Tag Archive | svi

Leto, svlačenje, zagađenost, hemija i dijalizne pljačke

I

Svi sve vide, svi sve znaju, ali se prave Englezi …

Okreću glavu na drugu stranu, kao: nemaju oni ništa s tim.

Ćuti i plivaj dalje.

Leto je.

Ovog leta, gospodnjeg, 2019., hroničari nisu imali bogzna šta zapisati.

Ali, ako su bili iole pažljivi, jednu reč nisu mogli izbeći.

Jedna reč je zasigurno i vama zapala za oko.

Gde god da ste išli na letovanje, u Crnu Goru, u Tursku, u Grčku, Bugarsku, svejedno…

Čak i u Italiji ste je mogli videti.

U svim trgovačkim ulicama, na velikim staklima, ogromnim slovima, stajala je ispisana ta reč …

Reč je, očigledno, strana.

Verovatno ruska, ali to ovoga puta nije bitno.

Deluje kao da je došla iz EU-esperanto jezika.

Jer je svi, nekako automatski, shvatamo.

Toliko je jednostavna, razumljiva …

Svima.

Ta reč je: Skidka!

Ne možete da je ne primetite.

Kao, skidaju cene.

Svemu je pala cena.

Sve je ogoljeno.

Opšta СКИДКА.

Neizbežni striptiz.

Otpali su svi premazi.

Ne pomažu kamuflaže.

Zagađenost je tolika da ne pomažu ni gas-maske.

Javnost je sve videla, sve saznala, ali …

Ali, svi se prave Englezi.

Novine objavile da je nekoliko nefrologa Srbije uzelo stotine hiljada evra kao mito, da bi oštetili sopstvenu državu, a u korist strane firme (link).

Policijski dokazani podaci. Strana policija, FBI, ugledne istražne poreske agencije …

Sve ogoljeno.

Javnost zna i ko su ti ljudi. (Javna tajna).

I nikom ništa.

Naša država neće da obelodani ni njihova imena, a kamoli da preduzme nešto protiv njih.

Ni država, niti pojedinci.

Nijedan član „srpske nefrološke zajednice“ nije zatražio da se dotične osobe kazne i odstrane iz njihovih organizacija.

Naprotiv, eno ih kako zajedno spremaju „nove kongrese“, pišu nove „naučne radove“, edukuju nove članove, spremaju svoj „podmladak“.

Nijednom srpskom nefrologu nije neprijatno što je u društvu dokazanih kriminalaca, nije ga sramota što je u istoj sali, na istom sastanku, za istim stolom, sa kriminalcima koji uzimaju pare od firmi i od pacijenata, da bi uvećali svoje bogatstvo.

Ukazuju im poštovanje, čak.

Nema „diferencijacije“.

Show must go on.

Sistem gura dalje.

Zamislite da nekom onkološkom bolesniku kažu da će njegov tumor biti lečen, ali tako da će to lečenje imati toliko uspeha (efikasnosti) da će samo zaustaviti rast tumora na 10 cm, ali da tumor neće biti uklonjen niti će se smanjiti na manju dimenziju?

Da će kao težak bolesnik godinama biti podvrgavan sporim i mučnim infuzijama, tri puta po 4 sata nedeljno, da bi tumor u njegovom telu ostao na 10 cm? Dok ne dovede do neminovnog ishoda – smrti.

Koji onkološki pacijent bi pristao na takvu terapiju?

Verovatno, malo koji.

A šta nam danas nudi naša, najsavremenija, dijaliza?

Vodeća srpska nefrološkinja (link), autorka neverovatnog Pravilnika o dijalizi, sa velikim osmehom na licu, slika se za novine, sa izjavom: „Dijaliza omogućava samo 10% funkcije bubrega.“

Kez.

Rez.

Šok.

Izjaviti takvo nešto, to javno obelodaniti u medijima, i samozadovoljno se smešiti („od uva do uva“) u lice svim unesrećenima koji idu na tu „najsavremeniju“ terapiju …

Kako to nazvati, kojim rečima to opisati?

Je li to humanizam, renesansa, briga o ljudima, empatija, saosećanje, ili šta već ….

Ali, njih (medicinare) uče da je to normalno, da je to uspeh.

Za traganjem ka boljem ili efikasnijem lečenju bubrežne slabosti, nema potrebe, dovoljno je i onih 20% kvalitetnijih dijaliza (hemodijafiltracija).

Tako je, kažu, i na Zapadu.

Kez.

Rez.

Nikom ništa.

Jedan od vodećih predstavnika Zapadnog sveta, predsednik (nekada) velike Francuske države (Emanuel Makron) otvoreno je izjavio: „Prisustvujemo početku pada Zapadne civilizacije.“ (link)

Neminovnost.

Svi sve vide, svi sve znaju …

Jednom rečju,

Skidka.

. . . Kada ćeš da umreš, mama . . .

(https://www.youtube.com/watch?v=uy_zXvlqbhE)

.

II

Načelnik nefrološke Klinike je bio, po svom običaju, (ili bolje reći: karakteru), direktan, navalentan i samouveren. I brz. Sagovorniku nije ostavljao vremena da bilo šta odgovori, očekivao je samo potvrdno klimanje glavom …

  • Čuo sam da je Vaš sin veliki finansijski stručnjak, da radi za strane kompanije i da vama neće biti veliki problem da mu obezbedite svu potrebnu terapiju …
  • Pa, jeste, …
  • E, vidite, da vam odmah kažem: Ja ću lično, od sada, da se angažujem oko celokupnog njegovog lečenja, uključujući i transplantaciju, i dijalizu, i sve što treba. Znate, on je u naš centar primljen samo privremeno. Jer, za stalni program dijaliznog lečenja nigde nema mesta, pa ni kod nas. Ali, o ostajanju u našem centru Ja odlučujem. O tome ćemo još razgovarati, jer, ja Vama mogu pomoći i za prijem u privatni Frezenijusov dijalizni centar, zavisi šta budu Vaše prevashodnosti. Za sledeći naš razgovor, a to će biti za 10-ak dana, dođite kod mene sa celokupnom dokumentacijom, pa ćemo se sve dogovoriti …   Što se tiče transplantacije, ja vidim da ste Vi kao otac sasvim podobni da uđete u program „obrade“ za donora.
  • Ali, meni je rečeno …
  • Šta Vam je rečeno? Da ne možete? Šta, malo hipertenzija, prostata, šta već?
  • Ne, prostata mi je u redu …
  • Pustite Vi to. To ću ja sve proceniti …
  • Ali, doktorka Mirjana me je već pregledala ultrazvukom i …
  • Pustite vi to! Ne znam šta su vam govorile moje doktorke, te neke Mirjane, Marijane, ili kako se već zovu, to su samo moje asistentkinje, od sada ćete dolaziti samo kod mene, i Vi i Vaš sin, nikome drugome se ne smete ni javljati ni ići kod njih, samo kod mene, čim dođete, odmah kod mene pravo u kancelariju. Razumete?  Ipak sam Ja ovde profesor i direktor, načelnik, najstariji, najodgovorniji i najstručniji, taman posla da više idete kod mojih učenika i učenica …
  • Ne, ja sam samo hteo reći da nemam ni povišen pritisak, ni probleme sa prostatom …
  • A ne, to se ne zna, dok ja to ne pregledam! Pustite Vi to. Načelnik se sada naginje na interfon i značajno se prodere, da pojača utisak: „Sestro Biljana, dajte javite da pacijent Milan iz sobe 6 dođe kod mene u kancelariju.“ Zatim se ponovo obraća ocu: „Evo, sad će i Milan doći.“ (Scena šesta, ulazi Milan).
  • Zdravo, Milane. Evo, ja i tvoj Tata smo se sve dogovorili. Oko tvog daljeg lečenja, da ću ja to sve od sada preuzeti. I za transplantaciju, ništa ne brini, bez obzira da li će biti od živog donora ili kadaverična, to vam sve ja mogu da organizujem. Pa i da vas malo poguram na Rang listi. Na Listi čekanja za organ. Poguram naviše, razume se, he, he …
  • Ali, ja još nisam ni kanilu, CVK, izvadio, nisam ni započeo dijalize preko fistule …
  • Znam, znam, ja sam se sa tvojim ocem sve dogovorio, ti ćeš sutra biti otpušten sa Klinike, ali ćeš se nastaviti dijalizirati u našem centru za HD, za sada samo privremeno, pa ćeš sam videti i proceniti, ako ti ne bude odgovaralo, sredićemo i za Frezenijusov centar, ništa ne brini. Samo od sada dolazite lično kod mene, više se ne javljajte nijednom drugom doktoru u ovoj zgradi dok vam to ja ne odobrim, ja ću lično da vas vodim, donećete mi svu dosadašnju dokumentaciju i za dalje ništa ne brinite. Ja vas pozdravljam! Doviđenja, doviđenja, prijatno, vidimo se … (ispraća ih).
  • Povratak nazad, u sobu broj šest.
  • Je li ti tražio pare? – povikaše uglas Milanovi cimeri.
  • Milan ćuti, gleda ih raširenih očiju, zbunjen.
  • Strašno, prozbori napokon. Nije direktno pomenuo pare, ali je to bilo toliko očigledno (Bože, kao da smo svi mi idioti), da mi se povraćalo od muke …
  • Što ne reče da si zidar ili seljak, čoveče! Gde danas i ovde da priznaš da si bankar?
  • Ne bi ga ni to spasilo, dobaci Špico iz Nemile. Znate li vi da je Načelnik primorao onoga Marka iz Grocke da mu dečko okopava imanje oko vikendice na Kosmaju? I to je Marko radio sve sa fistulom i sa ocem, koji je takođe proglašen za kandidata za Donora?
  • Nije to ništa, uključi se i jedan čiča iz pozadine. Naš nazovi profesor je jednom prvoborcu (sa Sutjeske) odlazio u kućne posete i davao mu OHB-12 injekcije u guzicu, jer je računao da će mu matori ostaviti stan u nasleđe. Ratnik se u dijaliznoj čekaonici hvalio da ga je Načelnik lično svojim autom vozio „da obiđe mesta gde je ranjavan“. Ipak, izjalovila mu se računica, stan mu nije ostavio. Sad to nadoknađuje preko ovih deviznih penzionera, koje prima 20 puta godišnje, a svaku hospitalizaciju im naplati. Đubre od doktora.
  • I samo da ti kažem, reče Ognjen. Ne postoji nikakva republička Rang lista ili Lista čekanja, to je čista laž, samo sebi nabija cenu, da vas što više odere.

Svi ćute.

Razilaze se ka svojim krevetima.

Smrad mokraće i đubreta širi se odasvud.

U uglu sobe je stari crno-beli televizor, lampaš.

Nekim (da li) slučajem, na ekranu ide uvodna scena filma „Rudarska opera“…

Neverovatna balada. Ko god da je dvaput čuje, više ne može da je istera iz glave …

(Samo za Ljubinka, i društvo u ćošku)

Krava pase žutu travu,

sanja o zelenoj,

a svinja se oprasila,

teško deci njenoj ...“

I sve tako.

Pa onda, refren:

Op’ mala op’

površinski kop ...“

(4x).

(https://www.youtube.com/watch?v=hlZ2bp1K24o)

Šta reći?

Znate već.

Jednom rečju,

Skidka.

.

III

Ko je i kako odlučio, da se u sred leta završi dijalizna Nabavka, ne zna se.

Ako je cilj te Nabavke bio da se opet 2/3 dijaliznih para utera u džepove firme koja je pod policijskom istragom priznala da je podmićivala lekare, fondovce i sve druge koji su joj nameštali nabavke – onda je cilj postignut.

Ko je i kako odlučio da se u Tender ubace i dijalizne metode („proširena dijaliza“) i materijali („dijalizatori proširenih pora“), kojih inače nema ni u jednom Pravilniku, ne zna se!

Čika Velja kaže da je on još pre 30 godina izvalio aforizam: „Odlučivanje u uskim krugovima je od šireg društvenog značaja.“ 🙂

Ćuti i plivaj dalje.

(Obrazloženja za nepoštivanje Pravilnika su kao iz Zone sumraka i glase otprilike ovako: „na osnovu statuta, batuta, tvrde tuta i muta, beži nam s puta“).

Iskreno rečeno, zaobilaženje Pravilnika ne mora da znači nešto loše. Taj pomenuti dijalizni Pravilnik je toliko ljudi pobio, da sve što je protiv njega, treba maltene, automatski, podržati.

Znači, treba pozdraviti uvođenje novina u dijaliznu praksu. Mada su „proširene pore“ i „proširena dijaliza“ najverovatnije „šuplja priča“ da se od države uzme proširena količina para, a za jednu vrstu hemodijafiltracije. Sada 3 puta skuplju od dosadašnje.

Ko je doneo Odluku o raspisivanju republičkog tendera – ne zna se. Ko, kada i kako je odlučio da dijaliznih „noviteta“ može da bude baš „do 3 posto!!!“ – ne zna se.

Kako i zašto baš do 3%, što bi rekla pametna Bosanka: „Jebi me, ako znam“.

(Postoji tako neka anegdota o agnosticima u Bosni, ili o tome da je pametna bosanka, oksimoron, nepostojeći lik, tako nešto).

Kažu da je na ovih 3% dijalizatora otišlo 25% para, pa je motivacija njihovog uvođenja jasna. Ali, ima nešto što mnogo više smeta u celoj toj priči o novitetima? Nešto što mnogo smrdi?

I to svi znaju, a i osećaju.

Nepravda. Diskriminacija. Sve po Babu i Stričevima. (Pazite, nismo rekli: po Bapcu i Strikanu, ima ih više).

Za jedne ima, za druge nema. Jednima može, drugima ne može. Zaudara do neba.

Smrdi: bisfenol.

Naši su dijalizatori puni bisfenola!

Puni štetne hemije, koja nas polako truje i upropaštava.

Ali, srpska tenderska Nefrologija, Komisionski trgovci, pravnici, farmaceuti, ekonomisti i drugi predstavnici Naše najveće Kase u Srbiji, nisu vodili računa o zdravlju i dobrobiti dijaliznih pacijenata.

Zabole njih što dijalizna farmakomafija truje srpske dijalizne pacijente bisfenolom.

Pa nisu oni ti pacijenti.

Iako u Srbiji postoje najmanje tri predstavništva firmi koje nude taj „novitet“: dijalizatore bez bisfenola, za njih nema dozvole od 3%.

U taj procenat su ušli i dijalizatori „premazani sa vitaminom E“, oni su kao dobri za podmlađivanje pacijenata – u redu, neka imamo i to. Navikli smo na vitaminske pomade, vitaminske suplemente, B i C-vitamine, pa neka imamo i E-vitaminizirane dijalizatore.

Ali, pre centralnog Tendera dijalizni centri Srbije su već trošili i oko 40000 dijalizatora bez bisfenola, pa zašto su sada na centralnom Tenderu odjednom ignorisane narudžbenice tih centara i njihovih pacijenata da i dalje imaju dijalizatore bez bisfenola? Ko, Kako i Zašto je to uklonio? Da ne uđe čak ni u tih famoznih 3%?

I pored preporuke Evropskih stručnjaka i komisija da dijalizni materijal bude bez bisfenola..

I pored toga što se flašice (!) za malu decu sada moraju praviti bez bisfenola.

I pored toga što se plastične posude za hranu (!) sada prave bez bisfenola!

Pazite, hrana, kuvana, obrađena, proći će kroz želučanu kiselinu, creva, jetru, pa tek onda u krv. To nije mala zaštita. Ali, svejedno, svet je odlučio da tu hranu ne stavlja u plastiku u kojoj ima bisfenola.

I ne samo svet, i srpske fabrike plastike.

Otiđite u bilo koji supermarket. I uputite sve čestitke domaćim firmama, kao što je npr. ova na slici, firma koja je i sama (poput Curvera i drugih svetskih proizvođača) naglasila na nalepnici da je njena posuda za hranu: „BPA-free“, dakle „Bez bisfenola A“. Svuda u EU i u svetu je to hit!

A kod nas, srpskih dijaliznih pacijenata, krv direktno ulazi u posudu punu bisfenola. Posudu zvanu dijalizator.

Direktno, nema zaštite i barijera, krv u bisfenol, bisfenol u krv. Kao intravenski narkomani.

Ali, narkomanija je zabranjena, a trovanje dijaliznih pacijenata bisfenolom je zakonom dozvoljeno.

Smrdi ceo Beograd.

Nadležni lažu da je kriv vodostaj reka i pričaju razne druge gluposti …

Ali, bastion zvani nefrološki tenderski Komision, ne popušta.

Ne daju ni 3% izuzetka.

I znate u čemu je ironija?

Svi članovi Komisije, kad odu u supermarket, kupuju one posude na kojima piše „BPA free“.

A znate li šta je još veća, najveća ironija?

I dijalizni pacijent, nesretnik, kad ode u supermarket, i on izabere onu posudu bez bisfenola!

E, svaka čast, majstore.

Al’ si se zaštitio …

.

.

IV

U gore pomenutom letnjem velikom Tenderu, nabavci za dijalizu, desila se, kažu upućeni, još jedna velika sramota.

Pravo i pravda su pogaženi, na način, kakav se nikada ranije nije video.

Hiljade dijaliznih (pa i drugih) nabavki u srpskom zdravstvu je bilo, raznoraznih nameštanja, štelovanja, pljački, mahinacija i marifetluka,  ali nikada do sada nije niko legalno, tenderom, nabavio nešto što nije registrovano u Agenciji.

Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.

ALIMS.

Sada se i to desilo.

Neverovatna priča.

Ide, otprilike ovako.

Jedna dijalizna firma ima u Alimsu registrovano medicinsko sredstvo A i medicinsko sredstvo B.

Ali, za medicinsko sredstvo A joj ističe patentno pravo i sada može da ga pravi bilo ko, a za medicinsko sredstvo B patentno pravo joj još traje i tu nema konkurenciju.

Da bi potpuno sprečila konkurenciju, ta firma, a i naručilac, napišu da se medicinska sredstva A i B od sada moraju nabavljati i koristiti kao jedan komplet, zvani (recimo), AB-Kombipak.

Ali, tu kombinaciju firma nije registrovala u Alimsu, smatrajući valjda, da za tim nema potrebe, jer oba dela tog pakovanja već imaju registraciju.

Po Zakonu, to ne može da prođe.

Nigde i nikada nije ni moglo.

Ali, cilj je uzeti love koliko želiš, jer kad nema konkurencije onda je „broj ispravnih ponuda“ samo 1, „broj prihvaćenih ponuda“ takođe 1, a i procenjena vrednost, tj. cena, je „u dlaku“ jednaka onoj koja je i ponuđena, tj. ostvarena, pa se sve tako lepo uklopilo, da je violentno razbijati takvu idilu i harmoniju, kojekakvim zakeranjima oko papira koji ništa ne znači.

S obzirom da je postojala jeftinija ponuda kod konkurencije, oni koje to interesuje mogu pronaći i za koliko je država oštećena, pokradena, zato što njeni (državni) službenici, ne poštuju njene (državne) propise.

Ali, to izgleda, nikoga ne interesuje.

Svi sve vide, svi sve znaju, al’ jest nešto što nam napred ne da.

Što bi mi, istrčavali za Državu? Za druge? Za opšte dobro?

Imamo i mi svoje crvene linije (ili AV linije).

Ne,

samo dovde,

do ovog kamena …

Nadgrobnog.

.

.

V

Kada želi naglasiti da su 2 živa bića uspostavila dobar kontakt, naš narod kaže: „između njih se pojavila hemija“.

Neverovatno je to dočaravanje. Metafora, akcija, reakcija, proces, nauka, misterija, hormoni, feromoni, sociologija, biologija, sve je tu.

Hemija je velika nauka.

Najbolja filmska serija u istoriji kinematografije, kod nas (neverovatno maštovito i slobodno, ali dobro) prevedena kao „Čista hemija“, potukla je sve rekorde gledanosti, očaravši i gledaoce i kritičare.

Za one koji ne znaju, hemija je i u osnovi dijalize.

Izraz „dialysis“ je prvi upotrebio jedan hemičar, a ne lekar.

Skoro sto godina je prošlo od kako je čovek-hemičar otkrio dijalizu do njene prve primene koju je izvršio čovek-lekar.

Zašto je moralo proći toliko mnogo vremena, zna se: zato što lekari ne znaju hemiju.

O fizici da se i ne govori.

Samo tako se mogla dogoditi novootkrivena dijalizna prevara. Koja je izgleda trajala godinama (decenijama?) unazad.

Kao i u svakoj dijaliznoj pljački, i u ovoj priči pare završavaju kod stranih gazda, predstavnika velike dijalizne farmakomafije, a pljačka se naša država, naš budžet, znači: svi mi.

Mehanizam pljačke ide otprilike ovako: naručilac (dijalizni doktor) tenderom trebuje hemijsko sredstvo za čišćenje dijaliznih aparata i napiše da želi originalno sredstvo u kanisterima od 10 litara, a traži recimo 100 litara. Na tenderu uslove (naravno) ispunjava samo jedan ponuđač, taj (naravno) pobeđuje, i isporuči tom centru 10 kanistera od 10 litara, tog sredstva, a bolnica, odnosno dijalizni centar to plati.

Ali, šta je tu sporno?

Trebalo je samo malo znanja iz fizike i hemije, i malo poštenja.

Naime, kanister jeste od 10 litara, i težak je 10 kg, ali je u njemu hemijsko sredstvo čijih 10 kg ima zapreminu 8,8 litara. To je takva hemija. Koncentrat.

Nauka i istina su neumoljive: bolnica je platila 100 litara, a dobila 88 litara!

(Skidka!)

Prodavac je svoj koncentrat mogao pakovati i u kanister od 20 litara, ali unutra je 8,8 litara!

Što je najčudnije, sve to piše i na etiketi, na sred kanistera: sadržaj 8,8 litara!

Na nivou cele države i svih dijaliznih centara naplaćena razlika uopšte nije mala. Kako i koliko je hiljada litara država platila, a nije dobila, to sad „Bog sveti zna“.

Ima onih („teoretičara zavere“, he, he) koji tvrde da te pljačke ne nastaju usled neznanja hemije ili fizike, nego je od strane kupca (lekara) i prodavca (farmaceutske industrije) celo vreme postojao jasan i nedvosmislen dogovor i plan, kako da se javne pare pokradu i pretvore u privatne.

Evro-haškim, zapadnim akcentom rečeno: Udruženi zločinački poduhvat.

Ali, to su preterivanja.

Neznanje je ključno.

Na tenderu se odigrala hemija.

„Čista hemija“.

.

_________________________________________________

_____________________________

. . .

Ima toga još.

Ali pošto za to Đoka bole vas,

zabole i nas . .

.

.

.

.

DiaBloG – 2019

.

.

Advertisements