Arhive

Kamen gori, val se pjeni, i šta preostaje meni?

Zapisi dokonog šetača – potpuno neobjektivni pristup istinitim činjenicama

Poštovani čitaoci,

Došao je na red vaš omiljeni deo naše ponude, ovogodišnji takozvani Letopisi Hartije, slobodna forma, short cuts proza, crtice, cookies, literarni fleševi, zapisi nastali na marginama vaše i naše svakodnevice. Tako nešto.

Što bi rekao onaj stand-up voditelj: Sjajne priloge imamo i ovaj put, ima ih dovoljno za svakoga, pravi švedski sto, a mesta nisu rezervisana, mada je sadržina priloga „brojčano numerisana“.

Njihovi naslovi su sledeći: „Leto i mere“, „Nije ni tehničar“, „Domen est omen“, „Podbačaj“, „Ulagati u pojam“, „Rika i retorika“, „Istraga ometanja“, „S ponistre se vidi Šolta“, „De gustibus climavi“, „Očitavanje“, „Perspektiva“, „Nenasilna terminologija“, „Svemirske muke“, „Tragači“, „Dešifranti“, „Metanije“, „Poruke sa ekrana“, „Žuto lišće“, „Testimonijum“, „Bosanski lonac“, „Bagra i kamagra“, „Urtačenje“, „Otkrića idola“, „Izgubljeno u prevodu“, „Plemenita bića“, „Terezija huskvarna“, „Sigurna luka“, „Bilbord mi poje“, „Verodostojni“, „Sred kupusa i pamfleta“, „Emtel tini“, „Pneumatici“, „Licenca“, „Holivudski negativci“, „Najcrnji humor“, „Gosti u studiju“, „Objektivni osećaj“, „Kultura za cancel“, „Uznemirenost“, „Konfliktne situacije“, „Cirkus korona“, „Spiroman“, „Neumitnost“.

Sa radošću vam prepuštamo zadovoljstvo da sami izaberete svoj prilog i povežete ga sa naslovom iz gore datog menija.

Šta god da uradite – nećete pogrešiti.

Odvežite se, polećemo.

.

.

1)

Kažu, jedan od prvih znakova infekcije korona virusom je nedostatak ukusa.

Iz čega zaključujem da je korona kod nas prisutna najmanje 20 i više godina.

Toliko vremena je naime, prošlo, od kad sam poslednji put jeo ukusan paradajz.

Ovo sad smeće, iz plastenika, može da posluži za gađanje političara, ali za jelo nije.

Na ovom sajtu smo dovoljno analizirali farmakomafiju, ali ni prehrambena mafija nije ništa manje opasna i oni nas truju već decenijama.

Sve je spolja gladac, unutra jadac. Bitno je da se kupac primami, zajebe i da mu se uzmu pare, jer to je demokratija: možeš da biraš radnju u kojoj će da te zajebu.

Ali, plastenik je isti. Plastični paradajz, plastične jagode, šljive teget (boja pogođena), veličine ko testisi, grožđe crno ili belo, ali sa zrnima veličine oraha, i nije ni za vino, ni za jelo.

Gotova jela, u restoranima, kao i supermarketima, ista su kao i ona iz konzervi za ratne rezerve. Puna hemije, kojekakvih emulgatora, stabilizatora, konzervanasa i naravno: pojačivača ukusa.

Sva su ta jela toliko neprirodna da ih niko normalan ne bi ni okusio da ih nisu napunili sa glutamatima, pojačivačima ukusa, sa kojima i grumen zemlje da jedeš, posle bi se oblizivao i tražio još. Posude, flaše, kanisteri i činije, u koje se ta hrana stavlja i pakuje, su takođe puni hemije, Bisfenola A i sličnih otrova koje sadrže i naši dijalizatori i sve krvne linije.

I sad, kad nas tako hemijski poremećene (kastrirane) i izmenjene zadesi korona, naši pametni i hrabri medicinski naučnici otkriše da je jedan od znakova infekcije i: gubitak ukusa.

E, to nam je baš pouzdan simptom.

Dobri poznavaoci istine i ljudskih mogućnosti kažu i da su poslednji realni sportski rezultati postignuti pre sto godina, a da sve posle toga treba pripisati uticaju hemikalija.

Prave mere i ukusa, nema više nigde.

Na televiziji rijalitiji, nasilje, droga, perverzije svake vrste, u novinama neukusno veličanje svog političkog gazde i još neukusnije satiranje njegovih protivnika, to pas s maslom ne bi pojeo.

U crnim hronikama nije više vest kada pacijent pretuče lekara, nego kada lekar ugrize pacijenta.

Ne znam da li ste primetili, promene su prvo, kao i uvek, nastupile u govoru, a tek zatim su sprovedene u stvarnom životu.

Rulja, masa, narod, polupismeni, nekritički povodljivi, preko noći, očas posla, prime sve što im se poturi, kao: moderno, savremeno, kul, in.

Od pre 5-6 godina, u našem Novogovoru se tako pojavio i pleonazam: BAŠ-BAŠ.

Tipičan pojačivač ukusa.

Kao da nije bilo dovoljno jednom istaći da je nešto BAŠ, nego su kreteni, da bi svome iskazu dali na značaju skovali to: baš-baš. A najjači čovek, Baš-Čelik, je imao samo jedno Baš.

Čaršija, ona sarajevska, glavna, ima i dan-danas samo jedno Baš. Ali ljudima bez ukusa to nije bilo dovoljno.

„Često puta“ naiđemo i na neke slične primere.

Ispod slika nekih kuca i maca, komentari na sajtovima sada glase ovako: preslatko!

Laici, ne znaju da kad je nešto preslatko, nije za pohvalu, nego za upozorenje: izaziva bolest, dijabetes, posle dijabetesa dolazi dijaliza!

Ne vredi, odjednom su udarili sa svih strana: presmešno, …

Nekad to nije bilo tako.

Emocije su bile prave.

Ljudi su crvenih očiju izlazili iz bioskopa u kojem se prikazivala „Mama Huanita“.

Preplakali.

A to što više nema takvih filmova, kao što je Mama Huanita, to je, brate,

prežalosno.

.

.

2)

Situacija sa koronom ima neku spontanost koja me podseća na onu dodelu EMI nagrada, kada na proglašenju pobednici ispadne sisa!? Spontano, sama ispade. I slučajno (?), na bradavici joj zalepljena zvezdica (?!?).

I onda ceo svet priča o tome. To bude viralno. Pandemija? Prejako.

Pretenciozno.

Ja nisam medicinar, nisam završio njihov fakultet, po struci sam više pacijent.

Ali, sam toliko dobro ovladao rečnikom im, da me često komšije, porodica ili prijatelji, zamole da im protumačim neki rezultat, nalaz ili izveštaj lekara.

Zato sam, kada mi je šefica poturila neke svoje rezultate da joj pogledam, navukao onu ozbiljnu i kao zabrinutu facu, napravio značajnu pauzu, i dao svoje stručno mišljenje.

Za rezultate koji su, inače bili sasvim u redu, rekao sam da bi ih trebalo ponoviti, i to potcrtao sledećim stručnim stavom:

„Mislim da između ovih rezultata i tvoje kliničke slike postoji jedna diskrepanca.“

Ona me gleda sa divljenjem.

Posle značajne pauze, dodam:

A možda je i krepanca.

.

.

3)

Zapad insistira da se suočimo sa svojom ružnom prošlošću, kao da će nam time sadašnjost i budućnost biti lepša.

Interesantno, što god smo (po njihovom receptu) više demokratični, slobode je sve manje. Što god imamo više zakona i udruženja protiv korupcije – tenderi se lakše nameštaju.

Insistiraju da naučimo kako kategorisati nasilje (i smeće), valjda da bi se ono moglo reciklirati, šta li?

Tako uvedoše u naš život izraze vršnjačko nasilje, ulično nasilje, govor mržnje, sigurna kuća, porodično nasilje, a kada je u pitanju ono seksualno, tu imate čitavu skalu, od uznemiravanja, zapostavljanja do zlostavljanja, škole glume da i ne pominjemo.

Ko danas za sebe može reći da ne trpi nasilje?

(Nema takve ni države, ni pojedinca).

Ali, insistira se samo na prijavljivanju određenih vrsta nasilja i određenih vrsta počinilaca.

To često izazove nesporazume, da ne kažemo otežava pretresne procedure u predmetnim postupcima.

Tako je, na primer, jedna oštećena izjavila postupajućem sudiji:

„Jeste gospodine sudija, okrivljeni je po meni postupio više puta.“

Sudija se našao u neprijatnom položaju, pa je zatražio da se sasluša i okrivljeni, muž naravno.

Ali, život, komedijant, je i tu umešao svoje prste.

„Jeste, druže sudija“, okrivljeni je pokušavao iznaći za sebe nekakvu olakotnu okolnost.

– Tačno je, tukao sam je,

ali samo u udarnom terminu.

.

.

4)

Gde pišati u svemiru?

Pre će o toj temi raspravljati Ljubinkov savez dijaliznih zgubidana, nego o stvarnim aktivnostima na povećanju broja hemodijafiltracija i veličine površine dijalizatora.

Naša krovna organizacija se ponaša kao da su svi problemi u podrumu.

Pare koje dobija od države udruženje koristi za podršku dijaliznim pacijentima koji psihički posrću pod teretom marifetluka njihovog rukovodstva.

Umesto borbe za kvalitetnije dijalizno lečenje razmatra se novi red izleta, ručkova, časopisa, pamfleta, obeležavanja, sportskih susreta, obilazaka (oko vruće kaše), a kad će već jednom zamena rukovodstva – ne zna se.

Rukovodioci, ispostavlja se, žive duže od običnih pacijenata.

Smena je za njih, zlokobni predznak sudnjeg dana, kakva crna demokratija.

Elem, ne mora čovek biti stručnjak za on line kupovinu, Mendelove zakone ili za crnogorsku muzičku retoriku, da bi postavio logično pitanje:

Po kome im to dolazi?

.

.

5)

U gradu u kojem su tokom NATO bombardovanja mnogi skakali na sred most(ov)a i (namerno) nosili iscrtanu metu na grudnom košu, tzv. pokret „Target“, sada je došlo do („kopernikanskog“?) obrta.

Sada svi jedni druge optužuju da im ona druga strana „crta metu na čelu“ (?!).

Valjda su istraživanja pokazala da je to optužba koja nosi najveći broj (opredeljivanja) glasova i glasila.

Mada, objektivno, mnogo je glupo optuživati nekog da ti crta metu na čelu,

jer, čak i najslabiji, vezani i imobilisani, pojedinac, može malo da mrdne glavu, i upropastiće crtaču posao. 

Mrdnite samo glavom.

Jer, ne zaboravite, krugovi moraju biti pravilni.

Koncentrični.

Zar vam to nije upalo u oči?

.

.

6)

Budale tvrde kako će Jutro promeniti sve.

Čista utopija.

Šta mogu, dva svedoka samo, ispod Đoke kojeg više nema …

Gledam mog šefa i njegovog zamenika, na jutarnjem sastanku. Nešto palamude. Te bi, ali i ne bi, može biti nezgodno, nek’ to još malo odstoji, da razmislimo…

Mislio sam da je Kokoška bio slikar.

Sad vidim da ih ima u svim profesijama.

Teško orlu, ove zime.

Još ako je i dvoglavi …

.

.

7)

Peške se najbolje upozna neko mesto.

Samo dok hodaš možeš i moraš gledati i izvan ekrana telefona, TV-a, PC-a, Garmina …

Jer, ako ne gledaš slamku u tuđem oku, videćeš banderu u svom.

A sve naše bandere i stubovi su oblepljeni oglasima za vijagru i kamagru.

Ako do sada i nije bilo, sada je svima jasno, da ni erekcija više nije nezavisna i spontana.

A kamoli novinarstvo, sudstvo, stranke i drugi kurci.

Postoji samo pesnička sloboda i nikakva druga.

A pesnik je lepo rekao:

Otadžbino, ti si kao zdravlje.

.

.

8)

Grad, Beograd.

Godina 2021, mesec januar.

Kalendar srpski, Milankovićev.

Ulica, (ime) i broj, poznati unutrašnjim organima … trotoar, kapija.

Na jednoj od kapija stoji: ULAZ – ENTRANCE.

Ono entrance je za strance.

Tu povratim.

.

.

9)

Vest za nesvest.

Konji zakrčili saobraćaj. Ližu so koju su putari posipali po ulicama.

Kakva metafora.

Toliko slobodnih umetnika, a niko da obradi tu temu.

Tone, simbolizma, na našim ulicama, i ništa.

Za umetnike, manje-više, meni žao konja.

Pesnici i slični kripto-književnici, prepali se korone, drže distancu.

Za razliku od onih u čitankama, ovi neće da umru rano i još neshvaćeni.

U potaji, ne piju rujno vino.

Piju ivermektin.

Lek za konje.

.

.

10)

Beograd je kažu strane novine, postao najprestižnija turistička destinacija.

Sa Brankovog mosta gledam ispod sebe (eh, Branko, i bez tik-toka, prihvatio izazov) …

Dole, beogradska luka. Pristanište. Nekada Savamala. Danas lanac kafančina, Beton-hala …

Pored spomenika lučkom radniku koji trga okove, sede ljudi koji sad sami preuzimaju („besplatne“) aplikacije.

Kod nas se iskrcavaju kruzeri, da vide kako izgledaju luzeri.

Stranci zastanu ispred spomenika i pitaju: Jeste li i vi imali Indijance?

.

.

11)

Na raskrsnici ispred Autokomande iskrsava ogroman bilbord.

Na njemu piše: PODRŠKA DOJENJU!

Opet neka od onih glupih kampanja. (Stop nasilju u porodici, zalepljeno u tramvaju, i Zaustavite trgovinu ljudima, zalepljeno u hodniku tržnog centra?!).

Zašto sada i podrška dojenju? Na autokomandi?

A sise nema ni na slici. Što je neobjašnjivo. Sisa govori više od hiljadu reči.

Mitar se osvrće.

Počinje da shvata.

Najveća zgrada u Beogradu imaće oblik vesla.

Zaključak se sam nameće.

Nismo ni mi veslo sisali.

.

.

12)

Opet plakat.

Osnovalo novu stranku, neki pokret.

Dostojni Srbije.

Ne znaš da l’ se hvali, il’ je objektivan.

.

.

13)

Stariji čovek, sedi za kartonskom kutijom, na tramvajskoj stanici i seče glavicu kupusa.

Prodaje nešto što su nazvali Sjecko.

Masa ljudi prolazi, na starca niko i ne obraća pažnju. Iza njega stoje četiri migranta, u kožnim jaknama. Namršteni. U njihovim džepovima sigurno nije Sjecko, pomisli Mitar.

Oni kupus ne jedu, to je hrana za nas, domoroce.

Od Klinike za infektivne i tropske bolesti dopire lavež pasa.

Veliki zeleni tramvaj uplovljava u stanicu, kao u filmovima braće Limijer.

Umesto „Za domovinu s Titom naprijed“ na vrhu piše: „Švajcarska i grad Bazel pozdravljaju Beograd“.

Ljudi prolaze ćutke, a neki se i krste.

.

.

14)

Influenserka, objašnjava mi čika-Velja, termin koji smo videli na TV-u,

u skladu sa rečnikom latinskih termina, to ti je „Ženska koja serucka o gripu“.

Na TV-u, ponovo, dr Nestorović.

Objašnjava zašto ga nije bilo dva dana.

Posle ide film: Umri muški.

(Slučajna asocijativnost ili asocijativna slučajnost?)

Pokreni za radost, otvori za sreću.

Mister Proper, Koka-kola, Marlboro, Omorika, besplatni minuti …

I svi viču: ponovo radi bioskop!

Ko o čemu, menadžeri o pretplati.

A m:tel nas direktno provocira:

Imate prijatelje?!

Dođe mi da objavim plaćeni oglas:

Samo za marketinške stručnjake.

Uspešno prekidam svaku vezu.

Nazovite odmah.

.

.

15)

Umro je 007. Na svim kanalima se smenjuje nasmešeni profil Sean-a Konery-ja.

Deluje kao fensi tuga.

Žal za mladost.

Jer, kad danas čujete „Licenca za ubijanje“, na šta prvo pomislite?

A?

Možda predugo vremena provodite na ovom sajtu?

.

.

16)

O lažnim vestima, spinovanju, hibridnim medijskim klipovima i sajber ratovanju, najbolji su svedoci naši glavni komunikolozi: Istok Pavlović i Zapad Todorović.

(Mi sami smo ono: Istok Zapada – Zapad Istoka).

Na osnovu iznetog radnja je jasna.

Svetskoj i našoj javnosti nema izlečenja dok joj se ne izvrši medijska histerektomija.

Stručno rečeno.

Sve drugo predstavljaće

čist pobačaj.

.

.

17)

Dnevna (a i više-godišnja) politika je đubre.

To čitati i pratiti je smor, neviđen.

Ipak, i tamo se nađe stvari koje neočekivano, zalepršaju svetom logike i estetike.

Samo ih treba naći i pravilno poredati. Biseri.

Takva je recimo teza:

NATO nas je bombardovao osiromašenim uranijumom da bi sprečio maligni uticaj Rusije na nas.

Tri karte za Holivud, uživo.

Svaki dan.

Ko nas je kleo, nije dangubio.

.

.

18)

I sad nam je taj isti Zapad (nakon uranijuma) poslao i Tablu, na kojoj trebamo dopisati „Before I die  …

Sami, svojom slobodnom voljom, da igramo u nastavku njihovog izopačenog igrokaza?

To postavilo na najprometnijem mestu u Glavnom nam gradu.

I narod, budale, pišu. 

Dopisuju.

Uzmem i ja kredu i napišem:

„Da jebem majku onome ko je ovo postavio“.

Moj, kredo.

I ništa.

Ada Ciganlija.

Srpsko more.

More, malo morgen.

.

.

19)

Između plaža Crne Gore i Albanije, Srbi biraju Grčku.

I to je ono, što me, što bi rekao Kadri, veselji.

Granice su anticivilizacijske i antidemokratske prepreke kojim se ljudima ograničavaju slobode kretanja i zaražavanja.

Lane Gutović je rekao da svako ima pravo da se kreće i da bude kreten.

I moja neznatnost.

Prošle godine sam bio na merama, ove godine idem na Krit.

Nema rominga, nema cigančenja, samo (na)rodna ravnopravnost.

Mogu da me Kisamos,

u dupe.

.

.

20)

Između medicine i bolesti, postoji neka neraskidiva veza.

Kurativa.

Šta reći o pokretu Mi-Tu u našoj zemlji, kad je ta vrsta patologije kod nas opevana i pretvorena u narodnu umetnost, kulturnu baštinu.

Ključno zlo se uvek događa u „posebnoj prostoriji“, van pogleda ostalih. (Čak ni reditelji ne vole da to izvode javno). I ta opasnost nije dovoljno potcrtana, posebno ako je neko sklon da dupetom otvara ili zatvara vrata.

Primera ima bezbroj, sada ćemo razmotriti samo jedan, onaj klasični.

Znate već da je Fata tražila Muju bazerdžana, ne bi li joj on dao oku zlata. Onda se Mujo branio da nema tu, jer su mu tereziju nosili jarani, pa se ista kao nešto kvari, nego da uđe Fata u magazu sama, pa da uzme koliko joj drago … Te onda uđe (pohlepna?, naivna?, proračunata?) Fata, u magazu sama (dobrovoljno) …

R: za njom uđe Mujo zamandali vrata …    (refren: 2 x)

Ostalo znate.

Sevdah.

Pesmu je inače, izvodio, jedan lekar.

Ali, nije kompletna ličnost, nego psihijatar.

Tačnije, jedan njegov deo je bio pevač, a drugi njegov deo je bio medicinski radnik.

Polovina.

.

.

21)

Sve naše NVO i slične Ministarke za rodnu ravnopravnost polova, ili kako se to već zove, obično podrazumevaju muškarce, kao napasnike i prekršitelje njihovih zakona.

Ali, bogami, ima nepoželjnih “postupanja”, uvredljivih i omaložavajućih izjava i od strane nežnijeg i lepšeg pola.

I to se u narodu primilo kao normalno, niko ne reaguje.

To se i dalje emituje. To li je kultura kojoj težimo? Bez poligrafa, IQ-testova, procene kriznog štaba i stava struke?

Dakle, izvesna Stana sa Juga Srbije, javno se žali, ismeva i izvrgava ruglu telesne i mentalne nedostatke svoga partnera, sledećim rečima:

“Aj, što je malečko, aj što je budala!” (pazi rečnika, jebote), a onda pohotnica navodi i razlog: Čim legne da spava “zabole ga glava”!

Sramota.

Pod hitno treba spašavati čoveka.

Smestiti ga u sigurnu kuću i zabraniti pristup Milici Milisavljević istom.

.

.

22)

Ismevaju se sa obrazovanjem TV voditelja. Te kako su izgovorili njegova svetlost, protivjevrej, stanfordfor, termofor, proterijer, …

Što bi rekao vladika Fotije: to ti je što ti je.

Znamo svi da na televiziji uglavnom zapošljavaju nalickane budale.

Kažu da je to najsigurniji put do veće gledanosti, jer se svaki gledalac oduševljava kad vidi da ima glupljih od njega, koji su eto, visoko dogurali i postali popularni.

Koj’ voli da gleda pametnijeg od sebe, da mu ovaj večito nešto „truni“?

Ali, …

Nije ni crkva bez mane.

Gledao sam jednog episkopa koji se toliko razgalamio u studiju, da sam pomislio kako je on sigurno

vikarni episkop.

.

.

23)

Otkud tolika ravnodušnost?

Apatija?

A skoro svi smo na državnim jaslama i na društvenim mrežama.

Oni koji su se u socijalizmu najviše zalagali za opšte dobro, za jednakost, za ravnopravnost u odlučivanju, sada sa istom lakoćom izgovaraju: Nije moje da o tome brinem ….

Propast.

Napolju je bilo plus dvadeset, ali je subjektivni osećaj bio kao da je sve otišlo u 3 pizde materine.

Neću leka, ni lekare,

zovite mi novinare.

Krajnje je vreme da saznamo Ko je ubio pevačicu, Gde je zaista sahranjen Draža, Kome je Kristijan opsovao majku i Ima li života na Marsu?

.

.

24)

Kad bi ljudi samo znali, govoriti precizno.

O svemu, pa i o dijalizi.

Po ko zna koji put slušamo o prednostima transplantacije, i o nedostacima dijalize, a niko da kaže ključnu stvar.

A to je da na dijalizi umireš hiljadu puta.

(Sve do jednom).

Tako da Život i Smrt, na dijalizi, doživljavaju inflaciju, devalviraju …

Eh, kad bi neko, to, bar jednom rekao.

Da li ću i to dočekati?

Živ nisam.

.

.

25)

Volim da čitam eksperte. Ono: kako struka kaže.

Jedan od njih (V.D.), nedavno, pregledno, objasnio, ovako:

„Ako se malo prisetimo, osamdesetih godina, pre razbiraspada SFRJ – Srbi su bili „problem“ jer su „sprečavali“ višestranačje i demokratiju. Pa i kad je uvedena „demokratija“ – opet su Srbi bili „problem“ jer su „prisiljavali“ druge narode da ostanu u SFRJ. Pa i kad se raspala SFRJ – opet su Srbi bili „agresori“ u novostvorenim državama jer su živeli na svojim vekovnim ognjištima. Pa i posle pada Republike Srpske Krajine i egzodusa našeg naroda – Srbi su ostali „problem“. I naša Republika Srpska je „problem“ samim svojim postojanjem. Slobodan Milošević je bio „problem“, ali i posle prevrata u oktobru 2000. godine – Srbi su ostali „problem“. I Karadžić i Mladić i Kosovo i još stotine i hiljade „problema“ su markirali sve Srbe kao „problem“ u ovih 30 godina. I valjda je danas već svakome potpuno jasno da ne postoji neki određeni „problem“ za Zapad – mi, Srbi, jednostavno smo za njih problem koji će oni „rešavati“ dokle nas ili njih bude pod kapom nebeskom. Nažalost, to je tako i od toga ne možemo pobeći.” (link)

Valjda zbog toga, i Crnogorci se distanciraju od nas.

Tamo se opet otišlo u drugu krajnost. (Dokaz više da je to isti narod).

Na brojnim njihovim bilbordima piše da najveći njihov, domaći, supermarket u Crnoj Gori,

ima sajt imperativno znakovitog naziva:

voli.me

.

.

26)

Sa interesovanjem sam odgledao seriju emisija o srpskim tajnim službama.

Čak i serijski gledano, stvari nisu baš jednostavne.

Tačno je da „u svetu tajni, mi nismo sami“ i da drugi, jači i nemilosrdniji, nama malima kroje kapu.

Jedan od zaključaka nakon te serije mogao bi da bude i to kako mi kao narod imamo nedostatak obaveštajne kulture.

Znam da je to tačno, i sam mogu navesti sijaset primera u prilog pomenute teze, ali opet se nešto mislim: jebeš narode koji su od toga napravili kulturu.

.

.

27)

Moraš gledati širu sliku, kaže mi prijatelj.

On je inače, ginekolog.

.

.

28)

Opet ću o ograničenju da 80% pacijenata ne sme imati dijalizator veći od 1,8 m2.

Polovinu moguće veličine.

Više puta sam pokušavao ukazati kolegama (kretenima) na idiotluk tog ograničenja.

Ništa nije pomagalo.

Razmišljam da autore te odredbe prijavim za polno uznemiravanje.

To je moderno, možda me svi ozbiljnije shvate.

Pacijenti, kolege, nadležni …

A obrazloženje te činjenice?

Ide mi na kurac.

.

.

29)

Skoro je bilo priče o Idolima, o Vladi Divljanu, naravno, …  ne o Nebojši Krstiću.

NK kao tipični predstavnik uspešnih medicinara, je bio negativno Vladino otkriće, to svi znamo.

Međutim, ono što niko ne zna, jeste: ko je bio pozitivno, najveće, Vladino otkriće.

Mnogi će biti iznenađeni kad čuju da je Vlada Divljan, ljubitelj maljčika i devojčica, bio ghost writer, pisac iz senke, jednom kolosalnom interpretatoru, boljem od njega samog.

Mnogi i danas ne znaju da je Vlada uopšte stvarao neku tako klasičnu i/ili futurističku muziku. Kolosalnu.

Dakle, najveće otkriće Idola je bio izvesni Jahija Gračanlić.

Uostalom, poslušajte te stihove koje mu je Vlada Divljan napisao:

Ja je zovem, preklinjem i molim ...” – Link

Može li se tu uopšte nešto dodati ili oduzeti?

Savršenstvo.

Ovaj stih može shvatiti samo neko ko je godinama na hemodijalizi i kome život zavisi od prisustva te žene.

Žene te.

.

.

30)

Nijedna sprava nije impresionirala naš narod i našu vlast, kao poligraf.

Što je i prirodno.

Prirodno je želeti posedovanje istine.

Međutim, nije ta sprava podesna samo u kriminalističke i/ili političke svrhe.

Ja bih je recimo iskoristio da saslušam sve motivacione govornike.

Da čujem, šta njih motiviše.

.

.

31)

Između nas pacijenata, takozvanih „teoretičara zavere“, i Big Pharme, postoji nešto što bi se moglo okarakterisati kao „zamrznuti konflikt“.

Imam i dokaze koji idu u prilog pomenutoj tezi.

Priznajte, zar nije to malo čudno,

što nam se sve vakcine serviraju iz frižidera.

.

.

32)

Biti političar, nekada je značilo mnogo.

Reči: politika ili političar, imale su veliku težinu, značaj.

Podrazumevalo se da političar mora biti izuzetno obrazovan, inteligentan, dobar organizator, strateg, taktičar, ugledna i snažna ličnost,

Prve asocijacije na reč političar uvek su bile: Čerčil, Staljin, Džordž Vašington, De Gol …

I podrazumevajuće osobine: lukav, cinik, pronicljiv, lucidan, hrabar, itd, itd.

Ali, toga više nema.

Sada, neki drugi ljudi i neke druge osobine, dolaze na prvo mesto.

Vlast, kažu, nad 99% planete Zemlje, ima 1% njenih stanovnika.

Sada je taj udeo i manji, negde oko 0,8 ili 0,7%.

Oni određuju sve, oni postavljaju i predsednika najjače države sveta, o sitnijim i da se ne govori.

Ono što je posebno zaintrigiralo javnost, jeste jedna čudna pomama: pojava humorista i zabavljača, na najodgovornijim mestima u državi i/ili politici.

Ko je odlučio da dvorske lude postanu kraljevi?

Da li je narod odlučio da paradokse ogoli do kraja, da ismeje one koji sve kreiraju, ili mu je i ova perfidna igra, podmetnuta?

(Zapad je majstor u tome da i nezadovoljstvo, satiru, instrumentalizuje za svoje ciljeve. Poučan je slučaj Džordža Orvela, Zorana Kesića ili Mise  magaraca, na primer.)

Pažnju javnosti je prvo privukla činjenica neočekivane popularnosti, npr. u Italiji, pokreta „Pet zvezdica“ i njenog lidera Bepe Grila.

Bepe je, kažu njegove kolege, klovn.

U najmanju ruku je TV-voditelj i komičar.

Posle mase karijernih političara, industrijalaca, pisaca i drugih intelektualaca, narod je odlučio da glasa za: klo(v)nove.

Grilo je 2007. izveo dva miliona simpatizera na ulice da protestvuju na „V-Dan“, pri čemu je „V“ u semantičkom miksu značilo „vittoria“ (pobeda), vendetta (osveta) i „vaffanculo“ (odjebi).

I u novoj, demokratskoj, suverenoj i antiruskoj Ukrajini, na vlast je izabran komičar: Vladimir Zelenski.

Komičar, koji je na televiziji igrao u seriji u kojoj jedan kabaretista postaje predsednik Ukrajine, i postao je predsednik Ukrajine!

Stvarnost (i njeni scenaristi) nadmašuje maštu TV scenarista.

Godine 2015. je komičar Džimi Morales postao predsednik Gvatemale sa 67,4 odsto glasova. Pet godina pre njega je klovn pod scenskim imenom „Tiririka“ postao poslanik sa pojedinačno najvećim procentom glasova na izborima za brazilski parlament. Glavni izborni slogan „Tiririke“ je bio: „Sa mnom vam ne može biti gore“.

Boris Džonson u Velikoj Britaniji, je sve činio ne bi li ispao veća budala od konkurenata.

Ovako je Boris Džonson vrbovao za Torijevce na poslednjim izborima: „Ako glasaš za nas, žena će ti imati veće sise, a ti ćeš dobiti BMV tip M3“ (citat, Prese).

U Bugarskoj, najveći konkurent Bojku Borisovu je pevač i TV-voditelj Slavijo Trifonov, i njegova novoosnovana partija „Ima takav narod“(?!)

I kod nas, glumci ispadoše glavni politički lideri: Branislav Lečić, pa braća Trifunovići (2 brata, 2 partije, oba lideri),  Seka Sablić nastupala protiv Skupštine, Svetlana Bojković isto nešto, palamudila …

O Bjeli i bjelašima, da i ne govorimo.

Cenimo da, ipak, nije popularnost, ono što je uticalo na ovoliki broj zabavljača u politici.

Nego jedna njihova profesionalna sposobnost.

Ovi ljudi su, naime, školovani da nauče i dobro izgovore, tuđi tekst.

Ne kaže se džaba i za lekare da su glumci u belom.

Život je, dakle, žanrovski: tragikomedija.

.

.

33)

Citratna dijalizna tečnost. Po svim pokazateljima, bolja od acetatne.

Originalno pakovanje, nasuto u neku kesu, košta 110 dinara po litru, kesa od preciznih 4,7 litara (zovu je: pametna). Jedva da može izdržati jedan tretman.

Nasuprot tome, postoji pakovanje od 10 litara, od lokalnog ponuđača, košta 57 dinara po litru i može komotno biti za dva tretmana (tj. za 2 smene) na istom aparatu.

I naravno, na velikom, centralnom, republičkom tenderu nameste uslove („specifikaciju“) da može proći samo skuplje i manje pakovanje.

Za celu dijaliznu Srbiju, sve bolnice i sve centre.

Industrija i doktori, vlast, pa i pacijenti, svi udruženi u pljačkanju sopstvene države.

Samo je jedan vojni dijalizni centar sproveo poštenu nabavku i tamo je pobedio pošteniji i povoljniji ponuđač.

Ostvarene uštede, s obzirom da se radi o samo jednom od 60 dijaliznih centara, nisu velike.

Za svaki slučaj, mesto načelnika, tom nefrologu, više nije sigurno.

Počeli su da mu ga drmaju.

.

.

34)

Propali student ekonomije, nesuđeni pesnik, opija se, u radno vreme, u kafani „Tri šešira“.

Pokušava da otkrije misteriju stiha Baneta Krstića iz Garavog Sokaka.

Egzistencijalistička zavrzlama.

Planetarni uspeh, ceo svet to recituje, svi lumpuju i seku vene, a on, eto, ne kapira.

Nema logike u tome.

Kako stih može da bude: „Ko te ima, taj te nema“ ?!?!?!?

Mesecima i godinama Mitar razbija glavu time, dokonava šta je pesnik hteo da kaže, da li je u pitanju ordinarna glupost (tautologija?), ili neka viša, njemu nepoznata (transcendentalna) teorija o svojinskim odnosima …

A onda se dogodilo čudo …

Sad skoro, početkom meseca, u kafani, u po bela dana …  odjednom …

Sve je shvatio.

Eureka, vikao je i tresao Peru konobara. Otkrio sam – vikao je, sav izbezumljen.

– Šta ste pronašli? Konobaru ništa nije bilo jasno.

– To je plata.  Naša, državna plata, urlao je Mitar.

Odjednom mu se sve uklopilo.

Tresao je konobara i citirao argumente, u prilog plate:

Ko te ima, taj te nema,

Ko te nema, taj te sanja,

a ti o tom, pojma nemaš!

Pera konobar gleda u mene i mimikom Zorana Radmilovića (iz filma „Majstori, majstori“) ukazuje mi na problem: „Vidiš šta škola učini od čoveka!“

.

.

35)

Razglabamo o politici, čika-Velja i ja.

Počeli smo od Abazovića (za nas novi lik), a završili, kako i dolikuje, generalizacijama.

Ne, URA – kaže on – zajedničko ime za poziciju i opoziciju treba da bude: URTA.

A prednje slovo, K ili M, treba da im se dodeljuje na osnovu rezultata izbora, koje mi konji nameštamo, jer nismo shvatili da nas obojica jašu!

– Misliš na ovu dvojicu sada?

– Da, na NJIHA.

.

.

.

36)

Gust crni dim pao je na Beograd.

Možda je i kancerogen, možda je i toksičan, ali nesumnjivo: smrdi.

Preporuka je, kažu, da ne treba otvarati vrata ni prozore.

Ni medijske prozore.

Natpisi o ovom događaju su takođe, vrlo neprijatni.

Zamišljam, kako li je sada biti

Vesna da Vinča.

.

.

37)

Navodno je to već napisana, neka indijska poslovica.

Onome koji ima sve odgovore, nisu još postavljena sva pitanja.

Jok, ti će ga intervjuišeš.

Pa, ne ide takav u kvizove, majke ti ga nabijem.

Sve mi je to jasno, ali ipak …

čekam Poteru.

.

.

38)

U Bosni opet neka frtutma.

Suština svega tamo je jedno veliko nerazumevanje.

Jbga, ne možeš biti i Zijo i Valentino.

.

.

39)

Banalnost hijerarhijskog napredovanja najbolje je opisana u stihu:

Sve je više konja, konja koji jure …

Retka sociološka činjenica.

A u stvari nikuda, ne žure …

Jer, na kraju će svi stići tamo gde su naumili.

Kraj. Smrt. Ende. Fin. Konac. The end.

Čak i oni.

Goniči.

.

.

40)

Ima neka narodna priča, preterivanje verovatno, iz vremena kad su muškarci bili muškarci i kad su žene bile žene, te su ove druge ispraćale u vojsku one prve.

Niko živ se više ne seća detalja te priče, ali jedna slika je svima ostala, u memoriji pamćenja.

Radi se naime o sledećem prikazu:

„Voz polazi, voz polazi, ne može da krene, ne može da krene, za točkove, za točkove, pohvatale žene …“

Naravno, danas je železnica uništena i svi putuju avionom.

Valjda zato, sada mi pred očima stalno iskrsava novi, ali jedan te isti film:

Veliki transportni C-17 pokušava da odleti iz Surčina, a Kandićke, Milićke, Biserke i ostale žene u crnom, vise ispod krila i hvataju ga za točkove …

A ja stojim sa strane, miran, nehajno osmehnut.

Mašem.

.

.

41)

Daljinski mi se sam zaustavio na jednom od kanala, TV kanalizacije.

Neka grčka serija.

Drama, valjda. Neki dijalog, ne znam, nisam zainteresovan …

Grčki je nezgodan, ne možeš po intonaciji da pogodiš radnju, dok čistiš ribu, na primer.

U dnu ekrana, ide crni kaiš sa prevodom.

Zašto sam baš tada podigao pogled, nikad neću saznati.  Ali …

Ono što sam tada, u sekundi, pročitao …

Više ne mogu da zaboravim.

Nikada.

Pisalo je:

„Hristose, šta pokušavaš da mi kažeš?“

.

.

42)

“Pesnici su čuđenje u svetu. Ne bi me čudilo da je neki od njih ovo već napisao.”

Tako glasi aforizam našeg, ovde najcitiranijeg satiričara.

I, kao i obično, to je živa istina.

Dosadilo bre, svi govore o nekom narativu, (a niko da pozove na pivu),

a danas čak i medicinske sestre znaju da je stihoklepanje suština, bitak, svega.

Ko peva zlo ne misli, a ko misli nije mu do pesme, tvrdio je Milovan Vitezović.

Da li je dotični bio dovoljno Milovan, pa je rekao ovako nešto?

Jer, kad malo razmislite, zašto uopšte ljudi pišu pesme?

Zašto uopšte pišu?

Čemu uopšte umetnost i umetnička dela?

Zar ne bi za društvo bilo korisnije da svako radi neki konkretan posao, u proizvodnji ili u uslužnim delatnostima?

Zašto ljudi uopšte stvaraju nešto nematerijalno?

Da li je sujeta, to što ih pokreće na takva pregnuća?

Samoljublje?

Ili, nešto još gore, nedostatak ljubavi?

Neki kompleks? Poremećaj iz detinjstva? Pokušaj nadoknade iliti nadomještanja ljubavi, publike, priznanja?

Ili je to ipak, ono što se nama pričinjava da jeste.

Strah od smrti.

Beg od prolaznosti, od efemernosti i svakidašnjih jadikovki.

Nama, dijalizantima, je to tako blisko.

Pitali smo našeg literarnog urednika: Ko je danas najveći (jugoslovenski?), pesnik „Regiona“?

On odgovori, ne trepnuvši: Danijel Dragojević.

Tajac.

Pošteno rečeno, niko od nas nije ni čuo za Danijela Dragojevića.

Zaseli smo za mašine i uključili sve pretraživače …

I sada, nakon iščitavanja svega što se o njemu moglo pronaći, stvari stoje potpuno drugačije.

Sada nam se čini da znamo još manje …

Ali, u jedno smo sigurni.

Neke osobine D.D. su nas prosto opčinile.

Nismo mogli verovati da još uvek ima takvih ljudi.

Čovek, i još pesnik, a ne želi popularnost!

Čovek, i još pesnik, a želi da ostane anoniman!

Čovek, i još umetnik, a ne daje intervjue.

Čovek, i još umetnik, a nigde na internetu ne možete naći njegovu sliku.

(Nema instagrama, fejsbuka, tvitera, linkedina i sličnih bensedina sa njegovim likom).

Čovek, i još pesnik, književnik, a ne želi nikakve nagrade.

Čovek, i još umetnik, a ne želi nigde da nastupa.

Čovek, pesnik, a odbio višestruke tiraže i prevode velikih američkih izdavača.

Čovek, kome su nudili katedru i Akademiju, šansu da podučava, da bude profesor (nešto za što bi nefrolozi zaklali rođenog mentora), a on je sve to ladno odbio.

Čovek, “naš” čovek, iz Vele Luke, Danijel Dragojević.

Nismo se nešto baš-baš intimizirali s poezijom DD („neka struka odluči“), ali njegove ljudske, karakterne osobine, su nam impresivne. (link)

Ako vama sve navedeno nije bilo dovoljno da se i vi oduševite istim, daćemo vam i krunski argument.

Kada ga prodavci, policajci i slični očitavači ličnih karata i osobnih iskaznica, upitaju šta mu je Oliver, njegov zemljak i široko popularniji Dragojević, isto iz Vele Luke, Danijel odgovara kratko i precizno:

“Oliver mi je sranje.”

.

.

43)

Čitanje je precenjeno.

Ko još ima vremena za to.

Dovoljno je pogledati naslove.

Prelistavanje je sine, postalo qua non.

Radi povećanja lajkova, gledanosti, zarade i/ili uticaja, ne biraju se sredstva.

Svakoga dana, s’ jutra il’ s’ večeri, „gosti u studiju“, prelistavaju nam dnevnu štampu.

Životi pišu romane, a novinari im brišu dupe. I prave žutu štampu.

Nijedan (makoliko) nadahnuti književnik ne može smisliti takvu satiru, kakvi su nehotični aforizmi u naslovima glupih urednika.

Ako ne verujete, znači da se nikada niste zatekli među listovima u radnji zvanoj prelistavanje.

Evo živih primera:

„Potonuo najnoviji ratni brod. Isplivali prvi snimci“, „Pevačica preživljava dramu“, „Pretukli dete sa posebnim potrebama“, „Glumica otpuštena sa VMA, sada je van životne opasnosti“, „Škola za biseksualce, dualno obrazovanje u pravom smislu reči“, „Trudnu Sandru ubili, njenu kćerku živu zakopali, izašli su pred sud, a onda se desilo nešto neočekivano“(link).

Što bi rekao čika Velja: 

Kakva ti je anamneza, takav ti je život.

.

.

.

.

DiaBloG – 2021

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Odjeci i reagovanja

Poštovani čitaoci,

Prošle godine, u ovo doba, dakle, pre tačno godinu dana, iz nefrološke zajednice odstranjen je jedan njen istaknuti član, rukovodilac.

A pre više od pola veka o tome je veliki srpski pisac, Vladimir Bulatović, napisao priču.

Racionalno, takav vremenski poredak, se ne može objasniti.

Ali, to je umetnost, ona istinska, ona koja je van vremena i prostora, večna i ničim ograničena. Uostalom, evo, pročitajte ovo remek-delo pisane reči i prosudite sami..

.

.

OVAN

.

Među ovcama živeo ovan zaljubljen u sebe. Tom rogatom uobraženku nisi ništa mogao da saopštiš. Sagovornike je prekidao u govoru sa:

– Znam, znam…

Tako su mu jednom rekli da će biti ovan predvodnik, ovan avangarda. Pitali su ga:

– Znaš li šta je to?

– Znam, znam. Kako ja kao ovan ne bih znao šta je ovangarda? Bez mog imena ne bi bilo ovangarde.

– Ne kaže se ovangarda, već avangarda. Ili bolje rečeno ovan koji prednjači.

– Znam, znam. Ja idem napred i zvonim. Ovce slušaju i idu za mnom.

– Nije tu važna zvonjava. Treba da budeš živi primer.

– Znam, znam. Dok god sam živ, ja sam primer, živi primer.

– Osvrni se ponekad.  Pogledaj u ovce.  Oslušni šta bleje.

– Znam, znam – reče ovan i ode među ovce da ih povede za sobom.

.

.

Evo ih idu.

Ispred svih, ne osvrćući se, ovan prednjači i zvoni.

Doduše, ovce su se uveče žalile da se ovan predvodnik prilično udaljio.

Jedva su čule zvonjavu.

Na to ovan reče:

– Znam, znam. To je lako. Okačiću sebi veće zvono.

Sutradan se još više udaljio od stada.

I tako se on sve više udaljavao, a zvona su bila sve veća.

Jednog jutra ovce, kao i obično, nisu videle ovna, ali su čule zvonjavu.

Krenuše kako im uši kazuju. Zvono je bilo sve glasnije. Neke se ovce čak obradovaše da će videti ovna. Ali kad su izišle na čistinu ugledaše crkveno zvono kako se besomučno klati.

Uzalud su ovce po pašnjacima tražile svoga ovna predvodnika. Kasnije su čule kako se priča da gluv i izgubljen luta poljima. Za njim ponekad, privučeni zvonjavom, idu sitni glodari.

.

.

.

Vladimir Bulatović Vib (1931-1994)

.

.

.

.

.

.

Zona sumraka

Zona sumraka

Kako se nabavlja dijalizni materijal?  Kako se nameštaju tenderi? Kako i zašto je vaskrsnuo (o Prvom maju) Centralni tender? Ko i kako dobija pravo da raspoređuje svoje dijalizne mašine po Srbiji? Zašto se to zove donacija kada je u pitanju čista klopka za pljačku (Trojanski sistem)? Zašto dijalizni pacijent nije zainteresovano lice? Kako poreski obveznici kroz cenu dijaliznog materijala plaćaju koruptivne veze između nefrologa, državnih službenika i dijalizne farmakomafije? Zašto ćuti tužilaštvo za organizovani  kriminal? Čemu institucije sistema ako ponuđač može biti samo jedan, jer je sistem zatvoren, a naručilac se skriva iza podizvođača naručivanja?

Ima li granice zidanju cena, kada nema konkurencije, kada je sistem zatvoren, a organizator na slobodi?

Ima li prava i pravde igde na svetu, ako ovakvi dijalizni hohštapleri širom zemaljske kugle prave od dijalize svoj krvavi biznis?

Hiljade misli prolazi kroz glave 5000 dijaliznih pacijenata u Srbiji, gomilaju se pitanja, a niko ništa ne govori.

Svi ćute.

Misterija o životu posle smrti bubrega od pamtiveka muči ljudski rod. Iz straha od nepoznatog, rodile su se i razvijale najrazličitije kompulsivne radnje kojima ljudi pribegavaju da bi sakrili strah od neizvesnosti …

Mi ćemo vas danas uvesti u te čudne prostore između Zatvora i Zakona, između Jave i Sna, u treću Dimenziju u kojoj se nađe svaki dijalizni pacijent, čim kroči u svet dijalize.

S tim da to neki shvate odmah, a neki ni tada.

Poštovani čitaoci.

Uđite sa nama u svet koji ne liči ni na jedan postojeći. Svet koji postoji samo u našoj mašti, ali svet u čije postojanje su se uverili oni koji ne veruju nikome.

Dobrodošli u Zonu sumraka.

Miloš P. Jovanović, je posle dijalize ležao u krevetu i pokušavao da zaspi.

Tek je dve godine na ovom mučenju od lečenja i još ne može da shvati šta ga je snašlo.

I zašto baš njega?

U tom nekom međuprostoru između jave i sna, on vidi nejasnu tamnu priliku koja mu se približava i  obraća mu se mirnim, ali sugestivnim glasom.

„Miloše, dobro došli u svet hemodijalize, ovo je taj tvoj novi život.

Bog ti je oduzeo bubrežnu funkciju i prepustio te dijaliznoj farmakomafiji i meni.

Ja sam Diablo Dži, tvoj jedini vodič u ovom novom životu.

Ja sam jedini koji će ti reći SVE, punu i jedinu istinu o svemu što te interesuje.“

  • Interesuje me, zašto je dijaliza tako teška, zašto me toliko iscrpljuje, zašto sam stalno žedan, zašto imam tolike glavobolje, zašto me ubija nesanica, zašto me razdiru grčevi u mišićima, zašto me stalno bodu po svim mogućim krvnim sudovima, zašto ne mogu da putujem negde na odmor, zašto ne mogu da imam posao, decu, život, kao svi drugi ljudi, zašto niko od lekara neće da nam pomogne, zašto su dijalize tako slabe efikasnosti, zašto se ne naprave bolji dijalizni centri, zašto se ne izmisle bolji aparati, zašto nas društvo tretira kao stoku koja je predviđena za umiranje i nizašta drugo?

Izdeklamovao je skoro u dahu, Miloš, sve ono o čemu je razmišljao prethodnih meseci i godina.

  • Miloše, neću te terati da pročitaš ceo dijalizni wordpress, znam da je to za tebe naporno, smarajuće, dugačko..  Ali, pogledaj barem, one zvanične državne sajtove o dijalizi. Pogledaj npr. sajt republičkog zdravstvenog fonda i način nabavke materijala za dijalizu. Tamo imaju zanimljivi razgovori između Naručioca dijaliznog materijala i Ponuđača dijaliznog materijala, a po novom Zakonu, sva pitanja i odgovori moraju se javno objaviti. Evo, otvoriću ti na laptopu, pa čitaj sam – reče mu Diablo lično.

I Miloš poče da čita.

Redom.

Pitanje zainteresovanog lica: Da li nefrolozi koji su članovi Komisije za dijalizu imaju od suda ili notara overenu Izjavu da nisu nikada imali nikakvih finansijskih relacija sa Firmama ponuđačima dijaliznog materijala, dakle sa trgovcima koji rade za inostrane korporacije?

Odgovor: u cilju privlačenja stranog kapitala nefrološkim načelnicima je dozvoljeno da se ugrađuju u cenu potrošnog dijaliznog materijala kojeg plaća država, jer je državi lakše da ih tako podmiti nego da im zvanično poveća plate.

Pitanje: A da li rukovodioci dijaliznih centara koji dobijaju svoj deo iz napumpanih cena „potrošnog materijala po tipu dijalize“ ravnomerno raspoređuju te svote ili sve zadržavaju za svoj džep, adaptiraju potkrovlje stambene zgrade za sebe i sina i slične investicije?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama naručioca. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Pitanje zainteresovanog lica: Zašto su za pacijente na kućnoj hemodijalizi dozvoljene nabavke dijalizatora po tipu mašine, a kod vas u Centralnom tenderu vlasnici mašina su nezaštićeni i izloženi konkurenciji ostalih proizvođača dijalizatora koji nemaju mašine? Da li ste svesni da ste stvaranjem konkurencije na tržištu dijalizatora oborili njihovu cenu na 5 evra, a kupovali ste ih po 35 evra? Naravno, mi smo taj gubitak u zaradi kompenzovali napumpavanjem cena ostalog „materijala specifičnog po tipu mašine“, ali to je prouzrokovalo dodatni rad i dodatne troškove našeg osoblja, što je takođe ušlo u cene tog materijala, a sve ste to mogli izbeći ostavljanjem rešenja koje funkcioniše već godinama za pacijente na kućnoj dijalizi i gde nema nikakvih problema, ni u snabdevanju, ni u plaćanju?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama Naručioca. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo. Za potrebe bolesnika na kućnoj dijalizi te ekskluzivne Ugovore sa Fondom zdravstva imaju samo dve privilegovane firme. Uvođenjem te obaveze i na Centralni tender, takve privilegije bi dobili i mnogi drugi proizvođači i vlasnici mašina za dijalizu, što ne želimo dozvoliti. A i videlo bi se čija je kompletna usluga najskuplja. Nismo ni mi mutavi. Ukratko: Naručilac pri svemu ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Pitanje: Ko su kreteni od nefrologa, koji su potpisali Pravilnik po kojem nijednom pacijentu koji nije na HDF ne može biti primenjen dijalizator veći od 1,8 m2?  Koja je to pamet, koji je to Vodič, Preporuka, referenca, naučni rad, na koji su se kreteni mogli pozvati da tako nešto napišu?  Da li se ti kreteni koji su to potpisali zovu Nada, Rođa, Rade, … da li su to Srbi uopšte, ili su samo kreteni-kompletni korisni idioti dijalizne farmakomafije i kolika je tačno njihova dobit od toga?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama naručioca. A Pravilnik je javni dokument i svi znaju koji stručnjaci su učestvovali u njegovom donošenju. I nemojte vi sad da se pravite mutavi, kad i vi sarađujete sa tim istim nefrolozima. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Pitanje: priča se da će neka nova komisija krenuti da obilazi sve dijalizne centre. Zar nije logičnije da poreske i druge inspekcije obiđu Hrvatčeviće, Karamaksiće, Vidže, Nefrone, Nade, Steve, Ćuriće i ostale pevce, a ne sitnu boraniju, koji su samo sledbenici njihovi?

Odgovor: plan nabavke je rađen od strane instituta Batuta i  u skladu je sa potrebama naručioca. Pitanje se odbija i naručilac ostaje pri specifikaciji koju je naveo.

Zainteresovano lice je postavilo sledeće pitanje: Zašto ste samo neke dijalizatore izdvojili da se nabavljaju bez konkurencije, a većinu drugih niste? Da li je to po Pravilniku i da li je to pošteno?

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta. Plan je u skladu sa potrebama korisnika. I ko ti jebe mater!

Za uvećanje sopstvene zarade zainteresovano lice postavilo je sledeće pitanje: Poštovana Komisijo, ne znamo kako ste došli do projektovane cene našeg proizvoda „krvne linije za hemodijalizu na aparatu po tipu mašine“ od 350 dinara? To su cene od pre čak nekoliko meseci, pre nego što su svi proizvođači krenuli da napumpavaju cene svojih proizvoda zaštićenih da se nabavljaju bez konkurencije kao „zatvoren sistem“. Od tadašnjih 350 dinara mi smo te iste linije prodali na nekoliko tendera u Srbiji, po znatno većim cenama, od 650 dinara, 850 dinara i poslednjih meseci i po 1 650 dinara. U prilogu dopisa šaljemo vam kopije tendera na kome su te iste linije plaćene 1 650 dinara. Ponizno vas molimo da u vašem centralnom tenderu, pošto se radi o šestomesečnoj nabavci za celu Srbiju, ispravite tehničku grešku od 350 dinara i stavite realnu cenu od 1 650 dinara. U protivnom svi aparati koje smo mi donirali u dijaliznim centrima širom Srbije, neće moći raditi, jer smo mi jedini distributeri i tih aparata i tih linija. A imamo i političku i pravnu podršku da je sve to po Zakonu. Drugim rečima, držimo vas za muda, i vi morate da ispravite predmetni podatak.

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta, a ne lica zaposlena u Naručiocu. Navedena primedba se usvaja kao opravdana i u tehničkoj specifikaciji biće upisana predmetna projektovana cena u iznosu koji ste naveli. Do greške je došlo jer su ovlašćeni upisivači iz instituta Batuta koristili stare podatke, od pre nekoliko meseci.

Zainteresovano lice: U prošlom odgovoru ste mi ničim izazvani pomenuli statute, Batute i rođenu majku, moje pitanje je da li nameravate da uskladite svoje ponašanje prema evropskoj povelji o ljudskim pravima, slobodi štampe, spontanim demonstracijama i nezavisnom sudstvu, dakle svim stubovima američkog društva odakle je i firma koju protežirate.

Odgovor: poštovani, u vašem dopisu potkrala se jedna mala greška, prema Alimsu vaša predmetna mater nije nigde definisana kao rođena, te se ista smatra odbačenom i nećemo promeniti ništa u konkursnoj dokumentaciji, pa makar ti dubio na Nadinom dupetu. A po osnovu Zakona o ravnopravnosti dodaćemo: I oca ti jebem, u prkno, majmune jedan.

Zainteresovano lice: Zašto ste naveli tehničke specifikacije i precizirali procente dijalizatora za dijalizatore pojedinih firmi, koje niko osim tih firmi ne može ispunjavati, dakle legalizovali ste direktnu kupovinu od samo jednog ponuđača i pod izgovorom javne nabavke vršite uplate tim firmama za iznose koje one same odrede?

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta. Plan je u skladu sa potrebama korisnika i u skladu je sa savremenim trendovima u nefrološkoj terapiji, tako su nam rekli nefrolozi koji su potpuno nezavisni, ne od tih firmi koje učestvuje na tenderu, nego od njihovih dijalizatora i drugih potrošnih artikala.

Zainteresovano lice: Nemojte pobogu našim ljudima, srpskim pacijentima, stavljati te eksperimentalne visokopropusne dijalizatore kojima se uklanjaju i vitalno neophodne supstance iz ljudskog organizma, pobićete naš narod! Da li ste svesni da se takvi dijalizatori nigde u svetu ne koriste za redovnu upotrebu, nego retko i ciljano, i još su u fazi ispitivanja. Da li ste svesni da se za upotrebu takvih dijalizatora mora imati sertifikat da voda za takav tretman mora biti ultra-čista, a nijedan naš dijalizni centar ne radi kontrolu vode ni po kriterijumima da je obične čistoće, a kamoli ultračista? Da li ste svesni tragedije koju omogućavate trpanjem para u džepove pohlepnih trgovaca i pojedinih korumpiranih nefrologa?

Odgovor: Plan nabavke su radili oni iz instituta Batuta. Plan je u skladu sa potrebama korisnika i u skladu je sa savremenim trendovima u nefrološkoj terapiji, tako su nam rekli Djoka i Nada. Po tim shvatanjima, svi koji se nisu za života izjasnili da neće da imaju Frezenijus ili Bankster dijalizatore, imaće ih po Zakonu o podrazumevanoj saglasnosti. Spisak onih koji se budu za života izjasnili da ne žele te dijalizatore vodiće se u Javno-komunalnom preduzeću „Pogrebne usluge“.

. . .

Ima perioda kada svako od nas uđe u svet treće Dimenzije, u svet koji ne liči ni na jedan postojeći. Svet između Sna i Jave, između Zatvora i Zakona, u kojemu se nađe svaki dijalizni poslenik, s tim da to neki shvate odmah, a neki ni tada.

Ali, sada će se Miloš probuditi i izaći iz ove Zone sumraka.

Da, on će odmah otići za kompjuter i proveriti šta zaista piše na ovim linkovima:

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%201%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%202%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%203%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%204%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%205%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-64%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%206%20po%20tipu.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-63%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%201.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-63%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%202.pdf

http://javnenabavke.rfzo.rs/download/2019/cjn2019/404-1-110-18-63%20Dodatano%20pojasnjenje%20br%203.pdf

I videće, da ništa od ovoga što je video u Zoni sumraka nije tačno.

Jednostavno, nije tačno.

Ni blizu.

.

.

.

DiabloG – 2019

.

.

.

DTS – Dijalizni TV Servis

DTS – Dijalizni TV Servis :  

.

Vaše pravo da ne znate ništa,  je naša jedina obaveza

.

(Ne preporučuje se gledaocima sa ureom ispod 18 i onima preko 28, ma šta to značilo).

.

Programska TV shema:

 

6.30 – 8.00

Uključenje

Svečano bodenije svih AV fistula i graftova širom naših dijaliznih sala, počeće kao i svakog radnog dana od 6.30 do 8.00 časova i biće obeleženo brojnim hematomima, propuštanjima vena, prebadanjima i sličnim čudesima, na koje možete samo da se krstite rukom na kojoj vam nije krvni pristup. Alarmi i zvona sa svih dijaliznih aparata oglasiće početak još jednog dijaliznog iskušenja, a svečanu užinu služiće bolničari uz tradicionalni dijalizni pozdrav: „Nema drugo“. Upozorenje: program koji sledi sadrži plasiranje igala (robe).

8.00-8.30

Prelistavanje

(pregled dijalizne dnevne štampe)

Na naslovnim stranicama naših dnevnih listova, najvažnije vesti iz dijalizne politike, društva, kulture i sporta: 13 znakova da vam bubreg ne radi kako treba, 6 namirnica koje možete konzumirati kad vam se ne jedu g.vna, 10 pitanja koja morate postaviti sebi pre nego što shvatite da ste glupi, nezapamćeno nevreme iznenadilo i najveća zlopamtila, grad veličine teniske loptice u zemlji koja sve nade polaže u Đokovića; Obrt u istrazi: pevačicu je ubio poznati političar, a tajkun je držao za noge; Nada prošla poligraf; Okreće se kolo sreće: Rade radi za Milana; Sanja umesto na klupi osvanula u Medigrupi; Vidža izdominirao u Nikad nije kasno; Kija, Ajfonka i Mile Samsung – dokazi našeg tehnološkog nezaostajanja za svetom; Sloba rekao Drvetu mudrosti: „Ja što Naomim, ja to i Okembelim“, iskusna Ljubica uporna: fosfor je tihi ubica.

8.30-9.15

Emisija iz kulture i obrazovanja – Savremeno dijalizno slikarstvo

Kustos muzeja savremene dijalize govori kako je oslikana čuvena scena „Đokonda Trojeručica“, figura božanstva pohlepe koja iznuđuje i otima mitove od 3 kćerke Big-Pharme: Hemodijalize, Peritonealne dijalize i Transplantacije, a sve to uz zagonetni osmeh, oko čijeg se značenja stručnjaci i danas prepiru. Da li je u pitanju autoportret načelnika jedne nefrološke klinike ili je u pitanju fiktivni lik iz Kovačevićevih maratonaca, saznaćete ako ne promenite kanal, jer: u pravoj ste kanalizaciji.

9.15–11.00

Odavde do tečnosti“

Po motivima romana Džejmsa Džonsa, iz dijaliznih sala, prvi put uživo, u kameru, govore ljudi koji maštaju o transplantaciji, o novom životu. Potresno, iskreno i nadasve objektivno, oni govore, o bezosećajnim nefrolozima, o beskrupuloznim farmakomafijašima, o glupoj propagandi i nerealnim zakonskim rešenjima, .. o svojim najvećim mukama, nadama i razočarenjima. Ko je gledao prethodni nastavak: „Poslednje Hristovo prečišćenje“ ni ovaj put neće ostati razočaran.

10.00-12.30

Muzika je sve što peva – emisija popularne narodne muzike

Ovaj put čućemo stare hitove u novoj obradi i sa osveženim aranžmanima: „Dok jedem iz konzerve skuše, moji se snovi ruše“, „Stojna mome ubavo“, „Zapalio bih celo selo kad ušmrknem ono belo“, „Ja se i sad sećam tvoga lika, da l’ se moga nekad setiš ti?“, „Što stariji sve mi više fali, ono što si ti odnela“, „Moja mala mršava ko koza, il je sida il trihineloza“, „Ovo selo zapamtilo nije, kraj kazana da se Fanta pije…“, Kad me vide ruke šire, žene vole oficire“, „Ja sam svoju Raziju miniro, poginut će ko je bude diro“, „Dogodine biće dve godine duge“, „Uvenuće Narcis beli, što sad moju sestru prati“, itd, itd.

12.30-13.00

Filmska kritika – Kako smo sačuvali sopstvo, ili „Šta radite, more bre?“

Istok Pavlović i Zapad Todorović ukrstiće svoja „koplja“ u diskusiji o filmu „Južnjačka uteha“. Voditelj emisije je Nanuk sa Severa, a korisnici društvene mreže Twiter mogu i direktno postavljati pitanja pomenutom „dvojcu“. Gosti u studiju se mole da ne prde o klimatskim promenama.

13.00-14.30

Bilo jednom u Srbiji“ odlomak iz serije Ostavština za budućnost

Priča o čoveku koji je istovremeno bio Načelnik Nefrologije u jednom velikom državnom kliničkom centru i Medicinski Direktor u velikom privatnom FMC dijaliznom centru, u zgradama koje su bile maltene preko puta. Čovek je sam upućivao pacijente na dijalizu kod privatnika, a onda im tamo potpisivao prijem kao direktor i te privatne bolnice. Kako je na tom poslu obezbedio sebi stanove, BMW, platu od 5000 evra, posao glavne sestre za ženu i posao za sina laboranta, a onda …, onda je Sveta otišao u policiju …

14.30-15.45

Prevođenje dijaliznih Srba na katoličanstvo

Do sada nepoznati detalji o ljudima koji su izbegli od Oluje i Bljeska, a sada se iz srpskih dijaliznih centara vraćaju u Hrvatsku i preko određenih svećenika pokušavaju da dokažu da su oduvijek bili Hrvati i katolici, a radi dobijanja transplantiranog bubrega. Tužna priča o ljudima koji su mogućnost pišanja spremni da usmere na Pravoslavlje i na Srbiju, samo da bi pobegli sa dijaliznih aparata koji život znače. Šta o tome kažu naši Etički odbori i do kojeg stepinca je ova pojava uzela maha, biće reči u emisiji za koju smo mislili da se više nikada neće reprizirati.

15.45-16.30

Poetski trenuci:

Grupa dijaliznih pesnika iz Resnika

„A u mome jadnom srcu teku otrovi, i na sve to sada si se ubacila ti“ – kaže jedan od najpoznatijih stihova GDPR, Grupe dijaliznih pesnika iz Resnika, koji su više puta objavljivali svoje radove u Sažecima sa Kongresa dijaliznih sestara, tehničara i pacijenata, a sada su po prvi put u prilici da sami potpisuju svoj album prvenac posvećen sponzorima i zainteresovanim nefrolozima.

16.30-17.10

How yes no“ ili „Kako da ne“,

Emisija o znanju engleskog jezika srpskih učesnika nefroloških kongresa. Potresna svedočenja članova međunarodnih radnih predsedništava i sesija sa srpskim izlagačima. Da li je pisano saopštenje, tzv. Apstrakt, realan domet srpskih nefrologa? Među upućenima se čuje da je za oralnu prezentaciju sposobna samo Nada, ali i da u srpskoj nefrologiji ima još uskih grla.

17.10-18.30

Film:

Mirko, pazi na vazdušni detektor

U okupiranoj dijaliznoj prestonici rat između 5 farmakomafijaških porodica je završen. Radnja filma počinje kada se dijalizna pacijentkinja iz američke „Baxterium“ okupacione zone, zaljubi u pacijenta iz nemačke „Trezvenijus“ zone. Upravnik logora je srećom, simpatizer pokreta otpora, ali ga izdaju negativci sa kućne dijalize. Iznenada, sponzorisana glavna sestra, u tumačenju izvrsne Grete Grebo, odlučuje da pacijentima zameni mašine. Zaplet koji sledi ispuniće očekivanja i najzahtevnijih ljubitelja horora.

18.30-18.55

Zovi Đuru da blokira aerodrom

Legendarna izjava ministra zdravlja o jedinom načinu kako pronaći ključne nefrologe i privesti ih njihovim radnim obavezama. O fenomenu lažnih radova, lažnih titula i lažnih kongresa, govori ekipa UBPOK koja tek treba da snimi ovu emisiju.

18.55-19.20

Nikad izvini

Nije teško biti pacijent (ako nisi bolesnik). Emisija o veštačkoj podeli na pacijente i medicinare, o tome kako prevazići takve predrasude govore oni koji još ne znaju da su već uveliko bolesni i da je granica samo u njihovim glavama.

19.20-20.45

Hronika: Izveštaj sa ovogodišnjeg kongresa BANTU, BAlkanskog Nefrološkog Turističkog Udruženja

„GDE JE BUDVA IMA MESTA I ZA TREĆEG“, pod ovim sloganom održavala se glavna kuloarska rasprava na ovogodišnjem 14. BANTU kongresu. Povod je, kao što poštovani gledaoci već pretpostavljaju, bio silovit nastup firme BiBraun na našem dijaliznom tržištu. Da li pojava konkurencije znači nove povoljnosti za sponzorisanje nefrologa ili će biti obrnuto? Nesuđena, ranije pretpostavljena treća dijalizna kompanija, očigledno nije imala adekvatnu političku podršku. Tim povodom, predstavnik firme Nipro-Nicontra, nije imao komentar. Inače, svi se slažu u oceni da su učesnici kongresa i mentalno i stručno bili u skladu sa nazivom istog, ali su podbacili po pitanju boje: iako je vreme bilo sunčano, većina nije postigla željeni tamni ten, većinom su samo crveneli. Toliko sa ovogodišnjeg BANTU kongresa. Studio?

20.45-21.50

Devet i po nedelja“

Erotski triler. O fenomenu čekanja na operaciju AV fistule u našim dijaliznim centrima. Glavni junaci su zvezde domaće vaskularne hirurgije, autori čuvene drame: „Nek’ uradi Doppler!“. U emisiji će po prvi put biti prikazani i inserti iz dokumentarnog filma: „Kad budem dijaliziran preko kanile“.

21.50-22.30

Paklena pomorandža

Rimejk poznatog engleskog filmskog remek dela, sada sa našim Vladimirom Kardašijanom u glavnoj ulozi, a zaplet je naravno, vezan za hiperkalijemiju.

22.30-23.00

Lepi centri lepo koštaju

JPP, Javno Privatno Partnerstvo, javne pare a zarada privatna, o tome kako podbuniti pacijente da se bore za prelazak kod privatnika, govore naši eminentni nefrolozi i urednik časopisa Zvonalis, autor bestselera: „Kad su pacijenti imali repove“.

23.00-24.00

Film:

Djoko Unchained

film prati dolazak na vlast mladog i pokvarenog lekara, koji posle torture načelnika i sam postaje načelnik …

00.05-01.20

Nema dijalize za starce, emisija iz kulture

Koja je dijalizna opcija najpreporučljivija za ljude trećeg doba, o tome govore nefrolozi koji veruju da su besmrtni, a moguća su i uključenja „uživo“.

01.20-01.50

Park iz doba Đure

Ovo nije parodija na poznati Spilbergov hit, nego dokumentarni prikaz stanja sanitetskih vozila hitne pomoći koja se koriste za prevoz dijaliznih bolesnika.

01.50-02.30

Film:

HDF 100%

Poštovani gledaoci, nažalost, u Srbiji, do daljnjeg, ovaj film sigurno nećete moći gledati.

Za takvu situaciju zahvalite se svojim nefrolozima, političarima i precdsednicima pacijentskih organizacija. Oni su ti koji su sprečili emitovanje ovog filma, što verujemo, ni za vas nije novost.

02.30-03.10

Serija

Ubiti pticu rugalicu

Angažman najpoznatijih advokatskih kompanija, sprega vlasti i podzemlja, moćnika i korumpiranih profesora sa nadprirodnim paranefrološkim sposobnostima, a sve pod izgovorom da se uhapsi i likvidira nefrolog saradnik ovog sajta, jer vrši „otkrivanje poslovnih tajni“ i nanosi „štetu poslovnom ugledu“ kompanije Trezvenijus Medical Care. Nenadmašna serija. Uskoro i u štampanom izdanju.

03.10-04.00

Širom zatvorenih očiju

Dijalizna Ćirilica. Gosti u studiju: Lj.Todorović, M.Ivančević, A.Davidović. O toksičnom NATO dijaliznom materijalu, o tome da li su srpski organi već u Eurotransplantu, govore heroji sa Zvezdare, Vitezovi iz Niša i gore navedena trojka. Specijalno će biti obrađena još jedna tema: uskoro izlazi novi Pravilnik o bližim uslovima za dalje zajebavanje dijaliznih pacijenata. Očekuje se da o tome imaju svoje mišljenje i oni koji i sami učestvuju u stvaranju svog mišljenja.

04.00-04.30

Tako je govorio Čika Velja Zmaj

„Al’ je lep ovaj svet, ovde infarkt, onde stent“, „Kako naučiti fiziologiju bubrega: prvo idu 3 male čašice, pa onda jedna velika čašica, … i tu onda ja padnem, opijen naukom“, „Palijativna nefrologija je ono kad mi nefrolozi palimo kući 3 sata ranije, a sve oko bolesnika preuzmu sestre“, „Mija sindrom u dijalizi je izmislio neki Čkalja“, „Teorija da dijalizni pacijent može lako smanjiti interdijalizni donos jednostavno ne pije vodu“, „Srbi su imali pesnika koji je prvi upotrebio izraz ’neumorna pletisanko’, kad Zapadni doktori nisu ni znali šta je Holter-EKG“, „Pravi ribaund je kad ti se bivša riba vrati“, „Odbiti im bubrege, to je jedini način da se nefrolozi nateraju da rade bolje“, „Prečišćavanje mora početi od glave, a ne od fistule“, i druge citate našeg najpoznatijeg dijaliznog satiričara, koji je doktorirao sa tezom pod naslovom „Učestalost uroinfekcija pri nošenju pojasa nevinosti – sa posebnim osvrtom na ključaonicu“, evociraće malobrojni obožavaoci njegovog lika i dela, koje nije ostavilo značajnijeg traga u našoj udvoričkoj dijaliznoj književnosti.

04.30-04.50

O pacijentu sve najlepše

Urbana legenda kaže da je navodno Čerčil rekao autoru našeg Pravilnika o dijalizi: „Šta te briga, nećeš se ti po njemu lečiti“. Kako nastaju naši Pravilnici govori Insajder koji nikada nije bio pozvan ni u jednu republičku stručnu Komisiju za dijalizu, a sve zbog izjave: „Samo mrtav pacijent je dobar pacijent“. Ako je i u pitanju lažni Insajder, pacijenti su naravno pravi.

04.50-05.10

50 nijansi sive“

Serija o dijaliznim koncentratima i zajebavanju pacijenata takozvanom individualizacijom terapije. U glavnim ulogama: Kalijum i Kalcijum, koje ne možete podešavati „on-line“ nego samo kupiti unapred predviđene. Od sirćeta nam se skupljaju usta, jer se priča o citratima ispostavila kao još jedna holivudska limunada. Za iste pare, ali gi nemaju.

05.10-05.30

Neki to vole kod kuće“

Smešni home video. Skrivena kamera je ulovila najsmešnija i najinteresantnija dovijanja pacijenata na kućnim hemo, perito, i ostalim dijalizama, koje rade kad ih niko ne kontroliše, a to znači redovno. Ovo zapravo, uopšte nije smešno.

Odjava programa

Odjava, ne znači i da je kraj. Kraja i nema. Ima samo seoba. Sa hemo na perito, sa perito na transplantaciju, pa opet na hemo, i opet radost susretanja sa uzbuđenjima koje nam donosi novi dan. Nihil nismo dovoljno bene.

.

https://www.youtube.com/watch?v=yw_nqzVfxFQ

.

Uz odjavnu špicu, ponovićemo vam još jednom naš glavni poslovni princip:

Vaše pravo da ne znate ništa, je naša jedina obaveza“.

.

I još jedna mala Napomena:

svrha ovih emisija nije vređanje bilo koga, nego upiranje prstom u bolna mesta.

.

Svako ima pravo da se kreće ili da bude kreten.

.

Uskliknimo s ljubavlju na ikonicu LIKE.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

.

________________

___________________________

________________

Dragi prijatelji!

Jedan predlog menja sve

Razmišljajući dugo o problemima nas dijaliznih bolesnika, a vezano i za ukupnu društveno-političku situaciju u zemlji, došao sam do interesantne ideje koju želim da podelim sa vama.

Naime, mnogo je ovde (a i drugde) pisano o psihičkim problemima dijaliznih bolesnika (1,2,3).

Maltene, svi smo mi skrenuli sa pravoga puta, a ko nije, hoće, akobogda.

Imamo kojekakve, depresije, neuroze, psihoze, psihoneuroze, i ko zna šta sve ne, barem sudeći prema akciji našeg Predsednika Ljubinka (dok ga članstvo ne raskrinka), koji se sa svojom psihoterapeutkinjom Slobodankom, namlati para od Ministarstva, “podržavajući” “projekte” psihoterapijske podrške pacijentima na dijalizi. Svaki Božiji vikend ova plavuša, po programu koji je utanačila sa Ljubinkom, za izvesnu sumu naših para, slika se i mantra nešto naivnim i zabludelim dijalizantima, koji nikad nisu pročitali (ovde) nijedan pravi tekst o stvarnom stanju u dijalizi.

A sa druge strane imamo prave probleme koje niko ne rešava. Najveći je problem sa nemilosrdnim Pravilnikom (6) koji samo jednoj petini pacijenata daje pravo na kvalitetniju hemodijalizu, to jest: hemodijafiltraciju (HDF). Ljubinka i ostale predsednike to ne interesuje, oni su pobegli na kućnu hemodijalizu i tamo naravno, svi imaju HDF.

Pojedini pacijenti su sami protestvovali protiv tog Pravilnika, Kosta i Slobodan su pisali u Politikinoj rubrici “Među nama” (4,5), raspravljalo se o tome čak i na par nefroloških skupova (od onih koji su imali petlju da kažu istinu), ali stvar, tj. Pravilnik se nije promenio. Doktorka Nada Dimcura i njena (slojevita) komisija, suzama ne veruju. Boga se ne boje, invalida se ne stide.

Prevođenjem pacijenata na HDF godišnje se može spasiti 33% ljudskih života više (7). To nije malo (ako je još nekome u ovoj državi stalo uopšte do očuvanja ljudskih života).

Zbog tog Pravilnika o dijalizi i lekari imaju probleme. Svakodnevno smo u prilici da ih posmatramo kako se muče da broj onih koji žele da imaju HDF uklope u već zadatih 20%.

Jedni stavljaju na HDF samo mlade pacijente, drugi samo zaposlene, treći one koji su kandidati za transplantaciju, četvrti one koji ih podmite, tj. spuste im nešto u džep (da se namaknu kriterijumi, i „medicinske“ indikacije), peti čekaju da neko važan interveniše za svakog pacijenta, da bi posle tražili protivuslugu, i tako dalje, i tome slično. Neki direktori dijaliznih centara rotiraju na HDF sve pacijente, podjednako, i mlade i stare i zaposlene i nezaposlene, po principu svima po malo. To isto izaziva nezadovoljstvo, jer su im neki pacijenti nezadovoljni zašto se ne primenjuju kriterijumi kao i u drugim centrima, i to oni koji njima idu u prilog, pa da HDF imaju stalno.

I na kraju, kao treću stranu imamo društvo, tj. javnost, koju zabole ona stvar za muke dijaliznih pacijenata, za njihove probleme i Pravilnike.

Narod gleda rijaliti programe, takmičenja, pesme, kvizove, i druge vrste zabave. Okupirani smo emisijama: Ja imam talenat, X-faktor, Plesom do snova, Zvezde Rio-Granda, Potera. Trenutak istine. Nikad nije kasno. 24 časa, sa Kesićem ili na njemu. Ovo je Srbija, Kursadžije.

Kad sam sve ove činjenice sastavio u svojoj glavi, odjednom sam shvatio kako jednostavno možemo rešiti naše dijalizne probleme.

Učinimo ih zabavnim!

Obezbedimo u svim dijaliznim centrima kamere i televizore, kao u Freseniusu, što imaju pacijenti. Zatim ćemo sve dijalize prenositi uživo, a dijalizni pacijenti će imati priliku da tokom ta 4 sata pokažu šta znaju. Svako će da spremi ono što najbolje zna. Nema toga od nas ko nije ubeđen da je zvezda, samo eto, nije imao priliku da se pokaže. Sada će imati. Pesma, recitacija, imitacija, gluma, ples, tverkovanje, bilo šta.

(Dobro de, tverkovanje neka ostane samo za sestre. One se i oblače tako kao da su baš za tu vrstu nastupa).

Nagrada će naravno biti Hemodijafiltracija, za onih 20% koji dobiju najviše bodova. A pobedniku Finalne emisije organizatori mogu uplatiti i transplantaciju u inostranstvu. Organizatori su, naravno, Fond, Ministarstvo zdravlja, Televizije sa nacionalno-sramotnom frekvencom, Udruženje nefrologa Srbije i Nefrološka i Transplantacijska sekcija SLD.

U žiriju, naravno, obavezno mora biti Predsednica komisije za dijalizu, Predsednica Udruženja nefrologa, Predsednica nefrološke sekcije SLD, direktori najvećih nefroloških klinika i dijaliznih centara u Srbiji, RFZO direktor za dijalizu i Republički koordinator za dijalizu i transplantaciju.

To je baš onako evropski. Obezbeđena je ravnopravnost, i nacionalna i verska i polna, a gejeva i lezbejki će biti i više od obaveznog minimuma.

Kožne stolice, koje idu gore-dole. To obavezno. Čudo tehnike. Bez toga se blejači ne mogu impresionirati. (Tu bi doduše moglo biti i problema, pošto doktori i funkcioneri hrle samo na stolice za gore, a nikako za nadole, te im u tom smislu objasniti, da je sve to samo šou).

Gledaoce prikupiti sa obećanjem o sendviču i par stotina dinara dnevnice, ali samo za one koji su pismeni da pročitaju kad im se upali reč “Aplauz”, da tada treba da udaraju dlanom o dlan i da arlauču.

Za voditelja treba pronaći nekog polupismenog blentu, obavezno žvalavog, koji će se non-stop kreveljiti, nadvikivati sa svima, i stalno mora ponavljati: “Dragi prijatelji”, “Dragi prijatelji”. Izgleda da narod baš to najviše voli.

Pa da vidiš, majčin sine, kako izgleda kad pacijent zapeva. Pacijenti su i do sada redovno zapevali, ali na to niko nije obraćao pažnju.

Sad, kad čujete “Zajdi, zajdi ..” a to je inače tonalitet kojim pacijenti dozivaju sestre u salu kad ih uhvati grč u potkolenicama …

Ostaćete bez glasa, kao i svi mi koji ultrafiltracijom skidamo više od 4 litra.

A dole na kaironu ide tekst: Ako hoćete da HDF dobije bolesnik Vladimir Perić, pritisnite taster 4, ako želite da ispadne takmičar Saša Davidović, pritisnite taster 9.

Dobro veče, Beograde. Evo kako je glasao žiri iz Stare Pazove: Dva poena takmičaru na dijaliznom mestu broj sedam, iz Tutina.” Pa onda idu ostali. Već shvatate šemu. Evo kako je glasao žiri iz KBC Zemun: Za kompoziciju pod rednim brojem 8, “Ti si mene Šejkil, Šejkil, O-Nil” 12 poena! I tako dalje, i tako redom..

Mislim da je ovo najpošteniji mogući izbor i najdemokratskiji odabir pacijenata. Jer, sada osim doktora (stručni žiri), učestvuje i publika u studiju, publika kraj malih ekrana (TV prijemnika), kao i šira javnost, svi oni koji imaju mobilne ili fiksne telefone. Dakle, došlo je do podruštvljavanja u odlučivanju, a demokratija je zagarantovana samim tim što na tim istim televizijama gostuju i najviši predstavnici države, vlade i parlamenta. I pozicija i opozicija. I oni prolaze kroz isti sistem.

A i red je da bolju dijalizu, ili transplantaciju, dobiju oni koji nešto vrede, koji imaju neki talenat, koji nešto znaju …   (Krajnje je vreme da se raskrsti sa Andersenom i njegovim favorizovanjem mrava, ovo je vreme za andrićevsku Asku).

Svaki drugi kriterijum je neadekvatan, a narod najbolje ume da proceni ko koliko vredi.

U epizodi Potera, Tragač da bude Zvonalis, Sneška, ili Ljubinko, pošto oni misle da sve znaju o dijalizi i da uvek mogu da isteraju svoje. (Ili možda ipak, Miško. On ima najveće stado, i zna kako se ono tera i bez kera).

Novine, i web-portali uobičajeno će da se utrkuju sa naslovima: “Pacijent Ratko pokidao na gitari”, “Dule iz KCS šokirao publiku”, “Žiri zanemeo posle nastupa Rijane sa VMA”, “Serviser podigao celu salu na noge” (pustio im koncentrat sa malo kalcijuma?), “Freseniusove zvezde imaju najbolji rep”, “Medikonova Slađa pokazala dekolte”, “Mile iz KC Niš vadio budalu”, “Najbolja salsa ikada, Merima oduvala KBC Zvezdara”, “Zoki i Stana pokazali nove fistule”, “Gorica iz Zemuna podigla suvu težinu, fanovi zabrinuti”, “Milena iz KC Kragujevac priznala da je u detinjstvu bila na peritoneumskoj dijalizi”, “Aca iz Subotice promenio sestru koja ga je godinama punktirala”, “Ljubinko iz Bora prešao na kućnu HD, Zvonalis oduševljen”, “Kad je video šta stavljamo na fistule, žiri odlepio”, “Joci iz Aranđelovca trombozirao set, on nastavio kao da se ništa nije dogodilo”, “Jelena iz Šapca bila na infuziji”, “Milan iz Stare Pazove dobio uput za gastroenterologa”, “Ratko optužio dijalizator za lošu formu”, “Istražujemo: Kakve pacijente sestre zapravo žele?”, “Saznajte koji ste dijalizni tip pacijenta”.

Eto, dragi prijatelji, to su samo neki od naslova koji će nas sigurno zapljusnuti posle jedne ovako neminovne promene koncepcije i uređivačke politike u našim mejn-šiš (engl.main-stream) medijima.

Između nastupa ima da budu reklame. Naročito one subliminalne poruke tipa: svinjski but 199,99. To ne može da omane. Milijardu puta narodu da pustiš tu foru sa koma 99, on će opet nasesti i neće mu biti čudno zašto su sad svi naši proizvodi i sve njihove cene: koma 99. Da se onesvestiš.

Osim reklama, stalno treba da idu i najave ostalih zabavnih emisija. Ja, na primer, obožavam one emisije kad otvaraju garaže, da vidimo ko je šta dobio. Ili kako majstori od krntija naprave dobar automobil i još zarade dosta para, pri tome. Ili, ko će napraviti bolju tortu. Izbor venčanice, na primer, ili američko rvanje, to su neprevaziđena uzbuđenja. A tek zalagaonice za procenu vrednosti ili ono kad rastavljaju aparate u delove, to je bre edukacija, a ne ono što su nama nametali kroz zastareli obrazovni sistem.

Dakle, da se vratim na naše dijalizne muke, ovakvim konceptom bi bili rešeni svi naši dijalizni problemi: prestale bi psihičke promene u dijaliznih pacijenata, doktori ne bi morali da lupaju glavu kome da daju kvalitetniju dijalizu, pacijenti bi se aktivno uključili u savremene društvene tokove, mi sami bi glasanjem odlučivali o tome ko će ići dalje u život, a ko će čekati priliku u novom ciklusu, i naravno, do tada će morati, vredno vežbati.

Na ovom mestu bih stao.

Idem i ja da se pripremam.

Da vežbam.

Donje lage.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

================================================

           

.

            

.

           

           

.

           

.

.

.

.

           

.

     

.

      

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

            

.

     

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

    

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

     

.

          

.

      .

====================================================

 

Današnja Hipokratova zakletva

Hipokratova zakletva danas

Kunem se Medlajnom, Medskejpom, UpToDate-om, NEJM-om i Lancetom, i svim drugim medicinskim sajtovima i portalima, pozivajući ih da mi budu svedoci, da ću sprovoditi, u skladu s mojim sposobnostima i procenama, ovu zakletvu i sve njene delove.

Da ću se u svojim veštinama uvek držati kompjuterskog miša, i to podjednako čineći i levi i desni klik, dok pretražujem koji je lek odobren za propisivanje na aktuelnoj listi lekova RFZO; da ću zdravstvene inspektore i kolege iz redovnog i vanrednog stručnog nadzora tretirati kao svoju sopstvenu braću, i da ću odgovarati na sva njihova pitanja i primedbe, ne mareći koliko ona bila budalasta i neostvariva; da ću sve o mojim pacijentima unositi redovno u elektronske zdravstvene kartone, da ću šifrirati, izveštavati i poštovati akcione planove, slediti ustanovljene postupke i procedure, i sve ostale virtuelne instrukcije donete od moje braće i mojih učitelja, koji sami izbegoše ovaj zdravstveni sistem.

Koristiću oba tastera, i točkić na mišu, da pomognem svim mojim pacijentima, u skladu sa sopstvenim sposobnostima, znanjem i procenom, ali nikada neću poverovati da je moja procena bolja ili tačnija od onoga što nam propisaše Vodiči najbolje prakse, Pravilnici i Standardi doneti od nametnutih nam autoriteta. Niti ću ikada pacijentima svojim dati toksičan ili štetan lek, osim ako to u samom uputstvu za primenu tog leka nije navedeno i ako taj lek ili dijagnostičko sredstvo nije odobreno od strane ALIMS-a.

Nikada neću uzimati novac, u plavim ili bilo kako obojenim kovertama, osim ako mi redovna plata ne omogućava život na visokoj nozi i ako to nije sa bezbednosne strane provereno i osigurano. Neću nikada uzimati novac od farmaceutskih kompanija i drugih firmi, osim ako se kongresi, edukacije i stručna predavanja ne održavaju u turistički interesantnim ambijentima i ako ne sprovedemo sve neophodne formalnosti da to dobije privid legalnosti.

Neću nikada vršiti abortuse tj. ubistva malih ljudskih bića, osim ako mi se za to plati, i osim ako to odobri neki konzilijum, kolegijum, uprava zdravstvene ustanove, ili barem pacijentkinja lično. Ali i tada, u tim spornim trenucima, zadržaću svoj dignitet i štitiću čast svoje profesije kao i kada činim najhumanije delo. Eutanaziju ili premeštanje organa neću vršiti, osim ako se o tome pozitivno ne izjasni skupštinska većina ili bar ministar naš zdravstveni.

Neću se prihvatati skalpela sve dok ne skupim sve potrebne bodove koje mi propisuje moja lekarska komora, a radi održavanja i produžavanja licenciranja mojega. I ako čujem ili vidim negde da je neki kolega moj postigao neki svetski važan uspeh ili dostignuće, ja ću to najvećma ignorisati, prećutati ili opovrgavati, ne libeći se da u tom cilju napregnem sve svoje umne i fizičke kapacitete.

Ako uspem da održim ovu moju zakletvu i ničim je ne prekršim, dozvolite mi da stupim i ostanem u redovima ove časne profesije, da klikćem, skrolujem, štrikliram, izveštavam i prezentiram, ali ako se ponesem drugačije i ne ispunim očekivanja učitelja i šefova mojih, kaznite me upućivanjem u neku neevropsku zemlju, gde nema kompjuterskih sistema i elektronskih kartona i gde ću morati direktno da pomažem povređenima i obolelima, u skladu sa svojim znanjem i veštinama.

.

Paul D. Simmons, family physichian     (prevod i adaptacija: A.P.)

.

DiaBloG – 2017

.

__________________________________

_______________________

________

Bitka za ranjenike

Bitka za ranjenike ili IV ofanziva  –  ZONA SUMRAKA

Situacija na dijaliznom frontu je vrlo napeta. Trenutno je najveća borba oko toga ko će opremiti i voditi centar u kome će se rehabilitovati dijalizni pacijenti. 4500 dijaliznih ranjenika okruženi su sa svih strana nemačkom tehnikom i njihovim domaćim pomagačima. Bosna je već pala. Svi dijalizni centri u Bosni su u nemačkim rukama. Još nisu sasvim pokorili Foču (Srbinje) i Trebinje, sve ostale centre Srbi su predali Nemcima u ruke. Ili njihovim domaćim gaulajtnerima.

Nemci i dalje nadiru. Skoro svi vojvođanski centri su već pod njihovom kontrolom. Najjača postaja im je Vršac. Tu imaju i svoje fabrike, tu prave dijaliznu opremu i šalju je odmah u prve borbene redove. Na Srbe. Kompletno udruženje i časopis Nephro su prešli pod njihovo „sponzorstvo“. Sad rade, u pravom smislu reči, izdanja. I šire ih po celoj Srbiji, kao pravi nemački propagandisti.

U Beogradu Nemci imaju dva svoja dijalizna centra i mnogo drugih, koji su isto pod njihovom kontrolom, tj. oni ih snabdevaju dijalizatorima, mašinama i koncentratima. U tim centrima su Srbi, upućeni od strane lokalne Krankenkasse. Jedan nemački centar je na Novom Beogradu, na levoj obali Save, u blizini ranijeg logora Sajmište, a drugi je u Starom gradu, odmah pored Centralnog zatvora. Iz ovog najvećeg zatvora u Beogradu zatvorenici i ne pokušavaju bekstvo, jer kažu da gde god da počnu kopanje završe u susednom, nemačkom, centru za dijalizu.

Od trenutka kada je Struga prestala da bude u srpskoj, odnosno jugoslovenskoj državi, 4500 dijaliznih ranjenika je ostalo bez mogućnosti za banjsko rehabilitaciono lečenje. Nemačka dijalizna komanda u Srbiji zato sve svoje snage sada usmerava na jug Srbije. Na teren je upućen oberštrumfirer Croatčević. Započela je tajna operacija pod šifrovanim nazivom „Baba Rosa“. (Smatra se da je baba Rosa bila dijalizni ranjenik sa najdužim stažom čekanja na upućivanje na banjsko lečenje, ali ovaj podatak nije istorijski proveren).

Nagnut nad kartom dijaliznih centara u Srbiji, oberštrumfirer Croatčević je izdavao poslednja naređenja svojim saradnicima: „Prvo, moramo sabotirati plan saveznika za otvaranje dijaliznog centra u Vrnjačkoj Banji, zatim, idemo u osvajanje Niša. Napravićemo lažni manevar, da zbunimo protivnika. Kao Niš smo izgubili, zatvoren je i digli smo ruke od njega. A onda odavde, a ne iz Niša, jer tamo naše snage ne stoje dobro, ćemo popunjavati centar dijaliznim ranjenicima, s tim što će oni na rehabilitaciju ići u Nišku banju, 9 km odatle, ali nas to i ne interesuje, bitno je samo da zadržimo Niš“.

Ovde oberštrumfirer napravi značajnu pauzu, pa nastavi: Naše najjače snage, grupa armija E, pojačana sa grupom armija F, na čelu sa šturmanfirerom Žapcem (po engleskoj kodifikaciji poznat i kao Granmotherfucker), vodiće ovaj napad. Oni će nadirati kroz sredstva informisanja, kroz medije, to nam je najvažniji front. General Žabac će u ovaj zadatak voditi her Šunatovca i specijalce iz F61.0 do F70.0 grupe, neoznačeno. Na tom pravcu ne očekujem veći otpor. Političari su već kupljeni, ostaju još samo bolesnici. Tu oberštrumfirer zastade i ustremi pogled na svog brkatog potrčka: „Stevo, tvoj zadatak je da se ubaciš među bolesnike. Kao lažni Valter. Ovde su ti svi potrebni dokumenti o postavljenju. Ekavski već znaš, a i izgledaš kao bolesnik. Poveži se na terenu sa Zvoncetom i Miškom, to su naši ljudi. Ako ti šta zatreba, tu je i fon Gruber.

Pokušaj da se infiltriraš kod Ljubinka. Kaži mu da imaš podršku svih u ministarstvu, u udruženju nefrologa, a sada i u Fondu. Kreni odmah. Lozinka je: „Želim da uvećam profit svoje dijalizne firme“, a odgovor je „bljesak treperi, sprema se oluja“.

General Bakutaner se usudi da upita: „A šta ako Pera krene u proboj fronta na Vrnjačkoj Banji. Koliko se njemu uopšte može verovati? Siguran sam da on i sa saveznicima održava kontakte. Čujem da se sprema da im pokloni generator“.

„Kralj Petar je moja briga, ništa vi ne brinite. Sastanak je završen!“, odbrusi im oberštrumfirer i jako zveknu potpeticama, salutirajući:

  • Haj flaks!*
  • Haj flaks!*

Otpozdraviše mu prisutni.

Tolika zveka potpetica, natera me da otvorim oči.

Kakav grozan san, pomislih, trljajući glavu..

Bio sam sav u znoju, ko vino da sam pio.

Brisao sam maramicom čelo, ali me pogled na okolinu ponovo zabrinu.

Ako je sve ovo bio samo san,

otkuda onda ja na Fresenius aparatu i u Fresenius bolnici?

A u Beogradu, krajem 2014-e.

 

 

dijaliza.wordpress.com


*) „high-flux“ = haj flaks (visokopropusna membrana za dijalizu, prim.prev)

Sva imena u ovoj priči su izmišljena, ali je priča nastala prema stvarnim događajima (prim.prev).

Poslednja uputstva

.     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .

Krv nije voda

………………………………………………………………………………………………………

.     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .     .

Picture1b