Odjeci i reagovanja

Poštovani čitaoci,

Prošle godine, u ovo doba, dakle, pre tačno godinu dana, iz nefrološke zajednice odstranjen je jedan njen istaknuti član, rukovodilac.

A pre više od pola veka o tome je veliki srpski pisac, Vladimir Bulatović, napisao priču.

Racionalno, takav vremenski poredak, se ne može objasniti.

Ali, to je umetnost, ona istinska, ona koja je van vremena i prostora, večna i ničim ograničena. Uostalom, evo, pročitajte ovo remek-delo pisane reči i prosudite sami..

.

.

OVAN

.

Među ovcama živeo ovan zaljubljen u sebe. Tom rogatom uobraženku nisi ništa mogao da saopštiš. Sagovornike je prekidao u govoru sa:

– Znam, znam…

Tako su mu jednom rekli da će biti ovan predvodnik, ovan avangarda. Pitali su ga:

– Znaš li šta je to?

– Znam, znam. Kako ja kao ovan ne bih znao šta je ovangarda? Bez mog imena ne bi bilo ovangarde.

– Ne kaže se ovangarda, već avangarda. Ili bolje rečeno ovan koji prednjači.

– Znam, znam. Ja idem napred i zvonim. Ovce slušaju i idu za mnom.

– Nije tu važna zvonjava. Treba da budeš živi primer.

– Znam, znam. Dok god sam živ, ja sam primer, živi primer.

– Osvrni se ponekad.  Pogledaj u ovce.  Oslušni šta bleje.

– Znam, znam – reče ovan i ode među ovce da ih povede za sobom.

.

.

Evo ih idu.

Ispred svih, ne osvrćući se, ovan prednjači i zvoni.

Doduše, ovce su se uveče žalile da se ovan predvodnik prilično udaljio.

Jedva su čule zvonjavu.

Na to ovan reče:

– Znam, znam. To je lako. Okačiću sebi veće zvono.

Sutradan se još više udaljio od stada.

I tako se on sve više udaljavao, a zvona su bila sve veća.

Jednog jutra ovce, kao i obično, nisu videle ovna, ali su čule zvonjavu.

Krenuše kako im uši kazuju. Zvono je bilo sve glasnije. Neke se ovce čak obradovaše da će videti ovna. Ali kad su izišle na čistinu ugledaše crkveno zvono kako se besomučno klati.

Uzalud su ovce po pašnjacima tražile svoga ovna predvodnika. Kasnije su čule kako se priča da gluv i izgubljen luta poljima. Za njim ponekad, privučeni zvonjavom, idu sitni glodari.

.

.

.

Vladimir Bulatović Vib (1931-1994)

.

.

.

.

.

.

Nema saglasnosti za podrazumevanje

Ili: Nema podrazumevanja bez saglasnosti.

.

Poštovani čitaoci,

.

ako želite da pročitate uvod u ovu temu, (tj. kako je uopšte došlo do ovog teksta),

onda bi bilo dobro da se detaljno informišete o stavu redakcije ovog sajta, kao i mnogih drugih relevantnih poznavalaca ove oblasti, u našem postu od pre skoro 5 godina, evo linka: Podrazumevani pristanak (2).

A ovo danas je samo nastavak te iste teme:

Saopštenje sa 8. sednice Ustavnog suda, održane 20. maja 2021.

U predmetima ocene ustavnosti zakona Ustavni sud je:

– utvrdio da odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa („Službeni glasnik RS“, broj 57/18) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Sud je odložio objavljivanje navedene Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“ za šest meseci od dana njenog donošenja. (predmet IUz-223/2018).

http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/80-102744/saopstenje-sa-8-sednice-ustavnog-suda-odrzane-20-maja-2021-godine-kojom-je-predsedavala-snezana-markovic-predsednica-ustavnog-suda

.

Evo kako je o tome izvestio dnevni list POLITIKA:

.

Уставни суд пресудио да није сваки грађанин могући донор органа

субота, 22.05.2021. у 18:00

Уставни суд Србије утврдио је да све одредбе члана 23 Закона о пресађивању људских органа, које се односе на даривање органа умрлог лица, нису у сагласности с Уставом. Највиши суд Србије такође је утврдио да су неуставне и све одредбе члана 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, које прописују услове за даривање ткива. У оба случаја Уставни суд је одложио објављивање наведених одлука у „Службеном гласнику Републике Србије” за шест месеци од дана њиховог доношења.

Како се наводи на сајту Уставног суда, у спорном члану 23 Закона о пресађивању људских органа наводи се, између осталог, да се људски органи с умрлог лица могу узети ради пресађивања „уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

Други став неуставног члана закона гласи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, људски органи с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” Утврђивање неуставности односи се и на наредних пет ставова истог члана. Уставни суд утврдио је неуставним и члан 28 Закона о људским ћелијама и ткивима, који прописује да се ткива с умрлог лица „могу узети ради примене уколико се пунолетни пословно способан давалац пре смрти томе није усмено или у писменом облику за живота противио, односно ако се томе у тренутку смрти није изричито успротивио родитељ, супружник, ванбрачни партнер или пунолетно дете умрлог”.

У спорном члану такође се наводи: „Изузетно од става 1 овог члана, ако умрло лице нема сроднике из става 1 овог члана, ткива с умрлог лица могу се узети ако се томе, у тренутку смрти, није изричито успротивио побочни сродник закључно с другим степеном сродства.” И остала четири става истог члана 28 закона проглашена су неуставним.

Како сазнајемо у Уставном суду Србије, чланови Закона о пресађивању људских органа, по коме смо сви ми донори органа након смрти – осим ако се другачије не изјаснимо током живога, проглашени су неуставним јер нису у складу с правном сигурношћу једне земље. Иницијативу за подношење уставности Закона о пресађивању органа поднело је неколико удружења грађана и једна политичка партија.

Подсећања ради, нови Закон о пресађивању људских органа, донесен је у јулу 2018. године, а овим прописом предвиђено је да је сваки грађанин Србије потенцијални донор органа – осим ако се томе изричито не супротстави током живота, обраћајући се Управи за биомедицину и осим ако се у тренутку смрти трансплантацији његових органа изричито не противи родитељ. Да би се избегла свака могућност злоупотребе, закон прецизно дефинише став да је даривање органа добровољно и без финансијске накнаде, као и да се трансплантација органа може извршити само у случају мождане смрти особе.

Доношењу овог закона „кумовала” је статистика која сведочи да се Србија по броју донора и трансплантација налази на дну европске лествице. Наиме, за разлику од Шпаније која има 47 донора, Хрватске која броји 37, Белгије која има 29 донора, Словеније која има 19 и Мађарске која региструје 17 донора на милион становника, наша земља има свега три донора на милион становника. Према параметрима Еуротранспланта, у Србији, која има око седам милиона становника, требало би да буде обављено најмање 70 трансплантација срца, 200 јетри и скоро 450 трансплантација бубрега сваке године. У 2019. години, која је претходила пандемији короне, само једанаест породица дало је сагласност да се узму органи њихових најмилијих и захваљујући њима је спасено 27 живота. Током 2018. године успешно су обављене трансплантације 38 бубрега, 16 јетри и пет срца, захваљујући којима су продужена 64 живота. Процене говоре да више од хиљаду људи у Србији чека „најважнији позив у животу” лекара који ће их обавестити да су стигли на ред за трансплантацију болесног органа.

Катарина Ђорђевић

Detaljnije na:

http://www.politika.rs/scc/clanak/479575/Ustavni-sud-presudio-da-nije-svaki-gradanin-moguci-donor-organa

http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=655599

https://www.novosti.rs/vesti/drustvo/999361/presadjivanje-samo-dozvolu-donora-radikali-oborili-kontroverznu-odredbu-zakona-ustavni-sud-uskoro-daje-obrazlozenje-odluke

.

.

nastaviće se . . .

.

.

.

.

Redakcija sajta: dijaliza.wordpress.com

.

.

.

.

.

.

Podrazumevani pristanak (2)

.

Poštovani čitaoci,

.

Danas ćemo vam ponoviti (od reči do reči) tekst koji smo napisali pre skoro 5 godina.

O podrazumevanom pristanku.

O Zakonu koji podrazumeva da smo svi potencijalni davaoci organa, ako se nismo izričito prijavili da nismo.

Da vidimo koliko je taj zakon doprineo poboljšanju transplantacije u našoj državi.

Znamo da nam neki (čak i redovni) čitaoci ne veruju u potpunosti.

Misle da često preterujemo, da smo čak i neozbiljni, ponekad.

Zaista, teško je poverovati da u našoj dijalizi i u našoj nefrologiji ima toliko mnogo problematičnih stvari.

Ključno pitanje je zašto je tako malo među pacijentima, među lekarima, među farmaceutskim biznismenima, među državnim službenicima i među medijskim poslenicima, onih koji će istinito, pošteno i iskreno, govoriti i delati, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga jedinoga?

A da je tako, očigledno jeste.

Hroničari zapisuju, petoletke i decenije neumitno prolaze, ništa se ne menja (na bolje), vremenom se sve više pokazuje da smo mi (sa ovoga sajta) često (i prečesto!) bili u pravu.

Zato danas ponavljamo ovaj tekst od pre 5 godina.

Da bismo vam pokazali kako se sve ovo završilo, ili barem nastavilo, jer i nastavak će uskoro (tokom maja 2021) uslediti.

Evo tog posta, od 31.10.2016. godine:

(Vaš pristanak se takođe, podrazumeva).

.

.

Podrazumevani Pristanak

Ili: Kome Zakon leži u podrazumevanju, njemu javna rasprava nije ni potrebna.

Poštovani čitaoci,

Za početak ovog teksta izabrali smo jedan sočan (ili masan) vic.

Vic je još iz onih komunističkih vremena, ili, kako se to kaže: vic sa bradom. Ide, otprilike, ovako.

Završili letovanje Lala i Sosa, pa Lala na recepciji otvorio buđelar i pita recepcionara kol’ko je dužan. Recepcionar uzeo neko papirče i olovku pa nabraja: sedam dana, dvokrevetna soba, satelitski program, iznajmljivanje filmova, sauna, teniski tereni, masaža, sve skupa 800 000 dinara.

– Ali, druže ja uopšte nisam koristio ni saunu, ni filmove, ni masažu, niti teniske terene … – zavapi Lala, šokiran cenom.

– Žao mi je, mirno odgovori recepcioner i dodade: Mogli ste. To se podrazumeva.

– Lala ga pogleda pomirljivo, pa reče: Dobro. Od tih 800 000 dinara, ja ću ti dati 200 000 dinara, a 600 000 uzimam natrag, da bih ti naplatio to što si mi kresao Sosu svako veče – reče Lala i pokaza na ženu koja je čekala ispred hotela.

– Ali druže, ja nisam kresao Vašu ženu, zavapi recepcioner, crveneći u licu.

– Nisi, reče Lala, ali:  Mogao si. Podrazumeva se.

To nam je sada bila prva asocijacija na podrazumevani pristanak.

Verovatno i ne postoji bolji primer humora o podrazumevanom pristanku.

A ovde je zapravo reč o Zakonu.

Za one koji još nisu čuli, vlast sprema Zakon po kojem se građani već po rođenju smatraju pristalim za uzimanje organa. Uzimanje organa im se ima izvršiti u slučaju njihove moždane smrti, ako se dotični nisu izričito tome usprotivili, dok im je mozak još funkcionisao.

Ali, uvek ima neko ali, što devojci sreću kvari.

Protivnici ovog Zakona su odmah izneli sijaset argumenata protiv istog.

Pre svega sporan je pravni aspekt ove inicijative.

Kako je moguće da se neka pravna radnja zasniva na pretpostavci, i da bude važeća?

Znači, pristanak se podrazumeva, a nepristanak se mora dokazati.

Naš pravni sistem je do sada počivao na pretpostavci da smo nevini (ili čitavi) dok se ne dokaže drugačije, a sada se podrazumeva da smo svi predviđeni za tranžiranje, ako nema podataka da smo se izjasnili drugačije, a mozak nam ne radi.

Šta ako smo imali kolebanja, pre kome, ali eto ne stigosmo da se registrujemo kao revidirci?

Sve su to velika pitanja, za jednu, sve manju, državu.

U svetu se nauka i religija spore da li ima života posle smrti, a kod nas je nejasno ima li života i pre smrti?

Što reče jedan alkoholičar, koma nas je održala, njojzi hvala.

Ali, kome još trebaju kome?

Pa na TV se stalno emituje reklama: Ili jesi – ili nisi? A onda neko rikne…

Pravnici kažu da se takav Zakon kosi i sa Ustavom, ali i iz nekih drugih situacija videli smo da se „ne moramo držati Ustava kao pijan plota“.

Pravnici kažu, a i trgovci se slažu, da sve što ulazi u promet, pa makar to bilo i ljudsko meso, mora imati svoju cenu, mora se platiti vlasniku ili njegovoj porodici pravedna nadoknada, a državi porez. Bendžamin Frenklin je navodno rekao da su samo te dve stvari obavezne: smrt i plaćanje poreza. S tim što smrt možemo malo i da odložimo.

Jedna kolumnistkinja je povodom ovog Zakona čak napisala da ćemo svi postati rezervni delovi za Globalistan (?!).

Proverili smo, takva država i ne postoji, čak ni u područjima koja su bila pod turskom vlašću. Svašta. Necenzurisane, a lažu…

Osporavanje medicinskog dela ovog Zakona je još obimnije.

Navodno će medicinari sada požuriti da olako proglašavaju ljude moždano mrtvim samo da bi ostvarili „pozitivno poslovanje“. Svašta, kao da bolnice služe za zaradu, a ne za lečenje.

Sporno je i pitanje kako se i da li se uopšte može postojećim znanjem utvrditi smrt mozga (?!). Zaista, zar svako od nas nije iks puta posumnjao da neka osoba uopšte ima i gram mozga, iako diše, hoda i ima pritisak. I funkcionisanje i nefunkcionisanje mozga mogu biti potpuno neprimetni. Nema tog stručnjaka niti aparature u koje se po tom pitanju možemo pouzdati. Sve je relativno, samo u to možemo biti sigurni, apsolutno.

Mediji su prepuni senzacionalističkih naslova o osobama koje su se probudile iz višemesečne kome, čak su neki progovorili i strani jezik koji nikada ranije nisu čuli (?!). A bez stranog jezika danas si kao i bez mozga. (Zna se dobro koji je nama strani jezik danas jedino bitan).

Za one koji nisu znali: organi se uzimaju od osobe čije srce, krvotok i svi drugi organi još rade, samo mu je mozak umro. Naišli smo i na posebno dirljiv opis dešavanja pri žetvi organa, gledano iz ugla podrazumevanog davaoca. Navodno postoje svedočenja medicinara da ti nevoljni donori tokom eksplantacije organa reaguju burno, znojenjem, skokom pritiska i pulsa, trzajima, crvenilom i grimasama, čak i suzama.

Ali, zakon suzama ne veruje.

Podrazumeva se da se oštećeni više neće moći žaliti, pa je Pouka o pravnom leku nepotrebna.

Navodno, nijedno poređenje sa dosadašnjom medicinskom praksom ne ide u prilog ovom Zakonu.

Na primer, pri svakom prijemu u bolnicu potpisujete da dobrovoljno pristajete i na tako sitnu intervenciju kao što je transfuzija krvi, jer eto Zakon ne podrazumeva da vam se automatski može dati krv, ako to doktori predlože. Za transfuziju nema podrazumevanog pristanka, a organe će smeti uzeti automatski?!

Dalje, kada u bolnici pacijent prima ispitivani lek, obavezno mu se mora dati da potpiše tzv. „Informisani pristanak“. U tom pravnički sročenom tekstu se jako naglašava da je pacijent dobrovoljno pristao da prima ispitivani lek, da je prethodno detaljno informisan o svim aspektima delovanja tog leka i svojim obavezama u vezi uzimanja tog leka, da mu je dato dovoljno vremena da razmisli pre samog potpisivanja, da je imao priliku da se o svemu konsultuje sa svojom porodicom, svojim lekarom i svojim advokatom, a sve pre samog potpisivanja. Podrazumeva se da ima pravo i na osiguranje i novčanu nadoknadu, ako mu se nešto desi dok je u toj naučnoj studiji. I tek posle 2 stranice gusto kucanog teksta pacijent se potpiše – da bi popio neku tabletu!

A za organe, ne treba ništa – sve se podrazumeva.

Čak i onaj ko prima organ mora potpisati saglasnost da želi da ga primi,

samo se od davaoca ništa ne traži, nego će mu se organi uzeti čim neki doktor kaže: sad!

A doktorima, i aparatima, kao i inače, moramo verovati, zar je iko ikada video da su te dve kategorije negde pogrešile? Za Boga ne znamo, ali u doktore i aparate smo sigurni.

Ipak, predlagač Zakona ostavio je i mogućnost da neki budu izuzeti od primene ovog zakona. U izmenjenom Članu 50 Zakona o transplantaciji stajaće da uzimanja organa sa umrlog lica neće biti ukoliko se čovek tome izričito protivio.

Šta znači to Izričito protivljenje?

To znači da onaj ko ne želi da mu to urade mora dati pismenu izjavu u prisustvu 2 svedoka i da se to mora upisati u poseban Registar. (Registar Izričitih Protivnika, RIP?)

U medijima nema preciznih podataka gde će se voditi taj Registar.

Jedni kažu da će se upisivanje „nepristalica“ vršiti kod izabranog lekara, drugi kažu: u sudu, treći u opštini, ili kod notara, beležnika i sličnih popečitelja, pri registraciji automobila, ili pri podizanju dozvole, ili ko će ga znati gde sve ne, itd, itd.

Suština je kažu da će se na taj Registar gledati kao na Spisak izdajnika. Izdajnika velike humanitarne akcije, otpadnika od društva, biće to spisak sociopata, kukavica, primitivnih i samoživih ljudi, nespremnih da pokažu razumevanje i saosećanje za patnje drugih.

Em što će upisivanje na taj spisak već samo po sebi predstavljati stigmatizaciju, pretpostavka je da većina neće ni imati, ni vremena ni nerava, da obija pragove državnih institucija da bi u prisustvu 2 žiranta ostvarila pravo za koje smatra da mu po Ustavu pripada: da bude gospodar svog tela. (Što je najgore, i „izričiti“ smatraju da se to njihovo pravo podrazumeva i da za to ne treba da daju pristanak?!).

Da li će „vadioci organa“ stići da pre žetve prelistaju ceo Registar, da ne bude i tu neke „slučajne zabune“ iliti administrativne greške pri upisivanju, čisto teoretski razmatramo, jer zna se da toga u našoj birokratiji nikad nije bilo.

Ili je možda bolje da se propiše da će svaki „izričiti“ biti dužan da uz sebe uvek nosi neku karticu, lančić ili tetovažu, sa natpisom: „Ne vadi mi organe, jarane“. (Za izričite ženskog pola može i varijanta: Ne vadi mi organe, moj dragane).

Ima i obrnutih primera. Mediji su prikazivali jednog našeg poznatog Pisca zatvorske literature koji je na vratu istetovirao isprekidanu liniju i natpis:  „Ovde iseći“.  Šta reći:  izričiti donor?!

Neki idu čak tako daleko da sad konačno “shvataju” otkud odjednom kod nas poplava Odeljenja za ljudske resurse (human resources), ovaj zakon im je i bukvalno obelodanio šta je u pozadini svega ovoga. Organi. Organi prinude.

Još kada pročitaju u Članu 24 stav 1 ovog Zakona: “Ukoliko za pojedini organ umrlog davaoca u Republici Srbiji nije moguće naći odgovarajućeg primaoca organa sa Republičke liste čekanja, organ se može ponuditi odgovarajućoj međunarodnoj organizaciji, međunarodnoj instituciji i stranoj državi, sa kojima je uspostavljena uzajamna saradnja za razmenu organa radi lečenja u skladu sa ovim Zakonom”…

Lele …

U državi u kojoj još uvek traju sudski postupci zbog krađe beba, u državi na čijoj su okupiranoj teritoriji zarobljenim Srbima vadili organe naživo i preprodavali te organe “našim zapadnim prijateljima” (našim i albanskim prijateljima), zaista je bilo hrabro napisati jedan ovakav stav..

Pa još kad pročitate da je jedan običan smrtnik (?!) zvani Rokfeler, potrošio 6 (i slovima: šest) tuđih srca, jer je eto, po svim „medicinskim“ kriterijumima stalno bio prvi na Listi čekanja (link). Posle svega lakše ćete shvatiti da nije lako pisati zakone u svetu u kome su svi ljudi ravnopravni, samo su neki ravnopravniji…

U celoj ovoj zbrci malo je onih koji misle kao mi:

da nam ovaj Zakon nije ni bio potreban.

Pa kod nas je sve već regulisano.

Glasali ste, i to je sasvim dovoljno.

I treba prekinuti sa tim licemernim prenemaganjima.

Zar nismo izlaskom na izbore već dali svoj pristanak da nam se radi ono što nam rade?

Pa, ko je to, ako nismo mi, “preuzeo svoju sudbinu u svoje ruke”.

Sećate li se svih onih predizbornih slogana?

Ovo je ta budućnost u koju verujemo.

Naša budućnost i prevashodnost.

Pristali smo na sve to.

To se podrazumeva.

Podrazumeva se da naši narodni predstavnici prodaju svoje mandate i svoje mišljenje, kao na pijaci, onome ko im ponudi više para, ili ko ima bolju „ukupnu ponudu“.

To je Zakon tržišta, liberalni kapitalizam, susreću se ponuda i potražnja, Weber, Luter i Mirandola, šta sad, zar i mi Srbi da i dalje budemo lenji i zatucani, sad kad reformski i proevropski putevi nemaju alternative? (Ljig-Preljina?!, dva Lj na jednom putu, sumljivo?!)

Šta je uopšte izdaja, ako imamo Sporazume koji sve to podrazumevaju? Bitan je Pravni okvir, zar ne?

Zašto da nam neko otvara poglavlje, ako nismo udareni u glavu?

Zar nam nije već podrazumevan pristanak i na smanjenje plata i penzija? Nikakav poseban Zakon niti Registar o takvim radnjama nije ni pretpostavljen, a kamoli javna rasprava ili Referendum o istom. (Pa nije vam ovo Švajcarska).

Podrazumevani nam je pristanak i da nas prebijaju ljudi obučeni u fantomke ili u žute uniforme saveznog auto-moto društva (link). Zar da dotični gube vreme na dugotrajne (i neizvesne) pravne procedure?

Onog momenta kada smo ozakonili privatne prinudne izvršitelje, zar vam ijedan zakon posle toga treba?

Podrazumevani nam je pristanak i da našu decu prodaju Šveđanima (link), jer gde može biti naša ponuda iste vrednosti kao i ponuda nekog sa švedskim standardom, a nismo rasisti na pare?  (link)

Podrazumevani nam je pristanak na šund, kič, rijaliti programe i ostalo medijsko smeće koje kiblama istresaju na naše glave, sa svih kanala, novina, časopisa, talasa, društvenih mreža, konferencija i ostalih kanalizacija.

Podrazumevani nam je pristanak i na Briselski sporazum, dužničko ropstvo, MMF-ovo upravljanje finansijama, ambasadorsko nameštanje rezultata izbora, privatizaciju svega, ljudi i dobara, opštu rasprodaju svih principa i svih vrednosti, a kome je do morala ne može više ni u crkvu … Jer, i crkva podržava održivo državo, i ona podrazumeva pristanak na ovo.

Ukratko, batalite ta pljuckanja po svemu i svačemu, koja radite samo da bi u društvu “ispali pametni”, “prosvećeni” i “osetljivi na nepravdu”, „napredna inteligencija“, a deo ste sistema…

Glasali ste, i od sad sve što kažete može se upotrebiti i protiv vas koji ste glasali za nas.

Prevashodno.

Kažu da je Slobodan Milošević bio američki čovek. „Faktor mira i stabilnosti na Balkanu“. Kad su i njega krenuli da ruše bio je naravno, „iznenadjen i uvredjen“. Direktan, kakvim ga je Bog dao, pitao je lično Vorena Kristofera: „Šta treba da uradimo da nas SAD ne tretiraju kao neprijatelja?“

Mislio je da će mu ovaj odgovoriti: „Ništa. Ne vredi vam ništa. Uvek i svugde, mi ćemo biti protiv vas“.

Ali, nije tako bilo. Državni sekretar mu je dao konkretan odgovor: „Podrazumevani pristanak“. „Na sve što SAD i pomisle, podrazumeva se da vi uvek morate pristati. To je to.“

Sloba, znate već, nije pristao. Bio je oboren, uhapšen i „lečen“ lekovima protiv lepre. Bez pristanka, naravno. I do smrti, podrazumeva se.

Za one koji ne znaju, farmakoindustrija imunosupresiva, je jača od dijalizne farmakomafije. Imunosupresivi su vrlo skupi lekovi kojima se sprečava odbacivanje tuđeg organa. Naravno da oni uništavaju i imunitet primaoca, pa on postaje podložan infekcijama, virusima, tumorima, kancerima … – ali, o tome se ne piše. Insistira se samo na „humanosti“.

Isti oni narodi koji su Indijancima donirali ćebad zaraženu tuberkulozom, sada nama propagiraju „humanost“ i „značaj zaveštanja“ organa.  Znate li koliko dece dnevno umire od gladi, ali se za njih ne vodi kampanja o „značaju doniranja hrane“. Za sakupljanje hrane nema kampanje u medijima, a za sakupljanje organa idu prilozi svake nedelje. Samo pratite trag novca i sve će vam biti jasno. Naravno, posle unisonog višegodišnjeg prepariranja javnosti, uvek će se i kod nas naći naivčina koji će dobrovoljno i iskreno lepiti parole po Domovima zdravlja: „Don’t take your organs to heaven, heaven knows that we need them here“. A u pozadini tih kampanja su plaćeni stihoklepci koji su danima smišljali kako da ljude ganu i zgrnu milionski honorar. O pevaljkama i TV-zvezdama koje tim akcijama popravljaju svoj posrnuli rejting popularnosti ili svoj konto, da i ne govorimo (Rebrače, Trifunovići i sl).

Zašto kažemo transplantacija, a mislimo na bubreg?

Zato što se u našoj državi u 90% slučajeva transplantacije radi o transplantaciji bubrega.

Da su namere „gospodara iz senke“ časne i humane, oni bi učinili sve da poboljšaju kvalitet dijaliznog lečenja, da podstaknu stvaranje minijaturnih i transplantabilnih dijalizatora, i da dijaliza prestane biti sinonim za nešto najgore što čoveka može snaći. Ne, upravo u SAD je dijaliza najgora na celom Zapadu. Ali, donosi dobre pare.  Imunosupresivna farmakomafija će zarađivati još više, zato se mora omasoviti davanje i primanje organa, to je biznis. Nije cilj izlečiti, nego zarađivati.

U brojnim našim tekstovima smo već objašnjavali kako niko (ni pacijenti, ni lekari, ni mediji, ni političari) neće da pokrenu kampanju za poboljšanje kvaliteta dijaliznog lečenja, ali svi ko papagaji slave „Kidney Day“ i traže organe za „Novi život“, jer za to, „sponzori“ daju keš, odmah, bez problema.

O tome ko je kriv za samo 20% kvalitetnijih dijaliza koje imamo pravo dobiti u našoj državi, već smo iks puta govorili: korumpirani lobi načelnika klinika, dijaliznih firmi i političara, o kojima više i ne vredi trošiti reči.

Kad bismo vam otkrili kako izgledaju imovinske karte i putovnice naših eminentnih nefrologa, propagatora davanja organa i profitera od loše dijalize, verujemo da ne bi dočekali sledeću Novu godinu.

Već smo vam otkrili da je jedan naš „stručnjak“ i za dijalizu i za transplantaciju (i obrnuto), mesečno „bio dobar“ za 12 hiljada evra, redovne plate. „Produži život“, kaže on i smeje se, na plaži u Rio de Žaneiru.

Ima li neki načelnik, direktor, predsednik ili predsedavajući: udruženja dijaliznih pacijenata, sestara ili doktora, – a da ga farmakomafija nije „podmazivala“?

Tačno je, nisu svi isti. Jedni uzmu plastičnu torbu, USB privesak od 8 gigabajta i dva kišobrana sa nazivima imunosupresivnih lekova, a drugi dobiju 2 hiljade evra za jedno „naučno“ predavanje. Ali, niko ne želi da iskoči iz tog društva, nego želi da napreduje ka „naučnom“ odboru.

Znate li ko je najveći sponzor svih nefroloških kongresa u Srbiji, u EU i u celom svetu?

Sve je to gospodo, podrazumevani pristanak.

Svi znaju sve, ali se to tako podrazumeva.

E pa, kad se podrazumeva, koji će nam onda moj i rasprava o tome zašto se podrazumeva?

Ni dijalizni pacijenti čije crno-bele fotografije vise po gradu uz opskurni tekst o tome koliko dugo čekaju na poziv koji život im znači – nisu to uradili iz humanih razloga.

I oni su to naplatili, cirka negde oko, 200 evra, po liku, pa ti sad vidi koliko je dobila Agencija i ostali …

Podrazumeva se da sve ima svoju cenu, pa i aktivnosti dijaliznih pacijenata za poboljšanje njihovog lečenja, zar to nekog još treba da čudi?

I kao u onoj priči o tome zašto se u našem selu ne čuje crkveno zvono, ima tome najmanje desetak razloga.

A najvažniji je onaj prvi razlog: nemamo zvono.

Kad sagradimo transplantacioni centar, kad tamo zaposlimo stručnjake i damo im pristojne plate (da ne zveraju odakle će i koliko sebi namaći), kad budemo živeli u sređenoj i zadovoljnoj državi, …

Kad doživimo renesansu, onda ćemo imati i humanizam.

Jedno bez drugog ne ide.

Neko skoro napisa i ovakav, potresno iskren stav: “Da živimo u uređenoj i pravednoj pravnoj državi potpisao bih iz prve ovakvu inicijativu, ali ovde gde ministri savetuju državnim činovnicima da ne kradu previše, nego da kraduckaju …”

Da, šta reći?

Zašto mislimo da Zakon o podrazumevanom pristanku neće doneti nikakvo poboljšanje dijaliznim pacijentima?

Zato što smo sve inicijative, pa i one najhumanije već kompromitovali. Zato što se kod nas podrazumeva da su i doktori i pacijenti korumpirani. Svi su se već kompromitovali. I porodice pacijenata (primer Ognjenovića). Niko više i ne sumnja da će svi i u ovom problemu gledati, pre svega, da sebi nađu neku korist. Oseća se to, u vazduhu. Takva su vremena.

Pa šta, reći će neupućeni.

Pa, problem je u podrazumevanom redosledu događaja koji će se dešavati i nakon uvođenja ovog Zakona u praksu. Desiće se pretpostavljamo, da porodica neće dati saglasnost za uzimanje organa od podrazumevanog davaoca. Nisu dužni ni da obrazlažu zašto. (Kao što ne daju ni saglasnost za obdukcije umrlih u bolnicama).

Pa šta, reći će neupućeni, po Zakonu, njihova saglasnost nije ni potrebna.  Niti ičija saglasnost.

I to je tačno.

Zakon je Zakon, ali ..  život ide drumom …  a ne evropskim putevima koji nemaju alternativu.

Doktori koji žive u narodu koji za njih smatra da su korumpirani, mogu da uzmu organe podrazumevanom, mogu da se pozovu na Zakon i da verovatno dobiju proces na sudu, ako su glupi i naivni.

Znajući za kverulantsku narav porodica naših preminulih, podgrejanu na žaru teorija zavere, do Procesa će sigurno doći, sve sa zaklinjanjem da će se terati (još) do Štrazbura.

Ali, naši doktori nisu ni glupi, ni naivni. (Ne zaboravite, prihvatili su tržišne principe…)

Znaju doktori da će njihov Proces, biti njihov privatni Problem, da iza njih neće stati ni njihova Bolnica, ni njihova Država, ni njihova Crkva, a i Sudija im može biti sporan.

Pa će se akati po ročištima, svedočenjima, razvlačenjima i veštačenjima, jedno 6 -10 godina, a kolege će se podgurkivati i za njim govorkati: To je onaj što se protiv njega vodi Proces!

A za čije babe zdravlje, da doktor rizikuje sve to?

Za likove koji su uzimali po 200 evra da bi se slikali iznad rečenice da jedan poziv menja sve?

Idi begaj, ranije legaj …

Ko ne veruje neka se raspita, da li postoje slučajevi gde je preminuli za života bio potpisao i Donorsku karticu (zaveštanje), pa opet porodica nije dozvolila da se posmrtno od njega uzmu organi. I doktori su se sklonili.

Bez reči, bez rasprave (sudske).

I opet će biti tako, sa ili bez Zakona.

Nije naš problem u pravnoj regulativi, naš problem je što pokušavamo da lečimo bolest, simptom, a ne bolesnika.

E sad, ako neki doktor i pored potencijalnog sudskog maltretiranja, odluči da uzme organe od podrazumevanog davaoca i bez pristanka porodice, to će biti ne samo iz razloga što je taj doktor veliki humanista, nego je i vrlo motivisan „da organi davaoca nastave živeti u organizmu primaoca“. Dobar motivacioni govor je, kažu, veoma bitan,  otkriven je još u doba Feničana i svi se slažu da je još uvek neprevaziđen.

I zato:

Poštovani čitaoci,

ako ste i poverovali da jedan poziv menja sve, onda ćete poverovati i da jedna analogija objašnjava sve u vezi ovog Zakona.

Zamislite da vas neki Zakon tretira kao kompletnog idiota i da od vas traži da odete na neki šalter državne birokratije i da se upišete u Spisak onih koji ne žele ni da čitaju stavove iznete u ovom tekstu.

Nema šanse, reći ćete. Niste vi kompletni idiot.

Mi smo to znali.

Zato smo i koristili vaš podrazumevani pristanak, do samog kraja teksta.

Ovo je kraj.

.

.

DiaBloG – 2016

.

Za one koji žele videti prvobitni, originalni post, sa sve slikama u njemu, evo linka:

Podrazumevani pristanak

__________________________________________

.     .     .     .     .     .

.     .     .     .     .     .

https://www.facebook.com/medcityinternationalacademy/videos/865998547099696/

.     .     .     .     .     .

.     .     .     .     .     .

.     .     .     .     .      .

A m i n !

Usvojeno je: Saglasnost više nije pretpostavljena

.     .     .     .     .     .

__________________________________________

Linkovi:

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/cija-su-nasa-tela/

http://www.paragraf.rs/dnevne-vesti/260116/260116-vest12.html

http://www.dnevne.rs/zuta-stampa/hteli-to-ili-ne-svi-cemo-donirati-organe-predlog-novog-zakona-sokirao-srbiju-video-info

http://www.vaseljenska.com/misljenja/protestno-pismo-protiv-najave-mandatornog-doniranja-organa-gradjana-srbije/

http://www.vesti.rs/Zdravlje/Reagovanje-ministarstva-zdravlja-povodom-zabrinutih-gradjana-u-vezi-sa-doniranjem-organa.html

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2342906/najvazniji-poziv-u-zivotu.html

http://www.naturalnews.com/053693_mandatory_euthanasia_California_organ_harvesting.html

http://www.raziskovalec-resnice.si/sr/clanci/54-cinjenice-o-doniranju-organa.html

http://www.kurir.rs/hteli-da-iskljuce-aparate-a-on-se-probudio-clanak-130216

http://abcnews.go.com/Health/patient-wakes-doctors-remove-organs/story?id=19609438

http://www.syracuse.com/news/index.ssf/2013/07/st_joes_fined_over_dead_patien.html

http://www.kurir.rs/bizarno-bez-kojih-organa-ne-mozete-i-kolika-im-je-cena-na-trzistu-clanak-960545

http://www.initiative-kao.de/g-meyers-report.html

http://www.lifeguardianfoundation.org/

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2867255/natpis-u-bolnici-razbesneo-srbiju-ako-niste-donirali-bubreg-platite-participaciju

https://www.lifesitenews.com/news/brain-death-as-criteria-for-organ-donation-is-a-deception-bereaved-mother

http://webtribune.rs/sokantno-otac-oruzjem-sprecio-da-lekari-iskljuce-njegovog-sina-sa-aparata-sin-se-oporavio-i-oziveo-video/#

.

Saglasnost više nije pretpostavljena

.

A da biste videli šta se dalje dešavalo, morate pročitati i naš naredni post Nema saglasnosti za podrazumevanje.

Srdačan pozdrav,

.

redakcija sajta http://www.dijaliza.wordpress.com

.

.

.

.

Hemikalije iz dijalizne plastike izazivaju rak i sterilitet

Poštovani čitaoci,

Pre nego što pročitate ovu agencijsku vest, objavljenu pre samo nekoliko dana, (25.03.2021), dobro bi bilo da prvo pročitate naš post “Kako nas truju sa dijalizatorima“ objavljen 18.06.2015. godine, a da biste mogli lakše da pratite nastavak ove priče.

25.03.2021. 12:47

Sputnjik

Upozorenje eksperta: Hemikalije iz plastike smanjuju veličinu penisa i utiču na plodnost

Izloženost plastici i drugim opasnim hemijskim jedinjenjima u savremenom svetu smanjuje veličinu penisa i broj spermatozoida, narušavajući plodnost do te mere da je budućnost ljudske rase ugrožena, tvrdi vrhunski epidemiolog Šana Svon u svojoj novoj knjizi.

“Jednostavno rečeno, živimo u doba reproduktivnog kalkulisanja čiji se efekti vide širom planete”, napisala je u svojoj knjizi “Odbrojavanje”.

“Trenutno stanje na polju reprodukcije ne može se nastaviti još dugo bez ugrožavanja opstanka ljudi”, smatra dr Svon.

Šana Svon je vodeći ekološki i reproduktivni epidemiolog i više od 20 godina proučava opadanje broja spermatozoida i uticaj hemikalija i farmaceutskih proizvoda u životnoj sredini na reproduktivno zdravlje. Njena knjiga, objavljena krajem februara, najprodavanija je u nekoliko naučnih kategorija, prenosi RT.

Svon tvrdi da su ftalati, koji se koriste u proizvodnji plastike, i druge hemikalije dovele do takvih alarmantnih efekata kao što su: sve veći broj beba rođenih sa malim penisima, drastično nizak nivo testosterona kod muškaraca, broj spermatozoida u zapadnim zemljama je opao za 59 odsto od 1973. do 2011. godine, a plodnost je opala za više od 50 odsto tokom proteklih pola veka.

Izmenjeni su i reproduktivni razvoj žena i nivo estrogena.

“U nekim delovima sveta danas su dvadesetogodišnjakinje manje plodne nego što su njihove bake bile kada su imale 35 godina”, navela je Svon.

Reproduktivna katastrofa pogađa i životinje, izjavila je naučnica, navodeći da su neobično mali penisi otkriveni kod aligatora, pantera i još nekih vrsta, dok sve više jedinki riba, žaba, ptica i kornjača imaju genitalije oba pola.

“Ukoliko ne preduzmemo nešto, mnoge vrste na Zemlji su u velikoj opasnosti”, istakla je Svon.

Napisala je da ljudi ispunjavaju tri od pet kriterijuma koji definišu da li je neka vrsta ugrožena, a samo jedna od pet mora da se ispuni da bi neka vrsta bila ugrožena.

Prema studiji Univerziteta u Vašingtonu, predviđa se da će pad stope plodnosti prepoloviti stanovništvo 23 zemlje, uključujući Španiju, Japan i Italiju, do 2100. godine. Globalna stopa plodnosti (broj dece koju prosečna žena rodi tokom života) pašće sa 2,4 u 2017. godini, što je malo iznad nivoa 2,1 koji su UN odredile kao neophodan za održavanje trenutnog broja stanovništva, na 1,7 u 2100. godini.

Neki ljudi negiraju alarmantne trendove plodnosti, navela je Svon, dok drugi to zataškavaju jer smatraju da je planeta prenaseljena.

Potrebno je potpuno modifikovanje hemikalija koje se upumpavaju u životnu sredinu da bi se obnovila reproduktivnost, zaključila je ona.

https://www.vesti-online.com/upozorenje-eksperta-hemikalije-iz-plastike-smanjuju-velicinu-penisa-i-uticu-na-plodnost/

.

JOŠ SLIČNIH TEKSTOVA:

.

Magazin Novosti / Život + · 11. januar 2021 u 18:00

Čuveni doktor Stojković upozorava: PLASTIKA utiče na DNK i izaziva STERILITET

.

JOŠ SLIČNIH TEKSTOVA:

Planeta
21.02.2013. 21:47h

ZVANIČNO POTVRĐENO: Plastika izaziva rak!

Svetska zdravstvena organizacija završila dvogodišnju studiju kojom je prvi put dokazano da flaše, kese, igračke i telefoni sadrže opasne hemikalije, izazivače smrtonosnih oboljenja

https://www.kurir.rs/planeta/663115/zvanicno-potvrdeno-plastika-izaziva-rak

.

JOŠ SLIČNIH TEKSTOVA:

ПОЛИТИКА, понедељак, 16.12.2019. у 22:55

У дечјим играчкама и до 300 одсто више штетних хемикалија

http://www.politika.rs/scc/clanak/444120/U-decjim-igrackama-i-do-300-odsto-vise-stetnih-hemikalija

. . .

Питање од животног значаја за 5000 дијализних пацијената у Србији: да ли ће невладина организација Алтернатива за безбедне хемикалије („Алхем”), учинити нешто да се у нашим дијализним центрима престану користити дијализни материјали са штетним супстанцама?

Ако они неће, ко би други то смео и хтео?

.

.

DiaBloG – 2021

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Realno stanje naše nauke i obrazovanja

Nauka i obrazovanje bez obraza

Detaljan izveštaj iz tri dela:

1)

http://fakti.org/sta-to-pisu/kakva-je-veza-izmedjun-nesudjenog-srpskog-ciklotrona-i-jednog-skupa-u-svecanoj-sali-sanu

2)

http://fakti.org/sta-to-pisu/skup-mahom-prestarelih-liberala-koji-koji-nikad-u-zivotu-ni-pokisli-nisu

3)

http://fakti.org/sta-to-pisu/na-skupu-u-svecanoj-sali-sanu-bila-i-trbusna-plesacica-ali-je-uistinu-skandalozno-bilo-mnogo-sta-drugo

.

Filip Vukajlović

Трбушна плесачица, али и учесник Конференције, Мила Поповић била је у двострукој улози: Лепа Мила кад „говори тијелом васцели свијет је разумије“. С њом „експоненциални раст“ није немогућ.

         (Видео траје пет минута)

.

.

.

DiaBloG – 2021

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Juče još

.

Juče još.

Juče još, delovalo je da je bilo prekjuče.

Ne samo da vreme brzo prolazi, nego je i beskonačnost sve veća i veća …

Na ovaj datum, pre osam godina, objavljen je prvi tekst na ovom sajtu.

Ako uračunamo tehničke pripreme, stručna, umetnička i ideološka dogovaranja, za bolji tretman dijaliznih i predijaliznih pacijenata, borimo se već jednu deceniju.

Kada smo počinjali, bili smo tako oprezni i konspirativni, da nam to sada izgleda smešno.

Ali, pre 10 godina obznaniti da vam je glavni Neprijatelj, velika farmaceutska industrija, Big Pharma, nije bilo baš bezopasno.

Pritisci, pretnje, podmetanja, ucene, čemu sve nismo bili izloženi, da vam ne pričamo.

Na primer, rećićemo vam samo da nas je jedan domaći sluga Big Farme (R.H.) prijavio državnom Tužilaštvu za visokotehnološki i sajber kriminal. Kao razlog naveo je sledeće krivično delo: „Odavanje poslovnih tajni“ (?!?). Nije moglo otvorenije i iskrenije. Za advokata su nam poturili svog čoveka (izvesnog M.L.) iz ugledne advokatske kancelarije, koja zastupa domaće ministre, strane ambasadore i sličnu kamarilu. Kao, to će nas Mudo Marjanovo, zastupati „pro bono“ jer je zabrinut za slobodu govora, pravo na iznošenje javne reči i slobodu mišljenja. A đubre celo vreme radilo za Big Farmu i pomagalo im u sastavljanju tužbe protiv nas. I da vas ne davimo dalje sa detaljima (o tome ćemo jednom objaviti knjigu), preživeli smo i to.

Danas, eto, o zlu zvanom Big Farma piše „Politika“. I svi mogući javni servisi i toaleti.

Sad to nije ni kažnjivo, ni opasno.

Sad odjednom, svi sve znaju, ali je znanje krhko …

Ima još.

Naš drug, i naš redovni čitalac (Vlada K.), pita nas, i u neverici trese glavom: Kako ste u 2019. godini, u tekstu o Petom kongresu nefrologa objavili sliku „Patient centered care“ na kojoj je pacijent pod Covid maskom, u središtu kompozicije?

Petnaest (15) meseci pre proglašenja Covid pandemije (link)?

Kako? Anticipacija, mistika, specijalne moći, tajni izvori?

Ništa od toga. Pacijent (L.G.) je insistirao na anonimnosti, pa smo se dogovorili da stavi masku. 🙂

Ili, kako smo još pre 5 meseci pomenuli mogućnost pojave pokreta Mi-Tu i u našem podneblju (link). (Napomena: podršku „niSisama“ nismo pominjali).

Tada je to izgledalo kao zajebancija, a danas svi mediji regiona vrve od mi-tu izjava.

Ima još.

Pomenimo i kako smo na jednog paranefrologa ukazivali mesecima pre nego što je njegova slika objavljena na II Dnevniku svih republika bivše nam Jugoslavije, a zbog korupcije naravno, i zatvora, u koji je odveden pravo sa Klinike.

Takođe, neskriveno smo likovali kada je najveća dijalizna Big Farma platila nagodbu na sudu u SAD, a u sudskim spisima se otkriju i 4 imena lekara iz Srbije, koji su korumpirani stotinama hiljada evra, omogućavali pljačku naše države i zaradu dotične kompanije. O čemu i mi pišemo već 8 godina.

Nažalost, od te četvorke, niko nije osuđen, jer u Srbiji se silovanje i korupcija uvek odvijaju u „susednoj prostoriji“ tako da ostala deca naše Nefrologije ništa nisu ni čula ni videla, a i učesnicima nije do uplitanja javnosti u njihovu intimu (posle toliko godina od nedozvoljenih radnji).

Bilo je svega.

Nešto smo znali, nešto pogodili, ali ako nas upitate za konkretne rezultate našeg rada, pomenućemo samo lepotu druženja i još neka, opšta mesta. Tanko je sve to.

Naše dijalizne muke sada nam izgledaju i nekako minorno, u odnosu na puštanje iz laboratorije Korona virusa, a isti je pušten radi smanjenja stanovništva, povećanja zarade Big Pharme i koncentrisanja vlasti jednog promila ljudi nad celom planetom. (Krdo čeka imunitet).

Ali, mi barem priznajemo: rezultate nemamo, uspeh još uvek nije na stolu,  što bi rekao Branko Miljković: Ubi me prejaki napadač.

Svašta nešto smo pokušavali, ali ….

Prvo smo mislili da je problem u Elitama.

Znate, ono, odnarođeni slojevi, da bi zadržali svoje privilegije, prodali bi i dušu đavolu, pa o tome je i Arčibald Rajs pisao … (link).

(Vođstva nefrologa, zdravstvenih ustanova, udruženja pacijenata …  sve debelo sponzorisano i kontrolisano od Big Farme, pa je onda jasno da pošten čovek, a još i pacijent, ne može izaći na kraj sa njima).

I to je sve tačno, ali nije samo to … (N.Malović, link).

Zatim smo mislili da je problem Neznanje, tj. Nedostatak informacija. Pa smo se ubili objašnjavajući sve o dijalizi (tehnika, indikacije, komplikacije, pljačke, manipulacije, … milion i po pregleda, Bog te mazo!).

I to je sve tačno, ali nije samo to … (link).

Jer, iako smo narodu (pacijentima) sve objasnili, opet: ništa se ne dešava.

Večni pretsednici (privatnih) Udruženja pacijenata i dalje lapaju pare i od Države i od Big Farme, za nekakve lažne projekte, časopise (šareniše), proslave, obeležavanja, predavanja i igrarije, dele pare sebi i svojim pajtašima, a pacijenti nikakve koristi od toga nemaju.

Ljubinko otvoreno prepisao naš tekst o vezivačima fosfata, što mu ne bismo ni zamerili da je samo naveo izvor odakle je krao, i da nije krađu naplatio kao svoje (ne)delo.

No, neko to odozgo sve gleda (valjda!) pa će pravi računi za naplatu stići kad-tad.

Nego, da se vratimo na pitanje zašto se ništa ne dešava, niti menja, uprkos tome da svi znaju sve, a neki su još i školovani.

Da li je zaključak da smo svi krivi? Da svako ima vlast (i nefrologiju) kakvu zaslužuje (link)?

Može li ceo jedan, pacijentski, narod, biti kriv?

Ako ne može, ko onda može?

Šta je to potrebno, koji dodatak, koji način, začin, koji podsticaj, da nešto konačno počne da se rešava i/ili poboljšava.

Niko o tome nije bolje i iskrenije govorio od jednog bankara, nećete verovati, iz nama prijateljske i slovenske zemlje.

Evo tog teksta.

Један од главих руских банкара Герман Греф рекао је на Петроградском међународном економском форуму (SPIEF) 2012. оно што његови западни ортаци мисле, али никад не би изговорили:

„Хоћу да вам кажем да говорите страшне ствари. Предлажете да се власт преда у руке народа. Али кад би људи знали за све што се дешава, њима би било изузетно тешко манипулисати. Кад знају шта се дешава, људи неће да се њима манипулише. Зато је Кабала тајно учење већ три хиљаде година. Контрола маса подразумијева елеменат манипулације. Како би се живјело и управљало друштвом у ком су информације свима подједнако доступне, у ком свако има прилику да информацију добије непосредовано? Како живјети у таквом друштву? Ваше размишљање је застрашујуће.“

Sada vam je dragi naši, verovatno nešto malo jasnije, zašto vam nikada neće biti sve jasno.

Zalazimo u ozbiljne teme, koje ne odgovaraju svetskim moćnicima, pa se nemojte iznenaditi ako i nas jednoga dana ukinu ili suspenduju (zato na vreme pravite sebi kopije), jer ako Predsednik najmoćnije države sveta nije s njima uspeo izaći na kraj, čemu se mi obični smrtnici uopšte možemo nadati?

Za kraj, evo i još jedne teme za razmišljanje. Video-nadzor.

Efekat sveobuhvatnog video-nadzora je razoran i zastrašujući u svakom pogledu.

Na primer, jeste li primetili kako je odjednom iščezla pesma:

„Ko ostavlja ruže ispred moga praga …“

.

.

.

Redakcija sajta: dijaliza.wordpress.com

.

.

.

.

.

Primer uspešne farmaceutske kompanije

Sistem se neće menjati, a i proces će se nastaviti …

27.11.2020. godine,

jedna vest je obišla ceo svet, a po svom značaju, zaslužuje i da je u celini prikažemo na ovom sajtu:

У СЈЕДИЊЕНИМ Државама завршено је суђење компанији која је крива за смрт 200.000 Американаца – жртава такозване епидемије опијата.

Фармацеутски гигант Purdue Pharma, који је САД преплављивао опасним таблетама против болова, признао је да је користио сумњиве маркетиншке методе, а сада је близу банкротства.   

Време америчке предизборне кампање 2016-те било је врхунац „епидемије опијата“. Свакодневно је од предозирања умирало више од 150 људи.

У току те кампање Доналд Трамп се сретао са средовечним људима који су већ били сахранили своју одраслу децу. А он је обећао да ће кривци за то бити кажњени.

Све је почело од тога што је почетком 1920-их у Њујорк из Галиције стигла велика јеврејска породица Саклер – у потрази за „америчким сном“. Шеф тог породичног клана Исак Саклер отворио је продавницу прехрамбених производа. Од зарађеног је плаћао и школовање своја три сина.

Један од њих је написао стотине научних чланака (углавном из области психијатрије), али је породични бинго била продаја лекова.

Овим су кљукали Америку

Најстарији од браће, Артур, био је својеврсни маркетиншки и рекламни геније, па је успео да од мале фармацеутске компаније створи  империју Pardue Pharma.

Он је почео да Америку усрећује седативом „Valium“.

Са њим су кренуле и агресивне рекламне кампање и корумпирање лекара.

Тако су Саклери створили „рај“ у којем су сами развијали лек, сами га тестирали, сами га производили, сами хвалили преко својих научних часописа и прописивали преко својих лекара (podseća li vas ovo na neku našu dijaliznu priču, prim.red).

Артур Саклер је умро 1987-ме су, али је компанија расла.

Успех јој је донео OxyContin – средство за ублажавање болова засновано на оксикодону повезаном са морфијумом.

Purdue Pharma је кренула у офанзиву. Почела је да OxyContin намеће и пласира безмало као универзални лек за бол, било да је реч о мигрени или артритису. Сакрила је „ситницу“ да OxyContin изазива зависност, да тело постаје резистентно и тражи повећање дозе, све до смртоносне.

Њени `пацијенти` су или прелазили на хероин или почињали да купују OxyContin на црном тржишту.

Тако је број умрлих од предозирања у оба случаја, односно – укупан број жртава „епидемије опијата“ у Сједињеним Државама, премашио 200 хиљада. Укључујући и оне који су прву дозу OxyContin-а добили бесплатно (upotreba opijata u ‘medicinske svrhe’).

У години када су жене на америчком Средњем западу плакале и показивале Трампу фотографије своје мртве деце, часопис Forbes  проценио је богатство породице Саклер на 13 милијарди долара.

У то време је компанијом руководио Ричард Саклер, Артуров нећак, чији су удео у породичној компанији браћа откупила после његове смрти.

Седиште Purdue Pharma

Саклери су у исто време били велике мецене. Са њиховим именом су се повезали Лувр и Харвард, Универзитет у Пекингу, Краљевска академија уметности Велике Британије, Виша медицинска школа у Тел Авиву…

Пре почетка опијатног скандала имали су бриљантну репутацију и били су попут олимпијских богова…

Чак је и један астероид добио име по Саклерима.

Трамп је 2017. године, шест месеци након ступања на дужност шефа државе, прогласио је ванредно стање у медицинској области и основао посебну комисију за борбу против зависности од опијата.

Тужилаштво либералне државе Масачусетс (где Трампа, иначе, не могу да поднесу) коначно је 2018. тужило не само Purdue Pharma и њено руководство, него и осам чланова породице Саклер.

Након што се сазнало за 59 смртних случајева од предозирања OxyContin-ом у Масачусетсу, Ричард Саклер је рекао: „Није тако лоше, могло би бити и горе.“

ГОДИНАМА ТРОВАО НАЦИЈУ СРЕДСТВОМ ПРОТИВ БОЛОВА OXYCONTIN У КОМЕ ЈЕ БИЛО И МОРФИЈУМА

Purdue Pharma кренула је у офанзиву и почела да своје клијенте назива ‘дегенерисаним криминалцима’ након што су се појавили извештаји да људи постају зависници.

Међутим, руководство Purdue  Pharma је три недеље након председничких избора признало да је криво за неке од оптужби.

Компанија је подмићивала лекаре преко плаћених предавања (poznato li vam je ovo, odnekud?) да би  активно преписивали OxyContin, ометала је борбу против наркоманије и пружала лажне информације.

Све ово ће Purdue Pharma коштати 8,3 милијарде долара.

Пошто је најавила жалбу, на крају ће вероватно платити – мање…

 

.

.

preneto sa:

http://www.fakti.org/alter-america/u-sad-zavrseno-sudjenje-dzinu-purdue-pharma-optuzenom-za-smrt-200000-amerikanaca

 

.

Pre upotrebe detaljno pročitati uputstvo! O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom! Mi s tem ne’mo ništa!

.

.

DiaBloG – 2020

.

.

.

.

.

.

Tragedija na dijalizi u Čakovcu

Naslovi u vestima 30.09.2020. su bili tužni za sve HD pacijente.

ŠOK U HRVATSKOJ BOLNICI

Medicinska sestra pacijentu tokom hemodijalize greškom UBRIZGALA HEMIKALIJU ZA DEZINFIKOVANJE

https://www.blic.rs/vesti/svet/sok-u-hrvatskoj-bolnici-medicinska-sestra-pacijentu-tokom-hemodijalize-greskom/smhfj5x

Još nije potpuno jasno kako je umro 62-godišnji pacijent u bolnici u hrvatskom Čakovecu, ali ako je suditi po novinskim informacijama, radi se o neverovatnoj grešci.

Prvo je iz bolnice stigla informacija da je njemu tokom rutinskog postupka hemodijalize ubrizgana pogrešna supstanca.

Potom je direktor Županijske bolnice Čakovec dr Tomislav Novinščak rekao kako je medicinsko sredstvo pacijentu dato intravenozno umesto lokalno, ali nije rekao o kakvom se sredstvu radi.

Ipak, izjava predsednice Upravnog veća bolnice Čakovec i načelnice zavoda za zdravstvo Međimurske županije dr Sonje Tošić Grlač baca novo svetlo na celi slučaj.

Ona je potvrdila kako je je 62-godišnjem pacijentu greškom ubrizgan dezinficijens, odnosno, medicinska hemikalija za dezinfikovanje, piše „Index.hr“.

Telegraf, Foto: Shutterstock

Na pitanje kako je moguće da se dogodila ovakva greška, Tošić Grlač kaže kako je dezinficijens u bolnicama uobičajeno sredstvo koje se nalazi na kolicima medicinskih sestara.

– Greška je moguća i, nažalost, ona se i dogodila – kaže.

– Procedura hemodijalize je izrazito složena i medicinsko sredstvo se pritom primenjuje lokalno, a tom pacijentu je dato intravenski. Dakle, to medicinsko sredstvo se nije smelo dati u venu. To se dogodilo juče poslepodne, a pacijent je sinoć preminuo. Odmah ujutro smo primili njegovu porodicu, bila su nam njegova dvojica sinova. Pojasnili smo im proceduru. Porodica je u šoku kao i mi. Plakali su oni, plakali smo mi – kazao je dr Novinščak.

Navodi kako će obdukcija potrajati, a pogotovo toksikološki nalaz jer su ga poslali u Zagreb.

Ministar Vili Beroš je rekao kako je pogrešila medicinska sestra.

– Čuo sam se s direktorom bolnice, rekao mi je da je došlo do neočekivane greške koja se završila tragično. Preduzet je unutrašnji nadzor u bolnici, a Ministarstvo će takođe poslati zdravstvenu inspekciju da utvrdi šta se dogodilo i kako je došlo do greške – rekao je ministar Beroš i podvukao da ovde „nije reč o grešci lekara“.

Porodica podnela krivičnu prijavu

Porodica preminulog 62-godišnjaka podigla je krivičnu prijavu protiv bolnice, a policija je već započela kriminalističko istraživanje.

Medicinska sestra koja je verovatno pogrešila sada je na bolovanju.

– Sve je profesionalno obrađeno i transparentno. Bolnici je briga o pacijentu na prvom mestu. Koliko znam, medicinska sestra je na bolovanju, što je i razumljivo. Velika je to tragedija – rekla je Tošić Grlač.

detaljnije na:

https://time.rs/c/8f728fcf42/medicinska-sestra-iz-cakovca-je-na-bolovanju-velika-je-to-tragedija.html

u nastavku:

Tečnost koja je ubila A.T. iz Štefanca je benzin, ali ne onaj obični, nego prečišćeni, medicinski benzin

62-godišnjem muškarcu, koji je nakon hemodijalize preminuo u Županijskoj bolnici u Čakovcu, medicinska sestra je umjesto fiziološkog rastvora ubrizgala medicinski benzin – potvrđeno je izveštačima. U bolnici je od samog incidenta prisutna i inspekcija Ministarstva zdravstva, kao i unutrašnja kontrola bolnice.

Tečnost koja je ubila Antuna T. iz Štefanca je benzin. Ali ne onaj obični, nego prečišćeni, medicinski. Otrovan i zapaljiv poput običnog. U medicini se koristi za čišćenje i odmašćivanje kože i masnih i lepljivih površina.  Da je ova informacija istinita dokazuje i izjava koju je danas dao upravnik bolnice.

„Ne radi se o dezinficijensu nego o medicinskom sredstvu koje se primjenjuje kod toalete pacijenata i sličnih postupaka“, izjavio je upravnik Županijske bolnice Čakovec doc. dr sc. Tomislav Novinščak. 

A medicinski benzin je upravo to. Providan poput fiziološkog rastvora kojim je medicinska sestra trebala isprati kateter nakon hemodijalize da ga krv ne bi zapušila te da bi, laički rečeno, bio spreman za korištenje drugi put. Antun taj drugi put nije dočekao.

Odmah mu je stalo srce

Kako nezvanično saznajemo, odmah nakon primene benzina nesretnom muškarcu je stalo srce. Odmah se pristupilo reanimaciji, a zatim su usledila zatajenja pluća, jetre i, kako saznajemo, nije bilo toga što se moglo učiniti da mu se spasi život.

Telo je upućeno na obdukciju, a meštani Štefanovca su u neverici. Šta se tačno dogodilo toga dana od danas utvrđuje inspekcijski nadzor Ministarstva zdravlja

– Ona je bila sama s pacijentom. Sprovodila je upravo ta dva postupka koja sam vam pomenuo, odvajanje pacijenta od hemodijalize i toaletu. Ona je na bolovanju, ona danas nije radila –  rekao je Novinščak. 

Medicinska sestra nije poricala krivicu

Reč je o mlađoj medicinskoj sestri koja na ovom odjeljenju radi nekoliko godina, a osim srednje stručne spreme dodatno se školovala za posao koji je obavljala. Neslužbeno saznajemo da nije poricala krivicu. Šta je pošlo po zlu u komori medicinskih sestara ne žele nagađati. Čekaju izveštaj inspekcije. 

– Kazne za takve slučajeve prema našim aktima su: ukor, javni ukor, privremeno oduzimanje dozvole za rad ili trajno oduzimanje dozvole za samostalni rad, zavisi od težine dela koje se stavlja na teret – rekao je predsednik Hrvatske komore medicinskih sestara Mario Gazić

Iz komore upozoravaju da je moguće kako nije samo reč o ličnoj odgovornosti 27-godišnje medicinske sestre.

– Medicinske sestre i mi smo upozoravali na očigledan nedostatak medicinskih sestara u sistemu kojim su sad još više opterećene. Da li je nešto od uzroka i to? To će utvrditi i ovaj nalaz inspekcije – kaže Gazić.

Iz bolnice još poručuju da pacijenti mogu biti mirni i sigurni, jer ovo je izdvojeni slučaj u inače uzornoj bolnici, piše RTL.

“S obzirom da je pacijent koji je nažalost preminuo (navodno zbog pogreške medicinske sestre, za vrijeme hemodijalize u Čakovcu) bio u samoizolaciji, sestra je morala biti obučena od glave do pete u svemirsko hot odijelo uz zaštitne naočale. Dali smo na fotografiji pogled na situaciju iz njene perspektive. Amen”, piše na fb stranici Medicinske sestre – medicinski tehničari.

“Na stranu uvjeti rada, preopterećenost, manjak osoblja, neadekvatne plaće i nikakve beneficije ni na radni staž, ni povoljnije stambene kredite da se to deficitarno zanimanje zadrži u Hrvatskoj. Baš ništa.

“Sistem je brzo označio krivca, kako se nacija ne bi zapitala kakvi su bili radni uvjeti koji su prethodili tragediji”, pišu medicinske sestre i tehničari.

Jutarnji neslužbeno doznaje što je tome prethodilo. Sestra u kasnim dvadesetima četiri je sata u skafanderu, s maskom i vizirom brinula o pacijentima na dijalizi. Antuna su, kad je stigao, jer je bio u mjeri samoizolacije, odveli u drugu sobu. Sestra je uzela pladanj i na njega stavila sve potrebno da ga pripremi na postupak. Na odjelu hemodijalize sve se tekućine drže u špricama na kojima treba biti napisan sadržaj.

Kako je i zašto došlo do toga da je Antunu ubrizgala pogrešnu, još uvijek se ne zna. Jednako tako se ne zna niti je li liječnik bio nazočan Antunovu priključivanju na dijalizu, a što je obavezan biti.

https://www.jutarnji.hr/vijesti/crna-kronika/medicinska-sestra-bila-je-u-skafanderu-cetiri-sata-nosila-je-i-vizir-uzela-je-krivu-spricu-15022531

Netko je navodno promijenio iskaz pa se slika tragične rekonstrukcije preslaguje. U predprostoru za hemodijalizu pripremala je kolica drugoj sestri koja je bila u zaštitnom odijelu uz pacijenta potencijalno zaraženog Covidom. Zašto je umjesto fiziološke otopine sestra dala pacijentu toaletno sredstvo?

https://emedjimurje.net.hr/vijesti/crna-kronika/3897110/video-pacijentu-koji-je-umro-u-cakovcu-na-dijalizi-ubrizgan-je-medicinski-benzin/

.https://emedjimurje.net.hr/vijesti/crna-kronika/3897110/video-pacijentu-koji-je-umro-u-cakovcu-na-dijalizi-ubrizgan-je-medicinski-benzin/

.

.

.

Još sličnih tekstova:

Šta se zaista dogodilo u hrvatskoj hemodijalizi 2001. godine?

.

.

.

.

Kako se skinuti sa dijalize

Kako se skinuti sa dijalize?

Prosto je neverovatno koliko je naš narod naivan, lakoveran.

Ili, očajan?

Jer samo u teškom očaju možete poverovati da postoji čudotvorni i spasonosni lek, pilula, smeša, čaj, trava … koja će vas rešiti neizlečive bolesti …

Kažu, davljenik se i za slamku hvata . . .

Hiljade ljudi je kupovalo i nosalo Teslinu purpurnu ploču, Rajf generator, Kosmosdisk, Šitafon, razne lampe, …

Koliko njih je pilo srebrnu vodu, Blentoksin kapi, petrolejsko ulje, itd., itd.

Još ako pametnjakovići naglase da je taj preparat ili uređaj, RUSKI, onda su finansijski uspeh i prodaja, zagarantovani.

Nama, osvedočenima u mržnju Zapada, lopovi znaju šta treba ponuditi i šta ćemo najpre prihvatiti. To poigravanje sa emocijama nema veze sa hormonima, nego sa parama.

Kojekakve vračare, proroci, Zorke, Vange, Kleopatre, Trgovčevići, Geršmani, Mićićke, … ne skidaju se sa malih ekrana naših TV prijemnika.

Sve znaju i/ili imaju preparate koji leče sve.

Prosto neverovatno.

I kod nas, na ovom sajtu, najčešće pregledana stranica je: Kako što duže odložiti dijalizu

Ništa drugo našu sabraću, nesretne trpljenike (pacijente), ne interesuje koliko to Kako odložiti, ili još bolje: Kako se skinuti sa dijalize?

A dijaliza nije droga, nije ni bolest (?, tako kažu), nego terapija, zamena, nadoknada … ali: doživotna. Ako ne postoji transplantacija (a kod nas skoro pa i da ne postoji) onda nema ni skidanja sa dijalize.

Po sto puta moramo ponoviti: nema tog čuda, tog leka, kapi, čaja, trave, implantata, aparata, domaćeg, stranog, veštačkog ili prirodnog, koji će vas skinuti sa dijalize, koji će učiniti da vaši trajno oslabljeni bubrezi ponovo prorade.

Ali, ljudi vole onog koji će da im kaže ono što žele da čuju.

Prosto je neverovatno koliko nesretnika želi da veruje kako postoji čudotvorni uređaj, kojekakve antene, elektromagnetno zračenje, bioenergetsko polje, kvantna analiza, koja će vas spasiti dijalize, koja će učiniti da ozdravite i da više ne idete u bolnicu . . .

Postoji i nešto što se naziva Trgovina nadom.

(Nije ništa u vezi Nade i Frezenijusa, napom.ured.).

I nije specijalnost samo lekara ili nadrilekara.

Zar politika nije to isto, Trgovina nadom, kao i poplava kockarnica, kvizova, igara na sreću, …

Postoji i nešto što se naziva Kultura prevare.

Postaje već sasvim uobičajeno da se to radi, u svim oblastima, kod nas je to i pravno dozvoljeno, ozakonjeno …

Setite se samo sitnih slova u ugovorima od 20 stranica koje treba da potpišete odmah.

Izvršitelji nisu dužni da vam dostave Rešenje, nego ga okače na tabli u Sudu … pa vi dolazite i redovno proveravajte, ako ste ispravni.

Setite se i da pre lečenja ili vakcinacije, isto potpisujete da je sve na vašu odgovornost.

Da ne biste od farmaceutske firme kojim slučajem naplatili neku odštetu, Konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom … odštetu sigurno nećete dobiti (čak) ni posmrtno.

Kultura prevare je svuda.

Od nabavki, tendera, prosvete, politike, izbora, medija, trgovine, braka, dobijanja beba, do pogreba…

Od medicine, lekarstva, do nadrilekarstva, ni nijanse više nisu dovoljno distinktivne.

(Setite se kako je Ranisan posle 30 godina povučen iz upotrebe).

Kultura prevare, cveta.

Zlobnici kažu da je na delu tzv. Apiterapija. Ko više api taj će bolje da živi i njemu će sve u životu biti med i mleko.

Konkretan povod za ovaj uvod je jedan interesantan tekst objavljen u Politici http://www.politika.co.rs/scc/clanak/460684/U-Srbiji-se-sa-uspehom-lece-sve-teske-bolesti, u kojem se doduše ne pominje dijaliza, jer se nje autor nije ni setio, ali nema sumnje da i ona pripada opisanim fenomenima.

Nezgodno je što je autor pomenutog teksta i sam privatnik, pa to budi sumnje u dobronamernost angažmana, ali inspirativnom tekstu se u zube ne gleda, pa ćemo i to ovaj put zanemariti.

Ono što naši (dijalizni) čitaoci trebaju zapamtiti jeste da je odgovor na pitanje Kako se skinuti sa dijalize veoma jednostavan: Treba držati tupfere na ubodnim mestima AV fistule dok krvarenje iz njih ne stane, tek posle toga se možete skinuti, presvući i otići sa dijalize. To je sve. Do sledeće dijalize.

A klima duva, duva, duva …

I usta su nam tako suva …

.

 

.

.

.

DiaBloG – 2020

.

.

.

.

.

.

.