Koliko dugo, u proseku, žive bubrežni i dijalizni bolesnici?
U PROSEKU.
Važno je to naglasiti: u proseku.
Poštovani čitaoci,
Nastavljamo da vam predočavamo odgovore na najčešća pitanja koja interesuju sve nas. Jedno od takvih pitanja jeste i ono iz naslova ovog teksta.
Tema jeste delikatna, pomalo i neprijatna, sa zebnjom ili ne, ali mnogi „anonimni“ pretraživači dijaliznih činjenica, vrlo često ukucavaju baš to pitanje: koliko se može živeti sa dijalizom? Google i ostale mašine ih naravno, usmere na naš sajt, a naši podaci o toj temi su skromni.
Mi smo ranije (24.12.2014) u našem postu (kojeg vam i sada preporučujemo), Šta-je-to-hronična-bubrežna-slabost, pomenuli na kraju prognozu tog stanja, odnosno naveli smo kako se orijentaciono može procenjivati koliko će dugo neko živeti, ako već ima potpunu bubrežnu slabost i leči se dijalizama.
Ipak, i posle toga dobijamo listu pitanja koja ukucavate u vaše pretraživače i vidimo da ova tema i dalje zaokuplja veliki broj dijaliznih i predijaliznih pacijenata, svih onih kod kojih je dijagnostikovan oslabljen rad bubrega.
Zato smo angažovali naše stručne saradnike da nam malo više napišu ili pronađu, malo više podataka, činjenica i detalja, o tome: koliko se može živeti sa dijalizom ili sa nekim oboljenjem koje dovodi do slabljenja funkcije bubrega.
Evo tog teksta, a mi ćemo se posle družiti u komentarima.
.
Očekivani životni vek pacijenata sa hroničnim oboljenjem bubrega
Da li uopšte medicinska nauka može proceniti dužinu nečijeg života?
Možemo li sada reći koliki će biti očekivani životni vek 19-ogodišnjeg pacijenta kome je sada izmeren kreatinin u krvi od 200 μmola/L?
Interesantno, odgovor je: DA.
Može.
Znači, ne samo da se može dati procena dužine života za pacijente na dijalizi, nego i za sve pacijente u predijaliznoj fazi – pacijente koji imaju različiti stepen (I-V stepen) bubrežne slabosti. (O tome kako se određuje stepen hronične bubrežne slabosti možete videti ako kliknete ovde).
Sledeće pitanje, koje se neminovno nameće, je: A koliko je ta procena tačna?
U današnje doba, statistika je moćno sredstvo.
Postoje veliki (ogromni) registri bubrežnih bolesnika u celom svetu: u SAD, u Kanadi, u Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama, čak i kod nas, u Srbiji. Postoje godišnji izveštaji, pregledi, bilteni, koje prave skoro sva stručna nefrološka udruženja, sekcije i asocijacije. Postoje brojne studije u mnogim bazama medicinskih podataka, u kojima se pratio razvoj i trajanje bubrežne bolesti od njenog početka do kraja života pacijenta.
Kako se može predvideti tok bubrežne bolesti?
Čak i da ništa drugo ne znamo od podataka, nego samo da je u pitanju 19-ogodišnji pacijent muškog pola koji ima kreatinin 200 µmol/L, kompjuterski programi će vam dati pretpostavku da se najverovatnije radi o nekoj vrsti displazije bubrega, nekom urođenom poremećaju bubrega ili mokraćnih puteva (urinarnog trakta), moguće oštećenju bubrežnih tubula.
To je prvo na šta treba pomisliti.
Ako se anamnezom (razgovorom) i pregledom ne potvrdi ta pretpostavka, sledeća kompjuterska preporuka je: proveriti proteinuriju (količinu belančevina u mokraći).
Ako je količina proteina u mokraći manja od 50 mg/mmol kreatinina, tzv. protein-kreatinin odnos), onda to već znači da kreatinin neće brzo rasti – taj pacijent će dugo imati stabilnu bubrežnu funkciju. (Izuzetak od ovog pravila su neke čisto tubularne bolesti ili bolesti gde se proteini stvaraju u suvišku, ali će njih nefrolog isključiti već pri prvom ispitivanju).
Ako se pacijentu proteinurija pogoršava, tj. raste, tako će mu i funkcija bubrega opadati, tj. rasti će mu i kreatinin u krvi.
Sledeći važan podatak je krvni pritisak. Povišen krvni pritisak je lošiji prognostički faktor i nefrolog će takvom pacijentu sa proteinurijom i povišenim krvnim pritiskom odmah uključiti terapiju sa lekovima iz grupe ACEI inhibitora (inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima, npr. Kaptopril, Monopril, i slični).
Sa uključenjem ovih lekova (ACEI) odmah se usporava dalje pogoršanje proteinurije i bubrežne insuficijencije.
Sa pretpostavkom da 19-ogodišnji pacijent sa kreatininom od 200 µmol/L ima izračunatu Jačinu Glomerulske Filtracije (JGF, videti link) od 35 ml/min/1,73m2 površine, onda znamo iz brojnih studija da će njemu JGF opadati za 1,5 ml/min/1,73m2 godišnje.
Znajući da indikacije (uslovi) za dijalizu nastupaju tek kad mu JGF padne ispod 10 ml/min/1,73m2, onda možemo odmah reći da će taj pacijent dospeti na dijalizu za oko 17 godina!
(Matematički: (35-10)/1,5).
Ako bude loše lečen, pa mu godišnji pad JGF bude duplo veći: 3 ml/min/1,73m2, onda će on na dijalizu dospeti za 8,3 godine.
Dalje, mnogo zavisi i od države u kojoj se pacijent nalazi. Nije isti očekivani životni vek pacijenta u Kanadi i pacijenta u Engleskoj (na primer), a da ne govorimo o stanju u zemljama u razvoju.
Evo recimo, kako izgledaju podaci iz kanadskih baza podataka (PubMed), o tome koliki je očekivani životni vek bolesnika sa različitim stepenom bubrežne slabosti, od najmanjeg (I) stepena (JGF veća od 60 ml/min) do poslednjeg predijaliznog (IV) stepena (JGF 15-30), kod muškaraca ili žena, različite životne dobi, od 30 do 85 godina.
Tabela 1:
Stepen bubrežne slabosti i očekivani životni vek:
|
Pol |
Starost (godine) pacijenta |
Stepen bubrežne slabosti (JGF u ml/min/1.73 m2) |
|||
|
I stepen JGF ≥60 |
II stepen JGF 45–59 |
III stepen JGF 30–44 |
IV stepen JGF 15–29 |
||
|
Muški |
30 |
39.1 (38.9–39.2) |
28.4 (25.1–31.7) |
20.1 (16.5–23.7) |
15.3 (11.0–19.5) |
|
35 |
34.7 (34.6–34.9) |
28.0 (26.3–29.8) |
16.3 (13.3–19.2) |
13.8 (11.0–16.7) |
|
|
40 |
30.5 (30.3–30.6) |
24.5 (23.3–25.8) |
14.5 (12.3–16.8) |
10.4 (8.1–12.7) |
|
|
45 |
26.2 (26.1–26.4) |
21.3 (20.4–22.2) |
12.5 (10.9–14.2) |
8.8 (7.1–10.5) |
|
|
50 |
22.3 22.2–22.4) |
18.3 (17.7–19.0) |
10.6 (9.5–11.7) |
7.4 (6.1–8.7) |
|
|
55 |
18.6 (18.5–18.7) |
16.0 (15.5–16.5) |
8.7 (7.9–9.5) |
6.6 (5.6–7.6) |
|
|
60 |
15.1 (15.0–15.2) |
13.6 (13.2–13.9) |
7.8 (7.3–8.4) |
5.6 (4.8–6.3) |
|
|
65 |
11.9 (11.8–12.0) |
10.9 (10.7–11.2) |
6.6 (6.2–7.0) |
4.6 (4.2–5.1) |
|
|
70 |
9.0 (9.0–9.1) |
8.4 (8.3–8.6) |
5.9 (5.7–6.2) |
3.9 (3.6–4.2) |
|
|
75 |
6.7 (6.6–6.7) |
6.2 (6.0–6.3) |
4.7 (4.5–4.9) |
3.1 (2.9–3.3) |
|
|
80 |
4.6 (4.6–4.7) |
4.3 (4.2–4.4) |
3.4 (3.3–3.4) |
2.5 (2.5–2.6) |
|
|
85 |
2.7 (2.5–2.8) |
2.3 (2.2–2.5) |
1.8 (1.6–2.0) |
1.4 (1.2–1.7) |
|
|
Žene |
30 |
43.8 (43.7–44.0) |
33.6 (31.0–36.2) |
21.4 (17.3–25.5) |
12.7 (7.4–18.0) |
|
35 |
39.2 (39.0–39.3) |
30.8 (28.9–32.8) |
17.6 (14.0–21.2) |
13.1 (10.1–16.0) |
|
|
40 |
34.6 (34.5–34.7) |
28.7 (27.5–29.9) |
16.5 (14.0–19.0) |
9.1 (6.6–11.6) |
|
|
45 |
30.2 30.1–30.4) |
25.4 (24.5–26.3) |
14.9 (13.0–16.7) |
7.4 (5.6–9.3) |
|
|
50 |
26.0 (25.9–26.2) |
22.3 (21.7–22.9) |
13.2 (11.8–14.5) |
7.4 (5.9–8.8) |
|
|
55 |
22.0 (21.9–22.1) |
19.1 (18.6–19.6) |
11.3 (10.3–12.3) |
6.7 (5.6–7.8) |
|
|
60 |
18.2 (18.1–18.3) |
16.5 (16.1–16.8) |
10.6 (9.9–11.2) |
6.2 (5.4–7.0) |
|
|
65 |
14.6 (14.5–14.7) |
13.4 (13.1–13.6) |
9.4 (8.9–9.9) |
4.7 (4.2–5.2) |
|
|
70 |
11.3 (11.2–11.4) |
10.5 (10.4–10.7) |
7.9 (7.6–8.2) |
4.1 (3.8–4.5) |
|
|
75 |
8.4 (8.3–8.5) |
7.9 (7.8–8.0) |
6.0 (5.9–6.2) |
3.9 (3.6–4.1) |
|
|
80 |
5.6 (5.5–5.7) |
5.3 (5.2–5.4) |
4.5 (4.4–4.6) |
3.1 (3.0–3.2) |
|
|
85 |
3.0 (2.9–3.1) |
2.8 (2.7–2.9) |
2.2 (2.0–2.3) |
1.6 (1.4–1.8) |
|
Kad pogledamo prvi red gornje Tabele, vidimo da pacijent starosti od 30 godina, sa blagim (I) stepenom bubrežne slabosti ima u Kanadi očekivani životni vek 39,1 godinu.
To je značajno manje nego što bi isti taj pacijent imao, npr. u Engleskoj.
U Engleskoj, na primer, statistike kažu da će zdrav muškarac od 30 godina živeti još 50,7 godina, a u SAD će živeti još 45,7 godina.
Iz gornje tabele se takođe može videti da za prve 3 grupe starosnih doba, prelazak iz I u II stepen bubrežne slabosti smanjuje životni vek za oko 20%, iz II u III smanjuje za 50%, a iz III u IV stepen životni vek se smanji za 65% u odnosu na one koji imaju normalnu funkciju bubrega.
Tako da, ako se vratimo na onog našeg pacijenta (od 19 godina), on će u 30.oj godini života imati JGF 19 ml/min (pad od 1,5 ml/min godišnje) i u tom momentu (sa 30 godina) njegov će životni vek biti skraćen za 70%, tj. iznosiće umesto 50,6 godina samo još 15 godina, u proseku (11-20).
A sada da pogledamo kakvi su podaci za pacijente u Petom (V) završnom stadijumu bubrežne slabosti (JGF <15 ml/min) tj. za dijalizne i transplantirane pacijente.
Za tu svrhu imamo na raspolaganju US registar (američki) i statistiku koju nam on može pružiti.
Tabela 2:
|
Očekivani preostali životni vek pacijenata |
Očekivani preostali životni vek opšte populacije (godine) |
|||||
|
Dijalizni |
Transplantirani |
Muškarci |
Žene |
|||
|
Starost |
Muški |
Ženski |
Muški |
Ženski |
||
|
0–14 |
24.1 |
22.4 |
59.2 |
61.2 |
70.7 |
75.4 |
|
15–19 |
20.9 |
19.3 |
46.8 |
48.6 |
59.7 |
64.4 |
|
20–24 |
18.1 |
16.5 |
42.5 |
44.2 |
55.0 |
59.5 |
|
25–29 |
15.8 |
14.3 |
38.6 |
40.2 |
50.3 |
54.6 |
|
30–34 |
14.1 |
13.0 |
34.7 |
36.4 |
45.7 |
49.7 |
|
35–39 |
12.5 |
11.7 |
30.8 |
32.4 |
41.0 |
45.0 |
|
40–44 |
10.8 |
10.3 |
26.9 |
28.6 |
36.4 |
40.3 |
|
45–49 |
9.1 |
8.8 |
23.2 |
24.8 |
31.9 |
35.6 |
|
50–54 |
7.7 |
7.7 |
19.8 |
21.3 |
27.7 |
31.1 |
|
55–59 |
6.5 |
6.6 |
16.6 |
18.1 |
23.7 |
26.8 |
|
60–64 |
5.5 |
5.7 |
13.8 |
15.2 |
19.8 |
22.6 |
|
65–69 |
4.5 |
4.8 |
11.4 |
12.7 |
16.2 |
18.5 |
|
70–74 |
3.8 |
4.0 |
9.4 |
10.4 |
12.8 |
14.7 |
|
75–79 |
3.2 |
3.5 |
7.7 |
8.6 |
9.8 |
11.3 |
|
80–84 |
2.6 |
2.9 |
7.1 |
8.4 |
||
|
85+ |
2.1 |
2.4 |
7.9 |
5.8 |
||
(Expected remaining lifetime (years) by age, sex, and treatment modality of prevalent dialysis patients, prevalent transplant patients, and the general U.S. population (2012) based on USRDS data and the National Vital Statistics Report)
Ako se opet vratimo na pacijenta kojeg smo uzeli za primer, rekli smo da će on od kreatinina 200 do dijalize doći za 17 godina. Obzirom da sada ima 19, to znači da će dijalizu započeti u 36.oj godini života.
Prema Tabeli 2 (naglašavamo da su to američki proseci) njegova životna dob je sada u šestom redu odozgo i njemu se predviđa još 12,5 godina života, umesto još 41 godinu koliko imaju njegovi vršnjaci bez bubrežne bolesti. A ako bude transplantiran živeće još skoro 31 godinu. Naravno, u stvarnosti je moguće da ima i mešavinu ove dve metode lečenja, ali u proseku to bi bio njegov očekivani životni vek. Prosek, zapamtimo da celo vreme govorimo o proseku.
Ovde treba napomenuti i činjenicu (zapravo ponoviti) da SAD nemaju dobru dijalizu (zato što su pacijente uglavnom prepustili privatnim dijaliznim korporacijama (link1, link2) koje interesuje samo profit, a ne pacijenti) i u to se možete još jednom uveriti ako pročitate potresnu ispovest američkog nefrologa Carla Kjellstranda: link).
Zato američku statistiku treba uzeti sa rezervom, tj. velika je verovatnoća da su njihove procene preterano pesimističke za recimo evropske pacijente ili za japanske pacijente.
Na insistiranje čitalaca ovog sajta, uspeli smo pronaći i japanske statističke tabele o očekivanom životnom veku kod njihovih pacijenata. Tabele su malo starijeg datuma, iz 2003. godine, ali svejedno, i tada su prognoze za japanske dijalizne pacijente bile bolje nego za sadašnje američke pacijente, na primer. Pogledajte i te podatke, uz ponovljenu napomenu da su i to samo okvirni, prosečni, podaci, a da će konkretna očekivanja kod svakog pacijenta najviše zavisiti od njegovog kardiovaskularnog stanja, tj. stanja njegovih krvnih sudova i srca, kao i od anemije, načina ishrane, izloženosti toksinima, poput bisfenola, osiromašenog uranijuma i drugih „aditiva“.
Podataka iz naše države, naravno nemamo, jer ih nigde i ne objavljuju, a i pitanje je da li bi im verovali i da ih objave. Zašto? Zato što se svojim očima (svakodnevno) možemo uveriti kako pacijente lažu, zakidaju, varaju, maltretiraju, izmanipulišu i na kraju okrive da su sami krivi za sve što im se dešava.
Pa, zar i nije tako?
.
DiaBloG-2016
.
.
. . . . . .
____________________________________
. . . . . .
Dijaliza 
Uh, gde nađoste ove nesretne amerikance…
Pa mi sad ispadosmo još i dobri. Kad malo sračunam, skoro svi koje znam u mom centru su prešišali ove prognoze…?
Interesantno, samo u Americi žene na dijalizi žive kraće, samo u Americi, ne verujem da je to slučaj igde drugde.
Ja bih kao poslednju rečenicu stavio ovo:
„Mislite o tome pre nego što postanete pacijenti“.
Posle, ne vredi.
Ivane, sad vam je nadam se svima jasno zašto se moramo boriti za bolju dijalizu. Ako dopustimo i kod nas privatne centre, kao u USA, onda zbogom živote…
A na HDF možemo da zaboravimo. U Americi uopšte ne rade HDF…
Pokušaćemo da nađemo i neke novije japanske statističke podatke. Pozdrav
Gde nestadoše Valter, Rođa, Gromovnik i ostali…
Da li ih je odvuklo lepo vreme, ili strah od neke domaće ili strane službe…
Samo pitam…
Ovaj komentar je obrisan
zbog političke propagande.
Admin
Evo nas u Beču, preskačemo tretmane, pijemo Resonium i pikamo pikado na nekoj tarabi. Dobar tekst i lepo je rečeno – sve je statistika. U principu ona nema nikakve veze koliko će individualni dijalizni pacijent živeti, neko otputuje brzo, neko poživi nekoliko decenija. I manite se USA statistika, njihova filozofija je – graft, 3 sata, 400 ml/min pumpa, HDF nema. Oni su do nedavno koristili isti dijalizator više puta! Pod takvim uslovima, dijabetičari padaju kao snoplje (oni jadni i generalno „kvare“ statistiku). Zanimljivo da i jedna Turska, medicinski razvijena država, nema HDF. Mislim da je to slučaj za sve zemlje gde je HD samo privremena mera do transplantacije… a sad odoh, služe bečku šniclu sa krompirom i paradajz sosom. Posle ide banana split. Sponzorisano!
Da nisu otišli na kongres nefrologa u Beč? To je danas aktuelno. Nije ostalo ni deset nefrologa u državi, čisto za rasplod, ako se ovima, ne daj Bože šta desi.
Ah, naši doktori, te pokretne ikone, umišljene veličine, opet su otišli da malo glancaju svoju sujetu, pa da nam se posle prikazuju u kao novom „sjaju“.
Pretužno da bi bilo komično.
Kad već pomenu ikone, ja bih pre reko da su skoknuli na pričest. Da dobiju malo meda.
Od farmaceutske industrije, naravno. Sujeta se glanca na vizitama i sličnim prodajama znanja, a kongresi su za putovanja, ručkove, dnevnice, izlete…
Da li japanske dijalizne firme vode nekog od naših doktora na kongrese?
Iskreno, ne znam. A i ne verujem.
Ali, saznaćemo sve, kad se vrate, a to je za 3-4 dana…
Ajd kad nam se vrate doktori sa kongresa da izmerimo koliko su „doneli“.
Na žalost, kod nas stepen odlazaka doktora na kongrese nema nikakvu korelaciju sa očikevanom dužine života pacijenata, osim ako se uopšte ne vrate.
To bi u pojedinim slučajevima moglo uticati na dužinu života pacijenata.
Šalim se malo, ne zamerite, u svakom sumoru šala dobro dođe.
Pričao mi jedan kolega, koji je radio neku studiju za japansku farmaceutsku firmu. Bio glavni istraživač Došla delegacija iz Japana da ga lično upozna. Predstavnik firme mu lično uručio, sve klanjajući se do zemlje, neki poklon, zamotan u ukrasni celofan, veličine čokolade. On se bogzna kako isto klanjao, a zatim čim su odmakli, navalio da otvori, da vidi šta je dobio.
Kad ono tamo: maramica za brisanje stakala na naočalama 🙂
Vrištao je od muke 😂😂😂 !!!
Evo, od ovog trenutka postavili smo u gornjem postu i jednu novu Tabelu koja se odnosi na japanske dijalizne pacijente.
Tabela jeste nešto starija (iz 2003 godine), ali to je sve što je naš stručni tim uspeo pronaći.
Pratimo vaša interesovanja…
Mislim da sve ove tabele predvidjanja koliko ce neko ziveti na dijalizi ili koliko ce proci vremena od samog saznanja da neko ima belancevine u mokraci pa do totalnog zatajenja bubrega- ne piju vodu…Meni su pronadjene belancevine pre 20 godina slucajnom laboratorijskom pretragom urina…i to vise od 1 grama u jednoj litri urina…Znaci dnevni gubitak sam imao oko 2 grama(stalno radjen biuret)….Za sve to vreme od 1997 godine pa do 2011(znaci 14 godina),kreatinin i urea su uvek bili u granicama-kreatinin(90-110),urea-4-5…E,onda je sve krenulo galopom iz meseca u mesec…129,137,146,156,168,189 itd…cak je bilo i nekoliko analiza gde je kreatinin sa 320 „spao“ na 250…i sad ista prica…sa 1200 „spao“ na 978…ovih dana vadim krv…najverovatnije je opet negde oko 1200,ako ne i vise…Bubrezi su „naj neverovatniji“ organi za koje niko ne moze predvideti kako ce se ponasati narednih 24 sata,a kamoli za nekoliko godina…Pa,meni su predvidjali,barem vecina nefrologa,i to mnogo „jaka“ imena nefroloske struke,kad mi je radjena biopsija pre 15 godina,da cu zavrsiti na dijalizi za nekih 10 godina max…Nema tu pravila…Nije nemoguce da sam belancevine u urinu imao i mnogo ranije pre nego sto su „pronadjene“…Ono sto je sigurno tacno i provereno da cim neko sazna da ima belancevine u mokraci i to vise od 0,5 grama u jednom litru urina za 24 h,sigurno ce jednog dana zavrsiti sa totalnim „zatajenjem“bubrega…Neko sa 30,neko sa 40 ili 50 godina,samo je pitanje vremena…Mnogi „vuku“ bubrezna oboljenja,a da i ne znaju da su oboleli…Samo brzim napredkom tehnologije,maticnih celija,3 d bioprintinga,sve ovo o cemu pricamo ce kroz nekih desetak godina izgledati smesno…Bionicki covek je neizbezna buducnost covecanstva…Do tada,k’o prezivi-priča će….
P.s…VRATICE SE VALTER….
Nešto su nam se naši stalni komentatori i pratioci uspavali…
Moraćemo, koliko sutra, da izbacimo novi tekst, da postavimo novu Temu.
Da se malo razmrdamo …
OK?
Moze i 20-30 godina. Sve zavisi od toga koliko posto rade bubrezi, godina starosti nekih navika… Moj tata je na zalost ziveo samo 9 godina i koji mesec preko. Jako retka komplikacija inkapsulirajuci sklerotizirajuci peritonistis ga na zalost nije zaobisla. Jako je bitno da osobe koje su na kucnoj peritoneumskoj dijalizi ne budu duze od 4 godine na njoj, jer se sa duzinom trajanja kucne povezuje ISP iako je jako redak opet je rizik sve veci sto duze kucna traje.
Dali se zna koj pacient zivi sa najvece godina sa HD i koliko
Poštovani Stojče, zna se.
Pacijent koji je najduže na svetu na hemodijalizi je Muris Mujičić iz Rijeke, Hrvatska.
On je na hemodijalizi 42 godine.
U svetu ih ima i koji su duže od njega na HD, ali sa periodima uspešne transplantacije između dijaliza. A gospodin Muris je imao 2 transplantacije, ali obe neuspešne.
U Srbiji ima dosta pacijenata koji su blizu Murisovog rekorda, neki su čak i saradnici našeg sajta, odnosno autori nekih od tekstova koje čitate. Pozdrav
Dobar dan.Ja sam potencijalni pacijent sa hronicnom bubreznom slaboscu.Interesuje me koliko otprilike vremena treba da protekne,pre nego sto me sa lekova prebace na dijalizu.Da li je to period od nekoliko godina,meseci.Unapred sam vam zahvalan na vasem odgovoru.
Poštovani Marko, većina odraslih ljudi su potencijalni pacijenti sa hroničnom bubrežnom slabošću. A da li će i kada će ta slabost stići i da se ispolji, zavisi od mnogo faktora. Za početak, recimo samo da na to utiče životna dob, rad, stresovi, ishrana, krvni pritisak, oboljenja bubrega i/ili drugih organa, itd. U tekstu iznad Vam je opisano i kako se procenjuje stepen napredovanja bubrežne slabosti, sve do potrebe za dijalizama. Najčešće praćenjem vrednosti kreatinina, klirensa, proteinurije i sličnih pokazatelja, pri redovnim kontrolama kod nefrologa. Pozdrav.
Kod nas je sve gore igore na zalost.ja sam bio u vise dijalznih centara u.srbiji.i u evropi.
ako pacijent ima 70 godina koliko još može da živi na dijalizi