Tag Archive | privatizacija

Kucamo li na vrata zaboravljenih asova?

Kucamo li na vrata zaboravljenih asova?

Poštovani čitaoci,

Desilo se nekako tako, život (kalendar) zna da pravi takve kalambure, da se poklopio Vaskrs i Prvi maj, Praznik rada. Mi, malo stariji, ne možemo da ne pomislimo kako bi bilo dobro da vaskrsne Prvi maj, Praznik kojem smo se mi nekada radovali.

Kajem se, evo priznajem, grešio sam. Kao jedan od zastupljenijih autora na ovom sajtu, i jedini sa pravim novinarskim iskustvom, sada priznajem da se kajem što sam onda (davno) pisao protiv socijalizma, protiv samoupravljanja, protiv one komunističke propagande, za koju sam tada mislio da je najveće zlo koje nas je moglo snaći. Kakva sam samo budala bio. (Možda sam i sada, kako mi reče naš „stručni“ saradnik, samo mi opet treba vremenska distanca da to uvidim). Ali, ovo što danas imamo i što svuda oko sebe imamo, je definitivno hiljadu puta gore.

Mi (sve balkanske „države“) smo obične kolonije Zapada, u kojima se naši domorodački političari krve za mesto kolonijalnog namesnika, upravnika logora. To su nam sada „izbori“ i „demokratija“. Danas, posle svih „reformi“, „privatizacija“, „investiranja“, „restrukturiranja“, mi ne možemo dostići ni 30% bruto društvenog proizvoda kojeg je naša država imala 1990. godine…

A zadužili smo se toliko da će unuci naših unuka robovski rintati da vrate samo kamate na ovo što mi danas kao „trošimo“. I spasa nema. I kad se pobegne, negde u svet, i tamo je isto. Nema ni sto ljudi na planeti, koji su vlasnici 90% planete, a svi ostali su veći ili manji: robovi. (Dobro reče Emir Kusturica: kako vam nije bilo sumnjivo da na listama najbogatijih ljudi na svetu, koje štampa redovno publikuje, nikada nema ni Rotšilda ni Rokfelera?). Takođe, toplo vam preporučujem da pročitate poslednji intervju našeg, sada već zaboravljenog pisca, Aleksandra Popovića (link), čoveka koji je još 1991. nagovestio da će doći ovo što sada imamo. A tada još nije bilo Pinka, Granda, CNN, Gastoza, Stanije, Zmaja, i drugih likova koji se sada nude kao idoli omladini i narodu.

Zato, posle svega, danas i ovde (tako su nekada govorili političari), sa posebnom nostalgijom, doživljavamo praznik rada, koji nekada bio Praznik sa velikim P, praznik koji je radnicima značio odmaranje od 3-5 dana, u državi u kojoj su svi bili zaposleni, skoro svi smo imali stanove, plate, besplatno školstvo i zdravstvo…

Ali, što reče Bata Stojković „Nije vam odgovaralo da svi budemo jednaki i da nema ovakvih razlika među ljudima!“ (link).  Zato smo, razmišljajući šta da objavimo kao novi post, odlučili da vam prenesemo jedan tekst iz drugih novina (moramo da održavamo i rubriku za GOSTE našeg sajta), a istovremeno, taj tekst nas vraća u ta dobra stara vremena, osim što nas podseća na pionire naše hemodijalize.

Jedan od komentatora na ovom sajtu, reče, kako pojam dijaliza i danas nosi neko prokletstvo, i za pacijente i za osoblje, za sve koji su njime obuhvaćeni, ali – nije uvek bilo tako. Priča koja sledi, uveriće vas da je bilo ljudi koji su se borili, koji su verovali u nešto, koji se nisu predavali i koji su držali institucije na svojim plećima.

Pokojni Marko Marković (sportski novinar), imao je u svom „Indirekt“-u genijalnu (neponovljivu) rubriku: Kucamo na vrata zaboravljenih asova. Priča koja sledi neodoljivo podseća na tu rubriku i prava je šteta što nije dobila taj nadnaslov u novinama, gde je bila zaslužila i bolje mesto.

Nama ostaje samo da verujemo da će negde, u nekim dijaliznim salama, ponovo vaskrsnuti taj duh (devedesetih), ta snaga, među osobljem, ali i među pacijentima.

A do tada, čitajte i razmislite o ljudima i vremenima, kakva su nekada bila.

Prenosimo vam tekst iz:  „Дијализа“ часописа Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије-година II, број 3-2016, стр.26-28:

Мaлинa Алексић, вишa медицинскa сестрa, 38 година у хемодијaлизи

Malina-Aleksic

Мојa животнa причa

Нa свет сaм дошлa 25. децембрa 1946. године. Село Злaтaри. Општинa Брус.

Отaц Мaрко, инвaлид. Кaд је био бебa, у колевци, Бугaри му убијaју и оцa и мaјку, a њему, кaо беби, одсеку десну руку, до рaменa. Живео је и рaдио, кaо слугa, у селу.

Никaд у животу нисaм крочилa у Бугaрску. Нисaм моглa.

Мaјкa Милицa, богaтa. Ћеркa судије. Зaљубилa се и кренулa зa својим емоцијaмa и својим момком. Судијa, прaгмaтичaр, није јој то дозволио. Врaтио је и нaтерaо дa се удa зa мог оцa, јер је мој отaц у нaследство добио велико имaње.

Првa четири основне у Злaтaримa, остaлa четири у селу Рaзбојнa. Четрнaест километaрa дневно, по сунцy или по снегу, свеједно.

Увек одличнa. Ђaк Регионa!

Детињство, ливaде, зеленило, овце, дивотa.

Стрминa, кaо уз степенице, aли зa мене рaј.

Купине, јaгоде, дивље трешње. Једем целе, све сa коштицом.

Увек босa.

Кaд оглaдним помузем неколико овaцa и нaпијем се свежег млекa.

Није било Сaлфордa, ни aфлaтоксинa, ни aдитивa ХН019 и ЛА5, у њему.

Родитељи су хтели дa ме упишу у средњу учитељску школу у Крушевцу. Јa сaм хтелa медицину, средњу медицинску, зa почетaк.

Одрaстaјући уз оцa инвaлидa, мојa јединa жељa је билa дa помaжем оболелимa и осaкaћенимa, учитељство ме није интересовaло.

Отaц није дaо, aли је мaјчинa подршкa билa пресуднa.

Године 1962. уписујем средњу медицинску у Беогрaду, без пријемног, јер сaм билa одликaш. Интернaт у Пролетерских бригaдa број 7, дaнaс Крунскa улицa.

Добијaм стипендију од Домa здрaвљa Брус, aли кaд сaм хтелa дaље нa фaкултет, не дaју, укидaју ми стипендију.

По зaвршетку средње медицинске зaпошљaвaм се у II хируршкој клиници у Беогрaду.

Кaљење у прaвом смислу речи.

Интензивнa негa хируршког шокa.

Седaм ноћи дежурaм, пa 7 дaнa поподне, 7 дaнa преподне, пa 5 дaнa слободнa. И тaко 7 годинa. Рaне, крв, гној, сузе, дренови, шaвови, грaнице између животa и смрти, непрецизне.

Много великих докторa и сјaјних људи. Професор Војa Стојaновић, Др Влaдa Арсов, Др Стојaн Анојчић, Др Рaдовaн Јaнковић, проф. Борa Вујaдиновић, Миљко Ристић и многи други.

Следећих 7 годинa у пејсмејкер центру. Проф др Милaн Бaне Ђорђевић, Др Петaр Стојaнов, Проф. Дрaгaн Недељковић, Др Синишa Димковић...

Коронaрогрaфије, aртериогрaфије, флебогрaфије, одрaсли, децa, свеједно.

Године 1966. први и једини брaк. Супруг Николa, референт зa послове оргaнизaције рaдa.

Прву ћерку, Слaђaну, добијaмо 1968. године, a другу, Светлaну, 1971. године. Вишу медицинску школу зaвршaвaм 1975. године, чистом десетком.

Нa стaру ВМА прелaзим 1979. године. Клиникa зa интерне болести, код професорa Суше и др Дујмовићa.

Килови aпaрaти, мембрaне које се чисте после употребе и поново рaстежу нa метaлне оквире, зaтежу кључевимa и пуне крвљу.

Дијaлизнa течност се спремa мешaњем у бурaдимa.

Ултрaфилтрaцијa се није моглa одређивaти. Кaд видимо дa је пaцијент пaо у колaпс, схвaтимо дa му је извучено превише и долијемо му мaло глукозе или соли у циркулaцију.

Дијaлизa се не зaпочиње без неколико боцa крви, a смртни исходи су редовнa појaвa.

Године 1981. прелaзимо у нову (сaдaшњу) згрaду ВМА, нa Бaњици.

Дрејк-Вилокови aпaрaти, доктори трaже дa чучимо поред тих aпaрaтa и не дaмо грaничницимa дa удaрaју у aлaрме, a удaрaју стaлно. Чaс горе, чaс доле.

Доктори: Сушa, Рaтко Дурутовић, Ј.Буторaјaц, Ј.Зоговић, М.Пaнтовић, М.Мaрић, Д.Зеленикa, техничaр Сaвa Филиповић...

Ускоро добијaмо први светски модерни дијaлизни aпaрaт, сa микропроцесором: Гамбро АК-10.

ВМА суверено држи прво место у медицини тaдaшње СФРЈ држaве.

Доктори-генерaли, нaчелници ВМА: Врaчaрић, Војводић, Ђукнић, Јовичић, сa свaким сaм имaлa чaст дa сaрaђујем, јер су сви били импресионирaни могућностимa модерне дијaлизе.

Удружење медицинских сестaрa, нефрологије, дијaлизе и трaнсплaнтaције, оснивaмо 1989. у Скопљу.

Редовно сaм aктивнa, од сaмог оснивaњa. Конгреси, предaвaњa, председaвaњa, договори, стaндaрди, рaзмене искустaвa. Члaницa међунaродног удружењa дијaлизних сестaрa EDTNAERCA од 1995. године. Излaжем и нa конгресимa у инострaнству (пример нaше прве труднице нa хемодијaлизи).

Рaтови. Од 1991-1996. збрињaвaмо нa стотине рaњеникa. Свих нaционaлности. Неверовaтне људске приче, херојствa, зaблуде и трaгедије.

Примaмо и избегле из других центaрa.

Зaтим и нaс бомбaрдују (1999). Дaнимa и ноћимa смо у ВМА. Не можемо отићи кући дa донесемо себи веш. Легaлнa метa, кaжу.

Рaкете, сирене, експлозије. Гледaм вaтрене кугле кaко рaзносе кaсaрну Вaсa Чaрaпић, сто метaрa од нaс.

Институт безбедности, преко путa нaс, већ су срушили. Очекујемо, кaд ће рaзнети и нaс.

НАТО злочинци.

Они, из културних земaљa Зaпaдa, који нaм сaд причaју приче о синдрому изгaрaњa нa хемодијaлизи.

Нaмa, које су и буквaлно изгaрaли вaтром и експлозијaмa.

Стрaне ТВ јaвљaју дa се руководствa крију код нaс, a ми видимо дa смо сaми.

После почетних силaжењa у подруме, рaњеници и болесници, одбијaју дa их померaмо. Некa гaђaју већ једном, кaже инжењер Предрaг Јовaновић, дијaлизни болесник.

Агрегaти се укључују стaлно. Воде немa. Воду зa реверзну осмозу довлaчимо вaтрогaсним цистернaмa. По несрећи, хемодијaлизa није ни ниско ни близу путa, него бaш дубоко у унутрaшњости згрaде, пa спaјaмо стотине метaрa вaтрогaсних цревa и провлaчимо их кроз отворене туђе собе, прозоре и врaтa, док не достигну у тaнкове нaше осмозе.

Али, нa крaју, понос.

Сaчувaли смо све пaцијенте.

Тaдa сaм схвaтилa једну ствaр: ВМА је кућa сa 5 звездицa.

Кaко год погледaте, ниједaн појединaц, у војсци или у држaви, не може имaти тaј чин.

Нaжaлост, нисaм билa поштеђенa ни ружних ствaри.

Клaнови, интриге, зaвист, злобa, ефекти трговине телом и утицaјимa, нaмештaњa и подвaле, ништa ме није зaобишло.

Никaдa ништa нисaм добилa, aко то сопственим рaдом нисaм дебело зaслужилa.

Дебелa, не, нисaм билa. Више елегaнтно попуњенa. Али, увек ведрa, глaснa, нaсмејaнa, рaсположенa, увек у центру пaжње. Никaдa предмет швaлерских рaдњи или интригa: породицa ми је увек нa првом месту.

Ћерке, Слaђaну и Светлaну, подижем сaмa, од њихове једaнaесте и осме године животa. Муж ми је умро пре 15 годинa.

Нaјлепше животне и професионaлне моменте, доживелa сaм зa време руковођењa клиником од стрaне пуковникa, примaријусa докторa Михaилa Мaрићa. Тaкву врсту докторске и људске величине, срећете једном у животу, a неки никaдa.

Хемодијaлизa, кaо и целa клиникa, се проширују, модернизују, кaдровски ојaчaвaју.

Зaпочињемо и прогрaм трaнсплaнтaције. Др Хрвaчевић и остaли се упућују нa едукaцију из те облaсти.

Покрећемо, зaпрaво обнaвљaмо, и перитонеумску дијaлизу, ту су доктори Сaвa Алексић, Ђоко Мaксић и Милорaд Рaдојевић.

У хемодијaлизу, др Вељaнчић долaзи 1996. године и колико знaм и дaнaс је тaмо нaчелник. Фуриознa експaнзијa. Хемодијaфилтрaције, које смо мaсовније зaпочели 1996. године, проширујемо комплетним aсортимaном свих екстрaкорпорaлних методa депурaције крви, које су биле познaте тaдa у свету. Предилуцијa, постдилуцијa, оnline, оffline, low-flux, high-flux, high-efficiency, хемофилтрaцијa, хемaдсорпцијa, хемоперфузијa, плaзмaферезе, имуноaдсорбентне плaзмaферезе, континуирaне хемодијaлизе – све, рaдимо буквaлно: све.

Први имaмо компјутерски мрежни систем (Финнессе) нa хемодијaлизи, први примењујемо еритропоетине, први укидaмо aцетaтне дијaлизе, први користимо суве бикaрбонaте, мултифилтрaцију, венске препaрaте витaминa Д, севелaмере, осварене, итд, итд.

Оснивaмо Школу хемодијaфилтрaције зa друге лекaре и медицинске техничaре, a Школa дијaлизе сa Звездaре је једaн дaн доводилa целу клaсу нa ХД-ВМА дa се код нaс упознaју сa свим модaлитетимa модерне дијaлизе.

Зaто сaм тужнa кaд видим (у првом броју „Дијализа“ чaсописa), кaко сaдa „реформaмa“, „прaвилницимa“ и привaтизaцијским потезимa, желе дa униште хемодијaлизу којa је билa нaјбољa нa Бaлкaну и једнa од нaјбољих у Европи, aпсолутно сaм сигурнa.

Рaдилa сaм и кућне хемодијaлизе.

Зa дијaлизне сестре, то је нaјвећи изaзов и докaз прaктичног влaдaњa струком.

Нa кућној хемодијaлизи немaте докторa, немaте друге колегинице, немaте сервисерa, немaте директне помоћи, ниоткудa. Имaте сaмо своје знaње, aпaрaт који aлaрмирa и пaцијентa чије су очи упрте сaмо у вaс. Мaестрaлно тестирaње.

У пензији сaм од 01.07.2002. године. Није ми тешко пaло. Сигурнa сaм дa пензијa, стaрост и болести, долaзе нa крaју, дa би вaм помогли дa схвaтите колико има људи који вaс зaистa воле и поштују. А то није мaло.

Оперисaлa сaм тумор 06.мaртa 2013.године.

Велики доктор (и буквaлно велики), неурохирург Љубо Минић, оперисaо ме је онaко кaко би своју мaјку оперисaо.

Нисaм ишлa нa зрaчење, нисaм примaлa цитостaтике, мaло теже покрећем леву ногу, зет ми је купио ходaлицу.

Слaђaнa ми се удaлa зa пуковникa Дрaгaнa Стојчићa, и имaју Вукa (26 годинa, прогрaмер) и Сaру (23 године, економистa). Светлaнa ми се удaлa зa Дрaгaнa Милосaвљевићa, економисту, они имaју Исидору (16 годинa, V беогрaдскa гимнaзијa) и Лaзaрa (14 годинa, VII рaзред основне, кошaркaш). Они су мој живот.

Није сaмо лепотa у оку посмaтрaчa. Него је и нaше живљење, нaш борaвaк нa овом свету у мислимa и у пaмћењу других људи.

После стотинa хиљaдa дијaлизa које сaм спровелa, милионa литaрa крви провучених кроз рaзне филтере и дијaлизaторе, хиљaдa спaшених животa, врло сaм спокојнa, срећнa и зaдовољнa учињеним.

Не жaлим, ни зa чим.

Кaдa бих се опет родилa, све бих исто учинилa.

.

Мaлинa Алексић

.

.

M.Aleksic,-porodicno1   M.Aleksic-i-kolektiv   M.Aleksic,-predsedava   M.Aleksic,-porodicno2

.     .     .     .     .     .

____________________________________

.     .     .     .     .     .

Tekst prenet u celosti iz:

„Дијализа“ часописа Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије-година II, број 3-2016, стр.26-28.

Још текстова на тему Малина Алексић:

Pobeda dobrote i pobeda Maline Aleksic nad zlim komsijama, Blic 16.07.2015.

Došla Fikretova tetka po gramofon, ili: Država počela da istražuje Rajkov Fresenius

K O N A Č N O.

Poštovani čitaoci,

prošlo je svega (?) nekoliko godina od kada smo vam (proročanski) najavili da će doći vreme kada će se o dijaliznim mahinacijama (o kojima za sada jedino ovde možete čitati), govoriti i na II Dnevniku državne televizije.

Najavili smo (priželjkivali i navijali) da će doći vreme kada će policija zakucati na vrata korumpiranih činovnika, korumpiranih profesora, korumpiranih doktora i korumpiranih Predsednika udruženja pacijenata, i kad će se ceo taj sistem pljačkanja državnog zdravstva i države Srbije, srušiti kao kula od karata.

U to doba – niko nam nije verovao!

Govorili su: niste normalni. To je Fresenius – najveća i najmoćnija dijalizna korporacija u istoriji dijalize. Njena godišnja zarada višestruko premašuje srpski bruto društveni proizvod. Završićete u jarku – a ništa nećete postići. Iza FMCa stoji nemačka država, američki kapital, zapadna beskrupuloznost, a vi: šaka zviždača, lupača u šerpe, čiji je čak i sajt na američkim serverima, dakle njima dostupan. Nemački ambasador ne izbija iz Premijerove kancelarije, zajedno lopataju po srpskoj zemlji, otvaraju po šesti put iste proizvodne kapacitete, koje država Srbija subvencioniše, čitaj: mi svi to plaćamo.

Ukazivali su nam na alternativne mogućnosti: da ćutimo, da preusmeravamo kritiku i da još i zaradimo. Umesto da kritikujemo zapadne beskrupulozne profitere, treba da kritikujemo nesposobnu državu Srbiju, njene poharane bolnice, nestašice – treba zapravo da pripremamo teren za privatizaciju. I (zapadni) Bog će da nas vidi.

Dobili bi sredstva, došle bi pare za sve vrste aktivnosti, imali bi svoje novine, svoj sopstveni sajt, ne bi silazili sa TV B52, štampali bi knjige, knjige o dijalizi bi nam pisali naši pismeniji pacijenti, a lekari bi nam nastupali na predavanjima i mi bismo njima za to davali honorare.

Pogledajte samo uspešne (dugogodišnje) primere Zvonka, Miška i sličnih, za koje je zapadni Donor heroj, a državno zdravstvo najcrnje zlo, koje treba probiti glogovim kolcem, da se više nikada ne povrati taj odvratni sistem u kome će svi imati hemodijafiltraciju. Ovako, lepo se zna: hemodijafiltracija je samo za FMC bolnice i samo za Uticajna udruženja, kao što je ono Zvonkovo, gde HDF nema samo onaj ko je nije ni tražio, a takvih je malo. Svi drugi, oko 90% Zvonkovih imaju HDF. A za državne centre kažu da im je i 20% previše. Oni se bore svim silama da se državni dijalizni centri unište, da se privatizuju, da dođe stranac i da im donese obećano zdravlje, čistoću, urednost, rad, red, sigurnost, itd. itd.

Da, oni žele da naš život uređuje onaj isti stranac koji nas je tako lepo gasom uspavljivao na tom istom Novom Beogradu, koji nas je vešao po Terazijama i streljao po Banjicama, Jajincima, Šumaricama, po evropskim standardima, u koje se mi nismo nikada uklapali, iz prostog razloga što mi nismo ONI.

Ali, neki naši Predsednici udruženja pacijenata, ne odustaju. Žele da oni budu ti koji će nas postrojavati za uspavljivanje i streljanje (jer stranci uvek nađu nekoga da im pomaže u tim prljavim poslovima), a zauzvrat za sebe traže povlašteni položaj i sitne privilegije. Žele da oni budu ti „lojalni“ Srbi koji će na Terazijama piti kafu dok se iznad njihovih glava njišu oni obešeni Srbi, ti „obešenjaci“ jedni, lude glave koje su se drznule da zajebavaju veliki evropski rajh, NATO, protestantsku etiku, Milosrdnog anđela i druge zapadne vrednosti, našu budućnost i prevashodnost.

I tako dalje, i tako dalje, no da se vratimo neposrednom povodu za ovaj Uvodnik.

(Čim spomenemo Zvonalisa i Miškolca, naša mala redakcija proključa od emocija i onda evo Zapisničar ima pune ruke problema da ih vrati na osnovnu temu, zbog koje smo se danas i okupili, a to je: ISTRAGA).

Pokrece se postupak..

za detalje, kliknuti na:

http://www.kzk.gov.rs/kzk/2015/07/Zakljucak-o-pokretanju-postupka-Fresenius-Medical-Care-Medicon.pdf

Dakle, najavili smo da će doći vreme kada će se o mahinacijama o kojima samo ovaj sajt piše, govoriti i na II Dnevniku državne televizije. I to se konačno desilo. Doduše, nije baš na II dnevniku, ali se progovorilo u Službenom glasniku Republike Srbije.

A kud ćeš zvaničniji državni organ od Službenog glasnika Republike Srbije ili recimo, sajta državne Komisije za zaštitu konkurencije (prenosimo originalni tekst):

Саопштење за јавност о покретању поступка испитивања повреде конкуренције против привредних друштава Fresenius Medical Care Србија д.о.о и Medicon д.о.о.

22.07.2015

Комисија за заштиту конкуренције је покренула поступак испитивања повреде конкуренције по службеној дужности, против привредних друштава Fresenius Medical Care Србија д.о.о и Medicon д.о.о. и њихових специјализованих болница за хемодијализу, ради испитивања постојања рестриктивног споразума из члана 10. Закона о заштити конкуренције, којим се ограничава конкуренција на тржишту пружања услуге хемодијализе у Републици Србији.

Fresenius Medical Care Србија д.о.о и Medicon д.о.о. и њихове специјализоване болнице за хемодијализу су, према доступним информацијама, једини приватни здравствени центри који могу да понуде пружање услуге хемодијализе у Републици Србији за осигурана лица Републичког Фонда за здравствено осигурање, за која не постоје капацитети за лечење у здравственим установама из Плана мреже РФЗО. Наведена привредна друштва су у једном периоду су подносила заједничке понуде у поступцима јавних набавки за пружање услуге хемодијализе, чиме је у потпуности искључена конкуренција између ових учесника на тржишту. Након престанка заједничког учешћа, ова друштва су подносила одвојене понуде, али одређене чињенице и околности указују да су наставили да координишу своје учешће у поступцима јавних набавки, што, уколико се потврди у испитном поступку, представља ограничавање конкуренције на релевантном тржишту. На основу претходно наведеног, Комисија је основано претпоставила постојање повреде конкуренције забрањеним договорима о учешћу у поступцима јавних набавки, које спроводи Републички Фонд за здравствено осигурање за пружање услуге хемодијализе осигураним лицима РФЗО.

Комисија ће у испитном поступку предузети доказне радње у циљу утврђивања одлучних чињеница, које су од значаја за оцену постојања повреде конкуренције.

Комисија и овом приликом истиче да откривање и санкционисање картела, а нарочито намештених понуда у поступцима јавних набавки, представља приоритет у раду Комисије из разлога што ова врста рестриктивних споразума представља најтежу повреду конкуренције, којом се искључују све користи од конкурентског надметања на тржишту, повећава потрошња буџетских средстава институција које спроводе јавне набавке и ограничава могућност избора производа/услуга.

Комисија користи прилику да свим учесницима на тржишту још једном скрене пажњу на законску могућност да буду ослобођени плаћања мере заштите конкуренције (која износи до 10% укупног прихода), односно да им иста буде умањена, уколико Комисији пријаве постојање споразума и/или доставе доказе који ће омогућити доношење решења о повреди конкуренције из члана 10. Закона. Програм „имунитета“ је уређен чланом 69. Закона о заштити конкуренције и релевантним подзаконским актима (Уредбом и Смерницама Комисије) који су објављени на интернет страници Комисије http://www.kzk.gov.rs.

Eto, toliko od zvaničnih državnih organa Srbije.

Prekardašilo, dakle, i po njima.

Podsetićemo čitaoce, sve je počelo od žutih, od Šunatovca, pa kao nekih Slovaka (kojima je FMC ustupio, pazi FMC nekome da ustupi nešto, 13 mašina za hemodijalizu, u Ustaničkoj 63, Vukajlovićevka to aminuje u ime Fonda, i onda tako krene privatni dijalizni biznis u Srbiji. Zamenik Načelnika VMA, protiv kojega je njegov šef general Jeftić već bio sakupio dosta krivičnog materijala, odjednom daje otkaz, Šunatovac i Ponos mu srede da ipak dobije penziju, ali odmah prelazi i sada otvoreno radi za Fresenius, odvodeći sa sobom još 2 stručnjaka sa VMA, dva uzima sa Zvezdare, plus ostala deca funkcionera i direktora koja su već radila u Freseniusu, i tako pare krenuše iz RFZO, u privatne i stranačke džepove. Za direktora bolnica postavljaju lice iz polukriminalnog miljea, čoveka koji se otvoreno hvalio da je „radio tekstil“ iz Italije, sa Arkanom, zatim „vodio“ turističku agenciju, pa ga je to preporučilo i da rukovodi sa 5 dijaliznih Fresenius bolnica u Srbiji. Kada mu je prvi doktor odbio da radi protiv medicinske etike i da zbog beznačajne „uštede“ ne želi da ubija pacijente, taj direktorski mafijaš mu je ladno rekao: „Pa šta ti misliš, zašto si dobio platu od 3 000 evra? Zar zaista misliš da tvoje ZNANJE nama vredi toliko? Ovde se bato, od tebe očekuje da ZARAĐUJEŠ firmi, pa ako to traži i neke lične rizike, onda si zato i plaćen: da lakše podneseš taj rizik i da nam namičeš pare! Ako nećeš, onda knjižicu u šake i put pod noge!“

„Ali, nismo se tako dogovorili, kad smo pregovarali oko moga prelaska…“ – zavapio je Medicinski direktor Fresenius bolnica u Srbiji.

„Tačno je, nismo – odgovori mu Hrvatčević, i dodade: dobro došao u kapitalizam!“

Dakle, po njima, kapitalizam je sistem u kome su prevare legalna stvar. Potrebno je samo „pravnički“ to uobličiti, tako da uništeni ne može firmi ništa. To se npr. može uraditi tzv. Aneksima ugovora. Ko god ti se ne sviđa, a ti njemu aneks … Na kraju će primati manje nego u onoj državnoj bolnici iz koje su ga dovukli u Fresenius. To je kapitalizam.

I, eto, sve biva, jedno vreme …

Pa posle, ne biva.

Ali, taj osećaj …

Kad su shvatili da dolazi ISTRAGA…

T-a-j    o-s-e-ć-a-j,

j-e    n-e-o-p-i-s-i-v.

Samo zbog njega vredelo je svih ovih godina, boriti se i čekati…

Taj osećaj je kao zvuk trube u vestern filmovima, Dan D, iskrcavanje saveznika u Normandiji, i ulazak Ždanova sa Crvenom Armijom u Beograd …

Zato, scene koje ćete videti u dole priloženom antologijskom filmskom ostvarenju, treba tumačiti u skladu sa aktuelnim povodom.

Islednik je došao, i kaže:

– Ah, da, zaboravih da vas pitam.

Odakle vam ovoliki profit u Srbiji?

– Dala mi tetka da spavam na njenom kauču. Mi posle otvorimo kauč i vidimo: pun para. Tako smo stekli profit u Srbiji.

– E, pa došla tetka po svoj kauč. Ali, traži i pare nazad.

Šta je Rajko, ti bi da se biješ … Ajde, ajde …

https://www.youtube.com/watch?v=3rEtnNa_wbo

.

.

.

DiaBloG – 2015

.

.

još tekstova na ovu temu:

.     .     .

Picture1b.     .     .

Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji

Nova poglavlja u Dosijeu Fresenius: ko je, kako i zašto omogućio Freseniusu da namiče profit iz kase srpskog Fonda zdravstva?

Poštovani čitaoci,

U mnogim dosadašnjim postovima redovno smo vas obaveštavali o mahinacijama globalističke profiterske dijalizne korporacije zvane Fresenius. Zašto? Zato što se to zlo ukorenilo i na ovim prostorima i što je svoje pipke pustilo i među srpske dijalizne pacijente, kako bi i njih uvuklo u svoju smrtonosnu utrobu. Ta mamutska dijalizna korporacija već gospodari sa 3000 dijaliznih centara u svetu, i u svom korporacijskom lancu drži oko 300 000 dijaliznih pacijenata, ali tamo gde ona caruje (SAD, prevashodno) smrtnost dijaliznih pacijenata je najveća i ništa se ne menja već decenijama (link), sve dok Freseniusove gazde mogu da izvlače profit iz lokalnih Fondova zdravstva. Scenario je uvek isti: prvo podmite nefrologe, koji onda sa stručnog aspekta objasne prednosti pripadanja Freseniusovim lancima, zatim potkupe političare, donosioce zakona, ovi onda isforsiraju privatizaciju prethodno ruiniranih državnih dijaliznih centara, a na kraju kupe i službenike u Fondu zdravstva, koji im srede da na tenderima nemaju konkurenciju. Kupljeni mediji, novinari i udruženja pacijenata, takođe poguraju prelazak pacijenata iz državnog zdravstva u privatne FMC ruke (link), a onda kada država definitivno ostane bez svojih dijaliznih kapaciteta i bez alternative, onda počinje prava otimačina: u svojim centrima primenjuju isključivo sve svoje: aparate, dijalizatore, rastvore, igle, lekove, sve – a onda krenu da podižu cene tog materijala po svom nahođenju, traže nadoknadu ako im ne pristigne planirani broj pacijenata, totalnim „uštedama“ lekova i materijala zakidaju na dogovorenom nivou usluge (link), a pacijenti nestaju jedan po jedan – u tišini. Posle pravih epidemija smrti u njihovim centrima i usled grešaka na njihovim materijalima, najpoznatiji svetski dijalizni hroničar (Gary Peterson) je napisao post pod naslovom: Vreme je da se rasturi Fresenius Medical Care. (Nažalost, kod nas ga upravo vaspostavljaju). Iz Hrvatske su ih proterali, u Federaciju BiH nisu ni ušli, kao ni u Makedoniju, ali u Republici Srpskoj i u Srbiji su izgleda olako našli domaće doktore, političare i fondovske činovnike, i: tu rade li rade.

Već smo vam pokazali kako i šta rade u Republici Srpskoj (1, 2, 3, 4, 5), a sada ćemo vam pojasniti i kako namiču profit i u državi Srbiji. Naime, nama u redakciji ovog sajta nije promakla vest da je Fresenius Srbija i prošle godine poslovao pozitivno: ukupan promet Freseniusa u Srbiji bio je 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  (Šest miliona evra, ej!) „Prihodovalo“ se znači žestoko, iako se u toku prošle godine prodalo mnogo više stranih (kvalitetnijih) dijalizatora, u odnosu na Freseniusove iz Vršca. Sada je već opštepoznata činjenica da vršački Fresenius dijalizatori ni po ceni, ni po kvalitetu, nisu mogli parirati kvalitetnijim japanskim, švedskim i američkim (Baxterovim) dijalizatorima.

Onda je neko postavio logično pitanje: ako su počeli da gube tržište dijalizatora, kako su onda povećali zaradu? Dobro pitanje. Kako se dakle, dogodilo, da i pored drastičnog pada prodaje Freseniusovih dijalizatora, Fresenius poveća svoje prihode. Kako? Ovo je tekst o tome.

Citajte sta vam pise na ekranu

Otkrili smo nekoliko mehanizama (ne sve, naravno) kako se izvlače pare iz srpskog Republičkog Zavoda za Zdravstveno osiguranje, tj. od svih nas.

Naravno, ništa od ovoga Fresenius ne bi uspeo da nije imao krtice, svoje agente koji su u državnim strukturama radili za njega. Doći ćemo i do njih. (Mi smo došli, a da li će i drugi državni organi doći do njih, preostaje nam samo da sačekamo i vidimo dalji razvoj situacije).

Za sada, saznali smo za 4 (četiri) glavna načina namicanja državnih para u Freseniusovu kasu.

1).  PRVI  NAČIN

Prvi i osnovni način je: zaradom od prodaje „materijala po tipu mašine“ za dijalizu. O ovom neviđenom kriminalu već smo pisali u tekstu pod naslovom „Pljačka države po tipu mašine„. Fresenius je prvo rasporedio svoje mašine za dijalizu, po većini dijaliznih centara u Srbiji, zatim je preko svojih „sponzorisanih“ doktora uticao na donošenje „Pravilnika“ kojim je sa „stručne“ i sa „podzakonske“ strane propisano da veći deo dijaliznog materijala mora biti „po tipu mašine“. Ukratko, čija šerpa, njegova i supa.

Zasto se aparati doniraju

Najbolje je biti jedini

A kako su se tolike Freseniusove mašine našle u dijaliznim centrima širom Srbije i zašto nijedna druga firma nije mogla da ubaci svoje dijalizne aparate i opremu (čak ni besplatnom donacijom), e to je već kriminal posebne vrste. O tome kako su se dijalizni aparati koji su završili svoj radni vek, izraubovani dakle, prebacivali noću iz Republike Srpske u centralnu i Južnu Srbiju, tek spremamo detaljan i poseban tekst. Za sada samo da kažemo: ono što se radi dijaliznim pacijentima u Srbiji je kriminal neviđenih razmera, a niko o tome ni reč da progovori, čak ni pacijenti kojih se to valjda najviše tiče. Da su makar pogledali broj radnih sati na poleđini svog aparata, videli bi da skoro NIJEDAN nema manje od dozvoljenih 25 000 radnih sati!

Ali, korumpirani načelnici dijaliznih centara će radije držati te izraubovane krntije i time ugrožavati život pacijenata, nego što će staviti nove dijalizne aparate koji im stoje u podrumu, neotpakovani, u celofanu. Ko ne veruje, neka svrati u Sremsku Mitrovicu, Šabac, Loznicu, da ne nabrajamo dalje, da ne otkrivamo svoje izvore. Zašto doktori ne sklanjaju Fresenius aparate, zna se: zato što se materijal „po tipu mašine“ kupuje samo od Freseniusa, a Fresenius ih „voda po kongresima“ u najinteresantnije evropske i svetske destinacije, svake godine, redovno, neke „važnije“ doktore i češće. A one koji su mu najvernije služili u državnim bolnicama, Fresenius na kraju preuzme i zaposli za stalno. Ali bi bilo interesantno proveriti kako su i koliko radili za Fresenius i dok su bili na državnim jaslama.

2).   DRUGI NAČIN

Drugi način na koji Fresenius namiče pare iz srpskih Fondova u svoju kasu jeste: paprenim naplaćivanjem „servisa“ za svoje dijalizne aparate. Nasuprot javno rasprostranjenom mišljenju da nas servis aparata za koje se plaća potrošni materijal po tipu mašine dođe besplatno, istina je potpuno drugačija. Fresenius naplaćuje sve! Radne sate servisera, dnevnice, put, kilometraža, utrošeni materijal, neutrošeni materijal, sve. Kad kažemo neutrošeni materijal mislimo na takozvano poboljšavanje softvera, „upgrade“, ili na poseban Freseniusov izum za dranje glupih srpskih blagajnika: „preventivni servis“. Ne verujete? Imamo crno-na belo, kopije plaćenih računa za preventivni godišnji servis na 8 Fresenius aparata koji je bolnicu koštao milion i dvesta hiljada dinara – bez ijednog utrošenog materijala. Divota.

Placanje servisa u KC Nis

Da se razumemo: verovatnoća da bi ovo Freseniusu uspevalo, a da u tome ne učestvuju i lokalni, bolnički serviseri, odnosno mehaničari i inženjeri zaposleni od naše države, koji daju saglasnost, paraf o neophodnosti tih intervencija – je mala. Dakle, pozivamo nadležne državne organe da dobro ispitaju i povezanost bolničkog tehničkog osoblja sa firmama od kojih naručuju „spoljne usluge“, jer, nešto nam govori da se ti inženjeri ne bi dugo zadržavali u bolnici da žive samo od svoje skromne bolničke plate. A Fresenius je sada tako napravio svoje mašine, da lica koja nemaju identifikacionu Fresenius karticu, ne mogu ni prići, a kamoli popravljati tu mašinu. Jednostavno, pre bilo kakve popravke, ekran mašine traži (kao bankomat): Ubacite servisnu karticu! A onda dolaze Goran i Laza sa servisnom karticom, ubace je, ponište alarm, napišu u zapisniku šta god hoće (to im ionako niko ne može proveriti ni osporiti, jer niko drugi i ne zna ništa o tim mašinama) i dostave račun blagajni na naplatu.

Ulazak samo za odabrane    Da bi bili serviser morate imati

Svako normalan bi se zapitao, a zašto bolnica ne pošalje svog servisera na obuku da samostalno popravlja aparate i da on dobije karticu, kako ne bi morao čekati na Gorana ili Lazu, e to i jeste problem. Fresenius to nikada neće dozvoliti. Gospodo iz državnog zdravstva, to ste trebali da pitate kad ste dozvoljavali tim mašinama da vam uđu u bolnicu. Sad je gotovo. Plaćaj, ćuti i trpi.

3.)    TREĆI NAČIN

Treći način na koji je Fresenius povećao svoje prihode u proteklom periodu jeste: enormnim povećavanjem potrošnje setova za akutne dijalize. Naime, za akutne dijalize najveći broj aparata u Srbiji je takođe Freseniusov, i tu nema konkurencije: ceo materijal se nabavlja od Freseniusa. U taj materijal spadaju i dijalizatori i dijalizna tečnost zapakovana u kese. Cena jednog kompleta (dijalizator, linije i kese) je 10x veća od cene dijaliznog seta na standardnim dijaliznim mašinama. Iako se akutne dijalize mogu raditi i na standardnim dijaliznim mašinama, iako sva poštena svetska istraživanja pokazuju da nema nikakve razlike u kvalitetu ta dva načina lečenja, naši doktori su odjednom drastično povećali broj dijaliza na akutnim mašinama. Primera radi, u proseku, naši su veliki klinički centri godišnje imali 10-15 dijaliza na tim akutnim Multifiltrat mašinama. I većina naših kliničkih centara: KCS, VMA, KCV, KCN i KCKg, nisu mnogo odstupali od tog broja, sve do nedavno. A onda je odjednom ta potrošnja u nekim centrima podivljala: broj dijaliza na Freseniusovim akutnim mašinama je u Novom Sadu prošle godine dostigao cifru od 420! A i ove godine se nastavilo istim tempom (već je 300). Plaćaj voljena zemljo. Zdravlje košta. A to su teški bolesnici, ti dijalizni. Tu ne treba da se žali.

Cena materijala za HD na akutnim aparatima

Po uputstvima samog Freseniusa, aparat za akutne dijalize, Multifiltrat, treba da se koristi kontinuirano, stalno, dan i noć, a jedan dijalizator je predviđen da traje 48 sati. E, to bi već bilo previše maltretiranja i za osoblje i za pacijenta, tako su naši stručnjaci ocenili, i: prekidali tretman posle 6-8 sati, u proseku. Ali, zato svaki dan novi dijalizni set, pa opet po 6-8 sati traje jedan dijalizator – takvu potrošnju Fresenius nije zabeležio ni u jednoj zemlji zapadne hemisfere. To je originalni srpski doprinos Freseniusovoj strategiji za namicanje para iz državnih zdravstvenih fondova. Naravno, u Novom Sadu će vam reći da nisu imali dovoljno kapaciteta na standardnim mašinama, da je gužva, itd, itd., ali bi ih svaki iole razborit sagovornik odmah upitao: a ko je za to kriv, ko je kriv što nema kapaciteta u dijalizi Novog Sada. Pa bi onda tamo svaki, iole promućuran inspektor, vrlo brzo utvrdio da je dugogodišnji šef novosadske nefrologije završio karijeru zaposlenjem baš u Freseniusu, kao što je i svog sina prebacio tamo, jer mu kardiologija u Kamenici nije baš išla najbolje. Pa to već ceo grad zna. I ništa. Plaćajmo onda zajedno.

4)   ČETVRTI NAČIN

Četvrti način namicanja para iz srpskog Fonda zdravstva u Fresenius je otkriće našeg čitaoca. Uvek budni pretraživač interneta, naš dopisni član, poznat pod pseudonimom Mile Lajkovac, skrenuo nam je pažnju kako Fresenius uzima pare iz RZZO Beograd. Po njemu, princip je sledeći: usluge hemodijalize se u privatnim Fresenius centrima obavljaju bez tendera, bez ikakve javne nabavke, nema tu ni pregovaračkog, ni otvorenog postupka, samo prećutni dogovori. Prećutnim dogovorom iz RZZO Beograd se u Freseniusove dijalizne centre upućuju važniji (VIP) pacijenti, za ostale nema mesta i oni se upućuju ili u Lazarevac ili se nesretnici teraju na peritonealnu dijalizu (cev u trbuh i ispiraj se sam). Po prećutnom dogovoru, sebi upućene pacijente Fresenius prihvata oberučke i uredno fakturiše svaki tretman, čak štaviše, navuče i one nesretne iz poplavljenog Obrenovca, telefonom poziva čak i one iz beogradskih državnih centara, neće li se koji preseliti kod njih, jer oni su eto tu, bliže mu je da bude kod njih nego da putuje sa onu stranu mosta, itd.itd. Za sve učinjene dijalizne tretmane Fresenius tačno kao sat dostavlja fakture na naplatu u RZZO-BG. Dalje, valjda, Fond te fakture ignoriše, jer nema para, jer nije bila javna nabavka, šta li, uglavnom Fond njima ne plati. Onda Fresenius tuži Fond zdravstva Srbije, jer, eto dotle je došlo, takvi su to protivnici, da oni svoje sporove ne mogu drugačije rešiti nego sudom! Ali, zainteresovana javnost nikada neće moći prisustvovati tim suđenjima, iako bi bilo zaista zanimljivo prisustvovati iznošenju prljavog veša tih decenijskih životnih saputnika. Zašto? Zato što suđenja NEMA. Dogovorili se mangupi. Nagodili se. Zna se i kako. Mi ćemo platiti sve. Mi, tj. Fond, svejedno. Ko želi dokaz, neka pogleda stranu 17. dokumenta o troškovima Fonda u 2013. godini: http://www.rfzo.rs/download/FINANSIJSKI%20IZVESTAJ%20ZA%202013.pdf

Nasi troskovi poravnanja sa Freseniusom

Tamo lepo piše: najveće troškove plaćamo za sudska poravnanja sa Freseniusom zaključena pred Privrednim sudom u Beogradu … Ništa od sučeljavanja, od odbrane, kontraargumenata, jok, daj im odmah i tako nam to svima odgovara. Ako ne svima onda bar pojedincima (zvučnih imena, kao što su: Šule, Sale, Rale, Spale, i drugim brojnim, ovde nepomenutim pripadnicima Freseniusovog klana, trenutno najjačeg u Srbiji i RS).

A za one koji ne znaju, imamo još i jedan desert, na kraju: na sumu dobijenu na ovaj način Fresenius ne mora ni porez da plati.

Zemljo, otvori se.

Uzmi nas odmah, ne ostavljaj nas dželatima našim.

Amin.

 

DiaBloG – 2014

.     .     .

Korupcija.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!       Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

privatizacija

.     .     .

Reče i Kosta da je dosta!

Da li su konačno pacijenti odlučili da progovore?  Da li nam jesen donosi dijalizno proleće?

Poštovani čitaoci,

Posle našeg posta „Treba li biti Slobodan da bi se postavilo pitanje“, a kojim smo komentarisali tekst u Politici koji je objavio pacijent Slobodan Naumović, dana 25.03.2014., sada imamo zadovoljstvo primetiti da se u istim novinama, u istoj rubrici, pojavio još jedan vrlo zanimljiv tekst, na istu (dijaliznu) temu.

Naime, u četvrtak, 11.09.2014. pacijent Kosta Velimirović, hrabro i otvoreno se potpisao ispod svog autorskog teksta o problemu hemodijafiltracije u Srbiji.

Ne znamo da li je redakcija Politike šta menjala u originalu, ali skresao im je Kosta dovoljno. Napisao je da je država ta koja stvara i podstiče neravnopravnost građana. Država je ta koja je donela famozni Pravilnik kojim je smanjila broj kvalitetnih hemodijaliza tj. hemodijafiltracija, u državnim centrima na samo 20% od svih tretmana, a dozvolila je hemodijafiltracije na kućnim dijalizama i u privatnim centrima 100%.

Obzirom da je hemodijafiltracija jedini kvalitetan metod dijalize i da se svuda u svetu smanjuje procenat običnih bikarbonatnih hemodijaliza, ostaje pitanje zašto su kod nas krenuli naopako: da smanjuju procenat HDF-a. Bolje upućenima, našim čitaocima, je sve odavno jasno. Jasno je da iza svega stoje interesi krupnog kapitala i dijalizno-farmaceutske mafije, koja želi da uzme više para za tu kvalitetniju metodu. Pri tome je ta dijalizna mafija potkupila državne činovnike koji se saglasiše sa planom ruiniranja državnih dijaliznih centara, kako bi što veći broj pacijenata tražio prelazak kod privatnika ili na kućnu hemodijafiltraciju (link). Već viđena priča, kao i pred svaku privatizaciju kod nas. Crevo za HDFPrvo se robi ili ustanovi obori vrednost, a zatim se to privatizuje, pa se ista usluga onda prodaje državi od strane privatnika, ali po znatno većim cenama. Naravno, filter ili dijalizator za običnu bikarbonatnu hemodijalizu i za hemodijafiltraciju su isti, nema nikakve razlike u cenama, pa privatnici koji sada svima daju HDF nemaju nikakve gubitke. Ali, isti privatnik (Fresenius) u državnim centrima traži 1600 dinara više za 50 cm dugo PVC crevo koje je neophodno za HDF. To crevo inače realno košta 2-3 evra, ali su monopolisti znali da ucene državu: ako se HDF crevo ne kupi za 1600 dinara, nema ni HDF-a, jer niko drugi to ne proizvodi osim njih.

Zato se u Beogradu smanjio broj HDF u odnosu na broj tih tretmana 2007. godine. Zato su svi dijalizni centri u Beogradu prepunjeni, a pacijenti se iz Fonda šalju u Lazarevac (ako nemaju vezu) ili u Fresenius centre (ako imaju vezu). Naravno, država plaća Fresenius centrima svaku dijalizu 40% više nego Lazarevcu, ali šta da se radi, kad to pacijenti traže, a i „nema slobodnih mesta“ u gradu Beogradu (Novom Sadu ili Nišu, svejedno).

Država „nije obratila pažnju“ da svi načelnici dijaliznih centara primaju honorare od Freseniusa, da održavaju takvo stanje, a oni koji budu najbolji u ruiniranju državnih dijaliznih centara biće nagrađeni prijemom u Fresenius u stalni radni odnos.

Nije sve ovo rekao Kosta, ili jeste, ali nije prošlo uredničku cenzuru, ali ne sumnjamo da je sve ovo znao. Jer, kaže Kosta: „za ovakve neshvatljive razlike u tretmanu pacijenata trebao bi da se zainteresuje i Zaštitnik prava građana“. (Jankoviću, čitaš li ti ovo?!?). O Zaštitniku prava pacijenata ne vredi trošiti reči.

I reče Kosta da se famoznim dijaliznim Pravilnikom poništava član 21 stav 1 i stav 3, kao i član 68 Ustava Srbije.

Protesti pacijenata2

Ali, zabole činovnike i Fresenius neka stvar za Ustav Srbije. Da li se sa Ustavom putuje na kongrese? Da li se sa Ustavom dobijaju dnevnice i honorari za predavanja. Da li se Ustav sipa u čaše na gala večerama i koktelima? NE. Pa, o čemu onda da pričate sa njima.

Ali, nisu nas samo državni činovnici i Freseniusovi plaćenici doveli u ovakvu situaciju.

Nego, nažalost, i naši.   Naši „sapatnici“ – pacijenti.

Pacijenti su isto krivi. Dozvolili su da ih vode kojekakvi smutljivci, interesno i finansijski vrlo povezani sa privatnim dijaliznim monopolistima, a takvi su pre svega štitili interese Freseniusa, a ne pacijenata. Iskustvo nas uči da su se svi takozvani predstavnici dijaliznih pacijenata uglavnom trudili da zamajavaju pacijente i odvraćaju im pažnju od suštinskih, životnih pitanja, dok su za sebe obezbedili sve moguće povlastice i najbolji tretman: hemodijafiltraciju.

zamajavanje pacijenata2

Zato je Kosta udario pravo u suštinu problema. Neka ostane za primer u istoriji beščašća ponašanje Freseniusovih sponzorisanih predsednika udruženja dijaliznih pacijenata koji su boreći se za interese tog privatnika, šetali pacijente po Srbiji i davali im da bacaju pikado na vrata od nečijih garaža ili da broje čunjeve koje su loptama oborili. Eto, takve su im bile „aktivnosti“ i „briga“ za situaciju u dijalizi Srbije.

Naravno, ti predsednici su prethodno za sebe i svoje članove porodice izborili pravo na kućnu hemodijafiltraciju i blagovremeno su pobegli iz državnih dijaliznih centara koje bi da predstavljaju.

zamajavanje pacijenata4

Takvi predsednici su zamajavali pacijente iz državnih centara „oštrim“ i preobimnim predstavkama tobože protiv aktuelne situacije, a u stvarnosti su davali svoj pristanak na svaki Pravilnik koji je važio za državne centre, i radili sve drugo što im nalože „sponzori“ (Fresenius). Za njih na kućnoj dijalizi važi poseban Pravilnik i sve im se donosi na tacni, dijalizatore im donose Fresenius i Gambro, bez tendera, po cenama koje nisu tenderske, a država (Fond) sve plaća. Glatko. Štaviše, ti pacijenti sa kućne HDF, da bi zadovoljili svoju sujetu, naterali su sponzora da im finansira i njihove Knjige o dijalizi, gde su isecanjem i kopiranjem tuđih tekstova hteli da se proglase jednakim stručnjacima kakav je i Freseniusov (dr Hrvatčević), njihov uzor, koji je isto prepisivao, ali barem iz inostranih izvora.

Zato su nam pojave i medijski nastupi Slobodana i Koste, vrlo dragoceni.

Bolje je pet minuta pošteno zboriti, nego godinama „biti predsednik udruženja dijaliznih pacijenata“.

Da nam je više takvih, drugačija bi se dijaliza svirala u državnim bolnicama.

A ovako,

možda je najbolje da organizujemo još jedan izlet.

I da se malo družimo.

A možda bidne i neko „predavanje“.

.

DijaBloG – 2014

.

.

zamajavanje3

Situacija u Banjaluci

Srdačan pozdrav, iz Republike Srpske.

Sa oduševljenjem smo prihvatili činjenicu da se pojavio prvi srpski dijalizni blog, i želimo odmah da i mi damo kratak prilog u vidu opisa situacije u dijaliznom centru Banjaluka.

Kao što znate, svi dijalizni centri u RS su privatizovani, i svi su u vlasništvu jedne kompanije. Duga je priča kako i zašto se to desilo, ali što se dijalize tiče mi smo već u Evropi, jer je kompanija njemačka. I kao što Slovenci sad kukaju što izabraše Evropsku zajednicu, tako i mi sad kukamo što izabrasmo njemačku bolnicu. Ko je uzeo pare, ko je koga prodao, a ko je koga kupio, još uvijek se ne zna pouzdano, ali se zna da nas pacijente niko nije štitio.

Evo šta sad imamo:

Osoblje dijalize nam, kad god ima priliku, stavlja manje dijalizatore od onih koji su nam potrebni.

Protesti nam ne vrijede ništa, jer čak ako pacijent odbije i da se uključi, oni će ga pustiti da se vrati kući, ali mu neće staviti adekvatan dijalizator.

Po nekom nalogu ili razrezu o potrošnji, nastoje da nam stavljaju i igle 14G, od 2 mm u promjeru, iako takve igle uopšte nisu u pravilniku o materijalima za hemodijalizu.

Nalazi rutinskih dijaliznih pretraga nam kasne i po 20 dana, jer ih do tada slažu, premeću i upisuju u nekakve svoje tabele. Tako su jednog pacijenta propustili uputiti na vrijeme na operaciju.

Jednog pacijenta su dvije godine punktirali suprotno od fistule.

Doktor je javno rekao jednom pacijentu da njemu treba veterinar.

Na pitanje drugog pacijenta zašto mu je skraćena hemodijaliza, doktor mu je odgovorio sa “ako ti se ne sviđa, idi kući.”

Zamislite situaciju gdje pacijent koji ima 17 godina plače na hemodijalizi, zbog visokog krvnog pritiska, a niko mu ne prilazi niti se obazire na to. To je naša stvarnost.

Prije mjesec dana se desio incident,koji se završio tučom. Pacijent koji ima 71 god se raspravljao sa glavnom sestrom. U njihovu raspravu se veoma drsko uključio doktor,  tako da ga je revoltirani pacijent udario i krenuo da izađe iz centra bez dijaliznog tretmana. Tada ga drugi i snažniji doktor fizički spriječava da izađe i u jednom momentu ruši pacijenta na zemlju i podere mu pidžamu, pokušavajući da ga zadrži dok policija ne dođe.

To bi ukratko bile samo neke od situacija u našem centru, koje su vremenom sve češće i sve teže. Neprimjereni postupci osoblja na nas djeluju vrlo demorališuće. Mi se svakodnevno borimo da nas tretiraju kao ljudska bića i da dobijemo adekvatnu i stručnu nefrološku i dijaliznu terapiju, ali sve to ide vrlo teško.

Puno nam znači pojava vašeg bloga i učinićemo sve da podstaknemo i naše pacijente da vam se jave sa svojim pričama, komentarima i drugim prilozima.

Veliki pozdrav,

www.udtihbb.rs.ba

udtihbbrs@hotmail.com

.

Konzilijere sve sredjuje

.

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Yi Zhang: Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu    Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata    Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV    Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day     Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima      Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Ponovo smrtni ishodi zbog korištenja Freseniusovih rastvora za hemodijalizu   Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?

<

p style=“text-align:right;“>.

Picture1b