Tag Archive | sloboda

Ko su kreatori našeg javnog mnenja i zašto smo toliki poltroni?

Ili: Kaži mi ko te plaća, da bih znao šta ćeš nam to objektivno reći?

Zašto možemo proći ispod duge, ali ne možemo proći ispod radara?

Otkuda toliko poltronstva i podaništva u ovom(e) slobodarskom(e) narodu?

Poštovani čitaoci,

tekstovi našeg današnjeg Gosta, naizgled nemaju veze sa dijalizom i nefrologijom.

Ali, kad ih pročitate pažljivo, videćete da imaju.

Itekako.

Ko su kreatori našeg javnog mnenja?

piše: Nebojša Katić

Da li je svet u raljama malog broja bogatih ljudi koji kontrolišu javni prostor i posledično upravljaju životima svih nas? Da li su takve teze samo trućanje dokonih gubitnika koji svoju paranoju hrane oslanjajući se na nepouzdane izvore? Ako zavere zaista postoje, kakvi su mehanizmi kojima se one sprovode, ko učestvuje u tome i kako je satkan veo koji zavere skriva?

Koliko juče, prosvećena elita je prezrivo odbacivala svaku pomisao da je u zrelim, liberalnim demokratijama moguće grubo manipulisati javnošću. Danas stvari izgledaju nešto drugačije. Iako sa velikim zakašnjenjem i veoma selektivno, neke od zavera se delimično razotkrivaju i u tome učestvuju i najuticajniji globalni mediji.

U tom kontekstu, važan događaj bila je pojava knjige „Mračni novac“ Džejn Majer, novinarke reputabilnog „Njujorkera“, koja se bavila uticajem američkih tajkuna na političku i intelektualnu scenu SAD-a. Sve napisano je odavno poznato, ali su informacije bile rasute i najčešće su bile van žiže moćnih medija. Majerova je na jednom mestu sabrala obilje činjenica, objasnila je mehanizme manipulisanja javnošću i imenovala je ljude i organizacije koje u tome učestvuju. Pomenuta knjiga je „povukla nogu“ i sada je samo jedna u nizu knjiga na istu temu.

Američki poreski sistem je omogućio tajkunima ne samo da se prekomerno obogate već i da ogroman deo bogatstva, bez plaćanja poreza, usmere u dobrotvorne fondacije. Veliki deo toga novca troši se na kupovinu političkog, akademskog i medijskog uticaja, pa u krajnjem efektu fondacije ponajviše dobročinstava čine upravo svojim vlasnicima.

Tajkuni su ispravno procenili da nije dovoljno kupovati samo političare već da se mora neprekidno uticati i na javno mnjenje. Novcem fondacija izgrađena je mreža nevladinih organizacija i naučnih instituta, kupljen je i ogroman broj univerzitetskih profesora, čak i celih katedri. Nastavni programi vodećih univerziteta, pa i sam pravni sistem, menjani su delovanjem te moćne, zapanjujuće velike i razgranate mreže. Čuveni ekonomista Pol Samjuelson je rekao da ga nije briga ko piše zakone ako on piše ekonomske udžbenike.

Smisao tog višedecenijskog poduhvata je da se javno mnjenje uveri kako je dobrobit tajkuna istovremeno i dobrobit svih građana. Sistem koji neprekidno generiše sve veće socijalne razlike, koji gura veliki deo populacije u bedu, ili koji zarad novca vojno ili ekološki uništava ljude i prirodu, najbolji je od svih svetova i ne treba ga menjati. To će sa puno entuzijazma potvrditi uticajna intelektualna elita, i to se začudo ne smatra korupcijom, iako je “novac promenio ruke“. Da parafraziram Roberta Muzila – za razliku od čestitih seksualnih radnica koje za novac prodaju telo, intelektualci prodaju i dušu i telo.

Teoretičar zavere bi i kod Majerove mogao naći osnov za novu teoriju zavere. Iako dragocen, njen kritički pogled uperen je samo na jednu stranu koja sistematski podriva američku demokratiju – samo ka bogatašima koji dolaze sa desne, republikanske strane. Da li to znači da podrivanje demokratije postaje prihvatljivo kada dolazi sa suprotne strane političkog spektra, sa one strane na kojoj su finansijeri Demokratske stranke?

Primera radi, hiperaktivni Soros se u knjizi pominje samo u nekoliko rečenica i to u neutralnom kontekstu. Čuveno društvo „Mont Pelerin“ (finansirano od strane bogatih mecena), koje je snažno uticalo na oblikovanje i širenje doktrine neoliberalizma, u knjizi se pominje samo u jednoj fusnoti. To je neobično ako se zna da je upravo ova organizacija prva kreirala model delovanja koji Majerova opisuje. Nigde nije pomenuta ni organizacija „Atlas mreža“ (izdanak „Mont Pelerina“), koja je uticajna i u Srbiji, i koja na globalnoj sceni deluje na način koji Majerova opisuje. (Neke od članica „Atlas mreže“ jesu pomenute, ali ne i ta krovna organizacija.)

Ima li ovde kakve pouke i tiče li se sve to i Srbije?  Tiče se.

Kada domaći intelektualci iznose ili zastupaju neki stav, bilo bi korisno znati da li je taj stav autentično njihov ili je plaćen novcem, stranim ili domaćim, svejedno. Ko plaća putovanja na kongrese i studijska putovanja, ko plaća izdavanje knjiga i časopisa, ko naručuje i finansira izradu studija, itd.? Ko su mecene i sponzori i kako uspevaju da nagrade i rasporede svoje ljude baš tamo gde treba?

Rečju, važno je znati da li, kada intelektualci debatuju na javnoj sceni, oni to rade u ime uverenja, ili su zapravo na radnom mestu i pravdaju honorar – jer, kako je to davno primetio Apton Sinkler, teško je naterati nekoga da nešto shvati, kada je plaćen da to ne shvati.

Preneto sa Bloga Nebojše Katića, naslov i oprema teksta je redakcijska. (Tekst je pod naslovom „Tehnologija zavere“ objavljen i u dnevniku „Politika“ od 06.12.2017).

 

II

O duhu poltronstva i podaništva

(objavljeno u dnevniku „Politika“ od 16.08.2017)

U Srbiji, državi svakovrsnog diskontinuiteta, podaništvo, poltronstvo, često i beščašće, trajni su fenomeni. Menjaju se vođe, sistemi i ideologije, menjaju se granice države, menjaju se mehanizmi propagande, kontrole i represije, slabi ili jača uticaj spoljnih centara moći. Sve se menja, samo mehanizam vlasti koji počiva na udvorištvu ostaje isti i uvek sa istim, pogubnim posledicama po sudbinu države i njene budućnosti.

Da li je ustrojstvo države totalitarno, autoritarno ili demokratsko, da li je demokratija liberalna ili neliberalna, čini se da je nebitno za fenomen o kome je ovde reč. Možda bi zato trebalo uvesti nekakav novi pojam, npr. udvorička, ili karikaturalna demokratija.

Da li vođe iznuđuju duh udvorištva, ili taj duh stvara vođe? Da li je reč o specifičnim psihološkim profilima naroda koje je oblikovala mučna istorija? Da li je ovaj sindrom posebno naglašen kod „turskih Slovena“, u društvima bez aristokratske tradicije, kako to sugeriše Konstantin Leontjev?

Racionalnih opravdanja uvek ima i najčešće se vezuju za strah od represije koja prečesto prati istoriju nesretnih naroda. Ali, represija je prvi instinkt svake vlasti i nije usud samo Srba ili pravoslavnih Slovena. Narodi se razlikuju po tome kako na represiju reaguju i na kakvu žrtvu su spremni. Ta spremnost na žrtvu je brana despotiji još od vremena Magna karte i Džona bez zemlje.

Srećom, kroz vreme i istoriju, cena žrtvovanja je sve manja. Svi baštinimo slobodu za koju se neko žrtvovao, sužavajući prostor vladarske samovolje. Te žrtve nas i obavezuju. Nekada su se na kocku stavljali život i sloboda, a u modernom vremenu je to bilo radno mesto. Danas, u postmodernom vremenu, to je pre svega sinekura, mogućnost lagodnog života uz skute vlasti. Danas se čak i rizikovanje kakve sinekure, ne rizikovanje slobode ili hleba, čini prevelikom žrtvom. Glad za lagodnim životom je ono što demobiliše moderne elite. To danas nije samo srpski, već postaje globalni fenomen.

Sudbinu nacije ne određuje hrabrost u ratu, već je određuje hrabrost u miru. Ima li boljih dokaza za to od sudbina Srbije ili Rusije, na primer? Čin individualne hrabrosti daje materijal za poeziju, za mit, ali nije dovoljan i za promenu. Samo kolektivna hrabrost elite menja sudbinu nacije.

To je ona građanska hrabrost iza koje niko ne stoji, koju niko ne štiti i koja nikome ništa ne duguje – ni vlasti, ni opoziciji, ni domaćim, ni stranim centrima moći. U tom kontekstu, građanska hrabrost podrazumeva volterovsku podršku svakoj slobodnoj misli i kritici, bez obzira da li se sa njom slagali. Ta vrsta hrabrosti i solidarnosti je brana svakoj zloupotrebi i garancija je normalnosti društva. U Srbiji je bilo hrabrih ljudi koji su postajali žrtve režima, ali ne samo režima. Oni su pre svega bili žrtve ravnodušnosti i kukavičluka sredine, ili još gore, zlurade zavisti onih bez integriteta. Kada duha solidarnosti nema, svaki pojedinačni otpor postaje besmislen.

To delom objašnjava i kako je jedina državotvorna nacija nekadašnje Jugoslavije dovedena u stanje u kome je danas. Srpska elita, niko drugi, prokockala je i nastavlja da „prokockava“ državu. Ne pomažu izgovori o spoljnim okolnostima. Spoljne okolnosti i moćni spoljni faktori su uvek tu i oni su datost, ali to važi za sve narode i sva vremena.

Od otvorenog, vidljivog, vulgarnog poltronstva gore je samo poltronsko ćutanje institucija, ćutanje onih koji ne bi smeli da ćute, onih koji se prave da ne vide ono šta se oko njih dešava. Bolje nikada ne dolazi hodom vremena. Hodom vremena u kome nema otpora ludilu, sve što je loše postaje još gore.

U ovakvim državama loše završavaju i sami moderni despoti. Okruženi besramnim udvoricama i laskavcima kakvih je u Srbiji uvek na pretek, oni počinju da veruju u sopstvenu državničku veličinu i nedodirljivost. Izolovani u opni virtuelne stvarnosti i oni i država se pretvaraju u karikaturu koja je više tragična nego smešna. Pre ili kasnije opna će pući, a udvorice će prve napustiti brod koji tone. Upravo oni koji su najglasnije vikali: „Osana!“, prvi će povikati: „Raspni ga, raspni!“ – ovoga puta u ime novog gospodara … ili na kakav mig spolja. Na kraju, mali despoti postaju žrtveni jarci kako bi iza njih nacija sakrila sopstvenu krivicu.

 .

.

O autoru:

Nebojša Katić je rođen 1955. u Valjevu. Kao samostalni poslovni konsultant živi i radi u Londonu od 1992. godine. „Korporativni“ život mu je bio vezan isključivo za beogradski Energoprojekt  u kome je između ostalog bio finansijski direktor radne organizacije Energoprojekt-Energodata i finansijski direktor holdinga Energoprojekt. Završio je osnovnu školu Drinka Pavlović u Beogradu, zatim Petu beogradsku gimnaziju, i diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. 

Pogledajte i ostale nastupe gospodina Katića:

Kako leteti ispod radara, a ne udariti glavom u zid?

https://www.youtube.com/watch?v=wW1eeH4lGKQ

. . . . ___________________________ . . . .

(link)

. . . . ___________________________ . . . .

https://www.youtube.com/watch?v=4_uPuSFrDSc

. . . . ___________________________ . . . .

https://www.youtube.com/watch?v=on5HiVKTc6U

.

.

. . . . ___________________________ . . . .

. . . . __________________________________________________________ . . . .

. . . . ___________________________ . . . .

DiaBloG – 2017

Advertisements

A F O R I Z M I

A  F  O  R  I  Z  M  I     –     Rijaliti u kojem svi učestvujemo

(Izbor iz aforizama dostupnih na internetu)

  • Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren.

  • U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori.

  • Koliko me rasplače poskupljenje, toliko me zasmeje objašnjenje.

  • Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava.

  • Nesposoban u službi dotera onoliko koliko sposobnih otera.

  • Pita bilten biltena: koliko si danas napravio kretena?

  • Tužno je kad malo čelo smišlja veliko načelo.

  • Pomirisa ruža svoj koren i reče: – Ala smrdi!

  • Statistika naša dika, što poželiš to naslika.

  • Sve što je bilo za dizanje, dignuto je. Meni je ostavljen moral.

  • Poreklo njegovog bogatstva tražite u mom siromaštvu.

  • Položaj kičme nije vam najbolji, ali zato su vam ostali položaji sjajni.

  • Nemoćna glava uvek sanja jednu moćnu ruku.

  • Mora da je prijatno imati istomišljenike. Čak i kad ne misliš.

  • Bolesnik na vlasti zida opštinu. Zdrav čovek na vlasti zida bolnicu.

  • Nekada smo mi, građani, uzvikivali parole, a vlada nas posmatrala. Danas vlada uzvikuje parole, a mi je posmatramo.

  • Sve što ste obećali narodu, narod vam je omogućio da imate.

  • Skica štrebera: mnogo podobnosti, malo sposobnosti.

  • U šumi vila, u vili “mercedes”, u “mercedesu” srce, u srcu ljubav, za radničku klasu.

  • Kad se svrstaš u redove neprijatelja, ostaje ti da prijatelje tražiš između redova.

  • Mole se moćnici da udvorice plaćaju iz svog džepa.

  • Umiljato jagnje dve majke sisa, a trećoj priča da je siroče.

  • Teško je biti svetiljka u narodu u kojem se deca na sijalicama uče gađanju.

  • Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne.

  • Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe.

  • Tek kad su istaknuti lingvisti Beograda i Zagreba počeli da se plaze jedni na druge, videlo se da im je jezik isti.

  • U filozofiji je odnos opšteg i pojedinačnog veoma zanimljiv. Zar vas ne zanima kako opšte dobro postaje pojedinačno?

  • Danima vežbam kako da odlazećem dam nogu, dolazećem ruku, a da ne padnem.

  • Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti idealno.

  • Neki u poplavama vide šansu da postanu admirali.

  • Svako zahlađenje je prilika da se nula istakne.

  • – Dokle god ima sirotinje svako je bogatstvo nepravedno – reče pčela. – Ne može se to reći, bez ozbiljnih analiza – reče trut.

  • Ako vas sretne političar i seti se da ste mu školski drug, znajte da mu ne ide baš najbolje.

  • Divno je imati svoje ljude, znaš tačno ko će te sahraniti.

  • Naša poljoprivreda je najnaprednija na svetu. Kod nas u toku godine seljaci oberu bostan u više navrata.

  • Kad je satira na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla.

  • Zamerate mi što se igram rečima. Ugledaću se na vas, igraću se ljudima.

  • Jadna je pravda koja mora da se pravda.

  • Kod nas je toliko svetinja da čoveku samo ostaje da se krsti.

  • Taksi te odveze pa otkuca. Cinkaroš otkuca pa te odvezu.

  • Blago modernom čoveku. Pakuju mu sve bolje.

  • Naša je fauna puna pauna.

  • Kako ispitivati poreklo jedrilice, kad je jedro sašiveno od zastave.

  • Politika je kvasac, a narod brašno. Kad hleb uspe svi hvale kvasac. Kad hleb ne uspe, ne valja brašno.

  • Prvo si čovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka.

  • Godine u Srbiji su kišne ili sušne, ali sve su istorijske.

  • U ostalim revolucijama možeš da budeš revolucionar doživotno. U seksualnoj samo neko vreme.

  • Niko nije protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka.

  • Kako na nebu tako i na zemlji. Veliki medved je sinonim za velika kola.

  • Bolje vrabac na grani nego golub u čvrstoj ruci.

  • Nama su potrebni ljudi od gvožđa. Tako je, prihvati rđa, sva srećna.

  • Bogaćenje je mnogo loša pojava, ali je mnogo lepa stvarnost.

  • U početku je socijalizam bio protiv socijalnih razlika, zatim su socijalne razlike bile protiv socijalizma.

  • Kad čujem da uvozimo gluposti, meni se plače. Pomislim: koliko su naše domaće gluposti bolje.

  • Dosadili ste sa tim pričama o socijalnim razlikama. Šta hoćete? Da “mercedesom” ujutro razvozim radnike na posao?

  • Bili smo zemlja ratara i stočara. Polako postajemo zemlja vratara i sobara.

  • Došla su vremena kad nameštaj ima stila, a vlasnici ga nemaju.

  • Ništa što je strano nije mi strano.

  • Recite mi kako se može kontrolisati rađanje, a ne može bogaćenje? Koja je strast jača?

  • Čovek čeka priliku, nečovek nepriliku.

  • Svuda se napreduje pomoću tuđih glasova, osim u operi.

  • U životu ima bivših ljudi, ali nema bivših podlaca.

  • Čovek se kiseli kao i kupus. Dovoljno je odozgo staviti kamen sumnje.

  • Žele moj kraj jer ja znam njihov početak.

Vlada Bulatović VIB

.

  • Veterinar sam četrdeset godina, a još nisam video ovakvu stoku.

  • Otkad sam čuo šta mislim ne verujem u to što čujem.

  • Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.

  • Istorija: velike sile svakoga dana biju nekog malog agresora.

  • Osećam da bi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.

  • Životinje su najopasnije kad se u njima probudi čovek.

  • Doći će dan kada će jedan razbojnik biti razapet između dva Hrista.

  • Dižu se ljudi i ruše spomenici. Zatim se dižu spomenici i ruše ljudi.

  • Pametan vođa uvek oprašta narodu sve svoje greške.

  • Mi se nikada ne vraćamo na nešto staro, uvek se vraćamo na nešto novo.

  • Mogao bih da živim i bolje, ali me je sramota.

  • Tiranin se ne raduje kraju čak ni kad mu je rodni.

  • Radio je učinio da se glupost čuje, a televizija je omogućila da se i vidi.

  • Ubedili su me, ali im ne verujem.

  • Čoveka je lako naterati da govori ono što ne misli, ali niko ga ne može naterati da misli ono što govori.

  • Gde si oče da mi i ti daš savet koji neću poslušati.

  • Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.

  • Srećnim narodima budućnost dolazi sama, nesrećni narodi moraju da idu po nju.

  • Otišao sam u bolji život, vraćam se za pola sata.

  • Progutao sam svoje mišljenje, od toga sam debeo.

  • Rad je od čoveka napravio majmuna, a jednom se dogodilo i obrnuto.

  • Čoveku je lakše objasniti da je srećan nego da je sit.

  • Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve.

  • Nema prošlosti koja nekada nije bila budućnost.

  • Sposoban čovek odlazi u četnike a vraća se iz partizana.

  • Bio je besmrtan dok je bio živ.

  • U srećnim zemljama čovek ima pravo da bude nesrećan.

  • Otkako sam sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome.

  • Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde.

  • Da sam slep živeo bih u svome mraku. Ovako, ko zna u čijem mraku živim.

  • Nisam ja s vama čuvao ovce. Ja sam sâm čuvao ovce.

  • Uvek bih mogao da se borim za neku veliku stvar, ili za dve-tri manje.

  • Teško jednom miru između dva rata.

  • Zbog velikog interesovanja istorija će primati nove istorijske ličnosti.

  • Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli.

  • Kako da ne budem srećan? Gde god pogledam sve moj do mojega.

  • Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.

  • Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kraj.

  • Kako da verujemo čoveku kad pretke drži u kavezu, a potomke u neizvesnosti.

  • Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima.

  • Dok je čovek bio majmun drvo mu je bilo otadžbina.

  • Volite male ljude i igrajte se njima.

  • Srećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude. Često mi se pričini da su to sve samoubice kojima je neko platio da žive.

  • Naš novi čovek, naši novi putevi, naše nove ideje, naš novi kaput, naš novi cilj, naša nova prošlost, naš novi život, naši novi zakoni, naša nova budućnost, naši novi odnosi, naš novi izlaz, naša nova sredina. Sve je oko mene novo, a mene hvata naš stari strah.

  • Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.

  • Sam si masa, a u masi sam.

  • Moja otadžbina je mala, volim je jer mi je žao.

  • Kad se od čoveka pravi rebro svako je bog.

  • Telo svakog tiranina potopljeno u narod istiskuje onoliko naroda koliko je tiranin težak.
    Brana Crnčević

.

  • Podzemlje je bolje organizovano od administracije. Oni na licu mesta overavaju!

  • Ministar je opet pogrešno citiran. Novinari ga nisu pitali šta je hteo da kaže!

  • Među sudijama ima i poštenih pojedinaca. Ništa manje nego među kriminalcima!

  • Nije strašno što pišamo uz vetar. Bitno je da stvar držimo u svojim rukama!

  • Kadrovske promene u podzemlju mnogo su brže. Obavljaju se rafalno!

  • Svedok je dužan da govori istinu i samo istinu. Sud ne interesuje šta je video.

  • Mi smo za Evropu važna karika. Samo smo se otkinuli s lanca.

  • Mi smo prvi došli na Balkan. U tome je naša prednost nad starosedeocima.

  • Narodi se kolju, a generali dobijaju čvarke.

  • Zločin se ne isplati. Mi to radimo iz ljubavi.

  • Lako ćemo naći svedoke zločina. Ako treba, iskopaćemo ih.

  • Političare je nemoguće plaćati po učinku, jer je linč zabranjen.

  • Vlast je počela obračun sa mafijom. Rade završni račun.

  • Oseća se rad unutrašnjih organa. FUJ!

  • Ne mrze političari inteligenciju. Čak im i nedostaje.

  • Ja mislim da znam. Još kad bih znao da mislim.

  • Niko ne može da nabroji uspehe naše vlade, a da joj se ne zameri.

  • Opasniji su naši konji od trojanskih. Puni su sebe.

  • Ko je za, neka digne dva prsta. Ko je protiv, neka digne glavu.

  • Kain i Avelj su negovali bratstvo. Sve dok se Kain nije opredelio za jedinstvo!

  • Tri puta su Srbi stvarali Jugoslaviju. Više im ni Bog ne može pomoći!

  • Bili smo Evropa u srednjem veku. Sada smo srednji vek u Evropi!

  • Radnici su nam bedno plaćeni. Srećom, retko!

  • U oba svetska rata bili smo na strani pobednika. Više nećemo da im pomažemo!

  • Srbi zaslužuju nadoknadu za odvojen život. Život je negde drugde.

  • Ukinuli smo smrtnu kaznu. Sad je život definitivno najteža kazna!

  • Ne možemo opisati našu sirotinju. Siromašan nam je rečnik!

  • Vlast ne želi da sluša savete pametnijih od sebe. A gluplje ne može nigde da nađe!

  • Posle saslušanja u policiji morao sam da promenim ličnu kartu. Istekao mi lični opis!

  • U našim školama zabranjene su batine. Kad ih profesori i studenti požele, moraju da izađu na ulicu!

  • Dobro je što smo ga izabrali doživotno. Pre će umreti nego dati ostavku!

  • Ne treba se čuditi pametnim odlukama vlade. Možda su donete u afektu!

  • Tek kad smo se uhvatili za glavu, shvatili smo da smo ostali praznih ruku!

  • Srbi su na Balkan došli prvi. I nikada neće živeti kao drugi!

  • Vladini novinari izbegavaju izlazak na mesto događaja. To im sputava maštu!

  • Pravo je zadovoljstvo biti prvi čovek u državi u kojoj su za sve krivi drugi!

  • U nas trenutno ne radi dva miliona ljudi. Ne računajući zaposlene!

  • Prošao je ceo svet, ali nigde narod ne živi lepše nego na našoj televiziji!

  • Kapetan broda poslednji napušta brod koji tone. Čeka da se zasite ajkule!

  • Najnoviji meteorološki izveštaj za Srbiju sutra: vremena više nema!!!

  • Ne volim kad na Balkanu progovori oružje. Razgovoru nikad kraja!

  • Mogli smo i bez rata prihvatiti sve uslove agresora. Ali onda ne bismo bili pobednici!

  • Nije nikakva uteha što naša skupština ima i nekoliko psihijatara. Pacijenti su u većini!

  • Tek kad je Vođa pukao, shvatili smo da je političar malog kalibra!

  • Premijer ne želi da sazna kako mu živi narod. On iznad svega poštuje privatnost!

  • Poznati političar se opravdano razveo od supruge. Mislio je da je samo politika kurva!

  • Ubistvo je overeno… Samo je potpis nečitak!

  • Demonstrantima nisu bila povređena ljudska prava. Tukli su ih kao stoku!

  • U Balkanskoj krčmi možete u svako doba da popijete metak. Država časti!

  • Ne okrećite dugi list. Krivci su na naslovnim stranicama!

  • Prijatelji su uvek spremni da saslušaju naše nevolje. Sa posebnim zadovoljstvom!

  • Žena može kad hoće. Muž hoće kad može!

  • Kako sam se nadavala, dobro sam se udala!

Rade Jovanović

.

  • Ako Vlada Srbije nastavi da nas jebe ovim tempom, mogli bismo da zatražimo medicinski tajm aut.

  • Neki put sam toliko depresivan da ne gasim bojler kad ulazim u kadu.

  • Svoje političke protivnike sahranjivali smo po Feng šuiju. Red ilovače, red negašenog kreča.

  • Obili mi šupu, odneli kazan za rakiju, agregat, kultivator… *Policija: Je l’ sumnjate na nekoga? – Ja: Da, na batlera.

  • Aj u dvaes’ marke da Vučić neće smeti da pita Bajdena u vezi osiromašenog uranijuma, kasetnih bombi u Nišu i ostalih gedžeta…

  • I koja ti je to fora da mi kažeš da sam ćelav i debeo, a znaš koliko sam osetljiv na svoju seksualnost, pička mu materina?

  • Imam ružan osećaj da se derem dok prostirem veš. Mislim da to alfa mužjak progovara iz mene.

  • Zatražio sam azil. Šinteri su bili korektni.

  • Uvek s jeseni postanem melanholičan i dozivam njeno ime, a ona se udala i njen sin sa mnom igra basket kad me ne bole leđa.

  • Tužio sam šefa za mobing. Posle jahanja mi nije dao kocku šećera.

  • Vučić je voleo svoj narod i često mu je preko televizije pričao strašne priče. Imao je i Informer, ali to su čitali samo najhrabriji.

  • Kad god osete da je Vučić slab, Užičani počnu da kukaju na vodu za piće.

  • Neću da umrem pre kraja reformi. Ne želim da me pamte kao izdajnika.

  • Raskid nam je bio buran. Odnela mi je nov kamen za pete i mužjaka tarantulu, a ja njoj baterije iz vibratora. Vartine od 9 volti.

  • Egipat: Ministar zbog korupcije podneo ostavku, pa uhapšen. Srbija: Ministar zbog korupcije po…pogledajte šta je Maja rekla Kristijanu…

  • Komšinica ritmično pali i gasi svetlo u kupatilu. Ili me Morzeovom azbukom zove da joj istrljam leđa ili joj je fen upao u kadu…

  • Sve je u rukama našeg naroda. I polubeli i daljinski.

  • Ako me bude pozvala da izađemo reći ću joj da sam razveden i briznuću u plač. Kažu u „Praktičnoj ženi“ da je odlazak u krevet iznad 84%.

  • Sto posto zaštita od curenja. Radnici sa suvim pelenama, poslodavci znaju zašto.

  • Čim sam joj mahnuo iz džipa, gledala me je drugim očima. Iako su me kidnapovali jer nisam hteo da im prodam zemlju.

  • Vučić održao humanitarni koncert, Vulin i D.J. Vučićević bacali gaćice na binu.

  • Nisam ja toliko loš u krevetu koliko smaram potpitanjima.

  • Kažu da ne valja hleb pred spavanje, al’ neka ide život…

  • UZNEMIRUJUĆI VIDEO: Na usporenom snimku Dragoljub Mićunović podiže dnevnice i šeretski se smeši.

  • Kad smo raskinuli rekla mi je da jedem govna. Odgovorio sam joj da nigde nema besplatnog ručka.

  • „Bolje se razmišlja punog stomaka“, rekoše penzioneri i odoše na česmu da se napiju vode…

  • Osvetila mi se tako što mi je strašilo obukla u roze. Celo selo mi se smejalo, poštar mi je kupov’o leba.

  • Komšija, nije da zakeram, ali mnogo često ideš u mesaru. Ako nije tajna, za koga radiš, majku ti jebem?

  • Naš’o sam bivšu na Fejsbuku i rek’o joj da sam sve orgazme (dva) odglumio. Eno je, pizdi, svima priča kako imam kamene pete i „malu slavinu“.

  • Prvi sam u Šimanovcima koji je sa lutkom na naduvavanje ostao prijatelj posle raskida. Prvi!
  • Žena koja ume da smota sarmu i šeretski se nasmeši dok ređa lovorov list je savršena i ne mora da prekršta noge kao Šeron Stoun …
  • Naučnici Univerziteta Merilend (Florida) tvrde da muškarci koji imaju tri obroka dnevno imaju češću stolicu od onih koji žive u Srbiji.
  • Zelenaši prete i vađenjem bubrega. Mislim da po zakonu ne bi smeli da konkurišu državi.

Edvard Dimovski

.

.

.

.

.

.

Rijaliti u kojem svi učestvujemo – najmasovnije takmičenje IKADA.

Rijaliti u kome smo svi

DiaBloG -2014