Tag Archive | privatnik

Reče i Kosta da je dosta!

Da li su konačno pacijenti odlučili da progovore?  Da li nam jesen donosi dijalizno proleće?

Poštovani čitaoci,

Posle našeg posta „Treba li biti Slobodan da bi se postavilo pitanje“, a kojim smo komentarisali tekst u Politici koji je objavio pacijent Slobodan Naumović, dana 25.03.2014., sada imamo zadovoljstvo primetiti da se u istim novinama, u istoj rubrici, pojavio još jedan vrlo zanimljiv tekst, na istu (dijaliznu) temu.

Naime, u četvrtak, 11.09.2014. pacijent Kosta Velimirović, hrabro i otvoreno se potpisao ispod svog autorskog teksta o problemu hemodijafiltracije u Srbiji.

Ne znamo da li je redakcija Politike šta menjala u originalu, ali skresao im je Kosta dovoljno. Napisao je da je država ta koja stvara i podstiče neravnopravnost građana. Država je ta koja je donela famozni Pravilnik kojim je smanjila broj kvalitetnih hemodijaliza tj. hemodijafiltracija, u državnim centrima na samo 20% od svih tretmana, a dozvolila je hemodijafiltracije na kućnim dijalizama i u privatnim centrima 100%.

Obzirom da je hemodijafiltracija jedini kvalitetan metod dijalize i da se svuda u svetu smanjuje procenat običnih bikarbonatnih hemodijaliza, ostaje pitanje zašto su kod nas krenuli naopako: da smanjuju procenat HDF-a. Bolje upućenima, našim čitaocima, je sve odavno jasno. Jasno je da iza svega stoje interesi krupnog kapitala i dijalizno-farmaceutske mafije, koja želi da uzme više para za tu kvalitetniju metodu. Pri tome je ta dijalizna mafija potkupila državne činovnike koji se saglasiše sa planom ruiniranja državnih dijaliznih centara, kako bi što veći broj pacijenata tražio prelazak kod privatnika ili na kućnu hemodijafiltraciju (link). Već viđena priča, kao i pred svaku privatizaciju kod nas. Crevo za HDFPrvo se robi ili ustanovi obori vrednost, a zatim se to privatizuje, pa se ista usluga onda prodaje državi od strane privatnika, ali po znatno većim cenama. Naravno, filter ili dijalizator za običnu bikarbonatnu hemodijalizu i za hemodijafiltraciju su isti, nema nikakve razlike u cenama, pa privatnici koji sada svima daju HDF nemaju nikakve gubitke. Ali, isti privatnik (Fresenius) u državnim centrima traži 1600 dinara više za 50 cm dugo PVC crevo koje je neophodno za HDF. To crevo inače realno košta 2-3 evra, ali su monopolisti znali da ucene državu: ako se HDF crevo ne kupi za 1600 dinara, nema ni HDF-a, jer niko drugi to ne proizvodi osim njih.

Zato se u Beogradu smanjio broj HDF u odnosu na broj tih tretmana 2007. godine. Zato su svi dijalizni centri u Beogradu prepunjeni, a pacijenti se iz Fonda šalju u Lazarevac (ako nemaju vezu) ili u Fresenius centre (ako imaju vezu). Naravno, država plaća Fresenius centrima svaku dijalizu 40% više nego Lazarevcu, ali šta da se radi, kad to pacijenti traže, a i „nema slobodnih mesta“ u gradu Beogradu (Novom Sadu ili Nišu, svejedno).

Država „nije obratila pažnju“ da svi načelnici dijaliznih centara primaju honorare od Freseniusa, da održavaju takvo stanje, a oni koji budu najbolji u ruiniranju državnih dijaliznih centara biće nagrađeni prijemom u Fresenius u stalni radni odnos.

Nije sve ovo rekao Kosta, ili jeste, ali nije prošlo uredničku cenzuru, ali ne sumnjamo da je sve ovo znao. Jer, kaže Kosta: „za ovakve neshvatljive razlike u tretmanu pacijenata trebao bi da se zainteresuje i Zaštitnik prava građana“. (Jankoviću, čitaš li ti ovo?!?). O Zaštitniku prava pacijenata ne vredi trošiti reči.

I reče Kosta da se famoznim dijaliznim Pravilnikom poništava član 21 stav 1 i stav 3, kao i član 68 Ustava Srbije.

Protesti pacijenata2

Ali, zabole činovnike i Fresenius neka stvar za Ustav Srbije. Da li se sa Ustavom putuje na kongrese? Da li se sa Ustavom dobijaju dnevnice i honorari za predavanja. Da li se Ustav sipa u čaše na gala večerama i koktelima? NE. Pa, o čemu onda da pričate sa njima.

Ali, nisu nas samo državni činovnici i Freseniusovi plaćenici doveli u ovakvu situaciju.

Nego, nažalost, i naši.   Naši „sapatnici“ – pacijenti.

Pacijenti su isto krivi. Dozvolili su da ih vode kojekakvi smutljivci, interesno i finansijski vrlo povezani sa privatnim dijaliznim monopolistima, a takvi su pre svega štitili interese Freseniusa, a ne pacijenata. Iskustvo nas uči da su se svi takozvani predstavnici dijaliznih pacijenata uglavnom trudili da zamajavaju pacijente i odvraćaju im pažnju od suštinskih, životnih pitanja, dok su za sebe obezbedili sve moguće povlastice i najbolji tretman: hemodijafiltraciju.

zamajavanje pacijenata2

Zato je Kosta udario pravo u suštinu problema. Neka ostane za primer u istoriji beščašća ponašanje Freseniusovih sponzorisanih predsednika udruženja dijaliznih pacijenata koji su boreći se za interese tog privatnika, šetali pacijente po Srbiji i davali im da bacaju pikado na vrata od nečijih garaža ili da broje čunjeve koje su loptama oborili. Eto, takve su im bile „aktivnosti“ i „briga“ za situaciju u dijalizi Srbije.

Naravno, ti predsednici su prethodno za sebe i svoje članove porodice izborili pravo na kućnu hemodijafiltraciju i blagovremeno su pobegli iz državnih dijaliznih centara koje bi da predstavljaju.

zamajavanje pacijenata4

Takvi predsednici su zamajavali pacijente iz državnih centara „oštrim“ i preobimnim predstavkama tobože protiv aktuelne situacije, a u stvarnosti su davali svoj pristanak na svaki Pravilnik koji je važio za državne centre, i radili sve drugo što im nalože „sponzori“ (Fresenius). Za njih na kućnoj dijalizi važi poseban Pravilnik i sve im se donosi na tacni, dijalizatore im donose Fresenius i Gambro, bez tendera, po cenama koje nisu tenderske, a država (Fond) sve plaća. Glatko. Štaviše, ti pacijenti sa kućne HDF, da bi zadovoljili svoju sujetu, naterali su sponzora da im finansira i njihove Knjige o dijalizi, gde su isecanjem i kopiranjem tuđih tekstova hteli da se proglase jednakim stručnjacima kakav je i Freseniusov (dr Hrvatčević), njihov uzor, koji je isto prepisivao, ali barem iz inostranih izvora.

Zato su nam pojave i medijski nastupi Slobodana i Koste, vrlo dragoceni.

Bolje je pet minuta pošteno zboriti, nego godinama „biti predsednik udruženja dijaliznih pacijenata“.

Da nam je više takvih, drugačija bi se dijaliza svirala u državnim bolnicama.

A ovako,

možda je najbolje da organizujemo još jedan izlet.

I da se malo družimo.

A možda bidne i neko „predavanje“.

.

DijaBloG – 2014

.

.

zamajavanje3

Advertisements

Smrtnost na hemodijalizi u privatnim dijaliznim centrima

Pre nego što počnete razmišljati o prelasku u Freseniusove specijalne bolnice za hemodijalizu, pročitajte i ovo:

Juna 2011. godine u američkom stručnom časopisu „Istraživanja u Zdravstvu“ objavljeni su rezultati ispitivanja stope smrtnosti dijaliznih pacijenata u privatnim dijaliznim centrima, koji su ’for-profit’ (profitni) centri, u odnosu na smrtnost pacijenata u neprofitnim (državnim) dijaliznim centrima.

Razlika je drastična! Pacijenti u dve najveće privatne profitne dijalizne kompanije (od kojih svaka ima lanac svojih dijaliznih centara) imaju 19% i 24% veću smrtnost u odnosu na smrtnost u neprofitnim dijaliznim centrima! Te dve najveće kompanije su „Fresenius Medical Care“ i „DaVita„, od kojih je ova prva kompanija uveliko prisutna i u našem zdravstvenom sistemu.

Yi Zhang, vođa istraživačkog tima, kaže: „Razlika je ogromna. Ona nije pet ili sedam posto, ovo je vrlo dramatično.“ Istraživanje je takođe pokazalo da pacijenti koji su lečeni u neprofitnim klinikama, imaju 13% manji rizik smrtnosti, nego oni lečeni u profitnim klinikama, nezavisno od vrste vlasništva u kompanijama.

Ovi rezultati će verovatno uzburkati javno mnenje u SAD, gde je stopa smrtnosti među dijaliznim pacijentima najveća u zapadnom svetu (jedan od pet dijaliznih pacijenata umire svake godine), a istovremeno, nikad veći broj pacijenata nije bio u profitnim dijaliznim centrima.

Više od 80% svih američkih dijaliznih centara su profitni (privatni) dijalizni centri. Od 1990. godine do 2011. godine broj profitnih dijaliznih centara se povećao 11 puta. Dve najveće profitne kompanije: ’Fresenius Medical Care’ i ’Da Vita’, drže 2/3 tržišta dijalizne nege.

Skorašnja istraživanja časopisa ’Pro Publika’ (’Za Javnost’) takođe pokazuju da mnogi doktori, pacijenti i pravnici, izražavaju zabrinutost da je dominacija nekoliko kompanija i nedostatak prave konkurencije, smanjila kvalitet lečenja, a za pretpostaviti je da je i trka za zaradom uticala na smanjenje kvaliteta lečenja.

Istraživanje je obuhvatilo 34 900 pacijenata fonda socijalnog osiguranja (Mediker) koji su počeli dijalizu 2004. godine u 3601 dijaliznom centru i pratilo ih je tokom 2 godine. Istraživači su zabeležili ishode u pet najvećih lanaca dijaliznih centara: 4 profitna i 1 neprofitnog, kao i u ostalim samostalnim dijaliznim centrima.

Osim najmanje stope smrtnosti, istraživanje je pokazalo da pacijenti iz neprofitnih dijaliznih centara najmanje obolevaju i imaju bolje rezultate kada je u pitanju lečenje anemije. Takođe, neprofitni centri imaju veći broj sestara u odnosu na broj pacijenata, a obično su iste manje plaćene nego u profitnim centrima.

Slično ovome, i istraživači iz američke John Hopkins škole javnog zdravlja su pronašli da, u proseku, pacijenti koji se leče dijalizom kod privatnika imaju znatno lošiju stopu preživljavanja i mnogo manje šansi da će biti transplantirani, nego oni pacijenti koji se dijaliziraju u državnim dijaliznim (neprofitnim) centrima. Studija kojom su ovi rezultati prezentovani svetskoj javnosti pojavila se u časopisu The New England Journal of Medicine, novembra 1999.godine (link).

„Naši rezultati povećavaju zabrinutost da se način rada kod profiterskih i non-profitnih dijaliznih centara previše razlikuju i da lečenje pacijenata u profiterskim dijaliznim centrima može postati kompromitujuće, posebno u mestima gde ne postoje državni (neprofitni) dijalizni centri“- kaže glavni autor Neil R. Powe. profesor na John Hopkins školi javnog zdravlja. Autori kažu da negativan uticaj na lečenje dijaliznih pacijenata može da ima velika posvećenost sticanju para u ovim centrima, što opet povećava zabrinutost u vezi načina plaćanja dijaliznih usluga ovim profitnim centrima, kojim se oni stimulišu na zaradu, a ne na rehabilitaciju i kvalitet ili dužinu života pacijenata.

Ukupno 3 569 novih dijaliznih pacijenata je praćeno tokom 6 godina njihovog dijaliznog lečenja, bilo u privatnim (profitnim) ili u državnim (neprofitnim) dijaliznim centrima. Istraživači su našli da je stopa smrtnosti 20% veća u privatnim dijaliznim centrima u odnosu na smrtnost u državnim tj. neprofitnim dijaliznim centrima, a dijalizirani u državnim centrima su imali i 26% više transplantacija bubrega.

Uzroci veće smrtnosti u profiterskim dijaliznim centrima su najverovatnije štednja, tj. stalna nastojanja da se smanje svi troškovi dijaliznog lečenja, kao i manji broj osoblja zaposlenog u privatnim dijaliznim centrima, a i ređe upućivanje tih pacijenata na pretransplantacijske pripreme, jer tada privatnici gube zaradu od tretmana koje bi im ti pacijenti donosili u njihovim centrima.

Istraživači preporučuju mnogo rigoroznije mere kontrole kvaliteta lečenja u tim centrima kako privatnici svojom opsednutošću zaradom ne bi ugrožavali živote pacijenata. Takođe, napominju da prisustvo državnog, neprofitnog dijaliznog centra, pored profiterskog dijaliznog centra, takođe pomaže da stopa smrtnosti u profiterskom dijaliznom centru ne bude još veća. Naime, najveću stopu smrtnosti pacijenata su imali oni profitni dijalizni centri koji nisu imali u blizini nijedan državni dijalizni, neprofitni, centar, kao alternativnu opciju.

default

.

Za detalje, kliknuti na:

The Effect of Dialysis Chains on Mortality among Patients Receiving Hemodialysis.

New Study Shows Higher Mortality Risk at For-Profit … – ProPublica

http://www.nejm.org/doi/pdf/10.1056/NEJM199911253412205

.

Konzilijere sve sredjuje.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?  Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

.

Picture1b