Tag Archive | konkurencija

Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – Hronologija dijaliznih tendera

Cirkus na dijaliznim tenderima – Jer, tako smo u mogućnosti! (Nadnaslov)

Šuntavilo, Brisači, Limunada, Supruga i Duple cene – dokaz da je RZZO izgubio sve kompase u zaštiti monopolista.  (Naslov)

Tehnomed održao lekciju nefrolozima i pravnicima Fonda, ostalo će Inspektori za organizovani kriminal. (Podnaslov)

Poštovani čitaoci,

Ako ste pomislili da smo zaboravili da vas izvestimo o događanjima na dijaliznim tenderima, varate se. Ništa što utiče na kvalitet dijaliznog lečenja neće nam promaći. Možda nećemo moći objaviti komentare isti dan ili mesec, ali, sve što je vezano za kvalitet dijaliznog lečenja naći će svoje mesto na ovom sajtu. A i gde bi drugde?

Ko još sme da kaže da je (dijalizni) car go, osim nas? A ne da je go, nego još i zaudara. Zaudara na trulež, moralnu i materijalnu, kao krpelj koji se nasisao naših para i naše krvi, i sad ne može da se pokrene, obamro od profita i ravnodušan na naše češanje.

Dakle, ključna novina u stalnoj RFZO igri: „Kako zaštiti naše monopoliste?“ lansirana je ovog leta. To je zaista bio hit leta, 2015. godine.

Od ranije vam je poznato da su uvođenjem kategorije „Materijal specifičan po tipu mašine“ (link) naši monopolisti dobili „pravnu“ osnovu da budu izuzeti od konkurencije, od nadmetanja, pa su taj materijal prodavali Fondu po ceni koju sami odrede. To vam je ono: „broj ponuđača po ovoj stavki: 1 (jedan)“, odluka: Komisija je kao ispravnu prihvatila dostavljenu ponudu, Rešenje: sklapa se Ugovor sa jedinim ponuđačem, po ceni koja je bila u ponudi i koja je prihvaćena“, itd, itd… sve na taj kalup.

U taj materijal po tipu aparata za dijalizu, realno spadaju samo mikrobiološki filteri. Sve ostalo proizvodi se od strane desetine drugih dijaliznih firmi i u svetu postoji jasna procedura koja ne štiti niti stvara monopoliste. U sred Nemačke postoje firme koje proizvode arterio-venske linije za sve vrste dijaliznih aparata, kao i firme koje proizvode dijalizatore i suve bikarbonate za sve vrste dijaliznih aparata.

Pa šta je onda u Srbiji sporno?

Sporno je to, što u Srbiji takve (ni nemačke!) firme ne mogu prodavati svoje AV linije niti suve bikarbonatne koncentrate, jer je u državi Srbiji RFZO komisija uvela obavezu da onaj ko to želi mora doneti potvrdu od proizvođača aparata da su te linije „kompatibilne“ tj. odgovarajuće tom aparatu.

Znači druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu sa ponudom istog artikla, treba da odobri ostalim firmama da i one mogu učestvovati sa svojim ponudama za isti artikal.

Da li se ikada desilo da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Nikada, naravno.

Da li će se ikada desiti da neka firma da takvu dozvolu konkurenciji?

Neće, naravno.

Jedan monopolista je čak tvrdio da njegova firma ne može garantovati bezbednost pacijentu ako se ne koristi njihov originalni materijal?! Kakva laž. Da li je iko ikada video takve bezbednosne garancije?! Kamo sreće da je to dato pacijentima ili bolnicama, pa da na osnovu toga mogu tužiti dotične proizvođače dijaliznih mašina koje su ne jednom ugrozile, pa i uništile živote pacijenata. Nažalost, takvih garancija – nema. Nikada ih nisu dali niti će ih dati. Pa oni čak i servis naplaćuju, po tarifi koju sami odrede.

Sistem koji je napravio RFZO, definitivno je „legalizovao“ monopol kakav ne postoji nigde, ni u Evropi, ni u svetu.

Pri tome je to, taj isti RFZO i otvoreno priznao. U jednom svom ranijem dopisu otvoreno su priznali da postoje bipolisti, dve firme koje drže skoro sav dijalizni biznis u Srbiji. Čak se navodi i da su imali nemali uticaj na sastav i odluke tenderskih komisija!!!     (https://dijaliza.wordpress.com/2014/08/06/)

Ludilo.

I sad im opet ugađaju.

Novi (stari član) Predsednik tenderske komisije (nefrolog, načelnik, direktor, profesor, drd, mrd, prd), sada je čak javno ustvrdio da je domaći zastupnik firme Gambro dao sve svoje aparate samo na revers dijaliznim centrima, te da ih uvek može povući natrag, ako ne bude zadovoljan rezultatima tendera.

Šok.

Ostali članovi komisije su se samo zgledali, kada je takva jedna tvrdnja izneta, javno, u zvaničnom telu ove države. Ako ne bude zarada koliko mi tražimo, mi ćemo vam uzeti aparate, pa da vidimo šta ćete onda? A vlada se ovamo hvali kako državu niko ne može da ucenjuje.

Smejurija.

I šta se dalje dešava?

Odjednom, u materijal specifičan po tipu mašine ulazi sve više stavki. Ne samo bakteriološki ultrafilteri, nego i AV linije, suvi bikarbonatni koncentrat, pa čak i sredstva za čišćenje i dezinfekciju aparata.

Odjednom, svi ti artikli ulaze u jednu stavku: materijal koji zavisi od tipa mašine.

Tako da onaj ko bi hteo učestvovati na tenderu, a nema bakteriološki filter za dijalizni aparat, ne može ponuditi niti išta ostalo.

A bakteriološki filter nema niko, naravno, niko osim: zastupnika proizvođača mašine.

Na stranu to što neki od tih tipova mašina više uopšte nisu ni registrovani, odnosno istekla im je registracija u Agenciji za medicinska sredstva, ne postoji servis, niti rezervni delovi za njih, a negde su im čak i firme proizvođači propale, tj. ugašene su ili kupljene od drugih firmi.

To našim „stručnjacima“, nefrolozima iz „Stručne“ komisije nije ništa značilo, oni su sve takve sulude odluke i uslove aminovali.

Na kraju se jedan od (potencijalnih) učesnika tendera, uhvatio za glavu i glasno jauknuo:

Pa da li su ti nefrolozi šuntavi pa ne mogu sami da ocene da li je jedna krvna linija kompatibilna za određeni aparat nego im taj posao mora vršiti druga firma, koja takođe učestvuje na tenderu.

Pogledali smo u rečnik, šuntav, znači: blesav, smotan, onaj koji se kroz ceo život vuče držeći druge za rukav, spoticač o sopstvena stopala, kilav, nikakav.

Eto, dakle, kakvi su nam nefrolozi zapali. U komisije.

Predstavnik Tehnomeda, je čak predložio članovima komisije da se spuste samo 100 m ispred, u dijalizni centar Dragiša Mišović i da tamo na licu mesta namontiraju liniju i vide da li odgovara.

Ne, ne pada im na pamet, da mrdnu svoje guzice i sami nešto „utvrde“.

Onda im je dotični predstavnik Tehnomeda objašnjavao da kad čovek kupuje brisače za automobile nikada ne kupuje brisače po tipu automobila, nego one koje sam odabere. Naravno da će neki trajati kraće, a neki duže, ali osnovnu ulogu, brisanje stakla svi moraju da vrše, bez obzira na tip automobila.

Ne, ni to nije vredelo.

Komisija je odgovorila da ostaje pri svakoj tački svoje specifikacije.

Nije pomogao ni primer da limunska kiselina u slobodnoj prodaji košta 4 dinara, što je više od 100 X manje od traženih 426,00 dinara za limunsku kiselinu kojom će se čistiti „po tipu“ dijalizni aparat posle dijalize. Aparat za koga nema dokaza da se više igde proizvodi i da za njega uopšte postoje rezervni delovi i servis.

Zbog stenograma i dijalizne istorije, taj njegov dopis, vredi preneti u celini:

Апарат за дијализу је један технички систем. Изграђен је или произведен на бази знања из области машинства, електротехнике, електронике и медицине. Пошто се ради о техничком систему можемо успоставити аналогију са другим техничким системима. Најбољи пример за то је аутомобил, пошто већина људи има додира са аутомобилом. Када купите нови аутомобил произвођачи вам дају гаранцију. На пример пет година или 100.000 пређених километара. Услов за гаранцију је да редовно одржавате аутомобил у њиховом сервису. У то спада замена уља и филтера или можда и још неких делова. При томе таква услуга је обично скупља него у неком неовлашћеном сервису, али не значајно. Након истека гаранције ви ћете, као власник аутомобила, одлучити да ли ћете сервис обављати и даље у овлашћеном сервису и да ли ћете га уопште и обављати онако како је то произвођач прописао или ћете сервисни период мало „развући“ због кризе која је заштитни знак нашег времена. Ако доће до квара у гарантном року произвођач ће о свом трошку уградити оригинални део. Али када гарантни рок истекне да ли већина људи иде у овлашћени сервис ради уградње оригиналног дела или уграђује популарно названо „турске“ делове који се производе за све аутомобиле. Да ли се такви аутомобили и даље возе. Наравно, сваки дан.

Сада ћете рећи да је апарат за дијализу медицински уређај па се на њега не могу уградити „турски“ делови као на аутомобил. Да од апарата за дијализу зависи људски живот. Колико год то изгледало банално, ипак је аутомобил, са техничке стране, сложенији систем. Поред тога од његове исправности зависи више живота. Путника у аутомобилу и других учесника у саобраћају и људи у околини. Познат је пример грешке на једној марки аутомобила када је приликом сипања бензина долазило до варнице па су експлодирале читаве бензинске пумпе...

Mислимо да је време да се демистификује дијализа, материјал по типу апарата, заједнички материјал, правилници и цела регулатива која је имала један основни задатак, да од нечег ненормалног направи нешто нормално. То је увек тешко.

Пошто је предмет ове јавне набавке материјал „по типу апарата“ кренућемо редом по техничкој спецификацији. Требало би да „материјал по типу“ значи да је то материјал који одговара само за тај тип апарата и ни за један други. Зашто се ту подразумева да такав материјал мора да производи само једна компанија у целом свету. То није материјал „по типу“ компаније, него модела апарата. Сврставањем „материјала по типу“ у једну партију за један апарат ви управо подразумевате да само једна фирма, конкретно Bellco, Gambro или Hospal, који не постоје, и Fresenius, могу да произведу такав материјал. Нисте чули за Bain Medical, Yihua, Kavasumi, Nikiso, Etropal, Hydilena, Almed, Nipro, Serum Verk, Toray. Разумљиво је да ви нисте чули, али како доктори из стручне комисије нису видели штандове на бројним конгресима које су посећивали (о трошку монополиста).

Како смо навели, идемо редом. Крвне линије или АВ линије сте детаљно дефинисали и описали у једном одговору баш у овој јавној набавци…  Tакође је јако лепо написано да „димензије и детаљну спецификацију АВ комплета прописује произвођач одговарајуће машине“. Нормално је да захтевате да такво медицинско средство буде регистровано за употребу. И на крају имамо кључ. Понуђено добро мора у потпуности да буде компатибилно апарату. Шта то значи када су у питању АV линије. Да ли је читава стручна јавност шунтава па не зна да види да ли линија одговара поједином апарату. Овде говоримо само о регистрованим производима. У прилогу достављамо вам један узорак крвне линије произвођача Етропал из Бугарске која је намењена за апарат Fresenius 4008. У истом дворишту имате центар за дијализу Др Драгиша Мишовић, па упоредите са линијом коју је произвео Fresenius. Шта представља заштита произвођача апарата над монополом продаје пластичне крвне линије, коју производи десетак компанија широм света? Када на аутомобилу мењате метлице за брисаче ви можете да бирате оне од неколико хиљада динара, које лепо пријањају уз стакло и добро бришу и оне од неколико стотина динара, које су мало круте, стружу по стаклу, али када пада киша и оне бришу. Ту можете да бирате, али овде то није случај. Овде важи Закон о јавним набавкама, који налаже обезбеђење конкуренције и штедњу државних пара.

Следећи тужан пример менталне дискриминације су патрони са содом бикарбоном. …

Течни алкални концентрат за дијализу се углавном више не производи у свету јер је замењен са прашкастим бикарбонатом, а то је учињено управо из разлога (микробиолошке безбедности и) економичности. Свуда у свету је прашкасти букарбонат јефтинији од течног јер је мање паковање, није уложен рад за мешање са водом и много су мањи трошкови транспорта и складиштења. Наравно, тако је свуда у свету осим код нас. Ако се сећате канистер течног алкалног раствора је коштао 500 до 600 динара за 10 литара. Стварно је потребно 7,5 литара, па су у свету паковања била од 8 литара. То је око 500,00 динара по третману. …

Како сте сад дошли до цена прашкастог бикарбоната? 100.000 комада сувог букарбоната у одговарајућем паковању, 720 грама за 950 динара (!) по комаду за заштићеног понуђача без конкуренције. То је сан за целу Европу.

Посебан куриозитет ове техничке спецификације је три пута више лимунаде него прошле године. Ставка 9. У другој партији: Средство за стерилизацију машине на бази лимунске киселине, кертриџ, чак 37.400 комада по цени од 426,00 динара по комаду. Више од три пута него претходне године. Занимљиво је да је број дијализа на овим апаратима увећан за око 50% (!), а средство на бази лимунаде је увећано за више од 300% па смо дошли скоро до 16 милиона динара за ову ставку. Можда нисте чули да фирма Gambro која је производила апарате АК Ултра 200 не постоји већ трећу годину и да је престала да постоји управо због оваквог приступа: пуно малих скупих производа који дијализу треба да учине сасвим посебном. Вероватно нисте чули да је и Fresenius некада продавао средство на бази лимунске киселине које се звало Цитростерил, па га одавно више не продаје у Србији. Истина је да је стерилизација лимунском киселином добра за апарате за дијализу, али лимунску киселину можете наћи у свакој продавници. Дајемо вам један пример са приложеним фискалним рачуном.

Пре извесног времена у једном Вашем одговору сте навели да РФЗО мора да заштити два најважнија снабдевача дијализним материјалом. То је свакако био скандал, да се у току једне јавне набавке јавно одредите да некога штитите. Како су у Србији скандали сванодневна појава и то је прошло и брзо пало у заборав. Оно што овде упада у очи је да ипак не штитие та два добављача подједнако. Постоје мале симпатије према једном. Зато се овај други као нешто буни у дописима које вам је послао у овом поступку.

Једном понуђачу сте умањили цене за значајне износе, а другом су цене остале на лепом нивоу, а количине су повећане за више од 30%. Све то и не би било тако необично да је „миљеник“ продужио регистрацију апарата у Агенцији за лекове. Ви сте повећали број тетмана на апаратима који се одавно не производе и нису регистровани у Агенције за лекове, а на оним апаратима који су регистровани смањили сте цене и количине. То је занимљива стратегија.

Поновљамо вам захтев за измену конкурсне документације:

– Свака ставка из техничке спецификације треба да буде засебна партија.“

(http://www.javnenabavke.rfzo.rs/download/javne%20nabavke/centralne/404-1-110-15-45%20ODGOVOR%20NA%20DODATNO%20POJASNJENJE-26.06.pdf)

O čemu se radi?

Šta reći na kraju ovakve argumentacije?

Ništa.

Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki usvojila je ove argumente i naložila da se predmetna javna nabavka PONIŠTI u celini!

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871

Drugi skandal, vezan je za Fresenius, naravno, i taj je skandal mnogo opasniji. Opasniji po neke članove stručnih komisija, ali i sve birokrate iz RFZO-a koje su učestvovale u ranijim komisijama.

O čemu se radi?

Radi se o neodržavanju dijaliznih tendera već treću godinu zaredom.

Poslednji tender za dijalizatore je održan novembra 2013. godine i RFZO je odlučio da po njemu nastavi snabdevanje i narednih godina, jer je, kao, na tom tenderu postigao uštede od 30% u odnosu na cene dijaliznog materijala na prethodnim tenderima.

Na ovo snabdevanje mimo zakona, naravno da su se žalile firme koje očekuju raspisivanje novih tendera, jer u tome vide svoju šansu da i one nešto prodaju. А dа је Zakon kršen, u to nema nikakve sumnje!

Postupak je privukao pažnju, ili je dodeljen, Tužilaštvu za organizovani kriminal!

Ni manje ni više.

Ali, i RFZO je imao svoju (tanušnu) odbranu.

Oni su sve radili u interesu pacijenata! (Pazi sad to, kukala nam majka, ako nas ovi brane …)

Jer, kao, kad se raspiše regularan tender, onda se uvek neko žali, pa se dugo čeka na odluku, pa Republička komisija usvoji (!?!) žalbe, pa traže novi tender … a bolesnici ne mogu da čekaju, pa eto, oni zato nastave po starim kvotama i starim cenama, sami kupuju.

I tako su kažu, na tom tenderu iz 2013. postignute dobre cene, 30% manje.

Ali …

Uvek ima neko ali … što devojci sreću kvari.

U međuvremenu, održani su regularno tenderi za dijalizni materijal u vojnim dijaliznim centrima (VMA, Niš i Novi Sad).

Na tim tenderima u većini partija pobeđuje japanski Nipro, sa cenom još 30% manjom od one kojom su se hvalili predstavnici RFZO!

A što je najinteresantnije, Fresenius je na vojnom tenderu prihvatio tu trku u snižavanju cena i sam je oborio cene svojih materijala na istorijski minimum, pokušavajući da udavi Nipro i da im stavi katanac na sve aktivnosti u Srbiji. Fresenius je tada ponudio „domaće“ dijalizatore za 887 do 1078 dinara. Najveći Freseniusov dijalizator, HdF100S, 2,4m2 površine, tada je (konačno) bio samo 1078 dinara. (FMC cene: 1,3m2LF: 887   1,6m2LF: 897   1,3m2HF: 887   1,6m2HF: 969   1,8m2HF: 1029   2,4m2HF: 1078 RSD) – i opet su poraženi, nižim cenama, Japanaca.

Šta se dalje dešava?

Ove cene, sa vojnog tendera, dospeju, naravno i do Tužilaštva za organizovani kriminal, koje sada dobija i dokaz, crno na belo da RFZO nabavlja bez tendera i skuplje, a Vojska zakonito nabavlja, a mnogo jeftinije.

Cene za stotinjak vojnih pacijenata su očigledno za oko 30% (još) manje od onih koje država plaća za ostalih 4500 dijaliznih bolesnika u Srbiji već treću godinu zaredom.

Država je očigledno i svesno pokradena!

Tužilaštvo ne može ostati nemo.

Ključni dokaz, su cene sa vojnog tendera. Materijalni dokaz!

Zicer.

Dobitna situacija, koju nijedna država, nijedno Tužilaštvo, ne bi propustilo da realizuje.

Ali, nikada ne potcenjujte Freseniusove kapacitete i stepen korumpiranosti domaćih „državnih službenika“.

Fresenius je dakle platio najskuplje pravne mozgove, da mu naprave izlaz iz ovog ćorsokaka, u kojeg su zapali „emotivno reagujući“ na Nipro.

Zainteresovani za izlaznu strategiju, osim FMC menadžera, bili su naravno i domaći saučesnici iz RFZO-a, članovi Komisija, itd. itd.

I šta su smislili?

Pa, kao ne mogu se te cene upoređivati!?!.

Nisu kao, isto vojni pacijenti i civilni pacijenti!?! (I sve takve gluposti).

U pitanju su, kao, „različiti komercijalni uslovi“, jer vojni tender je tražio isporuku materijala u Beogradu, što je mnogo blizu i jednostavno, a ne kao civilni tender isporuke širom Srbije, na 51 adresu, pa kao, vojni fond plaća u roku od 30 dana, a civilni u roku od 90 dana, pa sve tako neke kapitalne razlike, koje se u suštini svode na: transport.

Da li je moguće da cena transporta čini 30% cene dijaliznog materijala?

Nema šanse. Toliko svi znamo.

Ali, ono što ne znamo, a ni iz priloženih papira nismo shvatili (http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1800-2015odlukark.pdf?id=14871), zašto je Republička komisija uvažila ovu žalbu Freseniusa.

Pitali smo nekoliko nezavisnih komentatora, da ne kažemo „analitičara“ dijaliznih zbivanja.

Većina misli da je Republička komisija ovim usvajanjem žalbe dala alibi nekima da ne odu u zatvor.

Drugim rečima: onu potpuno dobijenu tužilačku poziciju, je učinila spornom, jer nije uvažila cene koje su postignute na vojnom tenderu. Dozvolila je duple standarde, različite cene, za isti proizvod, pri čemu su cene za stotinjak (vojnih) pacijenata bile značajno manje nego cene za 4500 pacijenata u celoj Srbiji!?! Ispade da se za malu porudžbinu daje popust, a za veliku ne.

Ko u tome nađe logiku treba mu dati Nobelovu nagradu.

Takvom odlukom mnoga dupeta su ostala spašena (verovatno), ali je i država ostala opljačkana (sigurno).

A onda je usledilo i otkriće koje je zapravo pravi i jedini dijalizno-tenderski hit leta 2015. godine.

Nije Fresenius imao pametne pravnike pa je Komisija usvojila njihovu žalbu. Ispostavilo se da supruga od predsednika Komisije radi u jednoj od zaštićenih firmi „po tipu“ aparata.

Otuda odjednom postaje jasnije zašto su neproporcionalno porasle potrošnje (300%) za aparate koji se više ne proizvode.

I postade i jasnije kako su i zašto su, „ljuti protivnici“, dugogodišnji monopolisti ili bipolisti, konačno dospeli pod kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije (link).

Jer, javna je tajna da se oni o svemu dogovaraju, da su direktori tih firmi dugogodišnji saradnici i da se međusobno ispomažu, obično u korist Freseniusa, jer koga je moliti nije ga ljutiti…

Dakle, po zakonu, republička Komisija je bila dužna da po službenoj dužnosti pokrene postupak za poništenje protivzakonito sklopljenih ugovora sa tendera 2013. godine, ali ona to nije učinila jer je bila u sukobu interesa. Supruga predsednika Komisije radi kao šef pravne službe u firmi koja učestvuje u svim dijaliznim tenderima i prodaje „po tipu aparata“, tj. bez konkurencije.

Kad se to otkrilo, predsednik te Komisije brže bolje podnosi ostavku, da bi pobegao od odgovornosti, ali …

Ali, na odlukama te Komisije i dalje su njegovi potpisi, tj. i dalje je predsednik.

Nećemo vam ovde ni prepričavati, niti citirati, tekstove iz odluka republičke Komisije, jer je to jedna neubedljiva, terminološki zbrkana, misaono zapetljana, nemušta konstrukcija, u kojoj se ne mogu naći nikakvi argumenti.

Monopolistima i njihovim zaštitnicima bi bilo jednostavnije da su slobodno upotrebili onu čuvenu frazu od Šuntavila:

„Jer, tako smo u mogućnosti.“

(Just because we can)

Suntavilo

Na ove odluke nema žalbe.

.

DiaBloG – 2015

.

.     .     .


Jer, tako smo u mogućnosti

.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-01.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-02.     .     .

Nabavke-po-tipu-kompanije-03.     .     .

Pravnici RZZO protiv FMCa

https://dijaliza.wordpress.com/2013/10/18/pljacka-drzave-po-tipu-masine/

 .    .    .

Priznanje-citajte kako je napisano.     .     .

jer-tako-smo-u-mogucnosti-02 .     .     .

Branićemo monopoliste, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .

Bolesnici brane našu dijalizu, jer tako smo u mogućnosti

.     .     .     .     .



Advertisements

Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora

Potvrđeno pisanje našeg sajta o kriminalu pri nabavkama dijalizatora – dokazi isplivavaju na površinu

Rasprava između srpskog Fonda zdravstva i nemačkog Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora po ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 09.05.2014. direktno su pokazali da smo u našim tekstovima celo vreme iznosili istinite tvrdnje. Ako je neko i imao neke rezerve prema obelodanjenim mahinacijama, sada ćete iz njihove prepiske videti da ni u čemu nismo omanuli – sami akteri iznose svoj prljavi veš.

Poštovani čitaoci,

u nastavku na tekst Kako nam se nabavljaju dijalizatori, dobili smo od našeg anonimnog saradnika iz RFZO i tekst odluke Republičke komisije za kontrolu javnih nabavki. Vrlo interesantno štivo.

Tu se može saznati šta to u sadašnjem tenderu za dijalizatore ne odgovara Frezenijusu, zatim šta je na te primedbe Frezenijusa odgovorio Fond zdravstva Srbije, kao naručilac dijalizatora, i na kraju: kako je presudila Republička komisija, na čije odluke ne može biti daljih žalbi ili rasprava.

Obzirom da su originalni dokumenti pisani onim odvratnim birokratizovanim jezikom „predmetnih javnih nabavki“, dozvolite da vam prepričamo najvažniji sadržaj te rasprave.

Da počnemo od toga šta je Frezenijusu zasmetalo u tom poslednjem tenderu za nabavku dijalizatora.

Freseniusove primedbe:

  • Dakle, Frezenijus se žalio što je tender raspisan za 36 partija dijalizatora: za svaku moguću površinu, sa oba načina sterilizacije, jer oni eto, ne mogu da konkurišu za površine gde se zahteva sterilizacija zračenjem, a to će im onda umanjiti zaradu (!?!)
  • Dalje, Frezenijus je naveo da je to potpuno suprotno načinu na koji su dijalizatori nabavljani ranije. (?!?) FMC i RFZO
  • Frezenijus se žalio i na uslov u tenderu da svaki ponuđač dostavi potvrdu da se njegov dijalizator koristio u 3 dijalizna centra sa preko 100 pacijenata u 3 države EU u prethodne 3 godine. (Zamislite, naš renomirani proizvođač, ne može obezbediti takvu potvrdu!!?! Pa, da li još iko koristi te njihove filtere?).
  • FMC je naveo da tender nije u skladu sa Pravilnikom, jer su u Pravilniku predviđeni i dozvoljeni rasponi površina „od-do“, a ne svaka pojedinačna površina.
  • Fresenius sada otvoreno priznaje da postoji deklarativna i efektivna površina dijalizatora, da se one nikada ne poklapaju, a da ona napisana, deklarativna, nema uticaj na medicinsko-terapijski kvalitet tretmana. (Pazite sad to, kakvo otkriće?! Pa ko je sve do sada tvrdio suprotno, a?).
  • FMC se sada žalio i što pri formiranju tendera nisu konsultovani krajnji korisnici, tj. načelnici dijaliza koje oni redovno „sponzorišu“. Pa se, kažu, ovim tenderom neće obezbediti nastavak terapije kojom su se do sada pacijenti lečili (?!?!). Pazite brige!? Kakva nam je do sada terapija bila, bolje da joj se ne obezbeđuje „nastavak“.
  • FMC tvrdi da se sada trebuje mnogo manje onih površina koje su se ranije trebovale, a koje samo oni proizvode, i da to samim tim ne odgovara stvarnim potrebama korisnika(?!?!).
  • Fresenius tvrdi da će omogućavanje zamenjivanja jednog dijalizatora drugim dijalizatorom sličnih performansi onemogućiti individualizaciju terapije (?!?!). A traže grupisanje površina „od-do“?!?!
  • na kraju, Frezenijus direktno kaže da će se uvođenjem drugih proizvođača umanjiti njegov udeo na tržištu, pa se tu radi o KARTELSKOJ podeli tržišta (!?!?!). Prati li ovo policija, narode!

RFZO odgovor:

A evo, da vam prepričamo, šta je Fond zdravstva, poznat i kao RZZO, odgovorio na ove primedbe FMC-a:

  • pozivanje FMC-a na period pre 2013. godine nije korektno, jer je tadašnji Pravilnik (Сл. гласник Републике Србије бр.50/06, 17/10) bio nekorektan: nije dozvoljavao dijalizatore sterilisane zračenjem, pa je FMC imao 80% celokupne prodaje!!!
  • RFZO ističe da Frezenijusu nije smetalo što je tadašnjim Pravilnikom od ukupnih količina high-flux dijalizatora čak 76% tj. 211 000 bilo njegovih dijalizatora sa 1,3 m2 površine, koje je samo on mogao da ponudi!!?!
  • RFZO kaže da je spajanje površina „od-do“ učinjeno sa ciljem obaranja cena dijalizatora, što je i postignuto!
  • RFZO je istakao da su u prethodnim periodima partije bile tako oblikovane da je FMC bio favorizovan!!!!! (Prati li policija ove dopise!?)
  • dalje, RFZO tvrdi da je FMC bio u povoljnijem položaju, jer do sada nije vrednovan kvalitet dijalizatora, obzirom da Fresenius Srbija prodaje dijalizatore starije generacije, koji su zato i jeftiniji od konkurencije!!?! (Opa bato, pazi šta su nam sve radili).
  • sada i RFZO tvrdi da je FMC u poslednjih desetak godina suštinski monopolista(!!!). Dalje, Fond kaže da je Frezenijus „изузетноOdgovor RFZOa утицајан у стручној заједници нефролога у чије стручно усавршавање улаже неупоредиво више него што то чини држава, због чега сматра да се не може искључити да је имао, преко чланова комисије за јавне набавке, односно других стручних комисија и тела која су тада учествовала у дефинисању потребних стандарда, знатан утицај на обликовање јавних набавки у претходном периоду.“ (Eh, to smo mi davno tvrdili, kao i za udruženja pacijenata, ali policija i tužilaštva: ćute).
  • RFZO kaže da ne želi da centralizovana javna nabavka ima funkciju odbrane monopola jednog dobavljača!!! (Aferim).
  • RFZO navodi da on sada teži uređenju odnosa na tržištu, „за разлику од ранијег периода када су радње Републичког фонда више биле усмерене ка очувању позиција Фресениуса, што је за последицу имало превисоке цене дијализатора и екстрапрофит за Фресениус, а на терет средстава обавезног здравственог осигурања.“ (Konačno su priznali! FMCS je ekstraprofiter! Treba da plati za ekstraprofit!)
  • RFZO kaže da je Frezenijus izgradio svoje kapacitete u uslovima male ili nepostojeće konkurencije (ovo je na račun Medicona) „где је улазак конкуренције на разне начине био онемогућен, због чега РФЗО сматра да није у духу јавних набавки да се оне спроводе на начин који омогућава очување таквог стања и да је његова обавеза да утиче да се такво стање измени, тј. да се тржиште отвори и омогући пословање нових добављача, што је у складу са чланом 48. став 2. ЗЈН, као и да нема обавезу да чува тржишне позиције Фресениуса.“ (Melem. Svaka im je na mestu).

Citajte sta vam pise na ekranu

  • RFZO kaže da FMCS „свесно занемарује чињеницу да је извршио и регистрацију других линија дијализатора, што се односи пре свега на high-flux дијализаторе FX, односно FX CorDiax који се производе са ефективним површинама 1.4 m2 и 2.2 m2, FMC међутим не помиње ту могућност стога што се ти новији, квалитетнији и ефикаснији FX, односно FX CorDiax дијализатори не производе у земљи па у том случају не би могао да користи преференцијални статус (20% više cene).“ (Toliko o njihovoj brizi za pacijente. Neka članovi njihovih udruženja pacijenata zapamte dobro ove FMC postupke).
  • RFZO je „opičio“ i po ALIMS-u, famoznoj Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, koja samo papirološki registruje dijalizatore, ne upuštajući se uopšte u proveru kvaliteta. Tako da ni potvrda da je dijalizator registrovan u ALIMSu, kao ni potvrda da ima CE znak, ne znači zapravo ništa za poređenje sa drugim dijalizatorima koji isto to imaju.
  • primedba FMC da deklarativne površine nisu i realne površine, samo potvrđuje stav RFZOa da je FMC nekorektno prodavao 1,3 m2 kao adekvatne za grupu dijalizatora od 1,3 do 1,4 m2.
  • što se tiče primedbe da nisu konsultovani korisnici, RFZO je istakao da je „процена потребних количина урађена на основу процене представника највећих здравствених установа који су били чланови комисије образоване за спровођење предметне јавне набавке.“ (Nokaut!)
  • što se tiče dosadašnjih potreba RFZO „је указао да се потрошња из претходних година не може користити као релевантан показатељ, због тога што су у условима постојања монопола, где је новим добављачима био онемогућен приступ тржишту, подаци о потрошњи пре свега прилагођени интересима Фресениуса као доминантног испоручиоца.“
  • Када је у питању индивидуализација терапије, РФЗО тврди да су наводи Фресениуса извучени из контекста те да му није сметало када су у 2013. години биле спојене партије па су пацијенти са дијализатора од 1.4 m2 прелазили на дијализатор површине 1.3 m2, чији је он био испоручилац.“ (Stvarno, začuđujuće od firme čiji direktor Hrvatčević ne dozvoljava ni tabletu kalcijum-karbonata, ni ampulu Beviplexa, pacijentima koji se kod njih dijaliziraju. O antibioticima, da i ne govorimo).

A evo i šta je na kraju, arbitrirajući u ovoj raspravi, presudila državna komisija za javne nabavke:

Republička komisija:

  • Komisija je poništila u celini i ovaj tender, odnosno javnu nabavku ЈН бр. 404-1-110/14-66 od 05.2014. čija procenjena vrednost iznosi 889 500 000,00 RSD bez PDV, jer je: naručilac ograničio konkurenciju, postavljao diskriminatorske uslove u pogledu referenci i kvaliteta, dozvolio zamenu sličnim proizvodima,
  • jer su određene partije formirane tako da naručilac unapred zna da ponudu može da podnese samo jedan ponuđač,
  • iako veličina površine i način sterilizacije nisu značajno bitni sa stanovišta upotrebljivosti i terapijske vrednosti dijalizatora, formirano je 36 partija baš po tom osnovu,
  • na kraju i najvažnije (po našem mišljenju): ako već RFZO ima podatke u rukama onda valjda treba i da zna kome to treba da prijavi. Jer, Komisija reče: „То конкретно значи да Републичка комисија није надлежна да расправља питања везана за начин на који је Фресениус стекао утицајан положај на тржишту везано за продају дијализатора, нити да ли његова садашња позиција предстаља монопол, али сматра да је основано да се из ових разлога, уколико постоји потреба, РФЗО обрати органима који по природи своје делатности имају одговарајућу надлежност.

Kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …

A šta mi pacijenti da kažemo? O našoj krvi se radi, naša će krv ići kroz te cevi, treba li da nam je svejedno da li ćemo imati dijalizatore pravljene po licenci od pre 20 godina ili nove, savremene, kvalitetne i efikasne dijalizatore?

Jedna analogija sa automobilima nam se sama nameće. Kao što nismo mogli da vozimo dobra kola sve dok je postojao domaći YUGO Zastave iz Kragujevca, tako ni sada nećemo moći da imamo dobre dijalizatore sve dok nam domaći Frezenijus iz Vršca uvaljuje robu koju u Nemačkoj isti Fresenius ne želi da primenjuje na svojim građanima.

I kao što rekosmo, svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme otišao pravo u policiju …

 

 

DiaBloG – 2014

 

 

PS

Koga baš interesuje da „ostvari uvid“ u originalna birokratsko-pravna naglabanja „predmetne javne nabavke“ onda to može „nesporno“ učiniti klikom na ovaj link:

http://www.kjn.gov.rs/sw4i/download/files/article/1344-2014odlukark.pdf?id=8914

 

Zalba

 

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?       Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Picture1b.     .     .

Kako ići na putovanje sa svojim aparatom za hemodijalizu?

Novosti u proizvodnji prenosivih aparata za hemodijalizu

Večiti san dijaliznih pacijenata: spakovati dijalizni aparat u prtljažnik automobila i krenuti na odmor gde ti srce želi, a ne gde ima mesta u dijaliznom centru – izgleda da je sve bliži ostvarenju. Na stranu skupoća, cene, nezaposlenost, siromaštvo i reforme, kojima smo izloženi, dijalizni pacijenti su bili i ostali vezani za skalameriju zvanu uređaji za prečišćavanje gradske vode i aparat za hemodijalizu.

Čak i oni koji u svojoj kući imaju sve te uređaje u privatnom vlasništvu (kućna hemodijaliza) ne mogu sa takvim mašinama da putuju kud hoće ili kuda bi želeli. Ukratko, vezani su.

Oni koji se dijaliziraju u bolnicama ili dijaliznim centrima, su u još goroj poziciji. Moraju pisati, zivkati, moliti, sve one već prepunjene turističke dijalizne centre (link), izlagati se rizicima dijalize u nepoznatoj sredini, a date (velike) pare, nikada neće u potpunosti refundirati.  Muka.

Najmanje 50 godina su velike globalističke dijalizne profiterske korporacije sprečavale i gušile male firme, koje bi se drznule da eksperimentalno krenu u osmišljavanje manjih i portabilnih aparata za hemodijalizu. Trustovi bi to doživljavali kao upad u njihov zabran, pokušaj da im se smanji masna zarada na kabastim konfekcijskim mašinčinama, koje su zasejavali po celom svetu, a zatim na njima ubirali rentu, kroz specifični potrošni materijal. Tako su sve male, inovativne i perspektivne modele aparata za HD, otkupljivale skupa sa patentima, firmama i vlasnicima, a zatim bi te projekte pridavile i sahranile, da se više nikada ne pojave, ni kao konkurencija, niti kao šansa za pacijente.

Najveća profitersko-globalistička farmakodijalizna korporacija, koja u svojim dijaliznim lancima drži oko 300 000 pacijenata, ne može pred istorijom i pred pacijentima izbeći svoju odgovornost za katastrofalno stanje u svetskoj dijalizi (posebno u američkoj, gde ima i najviše tih svojih centara i aparata), jer je smrtnost od te terapije praktično ista poslednjih 50 godina, a o rehabilitaciji, kretanju, kvalitetu života ili radnoj aktivnosti pacijenata, neće ni da razmišljaju.

Ali, vremena se menjaju. Kriza je. Bara je sve veća, krokodila je sve više, a para je sve manje. Zato su se neki od tih globalnih igrača, setili tih malih i eksperimentalnih projekata, koje su otkupili za sitne pare i sklonili u podrum. Procenili su: sad je vreme da se ponudi nešto novo! Sintetske dijalizne membrane, vrhunske klirense, konvektivne tehnike (HF i HDF), sada imaju skoro svi dijalizni ponuđači, sad treba baciti novu kosku doktorima, a pre svega pacijentima. Šta bi to moglo biti, za pacijente najprimamljivije? Pa, ona stara ideja o manjim i prenosivim aparatima za hemodijalizu.

1.   Vivia

Na 2014. godine održanom evropskom Kongresu lekara dijalize i transplantacije, u Amsterdamu, velika američka dijalizna korporacija, Baxter, ponudio je novi hd aparat. Aparat se zove Vivia.

Nije jogurt, ali je izazvao ubrzan rad creva kod konkurencije. Da se razumemo, Baxter korporacija, nije ništa manje profiterska i nehumana u odnosu na Fresenius i druge multinacionalne aždaje, a tragediju sa krpljenjem poderanih dijalizatora i vraćanjem istih na tržište siromašnih zemalja, nećemo joj nikada zaboraviti (link). Ali, vreme je učinilo svoje, porodice žrtava su isplaćene, Baxter je ojačao perito-segment, zatim je kupio firmu Deka (vlasnik patenta za Segaway), koja je vlasnik i odličnih hd patenata firme Aksys, zatim je kupio i ceo Gambro HD pogon, i evo ih ponovo u sedlu, i sa novim trkačem: Vivijom. Šta je interesantno na Viviji?

Vivia

Vivia je sistem: jedan pacijent-jedna dijalizna mašina. Sve za jednog i sve u jednom. Aparat je isključivo namenjen za hemodijaliziranje jednog pacijenta. U gornjem delu je hemodijalizni aparat, a donji deo je kompletno postrojenje za preradu gradske vode u ultračistu vodu za hemodijalizu. Sav potrošni materijal se menja tek na mesec dana! Sav materijal, uključujući dijalizator, Aksysov PHDlinije, bakteriološke filtere, sve. Vivia radi sve vrste dijaliznih tretmana: kratke svakodnevne, duge noćne, ili standardne, klasične hemodijalize. Ima intuitivni softver sa animacijom, senzor za sprečavanje dekonekcije (VND), bežičnu komunikaciju za telemedicinu (nadzor lekara iz udaljenog centra), ima jednostavno spajanje (na lavabo i na utičnicu), automatsko testiranje, automatsko čišćenje i automatsku administraciju svega. Ekonomski je isplativa, ekološki čista, prva klinička iskustva na pacijentima su vrlo povoljna, dobila je CE znak za prodaju u Evropi.  Sa druge strane, neki od ovde prisutnih naših saradnika (koji su nam pomagali da spremimo ovaj prikaz) tvrde da je i dalje bolje i lepše rešenje predstavljao Aksisov PHD aparat (Personalni HemoDijalizni sistem), u čijem su stvaranju učestvovala dva velika i često citirana nefrologa na ovom sajtu (C.Kjellstrand i Z.Twardowski). PHD je bio stvoren kao lako prenosivi dijalizni aparat za česte i kraće hemodijalize, kojima bi se na mnogo bolji način zamenila nedostajuća funkcija bubrega. Međutim, Baxter ih je sve skupa kupio i sva njihova rešenja iz PHD iskoristio u stvaranju Vivije. Ostaje da vidimo da li će to proći i na tržištu.

2.  NxStage

Aparat za kućnu hemodijalizu, nazvan NxStage, je u prodaji još od 2005. godine i postao je vrlo popularan u Americi, gde se zbog ovog aparata sve veći broj pacijenata odlučuje za kućnu hemodijalizu (pre pojave tog aparata zanemarljivo malo Amerikanaca je bilo na kućnoj hd).  Ovaj HD aparat je nastao po uzoru na aparate za automatsku peritoneumsku dijalizu (tzv. ciklere), pa ga neki nazivaju i Ciklerom za hemodijalizu. To znači, da je ovaj aparat manjih dimenzija (visine 39, širine 37 i debljine 46 cm) u odnosu na standardne kućne dijalizne aparate, težak je samo 30 kg, koristi fabrički gotov set za hemodijalizu, koji se samo umetne u ležište unutar aparata.

NxStage System One & PureFlow

Set se satoji od malog dijalizatora, površine 1,5 m2, ima krvne linije smanjenog (100 ml) volumena punjenja, nema komora (ceo set, sa dijalizatorom=200 ml), a omogućava protoke krvi od 50-600 ml/min, i volumetrijsku ultrafiltraciju do 2,5 L/sat.  Aparat ima sve merače pritisaka, alarme, detektor vazduha, ekran sa komandama na dodir, kao što to imaju i „veliki“ aparati. Najinteresantnije je kako su rešili problem reverzne osmoze, odnosno uređaja za pravljenje dijalizne tečnosti. Vrlo pametno. Napravili su dve opcije za dijalizat: za kod kuće, i za putovanja. Prva opcija aparata se zove Nx-Stage Pure Flow, gde korisnik uz HD aparat dobije i jednu veću metalnu kutiju za vodu, koja služi i kao podmetač pod aparat. Taj rezervoar ima kapacitet od 60 litara, i kada se napuni vodom sa česme, onda se uključe strujni prekidači kojima se izvrši dejonizacija (demineralizacija), tj. stvaranje ultračiste vode za HD.  Na kraju se iz posebnih pakovanja u tu vodu ubacuju neophodni pufer i elektroliti, pa ta voda postaje spremna tečnost za dijalizu. Sa preporučenim protokom dijalizata od 200 ml/min, jedan rezervoar može trajati za 7 časova HD tretmana, a sa manjim protokom i više.

NxStage faze

Druga opcija jeste Nx-Stage Sistem One, a kod njega se dijalizna tečnost naručuje u fabričkim pakovanjima, u kesama od 5 L, koje se kače iznad aparata i po preskripciji lekara, može da se koristi 15-60 litara dijalizne tečnosti za jedan tretman.  Pacijent može izabrati i obe opcije, da ima kod sebe.  Da kod kuće koristi rezervoar, a kad putuje da ponese kese, ili kako već želi.  Aparat Nx-Stage radi sve vrste dijaliznih tretmana: hemodijalize, hemofiltracije, hemodijafiltracije, izolovane ultrafiltracije, sve vrste kontinuiranih dijaliznih tretmana (u jedinicama intenzivne nege), pa čak i terapijske izmene plazme (plazmafereze). Za jedinice intenzivne nege imaju i neku vrstu opcije SLEDD tretmana (spore i slabije, ali svakodnevne dijalize), koju nazivaju SHIFT tretmanima.

NxStage primeri

U Americi firma Nx-Stage već ima oko 5000 pacijenata na ovom aparatu, neki ga uspešno koriste već 8 godina, a do sada je na ovim aparatima učinjeno oko 5 miliona hd tretmana. Osim u SAD NxStage se već koristi i u svim zemljama zapadne Evrope, Australiji, Novom Zelandu i u nekim istočnoevropskim zemljama. Aparat se posebno istakao u hitnom dijaliznom lečenju postradalih u katastrofama, npr. pri zemljotresu u Turskoj, gde su ovi aparati pod šatorima, na akumulatorima i sa kesama dijalizne tečnosti, spašavali ljudske živote, kao u pravom dijaliznom centru.

nxstage dialysis

Na internetu se mogu pronaći celi video zapisi o svim aspektima rada sa NxStage aparatom (npr: 1.Priprema 2.Tretman 3.Isključenje).

homehemo-nxstage

Eto toliko o NxStageu, kada se pojavi njihovo zastupništvo ili predstavništvo u našim krajevima, nadamo se da ćemo biti u prilici da Vam damo podrobnije informacije o ovom aparatu, uključujući i naravno, pitanje cene i kvaliteta tretmana.

3.  Quanta

Engleski aparat za kućnu dijalizu Quanta Self-care se razvija od 2008. godine.  Firma koja ga proizvodi shvatila je težnje pacijenata za Quanta_imgkretanjem iz mesta u mesto, a da pri tome imaju svoj sopstveni dijalizni aparat.  Quanta Dialysis SystemRQuanta je zato takođe maksimalno smanjenih dimenzija: širine samo 37 cm, visine 48 cm i debljine 45 cm.  Modul za stvaranje dijalizne tečnosti Quanta je uzela od klasične Gambrove mini reverzne osmoze, uz nekoliko adaptacija i inovacija. Ono što je zaista jedinstveno i skoro revolucionarno u Quanta sistemu jeste činjenica da krv i dijalizna tečnost nigde i nikada ne ulaze u aparat. Naime, proizvođač je stvorio jedinstven set (kertridž) na kome su sve linije (i krvne linije i linije dijalizne tečnosti) fiksirane i zavarene u plastiku, koja se samo natakne na odgovarajuća ležišta na aparatu za hemodijalizu. Ceo ovaj dijalizni set se posle upotrebe baca, tako da je dijalizni aparat uvek čist i spreman za novi tretman.

Quanta Selfcare-cartridge

Shema Quanta sistemaNema dezinfekcije, nema pripreme, nema toplotne niti hemijske sterilizacije, odmašćivanja i dekalcificiranja. Toliko jednostavno, a ipak niko se drugi u svetu nije setio da to napravi.  Osnovni parametri tretmana podešavaju se i kontrolišu vrlo intuitivnim softverom preko ekrana osetljivog na dodir. Dijalizni set je jedinstven, a dijalizator je klasičan, dijalizator iz standardne proizvodnje za kućnu ili kliničku hemodijalizu.

Naravno, ni ova firma nema ni predstavništvo ni zastupništvo u našoj državi, tako da još uvek nemamo podrobnije informacije o cenama ili iskustvima korisnika ovog aparata, ali se iskreno nadamo da će bar neki od ovih noviteta preskočiti sve prepreke domaćih monopolista i pojaviti se i kod nas.

4.  Tablo

Sličan Viviji je i aparat Tablo, koji je proizvela firma Outset. Prema prvim informacijama aparat je dizajniran po sistemu: „sve u jedan“, tj. u donjem delu ima filtere za prečišćavanje vode, a pozadi je hidraulika za dijaliznu tečnost, dok je na poklopcu prostor za koncentrate, infuzije i ostale medikamente. LCD ekran sa pojednostavljenim rukovanjem (ceo tretman u svega 10 poteza) je namenjen laicima, tj. pacijentima na kućnoj HD, ali je aparat registrovan i za bolničke akutne i hronične dijalize.

tablo-01                    Tablo-02

Tablo-03        Tablo-04

Detaljniji prikaz dizajna i funkcija dijaliznog aparata Tablo možete videti klikom na link: https://www.youtube.com/watch?v=VPToOsccD4w.  Prenos svih podataka o tretmanu vrši se bežično gde god je potrebno poslati te podatke.

5.  Awak

Awak je mnogo poznatiji kao vrhunski model džepnih ili portabilnih aparata za perito-dijalizu (PD), ali isti dizajnerski tim radi i na razvoju Awak aparata za hemodijalizu. Evo nekoliko prikaza tog dizajna:

        Awak-1          Awak-4

6.  Ostali

Ima još nekoliko manje poznatih primera minijaturizacije, inovacija i prilagođavanja aparata potrebama dijaliznih bolesnika. U novinama je osvanula i priča o 18-ogodišnjoj devojci koja je sama konstruisala aparat za kućnu hemodijalizu koji košta svega 500 dolara!!!

Pogharian-dialysis-01

Pogharian-dialysis-02Opširnije o ovom izumu, možete pročitati ako kliknete na sledeći link: http://www.cbc.ca/news/canada/montreal/anya-pogharian-montreal-teen-inventor-takes-portable-dialysis-machine-to-the-world-1.3194176

7.  Hemodijaliza na točkovima

Na Zapadu ima dosta primera adaptacije kamp-prikolica, kamiona, automobila, pa čak i autobusa za kompletno sprovođenje hemodijaliznih tretmana. Zašto bi dijalizni pacijenti bili uskraćeni za putovanja, avanture i turističke obilaske svih mogućih destinacija? Upravo to im omogućava adaptacija standardnih vozila, tj. njihovo opremanje sa uređajima za prečišćavanje vode i klasičnim aparatima za hroničnu hemodijalizu. Na internetu se može pronaći bezbroj primera za „Hemodijalizu na točkovima“.

Mobile Dialysis Unit_01a

Mobile Dialysis Unit-05a          Mobile Dialysis Unit-07

Postoje i specijalizovane firme koje prave dijalizne autobuse ili dijalizne kamione, u kojima se montira nekoliko dijaliznih aparata, za grupna turistička putovanja dijaliznih pacijenata. Pacijenti mogu grupno putovati svojim kolima, vozom, autobusom, brodom ili čime već žele, a hemodijalize će im biti obezbeđene u mini pokretnom dijaliznom centru.

Mobile-Dialysis-Clinic-01Mobile Dialysis Clinic Odulair-01Mobile Dialysis Unit-01bMobile Dialysis Unit-01d

Mobile Dialysis Unit-04         Mobile Dialysis Unit-03

Postoje i sanitetska vozila sa ugrađenom kompletnom opremom za hemodijalizu i mogu se iznajmiti zajedno sa medicinskim osobljem koje će vam sprovoditi tretmane.

Mobile Dialysis Unit-02         Mobile Dialysis Unit-04a

Mobile Dialysis Unit-09a

mobile-dialysis-vehicle_img_big2          Mobile-Dialysis-Unit-01

Nažalost, sve navedeno za pacijente ovog podneblja je nedostupno. Mi ne možemo obezbediti aparate ni u stacionarnim zdravstvenim objektima, a kamoli mobilne dijalizne jedinice.

8.  „Naši“ snabdevači dijaliznom opremom i aparatima

Gde su na ovom polju naši stari poznanici: Fresenius i Gambro? Pa, skoro da ih nema nigde. Njih izgleda želje i interesi pacijenata ne dotiču previše. Njima je bitno da ispune očekivanja uprava bolnica, menadžera i političara koji odlučuju o kupovini opreme i materijala na veliko, a male pojedinačne mašine, pih … tu nema profita. A čim nema profita, za tim nema ni potrebe i o tome se i ne razgovara. Fresenius, na primer, poslednjih 60 godina pravi sandučaste dijalizne mašine, sve nalik jedna drugoj, masivne kao frižiderčine (vidi sliku).  Da se smrzneš kad ih vidiš.Rukopis masovnog proizvodjaca

Čak i one aparate koje su kao dizajnirali za pacijente na kućnoj dijalizi i dali im ime „baby“, nisu nimalo ni smanjili ni učinili pokretljivijim (link). To je naravno, poslužilo kao crno-humorna inspiracija pojedinim karikaturistima, ali to je tako bilo i ostalo, do dana današnjeg. FMC ne moze

Istina, bilo je nekih šuškanja, da će FMC otkupljivanjem Allient sistema, dijaliznog aparata koji je zasnovan na prečišćavanju i regenerisanju jednog te istog dijalizata (samo 5 L), FMC-ovo PAK-ovanje napraviti svoj sopstveni transportabilni dijalizni aparat kakav je nekada bio tzv. READY sistem (kofer za hemodijalizu na putovanjima).  Čak se zna i ime tog novog Freseniusovog projekta: zvao se PAK.  Nažalost, struja okrenuta postojećim (više nego dobrim zaradama) od X008 skalamerija, nije dozvolila završetak tog projekta. A i priča o aparatima sa regeneracijom dijalizata nije ni delovala perspektivno, jer je već nekoliko puta u istoriji dijalize to pokušavano i – uvek je propalo.

A šta reći za Gambro? Gambro, nekada moćna i inovativna dijalizna firma, danas nije ni bleda senka one vrhunske švedske tehnologije. Gambro je bio pionir u proizvodnji aparata sa kontrolisanom ultrafiltracijom, prvi su uveli kompjuter u aparat za hemodijalizu, prvi su uveli suvi bikarbonat, prvi su masovno pravili aparate za hemofiltraciju i hemodijafiltraciju, itd.itd. Treba reći i da su prvi napravili pokretnu dijaliznu platformu, gde su pored standardnog HDF aparata postavili mini-reverznu osmozu i omekšivač gradske vode, te takvu pokretnu dijaliznu jedinicu predvideli za pacijente na kućnoj hemodijalizi. AK200UWSF2 Međutim, iste takve trijade su našle svoje mesto i u jedinicama za intenzivnu negu, u šok Gambro-ak96WROsobama, za lečenje hemodijalizama bolesnika koji se zbog opšteg teškog stanja, zbog vezanosti za aparat zvani veštačka pluća, ne mogu transportovati do dijaliznog centra. Ova Gambrova pokretna HD oprema koja je hemodijalizu učinila mogućom u bilo kojoj bolesničkoj sobi (gde ima lavabo i strujna utičnica), postala je osnova za razvoj nove dijalizne metode zvane SLEDD (ili u prevodu: spora slabo-efikasna svakodnevna dijaliza). Kao što mu ime kaže, SLEDD se primenjivao za teške, životno ugrožene bolesnike, sa srčanom i bubrežnom slabošću, pa su takvima primenjivane svakodnevne, spore (krvni protok i protok dijalizata oko 150 – 200 ml/min) dijalize, sa malim dijalizatorima i malom ultrafiltracijom 2-3 litra za 8-12 časova.  (Ranije primenjivane tehnike kontinuiranih dijaliza koristile su dijaliznu tečnost iz kesa, što ih je činilo 6-10 puta skupljim od AK97SLEDD metoda.  Nažalost, u Srbiji se i dalje koriste te stare kontinuirane, CRRT metode, jer firmama i našem zdravstvenom menadžmentu izgleda i dalje odgovara ono što je skuplje, a ne ono što je za pacijenta bolje, a za ustanovu jeftinije). Tužna je istina da tu davno osvojenu mobilnost HD opreme, Gambro nije iskoristio da nastavi sa prilagođavanjem iste pacijentima koji žele da putuju zajedno sa svojim dijaliznim aparatom. Tako da današnja Gambrova najmanja dijalizna mašina, jeste nešto mršavija od one standardne, ali je to i dalje daleko od transportabilne dijalizne jedinice.

GambroAK97

Gde su u ovoj priči firme dalekoistočnih proizvođača: Japana, Kine, Koreje? Gde su kod nas ti čuveni majstori minijaturizacije? majstori minijaturizacije Kod nas ih očigledno nema nigde. Naši pacijenti, sestre, doktori, niko nije ni video ni radio dijalizu na japanskim aparatima. Zašto je to tako? Zašto možemo kupovati japanske, kineske ili korejske automobile, a ne možemo dijalizne aparate iz tih zemalja.  Po svemu sudeći predstavništva tih dalekoistočnih firmi u našoj državi su nesposobna. Nesposobna da rade u atmosferi nejasne pravne regulative i visoke korupcije. Zato ćemo morati još čekati dok se domaći monopolisti ili oligopolisti ne zasite i dok ne prezasite tržište. Posle neće ni biti mesta i gotova priča.

O pacijentima, njihovim potrebama, o otvaranju tržišta, o raznovrsnosti ponuda, tržišnoj utakmici, možemo i dalje samo da laprdamo. Ništa od toga ne postoji. Pacijenti su izgleda svuda, ne samo u dijalizi, zadnja rupa na svirali.

Pa da budemo do kraja iskreni:

ni jedna od svih ovde pomenutih dijaliznih mašina

(ni Vivia, ni NxStage, ni Quanta, ni Tablo, ni AK97)

nije u pravom smislu reči

pokretna i prenosiva, transportabilna, dijalizna mašina.

Mada,

što bi rekao Bajaga:

Zna da bude.

Kad je sunčan dan.

 

.

 .

DiaBloG – 2014

.

još sličnih tekstova:

Šta je prava istina o razvoju i perspektivama minijaturnog i nosivog veštačkog bubrega?

Hemodijaliza i putovanja

Šta trebate pitati pre nego što izaberete dijalizni centar?

Kako do KUĆNE hemodijalize

Koliko je zaista hemodijafiltracija skuplja od obične hemodijalize?

.

.     .     .

Picture1b

.     .     .

 

 

Pljačka države po tipu mašine

ili: Pozovi M radi mašine

Poštovani čitaoci,

DiaBloG razotkriva još jednu aferu koja će uskoro potresti državno zdravstvo!

Načini borbe za dijalizno tržište u Srbiji oduvek su imali kriminalnu pozadinu, ali sada su te stvari postale ogoljene i praktično legalizovane.

Sećate li se afere oko donacije italijanske vlade u vidu 355 novih aparata za hemodijalizu koje su doktori sklanjali u podrume, neraspakovane, kako bi se sprečila konkurencija Freseniusu, firmi koja godinama suvereno dominira u svim dijaliznim salama širom Srbije (link1).

Zašto je doktorima, direktorima, vlastodršcima i trgovcima, bilo stalo da ti aparati nikada ne prorade? Zašto im je bilo važnije da sami kupuju (za skupe pare) polovne dijalizne aparate, nego da dobiju nove, besplatno?!

Jasno, nije teško pogoditi. Uzimanje provizije, ’procenta’ – mito i korupcija – to je ono što će svi pomisliti. I to je tačno. Ali, nije samo to.

Ni druga strana, ’donator’, nije bila nevina u celoj toj priči. Donator je zahtevao da dijalizni aparati budu isključivo proizvedeni u Italiji, i tek takve će ih deliti džabe (link2).

Može li se sa Zapada išta dobiti besplatno, za dž?!

U to smo se već uverili: NIKADA.

gde ima besplatni siraOnaj ko je dao mašine ’besplatno’ naplatiće ih kroz cenu potrošnog materijala za te mašine, jer ista firma , jedina (?!?) proizvodi potrošni materijal (dijalizne setove) za te mašine.

Zato je sada i Fresenius počeo besplatno (pazite: besplatno!) da daje aparate za dijalizu! Ranije su ih prodavali po 30000 evra komad, a sada ih doniraju, bez donorskih kartica, ali pod parolom: produži biznis!

Jer, sav materijal za rad tih aparata prodaju samo oni, naravno. Ako vam kažemo da je cena samo bakterioloških filtera (Diasafe) kod nas 26 000 dinara, komad (!), biće vam jasno zašto sad tutkaju aparate po dijaliznim centrima u Srbiji.

Strategija trojanskog konja.

Iz aparata iskaču potrebe za servisiranjem (cena: koliko oni kažu), potreba za potrošnim materijalom (cena: koliko oni kažu), itd.itd.  Svi aparati se tako naplate trostruko, a možda i više – to niko ne zna.  Jer nema konkurencije, ni za potrošni materijal, ni za servis.

Prihvatiti donaciju znači progutati UDICU.

I na kraju, usledila je legalizacija pljačke: u RZZO-u je donet famozni

Pravilnik o standardima materijala za dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U tom Pravilniku (član 7. i član 13) ortaci im lepo napisaše da se dijalizni materijal nabavlja „prema tipu dijalizne mašine“, odnosno „po tipu aparata“ za dijalizu.

Zatim u izvršenju dela, po tom Pravilniku, možete videti sledeće:

Zasto se aparati doniraju

Javna nabavka je samo formalna procedura. Tendera tu praktično i nema. Nema takmičenja. Ne treba konkurencija. Ponuđač je uvek samo jedan. Čija mašina njegovo i „gorivo“ – kupuje se po ceni koju nam sami odrede.  Ako RZZO ne pristane na ponuđenu cenu hiljade pacijenata koji su na tim mašinama će biti ugroženi. Tog monopolističkog ucenjivačkog aduta su svi svesni.

Zato realizacija tih nabavki izgleda predivno i …  priznaćete, strašan je osećaj: biti jedan jedini nekome.  Ponuđač koji se ne sme odbiti.  I sve legalno! Čak je i ponuda stigla blagovremeno.  Mada …  jeste – malo je skupo sve to, ali … sami ste uzeli aparate.  Posle uzimanja, nema kajanja.

Najbolje je biti jedini

Detalje možete i sami pronaći, na sajtu RZZO:  http://www.rfzo.rs/nabavke/.

A da bi se javnost zamajavala, najavi se uvođenje kamera u RZZO i snimanje toka tendera, e da bi se sprečilo (ha, ha) nameštanje istog (link3).

Najčešći izgovor koji se čuje u vezi ovih „po tipovanja“, jeste da se radi „o zatvorenom sistemu“, po tipu aparata. Ali, nije baš tako. Devedeset posto ponuđenog materijala „po tipu mašine“ može se pronaći kod drugih proizvođača i za 50% jeftinije.

Ništa u dijalizi nije zatvoreno, štaviše, u dijalizi sve mora biti otvoreno i transparentno (i bukvalno). U suprotnom, neko će zaista biti zatvoren.

Jer, mućke u trgovini i snabdevanju dijaliznim materijalom su toliko uzele maha da dve firme već godinama pacijentima na kućnoj hemodijalizi dostavljaju i dijalizatore „po tipu mašine“. Nema tendera, nema konkurencije, a država tj. RFZO sve plaća – jer je to po Pravilniku. Verovatno jedinstven slučaj u svetu, da na aparat firme proizvođača morate stavljati i njene filtere. Mada, za te pacijente na kućnoj hemodijalizi, Pravilnik kaže suprotno: da će im se dijalizatori dostavljati prema rezultatima javne nabavke (vidi član 7, slika dole).

Javna nabavka propisana

Jedino što ta javna nabavka nikada nije sprovedena – čak ni formalno – to je javna tajna.

Da je živ, Hičkok bi kod nas našao dovoljno materijala da snimi dokumentarac: „Pozovi M radi mašine“.

Naravno, ne mora M, može i F.

Na isto mu ga dođe.

.

DiaBloG – 2013

.

.

Opremu dobili gratis.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd       Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 


Picture1b

Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“

Republički zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“

Dosije XXXXXXXL – deo treći

Posle naših članaka o Privatnim bolnicama za hemodijalizu /link/ i o Pravilnicima o dijalizi /link/, javilo nam se nekoliko naših čitalaca, sa prilozima koje su pronašli na internetu, a koji takođe govore o dugogodišnjim mahinacijama u radu te firme i našeg RZZO. Evo jednog ranijeg teksta, sa sajta „Transparentnost Srbija“ koji govori o tome:

REPUBLIČKI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ČUVA MONOPOL FIRMI „FRESENIJUS MC“

Višegodišnje malverzacije u nabavci materijala za hemodijalizu zdravstvenim ustanovama.

Snabdevanje zdravstvenih ustanova u Srbiji materijalom za hemodijalizu, koji godišnje vredi više od 20 miliona evra i koji je svakodnevna potreba za više od 4.000 teških bolesnika, godinama unazad Republički zavod za zdravstveno osiguranje je mimoilazeći tenderska pravila poveravao preduzeću „Fresenius Medical Care“. Svi drugi ponuđači na tenderima bili su diskriminisani bez obzira na cenu i kvalitet koji su nudili, pokazuje obimna dokumentacija koju poseduje „Borba“. Vlada Srbije je praktično dozvolila monopol, time što je nedavno donela Zaključak da bez objavljivanja javnog poziva i po hitnom postupku posao dodeli „domaćem proizvođaču“.

S obzirom na to da je drugi domaći proizvođač materijala za dijalizu, Spektar iz Čačka, već duže vreme u postupku nabavke nove licence, jasno je da je Vlada u vidu imala samo „Fresenijus MC“.
Iako je Komisija za zaštitu prava Uprave za javne nabavke dva puta proteklih godina, po pritužbi drugih ponuđača, poništavala tendere zbog neusklađenosti sa zakonom i očiglednog favorizovanja tog preduzeća, ponovljene procedure su izostajale.
Direktori bolnica bili su, naime, odlukom direktorke RZZO Svetlane Vukajlović, prinuđeni da potpisuju ugovore za postupak nabavke u kome nisu učestvovali i na taj način pod palicom RZZO kršili zakon. Nezakonitost takvog postupka potvrdila je i Svetlana Ražić u martu ove godine gostujući na sednici Upravnog odbora komore zdravstvenih ustanova koju su organizovali nezadovoljni direktori zdravstvenih ustanova zahtevajući decentralizaciju ove vrste nabavki. Ubrzo zatim, u maju 2009. RZZO je zdravstvenim ustanovama dopustio da same raspisuju tendere. Neke bolnice, na primer, iz Vranja, Kraljeva, Smederevske Palanke, tako su potpisale prve ugovore. Posao su tako, pored „Fresenijus MC“, dobili i „Medicon“ i „Velefarm Prolek“.
Vlada je, međutim, uz obrazloženje zaštite od negativnih efekata svetske ekonomske krize i „u želji da zaštiti domaću proizvodnju“, ubrzo odustala od te decentralizacije, i na molbu RZZO donela Zaključak kojim preporučuje hitan postupak za nabavku bez organizovanja tendera. Tako je u julu, bez objavljivanja javnog poziva, RZZO potpisao novi ugovor o isporuci sa preduzećem „Fresenius Medical Care“ i protivno svim zakonima ponovo je izbegnuta konkurencija, iako kao domaće preduzeće i po zakonu u regularnoj „trci“ ima 20 poena više jer je iz Srbije. Samo dve nedelje nakon potpisivanja ugovora po hitnom postupku, RZZO je 14. avgusta objavio novu javnu nabavku, ali ovog puta, kroz restriktivni postupak.
Tenderom su predviđene dve faze, osnovni kriterijum u prvoj kvalifikativnoj fazi je da ponuđač može da isporuči sve stavke sa spiska potrebnih medicinskih sredstava, iako to nije obavezno po zakonu. Osnovni kriterijum u drugoj fazi je cena. Ostaje nejasno zbog čega se uopšte sprovodi ovakav restriktivan postupak kao i zbog čega kvalifikacija ponuđača po novom tenderu važi dve godine te niko u međuvremenu ne može da stekne kvalifikaciju ukoliko i ispuni te uslove.
Na poslednji tender RZZO prijavila su se preduzeća „Kobimed“, „Medinova“, „Mercurius“, „Medicon, „Velefarm Prolek“ i „Fresenijus MC“. Jedine dve firme koje, pored ostalog, ne prodaju proizvode „Fresenius MC“, a to su „Medicon“ i „Velefarm Prolek“, pokrenule su postupak za zaštitu prava, ali je RZZO njihov zahtev odbio kao neosnovan i tendenciozan. U rešenju koje je doneo 15. septembra RZZO uz odbijanje zahteva za zaštitu prava preduzeće „Velefarm Prolek“, takođe, podseća da su i ranije pritužbe ponuđača bile neosnovane, iako je Komisija za zaštitu prava Uprave za javne nabavke poništila prethodne tendere i konstatovala nepravilnosti.

EKIPA BORBE

Original teksta postavljen na:

Transparentnost Srbija o monopolu FMC-a

(kliknuti na gornji link radi pregleda originalnog teksta)

Koliko HD aparata se ukrade

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu     Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

.

08. Sve pošteno i nepristrasno

.

Borba za trziste1

.

Picture1b