Tag Archive | takmičenje

Dragi prijatelji!

Jedan predlog menja sve

Razmišljajući dugo o problemima nas dijaliznih bolesnika, a vezano i za ukupnu društveno-političku situaciju u zemlji, došao sam do interesantne ideje koju želim da podelim sa vama.

Naime, mnogo je ovde (a i drugde) pisano o psihičkim problemima dijaliznih bolesnika (1,2,3).

Maltene, svi smo mi skrenuli sa pravoga puta, a ko nije, hoće, akobogda.

Imamo kojekakve, depresije, neuroze, psihoze, psihoneuroze, i ko zna šta sve ne, barem sudeći prema akciji našeg Predsednika Ljubinka (dok ga članstvo ne raskrinka), koji se sa svojom psihoterapeutkinjom Slobodankom, namlati para od Ministarstva, “podržavajući” “projekte” psihoterapijske podrške pacijentima na dijalizi. Svaki Božiji vikend ova plavuša, po programu koji je utanačila sa Ljubinkom, za izvesnu sumu naših para, slika se i mantra nešto naivnim i zabludelim dijalizantima, koji nikad nisu pročitali (ovde) nijedan pravi tekst o stvarnom stanju u dijalizi.

A sa druge strane imamo prave probleme koje niko ne rešava. Najveći je problem sa nemilosrdnim Pravilnikom (6) koji samo jednoj petini pacijenata daje pravo na kvalitetniju hemodijalizu, to jest: hemodijafiltraciju (HDF). Ljubinka i ostale predsednike to ne interesuje, oni su pobegli na kućnu hemodijalizu i tamo naravno, svi imaju HDF.

Pojedini pacijenti su sami protestvovali protiv tog Pravilnika, Kosta i Slobodan su pisali u Politikinoj rubrici “Među nama” (4,5), raspravljalo se o tome čak i na par nefroloških skupova (od onih koji su imali petlju da kažu istinu), ali stvar, tj. Pravilnik se nije promenio. Doktorka Nada Dimcura i njena (slojevita) komisija, suzama ne veruju. Boga se ne boje, invalida se ne stide.

Prevođenjem pacijenata na HDF godišnje se može spasiti 33% ljudskih života više (7). To nije malo (ako je još nekome u ovoj državi stalo uopšte do očuvanja ljudskih života).

Zbog tog Pravilnika o dijalizi i lekari imaju probleme. Svakodnevno smo u prilici da ih posmatramo kako se muče da broj onih koji žele da imaju HDF uklope u već zadatih 20%.

Jedni stavljaju na HDF samo mlade pacijente, drugi samo zaposlene, treći one koji su kandidati za transplantaciju, četvrti one koji ih podmite, tj. spuste im nešto u džep (da se namaknu kriterijumi, i „medicinske“ indikacije), peti čekaju da neko važan interveniše za svakog pacijenta, da bi posle tražili protivuslugu, i tako dalje, i tome slično. Neki direktori dijaliznih centara rotiraju na HDF sve pacijente, podjednako, i mlade i stare i zaposlene i nezaposlene, po principu svima po malo. To isto izaziva nezadovoljstvo, jer su im neki pacijenti nezadovoljni zašto se ne primenjuju kriterijumi kao i u drugim centrima, i to oni koji njima idu u prilog, pa da HDF imaju stalno.

I na kraju, kao treću stranu imamo društvo, tj. javnost, koju zabole ona stvar za muke dijaliznih pacijenata, za njihove probleme i Pravilnike.

Narod gleda rijaliti programe, takmičenja, pesme, kvizove, i druge vrste zabave. Okupirani smo emisijama: Ja imam talenat, X-faktor, Plesom do snova, Zvezde Rio-Granda, Potera. Trenutak istine. Nikad nije kasno. 24 časa, sa Kesićem ili na njemu. Ovo je Srbija, Kursadžije.

Kad sam sve ove činjenice sastavio u svojoj glavi, odjednom sam shvatio kako jednostavno možemo rešiti naše dijalizne probleme.

Učinimo ih zabavnim!

Obezbedimo u svim dijaliznim centrima kamere i televizore, kao u Freseniusu, što imaju pacijenti. Zatim ćemo sve dijalize prenositi uživo, a dijalizni pacijenti će imati priliku da tokom ta 4 sata pokažu šta znaju. Svako će da spremi ono što najbolje zna. Nema toga od nas ko nije ubeđen da je zvezda, samo eto, nije imao priliku da se pokaže. Sada će imati. Pesma, recitacija, imitacija, gluma, ples, tverkovanje, bilo šta.

(Dobro de, tverkovanje neka ostane samo za sestre. One se i oblače tako kao da su baš za tu vrstu nastupa).

Nagrada će naravno biti Hemodijafiltracija, za onih 20% koji dobiju najviše bodova. A pobedniku Finalne emisije organizatori mogu uplatiti i transplantaciju u inostranstvu. Organizatori su, naravno, Fond, Ministarstvo zdravlja, Televizije sa nacionalno-sramotnom frekvencom, Udruženje nefrologa Srbije i Nefrološka i Transplantacijska sekcija SLD.

U žiriju, naravno, obavezno mora biti Predsednica komisije za dijalizu, Predsednica Udruženja nefrologa, Predsednica nefrološke sekcije SLD, direktori najvećih nefroloških klinika i dijaliznih centara u Srbiji, RFZO direktor za dijalizu i Republički koordinator za dijalizu i transplantaciju.

To je baš onako evropski. Obezbeđena je ravnopravnost, i nacionalna i verska i polna, a gejeva i lezbejki će biti i više od obaveznog minimuma.

Kožne stolice, koje idu gore-dole. To obavezno. Čudo tehnike. Bez toga se blejači ne mogu impresionirati. (Tu bi doduše moglo biti i problema, pošto doktori i funkcioneri hrle samo na stolice za gore, a nikako za nadole, te im u tom smislu objasniti, da je sve to samo šou).

Gledaoce prikupiti sa obećanjem o sendviču i par stotina dinara dnevnice, ali samo za one koji su pismeni da pročitaju kad im se upali reč “Aplauz”, da tada treba da udaraju dlanom o dlan i da arlauču.

Za voditelja treba pronaći nekog polupismenog blentu, obavezno žvalavog, koji će se non-stop kreveljiti, nadvikivati sa svima, i stalno mora ponavljati: “Dragi prijatelji”, “Dragi prijatelji”. Izgleda da narod baš to najviše voli.

Pa da vidiš, majčin sine, kako izgleda kad pacijent zapeva. Pacijenti su i do sada redovno zapevali, ali na to niko nije obraćao pažnju.

Sad, kad čujete “Zajdi, zajdi ..” a to je inače tonalitet kojim pacijenti dozivaju sestre u salu kad ih uhvati grč u potkolenicama …

Ostaćete bez glasa, kao i svi mi koji ultrafiltracijom skidamo više od 4 litra.

A dole na kaironu ide tekst: Ako hoćete da HDF dobije bolesnik Vladimir Perić, pritisnite taster 4, ako želite da ispadne takmičar Saša Davidović, pritisnite taster 9.

Dobro veče, Beograde. Evo kako je glasao žiri iz Stare Pazove: Dva poena takmičaru na dijaliznom mestu broj sedam, iz Tutina.” Pa onda idu ostali. Već shvatate šemu. Evo kako je glasao žiri iz KBC Zemun: Za kompoziciju pod rednim brojem 8, “Ti si mene Šejkil, Šejkil, O-Nil” 12 poena! I tako dalje, i tako redom..

Mislim da je ovo najpošteniji mogući izbor i najdemokratskiji odabir pacijenata. Jer, sada osim doktora (stručni žiri), učestvuje i publika u studiju, publika kraj malih ekrana (TV prijemnika), kao i šira javnost, svi oni koji imaju mobilne ili fiksne telefone. Dakle, došlo je do podruštvljavanja u odlučivanju, a demokratija je zagarantovana samim tim što na tim istim televizijama gostuju i najviši predstavnici države, vlade i parlamenta. I pozicija i opozicija. I oni prolaze kroz isti sistem.

A i red je da bolju dijalizu, ili transplantaciju, dobiju oni koji nešto vrede, koji imaju neki talenat, koji nešto znaju …   (Krajnje je vreme da se raskrsti sa Andersenom i njegovim favorizovanjem mrava, ovo je vreme za andrićevsku Asku).

Svaki drugi kriterijum je neadekvatan, a narod najbolje ume da proceni ko koliko vredi.

U epizodi Potera, Tragač da bude Zvonalis, Sneška, ili Ljubinko, pošto oni misle da sve znaju o dijalizi i da uvek mogu da isteraju svoje. (Ili možda ipak, Miško. On ima najveće stado, i zna kako se ono tera i bez kera).

Novine, i web-portali uobičajeno će da se utrkuju sa naslovima: “Pacijent Ratko pokidao na gitari”, “Dule iz KCS šokirao publiku”, “Žiri zanemeo posle nastupa Rijane sa VMA”, “Serviser podigao celu salu na noge” (pustio im koncentrat sa malo kalcijuma?), “Freseniusove zvezde imaju najbolji rep”, “Medikonova Slađa pokazala dekolte”, “Mile iz KC Niš vadio budalu”, “Najbolja salsa ikada, Merima oduvala KBC Zvezdara”, “Zoki i Stana pokazali nove fistule”, “Gorica iz Zemuna podigla suvu težinu, fanovi zabrinuti”, “Milena iz KC Kragujevac priznala da je u detinjstvu bila na peritoneumskoj dijalizi”, “Aca iz Subotice promenio sestru koja ga je godinama punktirala”, “Ljubinko iz Bora prešao na kućnu HD, Zvonalis oduševljen”, “Kad je video šta stavljamo na fistule, žiri odlepio”, “Joci iz Aranđelovca trombozirao set, on nastavio kao da se ništa nije dogodilo”, “Jelena iz Šapca bila na infuziji”, “Milan iz Stare Pazove dobio uput za gastroenterologa”, “Ratko optužio dijalizator za lošu formu”, “Istražujemo: Kakve pacijente sestre zapravo žele?”, “Saznajte koji ste dijalizni tip pacijenta”.

Eto, dragi prijatelji, to su samo neki od naslova koji će nas sigurno zapljusnuti posle jedne ovako neminovne promene koncepcije i uređivačke politike u našim mejn-šiš (engl.main-stream) medijima.

Između nastupa ima da budu reklame. Naročito one subliminalne poruke tipa: svinjski but 199,99. To ne može da omane. Milijardu puta narodu da pustiš tu foru sa koma 99, on će opet nasesti i neće mu biti čudno zašto su sad svi naši proizvodi i sve njihove cene: koma 99. Da se onesvestiš.

Osim reklama, stalno treba da idu i najave ostalih zabavnih emisija. Ja, na primer, obožavam one emisije kad otvaraju garaže, da vidimo ko je šta dobio. Ili kako majstori od krntija naprave dobar automobil i još zarade dosta para, pri tome. Ili, ko će napraviti bolju tortu. Izbor venčanice, na primer, ili američko rvanje, to su neprevaziđena uzbuđenja. A tek zalagaonice za procenu vrednosti ili ono kad rastavljaju aparate u delove, to je bre edukacija, a ne ono što su nama nametali kroz zastareli obrazovni sistem.

Dakle, da se vratim na naše dijalizne muke, ovakvim konceptom bi bili rešeni svi naši dijalizni problemi: prestale bi psihičke promene u dijaliznih pacijenata, doktori ne bi morali da lupaju glavu kome da daju kvalitetniju dijalizu, pacijenti bi se aktivno uključili u savremene društvene tokove, mi sami bi glasanjem odlučivali o tome ko će ići dalje u život, a ko će čekati priliku u novom ciklusu, i naravno, do tada će morati, vredno vežbati.

Na ovom mestu bih stao.

Idem i ja da se pripremam.

Da vežbam.

Donje lage.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

================================================

           

.

            

.

           

           

.

           

.

.

.

.

           

.

     

.

      

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

            

.

     

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

    

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

          

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

           

.

     

.

          

.

      .

====================================================

 

Advertisements

Pljačka države po tipu mašine

ili: Pozovi M radi mašine

Poštovani čitaoci,

DiaBloG razotkriva još jednu aferu koja će uskoro potresti državno zdravstvo!

Načini borbe za dijalizno tržište u Srbiji oduvek su imali kriminalnu pozadinu, ali sada su te stvari postale ogoljene i praktično legalizovane.

Sećate li se afere oko donacije italijanske vlade u vidu 355 novih aparata za hemodijalizu koje su doktori sklanjali u podrume, neraspakovane, kako bi se sprečila konkurencija Freseniusu, firmi koja godinama suvereno dominira u svim dijaliznim salama širom Srbije (link1).

Zašto je doktorima, direktorima, vlastodršcima i trgovcima, bilo stalo da ti aparati nikada ne prorade? Zašto im je bilo važnije da sami kupuju (za skupe pare) polovne dijalizne aparate, nego da dobiju nove, besplatno?!

Jasno, nije teško pogoditi. Uzimanje provizije, ’procenta’ – mito i korupcija – to je ono što će svi pomisliti. I to je tačno. Ali, nije samo to.

Ni druga strana, ’donator’, nije bila nevina u celoj toj priči. Donator je zahtevao da dijalizni aparati budu isključivo proizvedeni u Italiji, i tek takve će ih deliti džabe (link2).

Može li se sa Zapada išta dobiti besplatno, za dž?!

U to smo se već uverili: NIKADA.

gde ima besplatni siraOnaj ko je dao mašine ’besplatno’ naplatiće ih kroz cenu potrošnog materijala za te mašine, jer ista firma , jedina (?!?) proizvodi potrošni materijal (dijalizne setove) za te mašine.

Zato je sada i Fresenius počeo besplatno (pazite: besplatno!) da daje aparate za dijalizu! Ranije su ih prodavali po 30000 evra komad, a sada ih doniraju, bez donorskih kartica, ali pod parolom: produži biznis!

Jer, sav materijal za rad tih aparata prodaju samo oni, naravno. Ako vam kažemo da je cena samo bakterioloških filtera (Diasafe) kod nas 26 000 dinara, komad (!), biće vam jasno zašto sad tutkaju aparate po dijaliznim centrima u Srbiji.

Strategija trojanskog konja.

Iz aparata iskaču potrebe za servisiranjem (cena: koliko oni kažu), potreba za potrošnim materijalom (cena: koliko oni kažu), itd.itd.  Svi aparati se tako naplate trostruko, a možda i više – to niko ne zna.  Jer nema konkurencije, ni za potrošni materijal, ni za servis.

Prihvatiti donaciju znači progutati UDICU.

I na kraju, usledila je legalizacija pljačke: u RZZO-u je donet famozni

Pravilnik o standardima materijala za dijalize koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U tom Pravilniku (član 7. i član 13) ortaci im lepo napisaše da se dijalizni materijal nabavlja „prema tipu dijalizne mašine“, odnosno „po tipu aparata“ za dijalizu.

Zatim u izvršenju dela, po tom Pravilniku, možete videti sledeće:

Zasto se aparati doniraju

Javna nabavka je samo formalna procedura. Tendera tu praktično i nema. Nema takmičenja. Ne treba konkurencija. Ponuđač je uvek samo jedan. Čija mašina njegovo i „gorivo“ – kupuje se po ceni koju nam sami odrede.  Ako RZZO ne pristane na ponuđenu cenu hiljade pacijenata koji su na tim mašinama će biti ugroženi. Tog monopolističkog ucenjivačkog aduta su svi svesni.

Zato realizacija tih nabavki izgleda predivno i …  priznaćete, strašan je osećaj: biti jedan jedini nekome.  Ponuđač koji se ne sme odbiti.  I sve legalno! Čak je i ponuda stigla blagovremeno.  Mada …  jeste – malo je skupo sve to, ali … sami ste uzeli aparate.  Posle uzimanja, nema kajanja.

Najbolje je biti jedini

Detalje možete i sami pronaći, na sajtu RZZO:  http://www.rfzo.rs/nabavke/.

A da bi se javnost zamajavala, najavi se uvođenje kamera u RZZO i snimanje toka tendera, e da bi se sprečilo (ha, ha) nameštanje istog (link3).

Najčešći izgovor koji se čuje u vezi ovih „po tipovanja“, jeste da se radi „o zatvorenom sistemu“, po tipu aparata. Ali, nije baš tako. Devedeset posto ponuđenog materijala „po tipu mašine“ može se pronaći kod drugih proizvođača i za 50% jeftinije.

Ništa u dijalizi nije zatvoreno, štaviše, u dijalizi sve mora biti otvoreno i transparentno (i bukvalno). U suprotnom, neko će zaista biti zatvoren.

Jer, mućke u trgovini i snabdevanju dijaliznim materijalom su toliko uzele maha da dve firme već godinama pacijentima na kućnoj hemodijalizi dostavljaju i dijalizatore „po tipu mašine“. Nema tendera, nema konkurencije, a država tj. RFZO sve plaća – jer je to po Pravilniku. Verovatno jedinstven slučaj u svetu, da na aparat firme proizvođača morate stavljati i njene filtere. Mada, za te pacijente na kućnoj hemodijalizi, Pravilnik kaže suprotno: da će im se dijalizatori dostavljati prema rezultatima javne nabavke (vidi član 7, slika dole).

Javna nabavka propisana

Jedino što ta javna nabavka nikada nije sprovedena – čak ni formalno – to je javna tajna.

Da je živ, Hičkok bi kod nas našao dovoljno materijala da snimi dokumentarac: „Pozovi M radi mašine“.

Naravno, ne mora M, može i F.

Na isto mu ga dođe.

.

DiaBloG – 2013

.

.

Opremu dobili gratis.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd       Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 


Picture1b

Hleba i Igara, a za dijalizu šta nam daju

Dugo najavljivane, pripremane i organizovane, nedavno su i održane: sportske igre za dijalizne pacijente. Posle niza kritika, posebno na našem sajtu, samozvani predstavnici pacijenata su pokušali Igrama pokazati kako, eto, ipak nešto rade, kako nisu korumpirani (sponzori su bili vrlo diskretni) i kako imaju uporište u dijaliznoj bazi. Izmanipulisani učesnici su bili zadovoljni druženjem, ali konačni efekat Igara je nesumnjivo odgovarao samo korumpiranoj zdravstvenoj birokratiji i dijaliznim trgovcima: skretanje pažnje sa kriminalnog stanja u srpskoj dijalizi. Za čitoce DiaBloGa, donosimo izveštaj našeg reportera sa lica mesta:

Sportske igre dijaliznih pacijenata

Dana 07. i 08. septembra 2013. održane su sportske igre pacijenata na hemodijalizi. Igre su održane u Loznici. Prisustvovalo je malo pacijenata, u odnosu na broj ljudi na hemodijalizi u Srbiji. Verovatno je sama kriza u društvu dovela do toga, jer su pacijenti već osiromašeni, a ni sponzori se ovaj put nisu baš istakli. A naročito firme koje proizvode ili distribuiraju sredstva za HD, neki su dali nešto, drugi ništa. Najviše je sponzorisao grad Loznica, tako da su pacijenti imali obezbeđen smeštaj i hranu. Došli su pacijenti iz Vranja, Smederevske Palanke, Niša, Pirota, Sremske Mitrovice itd. Iz samog Beograda bio je samo jedan pacijent iz Zemunske bolnice koji je došao samoinicijativno. To samo govori u prilog tome da Savezno udruženje sa sedištem u Beogradu ništa ne radi.

Sportske igre su pozitivan primer kako se mogu organizovati pacijenti, ali ako je ovako mali odziv za Igre, kako onda očekvati da se udružimo u rešavanju problema u lečenju nas samih?! Situacija u zdravstvu je generalno loša, a u dijalizi još gora. Za 50% svih dijaliza su nam odredili niskopropusne dijalizatore. Poređenja radi, u Republici Srpskoj svi imaju visokopropusne, a naši rukovodioci na kućnoj imaju ne samo 100% visokopropusne dijalizatore, nego i HDF 100%. Za nas 4000 ostalih ne daju, samo zato da trgovci ne bi izgubili svoj profit na linijama za sterilni infuzat.

Ako se sami ne trgnemo i ne počnemo borbu, biće nam još i gore. Manja udruženja nešto i rade a glavno, Savezno, ništa. Svrha mu je nepoznata.

Ovo je bila prilika da pacijenti jedni drugima prenesu utiske o radu svojih centara. I šta smo saznali: situacija nigde nije dobra, nema eritropoetina, vitamina, ponegde čak ni epruveta za krvne analize, a o HDF da ne pričamo. Svi se susreću sa istim problemima.

Možda bi pacijenti trebali da se bore sa zdravstvenom birokratijom kao što su se borili i na ovim sportskim igrama. Zabavni deo je prošao, treba se okrenuti ozbiljnijem rešavanju gorućih problema. Možda još jednom pokušati da se utiče na promenu sramnog pravilnika RFZO. Ako uspemo da probudimo gospodu iz Saveznog udruženja.

Da li će iko dati medalju onome ko nam obezbedi bolje lečenje?

Mislite o tome …

.

Medalje ce smiriti strasti.

Teoretski imamo sve.

Pronaci srz problema

.     .     .

JJD

DiaBloG – 2013

.

.

Picture1b

Ja nemam talenat

Ja nemam talenat  –  najmasovnije takmičenje IKADA.

Ja nemam talenat da ovo lepo i pismeno sročim. Kada sam ja bio u školi, to se zvalo sastav. Sada samo sastavljam kraj sa krajem i to je jedino čime se bavim.

Ja sam Born bez identiteta.

Nemam talenat da se uvlačim u dupe gazdama i šefovima, da bih uspeo.

Nemam talenat da bih uživao u Zvezdama Granda, Preljubnicima, španskim ili hrvatskim serijama, na našoj Prvoj turskoj televiziji. Nemam talenat da brinem da li je Rada prevarila Milana, sa Katarininim mužem, niti me uopšte interesuju takve budalaštine. Ne mogu da shvatim da u srpskim dnevnim novinama najavljuju nekog Bali-bega i raspredaju o intrigama neke Hurem. Zar nam 500 godina patnje i asimilacije (poturčavanja), nije bilo dosta? Što ne postigoše nabijanjem na kolac, sad nam šalju na antenu.

Nemam talenat da po hiljaditi put slušam voditelja (voditeljku), kako trepćući pita gosta: „Šta nam novo spremate i da li radite na nekom novom materijalu.“ I da li će napuniti Arenu?

Ne mogu da smislim ni gledaoce koji se uključuju „kraj telefona“ i „žele da pozdrave sve u studiju“. To su oni što na pijaci traže da kupe „badnjak sa busenom“.

Ne mogu da slušam goste koji govore: „po meni“, „jako puno“ (kao da postoji jako prazno), koji brinu o autfitu, stajlingu, imidžu na stejdžu, uživaju na fešn viku, i hrle na rijaliti, dok nam drugi rade „fizibiliti“ studiju. Ako smem da se „nadovežem“.

Glavno im je ostvariti benefit, a nekada se ta pojava u srpskom narodu zvala koristoljublje. I znalo se šta se radi iz koristoljublja. Samo zločin. Kada nam zamene jezik, zameniće nam način razmišljanja, ako nam za tu aktivnost uopšte, preostane potreba.

Ja nemam talenat da na Drugoj Srpskoj (ili drugo-srbijanskoj) televiziji uživam u gledanju američkih filmova u kojima su Srbi glavni negativci, primitivni i glupi teroristi, ili ratni zločinci. Znam da će američki junak spasiti svet (?!) od njih, u poslednjim minutima filma. Nasilje, bilo koje vrste, prema bilo kome, ne podnosim.

Ne mogu da prihvatim globalno zagejavanje. Siguran sam da deca koju podižu dva pedera nikada neće biti normalna deca. Neka me osude odmah, ali tvrdim da je zločin uništavati potomstvo zbog nečijih izopačenosti. Branioci prava životinja su tražili da NATO pakt poštedi zoološki vrt od bombardovanja, ali nisu branili da se Srbi bombarduju i tokom Vaskrsa. Takvi nam sad vode bitku za bebe. Jadna je država koja nema pare za inkubatore i kojoj strane agenture i bebama nameću simbol stisnute pesnice, simbol slamanja domaće vlasti i dovođenja (ružičastih) kvislinga.

Ja nemam talenat da poverujem kako nam je najvažnije dobiti DATUM. Šta to znači: hoće li nam ukinuti i Kalendar? Ne verujem u borbu protiv korupcije, jer imam očuvan vid. O mozgu, koji mi ispiraju, ne bih sad.

Imam 47 godina, na hemodijalizi sam 12 godina, imam 3 stenta i dve operacije paratireoidnih žlezda.

Interesuje me samo ima li još ovakvih kao što sam ja?

Netalentovanih.

Da se okupimo.

Da vidimo, možemo li napraviti neki šou.

S. Ž.

.

.

Ilustracija.

.

.     .     .

Picture1b