Tag Archive | virus

Daj nam sunca

Let The Sunshine In

Poštovani čitaoci,

vaš jedini izvor nepristrasnih i objektivnih dijaliznih informacija i komentara  (a to ovaj portal nesumnjivo jeste) pozabaviće se naravno i aktuelnim svetskim problemom: pandemijom COVID-19, i svim onim što je ova pošast izbacila na površinu.

Dugo smo razmišljali o naslovu ovog posta i ni sada nismo sigurni da smo odabrali najbolju varijantu.

„Dijaliza u doba korone“ je zvučalo suviše otrcano, razvodnjavajuće i bezsadržajno, preskromno za naše kapacitete.

Aluzije na, za Srbe nesretni mesec mart i mnogo pominjane „Martovske ide“, ni to ne ide, ili ako i ide, ne ide na dobro.

„Još neko kopa“ je naslov koji je bio najozbiljniji kandidat, objasnićemo (ako je to uopšte potrebno) u daljem tekstu, zašto. S tim u vezi može se akcentovati i ostrakizam, izolacija ili samoizolacija, kao nešto na šta je sva dijalizna populacija već navikla (link, link).

Na kraju, pobedila je „terapijska“, „promis“ opcija.

Inspirisana pre svega, izjavom jednog lekara iz žarišta krize, da je, nemajući druge, iako ateista, počeo da se moli Bogu.

Pa, da krenemo.

Na početku, par objašnjenja.

COVID-19 nije virus, nego bolest. Skraćenica je nastala od engleskih reči Corona Virus Disease, a oznaka 19 podrazumeva godinu nastupanja: 2019.

Virus se naziva SARS-CoV-2, što je engleska skraćenica koja bi u prevodu glasila: „Korona virus koji izaziva teški akutni respiratorni zastoj“ a oznaka 2, je uvedena, jer do sada poznati oblik, broj 1, nije bio ni upola toliko opasan, i završio je svoj pohod 2013. godine sa mnogo manje mrtvih i obolelih, nego što ih pravi ovaj sadašnji rođak mu.

Šta sve ovo znači za nas dijalizne pacijente.

Nesumnjivo, jedno zlo više.

Jednu veliku opasnost.

Ko se od nas nije prepoznao u izrazima koje su stručnjaci izgovarali kao: „osobe sa smanjenim imunitetom“, „pacijenti sa drugim oboljenjima“, „hronični bolesnici“, itd., tome verovatno i ne vredi ništa objašnjavati. Još ako je i stariji od 60 godina, ili penzioner, jasno je da povremeni strah, a možda i paniku, nije mogao izbeći.

I kao da nam nisu bila dovoljna ograničenja na samo 20% kvalitetnih dijaliza (hemodijafiltracija) i ograničenje da oni koji ne dobiju HDF ne mogu imati ni dijalizator veći od 1,8 m2 površine (a sva ta ograničenja su naši nefrolozi ladno potpisali, bez ijednog glasa osporavanja očiglednih idiotluka), sad nas snađe i ova pošast, kao da postojeća (ne mala) stopa smrtnosti dijaliznih pacijenata nije bila dovoljna.

Ko je taj koji nas dodatno ukopava, ne zna se.

Još uvek nema dokaza, ali je opšte mišljenje da ova situacija nije nastala spontano.

Da li je virus ubačen u Kinu od strane britanskih agenata (link) ili od strane američkih (link, link, link) ili je u pitanju sprovođenje davno planirane depopulacije stanovništva (link), – vreme će pokazati, šta je od ovoga tačno.

Izraz „teorija zavere“ je, kažu poznavaoci, izmišljotina koja služi da se sakrije praksa zavere.

Odbaciti prirodno preispitivanje podataka i ne tražiti činjenice iz više izvora – to nije logika, to je maloumnost.

A šta sad da se radi, ni Lenjin ne bi znao (iako je napisao knjigu sa takvim naslovom, ako je do sada niste čitali, nemojte ni sada).

Pametni Duško Radović je lepo rekao: „Nasip se diže dok je vodostaj nizak. To je politika. Sve ostalo je panika“.

Pošast zvana COVID-19 izbacila je na površinu mnoge naše nedostatke, nesređenosti i nesposobnosti.

Od tvrdnje da se radi o „najsmešnijem virusu u istoriji čovečanstva“, nuđenja naše vakcine protiv tog virusa, preporuka za šoping u Milanu, itd, itd, stigli smo evo do mogućeg uvođenja 24-oročasovnog policijskog časa i najave nedostatka grobnih mesta.

Klatno se zaljuljalo, žestoko. Ili je bolje reći da je to zamajac, žrvanj?

Do sada smo na ovom portalu nejednom raskrinkavali nesposobnost i korumpiranost vodećih nefroloških medicinara, pa smo možda i nehotično doprineli predstavi da je u drugim oblastima medicine situacija drugačija, ali sada nas je COVID-19, kao grom iz oblačnog neba, uverio da ni u drugim oblastima medicine nije bilo, a nije ni moglo biti, drugačije.

Pa su nam preko malih ekrana defilovale umišljene veličine, ego-manijaci, „neprikosnoveni autoriteti“, koji u sred razgovora o COVIDU-19 počnu da nam tumače geopolitiku, istoriju, matematiku, opuste se toliko da im je svaka druga rečenica „ja, pa ja“, o svemu i svačemu, jer eto došlo je njihovih 5 sati, u kojim treba pokazati svekolikoj javnosti koliko su oni „svestrano pametni“, da su i oni, iako „veliki stručnjaci“, istovremeno i „obični ljudi“, rokeri u duši, spremni da organizuju ovo društvo na ispravan način, vaše je samo da pozovete 555-333, i oni će vam sve objasniti …

Zamislite čoveka, navodni profesor univerziteta, načelnik velike državne bolnice, koji u emisiji uživo kaže: „ja sam na svojoj fejsbuk stranici objavio nešto drugačije podatke …“

Odrastao čovek, šef državne bolnice, umesto da se bavi pacijentima i studentima, kači po webu svoja pisanija, skuplja lajkove …

Gde su nestali oni stvarni autoriteti, dostojanstveni, odmereni, koji nisu neuverljivo glumatali i laprdali kao starletutke, koji su znali za meru, čija se svaka rečenica pamtila, koji se nisu razbacivali praznim rečima, pričama o svemu i svačemu, nisu se kretali iz studija u studio …

(Nađosmo, narode, teškom mukom, samo jednog takvog, i to gde, nećete verovati, u bratskoj Makedoniji: kliknuti ovde)

O ostaloj epp-bulumenti medicinara, ne vredi trošiti reči.

Kao i kod nefroloških seratora, vidimo iste poslušne robove farmakomafije, one koji slede Pravilnike, Uputstva, Smernice, koje im propisuje ta ista farmakomafija, a sopstveni mozak ne uključuju, niti se uopšte uzdaju u sposobnost logičnog razmišljanja i zaključivanja, jer to je osobina koja im je selekcijom (napredovanjem) isključena.

Krize su u medicini, kao i svugde, lakmus-papir.

Odjednom prestaju biti važni lažni doktorati, hijerarhijska mesta, naduvane reference, isprepisivani radovi, nemoralno-politička podobnost, evroatlantske orijentacije, nevladina organizovanost, zalaganje za klimatske promene, globalizam i neoliberalne vrednosti.

Ljudi počinju da se oslanjaju na intuiciju, na instinkte.

Kako to već lepo objasni čuveni dr Grujić iz filma Variola vera, i ova kriza će nam pomoći da razlikujemo šta je karakter, a šta polni organ (link).

Jedan takav korumpirani Načelnik je ovih dana obilazio pacijente i na njihovu molbu da im da malo više HDF-a, sada kad im kao starijim treba malo više imuniteta i kvalitetnih dijaliza, dotična spodoba im je pokazivala kako u Nemačkoj ima 13%, a u Americi nema ni toliko HDF, kao da niko od naših pacijenata nije već čitao sve argumente kojima su ti stavovi opovrgnuti u tekstu: link!

Đubre istovremeno nije htelo priznati, da u fioci skriva ponudu za donaciju 40 HDF aparata, na kojima se može raditi i HD i HDF, na istom setu, po istoj ceni …

Govna dakle, ne mogu prestati da smrde, ni u vanrednoj situaciji.

Štaviše, jedan je polupismeni nefrološki isprdak, sa osmehom na licu dočekao vanredno stanje, smatrajući da je sada aboliran od kažnjavanja za mobing, pa je nastavio sa istim i još gorim šikaniranjem zaposlenih, a sve vadeći se na vanrednu situaciju i neophodnost da on radi šta on hoće.

Takvim nefrolozima je samo krivo što su ova martovska događanja (ožujska gibanja?!) pokvarila im Obeležavanje Svetskog Dana bubrega (jer i to se sponzoriše), zatim kojekakve škole, kurseve, seminare i radionice, što u Kragujevcu, što u Nišu, ili Beogradu, pa kardionefrološku povezanost sa infekcijama urotrakta (ne biste verovali kakve sve idiote doktori poslušno slede), a grupa penzionisanih nefrološkinja se lažnim radovima gurala u neku svoju „medicinsku akademiju“, jer ih u onu glavnu nikada neće pustiti.

I kad god vidite, kao „spontani“ intervju nekog nefrologa, o bilo kojoj temi, na primer o Kamenju u bubrezima, o dijalizatorima, i slično, znajte da je nesretni medij morao taj reklamerski „intervju“ da objavi kao kontrauslugu, jer je neki član njegove porodice ležao na klinici gde se za prijem pita taj korumpirani nefrolog, a urednik naravno, nije mogao da mu ponudi devize, nego samo medijski prostor u svojim novinama ili na televiziji (tipična primitivna razmena dobara i usluga).

Predsednici lažnih udruženja dijaliznih pacijenata su posebno pogođeni zabranom organizovanja izleta, obilazaka znamenitosti i pravljenja ručkova po kafanama i hotelima. Oni koji su navikli da šene onako kako im Big Pharma naloži, sebi su obezbedili kućne hemodijafiltracije i njih se COVID-19 ne dotiče, ali su nesrećni jer nema apanaže za obeležavanja, za radionice i „psihološka savetovanja“.

U dobre strane ove krize spada i potvrda naših tvrdnji da se dobar dijalizni centar može napraviti i za 7 dana, ako se hoće rešiti problem prenatrpanosti postojećih centara u Beogradu, ako se hoće oteti monopol dveju firmi na te centre, i ako se hoće smanjiti cena tretmana, a kvalitet čak i povećati.

Sada, odjednom sve to može, neće biti nikakvih birokratskih prepreka, političkih i nefrološko-mafijaških ugrađivanja, sada će centar da nikne, ne za 7 (sedam), nego za 4 (četiri) dana.

Evropski kongres nefrologa će postati virtuelan. Na webu. Nema putovanja po metropolama, baškarenja u hotelima, dobijanja dnevnica i šopingovanja, a sve preko grbače dijaliznih pacijenata i naduvanih cena potrošnog dijaliznog materijala (po tipu mašine) kojeg plaća država.

Iako smo i o tome trubili već 7 godina, sada smo evo i to dočekali. Dokle će biti tako, ne znamo, ali nismo previše ubeđeni da se dijalizna farmakomafija neće konsolidovati i nastaviti po starom ili još gorem scenariju.

Da se vratimo na Koronu.

SIMPTOMI i ZNACI

Mnogi simptomi i znaci COVID-19 su kao kod klasičnog „gripa“. Oboleli imaju groznicu (98%), kašalj (76%), zamor i bolove u mišićima (18%), glavobolju (8%), vrtoglavicu (8%) i gubitak čula mirisa i ukusa (8%), a u krvnoj slici pad broja leukocita (25%) i limfocita (63%). Skoro 50% pacijenata nije imalo respiratorne nego probavne smetnje: mučninu, povraćanje i proliv. Curenje iz nosa i iskašljavanje „šlajma“ su retki.

Oko 20% obolelih razvije tešku upalu pluća i zahtevaju lečenje u intenzivnoj nezi. Znaci težeg oblika bolesti su: pad krvne Saturacije kiseonikom na manje od 93%, broj respiracija veći od 30/minut, pad parcijalnog pritiska kiseonika u krvi (PaO2) i šok.

TERAPIJA

Mnogi su lekovi probani u terapiji COVID-19. Od glukokortikoida, plazme konvalescenata (bolesnika koji su počeli da se oporavljaju), hlorokina (Resochin), azitromicina (Hemomycin), japanskog leka Camostat, monoklonskih antitela (Tocilizumab), antivirotika (Remdesivir), beta-interferona, itd, itd. ali o njihovoj stvarnoj efikasnosti i/ili nuspojavama ćemo istinu saznati kada se završe validne kliničke studije.

Interesantno, jedan od isprobanih lekova se zove isto kao naš poznati nefrolog, peritonealne provenijencije: LOPINAVIR 🙂

PREVENCIJA

Ultravioletno zračenje i toplota (56oC tokom 30 min) ubijaju virus, kao i dezinficijensi: 70%-ni alkohol, hipohlorit, peracetat, hloroform, a hlorheksidin ne.

Izvor zaraze je oboleli od COVID-19, sa ili bez vidno izraženih simptoma bolesti. Virus se prenosi kapljičnim putem (aerosolom) i kontaktima. Na različitim predmetima i površinama virus može opstati od nekoliko sati do nekoliko dana.

COVID-19 i HD-PACIJENTI

U Wuhanu, gde otprilike ima hemodijaliznih centara i pacijenata koliko i u celoj Srbiji, oko 16% HD pacijenata je obolelo od COVID-19, a 12% osoblja na HD. Interesantno: težina bolesti je u dijaliznih pacijenata bila manja, nego u njihovih vršnjaka koji nisu na dijalizi.

To su dobre vesti, iz kineskih iskustava.

Kina zaista, počinje da nas impresionira, u svakom pogledu. Za one koji nisu znali, neka pogledaju i kako je završio čovek odgovoran za bombardovanje kineske ambasade u Beogradu (link).

O MASKAMA

Na kraju, i ono što vas najviše interesuje: Uputstvo za rad dijaliznih centara za vreme pandemije COVID-19 (daćemo ga u posebnom, sledećem, našem postu), a sada slede Uputstva za dijalizne pacijente.

SAŽETAK UPUTSTAVA ZA HD PACIJENTE

PROGNOZA

Prognoze su, kao što svi kažu nezahvalne. Ali, po dosadašnjim saznanjima, izgleda da ćemo se najviše uzdati u Boga, tj. u Sunce. Dolaskom toplog i sunčanog perioda, epidemija će prestati.

Otuda i naslov:

I tako predložismo gore navedeni naslov, jer muzika i tekst nam odnekud svima izgledaju poznato …

Savremeno.

… iz naših tužnih soba, oči u oči sa svetom kompjutera i robota, slušamo sve same laži i prazninu svih iluzija …

.

.

Toliko za ovo javljanje.

Studio?

.

.

DiaBloG – 2020

.

.

.

Sve što ste oduvek želeli znati o hepatitisu C, a niste imali koga da pitate

Sve što ste oduvek želeli znati o hepatitisu C, a niste imali koga da pitate

  • Šta je to hepatitis C?
  • Hepatitis C je upala jetre izazvana virusom hepatitisa C (HCV). Virus C hepatitisa se dobija pri kontaktu sa krvlju već obolelog od hepatitisa C.
  • Postoji li vakcina za zaštitu od C hepatitisa?
  • Ne. Nažalost.
  • Kojim se laboratorijskim testovima proverava postojanje C hepatitisa?
  • Postoji nekoliko testova koje treba učiniti da bi se utvrdilo da li ste oboleli od C hepatitisa. Vaš doktor može tražiti samo jedan ili kombinaciju od nekoliko različitih testova za utvrđivanje C hepatitisa. To su sledeći testovi:
  • Anti-HCV antitela (određivana tehnikom EIA, enzyme immunoassay, ili tehnikom CIA, enhanced chemiluminescence immunoassay). Anti-HCV test se obično radi prvi. Ako je pozitivan, taj nalaz treba potvrditi narednim testovima.
  • Potvrdni test je određivanje Anti-HCV antitela RIBA tehnikom (recombinant immunoblot assay). Anti-HCV test nam, nažalost, ne može pokazati da li su antitela na HCV prisutna zbog novonastale C virusne infekcije (akutne) ili su posledica dugotrajne (hronične) infekcije ni da li infekcija više i postoji. Zato se onda rade testovi za određivanje virusa, a ne antitela. To su takozvani PCR (pi-si-ar) testovi i njih ima dve vrste:
  • kvalitativni HCV-RNA test i kvantitativni HCV-RNA test. Ovim prvim, kvalitativnim HCV-RNA testom samo se potvrđuje ili negira postojanje virusa u krvi, a ovim drugim (kvantitativnim) HCV-RNA testom određuje se tačan broj (titar) virusa u krvi. Jedan pozitivan PCR test je dovoljan da potvrdi postojanje infekcije sa C virusom. Ali, jedan negativan PCR test nije dokaz da osoba nema infekciju C virusom. Ako se sumnja na infekciju, a PCR je bio negativan, treba ponavljati PCR testiranje.
  • Može li test na Anti-HCV antitela biti „lažno pozitivan“? Lažno pozitivan, znači da osoba realno nema HCV infekciju, a test pokazuje (pogrešno) da antitela, tj. infekcija, postoji?
  • Da, može. To se posebno dešava u osoba koje nemaju veliki rizik obolevanja od C hepatitisa, a test im lažno pokazuje da su pozitivni na HCV-antitela. Zato je važno da se prvi pozitivni Anti-HCV test potvrdi narednim, preciznijim, testovima.
  • Može li Anti-HCV test biti „lažno negativan“? Lažno negativan, znači da test ne pokazuje postojanje antitela, odnosno infekcije C virusom, a ta infekcija realno postoji.
  • Da, može. Osobe koje su se tek zarazile virusom C hepatitisa, ali nisu stigli da razviju antitela u dovoljnom broju da bi ta antitela utvrdili testom. Takođe, treba znati da je imunitet nekih osoba toliko oslabljen da ne može ni stvoriti dovoljan broj antitela da bi se ona otkrila testom. U takvih osoba potrebno je učiniti PCR testiranje.                                                                                                                                                                                                   
    Najčešće greške   Najcesce greske.
  • Koji je najpouzdaniji test za sigurnu potvrdu hepatitisa C?
  • Biopsija jetre. Zlatni standard za dijagnozu, kao i za praćenje toka lečenja, odnosno prognozu ishoda bolesti.
  • Koliko vremena prođe od zaraze virusom C hepatitisa do pojave anti-HCV antitela koja se mogu dokazati testom?
  • Uglavnom posle 4 nedelje. U oko 70% pacijenata se anti-HCV antitela mogu naći čim počnu simptomi infekcije, a u oko 90% pacijenata se nađu tokom 3 meseca od početka simptoma hepatitisa C. Ipak, ono što treba imati na umu, jeste činjenica da mnoge osobe dobiju C hepatitis, a nemaju nikakvih tegoba ili simptoma bolesti.
  • Koliko vremena treba da prođe od zaraze virusom C hepatitisa da bi PCR testovi bili pozitivni?
  • Već posle 7 do 14 dana od infekcije virus se može dokazati PCR metodom.
  • Koga bi obavezno trebalo testirati da se utvrdi ima li C hepatitis?
  • Na postojanje C hepatitisa obavezno treba testirati: sve pacijente na hemodijalizi (najmanje svakih 6 meseci, redovno), sve pacijente koji imaju znake ili simptome oštećenja jetre (povišene enzime AST, ALT, GGT, ALP, bilirubin), sve zdravstvene radnike koji su bili u kontaktu sa krvlju hepatitis C pozitivnog pacijenta (ubodom na iglu, prskanjem u oči), svu decu rođenu od majki koje su HCV pozitivne, sve osobe koje su primale transfuziju krvi pre nego što je zakonski postalo obavezno testiranje davalaca na HCV virus, sve intravenske narkomane (čak i ako su samo nekada davno i samo jednu injekciju primili).
  • Koji je sledeći korak, šta raditi ako Vam je potvrdni Anti-HCV test pozitivan?
  • Treba učiniti osnovne laboratorijske analize (kompletnu krvnu sliku, sedimentaciju, fibrinogen ili CRP, enzime jetre: AST, ALT, GGT, ALP, bilirubin) i sa rezultatima tih analiza javiti se specijalisti za lečenje hepatitisa: infektologu ili hepatologu. Postoje lekovi za lečenje C hepatitisa i jako je bitno da budete redovno pod kontrolom nadležnog specijaliste za hepatitise.
  • Može li se desiti da ja imam normalne sve nalaze funkcije jetre (enzime i bilirubin), a da i dalje imam hronični C hepatitis?
  • Da, može. To je vrlo česta pojava u pacijenata koji imaju hronični C hepatitis: vrednosti enzima jetre (transaminaza) u krvi mogu da Vam rastu ili opadaju, mogu u nekim periodima da budu i potpuno normalni ili skoro normalni. Čak i kad su ti periodi i po godinu ili više dana, to ne znači da Vi nemate hronični C hepatitis.
  • Mogu li biti davalac krvi, ako imam hepatitis C, B ili bilo koji?
  • Ne, ne možete. Ako Vam je bilo koji test bio pozitivan na hepatitis C, B, A ili bilo koji drugi, ne možete biti davalac krvi, čak i ako nikada niste bili bolesni, niti imali tegobe od strane jetre.
  • Kako neko uopšte dobija C hepatitis? Kako se zarazi?
  • Virus C hepatitisa se prvenstveno prenosi u direktnom kontaktu sa krvlju obolelog od C hepatitisa. Na primer, virus C hepatitisa možete dobiti
  • ako ste na hemodijalizi koristili opremu ili medicinska sredstva na kojima je bila nečija krv,
  • ako ste ikada imali seksualni odnos sa osobom koja je zaražena virusom C hepatitisa,
  • ako ste ikada primali krv ili derivate krvi, ili transplantirani organ, od davaoca čija krv je sadržavala virus C hepatitisa,
  • ako ste ikada primali injekciju ili imali intervenciju (ili povredu) nekim medicinskim instrumentom na kome je bila krv nekog ko ima hepatitis C,
  • ako je Vaša majka imala C hepatitis u vreme kad Vas je rodila,
  • ako živite sa nekim ko ima C hepatitis, pa koristite njegov pribor za brijanje ili njegovu četkicu za zube.
  • Da li se na dijalizi smeju koristiti isti termometri, hvataljke, makaze ili merači pritiska, za hepatitis negativne i za hepatitis C pozitivne pacijente?
  • Ne. Kompletan medicinski pribor mora biti odvojen. Preporučuje se čak i spoljno označavanje bojom pribora za HCV pacijente (crvenom bojom) i za HBsAg pozitivne pacijente (žutom bojom). Nedovoljan broj osoblja u centrima za dijalizu je glavni uzrok da se propisi ne poštuju i da se širenje virusa ne može zaustaviti (link1).
  • Koliko dugo virus C hepatitisa može opstati na nekom predmetu i preneti infekciju?
  • Istraživanja su pokazala da virus C hepatitisa može opstati na spoljnim površinama i na sobnoj temperaturi najmanje 16 časova, ali ne duže od 4 dana.
  • Da li se virusom C hepatitisa možemo zaraziti tokom neke medicinske ili stomatološke intervencije?
  • Da. Ako je istim instrumentom vršena intervencija kod pacijenta sa C hepatitisom, a što po propisima ne bi smelo da se radi.
  • Da li se C virus prenosi seksualnim odnosom?
  • Da. Ali, ne uvek. U svakom slučaju ne bi trebalo rizikovati i zato treba koristiti prezervativ uvek, ako niste sigurni da partner(ka) nema C hepatitis.
  • Da li se virus C hepatitisa može preneti tokom oralnog seksa?
  • U principu, ne. Ako ne postoje neke (mikro)ozlede na sluznicama, ali to je već kontakt sa krvlju.
  • Da li se virus C hepatitisa može dobiti korištenjem istih predmeta u zajedničkom domaćinstvu sa obolelim od C hepatitisa?
  • U principu da, ali to nije tako često. Ako se i desi, to je usled direktnog kontakta sa predmetima na kojima su bili (neprimetni) tragovi krvi obolelog od C hepatitisa. Obratite pažnju da Vam koža nije ogrebana, ispucala, da nemate zanoktice, ranice i sl.
  • Da li se virus C hepatitisa može preneti tretmanima kod pedikira, manikira, tetoviranjem ili akupunkturom?
  • Da, ako nisu poštovani propisi o načinu izvođenja ovih procedura (uvek otpakovati novi sterilan pribor za svakog pacijenta).
  • Obzirom da se sada krv svih davalaca testira na viruse C hepatitisa, postoji li mogućnost da se u današnje doba primanjem transfuzije krvi ipak dobije virus C hepatitisa?
  • Nažalost, da. Mada je ta mogućnost vrlo mala: ako je davalac krvi bio u fazi kada još nije imao razvijena antitela, a imao je virus u krvi.
  • Da li se virus C hepatitisa može preneti ubodom komarca ili krpelja?
  • Ne. Hepatitis C se ne prenosi ubodima komaraca ili krpelja.
  • Koja je verovatnoća da će dete rođeno od majke obolele od hepatitisa C, tokom porođaja i samo postati zaraženo virusom C hepatitisa?
  • Istraživanja pokazuju da se to dešava u 4 od 100 takvih slučajeva. To se dešava samo tokom porođaja i za sada nema načina da se taj rizik potpuno izbegne.
  • Da li porodilje koje boluju od hepatitisa C smeju da doje decu? Da li se virus C hepatitisa prenosi dojenjem?
  • Nema dokaza da se hepatitis C širi dojenjem, ali ako majka ima naprsline kože (ragade) oko bradavica, onda ne sme da doji dete.
  • Kada treba testirati na hepatitis C bebu rođenu od HCV pozitivne majke?
  • Bebu ne treba testirati dok ne napuni 18 meseci, jer u njenoj krvi sve do tada mogu postojati anti-HCV antitela od majke. Ali, ako je potrebna sigurnija dijagnoza, a to znači ne test na antitela nego test na virus (PCR metoda), onda se određuje HCV-RNA posle 1-2 meseca starosti. Naravno, PCR treba opet ponavljati na narednim posetama, bez obzira na prvobitni rezultat.
  • Šta osoba koja je HCV pozitivna može učiniti da ne prenese virus C hepatitisa nekom drugom?
  • ne sme da bude davalac krvi, organa za transplantaciju, tkiva ili semena,
  • ne sme da dozvoli da još neko koristi njene lične stvari, kao što je pribor za brijanje, četkica ili konac za zube, grickalice za nokte i slično,
  • treba da zavije ili prekrije flasterom spoljne ogrebotine ili posekotine kože,
  • treba da upozori ostale, npr. pri nekom tretmanu, intervenciji ili direktnijem kontaktu da je HCV pozitivan.
  • Da li osoba obolela od hepatitisa C treba da primi vakcinu protiv hepatitisa B?
  • Da. Ako nije ranije vakcinisana ili već preležala B hepatitis, a obavezno mora da primi vakcinu ako je izložena riziku dobijanja B hepatitisa.
  • Da li pacijent sa HCV infekcijom koji ima samo jednog dugogodišnjeg seksualnog partnera treba da nešto menja u upražnjavanju seksa?
  • Ne. Mala je verovatnoća širenja HCV infekcije običnom seksualnom aktivnošću sa jednim partnerom. A da biste smanjili i tu verovatnoću možete koristiti latex kondome, u svakom slučaju.
  • Kolika je pouzdanost zaštite prezervativom od HCV infekcije tokom seksa?
  • Nema tačnih podataka kolika je efikasnost prezervativa u zaštiti od HCV infekcije, ali njihovo pravilno korištenje sigurno smanjuje verovatnoću dobijanja HCV infekcije seksualnim putem.
  • Šta oboleli od hepatitisa C može učiniti da zaštiti svoju jetru?
  • Mora potpuno prestati sa uzimanjem alkohola. Mora ići na redovne kontrole kod specijaliste infektologa-hepatologa. Ne sme uzimati nikakve nove lekove ili (biljne) preparate iz slobodne prodaje, dok mu to ne odobri nadležni infektolog-hepatolog. Treba se vakcinisati protiv drugih hepatitisa (B i A), ako već ima oštećenje jetre.
  • Postoji li specijalna dijeta za obolele od hepatitisa C?
  • Da. Mnoge od tih dijeta su dostupne i preko sredstava javnog informisanja, ali se morate uvek konsultovati sa svojim lekarom pre započinjanja dijete.
  • Da li se virus C hepatitisa može preneti zagrljajima, kijanjem, kašljanjem, rukovanjem, korištenjem istog pribora za jelo, hranu ili piće?
  • Ne. Virus C hepatitisa se ne prenosi uobičajenim kontaktima, zagrljajima, kijanjem, kašljanjem, korištenjem istog pribora za jelo, hranu ili piće.
  • Da li HCV pozitivni trebaju biti odvojeni od negativnih, u školi, na poslu, vrtiću ili drugim mestima rada ili okupljanja?
  • Ne. Ne trebaju biti niti odvojeni niti na bilo koji način diskriminisani zato što su hepatitis C pozitivni.
  • Da li se virus hepatitisa C prenosi preko dijaliznog aparata?
  • Istraživanja su pokazala suprotstavljene rezultate: jedni kažu da se prenosi, a drugi su utvrdili da se ne prenosi. Evo primera istraživanja gde je utvrđeno da se virus preneo: Link2, Link3. A evo i istraživanja gde se tvrdi da se ne prenosi: Link4, Link5. Pošto nema opšte saglasnosti, treba biti obazriv, kao da je prenos moguć. Najčešće su spojnice merača venskog i arterijskog pritiska, mesta gde krv prodre u aparat i tako aparat postane kontaminiran.

Ulazak virusa u aparatNajčešća mesta ulaska krvi i virusa u aparat za hemodijalizu.

  • Koji su simptomi, tegobe, znaci obolevanja od hepatitisa C?
  • Različiti su i različito izraženi. Povišena temperatura, zamaranje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, bolovi u trbuhu, tamnija mokraća, stolica boje ilovače, bolovi u zglobovima, žuta boja kože i sluznica oka.
  • Koliko vremena prođe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma i znakova bolesti?
  • Ako se uopšte pojave simptomi i tegobe, to je u proseku oko 6-7 nedelja posle zaražavanja virusom, ali može da bude u rasponu od 2 nedelje do 6 meseci.
  • Da li je moguće imati hepatitis C, a ne znati za to uopšte?
  • Da. Mnogi ljudi upravo tako imaju C hepatitis, a da uopšte nisu toga svesni.
  • Da li i osobe koje imaju HCV, a nemaju nikakve tegobe i znake aktivnosti bolesti, isto mogu da prenose virus?
  • Da, apsolutno da. Ljudi koji i ne znaju da imaju C hepatitis mogu isti preneti drugim osobama.
  • Kakav je tok bolesti kod hepatitisa C? Da li se može desiti spontano ozdravljenje?
  • U 75-85% osoba virus C hepatitisa prouzrokuje dugotrajnu (hroničnu) infekciju.
  • U 60-70% pacijenata se održava hronično oštećenje (bolest) jetre.
  • U 5-20% pacijenata može se razviti ciroza (sušenje) jetre, tokom narednih 20-30 godina.
  • 1-5% osoba razviju teške (smrtonosne) forme bolesti: karcinom jetre ili cirozu.
  • Hepatitis C je najčešća indikacija za transplantaciju jetre.
  • Da li je moguće spontano prebolovati, preležati hepatitis C, bez ikakve terapije?
  • Da. Akutni hepatitis C u oko 15-25% slučajeva završi ozdravljenjem i bez lečenja. Ali, ako se dijagnostikuje, lečenje treba sprovesti da bi se sprečio rizik prelaska u hronični C hepatitis, koji se teže leči.
  • Šta je terapija za hronični hepatitis C?
  • Kombinovana terapija pegilovanim interferonom i ribavirinom je terapija koja je do sada pokazala uspeh u određenom broju slučajeva. Noviji lekovi su tzv. inhibitori proteaza: boceprevir (Victrelis™), telaprevir (Incivek™), Simeprevir (Olysio™) i Sofosbuvir (Sovaldi™). Uspeh terapije je najviše zavisio od podvrste (genotipa) virusa C hepatitisa. Genotip 1 je imao nešto slabije rezultate u odnosu na genotipove 2 i 3. Sam interferon (kao monoterapija) se obično daje pacijentima kod kojih je primena Ribavirina kontraindikovana. Ribavirin se ne daje sam, jer kao monoterapija nema efekta.
  • Koji su neželjeni efekti lečenja interferonom?
  • Brojni su. Većina pacijenata se žali na simptome identične simptomima gripa: groznica, zima, jeza, drhtavica, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, ubrzan rad srca. ovo se obično dešava na početku lečenja, a posle su ove tegobe manje izražene. Kasnije se javljaju zamaranje, gubitak kose, pad broja leukocita, trombocita ili eritrocita, problemi sa mišljenjem, promene raspoloženja, depresija. teške nuspojave (u oko 2% slučajeva) su bolest štitaste žlezde, porast šećera u krvi, suicidalni porivi, epileptički napadi, akutna srčana slabost, problemi sa disanjem, vidom i sluhom, infekcija. Moguće je ček i pogoršanje funkcije jetre, koje može biti i fatalno. Doza interferona se zato morala smanjivati u većine lečenih (60%), a mnogima je tretman i prekidan zbog nuspojava (15%). Trudnicama je zabranjeno davati interferon.
  • Koji su neželjeni efekti kombinovane (interferon + ribavirin) terapije?
  • Osim nuspojava gore navedenih za interferonsku terapiju, ribavirin može izazvati težak pad eritrocita, anemiju. Ne daje se ni pacijentima sa insuficijencijom bubrega. Ribavirin može izazvati i poremećaje kod ploda pa se ne sme davati trudnicama.
  • Šta znači genotip virusa?
  • Genotip je pokazatelj genske strukture virusa. Postoji najmanje 6 različitih genotipova virusa C hepatitisa. Genotip 1 je najčešći u našim krajevima. Njegovo lečenje traje 12 meseci, a genotipova 2 i 3 šest meseci.
  • Da li treba uraditi određivanje vrste genotipa virusa C pre terapije?
  • Da. I genotip i titar (broj replikacija) virusa. Postoji najmanje 6 genotipova i preko 50 podvrsta HCV, pa je za doziranje i trajanje lečenja potrebno saznati i ove karakteristike virusa. Kada se jednom odredi genotip, to se više ne mora ponavljati, jer se genotip ne menja tokom infekcije.
  • Zašto većina pacijenata ostaje infektivna?
  • Zato što pacijent zaražen sa HCV stvara antitela na delove virusa, a svaka promena virusa tokom infekcije ima za posledicu da ga postojeća antitela više ne prepoznaju. Zato C virus postiže i održava dugotrajnu infektivnost.
  • Da li pacijenti na hemodijalizi trebaju biti odvojeno dijalizirani, na posebnim aparatima, u posebnim prostorijama i sa posebnim osobljem?
  • Oko ovog pitanja postoje različiti stavovi i različita praksa u pojedinim državama i u pojedinim centrima, ali je sve veći broj centara i država koji odvajaju hepatitis C pozitivne pacijente na posebne aparate, a ponegde i u posebne prostorije. Osoblje ne sme preći od jednog dijaliznog pacijenta ka drugom, dok ne opere ruke i dok ne stavi nove zaštitne rukavice. Prema evropskim propisima odvajanje (aparata, pacijenata i osoblja) se posebno preporučuje u centrima ili državama gde postoji veći procenat HCV pozitivnih pacijenata (preko 5%).

Oznacavanje aparataAparati i pribor za dijalizu hepatitis C pozitivnih pacijenata obično se označavaju crvenom bojom.

  • Da li se jedna osoba može zaraziti sa jednim, pa posle i sa drugim genotipom virusa C hepatitisa?
  • Da, nažalost. Iz gore navedenog razloga, prethodna infekcija izazove stvaranje antitela koja ne mogu da zaštite pacijenta od ponovne infekcije istim ili drugačijim genotipom virusa. Iz istog razloga, ne postoji efikasna preventivna ili postekspozicijska (posle izlaganja virusu) terapija (npr. imunoglobulini).
  • Koliki je rizik od zaražavanja virusom C hepatitisa zdravstvenog radnika koji se ubode na iglu kontaminiranu HCV pozitivnom krvlju?
  • Ubodom na iglu zaraženu sa krvlju HCV pozitivnog bolesnika oko 2 % zdravstvenih radnika dobije hepatitis C (opseg 1-10%).
  • Šta zdravstveni radnik treba da učini ako se ubode ili povredi predmetom kontaminiranim krvlju obolelog od C hepatitisa?
  • Treba da dobro ispere i očisti ranu, da uzme laboratorijske (svoje i krvi pacijenta) analize krvne slike, parametara upale, hepatitis testova (anti-HCV, HBsAg, HIV) i funkcije jetre (AST,ALT,GGT,ALP i bilirubin), da odmah prijavi povredu na radu i da se javi nadležnom infektologu radi daljeg praćenja, dijagnostike i eventualnog lečenja. Nikakav interferon, ni imunoglobulin, ne smeju da se daju u tom (postekspozicijskom) periodu. U daljem praćenju vrše se testiranja na HCV (anti-HCV i HCV-RNA) već posle 2-6 nedelja, a zatim na 3-6 meseci, zajedno sa određivanjem nivoa transaminaza.
  • Da li zdravstveni radnik zražen virusom C hepatitisa može da nastavi da radi sa pacijentima na svom radnom mestu ili ga treba premestiti na radno mesto gde nije u kontaktu sa pacijentima?
  • Nikakva ograničenja se ne trebaju nametati zdravstvenom radniku koji se zarazio HCV virusom. Rizik prenošenja HCV sa zaraženog zdravstvenog radnika na pacijenta je vrlo, vrlo mali, a standardne mere zaštite, uključujući pranje ruku, zaštitnu odeću, rukavice i pažljivo odlaganje oštrih predmeta, se podrazumevaju.
  • Ako je pacijent Anti-HCV pozitivan, a HCV-RNA negativan (PCR), šta to znači?
  • Antitela na HCV ne koreliraju sa prisustvom HC virusa u krvi. Postoji nekoliko objašnjenja zašto neko ima ovakve rezultate:
  • HC virus se negde zakopao u dubini tkiva jetre i nije u krvotoku da bi se otkrio testom,
  • HC virus se u krvi može pojavljivati i nestajati, tokom određenih perioda vremena,
  • broj kopija virusa je bio toliko mali da PCR test nije bio dovoljno osetljiv da bi registrovao virus,
  • Anti-HCV antitela mogu postojati u krvi pacijenta jer je bio inficiran, ali mu je virus odavno nestao iz organizma,
  • Anti-HCV antitela se mogu dobiti pasivno, iz transfuzija krvi, ali u tom slučaju nestaju posle nekoliko nedelja.
  • Može biti da je (ELISA) test za Anti-HCV antitela bio lažno pozitivan, u tom slučaju treba učiniti i potvrdni (RIBA) test na anti-HCV antitela.
  • Jedino ako se utvrdi postojanje anti-HCV IgM klase, onda to prilično pouzdano ukazuje na akutno postojanje virusa C hepatitisa u krvi pacijenta.
  • Pacijent koji je anti-HCV pozitivan smatra se infektivnim, osim ako se potvrdnim testom ne utvrdi lažna pozitivnost prvog testa.
  • Da li Anti-HCV pozitivne, a HCV-RNA negativne pacijente treba izdvojiti od ostalih Anti-HCV i HCV-RNA pozitivnih pacijenata?
  • Ako je HCV-RNA negativnost nastala kao posledica lečenja, treba ih odvojiti od HCV-RNA pozitivnih, da ne bi dobili reinfekciju, ali im i dalje treba proveravati negativni status, da nisu možda lažno negativni.
  • Da li pacijentima koji dolaze iz drugog centra treba uraditi anti-HCV i PCR testove?
  • Da. Anti-HCV obavezno, a prema preporukama (KDIGO) nefrologa potrebno ga je i ponoviti ako je bio negativan. PCR test obavezno odmah uraditi, ako su transaminaze povišene. A ako se sumnja na svežu HCV infekciju, PCR treba uraditi i svim pacijentima sa kojima je inficirani bio u kontaktu ili u istoj dijaliznoj prostoriji.
  • Koliko u svetu i kod nas ima zaraženih virusom hepatitisa C?
  • Broj hronično inficiranih virusom hepatitisa C u svetu je oko 150 miliona ljudi ili svaki 12. stanovnik. Godišnje se pojavi 3-4 miliona novoobolelih. U Srbiji je ukupno oko 500.000 inficiranih, a godišnje se leči tek njih nekoliko stotina. U 2011. godini na terapiji je bilo 367 obolelih, tokom 2012. registrovani broj novoobolelih porastao je na 602, dok je broj zvanično lečenih pao na 309.
  • Šta svetska medicinska udruženja preduzimaju u borbi protiv hepatitisa C?
  • Da bi ukazala na značaj i razumevanje problema hepatitisa Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je ustanovila Svetski dan borbe protiv hepatitisa. Za taj dan izabran je: 28 juli.

 

Toliko.

.

Ako bude još neko pitanje, rado ćemo odgovoriti i na njega.

.

DiaBloG – ST

2014.

.

.

Dodatna stručna literatura (na engleskom):

http://www.kidney-international.org/article/S0085-2538%2816%2900292-1/pdf

Zašto još uvek nema novootkrivenih lekova protiv C-hepatitisa u našim apotekama:

fond-strateske-kulture/tihi-ubica-ili-kome-nema-leka-hepatitis-c-i-zapadna-farmaceutska-industrija/

 

.

.

.     .     .

Uvek recite istinu

Edwin Tan 2013

.     .     .