Tag Archive | stručnjaci

Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli

Ili: kako nešto korisno naučiti iz tuđeg iskustva, a ne završiti u loncu.

Samo u jednoj od 50 američkih država sada se vodi 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa (nemamo podatke za celu zemlju), a u Srbiji i Republici Srpskoj – nijedan.

Poštovani čitaoci,

U utorak 17.jula 2014. godine američke novine, Bostonherald donele su i za nas jednu zanimljivu vest: Preko 5500 tužbi protiv dijalizne firme Fresenius.

Samo u jednoj američkoj državi (Masačusetsu) trenutno se vodi 5500 sudskih sporova protiv firme Fresenius. U gradu Bostonu je pokrenuto 1800 sudskih postupaka, a pred Višim sudom u Masačusetsu je još 3694 tužbi.

Ne smiruje se gnev pacijenata i njihovih porodica protiv dijalizne firme Fresenius. Svi su podneli tužbe zbog lečenja Freseniusovim dijaliznim koncentratima kojima su bili izloženi riziku od ozbiljnih zdravstvenih posledica, uključujući i srčane aritmije i /ili naglu srčanu smrt.

Masovna sudjenja Freseniusu

(za detalje kliknuti na: http://bostonherald.com/business/healthcare/2014/07/suits_target_waltham_maker_of_dialysis_solutions)

Sve je počelo 2011. godine, kada je anonimni insajder doturio u javnost interni Freseniusov dokument u kojem su Frezenijusovci sami priznali do čega sve može doći kada se primenjuju njihovi dijalizni koncentrati (metabolička alkaloza i nagla srčana smrt). Interni Frezenijusovi podaci su govorili da je za najmanje 950 njihovih pacijenata godišnje (samo te 2010-e) korištenje tih koncentrata bilo fatalno: oni su umrli usled naglog srčanog zastoja na hemodijalizi.

Tužioci su našli da je najveća krivica Freseniusa i njegovih „stručnjaka“, što su sve ovo znali (i napisali u dokumentu), a nisu ništa učinili da obaveste ostale mnogobrojne korisnike tih istih koncentrata. Štaviše, do dana današnjeg nisu povukli iz prodaje te koncentrate. Nisu otklonili opasnost.

Slično se događa i u američkoj državi Luizijani:

Louisiana also sues Fresenius

(za detalje kliknuti na: http://www.nephrologynews.com/articles/110304-louisiana-sues-fresenius-to-reclaim-payment-over-granuflo-use)

I tako dolazimo do paralele sa situacijom u našim državama gde je Fresenius takođe monopolista na dijaliznom tržištu. Ne samo da je decenijama 90%-ni snabdevač svih državnih dijaliznih centara, nego mu je od vladavine „žutih“ dozvoljeno da otvori i svoje „bolnice“ i da u njima o trošku republičkog Fonda zdravstva (po duplo većim cenama) sam primenjuje sve te svoje proizvode na našim građanima (pacijentima), po istom američkom obrascu: „mi smo najveći, neprikosnoveni, mi imamo sve svoje, protokole, smernice, proizvode, profesore, doktore, sestre, udruženja pacijenata, – i ko će nas da kontroliše kad je sve što je vezano za dijalizu – naše!“

Zamislite da neka druga farmaceutska kuća kod nas otvori svoju bolnicu i u toj bolnici naše pacijente leči samo onim što ona sama proizvodi (i po ceni koju oni sami odrede). Priznaćete: deluje suludo. Ali, Freseniusu je upravo to dozvoljeno.

Žalosna je istina da kod nas nema ni žalbi na to. Niko nezavisan (nezavisan od njihovih donacija i sponzorstava) – njih ne kontroliše. Posle iskustva iz SAD-a 2011. (kada ih je insajder raskrinkao) sada su svojim zaposlenim nametnuli režim kontrole kao da ne rade u zdravstvu, nego u Pentagonu ili NSA. Mogućnost da se u našim siromašnim zemljama, sa korumpiranom birokratijom i vlastodršcima, pojavi neki uzbunjivač unutar Freseniusa, je nezamisliva. Oni to dobro znaju i namerno održavaju i podstiču taj imidž spoljne snage i unutrašnjeg straha.

Nijednom rečju u Srbiji nisu ni pomenute tragedije u Freseniusovim dijaliznim centrima nastale usled korištenja Freseniusovih koncentrata. Niko iz njihove firme u Srbiji nije nigde ni reč progovorio o tome. A redovno daju takozvane „intervjue“ u novinama gde se besramno reklamiraju i traže još para, još nabavki, još pacijenata, samo još i još, i samo njima (link). Po već utvrđenom scenariju u tim intervjuima odmah nastupaju i Predsednici takozvanih udruženja pacijenata, koji duvaju u istu tikvu i uvek podržavaju tu firmu. Ne postoji nijedan od tih „večitih“ i „nesmenjivih“ predsednika koji je bilo kada i bilo gde rekao nešto protiv interesa firme Fresenius, imao neke primedbe na njihove aparate, filtere, linije, igle, a kamoli koncentrate. Čak i kada smo na ovom sajtu objavili (link) nedvosmislene (Freseniusove) dokaze o neispravnosti njihovih proizvoda i aparata (što naravno nikome nisu prijavili), niko od tih brižnih predsednika udruženja pacijenata nije progovorio ni jednu jedinu reč o tome. Muk.

Kada smo objavili da je Fresenius u svojim dijaliznim centrima, na našim pacijentima, ispitivao svoje lekove: PA-21 i Osvaren, opet ništa. Muk. „Etički“ komitet te „bolnice“ dao saglasnost. A svi članovi tog „Etičkog“ odbora su primali finansijske „nadoknade“ od Freseniusa. Treba li da kažemo ko i koliko?

Freseniusov lek, Freseniusove bolnice, Freseniusovi doktori-ispitivači, ako to nije sukob interesa, onda ne znamo šta jeste. Kada smo objavili na ovom sajtu da je u Fresenijusovim dijaliznim centrima u Srbiji i u Republici Srpskoj vršeno tajno ispitivanje (niko nije znao, ni osoblje ni pacijenti) u kome su pratili kako će i kada naši pacijenti umirati – opet muk. Niko ništa nije imao protiv.

Pa je li to medicinska ili koja već etika: postaviš hipotezu da će brže umirati oni koji imaju niže albumine i čekaš da vidiš da li je hipoteza tačna?! I na kraju utvrdiš da jeste tačna. Znači, znali su. Ni na pamet im nije palo da su bili dužni preduzeti nešto za te ljude, ako su već znali ili posumnjali da će prvi početi umirati. Ništa niko nije učinio. Freseniusovi menadžeri su dali pacijentima na ulasku, odmah, da potpišu blanko saglasnost da se rezultati njihovih analiza krvi mogu unositi u internetsku bazu podataka, a radi praćenja njihovog lečenja. Nigde se nijednom rečju ne spominju studije ili neka ispitivanja (znači: prevara). O samom uslovljavanju pacijenata ovim dokumentom uputioci pacijenta (iz srpskog Fonda zdravstva) nisu se ni interesovali, niti su smeli dići svoj glas zbog ovih uslovljavanja. Jer, znalo se ko u vlasti stoji iza kampanje da se dijalizni pacijenti daju privatnicima.

A naš Zakon jasno kaže: pacijent mora biti „dovoljno obavešten o smislu, cilju, postupcima, očekivanim rezultatima, mogućim rizicima i neprijatnim okolnostima“ svakog pojedinog medicinskog ispitivanja, pre nego što da svoj pismeni pristanak.  „Dovoljno obavešten“, a ne NEOBAVEŠTEN, prevaren i žrtva njihovih eksperimenata!

Stav 4. člana 25 je posebno nepovoljan za ove Freseniusove muljavine, jer se u njemu kaže: „Pacijent mora biti posebno upozoren da je slobodan da učeće u istraživanju odbije i da pristanak koji je dao, u svako vreme opozove, u pismenom obliku.“ Da li je iko od tih nesretnika bio „posebno upozoren“?! Zašto ta studija nije bila javna, zašto nije imala odobrenja nadležnih državnih institucija (osim ako ih sada naknadno ne ištancaju i antedatiraju)?

Pa kako da ima odobrenje kada pomenuti Zakon o pravima pacijenata, član 25. stav 12. jasno kaže: „Zabranjeno je vršenje medicinskog ispitivanja u privatnoj praksi“. Možda će pravnici Freseniusa ustvrditi da oni i nisu privatna praksa, nego državni projekat. Za pare sve može, kod njih, a izgleda i kod nas.

Uglavnom, pacijenti u srpskim Fresenius „bolnicama“ su umirali, bez da se iko i nakašljao zbog toga. Potvrđivali su hipotezu, za koju je Fresenius pretpostavljao da je tačna. I bila je tačna: umrli su. Da su bilo koga od tih nesretnika uputili na lečenje u državnu bolnicu, možda se za njega i moglo nešto učiniti. Ali, ako bi Fresenius iz svog dijaliznog centra vratio nekoga nazad na lečenje u državnu bolnicu, onda će Fresenius imati manje prihode. A Freseniusovi menadžeri sve mogu dozvoliti, ali i pomisao da im se smanje prihodi, to sebi nikada neće dozvoliti. Zato je državno zdravstvo, kakvo je takvo je, sa svim njegovim manama i nedostacima, još uvek neka garancija da nad ljudima i njihovim životima neće odlučivati zarada nego medicina, ako je još išta od te medicine i medicinske etike i preostalo u uslovima divljeg kapitalizma.

Već smo objavili da sve svetske studije pokazuju da je mnogo veća smrtnost tamo gde Fresenius ima najveći broj klinika i najveći broj pacijenata. Najmanje 20% je veća smrtnost u Fresenius centrima, nego u neprofitnim dijaliznim bolnicama. Ovde u Srbiji Freseniusovci još ne posežu za tolikim „uštedama“ jer nisu preuzeli većinu pacijenata, ali štede na antibioticima i svim drugim lekovima. Lepo su sami Freseniusovci napisali u jednom od meilova koje smo objavili: „moramo ovako dok ne zauzmemo tržište.“

Ništa od ovih problema nije zabrinulo ni domaće predstavnike pacijenata ni nadležne zdravstvene stručnjake. Znamo ili pretpostavljamo i zašto. Sponzorstva. Donacije. Kongresi. Putovanja. Plaćena predavanja. Učestvovanje u izradi Vodiča, Protokola, Smernica, Standarda, itd. itd. – sve je to finansirano od strane farmakomafije. Šta čekaju nadležni organi? Da li hoće da im dostavimo imena, mesta i fotografije vodećih lekara koji su godinama „gosti“ Freseniusa na plaćenim putovanjima u inostranstvo? Istih onih koji godinama organizuju dijalizni sistem u našoj državi. Ako treba, dostavićemo im i to.

Ali, nismo sigurni da će i posle toga iko išta učiniti.

A već postajemo sujeverni.

Sujeverni u smislu da bi moglo nešto da nam se desi. Na primer, da nam uđe vazduh u venu tokom dijalize, ili da nam se desi neka neobjašnjiva automobilska nesreća, da nam padne saksija na glavu dok prolazimo ulicom, ili da nas neko uhapsi zbog pronevera ili neke druge izmišljene krivice …

Nas ili naše saradnike.

Teško je biti prvi petao, a ne završiti u loncu.

.

.

DiaBloG – 2014

.

Nama je najvaznije da popunimo nase centre

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?       Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Picture1b.    .     .

Advertisements

Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme Fresenius

Dosije XXXXXXXL – deo 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15 …

Posle našeg teksta o Tajnim ispitivanjima na Srbima u privatnim FMC bolnicama /link/,  pronašli smo na internetu još bezbroj tekstova koji takođe govore o sličnim mahinacijama i karakteru dotične firme, koja je i kod nas vodeća firma na dijaliznom tržištu.  Evo još materijala o tome, sve iz javnih, svima dostupnih izvora:

Korupcija

5.) Direktno svedočenje pacijenata o korumpiranim domaćim „stručnjacima“ koji sede na dve stolice: u državnim bolnicama i u privatnim FMC dijaliznim bolnicama:   Kako je direktor Nefrološke klinike u Nišu prevodio pacijente u FMC bolnicu Niš… 

6.) Kako FMC uzima 25 evra više po svakom tretmanu i kome sve idu te pare. Otvoreno su prozvani saučesnici iz državnog zdravstva koji su deoničari FMC-a, pa tako pacijente šalju sami sebi: Kako je FMC organizovao otimanje državnih para preko dijaliznih bolesnika …

7.) Još detaljniji prikaz mahinacija FMC-a sa konkretnim navođenjem imena, penzionisanog profesora Čuriča, njegovog sina i drugih poznatih dijaliznih stručnjaka:  Doktorske porodice iz državnog zdravstva koje otvoreno rade za FMC  …

8.)  U sve mahinacije, upleteni su naravno i političari i rukovodioci državnih finansija i institucija:

FMC i VLAST

original teksta možete pronaći klikom na donji link:

http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/farmaceutska-kuca-castila-sutanovca-stanom-i-dzipom/

I to naravno, nije sve:

FMC i VLAST2original teksta možete pronaći klikom na donji link:

http://www.naslovi.net/2012-09-21/pravda/sutanovac-drugu-bapcu-dodelio-poslove-od-cak-156-miliona-dinara

http://www.transparentnost.org.rs/ts_mediji/stampa/o monopolu Freseniusa u Srbiji.htm

9.) Šta je Fresenius uradio u Republici Srpskoj: detaljan opis (pravi primer istraživačkog novinarstva) o kriminalu Freseniusa i lokalnih moćnika, kako se enormne pare iz republičkog fonda zdravstva (18 miliona evra godišnje, a 1,5 miliona evra mesečno) prelivaju u džepove menadžera Freseniusa i lokalnih saučesnika, sve o takozvanom Javno-Privatno-m Partnerstvu, najsurovijem načinu pljačkanja preostalih državnih i narodnih sredstava (link)

10.) To naravno, nije bio kraj mahinacijama Freseniusa u Republici Srpskoj.  Naprotiv, pošto ni javnost ni nadležne državne službe nisu ništa učinile na zaštiti interesa građana i pacijenata Republike Srpske, kriminal Freseniusa i lokalnih mu saučesnika je (isto kao i u Srbiji) samo nastavljen, još intenzivnije. U sledećem prilogu, videćete kako Freseniusova firma dobija i posao rekonstrukcije Kliničkog centra, a srpska vlada odlučuje da  „donira“ 200 000 evra Freseniusovom centru u Doboju, iako je taj dijalizni centar bio 100% osiguran i naplatio je od osiguranja svu štetu koju je imao. Autori priloga nisu uspeli saznati kome su onda realno otišle te pare, date od srpskih poreskih obaveznika poplavljenima u Doboju, ali u jednom se  svi slažu: poplavljeni od toga nisu dobili ništa (link):

11.) Ništa bolja nije situacija ni sa Freseniusom u inostranstvu. Kako je serijskim greškama FMC bolnice ubijena bolesnica tokom hemodijalize. Porodica umrle bolesnice je otkrila sledeće: medicinski tehničar je obrnuo A-V linije, zatim ih nije dobro fiksirao, došlo je do teškog krvarenja i na kraju, osoblje je ugasilo alarm, ne učinivši ništa za bolesnicu. Original teksta, na engleskom:  Serijskim greškama FMC bolnice ubijena tokom hemodijalize majka petoro odrasle dece …

12.) Kako je greškama u uputstvu za rukovanje FMC koncentratima i aparatima za hemodijalizu došlo do 941 smrtnog ishoda u FMC dijaliznim centrima:  It Is Time To Break Up Fresenius Medical Care Download File

13.)  Nekoliko natpisa o pljačkanju američkog fonda osiguranja od strane FMC-a (na engl):

FMC kažnjen da plati  $19.4M dolara zbog varanja američkog fonda osiguranja 

FMC kažnjen da plati  $82.6 Milliona dolara zbog varanja američkog fonda osiguranja…

14.)  Da i u SAD postoji upućivanje pacijenata iz privatne nefrološke ambulante u svoju FMC dijaliznu bolnicu, takođe govori sledeći sudski internet natpis (na engl): Gonzalez v Fresenius Medical Care North America – The Judicial View

15.) O tome kako FMC naduvava račune fondu osiguranja, postoji još jedno svedočenje čoveka koji je bio zaposlen u FMC-u kao šef deset dijaliznih centara u SAD:  Cristopher Drennen vs. FRESENIUS MEDICAL  …

16.)  Da li se može dozvoliti bilo kojoj dijaliznoj firmi da ispituje u svojim dijaliznim centrima svoje lekove? FMC je prvo kupio firmu Vifor koja proizvodi ampulirani preparat gvožđa za dijalizne pacijente, a zatim je sproveo studiju na FMC dijaliznim bolesnicima, gde je FMC osoblje naravno zaključilo da je lek odličan. Ovakav flagrantan sukob interesa je kod nas ignorisan, pa je ova studija sprovođena i na našim pacijentima u FMC bolnicama u Srbiji, a da to nikome nije zasmetalo. Na zapadu nekome ipak jeste (videti originalni tekst, na engleskom):

FMC sad ispituje svoje lekove na svojim pacijentima, konflikt interesa17.)  Kakva je situacija sa poštovanjem dezinfekcije i drugih mera zaštite pacijenata u Fresenius dijaliznim centrima, pogledajte članak (na engleskom) o propustima koji su doveli i do smrtnih ishoda, od zaraze:  Zbog brojnih propusta u Fresenius dijaliznim centrima, jedan zatvoren, ostali pod istragom (18.05.2013.)

18.)  Da bismo znali šta nas čeka u našim FMC centrima, pogledajte na internetu objavljene detalje sa primerima tragičnih grešaka u američkim FMC centrima:

Primeri tragicnih gresaka u FMC HD centrima, tekst u ProPublica, 09.11.2010_Page_1Primeri tragicnih gresaka u FMC HD. ProPublica 09.11.2010_Page_2Primeri tragicnih gresaka u FMC HD centrima, tekst u ProPublica, 09.11.2010_Page_3

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima       Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

.

Daje se narodu na znanje

.     .     .

Picture1b.     .     .

Napravilo pravilnik, opet

O Pravilniku i standardima materijala za dijalizu:

Ponovo izašao neki Pravilnik, kojim se propisuje ili uređuje oblast lečenja dijalizom (oktobar 2012).

Kome ili čemu je taj Pravilnik bio potreban, teško je reći.

Sudeći po reakcijama njime nisu zadovoljni ni lekari, ni pacijenti, ni provajderi (to su oni koji gledaju da se od svega ovajde), pa izgleda ni Fondovci, koji su organizovali donošenje tog Pravilnika (jer trpe svakodnevne kritike i primedbe na račun istog).

Da li je taj Pravilnik koristan kao neki stručni dokument, vodič, spisak smernica, preporuka lekaru praktičaru, ili takav neki sličan tekst? Da li je učinjen na osnovu nekih kliničkih studija, ispitivanja, da li se poziva na neka relevantna medicinska saznanja? Da li je Pravilnik učinjen da se nama pacijentima ili bolnicama olakša nabavka dijaliznog materijala? Ne, na sva ta pitanja je samo jedan odgovor: Ne.

Pa kome je onda, da ponovimo retoričko pitanje iz uvoda, potreban taj i takav Pravilnik?

Ovakav kakav je, verovatno ne treba nikome, ali pokušaćemo da razjasnimo šta su bili ciljevi donošenja ovog ili ovome sličnih pravilnika.

U Pravilniku je inače, izvesna Komisija propisivala koliko čega sleduje za dijalizu i koliko se kojih dijaliza ima vršiti u pojedinim bolnicama.

Kažu da je još Čerčil govorio da kad nešto ne želiš da rešiš, onda je najbolje formirati Komisiju.

Tako, umesto bilo kog pojedinca, kojeg bi verovatno bilo sramota potpisati neki takav dokument, kao autor istog se pojavljuje famozna Komisija, za koju se naglašava da je sastavljena od stručnjaka, ali se njen sastav ipak čuva od radoznale (bolesničke) javnosti.

Stručna Komisija se inače „nalupetala“ kojekakvim izrazima, kojima je premrežila svoj Pravilnik.

Tako se npr. u dijaliznu terminologiju, a preko ovog Pravilnika, uvode izrazi: „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom manje površine“, te „niskopropusna hemodijaliza sa dijalizatorom veće površine“, a „visokopropusna dijaliza“ ide bez dijalizatora bilo kakve površine, kao i „hemodijafiltracija“.

Bilo bi dobro da su autori naveli iz koje su to „stručne“ Knjige prepisali ove mudrosti, i ovakvu podelu? Nisu se međutim udostojili, pružiti zainteresovanima bilo kakva objašnjenja, a realno: nisu ni mogli. Jer, ovakve podele dijaliznih procedura nema nigde.

Šta je suština ove podele?

Radi se o ispunjavanju naloga da se poveća prodaja tzv. „low-flux“ dijalizatora. Pošto ne postoji nisko- ili visoko-propusna hemodijaliza, ali membrana kapilara dijalizatora može biti više ili manje propusna za vodu, onda su „stručnjaci“ verovatno hteli da „pravnički“ kažu: svi centri u ovoj državi ima da 50% svih hemodijaliza učine sa „low-flux“ dijalizatorima!

U međuvremenu je u javnost „procurelo“ da su u sastavu te „stručne“ Komisije rukovodioci nefroloških klinika i instituta iz svih većih kliničkih centara u ovoj državi, ali u kojoj su meri i koji, bili instrumentalizovani, zloupotrebljeni, prevareni, ili su se sami dali prevariti, teško je reći.

Na direktan ili okolišni način, cilj im je verovatno ovako postavljen: pokušati smanjiti troškove Fondu, ali nipošto ne smanjivati prihode firmi proizvođača dijaliznog materijala.

Da bi manje upućenim pacijentima bilo jasno o čemu se radi, treba prvo navesti nekoliko objašnjenja. Sa stručno-medicinskog aspekta, „low-flux“ dijalizatori su prevaziđeni tzv. „high-flux“ dijalizatorima, odnosno dijalizatorima čiji su kapilari od membrane koja je više propustljiva i za vodu i za supstance od „low-flux“ membrane.

Praktično, „low-flux“ dijalizatori su potrebni jedino kada se ne želi ostvariti kvalitetna hemodijaliza, a to su retke situacije: npr. kod akutnih bolesnika i kod početnika na hroničnom programu hemodijalize. (Njima jedino ne treba odmah kvalitetna dijaliza, nego prvo blaga, slaba dijaliza, dok se ne naviknu na tretman). U svim ostalim slučajevima, UVEK se može primeniti „high-flux“ dijalizator.

Kada je u pitanju cena, svaki iole upućeni stručnjak će vam reći da je sa proizvođačkog aspekta teže napraviti „low-flux“ dijalizator nego „high-flux“ dijalizator. Naime, pošto se radi primarno o istoj vrsti membrane, onda se primarno veće pore „high-flux“ membrane dodatnim procesom smanjuju (sužavaju), da bi se od te membrane dobila manje propusna („low-flux“) membrana.

Pa, zašto je onda cena „high-flux“ dijalizatora veća od cene „low-flux“ dijalizatora?

To je ključno pitanje. Odnosno, ključan je odgovor na to pitanje: Zato što je promet dijalizatora biznis i kao i u svakom biznisu, važi zakon ponude i potražnje.

Znači: ne spominjimo lečenje, humanizam, spašavanje života, itd. itd, u pitanju je gola zarada, profit i tu nema milosti.

Onog trenutka kad su menadžeri, ekonomisti, diafarmaceuti, bizmismeni, marketing-majstori i ostali lešinari primitivnog kapitalizma, shvatili da će lekari i pacijenti više da traže „high-flux“ dijalizatore, odmah su istima povećali cenu.

Pa ko voli, nek izvoli. Zdravlje, košta.

Ama, da su malo povećali cenu, nego je u pitanju čista pljačka.

Iako sve farmaceutsko-dijalizne firme, kriju taj podatak kao zmija noge, uporni istražitelji će saznati: proizvođačka cena jednog dijalizatora u Nemačkoj je 3-5 evra.

Po kojoj logici ti proizvodi kod nas koštaju 12 do 40 evra, to policija još nije otkrila, iako je bilo dovoljno upozorenja.

Zašto rukovodioci Fondova, Tendera i njihovih stručnih Komisija pristaju na takve cene, zašto ne otvore tržište i time u najmanju ruku prepolove sadašnje troškove, takođe nije poznato.

Kad čovek kupuje automobil, onda na tržištu ima sve moguće proizvođače, od indijskih, kineskih, koreanskih, do američkih, japanskih, nemačkih, švedskih i italijanskih firmi. Pri izboru kupac se tada odlučuje na osnovu performansi automobila, na osnovu potrošnje (!), cene servisiranja i održavanja, garancije, i cene rezervnih delova.

Kada su u pitanju aparati  i potrošni materijal za hemodijalizu, kod nas decenijama vlada monopol jedne i po firme, aparati su nabavljani po skupe pare, a potrošni materijal (koji mora biti po tipu mašine) po još većim cenama.

U tako postavljenom biznisu samo nebo je granica. Nebo i osećaj prekomernosti kod delilaca profita. A taj osećaj im je umro, odavno. Ništa medicina, lečenje, humanizam, jok bato: samo lova, i grabi što više možeš. Ko se u tome ne snađe i ne vidi svoj deo kolača, taj se smatra naivcem, budalom i glupanom. A ako zasmeta, postoje i druge metode: završiće u jarku. Suviše je mnogo para i interesa uključeno, da bi neki pojedinac sad to ugrozio.

Uglavnom, na tržištu aparata i potrošnog materijala za hemodijalizu u zemlji Srbiji nikada do sada nije opstala nijedna firma, pored postojećih monopolista, firmi „Frezenijus“ i „Gambro“.

Kola se na kraju slome na leđima nas pacijenata. Jer kad Fond odluči da kao „prištedi“, a „ponuđači“ ne daju da im se dira u cene, onda se završi nabavkama onog materijala koji je prevaziđen i neefikasan za lečenje, ali kod monopolista je „jeftiniji“. To što će zbog loše efikasnosti dijaliza ti bolesnici koštati državu mnogo više, to ovakve Komisije, nije interesovalo. To im nije bilo u opisu radnog zadatka.

Ako ima Boga, pravde ili zakona, članovi Komisije koja je sačinila takav Pravilnik, bez javne rasprave, (npr. u okviru nefrološke sekcije Srpskog lekarskog društva ili Udruženja nefrologa Srbije), moraju podneti ostavke.

Da li će, ne daj bože, oni sami, ili njihova deca, roditelji, ili drugi im najbliži, ići na „low-flux“ hemodijalizu, ako im, ne daj bože, ista bude neophodna. Garantovano: neće. Isti će potegnuti sve veze, upotrebiće sva svoja poznanstva i iskoristiće sve postojeće rupe u zakonima i pravilnicima, da sebi ili svojima obezbede hemodijafiltraciju, a ne „low-flux“ hemodijalizu.

A da je Fondu, Komisiji, ili vajnim stručnjacima, zaista bilo do uštede, ona se mogla postići vrlo jednostavno: razbijanjem monopola i otvaranjem tržišta.

U jednoj uređenoj državi, redosled postupaka bi bio ovakav:

Raspiše se tender za nabavku celokupne tehnike i potrošnog materijala za hemodijalizu, na veliko, na nivou države.

Izaberu se firme čiji aparati rade sve vrste hemodijaliznih procedura, aparati koji se najmanje kvare, koji imaju najbrži i najkvalitetniji servis, i čiji SAV potrošni materijal (igle, setovi, koncentrati, dijalizatori, dakle svaki sitni potrošni materijal iz Uputstva za rukovanje) najmanje košta.

Zatim bi se pametna država, odlučila za dva-tri proizvođača (da bi sprečila monopol) i dala im imena centara koje treba da opreme i snabdevaju svim neophodnim potrošnim materijalom, a lekari iz svakog centra će im specificirati koliko kojih veličina dijalizatora, igala, ili vrsta koncentrata im treba.

Ovako, radi se o neetičkim i neustavnim odredbama.

Ceo koncept pisanja standarda i normativa za HD je pogrešan, jer se bavi veštačkim rasklapanjem na sastavne delove jednog jedinstvenog tehničko-medicinskog paketa: materijal za hemodijalizu.

(naravno da je svaka usluga, pa i HD, skuplja kad se sabiraju i kupuju posebno delovi koji čine tu uslugu).

Naručioca usluge (u ovom slučaju Fond zdravstvenog osiguranja) treba da interesuje samo cena celog paketa usluge, a šta će unutra sve da bude, to odlučuju doktori, na osnovu preskripcije, odnosno na osnovu bolesnika koje imaju.

Takođe, izbor vrste tretmana (HD, HF ili HDF) na dijaliznom aparatu treba da bude stvar doktora, a ne ekonomskih pregovora, odnosno druge cene, jer su to marketinški trikovi. Mašina mora biti spremna da radi sve, a lekar će da vodi tretman i da menja procedure (ako treba i tokom istog tretmana), kako nađe za medicinski neophodno.

Kada su u pitanju dijalizatori, potpuno je dakle, veštačka, marketinška podela na različite cene prema npr. veličini ili propusnosti dijalizatora. Pošto je za svaki tretman neophodan jedan dijalizator, njegova cena mora biti jedinstvena, uprosečena, a da li će doktor propisivati manju ili veću površinu ili manju ili veću propusnost, to treba prepustiti njemu. Jer, u prodavnici cipela ista je cena za cipele br. 38 i za cipele broj 45, iako je nešto više materijala ipak potrošeno za broj 45.

Po kojoj to logici ovaj Pravilnik ozakonjuje stav da krupniji pacijenti nisu ravnopravni sa onima sitnije telesne građe ili mase.

Naime, kroz ceo dotični Pravilnik se provlači stav da krupniji moraju da plate više! Zašto bi pacijent koji ima 110 kg bio kažnjen, tj. njegovo lečenje treba da je skuplje nego lečenje pacijenta koji ima 60 kg – to nisu ni medicinski ni etički normativi. Zar se ugradnja proteza za kukove može propisivati nekim Pravilnikom tako da svaka ortopedska bolnica mora ugraditi 50% malih brojeva proteza, 30% srednjih i 20% velikih proteza. Šta ako su pacijenti te bolnice svi krupnijeg rasta?

Toliko je mnogo pogrešnog u ovom Pravilniku, da ga i ne vredi osporavati u pojedinostima. On ne valja, u celosti.

A da je crvena linija u radu Komisije bila zaštita jedne velike farmaceutske firme i njenih interesa, vidi se po tome što se cenama otvoreno i direktno favorizuju proizvodi te firme, jer nema nikakve logike da dijalizator druge (nefavorizovane) firme od 2,1 m2 bude jeftiniji za 1100 dinara od manjeg dijalizatora (1,8 m2) favorizovanog proizvođača.

Katastrofa.

Za ovu državu i za nas dijalizne pacijente bi bolje bilo da su nabavljeni zaista jeftini, ali „high-flux“ dijalizatori od 1,5 m2 površine, za hemodijafiltraciju, ali SVIMA, nego što su odvojene ili date (na „tenderima“) silne pare monopolistima, a za neefikasne dijalizatore i procedure, raspodeljene u nekakve nazovi kvote.

Od svih pokvarenjaka koji žive na tuđoj muci, najgori su bez sumnje, oni koji žive na mukama bolesnog čoveka. Da li je moguće da će javnost dopustiti državnim organima da omogućavaju enormne profite dijaliznim kompanijama, pa i po cenu upropaštavanja pacijenata?

                                                                                                                                                                                                                            S. Ž.

.

Picture1b