Tag Archive | sterilizirajuće sredstvo

Samo je za ispiranje mozga dovoljno pola litra

Samo je za ispiranje mozga dovoljno pola litra

(Reagovanje pacijentkinje S.V. na članak Najveća dijalizna firma ne poštuje naš  Pravilnik i Značaj pravilne pripreme dijalizatora)

Ljudi, doktori, pacijenti, šta je vama?!

Ima li iko od vas pojma, predstavu ili bilo koje saznanje o osnovama hemodijalize, o načinu i značaju ispiranja dijalizatora.

Znam da je većina naših nefrologa pohađala razne škole dijalize, što u zemlji, što u inostranstvu.

Takođe, svi vi (doktori, sestre i pacijenti) imate mogućnost da u svakoj kutiji dijalizatora nađete uputstvo za rukovanje. Kod sebe, u kući vrlo detaljno čitate uputstvo za frižider, TV ili video …

Onda pročitajte i uputstvo o upotrebi dijalizatora, jer ipak radi se o ljudskim životima, a ne o pijačnoj rasprodaji, pa da se cenjkamo ili takmičimo ko će dati manje.

Nikada od postojanja hemodijalize pa do danas (još uvek), ni u jednom uputstvu za rukovanje dijalizatorom, bilo kog svetskog prizvođača, nije pisalo niti piše, da je za njegovu adekvatnu pripremu, t.j. ispiranje, dovoljno pola litre fiziološkog rastvora!

Ako krenemo od početka, glavno pitanje je: ko je (?), zašto (?) i sa kojim medicinskim obrazloženjem i znanjem (?), promenio Pravilnik i uneo u njega tako nebulozan, besmislen i netačan zahtev?!

Kako neko iz profesionalnog sveta nefrologije i dijalize, može danas,  da tvrdi da je za ispiranje dijalizatora dovoljno pola litra fiziološkog rastvora, tj. za uključenje i isključenje ukupno jedan litar???

A šta ako nekome zatreba malo fiziološkog rastvora u toku dijalize? Na primer: zbog pada krvnog pritiska. (Na 50% svih hemodijaliza dešavaju se padovi krvnog pritiska). I šta da se da pacijentu? Ništa?

Juče sam tokom pripreme svog dijalizatora posmatrala početak punjenja, tj.količinu infuzata koja je potrebna da se samo ispune dijalizator i linije do otpadne kese, i to slovima i brojkama iznosi tačno 467 ml (četiristotinešezdesetsedam).

SAMO DA SE ISPUNE!

Koji ekspert može i sme da kaže da je to dovoljno!? Kada ga tako ispunim, šta onda da radim????

A gde je pravilno ispiranje, klemovanje, provera integriteta dijalizatora, pravilno širenje pora membrane, totalno izbacivanje vazduha, pa odstranjivanje sterilizirajućeg agensa, pa odstranjivanje komadića plastike koja je zaostala u proizvodnji i zavisi od oštrine noža za sečenje membrana.

Ja sam, kako neko reče, dugogodišnji primenilac ispiranja sa obavezno 4 (i slovima: četiri) litre fiziološkog rastvora, i verujte, zavisno od serije dijalizatora (jer nikada sve serije nisu identične po kapacitetu i sposobnosti ultrafiltracije) treba i više od 4 litre.

Nemojte da se čudite i dižete obrve, to je količina koja se podrazumeva za pravilno punjenje, ispiranje sa klemovanjem, i kažem Vam: nekada se sve pore na kapilarima, zavisno koliko su bile slepljene, otvore tek pred istek 4 litre. Sve ovo nema veze za zagovaranjem i forsiranjem prevelike količine infuzata (ili fiziološkog rastvora) već jedino ima veze sa maksimalnim korišćenjem kapaciteta dijalizatora, kvalitetom hemodijalize u narednih 5 sati i samim tim sa kvalitetom življenja. Većina „stručnog“ i nestručnog osoblja će reći: pa šta fali nekoliko mehurića?!

Stotinu batina po tuđim leđima ne boli ništa, ali samo jedna po sopstvenim leđima boli neizdrživo!

Sva ta plastika, prljavština, razni agensi, ako se pravilno ne odstrane, ostaju u organizmu pacijenta, izazivaju razne alergijske reakcije, taloženje plastike u jetri, a posebno povećavaju inflamaciju (koja je deo tzv. MIA sindroma) na najviši nivo i time otežavaju oporavak pacijenata i povećavaju smrtnost na dijalizi.

Lekarska stručna komisija, kojom se RFZO stalno pokriva (muka mi je više od PR-a RFZO-a), u javnosti, ima nekih 14 članova. Predsednik je prof.dr Nada Dimković, zamenik  doc.dr Radomir Naumović, i onda prof.dr Igor Mitić, puk.prof.dr Zoran Kovačević, prof.dr Dijana Jovanović, prof.dr Steva Plješa, prof.dr Svetislav Kostić, doc.dr Dejan Petrović, ass.dr Tanja Lazarević, dr Milanka Rakić, Bratislav Sekulić, Dragana Jevremović, dr Jasna Ljoljić i Milka Vasiljević.

Sigurna sam da svi oni dobro znaju razliku u kvalitetu dijalize sa dijalizatorom ispranim sa pola litre i 4 litre fiziološkog rastvora.

Šta je onda problem? Nije im dovoljno stalo! Ne dodiruje ih,  niti ugrožava lično! Njihovi najdraži i najbliži su dobro i još nisu pacijenti! Oni sami misle, da nije moguće da i oni postanu pacijenti. Zato, zašto da se zameraju RFZO-u i dijaliznim firmama!

Možda će neki proizvođači tvrditi da je pola litre dovoljno i da onda treba raditi recirkulaciju, ali će zaboraviti (ne slučajno nego namerno) da objasne da posle recirkulacije morate opet isprati dijalizator sa minimum pola litre fiziološkog ili infuzata da bi se sve one čestice i prljavština koje ste vrteli u krug izbacile u otpadnu vodu, a ne ubrizgale u pacijenta.

Pišem ovo i počinjem da se pitam ima li svrhu!?

U nekom tamo pravilniku to piše, neki tamo eksperti su to potpisali, tamo neki pacijenti nisu ni informisani šta to znači, a ne razmišljaju ni inače, niti brinu o svojoj sudbini.

A ko su ti pacijenti?  Promenljiva roba, danas jedan sutra drugi, kao što i samo ime kaže oni su pacijenti (engl. trpljenici), a to je posebna kategorija, koja izgleda ne spada pod ono LJUDI.

Kreveti na dijalizi su stalno puni, a radno vreme je do 15h.  I cepaj.  Pa ko preživi.

Bez obzira što čak i u Zakonu o Zdravstvenoj zaštiti, član 33. piše :

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PRUŽA SE NA NAČIN DA SAČUVA, POVRATI ILI UNAPREDI ZDRAVSTVENO STANJE OSIGURANOM LICU.

u ovoj zemlji, u praksi to glasi:

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA PRUŽA SE NA NAČIN DA SAČUVA DOBIJENE FUNKCIJE LEKARA, POVRATI IH  ILI UNAPREDI, BEZ OBZIRA NA ZDRAVSTVENO STANJE I POTREBE OSIGURANOG LICA.

Sretno nam bilo!

Za nečije mozgove i pola litra je mnogo.

V. S.

.

Picture1b

Advertisements

Značaj pravilne pripreme dijalizatora

Zašto je važno pravilno pripremanje dijalizatora za HD/HF/HDF?

Na molbu nekoliko pacijenata, naš Stručni tim je evo, dao svoj doprinos sada (i večno) aktuelnoj polemici: Kako se pravilno vrši priprema dijalizatora za upotrebu, tj. za dijaliznu proceduru.

Sprovođenje pripreme dijalizatora je jedan od osnovnih zadataka medicinske setre u hemodijalizi.  Zašto je ta procedura toliko važna?  Ukratko, priprema dijalizatora se vrši radi bezbednosti pacijenta (to je prva svrha) i drugo: radi postizanja optimalnih mogućnosti (performansi) dijalizatora.

Kada smo odgovorili na pitanje zašto, možemo se vratiti na objašnjenje postupka:  Kako se dakle, vrši priprema dijalizatora?

Priprema dijalizatora se vrši: 1. uklanjanjem vazduha iz dijalizatora, 2. uklanjanjem materija zaostalih nakon sečenja kapilara dijalizatora (na meru kućišta), i 3 uklanjanjem zaostalog sterilizirajućeg sredstva ili produkata nastalih tokom sterilizacije dijalizatora.

Uklanjanje vazduha iz dijalizatora:

Dijalizatori se iz fabrika ne dostavljaju vakuumski upakovani, a i kada bi se to radilo, odmah pri otvaranju pakovanja dijalizator bi se ponovo ispunio vazduhom.

Zašto je vazduh u dijalizatoru štetan, zašto se mora uklanjati?

Vazduh u dijalizatoru:  1. podstiče zgrušavanje krvi, i 2.  smanjuje površinu kontakta krvi i dijalizne tečnosti. A smanjenje površine kontakta krvi i dijalizne tečnosti:

– smanjuje klirense (čišćenje) uremijskih supstanci,

– doprinosi padu pritiska u krvnom prostoru dijalizatora

(na taj način nastaju problemi sa ultrafiltracijom).

Normalno, pritisak krvi u kapilarima dijalizatora opada od (arterijskog) ulaznog dela  ka (venskom) izlaznom delu, a posebno je taj pad izražen ako je zadata (a uglavnom jeste) i ultrafiltracija.  Pri TMP kontrolisanoj UF, povećani pad pritiska izazvaće neželjeno veću ultrafiltraciju, a pri volumetrijski kontrolisanoj UF biće podstaknuta tzv. povratna (bek)filtracija.

Vazduhom podstaknuto zgrušavanje

Vazduh podstiče zgrušavanje krvi tokom hemodijalize na dva mesta:  1. na površini membrane, i 2. u venskoj komori.

Smanjenje površine membrane automatski smanjuje klirense (uklanjanje) ureje i drugih uremijskih toksina, a svako zgrušavanje krvi u vantelesnoj cirkulaciji predstavlja neželjeni i nepotrebni gubitak ove dragocene tečnosti.

Kako ukloniti vazduh iz dijalizatora?

Pravilan postupak podrazumeva sledeće radnje:

–  posle pričvršćenja krvnih linija i uspostavljanja protoka dijalizne tečnosti, postaviti dijalizator tako da mu arterijski deo bude okrenut na dole,

–  arterijski kraj krvne linije spojiti sa bocom u kojoj je fizioloski rastvor i heparin (2-10 000 IJ/L, ovo propisuje lekar) protok na krvnoj pumpi podesiti na 100 ml/min, a venski kraj krvne linije usmeriti u otpadni kanister,

–  klemovanjem povremeno prekidati ispiranje, da bi se pokrenuo vazduh iz kapilara i zabačenih delova dijalizatora,

–  lagano lupkati dlanom po vrhu venskog dela dijalizatora,

–  povremeno klemovati vensku liniju ispod venske komore, da bi se proširili kapilari dijalizatora (da venski pritisak poraste do 200 mmHg i zadrži se na toj vrednosti izvesno vreme – to je tzv. test integriteta membrane).

Ukoliko se u toku HD primeti  vazduh u dijalizatoru potrebno je okrenuti dijalizator  (venski deo na gore), klemovati arterijsku liniju i lagano lupkati venski deo dijalizatora. Vazduh će postepeno izaći, a dijalizator ćemo vratiti u prvobitni položaj. Ukoliko se stvori pena u venskoj komori potrebno je laganim lupkanjem dlanom po komori  razbiti penu, a zatim smanjiti nivo krvi u komori.

Uklanjanje rezidualnih materija iz dijalizatora

Da bi priprema dijalizatora bila potpuna potrebno je pored  vazduha iz dijalizatora ukloniti i: 1. ostatke iz pora membrane,   npr. glicerol, i 2. ostatke iz zida kapilara dijalizatora,  t.j. sitne parčiće nastale presecanjem kapilara dijalizatora na zadatu meru.

Uklanjanje zaostalih sitnih parčića iz dijalizatora

Odredjena količina parčića eliminiše se protokom fiziološkog rastvora, te zbog toga nije preporučljivo štedeti na količini fiziološkog rastvora koji je potreban da otplavi ove čestice. Dodatnim lupkanjem dijalizatora još više se povećava efikasnost celog postupka, a to su pokazala i merenja količine partikula u mililitru fiziološkog rastvora, posle različitih količina fiziološkog rastvora sa i bez lupkanja dijalizatora. Najmanje jedan litar fiziološkog rastvora je neophodan za pripremu high-flux dijalizatora, a optimalno je koristiti 2 litra, kako se još uvek radi u nastavnim dijaliznim centrima. Neki pacijenati na kućnoj HD pripremu dijalizatora vrše sa čak 4 litra fiziološkog rastvora, jer znaju koliko je proces pripreme značajan za njihovu bezbednost i kvalitet dijaliznog lečenja.

Uklanjanje zaostalog sredstva sterilizacije ili supstanci nastalih dejstvom sterilizirajućeg agensa.

Unutrašnjost dijalizatora je u direktnom kontaktu sa krvlju pacijenta. Vitalno je neophodno dakle, da unutrašnjost dijalizatora bude sterilna, tj. da ne sadrži mikroorganizme. Osim svih higijenskih mera u procesu proizvodnje, dijalizator se posle proizvodnje mora sterilisati. Tokom dejstva sterilišućeg agensa na membranu dijalizatora stvaraju se ili oslobađaju određena hemijska jedinjenja, a ako su prisutni mikroorganizmi, oni se destruišu (razgrade), pa zaostanu njihovi delovi. U toku pripreme dijalizatora sve se to mora ukloniti. Kod nas se srećom, ne koriste dijalizatori sterilisani etilen-oksidom, nego samo dijalizatori sterilisani vodenom parom, gama-zracima i beta-elektronskim zračenjem.

I pored međusobnih osporavanja, treba reći da su ova 3 načina sterilizacije ravnopravna: jednako bezbedna i kvalitetna.  Naravno, nijedan metod, niti sredstvo sterilizacije, nije savršeno niti potpuno bezbedno.

Ne postoji ni jedna (!!!) dijalizna firma čiji je ceo set (AV linije, komore, igle i dijalizator) sterilisan jednim istim metodom sterilizacije, odnosno, istim sterilizirajućim sredstvom.  Svi koriste setove čiji su delovi sterilisani različitim metodima sterilizacije.

Oni delovi ekstrakorporalnog seta (kod nas: linije ili igle, obično) koji sadržavaju Etilen-oksid, a to je gas poznat po tome što se teško uklanja iz krajnjih delova dijaliznog seta, te kod pacijenata često izaziva alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti (hipersenzitivnosti), moraju biti izuzetno dobro isprani.  Tako da je za ispiranje etilen-oksida nedovoljno koristiti 0,5 L fiziološkog rastvora, a kamoli za ceo dijalizator kojeg ta količina rastvora može samo da navlaži, ali ne i da ispere.

A pri sterilizaciji vodenom parom i sterilizaciji gama-zracima, oslobađaju se neke supstance iz membrane dijalizatora, npr. supstanca MDA (metilen-diamin), za koju se smatra da potencijalno može imati karcinogeni efekat. Iz tog razloga je optimalno ispirati dijalizatore sa 2 (i slovima: dva!) litra fiziološkog rastvora.

Zainteresovani o tome mogu naći detaljnije podatke u knjizi Claudio Ronco: Tehnologija hemodijalize (videti engleski original u sledećim slikama).

Sterilizacija dijalizatora_Page_2Sterilizacija dijalizatora_Page_3Sterilizacija dijalizatora_Page_4Sterilizacija dijalizatora_Page_5

Iz navedenog je jasno zašto se nikada ne sme infundovati u krvotok pacijenta fiziološki rastvor kojim je ispiran dijalizator, posebno ako je rastvor još i stajao neko vreme u dijalizatoru.

Ako se dijalizator ne pripremi na napred opisani način, potrebe za heparinom su čak 2-3 puta veće, pri izvođenju HD kod istog pacijenta, pri istim dijaliznim parametrima. A mogućnosti reakcija na dijalizator se takođe značajno povećavaju. Potpuno je nepotrebno takmičenje u tzv. štednji (jeftinog fiziološkog rastvora) u procesu ispiranja dijalizatora. Jer sa 0,5 litara fiziološkog rastvora nijedan high-flux dijalizator se ne može adekvatno isprati i pripremiti, bez obzira što pojedini marketing-majstori to tvrde i ističu to kao svoju „prednost“. Za sebe ga sigurno ne bi „isprali“ sa samo pola litra fiziološkog rastvora. Pa što bi i za ostale bilo drugačije.

DiaBloG – ST

.

Picture1b