Ko je nefrolog koji uzima najviše para od farmaceutske industrije?

Ko je nefrolog koji dobija najviše para od farmaceutskih firmi?

Poštovani čitaoci,

uz vidljivu jezičku dilemu, da li naši nefrolozi dobijaju ili uzimaju pare od farmaceutske industrije, drugo nam ništa ne izgleda sporno …

Uzimaju ili dobijaju, sigurno.

Ko, kako i koliko, to se ne zna.

To svi kriju kao zmija noge.

Kakve su zakonske posledice takvih radnji, o tome ne bismo ovom prilikom.

Kakve su posledice za nas pacijente, od tih prilično koruptivnih radnji, o tome bismo da pričamo.

Da li onaj ko nas leči treba da bude toliko povezan sa farmaceutskom industrijom?

Da ga oni redovno plaćaju za svaki propisani njihov lek ili za svaki doprinos njihovom profitu?

Da li će onda takav doktor da vodi računa o najboljem lečenju pacijenta ili o tome kako on najbolje da zaradi?

Pošto nam se nameću Veber, Luter, Mirandola, protestantska etika, profiterski i pljačkaški zapadni kapitalizam, nemamo nikakve sumnje kakav će biti i izbor naših lekara.

I oni će se naravno opredeliti za sopstveni „uspeh“,  za:  bogaćenje!

Zar to nije tako ljudski?

Zar vi ne biste da ste na njihovom mestu?

(Da sad ostavimo ta moralna pitanja po strani 🙂 ).

Da li su baš svi takvi?

Da li ćemo možda da se ogrešimo o nekolicinu poštenih i nekorumpiranih, istrajavajući na ovoj temi i gurajući ih sve (nenamerno) u isti koš?

Možda.

A da li su oni sami (medicinari) učinili nešto da odvoje žito od kukolja? Da li su oni sami napravili neke kriterijume, kontrolna tela, asocijacije, onih koji su dokazano ispravni?

Koliko mi znamo: nisu.

E, upravo zbog toga, mi ćemo da udarimo po svima, a Bog će već poznati svoje (bezgrešne).

Dakle, poštovani čitaoci, za današnju temu smo izabrali davanje para lekarima (nefrolozima) od strane farmaceutske industrije.

Možda je tome doprineo nedavni evropski Kongres nefrologa u Beču, možda i ovaj srpski Kongres u Beogradu, koji će se održati u novembru ove godine, a možda i naš svakodnevni uvid u stvarnost i dokaze da veze između lekara i farmaceutske industrije cvetaju.

Šta država čini da bi pravno regulisala ovo stanje: ništa!

Pitanje je i da li ima snage i volje da se učini išta.

Povremeno se uhapsi neki nesretni medicinar radi koverte od 200 evra koju je primio od nekog (poturenog) policijskog pacijenta, ali i to se dešava tek kada zatreba unapređenje ili medijska promocija nekome inspektoru.

Redovne kontrole ili sprečavanja – nema. Pravna ili zakonska regulativa u ovoj oblasti je očajna.

Farmaceutska industrija je toliko moćna da kontroliše ne samo pojedina ministarstva, pojedine vlade, nego i pojedine međunarodne institucije i tela koja se bave „zaštitom stanovništva“. (Kao što reče Laki Topalović: Smrt je najsigurniji biznis).

Bubrežni bolesnici su idealna prilika za većinu farmako-medicinskih profitera.

Stvorena je fama da su to najteži bolesnici koji mogu postojati u ljudskom rodu, da je kod njih smrt normalna pojava (smrtni „ishod“), pa da samim tim nijedna firma, nijedna ustanova, nijedan lekar, nemaju razloga osećati se krivim ako se takvo šta i desi.

Iz istog razloga, „pošto se radi o teškim bolesnicima“ na njima se može isprobati svaka moguća terapija, jer realno: šta imaju da izgube – ništa.

Dalje, ta terapija obavezno mora da bude skupa. Jer, zaboga, to su teški bolesnici, kompleksni, pa i terapija mora da bude složena, tj. skupa.

E, zato jedan dijalizni tretman u Srbiji ili u Republici Srpskoj košta 110 evra, iako se sav potrošni materijal za taj tretman može na (nenameštenim) tenderima kupiti za 20 evra.

Kuda ide onih preostalih 90 evra, to je misterija.

Ispravnije bi bilo reći:  Kome ide preostalih 90 evra, je misterija.

Znamo da zvanične plate sestara, tehničara i nefrologa nisu velike. Štaviše, za znanje i odgovornost koja se od njih traži, verujemo i da su vrlo male.

Sistem je tako napravljen, da ih Država gura u korupciju.

Čak i oni malobrojni, koji nisu korumpirani, koji ne traže niti uzimaju pare, bivaju ismevani kao nesposobni, „ne znaju da se snađu“, „pregazilo ih vreme“, neaktivni su, „zastarelih shvatanja“, još „pate za socijalizmom i samoupravljanjem“, itd, itd.

Tako se sada uspostavljaju novi kriterijumi morala i podobnosti, a da bi se umirila savest (ako je išta preostalo od tog pojma) i da bi se opravdao grabež.

Jer, nije problem pogledati imovinsku kartu ili imovno stanje svih direktora vodećih nefroloških institucija u državi.

Da li među njima ima siromašnih, skromnih, građana srednjeg sloja?

Nema, naravno.

Nije nikakav problem proveriti im pasoše i poreske prijave: gde su i o čijem trošku putovali, koliko su i na koji način zaradili?

A to je samo onaj vidljivi vrh ledenog brega, koji je prijavljen, koji je MORAO biti prijavljen.

A gde je onaj drugi, NAJVEĆI deo, koji je ostao nevidljiv, neprijavljen?

Da li to iko u našim državama kontroliše, prati, sankcioniše?

Niko.

Državni policijski i inspekcijski organi su osmislili svašta, i zaštićene svedoke i ubačene agente, i prislušne uređaje i obeležene novčanice, ali raskrinkavanje veze između farmaceutske mafije i lekara im nikako ne polazi za rukom.

A sve im se dešava ispred njihovih očiju.

Niko više i ne piše o tome.

Mafija kontroliše i medije i udruženja pacijenata (proverite samo ko su sponzori „Udruženja pacijenata“ i njihovih „aktivnosti“ pa će vam sve biti jasno: zašto je dijaliza skupa, a očajnog kvaliteta, i zašto niko ništa ne menja).

Mi smo jedan od retkih sajtova (medija) koji neće da napusti ovu tematiku.

Jer znamo koliko je ovo bitno za ozdravljenje pacijenata.

Za ozdravljenje pacijenata prvo se moraju uspostaviti zdravi odnosi u samom zdravstvu.

Tamo sada, nažalost, caruju korupcija i kriminal.

U svetu nije ništa bolje.

Taj zapadni model se raširio kao kancer po celom svetu.

Ipak, za razliku od nas, tamo mediji nisu potpuno ućutkani.

Tako dođosmo konačno i do povoda za ovoliki uvod.

Postoje jedne novine, samo jedne novine na svetu, koje su odlučile da pišu istinu o dijalizi!

Istraživačko novinarstvo, u iskonskom smislu reči, moralo je dati prave rezultate. Tekstovi koji su objavljeni u tom časopisu razbucali su slatkorečive propagande Freseniusa i drugih najvećih profiterskih multinacionalnih dijaliznih korporacija na kugli zemaljskoj.

Iz tih tekstova provejava samo užas, smrt, nebriga i nemar prema pacijentima koji su im povereni, a neumoljiva pohlepa i trka za profitom, po svaku cenu.

Za one koji se još nisu dosetili o kojem časopisu se radi, sada ćemo navesti i njegovo ime.

Radi se o američkim novinama: ProPublica. To su njujorške neprofitne novine sastavljene od timova za istraživačko novinarstvo sa visokim moralnim vrednosnim kriterijumima. Do sada su dobili već nekoliko Pulitzerovih nagrada za svoja istraživanja.

Ovde ćemo vam postaviti linkove za njihove ranije tekstove o stanju u dijalizi (iz 2010-12. godine).

https://www.propublica.org/article/in-dialysis-life-saving-care-at-great-risk-and-cost

https://www.propublica.org/article/new-study-shows-higher-mortality-risk-at-in-for-profit-dialysis-chains

https://www.propublica.org/article/when-needles-dislodge-dialysis-can-turn-deadly

https://www.propublica.org/article/federal-grand-jury-probes-major-dialysis-provider

https://www.propublica.org/article/editors-note-how-we-got-the-governments-secret-dialysis-data

https://www.propublica.org/article/dialysis-the-story-so-far

Ali, mi ćemo se sada posvetiti temi koju su novinari ovog časopisa obradili ove godine: koliko koji lekar uzima (ili dobija) od farmaceutskih firmi.

Naših takvih novina, ili takvih podataka nema, naravno, pa smo morali da vam prezentujemo ono što smo jedino i našli.

Svi znamo da se i dan-danas ova pojava (plaćanje lekara od strane farmaceutske industrije) negira.

Svi tvrde da su to samo priče, bez jasnih dokaza. Mit.

E, takvi će sada biti iznenađeni (i uvredjeni, što reče Šojić).

Jer, sada je dato sve!

Sve cifre, konkretno!

Sva imena konkretno!

Na Zapadu važi jedno pravilo: samo pratite trag novca i sve će vam biti jasno!

Svi datumi, kad je ko uzeo, koliko je uzeo, i zašto je to dobio.

Listali smo sa uživanjem ogromnu listu, ogroman dokazni materijal ovog izvanrednog časopisa.

Dolari za doktore“, takav je bio naslov ove istrage.

Tražili smo oblast: nefrologija.

Nas interesuju samo nefrološki i dijalizni bolesnici.

I nećete verovati?!?

Ili, hoćete.

Nefrolog i jeste specifičan!

Najčešće je uzimao!

I još nešto nećete verovati?!?

Ili, hoćete.

To je naše gore list.

I nije On,  nego: Ona!

Žensko.

Nefrološkinja koja je najviše para uzela ili dobila

od farmaceutskih kompanija,

je:

Ana Stanković!

Nikad čuo, reći će većina od vas čitalaca.

Ni mi, da budemo iskreni, nikad za dotičnu nismo čuli.

Ali, eto, tako se potrefilo.

ProPublica je baš nju apostrofirala kao nefrologa koji u USA najviše uzima ili dobija novca od farmaceutskih firmi.

Novinari ProPublica su analizom ustanovili da doktori koji primaju pare ili poklone od farmaceutskih firmi mnogo više propisuju lekova od tih firmi nego oni koji ne primaju ili primaju manje od istih firmi. Dakle, dokazan je direktni robno-novčani odnos.

Evo i detalja objavljenih članaka.

   ProPublica-printscreen01       ProPublica-printscreen0a

ProPublica-printscreen00aProPublica-printscreen01cProPublica-printscreen01aProPublica-printscreen02aProPublica-printscreen03aProPublica-printscreen04aProPublica-printscreen05aProPublica-printscreen06aProPublica-printscreen07aProPublica-printscreen08aProPublica-printscreen09aProPublica-printscreen10aProPublica-printscreen11aProPublica-printscreen12aI tako dalje, i tako dalje …

Ana Stanković je dakle dobila skoro 820 000 dolara iz 1719 donacija od avgusta 2013. do decembra 2014. godine. Pare je dobijala od 30 farmaceutskih kompanija, što ukazuje na podatak da nije imala svoje favorite, nego je svima davala šansu „za saradnju“.

Najviše para je potrošila na klopu, zatim na putovanja i smeštaj, a najmanje za edukaciju (nažalost).

Pri tome, moramo biti pošteni i reći: nefrolozi uopšte nisu najgori, po tom pitanju, štaviše, oni su još i skromni.

Najviše para uzimaju oftalmolozi, porodični lekari, zatim pedijatri, kardiolozi i ortopedi, pa neurolozi.

Eto, to bi bilo sve što smo uspeli da pronađemo na ovu temu.

I da se razumemo, nemamo mi ništa protiv Dr Ane.

Nekima od nas možda i imponuje što se „naša Ana“ tako dobro snašla vani, u inostranstvu.

Nešto drugo nas više brine.

Kad je ona, za nas praktično anonimna, toliko uzimala ili dobijala, ostaje nam samo da se pitamo ili da nagađamo, koliko dobijaju ovi naši ovde, poznati i „ugledni“ nefrolozi.

Tu već moramo da stanemo.

Boli glava.

.

.

DiaBloG – 2016

.

.

za one koji žele da vide originalne tekstove na engleskom:

https://www.propublica.org/article/doctors-who-take-company-cash-tend-to-prescribe-more-brand-name-drugs

https://www.propublica.org/series/dollars-for-docs

Advertisements

22 thoughts on “Ko je nefrolog koji uzima najviše para od farmaceutske industrije?

  1. Uh, al’ ste im bacili kosku…
    Sad kad naši dr počnu da IŠTU od Big Pharme „svoj“ deo… Lele!!!
    Sad će tek preko naših leđa da zaratuju …

  2. Ove stvari se i na uređenom zapadu s mukom uređuju jer se moraju postaviti jasna razgraničenja etičnog i legalnog delovanja. O (i)legalnom treba da brine država preko svojih predstavnika (policija, tužilaštvo, agencije protiv sukoba interesa, korupcije itd.) i u tom domenu najmanje je bitna „sitna korupcija“ u vidu davanja/primanja 1-2 novčanice zelene ili boje cvekle, iako baš taj mito kod nas najviše bode oči jer je sveprisutan. Daleko opasnije su forme sistemske korupcije, gde se fingiraju ili lažiraju rezultati istraživanja, vrši pritisak na regulatorna tela i njihove članove, trguje uticajem, nameštaju uslovi javnih nabavki… Ali, to mu sve dođe – kriminal. A sa druge strane imamo sivu ili „sivlju“ oblast neetičkog delovanja, gde je do kriminala jedan korak ili dva, a moguće je i da ga nema. Primera koliko duša želi, od lekara opšte prakse koji će prepisati baš onaj lek (ili suplement) koji proizvodi firma čiji se logo nalazi na hemijskoj ili na belom mantilu (idealno mesto za sponzorstvo, slažete li se?) ili o čijem trošku je bio sa švalerkom na „kongresu“ u Lidu di Jesolu 5 dana. Te forme ponašanja bi trebalo da sankcioniše etički odbor. Ovo za šta ste se s pravom dohvatili u tekstu nije a priori nelegalno – ženi su plaćali da bude govornik, konsultant.. šta god. Moguće je da je ona vrhunski nefrolog i da vredi slušati ono šta ima da kaže. Ako je sve transparentno, ako nije ugrožavala svoje pacijente (prepisivala jedan vezivač fosfora npr. koji je valjan kao i „nesponzorisani“) i na to sve je plaćen porez – milina. Zeznuto dolazi ono kasnije: kako dokazati uzročno-posledičnu vezu npr. tih i takvih sponzorisanih honorara sa ponašanjem lekara koje nije u najboljem interesu pacijenta? Teško.

    Pre malo manje od 15 godina, u doba bede bedine posle bombardovanja, Svetska banka je napravila jedno istraživanje gde je prikazano da se u zdravstvu Srbije „obrće“ milijarda evra, od čega je oko trećine u „neuređenim“ tokovima novca. Zamislite koje su pare danas u igri?! Za pogrešnu reč leti karijera, posao, kreće šikaniranje, montirani procesi i druge zvrčke… pogotovo u društvu poput srpskog gde je „ćuti i ne talasaj“ majka svih ponašanja, a društvena solidarnost nepoznat pojam.

    A najbolnije pitanje u celom tekstu uopšte nije ni dr Ana ni „sve naše Ane“, pa čak ni korupcija. Najbolnije je što se dijaliza prezentuje kao „smrt pre smrti“. A ubiti mrtvaca i nije neko ubistvo, zar ne?Dijalizne pacijente treba re-humanizovati. Na HD se danas živi duže i bolje, čak ne samo u Japanu. I onome ko priča o smrti kao „normalnom skorom ishodištu“ za HD pacijenta izložiti poruzi i najdubljem preziru.

    • Da, ništa od navedenog sa spiska novčanih primanja ni u SAD nije krivično delo. To se još uvek ne smatra kriminalom. Malo jeste etički problematično i teško branjivo, zato je sve to i bilo sakrivano i negirano (siva zona). Jer, sve isplate u SAD očigledno moraju biti dokumentovane i mora stajati svrha, razlog plaćanja. Ti razlozi su pretpostavljamo (većinom) formalni, tj. izmišljeni. Kakvi saveti (konsalting) ili promotivne aktivnosti mogu biti od koristi velikoj firmi od malog doktora, koji radi samo sa receptima i pacijentima, a nije na klinici, u politici ili u telima gde se donose velike za njih (Big Pharmu) bitne odluke?
      Kad se pogleda struktura plaćanja vidi se da su najviše para firme davale doktorki za poslovne ručkove (hranu i piće), a ne za kongrese, edukaciju i stručna usavršavanja, mada bi i to bilo neka vrsta obavezivanja.
      Novinari su ovde napravili (pretpostavljamo) neki prodor u baze podataka na platnim karticama ili računima firmi i pojedinaca. Tako je krenula istraga: u kojoj meri je to povezano sa češćim propisivanjem lekova od te firme. I to je sve dokazano. Jeste povezano. Tako da tu Rođo nisi u pravu. Nije njima bilo teško to dokazati, oni su to uspeli dokazati. A da li će ikada sistem (država) uspeti to zakonski, regulatorno, proglasiti za nelegalno ponašanje, to je drugi aspekt, za koji ni doktori ni pacijenti nisu krivi. Za to je kriv samo kapital, tj. kapitalistički sistem. On je taj koji namerno podstiče najgore ljudske osobine: grabljivost, sebičnost, nezajažljivost…
      I na kraju, potpuno je tačna tvoja opaska o potrebi re-humanizacije dijaliznih pacijenata, ali moramo i ukazati na one koji to sprečavaju. A to su ti isti: velike multinacionalne farmakorporacije. Zato mi (boreći se za kvalitet dijaliznog lečenja) celo vreme ističemo sve te povezanosti. Da ljudi shvate, da progledaju …
      Ima li išta tužnije nego čuti nekog pacijenta kako za aparat ozloglašene dijalizne firme kaže: Ja se dijaliziram na Frenkiju…
      Pazi ludila, on mu još i tepa …

      • Evo jedna samo za Admina (Kolašinca).
        „Gde god da krenem tebi se vraćam ponovo,
        ko da mi otme cipele marke Borovo“

  3. Au, admine, bolje briši taj svoj poslednji komentar da se sajt ne bruka zadrtim komunjarskim načinom razmišljanja… Da nije bilo pohlepe i kapitalizma, ne samo da ne bi bilo ovog bloga (jer ne bi bilo ni interneta ni kompjutera), nego ne bi bilo ni nas čitalaca jer nikom ne bi bilo u interesu da izmišlja, usavršava i komercijalizuje dijalizne mašine. U „pravednijem društvu“ lišenom kapitalističke inicijative, svi bismo lepo snevali večnim uremijskim snom pravednika… To što ti nazivaš „najgorim ljudskim osobinama“ nema veze sa kapitalizmom – svugde, pa i kod Staljina je postojala „crvena buržoazija“ i ljudi su generalno stoka kad god im se pruži prilika da prođu nekažnjeno, u svakom sistemu. Niko ne treba da spori pravo dijaliznih kompanija da zarade brdo love. Ali u uređenim društvima, postoje načini kako se to sme, a kako ne sme činiti. Dokle god neko postupa u okvirima zakona i propisane profesionalne etike, neka mlati pare. A čim se ogreši o bilo koje od ta dva – na porugu ili u buvaru. I ne treba na ovom blogu propagirati nikakvu ideologiju, ponajmanje crvenu. Naše je da ukazujemo gde se krši zakon i profesionalna etika, a vrednosne kvalifikacije tipa „možda nisu prekršili zakon, ali ZNAMO MI KO SU ONI“ nas čini smešnima i žalosnima.

    • Grešiš. Nema ovde nikakve ideologije, ponajmanje komunjarske. Pratiš li ti malo aktuelna dešavanja ili nasedaš tim floskulama kojima se etiketira svako ko drugačije misli. Znaš li zašto se u Britaniji pojavio Džeremi Korbin, u Americi Berni Sanders, u Urugvaju Hoze Muhika, u Boliviji Edo Morales, itd, itd, – narod je sit Superhik sistema, koji ima za cilj da bogati postanu bogatiji, a da se siromašni opljačkaju ili poubijaju.
      Gledaj malo Majkla Mura, zar on nije najveći američki dokumentarista … ili Olivera Stouna, ako više voliš igrani film, čitaj malo Majkla Čosudovskog, Džona Perkinsa ili Naomi Klajn, da ne smaramo sad ostale referencama… Nema tu ništa „komunjarsko“, radi se o pravu i pravdi, o pokušaju da ne jedemo svoje bližnje da bi zadovoljili nečije neutažive apetite.
      Grešiš i ako misliš da bez kapitalizma ne bi bilo „inicijative“, ne bi imao ko da „izmišlja, usavršava i komercijalizuje dijalizne mašine“. A jesu ti ih i usavršili, 950 mrtvih za godinu dana, a patente otkupljuju da bi ih ugasili. Pa ti izgleda ne čitaš ništa od ranijih naših postova. Svet jednostavno vapi za pravednijim i socijalno-odgovornijim društvom, a ako pacijentima ne smeta neoliberalni kapitalizam i korporatokratija, onda zaista nikome i ne treba da smeta.
      Prepusti se Frenkiju sa +8 bikarbonata i zaspaćeš sa svojim zabludama da su oni naš spas…
      A san, pitanje je da li će to biti san…

    • Eee,cuj potrosila riba tolike pare na ruckove…Pa sta je jela svaki put…?? Svasta…Ali nema,to smo ti mi…svuda po belom svetu gde god je neka „mucka“ moramo i mi „zabadati“ nos…ma proklet smo izgleda narod jos od davnina pa do poslednjeg koji ce izumreti…

      • Majkl Mur, Noam Čomski, Berni Sanders i slični lažni levičari, prevaranti, ubačeni agenti i „iznosači istine“ su proviđenje za osobe čiji je IQ oko 111-112, dakle – jedva iznadprosečan. Zato završavamo ovde raspravu o „pravednijem društvu“, „vi ste 99%“ i slična prodijarejavanja za naivne. Meni liberalni kapitalizam ne smeta, lepo sam se snašao u njemu, uprkos svim gadostima koje sobom nosi i koje i dalje uspešno tamanim u životu i karijeri. Protiv frenkijevaca se bori na drugačiji način od partizanskog, ali socijalisti to nemaju u kodu, naročito srpski. Ja inače svom plavom kockastom prijatelju tepam i milujem ga svih 5 sati svaka dva dana, iako su mu bikarbonati na 29 (+3 acetata koji se u jetri konvertuju u HCO3-, jelde, piše na sajtu, mada ima nas koji to znamo i bez sajta). A kome se snevaju crveni i drugi karbamidski snovi, mogu samo da mu poželim skori odlazak na počinak. A počinak, pitanje je koliko će taj počinak trajati…

        • Mnogo etiketa, bez ikakvih argumenata: te „zadrte“ komunjare, te ubačeni agenti, te samo za IQ 111-112 (to je valjda limit iznad kojeg su samo kapitalisti), te ključni stav: „meni ne smeta, jer sam se lepo snašao“, itd., i više puta iskazana ravnodušnost na patnje i umiranje drugih (kao sami su krivi), te blagonaklonost prema davanju (i uzimanju) „zelenih ili novčanica boje cvekle“, jer: ima se može se. To nam eto, Rođine rečenice govore o njemu, a mi ga uporno puštamo, da bismo pokazali svoju demokratičnost i da bismo ga videli kakav će biti kad jednoga dana više ne bude tako „uspešan u liberalnom kapitalizmu“, a za pretpostaviti je da će doći i tako neko vreme („godine u Srbiji su kišne ili sušne, ali sve su istorijske“-Vib).
          U stvari, verujemo da se „konvertitskim“ refleksom brani od samog sebe, jer ipak, on beše čovek koji za Sašu Davidovića reče: „žao mi ovog momka“ – i tako nas pridobi.
          I tako ćemo i da završimo ovu kratku polemiku, pozivom da nam se za naredni post predlože neke čisto „dijalizne“ stručne teme, a koje nemamo na sajtu ili ih čak ni Rođa ne poznaje dovoljno …

  4. Na tenderima u nekim bolnicama čovek je ponudio jeftiniji bikarbonat za Hospal Innova dijalizne aparate. I prošao.
    Ponuđač čiji je bikarbonat bio skuplji, odlučio je da povuče svoju ponudu linija za te aparate i 28 aparata se povlače iz upotrebe jer ne mogu da rade bez linija.
    Pitanja za državne organe:
    1) Da li to u pravnoj državi sme da se radi?
    2) Kakva je to država koju može da ucenjuje svaka ino-firma?
    3) Da li to onda obesmišljava postupak javne nabavke i legalizuje dogovornu ekonomiju.
    Pitanja za „Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije“ i za sva druga udruženja i za sve dijalizne pacijente:
    a) Da li se bilo ko u ovoj državi sme tako poigravati sa životima dijaliznih pacijenata koji su lečeni na tih 28 aparata?
    b) Da li ste o tom događaju obavestili pacijente koje zastupate, javnost i nadležne u Fondu i Ministarstvu zdravlja?
    c) Mislite li išta preduzeti tim povodom ili ćete i dalje ćutati da ne bi ugrozili donacije koje od te firme dobijate za svoje „časopise“, „sportske igre“ i slične budalaštine?
    Dakle?

    • Tek sada sam pročitao ovaj tekst i komentar.
      I vi zaobilazite istinu.
      Pravo pitanje je zašto ne reaguje Udruženje nefrologa Srbije? Ili bar neki nefrolog pojedinačno?

      Zašto ne objavite ko od nefrologa koliko dobija u Srbiji? Pročitao sam da je udruženje firmi koje prodaju nove lekove objavilo te podatke za Srbiju, ali nikako ne mogu da ih nađem. Da li vi imate te podatke?

      • Dobro Vi nama došli, Milivoje.
        U vezi nefrologa, tj pitanja zašto ćute, reći ćemo Vam zašto ćute.
        Zato što su korumpirani od iste farmakomafije. Gde sad da se zamere onima koji će da im plaćaju kongrese, dnevnice, putovanja, knjige i titule.
        Ali, nisu čak ni oni glavni krivci. Jesu značajni, ali nisu glavni. Glavni su, kao i uvek, političari. Vlast. Ljudi iz vlasti ne samo da sve ovo znaju, nego su direktni saučesnici u svemu lošem što je zadesilo dijaliznu populaciju.
        Što se tiče liste koliko ko od nefrologa dobija kod nas, za tu listu nismo ni znali.
        Nažalost, Vi ste prvi koji ste nam rekli da i kod nas postoje ti podaci. Pokušaćemo, naravno, da dođemo i do njih.
        Ako ih Vi kojim slučajem nađete, šaljite slobodno, sve ćemo objaviti.
        Pratite nas i dalje i budite deo naše komentatorsko-autorske zajednice. Pozdrav.

          • Molim administratore sajta da ne puštaju više ovog Mjehura od Predsednika. Stalno žvaće jedno te isto, „nada se“, „predlaže“, „da pokušate“, „podrška“, „ovo, ono“ – ništa taj nije shvatio! Izlapeo je totalno. Ima on tamo svojih 5-6 sajtova, fejsbuka i blogova, pa neka tamo zamajava naivne, a mi ovde kad vidimo „Mjehur“ jedino što poželimo je da ga šutnemo, što dalje …

  5. Nisu prijatelju, nema šanse da će se takvo nešto ikada desiti. Ali, sezona je godišnjih odmora. Skoro svi naši saradnici su na nekim odmorima, pa i mnogi čitaoci. Po tradiciji, u junu i julu imamo najmanju čitanost, pa smo i mi dali sebi za pravo da malo usporimo. Kao dežurni administrator je sada ostao samo tehničko lice, naš drug koji uglavnom ne utiče na uređivanje sajta i/ili pisanje članaka, ali pomaže svima nama koji nismo baš informatički potkovani. A ako imate nešto interesantno, dojavite nam, nemojte da ispadne ono kao što je govorio pokojni Špiro Guberina: „Ima puno lijepih stvari, samo ih ne smijem kazat“. Pozdrav

  6. Ima lijepih, ima… ali su obznanjene još svibnja mjeseca ove godine. Očigledno da su vam insajderi na godišnjem još od proleća… pogledajte na sajtu APR-a ko od 06.05. nije više direktor za 12.000 evra mesečno… omiljeni nefrolog ovog sajta!

  7. A, znamo za to. Komentator pod imenom Partizan, je čini nam se, već javio tu vest, davno. Nismo joj pridavali veliki značaj, jer problem sa tom firmom nije u karakteru direktora (za Srbiju), nego je sistemski. Videli smo to i pri odlasku (smenjivanju) njegovog prethodnika. Manje više iste mahinacije, su nastavljene. Znamo za jadac. Kao što znamo i da se Hrvatčević hvalio kako nije smenjen, nego je sam otišao i da im je još uzeo 24 000 evra otpremnine (valjda da ne bi dalje talasao) i da je dobio kola (Volvoa CX-90) u trajno vlasništvo. Šta je od toga njegova (uobičajena) hvalisavost, a šta istina, nas interesuje koliko i lanjski sneg. Ne sumnjamo da mu je i njegov preostali (sa poliklinikom) biznis profitabilan, kao i da se već nauzimao dovoljno (koliko takvima para i privilegija uopšte može biti dovoljno), ali njegov dalji uticaj na stanje nefrologije u Srbiji je minoran, pa će i njegovo pominjanje na ovom sajtu biti isto takvo: minorno. Ali, karakter i način rada pomenute FMC firme od koje zavise životi većine dijaliznih pacijenata u Srbiji, jesu ono što nas interesuje i prema čemu ćemo i dalje biti naoštreni do maksimuma.

Unesite ovde Vaše pitanje, odgovor, komentar ili mišljenje ...

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s