11-70 kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. nudi isključivo dijalizatore koji su u obrascu ponude, u rubrici «Zaštićen naziv dobra» dati bez punog naziva ovih proizvoda, već samo sa oznakom modela (na primer: dijalizator F60S). Pun naziv ovog modela dijalizatora proizvedenog u Vršcu, Srbija, u pogonima kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. glasi «Hemomed F60S». Isti model dijalizatora prizveden u pogonima kompanije Fresenius Medical Care AG, Bad Homburg, Nemačka, nosi naziv «Hemoflow F60S». U navedenim javnim nabavkama kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. proizvode nudi samo pod oznakom tipa F60S izbegavajući pun naziv proizvoda, i ne može se zaključiti da li je ponuđeni proizvod proizveden u Srbiji ili u Nemačkoj. Ozbiljnost ovim naizgled možda nevažnim podacima daje činjenica da je kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. u ovim javnim nabavkama ostvarivala prednost domaćeg proizvođača koja se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama odražavala u 20% prednosti cene, u odnosu na proizvode proizvedene u inostranstvu. Iznosimo osnovanu sumnju da je ovom prilikom kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. ovde pokušala da prevari i/ili prevarila RFZO kao naručioca, i pokušala da ostvari i/ili ostvarila protivpravnu imovinsku korist, a na štetu Budžeta RFZO i Republike Srbije, i to upravo prikrivanjem punog imena svih modela dijalizatora ponuđenih u ovim javnim nabavkama.

Donacije2Treće, neposredno po izmeni Pravilnika o standardima materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a u koji je uveden standard da se početno i završno ispiranje dijalizatora mora vršiti sa najviše 1 litar fiziološkog rastvora, kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. je izvršila izmenu uputstva za korišćenje svojih dijalizatora. U dotada važećim uputstvima Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. stajalo je da je samo za početno ispiranje njihovih dijalizatora neophodno minimalno 1 litar fiziološkog rastvora, a što je upućivalo na zaključak da je za kompletno (početno i završno ispiranje) neophodno iskoristiti najmanje 2 litra fiziološkog rastvora (dve vrećice rastvora). U uputstvima za upotrebu istih modela dijalizatora proizvedenih u Nemačkoj, od strane Fresenius Medical Care AG, Bad Homburg (po čijoj licenci i pod čijim okriljem dijalizatore proizvodi Fresenius Medical Care Srbija d.o.o.), i tada i godinama unazad bilo je jasno naznačeno da je za početno ispiranje ovih dijalizatora potrebno svega 500 ml, t.j. pola litra fiziološkog rastvora. Obzirom da RFZO projektuje broj od 600.000 dijaliznih tretmana godišnje u Republici Srbiji, a da se do 2013. godine u javnim nabavkama RFZO nabavljalo tačno 80% dijalizatora od Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. jasno je da se u Republici Srbiji godišnje trošilo 480.000 Fresenius dijalizatora. Činjenica je da se za ispiranje ovih dijalizatora tokom niza godina trošilo po 1 litar fiziološkog rastvora više nego što to originalni proizvođač predviđa. Obzirom na činjenicu da 1 litar ovog fiziološkog rastvora košta oko 1.5 EUR, lako je doći do zaključka koji opravdava sumnju da je Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. načinom formulisanja uputstva za upotrebu svojih dijalizatora, oštetio Budžet RFZO i Republike Srbije u iznosima od preko 700.000 EUR godišnje, i omogućio kompaniji Kobi-Med (koja na tertoriji Republike Srbije prodaje ove fiziološke rastvore) sticanje protivpravne imovinske koristi u istom iznosu.

Ima toga još toliko da bi se moglo napisati mnogo stranica, ali mislim da ovo nije mesto za to.

Kada se radi o drugoj od pomenute dve kompanije kojih kao dobavljača ne želite da se odreknete, t.j. o kompaniji Medicon d.o.o., i o njoj bi imalo da se kaže dosta toga.

Prvo, u javnoj nabavci materijala za dijalizu – zajednički materijal za sve tipove dijaliznih mašina za period od godinu dana, JN br. 404-1-110/11-9, realizovana tokom 2011. i 2012. godine kompanija Medicon d.o.o. je uz svoju ponudu priložila i Serifikat Privredne komore Srbije o domaćem poreklu proizvoda za dijalizatore koje su ponudili u ovoj javnoj nabavci. Ovaj sertifikat bi kompaniji Medicon d.o.o. omogućio već opisanih 20% prednosti u ceni dijalizatora, u odnosu na cenu konkurentskih dijalizatora proizvedenih izvan Srbije, a u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama. Kompanija Medicon d.o.o. je zvanični predstavnik i distributer švedske kompanije Gambro za teritoriju Republike Srbije, te u javnim nabavkama nudi upravo dijalizatore ovog proizvođača. Na samim Gambro dijalizatorima jasno je naznačeno da su proizvedeni u Nemačkoj, u proizvodnom pogonu kompanije Gambro. Nije teško zaključiti da je kompanija Medicon na nezakonit način, t.j. prevarom i/ili lažima i/ili falsifikovanjem dokumenata došla do Serifikata Privredne komore Srbije o domaćem poreklu proizvoda za Gambro dijalizatore. Jasno je da je to učinjeno da bi kompanija Medicon d.o.o. stekla 20% prednosti nad konkurentskim ponuđačima, a samim tim i ostvarila protivpravnu imovinsku korist.

Drugo, krajem 2012. godine uvidom u listu registrovanih medicinskih sredstava na internet stranicama Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: ALIMS) utvrdili smo ozbiljne nelegalnosti u upisu u Registar medicinskih sredstava, učinjene od strane kompanije Medicon d.o.o. Naime, modeli igala za hemodijalizu Gambro Fistula Needle F14BSG, F15BSG, F16BSG, F17BSG, a čiji je noslilac upisa u Registar upravo kompanija Medicon d.o.o., su proizvedene od strane NIPRO Korporacije i upravo NIPRO Korporacija je u Registru ALIMS upisana kao njihov proizvođač. Slična situacija je i sa proizvodom Gambro Plaster, čiji je noslilac upisa u Registar upravo kompanija Medicon d.o.o., a proizveden je od strane NIPRO Korporacije (podsećam, čije interese u Republici Srbiji štiti upravo privredno društvo DiAMED d.o.o.). Rešenjem o upisu u Registar medicinskih sredstava br. 515-02-0240-11-001 od 29.06.2011. pojavljuju se potpuno isti modeli igala za hemodijalizu (Gambro Fistula Needle F14BSG, F15BSG, F16BSG, F17BSG) koji su upisani u Registar kao domaći proizvodi čiji je proizvođač kompanija Medicon d.o.o. Isto se događa i sa proizvodom Gambro Plaster koji je Rešenjem o upisu u Registar medicinskih sredstava br. 515-02-1060-11-001 od 29.06.2011. upisan u Registar kao domaći proizvod čiji je proizvođač kompanija Medicon d.o.o. Odmah posle uvida u ove podatke, privredno društvo DiAMED d.o.o. je kontaktiralo kompaniju NIPRO Europe N.V., kao evropski ogranak NIPRO Korporacije, sa pitanjem da li je NIPRO Korporacija ikada dala bilo kakvu dozvolu, autorizaciju isl. kompaniji Medicon d.o.o. da u Srbiji proizvodi ove proizvode, ili da ih može registrovati kao sopstveni proizvod. Dobili smo odgovor da je kompanija Medicon d.o.o. sebe potpuno neovlašćeno i protivzakonito proglasila domaćim proizvođačem, i uopšte proizvođačem predmetnih medicinskih sredstava, i da radi zaštite interesa NIPRO Korporacije najhitnije pokrenemo odlučne pravne aktivnosti protiv ovakvog postupanja. Obzirom da je za svaki upis u Registar ALIMS neophodno dostaviti i određena dokumenta od originalnog proizvođača, jasno je da kompanija Medicon d.o.o. nije mogla to učiniti, jer NIPRO Korporacija nije dala dozvolu za bilo kakvu proizvodnju kompaniji Medicon d.o.o. Iz toga nedvosmisleno sledi da je upis predmetnih medicinskih sredstava u Registar ALIMS kompanija Medicon d.o.o. izvršila ili prilažući falsifikovana dokumenta, i/ili služeći se nekom drugom protivzakonitom radnjom. Imajući to u vidu, pravni savetnik privrednog društva Diamed d.o.o. je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uputio ALIMS zahtev da nam se dostave kopije svih dokumenata koje je kompanija Medicon d.o.o. podnela ALIMS uz svoj zahtev za upis predmetnih medicinskih sredstava u Registar medicinskih sredstava. ALIMS je odbila da to učini, uz neko nesuvislo obrazloženje, očigledno dokazujući da postoji svest o tome da je upis u Registar predmetnih medicinskih sredstava izvršen na nelegalan način. Obzirom da je kompanija Medicon d.o.o. upozorena od strane privrednog društva DiAMED d.o.o. o pravnim posledicama koje može imati ovakvo nelegalno postupanje, kompanija Medicon d.o.o. je opozvala svoja Rešenja o upisu predmetnih medicinskih sredstava u Registar medicinskih sredstava ALIMS. Imajući ovo u vidu privredno društvo DiAMED d.o.o. nije nastavilo sa paravnim aktivnostima protiv kompanije Medicon d.o.o. i/ili ALIMS.

Treće, u jednoj od javnih nabavki materijala za dijalizu organizovanoj 2013. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, dogodilo se da je deo tenderskih partija predviđenih za dijalizni materijal po tipu mašina Gambro i Hospal pobedu odnela druga firma, a ne kompanija Medicon d.o.o. koja očigledno smatra da joj sve to treba biti dodeljeno po automatizmu. Revoltirana takvim stanjem postignutim u ovoj javnoj nabavci, kompanija Medicon d.o.o. je prestala da Vojnomedicinskoj akademiji isporučuje ostali materijal neophodan za rad dijaliznih mašina Gambro, ucenjujući Vojnomedicinsku akademiju da, na ne znam koji način, poništi zvanične rezultate postignute u javnoj nabavci. Ovo stanje je, prema našim saznanjima, trajalo skoro tri meseca, te je dovelo do skoro potpunog kolapsa u vršenju dijaliznih tretmana na Gambro dijaliznim mašinama koje su u funkciji na Vojnomedicinskoj akademiji. Ovakav postupak predstavlja jasan stav kompanije Medicon d.o.o. i njihovo opredeljenje da im ni najmanje nije bitan život i tretman pacijenata već samo zgrtanje profita. Onaj ko je spreman da svesano i namerno pacijentima uskrati materijal koji im je neophodan za održavanje života, na način na koji to čini dijalizni materijal, indirektno pokazuje da je spreman da život pacijenta dovede u pitanje zarad sopstvenog interesa.

Pored svega ovde navedenog u vezi kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. moram navesti još dve stvari: jedno, već pomenuto gore u tekstu – odnos prema isporukama dijaliznog materijala; drugo, ovde navedeni primeri postupanja ove dve kompanije predstavljaju samo vrh ledenog brega u smislu njihovog stava i postupaka vezanih za tržište dijaliznog materijala u Republici Srbiji.

Još jedanput moram da napravim globalan osvrt i da Vas pitam da li su to upravo takvi dobavljači, kakve Vi, RFZO ne želite da izgubite na ovom tržištu?

IX«С тим у вези, намера је Наручиоца да у будућем периоду реши и питање дијализних машина и да створи услове за тржишно надметање и на том пољу, али претходно мора да реши горући проблем снадбевања дијализних центара дијализаторима, што овим поступком јавне набавке покушава да уради. » …

Za svaku pohvalu je namera RFZO da se u budućem vremenu stvore uslovi za zdravu konkurenciju i na polju mašina za hemodijalizu i pripadajućeg materijala koji zavisi od tipa dijalizne mašine.

Kada govorimo o „gorućem problemu snabdevanja dijaliznih centara dijalizatorima“ izgleda da taj problem i nije baš toliko „gorući“. Tome u prilog govori upravo postupanje RFZO. Izgleda da je taj problem „gorući“ samo u formalnom smislu, ali ne i u realnosti. U realnosti RFZO nema nikakvih problema sa snabdevanjem centara materijalom za dijalizu. Da je RFZO smatrao da postoji „gorući“ problem snabdevanja dijalizatorima, smatram da bi se našlo za shodno da se od 12.12.2013. pa do 09.05.2014. organizuje legalna nabavka materijala za dijalizu, pa i dijalizatora. Zbog svega ovde navedenog jasno Vam je da je Vaša retorika u dijametralnom neskladu sa Vašim postupcima kao naručioca, po svakom od ovih pitanja. Svedoci smo činjenice, da čak i poslednji ništavi ugovori o snabdevanju dijaliznih centara materijalom za dijalizu, koji su potpisani nezakonito 16.12.2013. godine, izašli su iz svog roka 15.04.2014. godine. I pored toga, ne postoje nikavi realni problemi u snabdevanju dijaliznih centara dijalizatorima, osim formalno-pravnih problema koji ni na koji način ne ometaju „uspešno“ snabdevanje. Činjenica je da ovog trenutka oko 95% neophodnih dijalizatora U Republici Srbiji isporučuju upravo kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., t.j. kompanije čije interese neskriveno i deklarisano štiti upravo RFZO. Logično je zaključiti da se onda ovde radi o „dobitnoj kombinaciji“ te da ne postoji nikakav realan interes osim legitimnog interesa, o kome očigledno niko ne vodi računa, da se nova javna nabavka dijalizatora dovede do realizacije. Trenutno stanje je takvo da prvenstveno odgovara kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. iz još jednog dodatnog razloga.

Nipro aparat za HDNaime, u drugoj polovini marta 2014. RFZO objavljuje izmene Pravilnika o cenama materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovim izmenama se, između ostalog, iz pomenutog Pravilnika brišu članovi koji su do tada definisali maksimalne dozvoljene cene materijala za dijalizu, pa samim time i za dijalizatore. To znači da više ne postoji gornja granica cene koju će RFZO platiti za dijalizatore. Od 15.04.2014. više ne postoje čak ni ništavi ugovori za snabdevanje dijaliznih centara dijaliznim materijalom, a koji bi mogli da ograniče cene po kojima se trenutno nabavljaju dijalizatori, a već pomenuto, ne postoji ni ograničenje cene u vidu ovde pomenutog Pravilnika. RFZO je tako praktično omogućio snabdevanje dijalizatorima od strane isključivo odabranih dobavljača, bez ikakvog ograničenja cene. Na ovaj način je praktično odvrnuta slavina za odlivanje novca iz Budžeta RFZO i Republike Srbije, a za omogućavanje sticanja koristi prvenstveno kompanijama Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o. U tom svetlu je potpuno razumljivo zašto sprovođenje trenutno aktuelne javne nabavke materijala za dijalizu, JN br. 404-1-110/14-66 nije u interesu kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., i zašto je ova kompanija iskoristila svoje zakonsko pravo, i zahtevom za zaštitu prava do daljnjeg zaustavila sprovođenje nabavke.

X Горе наведене чињенице вам износимо у жељи да схватите да Наручилац није вођен било каквим нелегитимним интересима и да је једино чиме се Наручилац водио приликом дефинисања овакве техничке спецификације јесте интерес пацијената на хемодијализи, сигурност снадбевања дијализних центара и стварање услова за функционисање ефикасног тржишта дијализатора у будућем периоду. Тумачећи одредбе конкурсне документације имајући у виду горе наведене интересе које Наручилац жели да оствари, јасно ћете доћи до закључка да су сва правила дефинисана у конкурсној документацији у функцији тих интереса и самим тим легална и легитимна.

Čitajući Vaše Dodatno pojašnjenje 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. t.j. dokument koji ovde uglavnom citiram i komentarišem, ja sam po prvi put u poslednjih nekoliko godina stekao utisak da u strukturi RFZO zaista postoje ljudi koji nisu vođeni nelegitimnim interesima nego pokušavaju da snabdevanje dijaliznim materijalom dovedu u održiv okvir. Na žalost vrlo je uočljivo da upravo ti ljudi imaju velike teškoće u svojim nastojanjima da snabdevanje dijaliznim materijalom dovedu do stabilnog i legalnog nivoa. Smatram da deo razloga za ovakvo stanje leži u činjenici da se na funkcijama koje su bitne za organizovanje sistema nabavki dijaliznog materijala u RFZO, i dalje nalaze lica koja su u prošlosti radila a i sada aktivno rade na održavanju monopola prvenstveno kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o., a ne na stvaranju prosperiteta za pacijente kao i za Budžet RFZO i Republike Srbije.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. shvata i podržava nastojanja ovih iskreno nastrojenih inicijativa RFZO, da se u interesu pacijenata na hemodijalizi obezbedi sigurnost snabdevanja dijaliznih centara i stvaranje uslova za funkcionisanje efikasnog tržišta dijalizatora u budućem periodu. Ono što je sistemski pogrešno, to je način na koji RFZO smatra da može doći do ostvarenja ovog cilja. Ovog trenutka jasno je da je RFZO ucenjen od strane kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., kao što je i implicirano Vašim Dodatnim pojašnjenjem 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. gde ste jasno stavili do znanja da se plašite da biste mogli da ostanete bez materijala i usluga koje proužaju ove dve firme, ukoliko im ne omogućite da i dalje gospodare tržištem materijala za dijalizu. Da ovo nije samo pretpostavka, pokazuje i reakcija kompanije Medicon d.o.o. kada je radi zaštite svog halapljivog poslovnog interesa odbila da Vojnomedicinsku akademiju snabdeva neophodnim materijalom za dijalizu, dovodeći u pitanje dijalizne tretmane, pa samim tim i živote pacijenata. Na jednom od sastanaka organizovanom na Vojnomedicinskoj akademiji povodom razgovora o snabdevanju dijaliznim materijalom predstavnik kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. je jasno stavio do znanja da se slično može očekivati upravo i od ove kompanije. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je ovog trenutka kompanija Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. iskoristila svoje zakonsko pravo, i zahtevima za zaštitu prava do daljnjeg zaustavila sprovođenje aktuelnih nabavki materijala za peritonealnu dijalizu i hemodijalizu (dijalizatori) nije teško zaključiti da će upravo ova kompanija na svaki način pokušati da osujeti snabdevanje dijaliznih centara materijalom ukoliko se to ne bude vršilo isključivo pod njihovim uslovima.

Na žalost moram da konstatujem da je RFZO poklekao pod ovom vrstom ucene. Ovom prilikom Vas podsećam da ovakva ucena uskraćivanjem materijala i usluga za vršenje dijaliznih tretmana od strane monopolistički / oligopolistički postavljenih kompanija predstavlja direktnu pretnju životima i zdravlju dijaliznih pacijenata. RFZO se kao naručilac u aktuelnoj javnoj nabavci dijalizatora JN br. 404-1-110/14-66 jasno opredelio da uvođenjem u tehničku specifikaciju principa 70/30 % u korist dijalizatora sterilisanih vodenom parom (kakve u Srbiji nude kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o.) pristane na ucenu nametnutu od strane ove dve kompanije. Time je RFZO na sebe preuzeo moralnu, ljudsku i zakonsku odgovornost za ovakvo postupanje dveju pomenutih firmi. Ukoliko je sam RFZO bio svestan ovakve ucene koja mu je nametnuta, bilo je logično da pomoć potraži od istražnih i pravosudnih organa Republike Srbije, a ne da svesno ulazi u nezakonitost održavanja monopola, nameštanja tendera u korist ovih dveju firmi, pružajući im jasnu i nedvosmislenu prednost u odnosu na druge potencijalne ponuđače koji su samim tim dovedeni u neravnopravan položaj. Privredno društveno DiAMED d.o.o. je potpuno svesno da cilj koji deklarišete ni u kom slučaju nije nelegitiman, jer pokušavate da sprečite da zbog nečijih korporacijskih interesa pacijenti ostanu bez dragocenog materijala. No bez obzira na to što je Vaš cilj potpuno legitiman i opravdan, smatram da je potpuno nelegitiman put koji ste izabrali da do tog cilja dođete. Da bih Vam to ilustrovao postaviću Vam sledeće pitanje: Da li mislite da je legalno i legitimno obiti banku i ukrasti novac, sa idejom da novac date u humanitarne svrhe?

Donacije3Ovde želim da naglasim da ni pored svih uočenih nepravilnosti u aktuelnoj javnoj nabavci dijalizatora, privredno društvo DiAMED d.o.o. nije bilo faktor koji će se žaliti i time zaustaviti postupak javne nabvke, već je to bila kompanija kojoj svesno dajete prednost. I pored uočenih nepravilnosti u ovoj javnoj nabavci, privredno društvo DiAMED d.o.o. ipak oseća i želju RFZO kao naručioca da svim potencijalnim ponuđačima omogući da barem u nekoj meri učestvuju u snabdevanju dijaliznih centara. Verujte nam da to iskreno cenimo, i to je bio jedan od odlučujućih faktora da u ovoj javnoj nabavci ne podnosimo zahtev za zaštitu prava, za koja opravdano smatramo da su nam ograničena, već da i Vama olakšamo da dođete do kako-tako održivog rešenja za nabavku dijalizatora.

XI 2. Употреба дијализатора различитих квалитативних карактеристика је неминовност. Једини начин обезбеђивања дијализатора истог квалитета за све пацијенте јесте набавка од једног произвођача, што је монопол који Наручилац жели да избегне. Правилник о стандардима дефинише минимални квалитет дијализатора који је за Наручиоца прихватљив. Сви дијализатори који испуњавају услов из Правилника су за Наручиоца прихватљиви са становишта квалитета, с тим да јавна набавка има циљ да обезбеди најбољи могући квалитет за уложени новац и у складу са тим су и дефинисана правила у конкурсној документацији. Нема дискриминације пацијената с обзиром да се сви пацијенти дијализирају дијализаторима који су у складу са захтевима Правилника о стандардима којим је практично дефинисан минимални квалитет дијализе на који пацијенти имају право по основу обавезног здравственог осигурања. На други део овог питања, одговорено је одговором на претходно питање.

U potpunosti se slažemo da je neminovna upotreba dijalizatora različitih kvalitativnih karakteristika. Međutim, iznosimo duboko neslaganje sa svim ostalim navodima u ovom segmentu. Kao obrazloženje, daću Vam primer poređenja dva istovrsna dijalizatora iste efektivne površine, različitih metoda sterilizacije koji se mogu nabaviti na srpskom tržištu materijala za dijalizu, a uzevši u obzir parametre kvaliteta i uslove ispitivanja dijalizatora koje ste sami definisali konkursnom dokumentacijom.

 

Dijalizator A Dijalizator B Uslovi ispitivanjaQb=300ml/minQd=500ml/min

Qf=0ml/min

Efektivna površina 1.3 m² 1.3 m²
Protok High-flux High-flux
Metod sterilizacije Sterilizacija A Sterilizacija B
Klirens Urea 242 263 Razlika 8.68% u korist dijalizatora B
Klirens Vit B12 134 161 Razlika 20.15% u korist dijalizatora B
KUF 40 64 Razlika 60.00% u korist dijalizatora B
Prosečna razlika – 29.61% u korist dijalizatora B

 

Kao što se vidi iz prethodne tabele prosečna razlika u funkcionalnosti između dijalizatora A i dijalizatora B je 29.61% u korist dijalizatora B. Još upadljivija je činjenica da je u datom primeru razlika u parametru Kuf upravo 60% u korist dijalizatora B, a to je parametar koji upravo Vi sami konkursnom dokumentacijom u JN br. 404-1-110/14-66 definišete kao najbitniji parameter kvaliteta dijalizatora. Dijalizator A i dijalizator B predstavljaju sredstva predviđena za lečenje grupe pacijenata kojima je za lečenje propisana ista vrsta dijalizatora. Ako podelite ovu grupu pacijenata tako da jedan deo njih bude lečen dijalizatorom A a drugi deo dijalizatorom B, doćićete u situaciju da prvi deo ovih pacijenata bude lečen prosečno 29.61% lošije od drugog dela ovih pacijenata (prethodno u tekstu sam objasnio koliko čak i najmanje razlike u kvalitetu dijalizatora znače za kvalitet i dužinu života pacijenata). Mislim da je nesporno jasno da je ovo u potpunoj kontradikciji sa Vašim deklarisanim stavom da cilj raspisivanja ovakvih tehničkih specifikacija jeste interes pacijenata na hemodijalizi.

Naknadno se postavlja pitanje koji će to pacijenti biti izabrani i povlašćeni da se leče 29.61% kvalitetnijim dijalizatorima – te je nesporno da se iz perspektive ostalih pacijenata radi o jasnoj diskriminaciji.

Nipro dijalizaTakođe, tvrdite da je Pravilnikom o standardima definisan minimalni kvalitet dijalize na koji pacijenti imaju pravo po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, te da u tom smislu nema diskriminacije. Ovom prilikom Vas podsećam da bi bilo bolje potražiti maksimalan kvalitet, jer se minimalnim garantovanim kvalitetom dijalize predviđenim pomenutim Pravilnikom ne može obezbediti kvalitetan život pacijenata, na isti način na koji se, na primer, kvalitetan život ljudi ne može obezbediti garantovanom minimalnom platom predviđenom nekim drugim pravnim aktom.

XII Што се тиче захтева за именима људи који су учествовали у припреми техничке спецификације, скрећемо вам пажњу да Наручилац није у обавези да на основу Закона о јавним набавкама обелодани тај податак. С тим у вези молимо вас да такав захтев испоставите у складу са другим прописима који регулишу област приступа информацијама од јавног значаја. Такође, скрећемо вам пажњу да је чланом 23. Закона о јавним набавкама изричито прописано да је забрањено, на било који начин да се утиче на поступање Наручиоца у поступку јавне набавке. С тим у вези, скрећемо вам пажњу да ћемо било какве будуће претње усмерене ка Наручиоцу, или људима који су учествовали у припреми поступка јавне набавке, односно људима који учествују у процесу одлучивања у поступку јавне набавке, сматрати као покушај притиска ради утицања на одлуку Наручиоца.

Prvo, privrednom društvu DiAMED d.o.o. je poznato da osnovu Zakona o javnim nabavkama naručilac nije u obavezi da obelodani imena osoba koje su učestvovale u pripremi tehničke specifikacije, no naš zahtev u tom smislu smo istakli obzirom na delikatnost predmetne problematike koja je potpuno neopravdano i dalje predmet mnogih polemika, a imajući u vidu načelo transparentnosti javnih nabavki. Drugo, jasno Vam je da sve u vezi načina raspisivanja tehničnih specifikacija i razloga koji stoje iza takvog postupanja nosi veliki stepen ne samo ljudske, moralne, nego i zakonske odgovornosti, te netransparentnost podataka o osobama koje su u tome učestvovale može indirektno ukazivati na eventualno protivzakonito postupanje. Treće, smatram apsolutno neprimereno sa Vaše strane da se upravo privrednom društvu DiAMED d.o.o. obraćate pozivajući se na član 23. Zakona o javnim nabavkama, kada vrlo dobro znate, a i u Vašem Dodatnom pojašnjenju 08/2 br. 404-1-53/14-11 od 21.05.2014. godine ste jasno suštinski ukazali na to da upravo potpuno drugi potencijalni ponuđači, često pominjani u tekstu iznad, za razliku od privrednog društva DiAMED d.o.o., vrše direktan i neskriven uticaj na RFZO kao naručioca. Takođe, sve relevantne organizacione jedinice RFZO i lica angažovana u njima vrlo dobro znaju da osim formalnih kontakata proceduralne prirode u postupcima javnih nabavki, niko iz privrednog društva DiAMED d.o.o. nikada nije čak ni stupao u bilo kakav kontakt sa ovim licima, a ponajmanje vršio bilo kakav pritisak na njih ili im pretio sa namerom da se utiče na odluku RFZO kao naručioca. Četvrto, nije jasno zašto je došlo do zamene teza, te Vi nama ovde uslovno pretite onim što će se desiti u slučaju navodnih „bilo kakvih budućih pretnji usmerenih ka naručiocu ili ljudima koji su učestvovali u postupku javne nabavke“. Ukoliko neko tumači kao pretnju našu posvećenost ideji da se, u opštem interesu, sistem javnih nabavki materijala za dijalizu dovede do zakonski legalnih okvira, to govori kolika je opredeljenost takvih ljudi da se Zakon poštuje.

Na kraju celog ovog tumačenja i komentara želim da Vam u ime privrednog društva DiAMED d.o.o., kao i ispred kompanija NIPRO Corporation, Osaka, Japan, i CVBC Investment Holding AG, Freibach, Švajcarska, naglasim da smo u pisanju ovog dopisa svesno izbegli da pominjući odredbe pojedinih zakona citiramo tačne članove i sadržinu njihovih odredbi. Takođe smo izbegli da pojedine radnje, postupke, stavove definišemo i opredeljujemo u smislu zakonske odgovornosti. Pored toga nismo želeli ni da se osvrćemo na sve situacije u kojima je RFZO kao naručilac u javnim nabavkama materijala za dijalizu tokom niza godina davao prikrivenu, ali i otvorenu podršku i prednost pojedinim ponuđačima, a takvih situacija je bilo veoma mnogo i bile su prisutne u svakom aspektu nabavki materijala za dijalizu. Razlog za to je činjenica da su Vama poznati svi pravni aspekti svakog postupanja ili nepostupanja, ali mnogo važniji razlog je to što nismo želeli da ovaj dopis bude u formi pravnog dopisa, već da bude način jedne zdrave i otvorene komunikacije među partnerima, pa čak i onda kada teme za razgovor nisu prijatne.

Osvajanje trzistaDuboko smo svesni nezavidne situacije u kojoj se RFZO nalazi kada se radi o nabavkama materijala za dijalizu. No, bez obzira na to, ne nalazimo nikakvo opravdanje kada RFZO pokušava da tu situaciju reši na načine koji nisu u skladu sa zakonom. Smatramo da su razlozi Vašeg ranijeg, kao i trenutnog postupanja u stvari posledica više faktora:

  • jakog pritiska koji na RFZO direktno vrše kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o.;
  • jakog pritiska koji na RFZO indirektno vrše kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o. i Medicon d.o.o., vršeći uticaj na takozvanu stručnu javnost i udruženja pacijenata;

  • ucenjivačke strategije koju na RFZO primenjuju iste ove kompanije, trgujući svojim uticajem i zloupotrebljavajući svoj dominantan položaj putem dobara i usluga koje zavise od tipa dijaliznih mašina u Republici Srbiji;

  • političkog pritiska usmerenog u interesu ove dve kompanije;

  • spoljnopolitičkog pritiska usmerenog u interesu prvenstveno kompanije Fresenius Medical Care Srbija d.o.o.

Pored prethodno navedenih faktora za koje smatramo da su značajni razlog postupanja RFZO, ovde izražavamo i našu otvorenu sumnju da su pojedini delovi sistema koji učestvuju u organizovanju i realizaciji javnih nabavki materijala za dijalizu pod duboko koruptivnim uticajem navedenih dveju kompanija.

Sa druge strane uočavamo da neki drugi, mnogo ispravniji i otvoreniji delovi ovog istog sistema imaju iskrenu, ali do sada sputavanu nameru da postupanje RFZO u javnim nabavkama materijala za dijalizu dovedu u zakonski ispravno, održivo, stabilno stanje koje bi omogućilo zdravu tržišnu konkurenciju uz neophodni boljitak za pacijente. Bio bih lično jako zadovoljan kada bi u budućem vremenskom periodu sve veću snagu dobijala ova ruka pružena od strane RFZO, a ne ona ruka koja je godinama unazad navikla da deli udarce svima koji se „drznu“ da putem javnih nabavki pokušaju da nađu svoje mesto na srpskom tržištu dijaliznog materijala. Ovako nastrojenim delovima sistema RFZO smo spremni da ponudimo našu pomoć svake vrste u zakonski dozvoljenim okvirima, te Vas pozivam da to iskoristite na način na koji mislite da bi to bilo najbolje.

Ispred privrednog društva DiAMED d.o.o., kao i ispred NIPRO Corporation, Osaka, Japan, i CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska izražavam našu želju da nas u veoma bliskoj budućnosti vidite kao dragocenog i stabilnog partnera koji će Vam omogućiti da vrhunski kvalitetni proizvodi japanske kompanije NIPRO Corporation, po povoljnim i održivim cenama budu dostupni pacijentima u Republici Srbiji. Pored naše dobre namere izražavam i našu jasnu opredeljenost i odlučnost da se u pravnom smislu svim snagama borimo protiv svakog dosadašnjeg, sadašnjeg i budućeg nelegitimnog postupanja vezanog za javne nabavke materijala za dijalizu.

*

Da biste nas bolje upoznali, te da bi nas u budućem vremenu prepoznali kao pouzdanog i odgovornog saradnika, osećam potrebu da Vam predstavim kompletan sistem kome pripadamo i u okviru koga poslujemo.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. posluje u okviru CVBC Investment Group (CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska), koja je i većinski vlasnik društva DiAMED d.o.o. sledstvenim vlasništvom nas kompanijom Rigi Medizintechnik GmbH, Freienbach, Švajcarska. Ova grupacija kompanija je u vlasništvu uglednog nemačkog ekonomiste i privrednika, gospodina Sven-Axel Krentorz-a. CVBC Investment Group je osnovana 2009. godine, a centar operativnih aktivnosti smešten je u Freienbach-u, u Švajcarskoj. Glavni deo poslovanja CVBC Investment Group upravo je vezan za medicinu, u smislu snabdevanja klijenata medicinskim sredstvima, pružanja usluga lečenja, istraživanja i razvoja novih tehnologija u oblasti medicine, kao i investiranja u medicinski sektor. Ovog trenutka poslovnice CVBC Investment Group koje se bave medicinskim proizvodima i uslugama funkcionišu u 16 zemalja Evrope i Afrike, imajući pokrivenu kompletnu teritoriju Evrope i Afrike.

Privredno društvo DiAMED d.o.o. je ovlašćeno zastupništvo trgovinskih i poslovnioh interesa kompanije NIPRO Europe N.V., Zaventem, Belgija (evropski ogranak NIPRO Corporation, Osaka, Japan) za Republiku Srbiju kao i ovlašćeni distributer iste kompanije za teritoriju Republike Srbije.

Sa ponosom Vam predstavljam činjenicu da je sistem kompanija CVBC Investment Group ovaga trenutka najveći i najvažniji ekskluzivni partner NIPRO Korporacije u svetu, te da smo kao poslovna grupacija i najzaslužniji za prosperitet i veliku ekspanziju prodaje i upotrebe NIPRO proizvoda na svetskom, a pogotovo evropskom tržištu.

Takođe sa ponosom ističem da je upravo jedna od kompanija iz našeg sistema bila nosilac razvoja najnovije NIPRO mašine za hemodijalizu Surdial-X, koja predstavlja jednu od tehnološki najsavremenijih mašina ove vrste u svetu.

*

Nadam se da će RFZO umeti da ceni stavove privrednog društva DiAMED d.o.o. po pitanju srpskog tržišta materijala za dijalizu, kao i našu potpunu transparentnost i detaljno predstavljanje sistema kome pripadamo i u kome funkcionišemo. Smatram da munjeviti razvoj upravo ovog sistema može doneti mnogo koristi za RFZO ali i za Republiku Srbiju uopšte, ukoliko nas u dolazećem vremenskom periodu RFZO iskreno, a ne samo deklarativno shvati kao dobrog i pouzdanog partnera.

Ispred kompanija,

NIPRO Corporation, Osaka, Japan

CVBC Investment Holding AG, Freienbach, Švajcarska

DiAMED d.o.o., Beograd, Srbija

Dr Dejan Tomović, direktor DiAMED d.o.o.



 

Kraj



 

ilustracije i oprema teksta:

DiaBloG – 2014

 

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora        I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

kontrasankcije

 

Kako nam se nabavljaju dijalizatori

Kako nam se nabavljaju dijalizatori

Poštovani čitaoci,

da li ste se ikada do sada zapitali ko nam i kako nabavlja za nas najvažnije medicinsko sredstvo? Verovatno jeste, ali niko nije znao da vam da pouzdane odgovore. Mi smo do sada samo pomenuli ovu temu prenoseći sa sajta Transparensi Srbija tekst o tome kako RFZO uvek favorizuje kod nas monopolističku firmu Fresenius (link1,link2,link3), a sve se izgovarajući da to čini zbog nas, zbog pacijenata. Da li mi išta znamo uopšte o tome, ili se u naše ime kradu pare, od države, i prelivaju u džepove privatnika, a pod izgovorom da se to tako mora, jer je hitno (?!?!).

E pa, sada vam donosimo sve detalje i činjenice o nabavkama dijalizatora, sve na jednom mestu, ono što ste hteli da pitate, ali niste imali koga.

dijalizator shemaDijalizator je filter za krv koji se postavlja na aparat za hemodijalizu (link). Dijalizator je zapravo „veštački bubreg“ u pravom smislu reči.  U dijalizatoru se vrši ispiranje i čišćenje krvi, izvlačenje štetnih supstanci i viška tečnosti, te njihovo uklanjanje u odvodne cevovode. Aparat za hemodijalizu je samo kutija sa mnogo monitora, kazaljki, skala, i pumpi, gde se sve to priprema, dovodi i odvodi, ali sam proces se dešava u dijalizatoru, filteru, koji se baca posle svake upotrebe. Pošto je to najvažniji dijalizni artikal, podrazumeva se da je to i najskuplji deo neophodan za jednu dijalizu.

Otkrićemo vam i ono što svi proizvođači dijalizatora kriju: proizvođačka cena jednog dijalizatora je danas 3-5 evra. A po kojim cenama ga nabavljaju naše bolnice? Zapravo, bolnice su sada isključene iz tog procesa: imamo centralizovanu javnu nabavku.

Ko, kako i gde nam nabavlja dijalizatore?

Uredbom Vlade Srbije o planiranju i vrsti roba i usluga za koje se sprovode javne nabavke, a koja je objavljena u Službenom Glasniku RS br. 29/13, aprila meseca 2013. godine, Članom 12, Stav 1, Tačka 3, Paragraf 3, definisano je da će se na ovaj način nabavljati i materijal za dijalizu. Na osnovu te uredbe Republički fond za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO) pravi svoj plan nabavki, a na osnovu potreba dostavljenih od strane zdravstvenih ustanova iz “Plana mreže”. Kada se govori o “Planu mreže” misli se na mrežu zdravstvenih ustanova za čije potrebe i u čije ime RFZO vrši nabavke neophodnog materijala (Zašto za mrežu kažu Plan mreže, ne znamo). Ovakav plan nabavki ide na odobrenje, tj. na proveru da li su obezbeđena sredstva iz budžeta za tu vrstu dobara. Po tom odobrenju, RFZO izdaje prethodno obaveštenje za svaku planiranu javnu nabavku. Ovo prethodno obaveštenje, obično se objavljuje u poslednjem kvartalu tekuće godine, za sledeću godinu. Potom bi trebalo da javna nabavka bude raspisana.

Ovakve centralizovane javne nabavke materijala za dijalizu se u Srbiji vrše od 2011. godine, a pre toga su vršene nekada Dialysercentralizovano, a nekada su i zdravstvene ustanove raspisivale ovakve tendere za svoje potrebe. Republika Srbija je sa punim poverenjem poverila RFZO-u nabavku mnogih lekova i medicinskih sredstava (imamo i spisak). Ipak, iako je ovakva ideja bila dobra, i do nje se došlo sa ciljem da se centralizacijom postupaka javnih nabavki zatvore mnogi ventili potencijalno otvoreni za odliv novca iz Budžeta Republike Srbije, ipak se sa RZZO nije otklonio problem, naprotiv. Bilo je vrlo je razumno i logično zaključiti da će se mnogo lakše kontrolisati samo jedan naručilac materijala za dijalizu, nego njih 50-tak, ali i pored razumne logike ovakvog stava, RFZO je uspeo da pokaže i dokaže kako sve može uprskati. Slobodno se može reći da je neopravdano pa čak i zloupotrebljeno poverenje koje je RFZO-u dato na ovaj način, barem kada se radi o javnim nabavkama materijala za dijalizu. (O detaljima, kasnije, u petom poglavlju.)

Mesto radnje:

Javne nabavke materijala za dijalizu održavaju se u novoj zgradi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koja se nalazi odmah pored komplaksa KBC Dr Dragiša Mišović, na Dedinju, u ulici Jovana Marinovića br. 2, Beograd. Upravo ovo velelepno zdanje je poprište svih tenderskih borbi, natezanja, zatezanja, nameštanja i koruptivnih radnji. Kada dođe vreme za tendere, sastanci na kojima se vodi otvaranje tenderskih ponuda obavljaju se u suterenu, u sali 1, 2 ili 3. Nekada i ne bude dovoljno mesta za sedenje za sve zainteresovane strane, pa su ljuti protivnici, konkurenti primorani da sede jedni pored drugih, rame uz rame, pa sada da li kao brat do brata, ili kao rogovi u vreći, zavisi ko je s kim i koliko dogovarao.

rzzo1

Ostaje nejasno kako je tako siromašni Fond koji uvek kuburi sa sredstvima za lekove ili za lečenje ljudi, smogao finansijske snage da priušti sebi ovoliku zgradu, na onako skupoj lokaciji u gradu. Ali nema veze, da taj aspekt priče, na trenutak zanemarimo. Ipak je to sve naše, to smo sve platili mi, zdravstveni osiguranici, od našeg novca. I to ne dobrovoljno, nego nam se to obavezno zdravstveno osiguranje otima od plate svakog meseca. Zato nas najviše i interesuje kod koga završava to što se nama otelo. A zgrada, ne da je lepa spolja, nego i iznutra. I da znate kad vas put nanese, a nužda pritera, u WC-u uvek ima toalet papira i tečnog sapuna. Za razliku od bolnica u Srbiji, gde toga nema ni u centrima za transplantaciju (link). Kad čovek pogleda u taj athitektonski biser, ne može da se ne seti pesme grupe Ekatarina Velika – “Velika, čista, poslovna zgrada – novac u rukama”. I to je baš tako, sve je na svom mestu: i velika čista poslovna zgrada, a Boga mi i novac u rukama, i to skoro dve milijarde evra godišnje! Videćemo kome je dat u ruke toliki novac i da li neko uopšte kontroliše šta se sa tim novcem čini.

Akteri:

Kada se radi o tenderskim komisijama u javnim nabavkama materijala za dijalizu, njihov sastav je dvojak. Sa jedne strane tu je službeni deo komisije sačinjen od zaposlenih u RFZO, a sa druge strane tu je stručni deo komisije, po pravilu sačinjen od doktora, profesora, eminentnih imena srpske nefrologije i dijalize. (Na žalost nas pacijenata, uglavnom iz nefrologije, a ne iz dijalize). Predsednik komisije za javnu nabavku uvek bude neko od stručnog dela komisije. Da li ste to znali? Ipak su doktori za sve krivi! Ili su ih tako namestili.

Tokom proteklih nekoliko godina menjalo se članstvo ovih komisija pa ćemo se zadržati samo na najistaknutijim članovima odnosno na onima koji su se održali, te i dalje odlučuju o sudbini srpskih dijaliznih pacijenata.

Službeni deo komisije za javnu nabavku, sačinjen od zaposlenih u RFZO, uvek je bio ukrašen dvema mladim i lepim osobama, oboje u otprilike ranim tridesetim godinama.

  • Nikola Pandrc – zamenik direktora sektora za javne nabavke RFZO, lepo vaspitan, pristojan i ljubazan momak, očigledno čovek od karijere; jako mlad, sa iskustvom koje se realno može sporiti za tako odgovornu funkciju. Sa glasom devojčice, ali stasom Silvester Stalonea, odlučno i nepristrasno vodi postupke tenderskog otvaranja ponuda. Prilikom sprovođenja tendera, tj. prilikom otvaranja ponuda on obično kontroliše dokumentaciju firmi koje učestvuju na tenderu kao ponuđači, i vodi pravni deo ovih događaja.
  • Ana Mladenović – službenik u sektoru za javne nabavke, fina i pristojna mlada dama, dubokih i nežnih plavih očiju; njena funkcija prilikom otvaranja ponuda je da zajedno sa Nikolom Pandrcem kontroliše dokumentaciju firmi koje učestvuju na tenderu kao ponuđači.

Pored njih dvoje, sporadično su od strane RFZO tenderima prisustvovale i druge osobe prilikom otvaranja ponuda. Nekada je to bila Marija Mitić – izvršni direktor RFZO za poslove javnih nabavki, Dušanka Lončarević – bivša direktorka sektora za javne nabavke RFZO, Katarina Dumnić – službenik RFZO, Marija Atanasijević – službenik RFZO, Ljiljana Marković – pravnik u pravnoj službi RFZO, a bilo je tu i drugih osoba iz RFZO.

Što se tiče stručnog dela tenderske komisije, redovni učesnici su bila poznata imena nefrološke profesije u našoj državi.

Komisija

  • Dr Nada Dimković – stalno zaposlena u Kliničko-bolničkom centru “Zvezdara”, gospođa u godinama, ali, mnogi bi rekli, i dalje lepa, odmerena, prava dama. Do januara 2013. godine redovan, a potom sporadičan član, obično i Predsednik tenderskih komisija u javnim nabavkama materijala za dijalizu koje raspisuje RFZO. Na tenderima deklarativno nepristrasna, a u realnosti daleko od toga. Nekoliko godina bila predsednik Udruženja nefrologa Srbije. Po pravilu član Republičke komisije za nefrologiju i dijalizu, i član komisija RFZO za formiranje standarda za dijalizni materijal. Celoj dijaliznoj zajednici Republike Srbije dobro poznata kao najjači i najžešći borac za interese firme “Fresenius Medical Care Srbija”, što je išlo čak dotle da su za nju korišćeni i neki pogrdni nazivi zbog neskrivenih veza sa Fresenius-om. Ova firma bi trebalo da joj podigne spomenik i kaže jedno veliko HVALA, ali od kada su Feničani izmislili novac, reč “hvala” je pomalo izgubila na značaju, a zahvalnost kao kategorija je dobila ekvivalentnu materijalnu podlogu.
  • Dr Radomir Naumović – stalno zaposlen u Kliničkom Centru Srbije, perspektivan lekar u srednjim godinama, bonvivanskog imidža, narcisoidno šarmantan, egoistički nasmejan, slatkorečiv, ljubazan, jednom rečju divan sagovornik. Otvoreni simpatizer i član “žutih” koji su ga i doveli na položaj. Posle Prof. Dr Nade Dimković redovan predsednik tenderskih komisija u javnim nabavkama materijala za dijalizu koje raspisuje RFZO. Na tenderima deklarativno nepristrasan, a u realnosti daleko od toga. Nije bio obeležen kao Freseniusov zaštitnik i promoter (štaviše tvrdilo se da naginje ka Mediconu), ali je sam stvorio takav imidž ponašanjem na tenderima. Na tenderima za svega 7-8 minuta sa odobravanjem pregleda ponudu firme “Fresenius Medical Care Srbija”, a sve ponude Freseniusovih konkurenata pregleda detaljno, i po 20-tak minuta, a nekad su mu potrebne čak nedelje, ne bi li u ovim ponudama našao grešku koja će mu pomoći da ove ponude odbije, a da za uzvrat Freseniusu namakne još para. Već mu je bio postao manir da na tenderima mlatara uzorcima fiziološkog rastvora i infuzionim linijama dostavljenim od strane firmi koje su konkurencija FMC proizvodima, a pri tome glasno komentarišući svojim kolegama iz komisije kako ti proizvodi nisu dobri. (Koliko on i Nada znaju o tome, videli smo po Pravilniku kojeg su doneli, pa su ga na kraju ipak morali promeniti: jer sa 1 litar fiziološkog rastvora mogu samo sebi da isperu sistem, ali nama pacijentima treba najmanje 2 litra.) Ne zna čovek da to nije ni po zakonu, ali on zapeo protiv Freseniusove konkurencije, pa da im nađe bilo šta. Smišljao, mozgao, tražio od firmi dokumenta koja nije imao prava da traži, pa i pored toga “nije stigao” da na vreme donese odluke o dodeli ugovora firmama koje su ih dobile, već je to umeo samo za “Fresenius Medical Care Srbija”.
  • Dr Svetislav Kostić – stalno zaposlen u Kliničkom Centru Niš, a u međuvremenu već i penzionisan. Stariji fini gospodin, uvek umeren, tih, i naravno deklarativno isto nepristrasan. Gospodin poznat po stavu “pa neka sednu svi ovi što hoće da prodaju dijalizatore i neka se svi dogovore, a ne nas da maltretiraju ovim tenderima i da nas pritiskaju”. Bilo bi lepo da ga je neko tada upitao: ko ga to pritiska i maltretira. Jer sa svima je dobar, osim sa svojim prethodnikom Vidojkom. Na tenderima uvek neeksponiran, i bez glasnog iznošenja mišljenja i stavova. U dijaliznom svetu ovaj gospodin profesor je poznat kao prilagodljiv, i za, i protiv, ponekad protiv za, ali uglavnom za protiv ili obrnuto, ali istovremeno. Neki su proneli glasine da je on bio ključni igrač za slamanje uslova zvanog “vodena para”, a samo da bi smanjio prihode Vidojku i FMC-u, jer je zbog njih celu karijeru proveo kao sporedan igrač. Na kraju su ga zbog toga navodno i ekspresno penzionisali.
  • Dr Igor Mitić – stalno zaposlen u Kliničkom Centru Vojvodine. Napadno nonšalantan, sa umišljajem da je duhovit, (polu)otvoreni autonomaš, dijalizni agnostik, naravno deklarativno nepristrasan. Na tenderima je uvek odavao utisak nekog ko želi svima da poruči “ma šta ste me zvali ovde da se preganjam sa vama probisvetima, imam ja pametnija posla”. Ali činjenica, da je imao pametnija posla ne bi bio tu nego tamo. Vrlo su interesantne i vredne citiranja, neke njegove rečenice. “Ma ja sam lekar, mene zanima samo lečenje pacijenata, boli me xxxxx i koji će materijal da se koristi i po kojim cenama, ali da znate nemoguće je da cene dijalizatora budu niže nego što su sada, to je neodrživo” (to izgovara u trenutku kada dijalizatori većih površina koštaju preko 3.000 dinara)”. Apsolutno, pristalica Freseniusa. To je u N.Sadu tradicija koju mu je ostavio njegov prethodnik S.Čurić, koji je i lično (zajedno sa sinom, kardiologom) direktno zaposlen u Freseniusu. Šta ćemo, takva nam je nefrologija, ili kako neko reče: paranefrologija.
  • Dr Dejan Petrović – stalno zaposlen u Kliničkom Centru Kragujevac, neupadljiv i nenapadan čovek, naravno deklarativno nepristrasan. Reklo bi se da tenderi za dijalizni materijal ne bi mnogo drugačije izgledali i da on nije tu. Svestan da je mlad i nov, na velikoj funkciji, ali i svestan da i on u raspodeli tenderskog kolača treba da zauzme svoje mesto. Postoje podaci da nije preterano zadovoljan svojim tretmanom kod Freseniusa, ali isto priča i Freseniusu kada je u pitanju Gambro. Kada su u pitanju ostali ponuđači, smatra da je pametnije da se ne suprotstavlja većinskim FMC jurišnicima, pa onda i on otvoreno podrži osvedočenog monopolistu ili bipoliste, ali se ne bi reklo da je ta podrška iskrena.

Nekada je u tim redovima sedeo i Prof. Dr Steva Plješa, ali čovek je sada u penziji, star, bolestan, pa ga nećemo ni objašnjavati (inače, identična mu je politika kao i kod Svete Kostića, mada mnogo visprenija i efektnija). Pored ovih istaknutih članova stručnog dela tenderskih komisija, bilo je tu i onih manje istaknutih kao što su Prim. Dr Gordana Petković-Peruničić, Prim. Dr Jovan Popović, Dr Rodoljub Marković, Dr Tanja Lazarević, Dr Snežana Gajić, i drugi, ali teško je steći utisak da je njihovo prisustvo na pojedinim tenderima imalo bilo kakav uticaj na tok i ishod tendera, a što se tiče simpatija, svi su uglavnom na strani monopolista ili bipolista.

Koje dijalizne firme učestvuju u tenderima za nabavku dijaliznog materijala u Srbiji:

Što se tiče firmi koje su učestvovale na ovim tenderima materijala za dijalizu, pokušavajući da prodaju svoje dijalizatore tokom 2013. i 2014. godine, bilo ih je nekoliko:

  • Fresenius Medical Care Srbija – eminentni domaći proizvođač dijalizatora iz Vršca, u 100% stranom vlasništvu, već decenijama etabliran kao monopolista srpskog tržišta za dijalizu, čijih je otprilike malo manje od 90% dijaliznih mašina u Srbiji, pa sledstveno okupira i oko 90% tržišta dijaliznog materijala koji zavisi od tipa dijalizne mašine (videti naš post: Pljačka države po tipu mašine). Funkcioniše u sastavu nemačke firme “Fresenius Medical Care AG”, najvećeg svetskog proizvođača dijalizne opreme. Takođe godinama unazad ova firma je bila i gospodar 90% tržišta dijalizatora u Srbiji, iako dijalizatori ne zavise od tipa dijalizne mašine! Ali eto, treba pružiti šansu ovim dijalizatorima iako se prave po licencama starim skoro dve decenije, i pokazuju znatno lošije rezultate lečenja u odnosu na modernije dijalizatore drugih proizvođača. I vodite računa, onaj ko se protiv toga buni mora da zna, ipak je to jedan FRESENIUS. Ako „naš“ Fresenius za nešto kaže da je dobro, RFZO to bespogovorno prihvata. Tokom godina unazad Fresenius Medical Care Srbija je neprikosnovena sila srpskog dijaliznog tržišta, koja je svoj položaj samoodržavala zahvaljujući finansijskoj moći omogućenoj od strane RFZO, ali i od strane političkih lokalnih moćnika bliskih ovim ili onim vlastima. Naravno, uvek je tu bila (a sada ponajviše) i spoljnopolitička podrška koju ova firma neskriveno uživa. Naravno, nisu oni samo uzimali pare, ma davali su i šakom i kapom, bili velike mecene dijaliznih kongresa, finansirali usavršavanje za buljuk dijaliznih doktora, delili i kome su stigli i kome nisu stigli – ali sve je to dolazilo na naplatu. Kome su dali dinar, taj im je morao omogućiti da „zarade“ 100 dinara, i to na račun Srbije. Kao proizvođač koji svoje dijalizatore steriliše vodenom parom, grčevitu su borbu vodili da na srpsko tržište dijalizatora ne dođu neki tamo ovi, oni… uglavnom Japanci koji zračenjem sterilišu svoje dijalizatore. I u toj borbi su koristili razna oruđa i oružja – pucali su iz RFZO, bacali eksplozivne naprave u vidu Pravilnika i standarda, gađali ljude profesorima i vrhunskim nefrološkim stručnjacima, koristili vodenu paru umesto bojnih otrova. Vi bi možda pomislili da preterujemo, ali oni (Fresenijusovci) su se sami hvalili da je to tako. Znate, ima tamo kod njih jedan kabadahija koji voli da priča po selu kako je on lično pisao RFZO Pravilnike sa uslovima u vidu sterilizacije vodenom parom.
  • Medicon – eminentni domaći proizvođač dijalizatora iz Deča… Pardon samo je imao potvrdu da je domaći proizvođač dijalizatora, ali je u stvari samo zastupao svetski uglednu švedsku firmu “Gambro” i prodavao njihove dijalizatore. Gambro je sada deo Bakster korporacije. Godinama unazad Medicon je bio pokriće firmi “Fresenius Medical Care Srbija” i RFZO-u, kao izgovor da monopol ne postoji, jer Bože moj, Srbija ima i drugog ponuđača u tenderima za dijalizni materijal: a to je naš Pera. Ova firma je tokom prethodne decenije bila iznenadno obradovana donacijom italijanske Vlade u vidu dijaliznih mašina firme “Hospal” (firma koja u Italiji posluje pod okriljem kompanije “Gambro”). Tako je ni kriv ni dužan “Medicon” trebao da dobije oko 20% tržišta dijaliznog materijala koji zavisi od tipa dijalizne mašine. Međutim, Frezenisovci su tako uspešno blokirali tu akciju italijanske vlade, da se sada niko više ne usuđuje da donira nešto protiv interesa Freseniusa i od njega plaćenih doktora. Medicon je ipak, uz te Hospalove mašine, uspeo ponegde da ustoliči i svoju poziciju prodavca dijalizatora. Za njih i njihovo poslovanje često su se mogli čuti izrazi: „čovek-firma“, koliko god da zaradi, njemu i njegovima je dosta, a i Fresenius će znati da to ceni. Uglavnom, firma poznata kao Frezeniujusov alibi da mogu nastaviti držati i 90% tržišta, jer eto postoji i druga firma i njoj to ne smeta. Čak su na tenderima za bolnice nastupali zajedno, kao Konzorcijum. To što su se posle dobijenog tendera pacijenti iz RFZO raspoređivali po sistemu 100 ih ide Rajku, a jedan Peri, nikog nije previše uzbuđivalo, čak ni Peru. Pa on je lično kupio ultrazvučni aparat za Rajkovu privatnu polikliniku, jer zna čovek s kim se nije kačiti.
  • Tehnomed Medicina – trećeplasirani, ali zanemarljivo trećeplasirani borac u bitkama za pridobijanje dela srpskog dijaliznog tržišta. Zastupaju i prodaju dijalizatore i drugu dijaliznu opremu proizvođača “Bellco” iz Italije. Uvek su pokušavali da budu u kolu iz koga ih krupni igrači kola iznogetaju. Ova firma je redovno bila noćna mora firmi “Medicon” jer su na način na koji su raspitivani tenderi za dijalizatore, bili jedini direktni konkurenti Mediconu. Ova firma nikada nije uživala neki značajan pozitivan stav među osobljem dijaliznih centara u Srbiji, pa sad da li je uzrok tome odnos ove firme prema dijaliznom tržištu, kvalitet njihovih dijalizatora, ili pak činjenica da se ne zovu “Fresenius” ili “Medicon” teško je utvrditi.
  • Diamed – donekle iznenađenje na srpskom tržištu dijalizatora tokom 2013. godine. Ova firma je predstavnik japanske firme “Nipro” i u Srbiji prodaje upravo dijalizatore ovog uglednog japanskog proizvođača, poznate po tome što su vrhunske efikasnosti, ali su sterilisani gama zracima. Konkurencija je odmah pokušala proturiti priču da to “ozračuje pacijente”. (Ne zrače mobilni, televizori ni laptopovi, nego pazi sad: dijalizatori. Glupost, koju su japanski rezultati demantovali: imaju najbolju dijalizu na svetu). Uglavnom, firma je godinama pokušavala da samo priđe tržištu dijalizatora, ali bezuspešno, sve do 2013. godine. Niko nije znao ko su i šta su, i na njih se gledalo kao na vrlo neozbiljne sve dok nisu krenule glasine da je upravo ova firma izvojevala bitku da se ukine obaveza nabavki dijalizatora sterilisanih isključivo vodenom parom. Tokom 2013. godine uspeli su da prodaju solidnu količinu dijalizatora, i pomrse račune firmi “Fresenius Medical Care Srbija”, a po nesreći i firmi “Medicon”. Jedni su ih hvalili što su smanjili cenu dijalizatora na istorijski minimum u Srbiji, drugi su ih kudili iz istog razloga, treći su im zamerali što su potpuno razbili dijalizni kartel, a istina je verovatno negde između. Uporno se busaju kvalitetom svojih dijalizatora, koji je, poznavajući japanski perfekcionizam, sigurno nesporan, ali veoma mali deo dijalizne zajednice u Srbiji ih shvata ozbiljno. Ova firma još uvek nije prošla test vremena, i tek treba da se dokaže i pokaže dostojnom kvaliteta dijaliznog materijala koji prodaju.
  • Omni-med (i njen distributer: R&B Medical Company) – firma koja prodaje dijalizatore drugog uglednog japanskog proizvođača: “Asahi”. Firma se iznebuha pojavila na srpskom tržištu dijalizatora baš onog trenutka kada je “pao” standardni uslov sterilizacije dijalizatora vodenom parom. Na dobrom delu tendera tokom 2013. godine uspeli su da prodaju izvesnu količinu „Asahi“dijalizatora. Njihovi dijalizatori, kao i dijalizatori firme “Nipro” zaista slove za kvalitetne, ali i oni su sterilisani zračenjem (nije gama nego elektronsko, ali opet je zračenje) pa je konkurencija (Fresenius) pokušavala da i njih satanizuje, maltene pobiće dijalizne pacijente u Srbiji. Naravno da je to bila marketinška patka, ali jedina bolnica u Srbiji koja je odmah prešla na japanske dijalizatore bila je VMA. (Tako su vojni centri opet postigli vrhunski kvalitet dijalize, a uz najmanje troškove nabavke). Uglavnom, zastupnici „Asahija“ pokušavaju da ubede dijaliznu javnost da žele postati ozbiljan faktor u srpskoj dijalizi. Rukovodstvo ove firme je iskusno i dugo godina radi na tržištu lekova i medicinskih sredstava, ali čarke između tih jedinih dvaju predstavništava japanskih firmi (i optuživanje ko od njih šuruje sa Freseniusom) im apsolutno nisu trebale, ako su već obe išle kod japanskog ambasadora da traže podršku za ukidanje Freseniusovog monopola. Japan je inače, zemlja koja je Srbiji dala najviše donacija u zdravstvu, ali Srbija čini sve da japanskim kompanijama onemogući poslovanje na dijaliznom tržištu. Takvi smo, nažalost.
  • Beohem 3 – firma koja je poznati zastupnik i distributer mnogih proizvođača medicinskih sredstava. Na tržištu dijalizatora ova firma se takođe iznenada pojavila kada je “ukinut” standardni uslov da dijalizatori moraju biti sterilisani vodenom parom. Oni prodaju dijalizatore manje poznatog japanskog proizvođača “Kawasumi”, koji su sterilisani takođe gama zracima. (U Japanu se svi dijalizatori sterilišu zracima, jer oni smatraju da otkuvavanje dijalizatora na 100 oC oštećuje membrane i kapilare dijalizatora, pa posle toga više tromboziraju i smanjuje im se efikasnost). Uglavnom, Beohem je učestvovao na jednom ili dva tendera, ali nisu uspeli da prodaju neku značajniju količinu dijalizatora, pa kako su se pojavili, tako su iznenada i nestali sa tržišta dijalzatora, iz potpuno nepoznatih razloga. (Mnogi i tu vide Freseniusove prste).
  • Techno-Farm – firma do sada nepoznata na srpskom tržištu dijalizatora, učestvovala samo na poslednjem protivzakonito realizovanom tenderu za dijalizatore novembra-decembra 2013. Nisu uspeli da uđu u krug onih koji prodaju dijalizatore, ali izgleda da su se ozbiljno nameračili. U svojoj ponudi imaju dijalizatore turskog proizvođača “Safil Tibbi Ürünler Uluslar Arasi Nak. San. Tic. A.Ş.”. Ne šalim se, to je zaista ime firme. Isto kao što je firma “Techno-Farm” nepoznata na srpskom dijaliznom tržištu, tako je i ovaj proizvođač potpuno nepoznat na svetskom dijaliznom tržištu, a čak i da je neko čuo za ovo ime, verovatno ga ne bi zapamtio. Zbog nepopularnosti kakvu kod nas imaju turski proizvodi, uz konotaciju nekvaliteta, ova firma verovatno neće imati šansi da prodre na naše tržište, za čim izgleda da niko neće ni zažaliti.

Eto ovo bi bio neki ovlaš pregled trenutnih učesnika na tenderima za dijalizatore koje organizuje RFZO.

dijalizno trziste

A kako je bio nekad – pa bila je mnogo čistija situacija. Sve se znalo unapred. Lepo su tenderi raspisivani tako da samo “Fresenius Medical Care Srbija” može ponuditi 90% od ukupnog broja traženih dijalizatora, a “Medicon” 10%, i to ne otprilike nego tačno u brojku, u komad, zamislite. Odbijanje ostalih potencijalnih takmaca (kažem potencijalnih, jer stvarnih nije bilo) se postizalo kombinacijom dva zvanična parametra – jedan je bio obavezna sterilizacija dijalizatora vodenom parom, a drugi je bio način raspisivanja partija efektivnim površinama dijalizatora. Tako kada spojite recimo parametre da dijalizator mora biti recimo visoko-propustljiv, efektivne površine 1,3 kvm, sterilisan vodenom parom, sasvim slučajno dobijemo situaciju, da samo “Fresenius Medical Care Srbija” može ponuditi takav dijalizator. Treći, ali nezvaničan parametar, odrednica tržišta materijala za dijalizu koji je odbijao ostale potencijalne takmace bio je: STRAH. Strah od moći Freseniusa, finansijske i političke, strah svakoga ko se suprotstavi tom sistemu da će biti zgažen kao bubašvaba, pa čak i u fizičkom smislu, strah od osvete koja bi zasigurno usledila čak i samo za smeli pokušaj da se uđe u Freseniusovo carstvo. Jedino ko je sporadično kvario ovu idilu u kojoj su dijalizatori nabavljani tenderima RFZO, po cenama od više desetina eura, je bila firma “Tehnomed Medicina”, koja je ponekad i znala da štipne po koji deo kolača, ali nikako od neprikosnovenih 90% koji pripadaju Fresenius-u, već od onih 10% namenjenih Medicon-u. (Što kažu, kome je suđeno da bude …. njemu sami procenti padaju).

A kako izgledaju sami tenderi, tj. otvaranje tenderskih ponuda? Pa, jednom rečju – interesantno.

Atmosfera je teška, gusta, reklo bi se da se tenzija koja visi u vazduhu može seći nožem. Ima tu i lepih momenata (diplomatskih), RFZO je dobar domaćin, svi gosti budu ponuđeni i dobiju sok, kiselu vodu, običnu vodu, ili kafu. Tenderska komisija po pravilu pokušava biti dostojanstvena, a vidi se da elementarno dostojanstvo tu nedostaje i da su došli da daju Freseniusu sve što se može dati. Predstavnici firme “Fresenius Medical Care Srbija” se bahato i osorno obraćaju tenderskoj komisiji sugerišući šta i kako treba da se radi, a komisija dostojanstveno dozvoljava takvo obraćanje i bahato ponašanje. Predstavnici firme “Medicon” po pravilu nisu tako agresivni, već tiho i smirenim tonom govore sve što imaju da kažu, a uglavnom imaju da kažu nešto protiv firmi “Tehnomed Medicina” ili “Diamed”. Predstavnici firme “Tehnomed Medicina” su puni duhovitih opaski, ali stalno nešto buntuju i iskazuju otvoreno nezadovoljstvo. Predstavnici firme “Diamed” na tendere redovno dolaze sa raznim advokatima, mašu papirima i isteruju pravdu. Na pauzama nasmejani, ali sa vidnom nervozom na licima. Predstavnici firme “R&B Medical Company” skoro u glas sa predstavnicima firme “Fresenius Medical Care Srbija” graknu protiv firme “Diamed” zahtevajući da se detaljno i još detaljnije pregleda ponuda ove firme, jer tamo sigurno ima neka greška, koja će pomoći da se ova ponuda odbije. Službenici RFZO prevrću očima, hvataju se za glavu i pitaju se šta li im sve to treba u životu, a neki od njih verovatno i tačno znaju za šta im to treba u životu.

Svi ostali koji ne dolaze baš redovno na ove tendere ostanu pomalo zatečeni i zbunjeni ovakvom situacijom, pa reklo bi se i količinom neskrivene mržnje koja iskri iz svakog momenta ovih sastanaka. Velike su pare, pa velika i mržnja.

Pacijente, kao što vidite, niko i ne pominje. Od četiri stuba našeg zdravstva (doktori, pacijenti, fond, trgovci), na kraju se sve slomi na štetu pacijenata. Zato naše zdravstvo mora da hramlje, jer mu je ta četvrta noga prebijena, usahla, a neki kažu da je treba i amputirati. A s druge strane, svi znamo da ni uključivanje takozvanih udruženja pacijenata u taj proces – nije rešenje. Jer, zna se: sva ta udruženja finansira i sponzoriše farmakomafija i udruženja će navijati za te firme srčanije i bezobzirnije nego iko drugi. U svakom ratu prvo nastrada istina, a bolesnici i ranjenici prvi pomisle da se neprijatelju treba predati ili preći potpuno na njegovu stranu. To ih naravno, nikada nije spasilo.

Primeri najvećih tenderskih mahinacija sa dijalizatorima

Kao tipičan primer mahinacija i zloupotreba u nabavkama dijalizatora mogu nam poslužiti svi tenderi koje je RFZO organizovao, odnosno pokušao da organizuje radi nabavke materijala za dijalizu, a koji ne zavisi od tipa dijalizne mašine, u poslednje 2 godine. Na primer: dana 26.09.2013. RFZO izražava ozbiljnu nameru da sprovede tender za dijalizni materijal i objavljuje tzv. prethodno obaveštenje (imamo ceo tekst, ako je neko zainteresovan). Tender se dešavao u periodu novembar – decembar 2013., i bio je planiran za podmirenje 4-mesečnih potreba za dijalizne centre u Srbiji. Da sada ne ulazimo u detaljniju analizu svih nezakonitosti ovog tendera, dovoljno je reći da je pre donošenja Odluke o dodeli ugovora na ovom tenderu Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila zahteve za zaštitu prava firmi “Tehnomed Medicina” i “Diamed” i zbog protivzakonitog postupanja RFZO u potpunosti poništila postupak javne nabavke. I pored toga što je tender poništen od strane višeg državnog organa, RFZO u međuvremenu donosi Odluku o dodeli ugovora firmama koje su mu „najsimpatičnije“: “Fresenius Medical Care Srbija” i “Medicon”. (Radi se o firmama kojima je po ustaljenoj kriminalnoj praksi i ranije omogućavano protivpravno sticanje materijalne koristi). Naravno ponuda firme “Fresenius Medical Care Srbija” je u ovom tenderu bila neispravna, kao i u mnogim tenderima pre toga, ali za RFZO ni to ne predstavlja problem, niti razlog da se ovakva ponuda odbije. Ako to nije od značaja za RFZO, nećemo se ni mi ovde previše zadržavati na tome, ipak je RFZO državna institucija. Možda imaju na umu neke interese više od pravnih, ne moramo se uvek držati zakona, kao pijan plota. Istog dana kada je dobijeno Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava, RFZO je svim učesnicima javne nabavke poslao obaveštenje da je javna nabavka prekinuta i poništena u potpunosti Rešenjem Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (imamo original tekst). I pored toga – mimo svakog zakona i propisa RFZO sama poziva predstavnike tri firme da potpišu ugovore po ovoj poništenoj javnoj nabavci.

12.12.2013. – RFZO prima Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojim se poništava ovaj tender u potpunosti.   16.12.2013. – RFZO organizuje potpisivanje ugovora po ovom poništenom tenderu, sa odabranim firmama “Fresenius Medical Care Srbija” (oko 80% materijala), “Medicon” (oko 15% materijala) i “R&B Medical Company” (oko 5% materijala), o čemu i uredno objavljuje obaveštenje na svojoj internet stranici (link).

Pored četvoromesečne nabavke materijala za dijalizu po ovako nezakonitim ugovorima, pred sam vremenski istek ovakvih ugovora RFZO iz svog Pravilnika o cenama materijala za dijalize koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja briše članove koji ograničavaju cenu ove vrste medicinskih sredstava, što je objavljeno i u Službenom Glasniku RS br 36/14 (link.pdf) – Član 2, briše se, Član 3, briše se, a eto baš u tim članovima su bile ograničene cene dijaliznog materijala. Od 16. aprila 2014. pa do današnjeg dana, materijal za dijalizu svim dijaliznim centrima u Srbiji isporučuju samo ove tri odabrane firme, bez ikakvog pravnog osnova i bez ikakvog ograničenja cene u vidu ugovora ili Pravilnika. Na ovaj način je RFZO dodatno omogućio nekontrolisano odlivanje novca obveznika zdravstvenog osiguranja, tj. iz Budžeta Republike Srbije.

Vapaji oko nas

Prethodno obaveštenje, i svoju nameru da sprovede sledeći tender za dijalizni materijal RFZO je objavio dana 20.03.2014. godine (link). Očigledno je da su strukture RFZO dugo, dugo razmišljale (od 12.12.2013. su znali da im je tender poništen) kako da „sprovedu” nabavku materijala za dijalizu. Kada je pala odluka da se tender sprovede, onda su iste te strukture dugo, dugo, razmišljale kada i kako da „organizuju” ovaj tender (raspisan 09.05.2014); (Digresija: U samom dokumentu postoji greška u datiranju, dokument je objavljen 09.05.2014, a u dokumentu piše 09.04.2014., ali je iz teksta nedvosmisleno jasno o kom se datumu radi, obzirom da je kao datum otvaranja ponuda navedeno – 30 dana od dana objavljivanja poziva, tj. 09.06.2014.).

Sve u svemu eto nama zaključka – bez obzira na saznanje da je prethodni tender nelegalan, RFZO celih 5 meseci nije ni pokušao da organizuje drugu, legalnu nabavku dijaliznog materijala, a i zašto bi kada bez ikakvog važećeg tendera svoju robu prodaje upravo dobro poznati privilegovani snabdevač RFZO, a to je opet – Fresenius, naravno. Pa sve i da je postojala mogućnost da taj tender (objavljen 09.05.2014) bude realizovan kako treba, ugovori o snabdevanju dijalizatorima ne bi mogli biti sklopljeni barem još 45 dana posle toga. To znači da je RFZO dozvolio da se nabavke materijala za dijalizu odvijaju nezakonito preko 6 meseci.

Pa čak ni tu nije kraj. Dana 30.05.2014. godine RFZO objavljuje obaveštenje da je firma “Fresenius Medical Care Srbija” podnela zahtev za zaštitu prava u ovom tenderu (link.pdf), kojim se obustavlja tender do donošenja rešenja po ovom zahtevu. Time je firma “Fresenius Medical Care Srbija” obezbedila sebi i dalju nezakonitu prodaju, dok se tender ne realizuje. Dana 11.07.2014. godine RFZO objavljuje obaveštenje o obustavi postupka ove javne nabavke, jer je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila zahtev podnet od strane firme “Fresenius Medical Care Srbija”, te je tender poništen u potpunosti (link.pdf).

Po svemu sudeći, nabavka materijala za dijalizu u Srbiji se nastavlja u potpunosti protivzakonito do daljnjeg. U trenutku pisanja ovog članka RFZO još uvek nije raspisao novu javnu nabavku materijala za dijalizu, te kada bi i bila raspisana do kraja tekuće sedmice, ugovori za snabdevanje dijaliznim materijalom ne bi mogli biti sklopljeni minimum sledećih 50 dana (pod uslovom da nema novih žalbi i zaustavljanja tendera). To znači da RFZO nije u stanju, ili ne želi da sada već 9 meseci da dovede nabavku materijala za dijalizu u legalne okvire.

povrsina ne znaci i efikasnost

Sve javne nabavke materijala za dijalizu koje je RFZO organizovao tokom 2013. godine, bile su poništene od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Drugim rečima, ni jednu javnu nabavku materijala za dijalizu RFZO nije raspisao u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. A da li je zbog toga stala dijaliza u Srbiji – nije. Pa kako je onda nabavljan materijal za dijalizu, logično je zapitati se. To se tokom 2013. godine obavljalo na dva načina: Prvi – putem javnih nabavki koje nisu u skladu sa zakonom; Drugi – mimo bilo kakvih javnih nabavki. Oba načina, naravno, potpuno protivzakonita.

Hajde da se malo posvetimo ovom prvom načinu, i javnim nabavkama koje su u suprotnosti sa zakonom. RFZO je do sada sprovodio tendere za dijalizni materijal u vidu dve različite vrste javnih nabavki. Prvi od njih je tzv. “otvoreni postupak”. To je oblik jednog redovnog postupka javne nabavke gde su pravila dobro poznata, jasna i saglediva. Druga vrsta su takozvani hitni postupci javnih nabavki koje je RFZO raspisivao na osnovu odredbi Zakona o javnim nabavkama koje tvrde da naručilac ima pravo da sprovede hitni postupak nabavke kada je nastupilo stanje hitnosti zbog nepredviđenih okolnosti koje ne zavise od naručioca. RFZO je tokom 2013. godine 2 puta “pokušao” da sprovede javnu nabavku materijala za dijalizu u otvorenom postupku. Oba puta tenderska dokumentacija je sadržala takve nedostatke, da je prosto “zvala” da bude oborena. Oba ova puta su ponuđači, firme potencijalni učesnici na tenderu ulagali zahteve za zaštitu prava, za koja su smatrali da su im ugrožena. Ovakvi uloženi zahtevi za zaštitu prava, prema Zakonu o javnim nabavkama zaustavljaju tender do donošenja rešenja po uloženom zahtevu. I oba puta je Republička komisija za zaštitu prava jasno uočavala nezakonitosti ovih tendera i svojim rešenjima i odlukama u potpunosti poništavala ove postupke. Kada se to dogodi, RFZO je to koristio da bi optužio ponuđače da opstruiraju tendere, a sa druge strane to je korišćeno da se umesto otvorenim postupcima, materijal nabavlja putem hitnih postupaka. Sada dolazimo do suštine ovakvog postupanja – u skladu sa paragrafima Zakona o javnim nabavkama, hitnim postupcima se izbegavaju mnoge odredbe zakona o javnim nabavkama, koje važe za otvorene tenderske postupke. Najbitnija od njih je upravo ta da se zahtevom za zaštitu prava ovde ne odlaže izvršenje tendera, već se tender ne zaustavlja, tj. normalno se nastavlja do donošenja rešenja po uloženom zahtevu. To u konkretnim slučajevima znači da kakvu god nezakonitost potencijalni učesnici na tenderu uoče u samoj tenderskoj proceduri, tender se nastavlja tj. RFZO tera kako je smislio – makar i protiv zakona, samo da pacijentima bude dobro, jer znate, RFZO mnogo brine o pacijentima.

Priznanje-citajte kako je napisano

Ovi hitni tenderski postupci su obično bili organizovani radi nabavke tromesečnih potreba za dijaliznim materijalom. Često je Republičkoj komisiji za zaštitu prava bilo potrebno vremena znatno više od toga da donese svoje rešenje kojim se takav tender poništava. To je u realnosti značilo da je tender već sproveden na nezakonit način, nezakoniti ugovori već sklopljeni, i dijalizni materijal već nezakonito nabavljen kada stigne rešenje Republičke komisije da se tender poništava. Pa čak ni kada je rešenje republičke komisije o poništenju tendera stiglo blagovremeno, tj. u gore opisanom tenderu realizovanom novembra – decembra 2013. RFZO ipak nije hteo da postupi po tom rešenju Komisije već je nastavio besprizorno nezakonitu nabavku, ali samo iz jednog razloga – da pacijentima bude dobro, jer znate, RFZO mnogo brine o pacijentima.

A zašto su svi ti hitni tenderski postupci poništeni? Pa zato što RFZO nije imao zakonsko pravo da ih sprovede. Kao što smo već pomenuli, RFZO kao naručilac ima pravo da sprovede hitan postupak nabavke kada je nastupilo stanje hitnosti zbog nepredviđenih okolnosti koje ne zavise od naručioca. Ovde je RFZO tumačio da je hitnost u snabdevanju dijaliznih centara neophodnim materijalom nastala zato što su potencijalni učesnici tendera “opstruirali” vršenje otvorenih tenderskih postupaka podnetim zahtevima za zaštitu prava, i tako doveli do situacije da životi pacijenata budu ugroženi. Pri tome se potpuno zanemaruje činjenica da su ovi tenderski postupci poništeni, tj. oboreni rešenjima Republičke komisije za zaštitu prava, zbog jasno pepoznatih nezakonitosti koje je RFZO načinio u tim tenderima. Iz ovoga se vidi da se ne može reći da je hitnost nastala zbog okolnosti koje ne zavise od naručioca, već zbog nezakonitog postupanja samog RFZO, te u tom smislu RFZO nema pravo na hitne postupke. Da to nije samo argument protivnika Fresenijusa dokazuje i činjenica da je ovakav stav potvrđen i od strane Uprave za javne nabavke, koja nije dala legitimitet ovakvom raspisivanju hitnih tenderskih postupaka od strane RFZO (videti donju sliku).

Zakon protiv RFZO

Eto ostaje da ponovimo da cele 2013. godine tj. još od kraja 2011. pa kroz 2012. godinu RFZO nije relizovao ni jednu legalnu nabavku materijala za dijalizu (a i te pređašnje nisu bile mnogo legalnije), a u toku 2014. RFZO uopšte nije realizovao nabavku materijala za dijalizu. Da li je neko od zvaničnika RFZO odgovarao za ovakvo stanje – NE. Ali sve je to verovatno potpuno opravdano, jer Vi to već sigurno znate, ali nije zgoreg ponoviti da RFZO sve to čini iz samo jednog razloga – da pacijentima bude dobro, jer znate, RFZO mnogo brine o pacijentima.

No, dosta smo pričali o javnim nabavkama materijala za dijalizu, došlo je vreme da spomenemo i drugi način snabdevanja zdravstvenih ustanova dijaliznim materijalom. To je nabavljanje materijala mimo bilo kakvih javnih nabavki, direktnim porudžbinom zdravstvene ustanove dobavljaču materijala (uglavnom od odabranih dobavljača). Kako sve to izgleda – evo ovako.

U svim javnim nabavkama kojima se nabavljao dijalizni materijal tokom 2013. godine, ukupna tražena količina dijalizatora je bila 452.311 komada. Prosečan dijalizni pacijent tokom godine mora imati oko 156 dijaliznih tretmana (recimo 13 mesečno, tokom svih 12 meseci). Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” početkom 2013. godine u državnim zdravstvenim ustanovama je dijaliznim tretmanima lečeno ukupno 4.292 pacijenta (imamo njihov izveštaj). Obzirom na činjenicu da Vojnozdravstvene ustanove (nisu u sistemu nabavki RFZO) zbrinjavaju dijaliznim tretmanima oko 160 pacijenata, ostaje nam brojka od 4.132 pacijenta koji su se tokom 2013. godine dijalizirali u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije. Svaki dijalizni tretman zahteva korišćenje jednog dijalizatora, a na 4.132 pacijenta je moralo biti urađeno 4.132 x 156 = 644.592 tretmana tokom cele godine. Tek sada je jasno da je RFZO svojim tenderima planirao nabavku 452.311 dijalizatora umesto neophodnih 644.592 dijalizatora, tj. za celih 192.281 komada manje od realnih potreba. A da li su pacijenti ostali bez dijalizatora – nisu, jer pacijenti bez dijalizatora i dijaliznih tretmana zasigurno umiru, a RFZO to nikako ne bi dozvolio, jer znate, RFZO mnogo brine o pacijentima. To u prevodu znači da se tokom 2013. godine 29.83% dijalizatora, tek nešto manje od trećine ukupne količine u Republici Srbiji, nabavilo bez bilo kakve javne nabavke, bez bilo kakve kontrole, od ko zna kojih dobavljača, po ko zna kojim cenama. RFZO zna i od kojih dobavljača, i po kojim cenama, samo neće da kaže jer to nije bitno, već je bitno samo da pacijentima bude dobro, jer znate, RFZO mnogo brine o pacijentima. RFZO očigledno ne može da funkcioniše lako u ovoj situaciji. Kada već imaju svoj Sektor za javne nabavke, koji nije u stanju da organizuje legalne javne nabavke, pa kako tek ti jadni ljudi da rukovode još i ovim skrivenim nabavkama, kada je takvih skoro 30%. Ne želeći da budemo nepristojni i da sugerišemo drugačiju organizacionu strukturu u RFZO, mislimo da bi imajući u vidu obim ovih skrivenih, tajnih nabavki, bilo osnovano predložiti RFZO-u osnivanje i Sektora skrivenih nabavki. To bi u mnogome pomoglo da se na organizovaniji način upriliči odlivanje novca obveznika zdravstvenog osiguranja, daleko od bilo kakve javnosti, a kamoli javnih nabavki.

Kako to nabavljanje bez tendera izgleda u praksi – evo ovako. Završi se isporuka dijaliznog materijala po jednom tenderu, po pravilu protivzakonitom, ali hajde sad, kakav je takav je, bolji nemamo. Naravno, sasvim slučajno RFZO sledeći tender ne raspisuje blagovremeno, odmah, nego čeka još neko vreme, iako vrlo dobro zna kada se završavaju isporuke materijala po prethodnom tenderu. Sada su zdravstvene ustanove prinuđene da se same pobrinu da dobiju neophodan dijalizni materijal. Oko 10% dijaliznih centara pri zdravstvenim ustanovama u Republici Srbiji nastave da po inerciji naručuju od ugovarača sa kojima su imali ugovore po poslednjem tenderu. Ljudi verovatno biraju to kao fer opciju, što verovatno zaista i jeste. Drugih 10% posto dijaliznih centara budu zbunjeni i neodlučni, ali njih lokalne filijale RFZO vrlo brzo i lako ubede da materijal treba naručivati samo od firme “Fresenius Medical Care”. Objasne im te lokalne filijale da, Bože moj, ipak su oni eminentni domaći proizvođač u stranom vlasništvu i bolje je da oni “drpaju” šta mogu i koliko mogu bez ikakve kontrole, nego da se kvalitetniji materijal po nižoj ceni naručuje od nekih tamo bezveznjaka, koji nikoga ne vode na kongrese. Ostalih 80% dijaliznih centara pri zdravstvenim ustanovama odlučno i bez razmišljanja automatski počinje da naručuje materijal isključivo od firmi “Fresenius Medical Care” (oko 85% materijala) i “Medicon” (oko 15% materijala), pri tom se ne obazirući ni na kakve zakone, ni na kakve obaveze organizovanja nabavki male vrednosti, ni na kakve principe i pravila. Pa na osnovu čega onda naručuju baš od ove dve firme? Na osnovu stimulacije. Znate doktori, načelnici odseka, odeljenja za dijalizu pri našim zdravstvenim ustanovama mnogo vole da putuju po inostranstvu. I na ta usavršavanja idu pod finansijskim patronatom upravo ovih dveju firmi. “Fresenius Medical Care” i “Medicon” im plaćaju usavršavanje, kongrese, skupe večere, skupe poklone, pa tutnu i zavidnu kovertu u džep, za dnevnice, da se nađe za trošak i poklone deci. A ko vodi računa o dijalizi i pacijentima kada svi načelnici i resorni doktori odu u isto vreme da se usavrše? Pa naravno sestre na odeljenjima dijalize, i zaista svaka im čast na tome. Svi ovi načelnici se sa usavršavanja vrate potpuno usavršeni, i to barem po kilo-dva. I za ovo na žalost imamo i priloge (svedočenja), ali i fotografije, za desert. To je u stvari više fiziologija nego nefrologija: Pavlovljev refleks. Naručiocima dijalizatora se prvo stvori refleks da im samo Fresenius daje zalogaje, posle toga oni sami sline čim vide Freseniusovu ponudu, bez obzira da li u njoj ima zalogaj za njih ili ne. To je nauka dokazala, ali istraga još tapka u mestu.

Da li je RFZO ucenjen od firme Fresenius?

Sada već daleke 2012. godine, tačnije dana 11.09.2012. u Službenom Glasniku RS br. 88/2012. objavljena je “revolucionarna” izmena Pravilnika kojom je ukinuta sterilizacija vodenom parom kao uslov za nabavku dijalizatora u Srbiji (link). Posle toga malo je smanjen monopol Freseniusa, ali su se „Freseniusovi doktori” brzo presabrali i počeli postavljati nove barijere japanskim i drugim proizvođačima. Jedna od tih barijera je bila i količina rastvora za ispiranje dijaliznog seta. To je bila tolika besmislica (pacijenti na ovom sajtu su to prvi ismejali, link) da su na kraju u RFZO-u odustali i od toga. Sada je aktuelno pitanje aparata za dijalizu. Izgleda da je Fresenius zapretio RFZO-u da oni neće isporučiti ostali materijal za dijalizu (koncentrate, linije i drugi materijal, koji samo oni proizvode), pa neka RFZO onda vidi na šta će da okači te vrhunske japanske dijalizatore. A mašine su u Srbiji, rekosmo u preko 80% slučajeva: Freseniusove.

I, ucena uspeva! U poslednjoj centralizovanoj javnoj nabavci dijalizatora, koju je RFZO raspisao 09.05.2014. odjednom RFZO pravi kvote i odlučuje da metode sterilizacije ipak nisu ravnopravne i traži da 70% dijalizatora bude ipak sterilisano vodenom parom!?! Za ostalih 30% dijalizatora predviđeno je da mogu da budu sterilisani gama ili elektronskim zračenjem (svejedno). Da se ovako nešto dešava možemo zaključiti iz samog RFZO obrazloženja ovakve odluke:

Наручилац тренутно не располаже са финансијским средствима да уђе у процес занављања фонда дијализних машина, нити му је интерес да уђе у потенцијални проблем у вези плаћања услуге одржавања тих машина, што врло лако може да се догоди уколико ти добављачи буду искључени са тржишта дијализатора.

Sednica

Zašto bi „ti“ dobavljači bili isključeni, ako postanu ravnopravni, ne piše, ali se naslućuje: napustiće tendere. Neće dati ostali materijal, i dijalize će stati. Eto, do čega nas je dovelo održavanje monopola jedne firme. RFZO je ovim praktično priznao da je bio ucenjen i da je morao da popusti Freseniusu. Ako niste dobro razumeli, pojasnićemo: dijalizatori iste površine i iste propusnosti, ponovo su podeljeni na one sterilisane vodenom parom, i na one sterilisane zracima, a ovih prvih mora biti 3x više! I to nije sve, kada je RFZO procenjivao koliko vrede jedni i drugi, i kada se opredeljivao koliko ih može platiti, ovi sterilisani vodenom parom su u startu dobili pravo na više cene od ovih sterilisanih zračenjem. Dakle, iz svega ovoga možemo zaključiti da je Drug Tito, pre nego što je otišao na onaj svet, rekao drugovima u RFZO-u:

Fresenius ne sme pasti!

Ne, ispod 70%.

I oni se toga drže (link).

Makar država propala.

 .

.

DiaBloG – 2014

.

.

.

.

08. Sve pošteno i nepristrasno

.

.

 

.     .     .

Picture1b

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?        Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

.

.

Kako ići na putovanje sa svojim aparatom za hemodijalizu?

Novosti u proizvodnji prenosivih aparata za hemodijalizu

Večiti san dijaliznih pacijenata: spakovati dijalizni aparat u prtljažnik automobila i krenuti na odmor gde ti srce želi, a ne gde ima mesta u dijaliznom centru – izgleda da je sve bliži ostvarenju. Na stranu skupoća, cene, nezaposlenost, siromaštvo i reforme, kojima smo izloženi, dijalizni pacijenti su bili i ostali vezani za skalameriju zvanu uređaji za prečišćavanje gradske vode i aparat za hemodijalizu.

Čak i oni koji u svojoj kući imaju sve te uređaje u privatnom vlasništvu (kućna hemodijaliza) ne mogu sa takvim mašinama da putuju kud hoće ili kuda bi želeli. Ukratko, vezani su.

Oni koji se dijaliziraju u bolnicama ili dijaliznim centrima, su u još goroj poziciji. Moraju pisati, zivkati, moliti, sve one već prepunjene turističke dijalizne centre (link), izlagati se rizicima dijalize u nepoznatoj sredini, a date (velike) pare, nikada neće u potpunosti refundirati.  Muka.

Najmanje 50 godina su velike globalističke dijalizne profiterske korporacije sprečavale i gušile male firme, koje bi se drznule da eksperimentalno krenu u osmišljavanje manjih i portabilnih aparata za hemodijalizu. Trustovi bi to doživljavali kao upad u njihov zabran, pokušaj da im se smanji masna zarada na kabastim konfekcijskim mašinčinama, koje su zasejavali po celom svetu, a zatim na njima ubirali rentu, kroz specifični potrošni materijal. Tako su sve male, inovativne i perspektivne modele aparata za HD, otkupljivale skupa sa patentima, firmama i vlasnicima, a zatim bi te projekte pridavile i sahranile, da se više nikada ne pojave, ni kao konkurencija, niti kao šansa za pacijente.

Najveća profitersko-globalistička farmakodijalizna korporacija, koja u svojim dijaliznim lancima drži oko 300 000 pacijenata, ne može pred istorijom i pred pacijentima izbeći svoju odgovornost za katastrofalno stanje u svetskoj dijalizi (posebno u američkoj, gde ima i najviše tih svojih centara i aparata), jer je smrtnost od te terapije praktično ista poslednjih 50 godina, a o rehabilitaciji, kretanju, kvalitetu života ili radnoj aktivnosti pacijenata, neće ni da razmišljaju.

Ali, vremena se menjaju. Kriza je. Bara je sve veća, krokodila je sve više, a para je sve manje. Zato su se neki od tih globalnih igrača, setili tih malih i eksperimentalnih projekata, koje su otkupili za sitne pare i sklonili u podrum. Procenili su: sad je vreme da se ponudi nešto novo! Sintetske dijalizne membrane, vrhunske klirense, konvektivne tehnike (HF i HDF), sada imaju skoro svi dijalizni ponuđači, sad treba baciti novu kosku doktorima, a pre svega pacijentima. Šta bi to moglo biti, za pacijente najprimamljivije? Pa, ona stara ideja o manjim i prenosivim aparatima za hemodijalizu.

1.   Vivia

Na 2014. godine održanom evropskom Kongresu lekara dijalize i transplantacije, u Amsterdamu, velika američka dijalizna korporacija, Baxter, ponudio je novi hd aparat. Aparat se zove Vivia.

Nije jogurt, ali je izazvao ubrzan rad creva kod konkurencije. Da se razumemo, Baxter korporacija, nije ništa manje profiterska i nehumana u odnosu na Fresenius i druge multinacionalne aždaje, a tragediju sa krpljenjem poderanih dijalizatora i vraćanjem istih na tržište siromašnih zemalja, nećemo joj nikada zaboraviti (link). Ali, vreme je učinilo svoje, porodice žrtava su isplaćene, Baxter je ojačao perito-segment, zatim je kupio firmu Deka (vlasnik patenta za Segaway), koja je vlasnik i odličnih hd patenata firme Aksys, zatim je kupio i ceo Gambro HD pogon, i evo ih ponovo u sedlu, i sa novim trkačem: Vivijom. Šta je interesantno na Viviji?

Vivia

Vivia je sistem: jedan pacijent-jedna dijalizna mašina. Sve za jednog i sve u jednom. Aparat je isključivo namenjen za hemodijaliziranje jednog pacijenta. U gornjem delu je hemodijalizni aparat, a donji deo je kompletno postrojenje za preradu gradske vode u ultračistu vodu za hemodijalizu. Sav potrošni materijal se menja tek na mesec dana! Sav materijal, uključujući dijalizator, Aksysov PHDlinije, bakteriološke filtere, sve. Vivia radi sve vrste dijaliznih tretmana: kratke svakodnevne, duge noćne, ili standardne, klasične hemodijalize. Ima intuitivni softver sa animacijom, senzor za sprečavanje dekonekcije (VND), bežičnu komunikaciju za telemedicinu (nadzor lekara iz udaljenog centra), ima jednostavno spajanje (na lavabo i na utičnicu), automatsko testiranje, automatsko čišćenje i automatsku administraciju svega. Ekonomski je isplativa, ekološki čista, prva klinička iskustva na pacijentima su vrlo povoljna, dobila je CE znak za prodaju u Evropi.  Sa druge strane, neki od ovde prisutnih naših saradnika (koji su nam pomagali da spremimo ovaj prikaz) tvrde da je i dalje bolje i lepše rešenje predstavljao Aksisov PHD aparat (Personalni HemoDijalizni sistem), u čijem su stvaranju učestvovala dva velika i često citirana nefrologa na ovom sajtu (C.Kjellstrand i Z.Twardowski). PHD je bio stvoren kao lako prenosivi dijalizni aparat za česte i kraće hemodijalize, kojima bi se na mnogo bolji način zamenila nedostajuća funkcija bubrega. Međutim, Baxter ih je sve skupa kupio i sva njihova rešenja iz PHD iskoristio u stvaranju Vivije. Ostaje da vidimo da li će to proći i na tržištu.

2.  NxStage

Aparat za kućnu hemodijalizu, nazvan NxStage, je u prodaji još od 2005. godine i postao je vrlo popularan u Americi, gde se zbog ovog aparata sve veći broj pacijenata odlučuje za kućnu hemodijalizu (pre pojave tog aparata zanemarljivo malo Amerikanaca je bilo na kućnoj hd).  Ovaj HD aparat je nastao po uzoru na aparate za automatsku peritoneumsku dijalizu (tzv. ciklere), pa ga neki nazivaju i Ciklerom za hemodijalizu. To znači, da je ovaj aparat manjih dimenzija (visine 39, širine 37 i debljine 46 cm) u odnosu na standardne kućne dijalizne aparate, težak je samo 30 kg, koristi fabrički gotov set za hemodijalizu, koji se samo umetne u ležište unutar aparata.

NxStage System One & PureFlow

Set se satoji od malog dijalizatora, površine 1,5 m2, ima krvne linije smanjenog (100 ml) volumena punjenja, nema komora (ceo set, sa dijalizatorom=200 ml), a omogućava protoke krvi od 50-600 ml/min, i volumetrijsku ultrafiltraciju do 2,5 L/sat.  Aparat ima sve merače pritisaka, alarme, detektor vazduha, ekran sa komandama na dodir, kao što to imaju i „veliki“ aparati. Najinteresantnije je kako su rešili problem reverzne osmoze, odnosno uređaja za pravljenje dijalizne tečnosti. Vrlo pametno. Napravili su dve opcije za dijalizat: za kod kuće, i za putovanja. Prva opcija aparata se zove Nx-Stage Pure Flow, gde korisnik uz HD aparat dobije i jednu veću metalnu kutiju za vodu, koja služi i kao podmetač pod aparat. Taj rezervoar ima kapacitet od 60 litara, i kada se napuni vodom sa česme, onda se uključe strujni prekidači kojima se izvrši dejonizacija (demineralizacija), tj. stvaranje ultračiste vode za HD.  Na kraju se iz posebnih pakovanja u tu vodu ubacuju neophodni pufer i elektroliti, pa ta voda postaje spremna tečnost za dijalizu. Sa preporučenim protokom dijalizata od 200 ml/min, jedan rezervoar može trajati za 7 časova HD tretmana, a sa manjim protokom i više.

NxStage faze

Druga opcija jeste Nx-Stage Sistem One, a kod njega se dijalizna tečnost naručuje u fabričkim pakovanjima, u kesama od 5 L, koje se kače iznad aparata i po preskripciji lekara, može da se koristi 15-60 litara dijalizne tečnosti za jedan tretman.  Pacijent može izabrati i obe opcije, da ima kod sebe.  Da kod kuće koristi rezervoar, a kad putuje da ponese kese, ili kako već želi.  Aparat Nx-Stage radi sve vrste dijaliznih tretmana: hemodijalize, hemofiltracije, hemodijafiltracije, izolovane ultrafiltracije, sve vrste kontinuiranih dijaliznih tretmana (u jedinicama intenzivne nege), pa čak i terapijske izmene plazme (plazmafereze). Za jedinice intenzivne nege imaju i neku vrstu opcije SLEDD tretmana (spore i slabije, ali svakodnevne dijalize), koju nazivaju SHIFT tretmanima.

NxStage primeri

U Americi firma Nx-Stage već ima oko 5000 pacijenata na ovom aparatu, neki ga uspešno koriste već 8 godina, a do sada je na ovim aparatima učinjeno oko 5 miliona hd tretmana. Osim u SAD NxStage se već koristi i u svim zemljama zapadne Evrope, Australiji, Novom Zelandu i u nekim istočnoevropskim zemljama. Aparat se posebno istakao u hitnom dijaliznom lečenju postradalih u katastrofama, npr. pri zemljotresu u Turskoj, gde su ovi aparati pod šatorima, na akumulatorima i sa kesama dijalizne tečnosti, spašavali ljudske živote, kao u pravom dijaliznom centru.

nxstage dialysis

Na internetu se mogu pronaći celi video zapisi o svim aspektima rada sa NxStage aparatom (npr: 1.Priprema 2.Tretman 3.Isključenje).

homehemo-nxstage

Eto toliko o NxStageu, kada se pojavi njihovo zastupništvo ili predstavništvo u našim krajevima, nadamo se da ćemo biti u prilici da Vam damo podrobnije informacije o ovom aparatu, uključujući i naravno, pitanje cene i kvaliteta tretmana.

3.  Quanta

Engleski aparat za kućnu dijalizu Quanta Self-care se razvija od 2008. godine.  Firma koja ga proizvodi shvatila je težnje pacijenata za Quanta_imgkretanjem iz mesta u mesto, a da pri tome imaju svoj sopstveni dijalizni aparat.  Quanta Dialysis SystemRQuanta je zato takođe maksimalno smanjenih dimenzija: širine samo 37 cm, visine 48 cm i debljine 45 cm.  Modul za stvaranje dijalizne tečnosti Quanta je uzela od klasične Gambrove mini reverzne osmoze, uz nekoliko adaptacija i inovacija. Ono što je zaista jedinstveno i skoro revolucionarno u Quanta sistemu jeste činjenica da krv i dijalizna tečnost nigde i nikada ne ulaze u aparat. Naime, proizvođač je stvorio jedinstven set (kertridž) na kome su sve linije (i krvne linije i linije dijalizne tečnosti) fiksirane i zavarene u plastiku, koja se samo natakne na odgovarajuća ležišta na aparatu za hemodijalizu. Ceo ovaj dijalizni set se posle upotrebe baca, tako da je dijalizni aparat uvek čist i spreman za novi tretman.

Quanta Selfcare-cartridge

Shema Quanta sistemaNema dezinfekcije, nema pripreme, nema toplotne niti hemijske sterilizacije, odmašćivanja i dekalcificiranja. Toliko jednostavno, a ipak niko se drugi u svetu nije setio da to napravi.  Osnovni parametri tretmana podešavaju se i kontrolišu vrlo intuitivnim softverom preko ekrana osetljivog na dodir. Dijalizni set je jedinstven, a dijalizator je klasičan, dijalizator iz standardne proizvodnje za kućnu ili kliničku hemodijalizu.

Naravno, ni ova firma nema ni predstavništvo ni zastupništvo u našoj državi, tako da još uvek nemamo podrobnije informacije o cenama ili iskustvima korisnika ovog aparata, ali se iskreno nadamo da će bar neki od ovih noviteta preskočiti sve prepreke domaćih monopolista i pojaviti se i kod nas.

4.  Tablo

Sličan Viviji je i aparat Tablo, koji je proizvela firma Outset. Prema prvim informacijama aparat je dizajniran po sistemu: „sve u jedan“, tj. u donjem delu ima filtere za prečišćavanje vode, a pozadi je hidraulika za dijaliznu tečnost, dok je na poklopcu prostor za koncentrate, infuzije i ostale medikamente. LCD ekran sa pojednostavljenim rukovanjem (ceo tretman u svega 10 poteza) je namenjen laicima, tj. pacijentima na kućnoj HD, ali je aparat registrovan i za bolničke akutne i hronične dijalize.

tablo-01                    Tablo-02

Tablo-03        Tablo-04

Detaljniji prikaz dizajna i funkcija dijaliznog aparata Tablo možete videti klikom na link: https://www.youtube.com/watch?v=VPToOsccD4w.  Prenos svih podataka o tretmanu vrši se bežično gde god je potrebno poslati te podatke.

5.  Awak

Awak je mnogo poznatiji kao vrhunski model džepnih ili portabilnih aparata za perito-dijalizu (PD), ali isti dizajnerski tim radi i na razvoju Awak aparata za hemodijalizu. Evo nekoliko prikaza tog dizajna:

        Awak-1          Awak-4

6.  Ostali

Ima još nekoliko manje poznatih primera minijaturizacije, inovacija i prilagođavanja aparata potrebama dijaliznih bolesnika. U novinama je osvanula i priča o 18-ogodišnjoj devojci koja je sama konstruisala aparat za kućnu hemodijalizu koji košta svega 500 dolara!!!

Pogharian-dialysis-01

Pogharian-dialysis-02Opširnije o ovom izumu, možete pročitati ako kliknete na sledeći link: http://www.cbc.ca/news/canada/montreal/anya-pogharian-montreal-teen-inventor-takes-portable-dialysis-machine-to-the-world-1.3194176

7.  Hemodijaliza na točkovima

Na Zapadu ima dosta primera adaptacije kamp-prikolica, kamiona, automobila, pa čak i autobusa za kompletno sprovođenje hemodijaliznih tretmana. Zašto bi dijalizni pacijenti bili uskraćeni za putovanja, avanture i turističke obilaske svih mogućih destinacija? Upravo to im omogućava adaptacija standardnih vozila, tj. njihovo opremanje sa uređajima za prečišćavanje vode i klasičnim aparatima za hroničnu hemodijalizu. Na internetu se može pronaći bezbroj primera za „Hemodijalizu na točkovima“.

Mobile Dialysis Unit_01a

Mobile Dialysis Unit-05a          Mobile Dialysis Unit-07

Postoje i specijalizovane firme koje prave dijalizne autobuse ili dijalizne kamione, u kojima se montira nekoliko dijaliznih aparata, za grupna turistička putovanja dijaliznih pacijenata. Pacijenti mogu grupno putovati svojim kolima, vozom, autobusom, brodom ili čime već žele, a hemodijalize će im biti obezbeđene u mini pokretnom dijaliznom centru.

Mobile-Dialysis-Clinic-01Mobile Dialysis Clinic Odulair-01Mobile Dialysis Unit-01bMobile Dialysis Unit-01d

Mobile Dialysis Unit-04         Mobile Dialysis Unit-03

Postoje i sanitetska vozila sa ugrađenom kompletnom opremom za hemodijalizu i mogu se iznajmiti zajedno sa medicinskim osobljem koje će vam sprovoditi tretmane.

Mobile Dialysis Unit-02         Mobile Dialysis Unit-04a

Mobile Dialysis Unit-09a

mobile-dialysis-vehicle_img_big2          Mobile-Dialysis-Unit-01

Nažalost, sve navedeno za pacijente ovog podneblja je nedostupno. Mi ne možemo obezbediti aparate ni u stacionarnim zdravstvenim objektima, a kamoli mobilne dijalizne jedinice.

8.  „Naši“ snabdevači dijaliznom opremom i aparatima

Gde su na ovom polju naši stari poznanici: Fresenius i Gambro? Pa, skoro da ih nema nigde. Njih izgleda želje i interesi pacijenata ne dotiču previše. Njima je bitno da ispune očekivanja uprava bolnica, menadžera i političara koji odlučuju o kupovini opreme i materijala na veliko, a male pojedinačne mašine, pih … tu nema profita. A čim nema profita, za tim nema ni potrebe i o tome se i ne razgovara. Fresenius, na primer, poslednjih 60 godina pravi sandučaste dijalizne mašine, sve nalik jedna drugoj, masivne kao frižiderčine (vidi sliku).  Da se smrzneš kad ih vidiš.Rukopis masovnog proizvodjaca

Čak i one aparate koje su kao dizajnirali za pacijente na kućnoj dijalizi i dali im ime „baby“, nisu nimalo ni smanjili ni učinili pokretljivijim (link). To je naravno, poslužilo kao crno-humorna inspiracija pojedinim karikaturistima, ali to je tako bilo i ostalo, do dana današnjeg. FMC ne moze

Istina, bilo je nekih šuškanja, da će FMC otkupljivanjem Allient sistema, dijaliznog aparata koji je zasnovan na prečišćavanju i regenerisanju jednog te istog dijalizata (samo 5 L), FMC-ovo PAK-ovanje napraviti svoj sopstveni transportabilni dijalizni aparat kakav je nekada bio tzv. READY sistem (kofer za hemodijalizu na putovanjima).  Čak se zna i ime tog novog Freseniusovog projekta: zvao se PAK.  Nažalost, struja okrenuta postojećim (više nego dobrim zaradama) od X008 skalamerija, nije dozvolila završetak tog projekta. A i priča o aparatima sa regeneracijom dijalizata nije ni delovala perspektivno, jer je već nekoliko puta u istoriji dijalize to pokušavano i – uvek je propalo.

A šta reći za Gambro? Gambro, nekada moćna i inovativna dijalizna firma, danas nije ni bleda senka one vrhunske švedske tehnologije. Gambro je bio pionir u proizvodnji aparata sa kontrolisanom ultrafiltracijom, prvi su uveli kompjuter u aparat za hemodijalizu, prvi su uveli suvi bikarbonat, prvi su masovno pravili aparate za hemofiltraciju i hemodijafiltraciju, itd.itd. Treba reći i da su prvi napravili pokretnu dijaliznu platformu, gde su pored standardnog HDF aparata postavili mini-reverznu osmozu i omekšivač gradske vode, te takvu pokretnu dijaliznu jedinicu predvideli za pacijente na kućnoj hemodijalizi. AK200UWSF2 Međutim, iste takve trijade su našle svoje mesto i u jedinicama za intenzivnu negu, u šok Gambro-ak96WROsobama, za lečenje hemodijalizama bolesnika koji se zbog opšteg teškog stanja, zbog vezanosti za aparat zvani veštačka pluća, ne mogu transportovati do dijaliznog centra. Ova Gambrova pokretna HD oprema koja je hemodijalizu učinila mogućom u bilo kojoj bolesničkoj sobi (gde ima lavabo i strujna utičnica), postala je osnova za razvoj nove dijalizne metode zvane SLEDD (ili u prevodu: spora slabo-efikasna svakodnevna dijaliza). Kao što mu ime kaže, SLEDD se primenjivao za teške, životno ugrožene bolesnike, sa srčanom i bubrežnom slabošću, pa su takvima primenjivane svakodnevne, spore (krvni protok i protok dijalizata oko 150 – 200 ml/min) dijalize, sa malim dijalizatorima i malom ultrafiltracijom 2-3 litra za 8-12 časova.  (Ranije primenjivane tehnike kontinuiranih dijaliza koristile su dijaliznu tečnost iz kesa, što ih je činilo 6-10 puta skupljim od AK97SLEDD metoda.  Nažalost, u Srbiji se i dalje koriste te stare kontinuirane, CRRT metode, jer firmama i našem zdravstvenom menadžmentu izgleda i dalje odgovara ono što je skuplje, a ne ono što je za pacijenta bolje, a za ustanovu jeftinije). Tužna je istina da tu davno osvojenu mobilnost HD opreme, Gambro nije iskoristio da nastavi sa prilagođavanjem iste pacijentima koji žele da putuju zajedno sa svojim dijaliznim aparatom. Tako da današnja Gambrova najmanja dijalizna mašina, jeste nešto mršavija od one standardne, ali je to i dalje daleko od transportabilne dijalizne jedinice.

GambroAK97

Gde su u ovoj priči firme dalekoistočnih proizvođača: Japana, Kine, Koreje? Gde su kod nas ti čuveni majstori minijaturizacije? majstori minijaturizacije Kod nas ih očigledno nema nigde. Naši pacijenti, sestre, doktori, niko nije ni video ni radio dijalizu na japanskim aparatima. Zašto je to tako? Zašto možemo kupovati japanske, kineske ili korejske automobile, a ne možemo dijalizne aparate iz tih zemalja.  Po svemu sudeći predstavništva tih dalekoistočnih firmi u našoj državi su nesposobna. Nesposobna da rade u atmosferi nejasne pravne regulative i visoke korupcije. Zato ćemo morati još čekati dok se domaći monopolisti ili oligopolisti ne zasite i dok ne prezasite tržište. Posle neće ni biti mesta i gotova priča.

O pacijentima, njihovim potrebama, o otvaranju tržišta, o raznovrsnosti ponuda, tržišnoj utakmici, možemo i dalje samo da laprdamo. Ništa od toga ne postoji. Pacijenti su izgleda svuda, ne samo u dijalizi, zadnja rupa na svirali.

Pa da budemo do kraja iskreni:

ni jedna od svih ovde pomenutih dijaliznih mašina

(ni Vivia, ni NxStage, ni Quanta, ni Tablo, ni AK97)

nije u pravom smislu reči

pokretna i prenosiva, transportabilna, dijalizna mašina.

Mada,

što bi rekao Bajaga:

Zna da bude.

Kad je sunčan dan.

 

.

 .

DiaBloG – 2014

.

još sličnih tekstova:

Šta je prava istina o razvoju i perspektivama minijaturnog i nosivog veštačkog bubrega?

Hemodijaliza i putovanja

Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar?

Kako do KUĆNE hemodijalize

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

.

.     .     .

Picture1b

.     .     .

 

 

Vesti sa sajtova na srpskom jeziku

2016.10.15.  Farmakomafija, zdravstvo Srbije, tržišni uslovi i posledice po sve nas

2016.09.22.  Zašto kod nas nema novog leka protiv C-hepatitisa?

2016.07.27.  Teške reči među pacijentima izazovu vatrenu diskusiju

2016.05.15.  Jeziva-teorija-farmaceuti-ubijaju-lekare-zbog-lekova-protiv-raka/

2016.05.05.  Zbogom kadaveričnoj transplantaciji, mrtve će oživeti

2016.05.09.  Otrov iz hrane možete izbeći, ali iz dijalizatora ne možete

2016.01.16.  Gde Fresenijus uđe tu transplantacija ne raste!

2016.01.14.  Ovde besplatno preuzmite drugi broj našeg časopisa „Dijaliza“

2016.01.14.  Vladan Blagojević, dijalizni bolesnik, o svom iskustvu sa transplantacijom

2016.01.10.  Crkni-sirotinjo-sistem-zdravstvene-zastite-u-Srbiji/

2015.12.31.  Situacija u transplantaciji i nefrologiji Kliničkog centra Srbije

2015.12.25.  Kako se utvrđuje podobnost za uzimanje organa – otac spasio „umrlog“ sina

2015.10.27.  Zbog neispravne vode za HD zabranjen rad dijalize U Ćupriji

2015.10.01.  Američki farmaceutski menadžer – ikona moderne pohlepe.

2015.09.29.  Kako i zašto nas je farmakomafija prevarila u vezi holesterola

2015.09.08.  Putin naredio da Rusija prestane uvoziti lekove sa Zapada

2015.09.06.  Farmakomafija lekovima godišnje ubije najmanje 750 ljudi

2015.04.29.  Pravi primer za podsticanje zaveštanja i učlanjenje u eurotransplant

2015.04.06.  Prevozili mrtvace na hemodijalizu i tako ostvarivali profit

2015.03.02.  Kako posle ovoga verovati u rezultate prečišćenosti vode za dijalizu?

2015.02.21.  Zapadna transplantacija: kako u Nemcu kuca srce Srbina sa Kosova

2015.02.21.  Za razliku od Beograda, Banjaluka brine o zdravlju svojih stanovnika

2015.02.19.  Zapadno zdravstvo je moderno, uređeno, ali bez dovoljno izazova

2015.01.21.  Umro Kemal Monteno, dva meseca posle transplantacije bubrega

2014.12.19.  Ovo je drugo srce,   a ovo je prvo: 11.05.2014.

2014.12.14.  U borbi za državne pare veliki proboj privatnika i farmakomafije

2014.12.12.  Malo i nedovoljno – prikazan je samo deo HD problema

2014.11.27.  Investitori više i ne skrivaju svoje ciljeve i svoja obeležja

2014.11.17.  Kemalu Montenu transplantiran kadaverični bubreg u Zagrebu

2014.09.06.  Bio sam vernik Farmakomafije – zakasnelo priznanje jednog lekara

2014.07.22.  Riba s glave smrdi, a lekari s lekarske komore

2014.07.22.  Pacijenti sve znaju i oni nepogrešivo procene ko je dobar doktor

2014.07.06.  Medicina zasnovana na zaradi – kako se mulja sa ispitivanjem lekova

2014.06.28.  Enormne zarade farmakomafije na lečenju raka iako lek ne postoji

2014.06.19.  Najveći kriminal u zdravstvu Srbije je povezan sa ortopedijom i Freseniusom

2014.06.13.  Postavljaju menadžere jer su menadžeri nemilosrdniji prema pacijentima

2014.06.12.  Profesionalni licemeri: agenti farmakomafije na sebi to ne primenjuju

2014.05.16.  Ne treba dozvoliti strancima da kupuju zdravstvo jedne države

2014.05.10.  Farmakomafija ne krade samo preko dijaliznog materijala, nego …

2014.05.04.  I drug Tito je lečen hemodijalizom, intervju njegovog lekara

2014.04.14.  Konačno jedna sjajna vest: hepatitis C potpuno pobedjen

2014.04.04.  Diše na cevčicu posle pregleda kod pohlepnog privatnika

2014.02.22.  I drugi pišu o kriminalu sa ispitivanjem lekova na ljudima

2014.02.19.  Slobodno prijavite lekara koji vas šalje na dijalizu kod privatnika

2014.02.12.  Muke transplantiranih pacijenata sa zdravstvenom birokratijom

2014.02.12.  Tržište sve reguliše, zdravlje je najvažnije pa se najviše i plaća

2014.02.09.  Niko više nikada neće verovati privatnim farmakološkim kompanijama

2014.02.07.  Sad će menadžeri, inspektori i drugi činovnici da nam odredjuju lekove

2014.02.05.  Stvoreni veštački krvni sudovi koji se sami pretvaraju u prirodne

2014.01.29.  Horor – šta sve izazivaju problemi i predrasude u vezi sa dijalizom

2014.01.28.  Šta sve jedemo i pijemo, dobro je da smo još i živi

2014.01.19.  Propala država: dramaturzi vode bolnice, a lekari čuvaju koze

2014.01.11.  Osnovne stvari koje treba znati o raku, da bi se na vreme uočio

2014.01.09.  Kako ishranom smanjiti loš (LDL) holesterol

2014.01.07.  Revolucija – bakterije roboti koje ubijaju samo ćelije raka

2013.12.22.  Opet malo o preventivi: osam navika koje ubijaju bubrege

2013.12.16.  Tačna analiza zdravstva Srbije, tekst Dr Milutina Miloševića

2013.12.13.  Država u kojoj se ne može ni umreti kao čovek

2013.12.12.  Privatizacija zdravstva – demontaža socijalne države – pljačkanje naroda

2013.12.12.  Privatizujmo zdravstvo, kao i sve drugo, i odmah će funkcionisati

2013.12.05.  Kakva budalaština: u zdravstvo uvoditi kapitalističke metode

2013.11.29.  Tačna analiza zdravstva Srbije – potpisujemo svi!

2013.11.20.  Naucnici stvorili antibiotik na koji bakterije ne sticu otpornost

2013.11.15.  Zapadni modeli: najvažnija je medijska promocija, a ne lečenje

2013.11.10.  Jedna drugačija analiza rada humanitarnih organizacija, članak I.Ž.

2013.11.09.  U srpskoj nauci najvažnije je uzeti pare za promociju nauke

2013.11.07.  Evropske firme imaju strogu kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane

2013.11.07.  Potpuna istina o vitaminima, koju vam trgovci nikada neće reći

2013.11.04.  Još jedna zapadna big-pharma potplaćivala lekare i varala pacijente

2013.11.04.  Ko je krivlji? Prepucavaju se preko naših creva i želuca

2013.11.01.  Sve pohvale porodici bicikliste, ostale treba samo platiti

2013.11.01.  Verovatno je samoreklama, ali svi prenose priču – o veštačkoj krvi

2013.10.31.  Javna je tajna da porodice manipulišu sa bolesnim i invalidima

2013.10.30.  Nemamo ni za leba, a oni nam preporučuju voće i zdravu hranu

2013.10.22.  Ono što smo najavili još 15.04.13: i GMO je uslov koji moramo prihvatiti

2013.10.17.  Podmićivanje stručnjaka, Profit važniji od zdravlja, skandal u EU

2013.10.10.  Kako farmakomafija manipuliše strahom od bolesti – izmišlja bolesti i plaši ljude

2013.09.29.  Napokon nešto novo u lečenju hepatitisa C, lek se zove sofosbuvir

2013.09.24.  Uz overenu knjižicu na hemodijalizu sa obe strane Drine, ako ne slažu

2013.09.22.  Konkurencija ne dozvoljava da prorade besplatno dati aparati za dijalizu

2013.09.21.  Posle punih 14 godina nerada, konačno se krenulo: transplantirano i srce

2013.09.07.  Ruski naučnici otkrili aspirin koji ne oštećuje želudac

2013.09.05.  Celokupna javnost je bila na pravoj strani, na strani pacijenata

2013.09.04.  POBJEDA! Štrajkom se izborili za invalidnost i HDF za sve pacijente!

2013.09.04.  Frezenijusovi plaćenici odvraćali pacijente od borbe za svoja prava!

2013.09.04.  Ko nije spreman da mre za svoja prava, neće ih ni dobiti – poruka je jasna

2013.08.29.  Zahtev monopoliste: Ne smete otvarati nove dijalizne centre – se poštuje

2013.08.28.  Apel vlasti i narodu: Spriječite kolektivno samoubistvo bubrežnih bolesnika

2013.08.22.  Reforme zdravstva su svuda iste i vrše se sa istim ciljem, tvrdi Džon Lister

2013.08.20.  Izgubljeno poverenje je organ koji se ne može transplantirati

2013.08.19.  Mašinbravar iz Borče i današnje srpsko zdravstvo, jedna realna priča

2013.08.15.  Situacija u Rep. Srpskoj: Samo Strajk Srbina Spasava, i na hemodijalizi, takodje

2013.08.07.  Vest pod oznakom HITNO! Svi dijalizni bolesnici kreću u štrajk, do kraja…

2013.08.07.  Konačno jedan pozitivan primer kako se treba boriti za prava na dijalizi

2013.07.30.  Koliko dece se može poslati na lečenje u inostranstvo za 90 miliona evra?

2013.07.23.  Svi manipulišu Udruženjima pacijenata, u EU je takođe ista praksa.

2013.07.22.  Kriminal u zdrvstvu Srbije i kako ga se rešiti, tekst M.G.

2013.07.19.  Retko pametan stav o prikupljanju dobrovoljnih priloga za lečenje u inostranstvu

2013.07.18.  Kako postati privatnik u državnoj bolnici. To može samo u Srbiji. Članak P.M.

2013.07.10.  U transplantaciji je sve regulisano procedurama tako da nema nikakvog rizika

2013.07.06.  Raste briga za pacijente u Srbiji.  članak Vesti-net

2013.07.04.  Minijaturna ljudska jetra uzgajena kod miša, uspeh japanske nauke.

2013.07.03._Pogodite ko je sakrio 250 besplatno datih dijaliznih aparata i zašto? Članak K.Ž.

2013.06.27.  Kapitalizam, zapadno zdravstvo i lekarska etika, Hipokrat u SAD, clanak D.M.

2013.06.26.  Infekcije mokraćnih puteva, cistitis-upala-besike-i-mokracnih-kanala

2013.06.26.  Kako naši lekari  (mal)tretiraju  pacijente.  Članak V.M.

2013.06.25.  Simens potrošio 50 miliona evra na podmićivanje balkanskih ‘stručnjaka’.

2013.06.22.  Kakav odnos imate? I od toga puno zavisi, članak psihoterapeuta Z.M.

2013.06.22.  Farmakomafija plaća rad Etičkog odbora Kliničkog centra, gde to ima?

2013.06.21.  Kako se namestaju tenderi u zdravstvu, uključujući i dijalizu, clanak B.V.

2013.06.20.  Za manje od godinu dana ljudski organi će biti odgajani u svinjama, D.Telegraf

2013.06.20.  Da li su kamere i policija na tenderima rešenje problema, clanak J.B.

2013.06.18.  Besplatna dijaliza turistima u Budvi, Kotoru i H-Novom, članak u Novostima, M.S.

2013.06.06.  Korumpirani lekari, političari i organizacije UN, glavni kradljivci organa

2013.06.04.  Diverzija ili kvar na sistemu reverzne osmoze u kruševačkoj dijalizi. Tanjug

2013.06.04.  Svet je pun žrtava pljačkaškog kapitalizma. Primer iz Crne Gore

2013.06.02.  Svuda u svetu su siromasi ogledni kunici farmaceutskih koncerna, clanak D.W.

2013.05.30.  Najcesci i najuobicajeniji sistem korupcije u zdravstvu Srbije, vazi i za dijalizu.

2013.05.28.  Moralna propast: siromasi kao pokusni kunići pohlepne farmakomafije

2013.05.27.  Otkriven lek protiv raka, ali farmakomafija nije zainteresovana, nema zaradu

 2013.05.17.  Kako ce Srbi poboljsati transplantaciju gradjana zapadnih zemalja

2013.05.12.  Nekada su Zapadni Nemci koristili i Istočne Nemce kao zamorčiće, a danas?

2013.05.06.  Dijalizni pacijenti iz Freseniusa spremni na bojkot dijalize. Clanak S.Č.

2013.05.06.  Lakša primena insulina, veliki pomak u terapiji dijabetesa, clanak I.C.

2013.05.05.  Svi smo u kandžama farmaceutske mafije, clanak J.J.

2013.04.15.  Bog da poživi Haralda Ota, prvog uzgajivača bubrega, članak BBCa.

2013.04.12.   Ponovo se oglasili plaćeni lobisti FMC-a, a proširenje državnih centara? clanak B.R.

2013.04.07. Trgovina ljudskim organima-zapad nece zaustaviti svoju industriju smrti, clanak B.A.

2013.04.07.  Dijalizni-pacijenti-u-RS-u-sve-tezem-polozaju. Clanak D.S.

2013.04.06.  Cetiri podmukla neprijatelja bubrega

2013.04.04.  Jedan kasapin iz Medicusa priznao sve, clanak D.Z. i E.R.

2013.03.29.  Vek transplantacionog kriminala, clanak Z.M.

2013.02.28.  Fresenius odbija da radi dijalize u Delnicama i Gospiću za 97 evra po HD

2013.03.27.  Smrt nije rutina, komentar B.V.

2013.03.27.  Bahatost i lopovluk na sve strane, clanak R.B.

2013.03.25.  Posle bombardovanja sad cemo da vas proucavamo, vrlo je interesantno, clanak BBC

2013.03.25.  Korupcija u zdravstvu Hrvatske, isti principi samo drugi akteri, clanak dr B.S.

2013.03.03.  Frezenijus korupcija i dijaliza u Republici Srpskoj. Video zapis, nezavisnih novinara RTRS

2013.02.22.  Lek “Folnak” povucen iz prometa jer je neispravan

2013.01.24.   Zbogom dijalizi, japanci iz maticnih celija stvorili bubrezno tkivo

2013.01.03.  Transplantolozi u Nemackoj korumpirani kao i u drugim zemljama, clanak D.J

2012.11.27.  Kriminal u naučnim radovima i naučnim istraživanjima o efikasnosti lekova

2012.12.26.  Posle kapitulacije sledi kapitalizam-lekari koji bolje lece bice manje placeni, clanak J.S.

2012.11.14.   Po kutiji leka doktori dobijaju 8% od cene, svuda je isto

2012.11.14.  Razradjena sistemska korupcija u svim klinikama, lepak-za pare, clanak I.B.

2012.11.13.  Koliko medicinskih naučnih studija donosi pogrešne rezultate zbog uticaja novca?

2012.09.21.  Još malo o dijeti za bolesnike u hroničnoj bubrežnoj slabosti (insuficijenciji)

2012.09.15.  Priznanje stručnjaka-50% lekova je neefikasno, 5% je čak štetno

2012.07.13.   Kućna hemodijaliza i razne mogućnosti koje ona pruža, clanak T.M.S.

2012.08.08.  Jedan retki otkriveni primer korumpiranja lekara od strane farma-kompanije, Tanjug

2012.06.29.  Propala-drzava-institucije-progone-lekare-koji-prijavljuju-korupciju

2012.03.28.  Potukli se na dijalizi, ali zbog kosarke, a ne zbog dijalize, clanak RTS

2012.02.05.  Zbog dijabetesa Kemal Monteno zavrsio na dijalizi, clanak I.V.

2012.03.16.  Za aparate koji nisu Freseniusovi nikada nema mesta, clanak D.D.

2012.03.14.  Za aparate koji nisu Freseniusovi nikada nema mesta, clanak S.T. i S.B.

2012.01.24.  Dogadjaji vezani za hemodijalizu u Kraljevu od maja 2011. do marta 2012.

2012.xx.yy.  Korupcija u KCS obuhvata i nabavku Hemomedovih dijalizatora, clanak A.L.

2012.xx.yy.  Korupcija u zdravstvu Pomoravlja obuhvata i Frezenijusovu dijalizu

2011.09.29.  Jos jedan dozivotni Predsednik se zbog neceg ili nekog, javio. Clanak B.R.

2011.07.09.  Vrbuju pacijente u državnoj bolnici da im dodju privatno, clanak L.O.

2011.06.05.  Nepostivanje standarda u dijalizi izazvalo sirenje zutice u Makedoniji, clanak J.J.

2011.04.13.  Korupcija u zdravstvu teska 500 miliona evra, clanak S.T.

2011.04.12.  Doktor koji je trzisno orijentisan prepoznaje nacin svog vrednovanja, clanak M.D.

2010.12.18.  Dijaliza-kosovskih-bubrega, clanak A.M.

2010.06.15.  Hrvatski nefrolozi bili pošteniji – protivili se privatizaciji dijaliza.pdf

2010.05.24.  Zašto njoj niko ne pokloni aparat za kućnu hemodijalizu, članak J.T.

2010.02.21.  Kako je oglas za Fresenius raspisan na 03. januar? Ipak, nije im uspelo, članak V.S.

Picture1b