Tag Archive | reči

Jezik nefrologa – uvredljiv za struku ili za pacijente?

Jezik nefrologa – uvredljiv za struku ili za pacijente?

Ja sam celo vreme bio u fazonu

da govorim srpskim književnim jezikom.“

N.N.

Reči.  Jezik.  Govor.

Ima li išta važnije?

Jezik je sve.

Reči mogu da poseku gore od mača.

Zbog reči se gube glave, vode ratovi, sklapaju brakovi …

Sa rečima živimo, radimo, volimo i umiremo, bez reči smo samo karikature.

Jezik pokazuje kako i šta mislimo, a onda i kako i šta radimo.

Jezik uvek govori više nego što to žele oni koji se njime služe.

Tako je i sa medicinarima.

Jezik ih odaje.

Ko je ikada analizirao jezik naših nefrologa mogao se uveriti, ne samo u nepismenost ili polupismenost najvažnijih predstavnika ove struke, nego i u njihov odnos prema pacijentima, prema ljudima čije zdravlje bi trebalo da štite.

Kol’ko donosite?“ – pita dijalizni lekar pacijenta, a ovaj, jadničak, ne shvata šta je on to trebao da donosi i kome? Zar je „podmićavanje“ u ovom centru tako redovno i masovno?

Proći će dani i sedmice, dok nesretnik ne shvati da medicinari i sestre pod tim „donosom“ ne podrazumevaju porast težine od poslednje dijalize.

Kol’ka ti je pumpa?“, to je pitanje dijalizne sestre pre svakog započinjanja tretmana. U boljem slučaju ide varijacija: „Kol’ko da ti stavim pumpu?“

Naravno, pacijent će na kraju shvatiti da se radi o podešavanju protoka krvi na aparatu za dijalizu.

Na koju kantu ideš?“ draće vam se neka bolničarka sa pola sale, da bi znala koji dijalizni koncentrat da vam donese. A koncentrati uopšte nisu u kantama nego u kanisterima. (Razlika je drastična: kanisteri imaju čep, na navoj). Sestre ipak, više vole da kažu da su im to kante.

U jednom dijaliznom centru u Bosni, posetilac može čuti zaista originalno pitanje za volumen ultrafiltracije: „Kol’ko navijaš?

Ipak, većina sestara za istu informaciju koristi pitanje: „Kol’ko da skidam?“ – što pacijentima koji vole dvosmislice posebno prija. „Sve“ – kažu oni.

Negde ih pitaju i koliki žele da im bude gubitak, kao da nisu dovoljno izgubili u životu …

Dijalizne sestre neće u svom izveštaju navesti da su vam probile iglom fistulu, nego napišu da vam je „propustila vena“, a kako i šta to vena (valjda namerno) propušta (sram da bude tu venu), to neće navesti.

Isto tako omiljeni sestrinski izveštaj: „pacijent je isključen 60 minuta ranije zbog preteće tromboze“. Zašto su tromboze „preteće“ i imaju li neke druge tromboze koje ne prete, nikada niko nije objasnio pacijentima.

Posle svega, gledali smo vajkanje jednog od tih istaknutih nefrologa, na predavanju u Novom Sadu (link). Kukumavči kako su nefrolozi sami sebe degradirali. Preskripciju su uništili tenderima, dijalizator i dijaliza su im najneomiljenije reči, nemaju ni standarde ni principe, a ne kaže da je i sam godinama bio direktor kod ozloglašenog dijaliznog monopoliste i da je dobijao tri soma evra mesečno da ćuti i da bude kooperativan u održavanju tog nakaradnog sistema.

U celoj državi više ne možete naći nijednog medicinara koji će vam propisati lek.

Svi prepisuju.

Od silne učestalosti takvog nakaradnog izražavanja čak su i lektori poverovali da se pravilno kaže: prepisati lek, i više ih i ne ispravljaju. „Ljudi, ja sam samo profesor srpskog jezika, valjda ti doktori znaju šta im je tačno“ – kaže jedan od prozvanih „leksikografa“.

I to je zaista istina, „sarkazam“, ali istinit: doktori nam uistinu prepisuju lekove. Da su imali adekvatno medicinsko obrazovanje znali bi da se lek propisuje, a prepisivanje je bilo i ostalo mehanička radnja ponovnog ispisivanja nečijeg teksta. BigFarma ih tera da samo prepisuju.

Šta tek reći za fistule?

Već je u stručne časopise ušlo da se fistule „kreiraju“. Nakaradno preuzimanje engleskog izraza, kojeg nema, niti će ga ikada biti u latinskim dijagnozama, sada se i zvanično ukucava u naša Otpusna pisma: „Creatio AV fistulae“. Napišu tako, sa najnevinijim izrazom na licu, ubeđeni u svoju stručnost i poznavanje termina. A na latinskom, „napraviti“ se kaže „facere“, a fistula, ako je „napravljena“ (operativno formirana) je „facta“, to su fakta.

Kažu da su stari hirurzi čupali kosu i vrištali na početnike koji bi se usudili da pomenu taj izraz (kreirana) u njihovom prisustvu. „Ja nisam krojač, ni modni ’kreator’, gospodo, ja sam hirurg!“- galamio bi jedan uvaženi Načelnik, i obavezno dodavao: „Nisam ni zidar, i ništa ne ’ugrađujem’, ja sam hirurg, a vi sami odlučite šta ćete biti i da li ćete koristiti latinski ili engleski!“

U međunarodnoj klasifikaciji bolesti (link), na latinskom jeziku, zaista se ne može naći izraz „kreacio“, ali uvek se nađe neki „krelacio“ koji će vam to uvesti u aparat za govor.

Ali, tu nije kraj idiotlucima medicinara.

Može li fistula da ide na godišnji odmor ili da trči po parku? Takvu budalaštinu još niste čuli, verovatno. Ali, naši glupi vaskularni hirurzi su to napisali, a naši nefrolozi onda prepisali, i eto …     Od ove godine i zvanično je u našu medicinsku terminologiju ušuljan izraz: „rekreacija“ (?!!) fistule!  Njima je to sasvim logično: ako je fistula već imala jednu „kreaciju“, onda je mogla doživeti i „rekreaciju“ iliti reinkarnaciju.  Imamo kopiju medicinskog dokumenta u kojem stoji takav izraz, potpisan od 3 doktora medicinskih nauka (dr sci-ja), ali nam je zbog pacijenta neprijatno da to objavimo, u celini i celosti. Jadna je srpska medicinska znanost u kojoj nam se fistule rekreiraju, a ne služe svrsi:

Opsednuti nakaradnom terminologijom sportskih komentatora, naši nefrolozi danas, u sred vizite, javno referišu da je bubrežna slabost „nastala na terenu …“, pa onda navode uzrok insuficijencije. Valjda bi sami sebi delovali skromno ako bi, ispravno, rekli da je bubrežna slabost nastala „usled“ … toga i toga. Taj izraz, teren, otkriva da i oni žele da uđu u neku utakmicu sa vašom bolešću, i da za njihove intervencije na vašem telu neko navija, i da im se divi.  Sve Đoković do Đokovića, ljubi ih Pepe.

Dijagnoze srpskih lekara, kao da imaju padavicu. I pacijenti danas, svi odreda govore da im je dijagnoza „postavljena“. Taj i taj doktor mi je „postaviodijagnozu – to pacijent može reći samo ako je dijagnoza: „nepismenost“.

Sujetni kakvi jesu, lekari ne daju reći da im je neka dijagnoza „pala“, ali ih redovno „postavljaju“. Gde je nestala ispravna srpska reč: dijagnostikovati, ili pasiv dijagnostikovana, niko ne može ni da pretpostavi, jer to ne može da se „postavi“.

Osim dijagnoza, neki doktori „postavljaju indikacije“, što je takođe, indikativno.

Kod nefrologa i urologa pacijenti se upućuju i na „razbijanje kamena“, kao da su zatvorenici. Iako bi svi trebalo da znaju da se radi o mrvljenju kamenca u bubregu.

Jedna sestra je do penzije, dakle ceo radni vek, govorila „pacijent daje podatak …“, iako joj je savetovano da je ispravno „pacijent kaže“. Nažalost, ono rigidno iz nje, ta želja da isleđuje i evidentira, bila je jača od normalnog razgovora, odnosno anamneze.

Doktori nisu lideri, a sestre nisu turistički vodiči, pa ipak svi govore (i pišu) da „vode“ toliko i toliko pacijenata (bolesnika). Gde ili kuda „vode bolesnike“, ne kažu, ali se iz konteksta može zaključiti da su nam ti medicinari preopterećeni, fizički i mentalno. Osim bolesnika, mogu da vode i sobe, ali samo ako stanuju u „pametnim zgradama“, šta god to značilo?!

Nikada nijedan pacijent nije pao u bolnici, nego je samo „skliznuo“ sa kreveta ili stolice.  Posle takvog incidenta, osoblje će sigurno vezati pacijenta za krevet, ali će, za svaki slučaj, u izveštajima napisati da je pacijent „fiksiran“.

Vojna nefrologija je verovatno kriva što se i u ostalim klinikama zapatilo pogrešno izražavanje tipa: „pacijent ima bubrežnu insuficijenciju ranga kreatinina … 250“. Pretpostavljamo da se htelo reći da pacijent ima „bubrežnu insuficijenciju sa vrednostima serumskog kreatinina od oko 250 mikromola“, ali ono „ranga kreatinina“ jednostavno neodoljivo privlači one koji su opsednuti činovima, rangovima i rangiranjima.  Makar da su obrnuli redosled, bilo bi mnogo smislenije: „sa kreatininom ranga …“, ali, ko da ispravlja starijeg po rangu?

Na delu je sveopšta macuracija.

Srpsko zdravstvo je macuriralo.

Promovišu se isprazni, podobni, laskavci i beskičmenjaci, stručnjaci za presipanje iz šupljeg u prazno.  Oblačite se slojevito, unosite dosta tečnosti i priznajte da je Kosovo izgubljeno.  To nam pričaju medicinski eksperti.  Uvaženi dr. mr. prof., sav značajan, dao je sledeću izjavu o stanju novoprimljenog pacijenta: „On je kandidat za ozbiljno lečenje.“ Pa šta to znači? Da su ostali za neozbiljno lečenje? I zašto je samo kandidat? Šta treba da učini da bi prošao na konkursu? Zar je moguće da niko od prisutnih lekara ne nađe za shodno da upozori umišljenog „davaoca lečenja“ da se tako ne sme govoriti?

Umesto „po mom mišljenju …“, taj pedagog uvek počinje sa: „Po meni …“.    To bi mu bilo ispravno, ako je po leđima.  Ili njegovom donjem delu leđa.

Isti nazovi-stručnjak koristi pridev „perspektivno“, kao prilošku odredbu za vreme. Te „perspektivno treba uraditi ovo“ te „perspektivno će se uraditi nešto drugo“ …    Može se pretpostaviti da je mučenik hteo reći: „U perspektivi, mi ćemo uraditi … nešto“, ali reč perspektivno je pridev, srednji rod.

Nažalost, nezajažljivi apetiti i podsvest karijeriste progovara iz njega, jer učestalim ponavljanjem tog prideva, makar i nepravilno, on se nudi da i za njega neko ustvrdi da je perspektivan (kadar), izraz koji je tačan, ali nažalost za njega neprimeren.

I kako takav pametnjaković uopšte može postati „profesor“, zapitaćete se vi? Kome on može biti mentor, kad sam ne zaslužuje prelaznu ocenu iz srednjoškolskog obrazovanja.

Naša javnost i štampa se zamlaćuju sa 2 prepisana doktorata političara iz vlasti, a ne pitaju se kako je nastala bulumenta ostalih visokoobrazovanih dr. mr. prof. prim. i ostalih sci. kvazinaučnika. Sutra da ih sve pošaljete na biro, naša nauka to ne bi ni osetila, jer sa njima takvima, mi nauku nismo ni imali i nećemo je ni imati.

Pa, ti ljudi su nepismeni.

Oni ne znaju ni pravilno govoriti, a kamoli pisati i logično razmišljati.

U Knjizi sažetaka naučnih i stručnih radova objavljenih sa prošlogodišnjeg Kongresa nefrologa, nalaze se i radovi iz čijih se samih naslova vidi da su nepismeni i autori i recenzenti i selektori takvih radova, pa i sam „naučni“ odbor tog Kongresa. Jer, kako neko može završiti srednju školu, fakultet, specijalizaciju, subspecijalizaciju, magistarske i doktorske studije, a ne saznati da se reč „intenzivna“, ispisana na vratima mnogih bolničkih odeljenja u Srbiji, kao i reč „transplantirani“, pišu sa 3 slova „n“.  Ne, naši nazovi-stručnjaci i dalje pišu: „intezivna nega“ i „transplatirani“. I to im se štampa u „naučnim“ radovima?!

Da nefrolozi imaju osnovno znanje o stranim rečima, nikada ne bi u izveštaju napisali da se radi o pacijentu sa „brojnim pridruženim komorbiditetima“. Jer je to čist oksimoron. Komorbiditet su na engleskom, pridružena oboljenja, pa je „pridruženi komorbiditet“ notorna glupost, ali naši nefrolozi vole taj osećaj za filing.

Da li ste ikada slušali predavanje nekog istaknutog nefrologa? Svaka druga rečenica mu je: „ono što je jako bitno“.

Nesretnik.

U želji da ga se shvati ozbiljno i da bude doživljen kao veliki stručnjak, on direktno „utuvljava“ slušaocu da je svaka njegova rečenica „ono što je jako bitno“, a ne shvata nesretnik da ne može sve „biti jako bitno“, jer onda ništa nije bitno.

I to je zaista tako: ništa u njegovom predavanju nije bilo bitno i slušaoci su ga zaboravili čim su izašli iz sale.

Najbolji dokaz da imaju oskudan vokabular i da u životu nisu ni školsku lektiru savladali kako treba, jesu nefrološke poštapalice. U tome se posebno ističu paranefrolozi. Pošto njihov mozak najviše resursa troši na razmišljanje kako da još para izvuku od pojedinca ili firme, ta aktivnost im onda ometa ispravno formulisanje rečenica. Da bi dobili u vremenu, tokom tih formulisanja, oni ubacuju poštapalice tipa: „i to je da kažem“, pa „da kažem“ ovo, pa „da kažem“ ono, i svaki drugi izraz im je „da kažem“ isti.

Dubinu praznine upotpunjavaju i sa izrazom „naprosto“ i „na vraga“, jer ih to „naprosto“ čini učevnijim i „na vraga“ deluje pomalo zapadnjački, da ne kažemo otmenije.  A čovek je iz nekog sela pored Malog Crnića.

I nikad mu ranije niko iz tog sela, niti iz vascele porodice nije bio „profesor“, pa se on celo vreme upinje da i sebi i njima pokaže da on jeste: „naprosto“ jeste, i to profesor „navraga“.

O sebi čak govori u trećem licu: „Doći će profesor“, javlja pacijentima, ne studentima.

Šta da vam kažemo, „kandidat za ozbiljno lečenje“.

Ni farmaceuti nisu nevini u ovoj priči.

Kakav je to odnos prema pacijentima ako jedna firma da ime svom leku „Bivolol“, a druga „Nebivolol“? Ili „Primigadol“?  S kim se oni sprdaju?

Zašto farmaceuti na receptima za magistralne pripravke dopisuju „Ad anum medici“?

Kako lek može da se nazove „Seretide“?

Ljudi se više ne usuđuju da u apoteci javno kažu naziv leka po koji su došli, nego pružaju ceduljče sa spiskom. Sramota ih i da izgovore te nebuloze od imena.

Bila neka inicijativa, Zoran Đinđić pokrenuo. Sve ministre iz svoje vlade naterao na sistematske preglede, od glave do pete. To što je neko izabran za nešto, za „ministra“, za „profesora“, za „funkcionera“, ne znači i da je normalan, da je mentalno i telesno zdrav i sposoban za dužnost koja mu je poverena.

Ako pomenuti Zoran the „reformator“ nije nastradao zbog neposlušnosti Zapadu, onda je i ta „novotarija“ bila dovoljan podsticaj, mnogima.

Čita li iko Steriju, Nušića, Domanovića … Nikad nisu bili aktuelniji.  Matija Bećković je čitavu poemu napisao o značaju Potpisa (link), ali je propustio da primeti egoističko ludilo lekara koji u svoj potpis ugrade i titulu (Dr).  Vlada Bulatović Vib je autor čuvenog aforizma: „Pomirisa ruža svoj koren, pa reče: ’fuj, ala smrdi!’“ (link)

Sujete lekara su neizmerne. Od bolnica su napravili hramove i očekuju neizmerno divljenje, a pozorište vizita je svaka. I vodvilji svakojaki.

Da, da, i u vašem dijaliznom centru …

Prosečno obrazovani pacijent ne može da se ne zapita: da li je ova „bela banda“ ikada pročitala Šekspirove savete glumcima (link). Ako već hoće da budu nosioci glavnih uloga, dramaturzi i režiseronje, onda evo im tih saveta i u originalu: link.

Nadamo se da posle čitanja ovog teksta neće pisati da su nečiji otoci „diskretni“, a sluznice „prebojene“. Tako oni farbaju, i struku i pacijente.

Zamislite tu vrstu nepismenosti i bezobrazluka, lekarskog, javno reći, u toku vizite, da pacijent „nije odgovorio“ na terapiju?

Šta reći?

„Zovi, samo zovi, …“  imate sad svugde neke pakete, sa „jako puno“ „besplatnih minuta“.

A VIP, druga priča?

Interno, na svojim sastancima, kad govore o toku bolesti, lekari koriste još primitivnije izraze.

Kažu, pacijent se „očitavio“, a neki precizniji navedu i da je „za jednu nijansu bolji“. Na to mu se obično „nadoveže“ neki optimističniji kolega: „ja mislim da je čak i za dve nijanse bolji“.

Stari Načelnik klinike je posmatrao to referisanje, pa se naglas zapitao: „a kako vi merite te nijanse?“, posle čega bi u sali nastao grohotan smeh.

Ako je tok bolesti bio fatalan, onda se za pacijenta kaže da se on jednostavno „ugasio“.

Posle toga niko ne postavlja pitanje ko je bio vatrogasac.

Ni pacijenti nisu nevini u ovoj priči.

Isuviše često se od (nepismenih) pacijenata može čuti da idu na „dijalizu bubrega“.

A ne dijaliziraju se bubrezi, nego krv.

Ipak, njima ono „dijaliza bubrega“ zvuči kompleksnije, stručnije, jer, sadrži i organ koji ne funkcioniše i tretman kojim se taj organ zamenjuje.

Pacijenti takođe, obožavaju da „preskačudijalizu. Čak i kad im se objasni da se dijalizni tretman nekada može izostaviti, opet, verovatno iz podsvesnih razloga, svi vole da kažu da su ga „preskočili“.

Donorstvo je veoma važno, jer se na taj način smanjuje broj pacijenata koji „primaju dijalizu“ – kaže pacijent u II Dnevniku RTS-a.  Po izrazu njegovog lica vidi se da je to primanje pogrešno, za razliku od primanja infuzije, koje je potpuno ispravno.

Provajderi, oni kojima je profesija da se ovajde (derući kožu drugima), trgovci dakle medicinskim sredstvima, uslugama i uređajima, spremno su prihvatili nakaradne izraze, čak su uneli i svoje inovacije. Kao visokoškolovani ljudi sa završenim „biznis akademijama“ i kupljenim megamaster diplomama, prodali su u nekoliko srpskih bolnica i aparate za „dijalizu jetre“. Primenjuju se kao bridžing terapija, do transplantacije, kaže visokomudreno onaj isti „profesor“ koji je još kao dete bridžingovao između Litl Zvornika i Big Zvornika.

Neopevana glupost.

A i ne radi.

I sami znate navesti, još poneki primer.

Svako od nas verovatno ima lično doživljene slučajeve vaskolike jezičke nekorektnosti u našem zdravstvu.

I naši konsultanti, naravno.

Nismo, kao što pretpostavljate, ni ovu temu započeli bez konsultacija sa mladim nefrolozima, koji pomažu nama i ovom sajtu. Ne da su se složili da je sve ovako kako smo vam opisali, nego su nam i sami dali argumente iz rasprave koja se povela i u njihovim stručnim krugovima.

Doduše, samo u inostranstvu. Kod nas, verovatno, neće nikada.

O čemu se radi?

Radi se o tome da kontrolna tela (a i medicinari moraju biti pod kontrolom), zabranjuju doktorima da u komunikaciji sa pacijentima koriste reči ili fraze koje imaju osuđujući prizvuk!

Reči kojima se pacijenti postavljaju u podređen položaj su zabranjene!

Izrazi koji za pacijenta mogu biti obeshrabrujući su zabranjeni!

Navedeni su i konkretni primeri nepodobnih izraza.

Doktori više ne smeju govoriti ili pisati: „nekontrolisana hipertenzija“ i „loše kontrolisani dijabetes“!  „Neregulisan“!?!

Doktori više ne smeju govoriti ili pisati da se pacijent „ne pridržava“ dijete ili nekih drugih saveta.

U izveštajima o pregledu pacijenta ne smeju više da se koriste izrazi koji su imali stigmatizacijski ili osuđujući prizvuk: „dijabetičar“, „hipertoničar“, „paraplegičar“, „opstruktivac“, „depresivac“, „potator“ i slično.

Takvi izrazi pokazuju nepoštovanje ličnosti pacijenta. Takvi izrazi podstiču pacijente da se osećaju beznadežno i napušteno.

Ne smeju se koristiti izrazi tipa „dobra“, „loša“ ili „slaba“ glikoregulacija, na primer (ili, kontrola krvnog pritiska, diureza i slično).

Pacijentima treba objasniti koji nivo glikemije (diureze ili krvnog pritiska) je bezbedan, a koji nije, a ne presuđivati im. Pacijentima treba reći koje su ciljne vrednosti predložene terapije, treba im reći činjenice i brojke, a ne koristiti reči i izraze koji će omalavažavati njihov karakter ili činiti da se kao ličnosti osećaju manje vrednim.

Psiholozi koji su kontrolisali ponašanje doktora utvrdili su da oni doktori koji, samo na osnovu laboratorijskih analiza, za pacijenta misle da je „nekomplijantan“ (nesaradljiv) i pre nego što su ga videli, ne mogu kasnije da sakriju svoj (odbojan) stav prema pacijentu, čak i ako mu ne kažu ništa direktno o „nekomplijantnosti“.

Pacijent se ne sme plašiti ciframa, ili pričama, kao npr. o povećanju broja obolelih od dijabetesa, od hronične bubrežne slabosti, od povišenog krvnog pritiska, jer se time implicira da je i sam kriv što je upao u te grupe pacijenata, a realno ti podaci sa njegovim stanjem i lečenjem nemaju nikakve direktne veze.

Lekari time postižu kontraproduktivne efekte.

Ako se pacijentima stalno ukazuje na njihove propuste to je isto kao da im govorite da nisu dovoljno inteligentni, kažu psiholozi.

Izraz „nekomplijantni“ asocira na slajd Bate Stojkovića: „To su neki čobani, budale“ (link).

Ako lekari zauzmu stav da je pacijent „nesaradljiv“, oni sebe već opravdavaju što nisu ništa preduzeli, jer misle: „šta me briga, ionako to pacijent ne bi ’ispoštovao’“.  (Pošta nam je takva da svi pokušavaju da nekog ispoštuju – kaže jedan satiričar).

Medicinari koji pokušavaju da unapred svu krivicu za loše lečenje natovare na leđa pacijenta, ne mogu biti dobri terapeuti.

Spisak „insenzitivnih“ (grubih, bezosećajnih) medicinskih izraza je svakim danom sve veći.

Pacijentima se govori da su svojim ponašanjem, sedanternim poslom, manjkom fizičkih aktivnosti, lošom ishranom, neunošenjem dovoljno tečnosti, sami krivi za bolest koja ih je „snašla“.

Medicinari samo što vam ne kažu: „Kako te nije sramota što si uopšte došao ovde da nas gnjaviš?“

A činjenice govore drugačije. Bolesti (posebno bubrežne) se pojavljuju i u ljudi koji su se ceo život pridržavali svih mogućih saveta o zdravom životu.

Toliko o bezobrazluku.

I ovde bismo se zaustavili.

Nadamo se, poštovani čitaoci, da smo vam u ovom opširnom postu prikazali sav značaj reči, jezika, govora, u medicinskoj komunikaciji.

Da li će se posle ovog našeg posta nešto popraviti kod nas na ovom planu?

Hoće, sigurno.

I vi se sad pitate, odakle nama optimizam za takvu tvrdnju?

Pitate se, kako znamo?

Znamo, jer imamo državu

u kojoj su na javnom TV servisu

već puštali film sa ovakvim prevodom dijaloga:

– Šališ me?

– Šalim te.

.

.

DiaBloG – 2017

.

.

.

.

.

         

.

         

.

.

.

        

.

    

.

        

.

        

.

    

.

  

.   

.

.

.

.

.

.

 

.

.

.

.

 

_____________________________________________

___________________________

__________

.

Advertisements

A F O R I Z M I

A  F  O  R  I  Z  M  I     –     Rijaliti u kojem svi učestvujemo

(Izbor iz aforizama dostupnih na internetu)

  • Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren.

  • U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori.

  • Koliko me rasplače poskupljenje, toliko me zasmeje objašnjenje.

  • Imamo kadrova za pet država, ali ih naša država sama izdržava.

  • Nesposoban u službi dotera onoliko koliko sposobnih otera.

  • Pita bilten biltena: koliko si danas napravio kretena?

  • Tužno je kad malo čelo smišlja veliko načelo.

  • Pomirisa ruža svoj koren i reče: – Ala smrdi!

  • Statistika naša dika, što poželiš to naslika.

  • Sve što je bilo za dizanje, dignuto je. Meni je ostavljen moral.

  • Poreklo njegovog bogatstva tražite u mom siromaštvu.

  • Položaj kičme nije vam najbolji, ali zato su vam ostali položaji sjajni.

  • Nemoćna glava uvek sanja jednu moćnu ruku.

  • Mora da je prijatno imati istomišljenike. Čak i kad ne misliš.

  • Bolesnik na vlasti zida opštinu. Zdrav čovek na vlasti zida bolnicu.

  • Nekada smo mi, građani, uzvikivali parole, a vlada nas posmatrala. Danas vlada uzvikuje parole, a mi je posmatramo.

  • Sve što ste obećali narodu, narod vam je omogućio da imate.

  • Skica štrebera: mnogo podobnosti, malo sposobnosti.

  • U šumi vila, u vili “mercedes”, u “mercedesu” srce, u srcu ljubav, za radničku klasu.

  • Kad se svrstaš u redove neprijatelja, ostaje ti da prijatelje tražiš između redova.

  • Mole se moćnici da udvorice plaćaju iz svog džepa.

  • Umiljato jagnje dve majke sisa, a trećoj priča da je siroče.

  • Teško je biti svetiljka u narodu u kojem se deca na sijalicama uče gađanju.

  • Nesposobni poseduju sposobnost da onesposobe sposobne.

  • Lako je biti lav kad napraviš pustinju oko sebe.

  • Tek kad su istaknuti lingvisti Beograda i Zagreba počeli da se plaze jedni na druge, videlo se da im je jezik isti.

  • U filozofiji je odnos opšteg i pojedinačnog veoma zanimljiv. Zar vas ne zanima kako opšte dobro postaje pojedinačno?

  • Danima vežbam kako da odlazećem dam nogu, dolazećem ruku, a da ne padnem.

  • Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti idealno.

  • Neki u poplavama vide šansu da postanu admirali.

  • Svako zahlađenje je prilika da se nula istakne.

  • – Dokle god ima sirotinje svako je bogatstvo nepravedno – reče pčela. – Ne može se to reći, bez ozbiljnih analiza – reče trut.

  • Ako vas sretne političar i seti se da ste mu školski drug, znajte da mu ne ide baš najbolje.

  • Divno je imati svoje ljude, znaš tačno ko će te sahraniti.

  • Naša poljoprivreda je najnaprednija na svetu. Kod nas u toku godine seljaci oberu bostan u više navrata.

  • Kad je satira na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla.

  • Zamerate mi što se igram rečima. Ugledaću se na vas, igraću se ljudima.

  • Jadna je pravda koja mora da se pravda.

  • Kod nas je toliko svetinja da čoveku samo ostaje da se krsti.

  • Taksi te odveze pa otkuca. Cinkaroš otkuca pa te odvezu.

  • Blago modernom čoveku. Pakuju mu sve bolje.

  • Naša je fauna puna pauna.

  • Kako ispitivati poreklo jedrilice, kad je jedro sašiveno od zastave.

  • Politika je kvasac, a narod brašno. Kad hleb uspe svi hvale kvasac. Kad hleb ne uspe, ne valja brašno.

  • Prvo si čovek u senci, zatim si čovek sa senkom, najzad si senka od čoveka.

  • Godine u Srbiji su kišne ili sušne, ali sve su istorijske.

  • U ostalim revolucijama možeš da budeš revolucionar doživotno. U seksualnoj samo neko vreme.

  • Niko nije protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka.

  • Kako na nebu tako i na zemlji. Veliki medved je sinonim za velika kola.

  • Bolje vrabac na grani nego golub u čvrstoj ruci.

  • Nama su potrebni ljudi od gvožđa. Tako je, prihvati rđa, sva srećna.

  • Bogaćenje je mnogo loša pojava, ali je mnogo lepa stvarnost.

  • U početku je socijalizam bio protiv socijalnih razlika, zatim su socijalne razlike bile protiv socijalizma.

  • Kad čujem da uvozimo gluposti, meni se plače. Pomislim: koliko su naše domaće gluposti bolje.

  • Dosadili ste sa tim pričama o socijalnim razlikama. Šta hoćete? Da “mercedesom” ujutro razvozim radnike na posao?

  • Bili smo zemlja ratara i stočara. Polako postajemo zemlja vratara i sobara.

  • Došla su vremena kad nameštaj ima stila, a vlasnici ga nemaju.

  • Ništa što je strano nije mi strano.

  • Recite mi kako se može kontrolisati rađanje, a ne može bogaćenje? Koja je strast jača?

  • Čovek čeka priliku, nečovek nepriliku.

  • Svuda se napreduje pomoću tuđih glasova, osim u operi.

  • U životu ima bivših ljudi, ali nema bivših podlaca.

  • Čovek se kiseli kao i kupus. Dovoljno je odozgo staviti kamen sumnje.

  • Žele moj kraj jer ja znam njihov početak.

Vlada Bulatović VIB

.

  • Veterinar sam četrdeset godina, a još nisam video ovakvu stoku.

  • Otkad sam čuo šta mislim ne verujem u to što čujem.

  • Svi smo mi deca dezertera iz 1389. godine.

  • Istorija: velike sile svakoga dana biju nekog malog agresora.

  • Osećam da bi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.

  • Životinje su najopasnije kad se u njima probudi čovek.

  • Doći će dan kada će jedan razbojnik biti razapet između dva Hrista.

  • Dižu se ljudi i ruše spomenici. Zatim se dižu spomenici i ruše ljudi.

  • Pametan vođa uvek oprašta narodu sve svoje greške.

  • Mi se nikada ne vraćamo na nešto staro, uvek se vraćamo na nešto novo.

  • Mogao bih da živim i bolje, ali me je sramota.

  • Tiranin se ne raduje kraju čak ni kad mu je rodni.

  • Radio je učinio da se glupost čuje, a televizija je omogućila da se i vidi.

  • Ubedili su me, ali im ne verujem.

  • Čoveka je lako naterati da govori ono što ne misli, ali niko ga ne može naterati da misli ono što govori.

  • Gde si oče da mi i ti daš savet koji neću poslušati.

  • Pesnik je odgovoran samo za ono što nije rekao.

  • Srećnim narodima budućnost dolazi sama, nesrećni narodi moraju da idu po nju.

  • Otišao sam u bolji život, vraćam se za pola sata.

  • Progutao sam svoje mišljenje, od toga sam debeo.

  • Rad je od čoveka napravio majmuna, a jednom se dogodilo i obrnuto.

  • Čoveku je lakše objasniti da je srećan nego da je sit.

  • Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve.

  • Nema prošlosti koja nekada nije bila budućnost.

  • Sposoban čovek odlazi u četnike a vraća se iz partizana.

  • Bio je besmrtan dok je bio živ.

  • U srećnim zemljama čovek ima pravo da bude nesrećan.

  • Otkako sam sebe uhvatio u laži ne verujem više nikome.

  • Čuo sam da će sutra biti bolje, a ja baš sutra neću biti ovde.

  • Da sam slep živeo bih u svome mraku. Ovako, ko zna u čijem mraku živim.

  • Nisam ja s vama čuvao ovce. Ja sam sâm čuvao ovce.

  • Uvek bih mogao da se borim za neku veliku stvar, ili za dve-tri manje.

  • Teško jednom miru između dva rata.

  • Zbog velikog interesovanja istorija će primati nove istorijske ličnosti.

  • Naši preci živeli su veoma bedno, a prema najnovijim podacima neki uopšte nisu ni živeli.

  • Kako da ne budem srećan? Gde god pogledam sve moj do mojega.

  • Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti koliko je spasavaju.

  • Da mi je sredina bila bolja, bio bi mi bolji i kraj.

  • Kako da verujemo čoveku kad pretke drži u kavezu, a potomke u neizvesnosti.

  • Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima.

  • Dok je čovek bio majmun drvo mu je bilo otadžbina.

  • Volite male ljude i igrajte se njima.

  • Srećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude. Često mi se pričini da su to sve samoubice kojima je neko platio da žive.

  • Naš novi čovek, naši novi putevi, naše nove ideje, naš novi kaput, naš novi cilj, naša nova prošlost, naš novi život, naši novi zakoni, naša nova budućnost, naši novi odnosi, naš novi izlaz, naša nova sredina. Sve je oko mene novo, a mene hvata naš stari strah.

  • Ako su svi izuzev mene moj narod, moj jadni narod nema nikoga osim mene.

  • Sam si masa, a u masi sam.

  • Moja otadžbina je mala, volim je jer mi je žao.

  • Kad se od čoveka pravi rebro svako je bog.

  • Telo svakog tiranina potopljeno u narod istiskuje onoliko naroda koliko je tiranin težak.
    Brana Crnčević

.

  • Podzemlje je bolje organizovano od administracije. Oni na licu mesta overavaju!

  • Ministar je opet pogrešno citiran. Novinari ga nisu pitali šta je hteo da kaže!

  • Među sudijama ima i poštenih pojedinaca. Ništa manje nego među kriminalcima!

  • Nije strašno što pišamo uz vetar. Bitno je da stvar držimo u svojim rukama!

  • Kadrovske promene u podzemlju mnogo su brže. Obavljaju se rafalno!

  • Svedok je dužan da govori istinu i samo istinu. Sud ne interesuje šta je video.

  • Mi smo za Evropu važna karika. Samo smo se otkinuli s lanca.

  • Mi smo prvi došli na Balkan. U tome je naša prednost nad starosedeocima.

  • Narodi se kolju, a generali dobijaju čvarke.

  • Zločin se ne isplati. Mi to radimo iz ljubavi.

  • Lako ćemo naći svedoke zločina. Ako treba, iskopaćemo ih.

  • Političare je nemoguće plaćati po učinku, jer je linč zabranjen.

  • Vlast je počela obračun sa mafijom. Rade završni račun.

  • Oseća se rad unutrašnjih organa. FUJ!

  • Ne mrze političari inteligenciju. Čak im i nedostaje.

  • Ja mislim da znam. Još kad bih znao da mislim.

  • Niko ne može da nabroji uspehe naše vlade, a da joj se ne zameri.

  • Opasniji su naši konji od trojanskih. Puni su sebe.

  • Ko je za, neka digne dva prsta. Ko je protiv, neka digne glavu.

  • Kain i Avelj su negovali bratstvo. Sve dok se Kain nije opredelio za jedinstvo!

  • Tri puta su Srbi stvarali Jugoslaviju. Više im ni Bog ne može pomoći!

  • Bili smo Evropa u srednjem veku. Sada smo srednji vek u Evropi!

  • Radnici su nam bedno plaćeni. Srećom, retko!

  • U oba svetska rata bili smo na strani pobednika. Više nećemo da im pomažemo!

  • Srbi zaslužuju nadoknadu za odvojen život. Život je negde drugde.

  • Ukinuli smo smrtnu kaznu. Sad je život definitivno najteža kazna!

  • Ne možemo opisati našu sirotinju. Siromašan nam je rečnik!

  • Vlast ne želi da sluša savete pametnijih od sebe. A gluplje ne može nigde da nađe!

  • Posle saslušanja u policiji morao sam da promenim ličnu kartu. Istekao mi lični opis!

  • U našim školama zabranjene su batine. Kad ih profesori i studenti požele, moraju da izađu na ulicu!

  • Dobro je što smo ga izabrali doživotno. Pre će umreti nego dati ostavku!

  • Ne treba se čuditi pametnim odlukama vlade. Možda su donete u afektu!

  • Tek kad smo se uhvatili za glavu, shvatili smo da smo ostali praznih ruku!

  • Srbi su na Balkan došli prvi. I nikada neće živeti kao drugi!

  • Vladini novinari izbegavaju izlazak na mesto događaja. To im sputava maštu!

  • Pravo je zadovoljstvo biti prvi čovek u državi u kojoj su za sve krivi drugi!

  • U nas trenutno ne radi dva miliona ljudi. Ne računajući zaposlene!

  • Prošao je ceo svet, ali nigde narod ne živi lepše nego na našoj televiziji!

  • Kapetan broda poslednji napušta brod koji tone. Čeka da se zasite ajkule!

  • Najnoviji meteorološki izveštaj za Srbiju sutra: vremena više nema!!!

  • Ne volim kad na Balkanu progovori oružje. Razgovoru nikad kraja!

  • Mogli smo i bez rata prihvatiti sve uslove agresora. Ali onda ne bismo bili pobednici!

  • Nije nikakva uteha što naša skupština ima i nekoliko psihijatara. Pacijenti su u većini!

  • Tek kad je Vođa pukao, shvatili smo da je političar malog kalibra!

  • Premijer ne želi da sazna kako mu živi narod. On iznad svega poštuje privatnost!

  • Poznati političar se opravdano razveo od supruge. Mislio je da je samo politika kurva!

  • Ubistvo je overeno… Samo je potpis nečitak!

  • Demonstrantima nisu bila povređena ljudska prava. Tukli su ih kao stoku!

  • U Balkanskoj krčmi možete u svako doba da popijete metak. Država časti!

  • Ne okrećite dugi list. Krivci su na naslovnim stranicama!

  • Prijatelji su uvek spremni da saslušaju naše nevolje. Sa posebnim zadovoljstvom!

  • Žena može kad hoće. Muž hoće kad može!

  • Kako sam se nadavala, dobro sam se udala!

Rade Jovanović

.

  • Ako Vlada Srbije nastavi da nas jebe ovim tempom, mogli bismo da zatražimo medicinski tajm aut.

  • Neki put sam toliko depresivan da ne gasim bojler kad ulazim u kadu.

  • Svoje političke protivnike sahranjivali smo po Feng šuiju. Red ilovače, red negašenog kreča.

  • Obili mi šupu, odneli kazan za rakiju, agregat, kultivator… *Policija: Je l’ sumnjate na nekoga? – Ja: Da, na batlera.

  • Aj u dvaes’ marke da Vučić neće smeti da pita Bajdena u vezi osiromašenog uranijuma, kasetnih bombi u Nišu i ostalih gedžeta…

  • I koja ti je to fora da mi kažeš da sam ćelav i debeo, a znaš koliko sam osetljiv na svoju seksualnost, pička mu materina?

  • Imam ružan osećaj da se derem dok prostirem veš. Mislim da to alfa mužjak progovara iz mene.

  • Zatražio sam azil. Šinteri su bili korektni.

  • Uvek s jeseni postanem melanholičan i dozivam njeno ime, a ona se udala i njen sin sa mnom igra basket kad me ne bole leđa.

  • Tužio sam šefa za mobing. Posle jahanja mi nije dao kocku šećera.

  • Vučić je voleo svoj narod i često mu je preko televizije pričao strašne priče. Imao je i Informer, ali to su čitali samo najhrabriji.

  • Kad god osete da je Vučić slab, Užičani počnu da kukaju na vodu za piće.

  • Neću da umrem pre kraja reformi. Ne želim da me pamte kao izdajnika.

  • Raskid nam je bio buran. Odnela mi je nov kamen za pete i mužjaka tarantulu, a ja njoj baterije iz vibratora. Vartine od 9 volti.

  • Egipat: Ministar zbog korupcije podneo ostavku, pa uhapšen. Srbija: Ministar zbog korupcije po…pogledajte šta je Maja rekla Kristijanu…

  • Komšinica ritmično pali i gasi svetlo u kupatilu. Ili me Morzeovom azbukom zove da joj istrljam leđa ili joj je fen upao u kadu…

  • Sve je u rukama našeg naroda. I polubeli i daljinski.

  • Ako me bude pozvala da izađemo reći ću joj da sam razveden i briznuću u plač. Kažu u „Praktičnoj ženi“ da je odlazak u krevet iznad 84%.

  • Sto posto zaštita od curenja. Radnici sa suvim pelenama, poslodavci znaju zašto.

  • Čim sam joj mahnuo iz džipa, gledala me je drugim očima. Iako su me kidnapovali jer nisam hteo da im prodam zemlju.

  • Vučić održao humanitarni koncert, Vulin i D.J. Vučićević bacali gaćice na binu.

  • Nisam ja toliko loš u krevetu koliko smaram potpitanjima.

  • Kažu da ne valja hleb pred spavanje, al’ neka ide život…

  • UZNEMIRUJUĆI VIDEO: Na usporenom snimku Dragoljub Mićunović podiže dnevnice i šeretski se smeši.

  • Kad smo raskinuli rekla mi je da jedem govna. Odgovorio sam joj da nigde nema besplatnog ručka.

  • „Bolje se razmišlja punog stomaka“, rekoše penzioneri i odoše na česmu da se napiju vode…

  • Osvetila mi se tako što mi je strašilo obukla u roze. Celo selo mi se smejalo, poštar mi je kupov’o leba.

  • Komšija, nije da zakeram, ali mnogo često ideš u mesaru. Ako nije tajna, za koga radiš, majku ti jebem?

  • Naš’o sam bivšu na Fejsbuku i rek’o joj da sam sve orgazme (dva) odglumio. Eno je, pizdi, svima priča kako imam kamene pete i „malu slavinu“.

  • Prvi sam u Šimanovcima koji je sa lutkom na naduvavanje ostao prijatelj posle raskida. Prvi!
  • Žena koja ume da smota sarmu i šeretski se nasmeši dok ređa lovorov list je savršena i ne mora da prekršta noge kao Šeron Stoun …
  • Naučnici Univerziteta Merilend (Florida) tvrde da muškarci koji imaju tri obroka dnevno imaju češću stolicu od onih koji žive u Srbiji.
  • Zelenaši prete i vađenjem bubrega. Mislim da po zakonu ne bi smeli da konkurišu državi.

Edvard Dimovski

.

.

.

.

.

.

Rijaliti u kojem svi učestvujemo – najmasovnije takmičenje IKADA.

Rijaliti u kome smo svi

DiaBloG -2014