Tag Archive | preporuke

Čujte, dijalizni pacijenti: Upoznajte svoga Neprijatelja!

Čujte, dijalizni pacijenti:  Upoznajte svoga Neprijatelja!

Poštovani čitaoci,

sigurni smo da svi vi koji već godinama pratite naš sajt, jako dobro znate ko je najveći Neprijatelj dijaliznih pacijenata.

To je Big Farma, odnosno velika dijalizna farmakoindustrijska mafija i njeni plaćenici među lekarima, pacijentima i organima vlasti.

Neprijatelj se danas svima nama sakriva iza neutralnih ili čak ugodnih termina: on je Sponzor, ili eventualno Donator, Darodavac, Pokrovitelj, Organizator, Proizvođač, Distributer, Inicijator, Humanitarac, Zaštitnik, skoro nikada se ne navodi izraz Finansijer.

Ali, Neprijatelj jeste finansijer i svi oni koje on finansira jesu naši Neprijatelji, makoliko se izdavali za prijatelje, i makoliko se kleli u svoje poštene namere, dobrobit pacijenata i društva u celini.

Njihov jedini cilj je Profit, Zarada, i tome su podredili sve svoje aktivnosti, ne žaleći da u tom cilju žrtvuju i naš život.

To im je nepisana zakletva.

I mi moramo početi da ih sagledavamo kao Neprijatelja.

Da bi se Neprijatelj pobedio, ili makar razobličio u svojim aktivnostima, on se mora proučavati, upoznati i suzbijati svim raspoloživim sredstvima.

Evo šta je o tome pisao najveći svetski vojni strateg Sun-Cu (i njegov brat koji se bavio sviranjem Kur-Cu), u svom najpoznatijem delu: „Umeće ratovanja“:

Onaj ko poznaje svoga neprijatelja i poznaje samoga sebe, neće biti ugrožen ni u stotinu bitaka. Onaj ko ne poznaje svoga neprijatelja a poznaje sebe, imaće podjednake izglede i za pobedu i za poraz. Onaj ko ne poznaje ni svog neprijatelja ni samoga sebe, biće poražen u svakoj bici.

Zato, prionimo na posao: Upoznajmo stavove i argumente našeg neprijatelja.

Pacijent Bob Rock je dobro rekao: ako kanimo pobijediti, ne smijemo izgubiti.

Zadržimo se (za sada) samo na desetak osnovnih teza neprijatelja, a vezanih za dva ključna preduslova boljeg lečenja dijaliznih bolesnika: 1) povećanje broja HDF i 2) primena netoksičnih dijalizatora.

Sada vam dakle prezentujemo 10 osnovnih neprijateljskih oružja kojima su naumili da nas ubiju u pojam, a da pri tome sve to što nam čine dobije prizvuk legalizma, humanizma, naučnosti, stručnosti i nesumnjive ispravnosti.

Posle svake od navedenih teza i stavova Neprijatelja dijaliznih pacijenata, dali smo vam odmah i gotova, istinita, razobličenja tih stavova, odnosno kontraargumente i protivotrove.

.

Neprijateljska teza br.1:

Nema dokaza da je HDF kvalitetnija od obične high-flux dijalize !?!

Zašto nam ovo govore?

Pa, u nefrologiji i dijalizi nema dokaza nizašta!

I to svi znaju.

Zbog enormnog uticaja farmakoindustrije na ovu granu medicine, i sami (para)nefrolozi priznaju da su sva njihova ispitivanja, sve njihove „naučne“ studije, najmanje pouzdane među svim granama medicine (link)!

Čuli ste već, pre samo nekoliko godina, mnogi od velikih nefroloških „autoriteta“ su i sami priznali: da oni još uvek ne znaju ni kakav treba da bude sastav dijalizne tečnosti, a kamoli nešto drugo?

To su i sami priznali nakon curenja u javnost podataka o tragediji kojom je firma Frezenijus pobila pacijente u svojim centrima dajući im dijaliznu tečnost neadekvatnog sastava (link).

Druga najveća dijalizna (američka) firma je potrovala stotinjak dijaliznih pacijenata repariranim dijalizatorima (koje je prodavala kao nove) u manje joj bitnim evropskim državama, uključujući i Hrvatsku (link).

Svi su oni radili u skladu sa važećim naučnim i stručnim dokumentima, studijama, standardima, smernicama, procedurama, pravilima, vodičima i uputstvima.

Pazite stručnosti nefrološke struke: nakon 60 godina od sprovođenja hemodijaliza, zaključili su da je možda ipak trebalo stavljati manje bikarbonata u dijaliznu tečnost, nego što su stavljali svih prethodnih 60 godina (34 mmol/L), jer eto izgleda procurelo je na internet da to ipak ubija pacijente!

Neko od farmakomafijaških plaćenika se izlanuo.

Pazite, znači da to nije (neko, anonimno) gurnuo u javnost, (para)nefrološka nauka nikada ne bi sama došla do tih „naučnih“ saznanja!?! Zašto?

Zato što je kontrolisana. Od iste te farmakoindustrije, koja ju je stvorila i koja je održava u životu.

Sva klinička ispitivanja imaju svog Sponzora. Skoro uvek (u 95% slučajeva) je to farmakoindustrija.

Sponzor, kada osmisli neko „istraživanje“, napiše „projekat“ i sve moguće papire, a onda, da bi zavejao svoj uticaj, unajmljuje podizvođača, takozvanu Istraživačku organizaciju, tako da formalno pare istraživačima (lekarima) ne daje Sponzor direktno, nego preko te Istraživačke organizacije, koja je zapravo monitor i kontrolor studije.

Naravno da Sponzor i dalje kontroliše svaki aspekt i svaki podatak „naučnog“ istraživanja. I čim mu se neki aspekt ili podatak ne dopada on naloži Istraživačima da se to promeni ili ukloni. (Nećete verovati, ali sve je to dozvoljeno i etički, po propisima koje smo usvojili sa Zapada).

Tako se menjaju protokoli, pristanci, stepeni neželjenih dejstava, menja se ama baš sve što Sponzor naredi, i to se menja sve dok traje studija, čak i posle toga, nikakvih ograničenja nema. (Pravljenje i menjanje propisa tokom postupka nije samo specijalitet Haškog tribunala).

E, onda se takva (ispeglana) studija (koja potpuno potvrđuje zamisao naručioca) objavi u nekom „uglednom“ dijaliznom časopisu (koga takođe finansira Sponzor), a kao „autori“ studije navedu se svi oni istraživači, profesori, lekari, asistenti, svi se oni sad javno isprse, jer im to nosi ugled i „bodove“ u naučnoj zajednici, jer su oni bili „istraživači“ („naučnici“, Bog te jebo) samo se Sponzor tada nigde ne pominje. A nema ni potrebe. Sponzor je svoj cilj ostvario.

Eto, tako su nastala „naučna“ istraživanja koja su „dokazala“ da nema nikakve razlike između kvaliteta high-flux hemodijalize i hemodijafiltracije, u pogledu smrtnosti, dužine života, itd, itd.

I sada nama, dijaliznim pacijentima, maše tim studijama nekakva naša domaća doktorka Pičkindimković, i rezultate takvih „studija“ navodi kao neoboriv „naučni“ dokaz, a mi smo budale, laici, koji o tome uopšte ne mogu ništa znati, ni saznati, pa ni diskutovati. Nismo stručni. Nismo kompetentni.

Pacijenti su kompetentni samo za umiranje.

Za pacijente se mora širiti priča da nema „naučnih“ dokaza da je HDF kvalitetnija od high-flux dijalize.

Ostaje nejasno zašto onda oni (link), plaćenici Sponzora (velike dijalizne kompanije) u svojim privatnim centrima u Srbiji daju 100% HDF, dakle svim pacijentima, i pri tome to reklamiraju na sva zvona, opanjkavajući i sopstvenu državu koja, eto, ograničava to ljudima na samo 20%, a oni, poštenjačine i dobrotvorci, daju svima koji dođu kod privatnika maksimalan kvalitet (pogledajte sliku-tekst dole).

Zaključak je jasan.

Bitno je samo da dođete kod njih!

Tamo na Zapadu gde drže sve centre, oni ne daju HDF svima, ali u Srbiji gde tek razrađuju posao daju svima HDF. Tamo vani još nemaju dovoljno dokaza da se HDF pokazala boljom, ali ovde u Srbiji je nesumnjivo bolja.

Za sve imaju „studije“, kojima će potkrepiti svoje stavove.

Istina je samo ono što njima odgovara.

I danas su u svim dijaliznim centrima u Srbiji bikarbonati 34 mmol/L u dijaliznoj tečnosti.

.

Neprijateljska teza br. 2:

U evropskim zemljama HDF daju u manje od 20% tretmana, a u SAD ne daju uopšte, pa što bi kod nas bilo drukčije !?!

Da, ali ono što ne kažu neprijatelji, a vrlo je važno naglasiti: U evropskim zemljama i u SAD je transplantacija glavna metoda zamene bubrežnih funkcija. Tamo se na bubreg čeka 2-3 godine, pa za kvalitet dijalize niko se posebno i ne bori. Njima je i 20% HDF dovoljno. Drugo, treba znati da je u tim zemljama dijalizna farmaceutska mafija jača nego kod nas. Tamo je najveći svetski industrijski proizvođač opreme i sredstava za dijalizu istovremeno i vlasnik na hiljade dijaliznih centara, pa njemu ne odgovara da daje duži, kvalitetniji ili skuplji tretman, nego samo da što više zaradi. Kratke dijalize, kako bi što više smena obrnuli sa istim aparatima i osobljem. Zato je smrtnost dijaliznih pacijenata u Americi gora nego kod nas. Amerika ne treba da nam bude uzor u dijalizi, nego u transplantaciji. A s obzirom da je u Srbiji transplantacija najgora u Evropi, red je da naša država onda dijaliznim pacijentima omogući efikasniju i kvalitetniju metodu dijalize, a to je HDF.

A da se stvari menjaju i na Zapadu, po dokaze ne treba ići mnogo daleko: u Sloveniji su sada 70% svih tretmana HDF, u KC Ljubljana daju 100% HDF, kao i kod nas u Republici Srpskoj: svih 100% pacijenata imaju HDF. Mala i siromašna Republika Srpska je imala poštenije i borbenije pacijente koji su se izborili za svoje interese (100% HDF), a korumpirani predstavnici pacijenata, lekara i organa vlasti u Srbiji, ne haju za taj primer.

U VMA je HDF bila primenjivana 100% i to u periodu od 2000. do 2008. (kada ni Slovenci nisu imali više od 20% HDF), i tada su u VMA imali smrtnost na dijalizi manju od 7% godišnje, bili su bolji od japanskog proseka. Ali, onda su i tamo uveli Pravilnik (od 2008).

Na kućnim hemodijalizama, a na kućne hemodijalize idu uglavnom oni bolje stojeći i bolje kapirajući pacijenti: svi odreda imaju HDF, 100% su na HDF-u, ali neće drugima to da preporuče, niti da istaknu prednosti te metode, jer neće da se zameraju svojim snabdevačima dijaliznog materijala.

Ćute i gledaju „svoja posla“.

Njima je dobro, a drugi nek’ pocrkaju.

Pogledajte na kraju i doktore, medicinare, koji su dospeli na dijalizu: svi su na hemodijafiltraciji!

Pitanje, koje je prvi u svetu postavio Gary Paterson: zašto nefrolozi drugima preporučuju ono što sami nikad ne bi izabrali? – još uvek nema odgovora (link).

Verovatno zato što „nema dovoljno stručno-naučnih, nefroloških dokaza“ da je HDF bolja od obične high-flux dijalize, pa onda doktori, uvek sloni riziku, humanizmu i eksperimentima, primenjuju je na sebi, dok ne stignu druga „objašnjenja“, od Sponzora. Idi begaj!

.

Neprijateljska teza br. 3:

Ne postoji stručna nefrološka preporuka za više od 20% HDF !?!

Netačno. Čista laž.

Evropski vodiči za dijalizu i transplantaciju, objavljeni u časopisu, NDT, 2002. i 2007. godine kažu:… Gde god nađeš zgodno mesto, tu HDF posadi …

Ili tako nešto.

Dajemo vam prvo originalni tekst na engleskom:

Guideline 2.1

  • The use of synthetic high-flux membranes should be considered to delay long-term complications of haemodialysis therapy. Specific indications include;

    • To reduce dialysis-related amyloidosis

    • To improve control of hyperphosphataemia

    • To reduce the increased cardiovascular risk

    • To improve control of anaemia

Guideline 2.2

  • In order to exploit the high permeability of high-flux membranes, on-line haemodiafiltration or haemofiltration should be considered.

Dajemo vam evo i doslovnu sliku prevoda na srpski jezik tih ključnih stavova iz evropskih vodiča za dijalizu, koje smo našli na predavanju jednog od naših stručnjaka:

Slike iz http://www.sobirs/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf

A dajemo vam i besplatni link ka originalnom i besplatnom tekstu tih evropskih vodiča za dijalizu i transplantaciju objavljenih u najprestižnijem nefrološkom evropskom časopisu.

https://academic.oup.com/ndt/article/17/suppl_7/34/1817512

https://academic.oup.com/ndt/article/17/suppl_7/21/1817504

https://academic.oup.com/ndt/article/22/suppl_2/ii5/1871254#36508904

Malo li je?

Ako ste ikada i imali dilemu: Su čim ćemo pred Miloša?

Eto vam džebane.

(Pre nego što neki Miloš odnese vašu glavu na poklon sultanima Big Pharme).

Koekude.

.

Neprijateljska teza br. 4:

HDF je mnogo skuplja metoda od high-flux dijalize pa RFZO to ne može da plaća !?!

To naprosto nije tačno.

O ovoj laži smo već pisali u postu: Koliko-je-zaista-hemodijafiltracija-skuplja-od-obicne-hemodijalize?

Čak i na skupom Zapadu, gde je dijalizna farmakomafija naduvala cene hemodijalize na 600 evra po tretmanu (nećete verovati, ali toliko je HD u Beču), razlika između HD i HDF je 3-4 evra!

Toliko naime košta ono PVC crevo za dovod prečišćene dijalizne tečnosti u vensku komoru.

Obično PVC crevo dugačko 10-20 cm.

Naši su ga dijalizni meštri prodavali srpskim bolnicama po 1700 dinara (po „Pravilniku“ o cenama dijaliznog materijala (link), dok je ono za običnu HD bilo 645 dinara.

Sada crevo za HDF košta nešto manje, oko 1500 dinara.

1500 dinara za crevo na slici desno, samo zato što je za HDF?

Da je makar bez bisfenola, ftalata i DEHP, ali nije.

A osim crevca, potroši se i nešto više vode i koncentrata, za HDF.

Za običnu HD potroši se oko 150 litara vode, a za HDF dvadesetak litara više.

Svi znamo koliko je cena kubika (1000 litara) vode, to je oko 80 dinara, a 20 litara je … izračunajte sami …  ne vredi trošiti reči.

I jedan prst (horizontalni) koncentrata se potroši više.

Ceo kanister koncentrata (10 Litara) košta 400 dinara, služi za pravljenje 420 litara dijalizne tečnosti, i potpuno je dovoljan za 2 tretmana bilo HD ili HDF. Prst koncentrata (15 dinara) manje-više, ne menja stvar, toliko se svakoga dana baci neiskorištenog koncentrata (i više).

O kakvim onda troškovima za Fond osiguranja govore naši neprijatelji?

Oni koji navodno brinu o uštedama, o državnoj kasi, a sebi pišu dnevnice i honorare kad god i gde god stignu.

Znaju li dušmani koliko bi se ušteda postiglo, ako bi dijalizni pacijenti manje ležali po bolnicama, imali manje amputacija, manje sepsi, manju potrošnju skupih antibiotika i drugih lekova.

Znaju to oni sve, ali koriste samo one podatke koji opravdavaju njihov zamišljeni plan.

A taj plan glasi: najveće uštede se postižu ako dijalizni pacijenti žive što kraće.

To nikada javno neće da izgovore, ali sve ukazuje da itekako samo na te uštede računaju.

O moralu, humanizmu, solidarnosti, brizi za bližnjega svoga, ti apostoli neoliberalnog kapitalizma su se javno izjasnili čuvenom izjavom:

„Kome je do morala, neka ide u crkvu.“

Eto, takvi sada odlučuju o našim životima i našim sudbinama.

Oni se našli da „brinu“ o uštedama u zdravstvu?!

Međutim, evo šta o ceni HD i HDF kažu zapadni izvori:

Mazairac i saradnici, 2013. godine, kažu: HDF je oko 3,6% skuplja od one (najlošije) low-flux HD! Samo 3,6%!! (Mazairac et al. The cost–utility of haemodiafiltration versus haemodialysis in the CONTRAST Study. NDT 2013;28:1865-1873.)

Lebourg i saradnici, 2013. godine kažu: Dodatni trošak po jednom HDF tretmanu varira od (minus) -1,29 do (plus) +4,58 evra u odnosu na HD. Znači u proseku je HDF tretman skuplji za oko 3,29 evra. (Lebourg et al. Online hemodiafiltration: is it really more expensive? Nephrol Ther 2013; 9:209-214)

Japanski stručnjak, Takura i saradnici, 2013. godine, objavljuje da se sa HDF ostvaruju čak i uštede, u odnosu na standardnu HD! (Takura et al. Cost-effectiveness analysis of on-line hemodiafiltration in Japan. Blood Purif 2013; 35 suppl 1:85-89.)

Oates i saradnici, 2012. godine, kažu: HDF je skuplja za oko £1.16 po tretmanu, od high-flux HD. HDF je čak jeftinija od high-flux HD, kada se nabavlja univerzalni AV set sa infuzionom linijom. (Oates et al. Cost comparison of online haemodiafiltration with high-flux haemodialysis. J nephrol 2012; 25:192-197.)

Eto, to kaže struka! Sama zapadna, svetska, nefrološka nauka:

HDF je skuplja oko 3 evra od standardne HD!

Naši mogu pričati šta hoće!

I upravo to i rade.

.

Neprijateljska teza br. 5:

Voda u našim centrima nije dobra pa zbog toga nam ne mogu davati HDF !?!

Tamo gde voda nije dobra Centar treba zatvoriti, a nadležne posmenjivati i kazniti.

(A tačno je da u mnogim centrima voda nije dobra, jer se ne ispituje na propisani način, videti ovde).

Istina je međutim, da samo aparati za HDF imaju dodatne filtere za prečišćavanje vode za hemodijalizu i da su na tim aparatima pacijenti bezbedniji, čak i ako im se radi obična high-flux HD.

Dakle, uvek je bolje biti na aparatu za HDF!

Čak i ako iz nekog (sigurni smo neracionalnog) razloga imate samo HD, bolje je da vam se ta HD radi na HDF aparatu.

HDF aparat je onaj koji ima 2 pumpe! Jednu za krv, i drugu za infuzionu tečnost.

Dijalizni pacijent dakle, ako je normalan treba da traži aparat sa 2 pumpe i 2 filtera za vodu, takav aparat je uvek bolji od onoga sa jednom pumpom i jednim filterom, a onaj ko je i normalan i sposoban, taj će obezbediti sebi da se te obe pumpe okreću, tj. da rade HDF.

Takav je stav širen među dijaliznim pacijentima poslednjih 20 godina.

Danas je tehnika malo napredovala, pa npr. japanski dijalizni aparati garantuju punu bezbednost na HDF i sa samo jednim (ali japanskim) filterom.

Nikada nigde u našoj državi, a i šire, nije opisana nijedna pirogena reakcija ili zaraza pacijenta, a da je taj pacijent bio na HDF aparatu.

Nezvanično se od stručnijih servisera i nefrologa, može čuti, da imaju utisak i kad bi Topčidersku reku doveli na Gambro AK200 Ultra-S, taj bi aparat opet proizveo ultra-čistu infuzionu tečnost.

A za hemodijalizu na običnom HD aparatu, to ne mogu garantovati.

Za simpleks hd aparate je mnogo bitnija kvalitetna reverzna osmoza i ceo taj sistem za pripremu gradske vode i njeno pretvaranje u vodu za hemodijalizu, ali se i dalje pacijentima servira priča da bi ih samo HDF ugrozila, a high-flux dijaliza ih kao neće ugroziti.

I pored svih fizičko-tehnoloških i hemijskih činjenica, uvek će se naći neki plaćenici farmakoindustrije i javno brinuti da nije vreme za širenje HDF u državnim centrima jer je tamo loša voda.

Pazite, to tvrdi i čovek koji je pobegao na kućnu HDF, ali sad brine da se kao ne našteti onima koji nemaju mogućnosti da kao on, pobegnu iz državnih centara.

Pri tome se nije založio da se naredi popravka kvaliteta vode u tim državnim centrima, ne to mu nisu „sponzori“ naredili, naredili su mu samo da reklamira privatne dijalizne centre i da što više pacijenata usmeri ka privatnicima.

Zato naši dušebrižnici „brinu“ o „kvalitetu“ vode u državnim dijaliznim centrima.

Bitno je samo da Gazdama, tj. Sponzorima, obezbede što veći profit.

Voda ih brine kao i lanjski sneg.

.

Neprijateljska teza br. 6:

Ne možemo protiv Pravilnika, to je zakonski propis, samo do 20% može biti HDF !?!

Prvo, Pravilnik nije zakonski propis! To je podzakonski akt kojeg je donela jedna ustanova (RFZO), na predlog Komisije koju je ustanova sama izabrala. Zbog krivičnog dela diskriminacije pacijenata, protiv autora Pravilnika, a to znači protiv Predsednika i svih članova Komisije treba podneti krivične prijave. Razrešiti sve članove Komisije koji su primali novac i usluge od dijalizne farmaceutske industrije, jer će oni uvek štititi interese svojih sponzora, a ne pacijenata.

Do koje mere je ta komisija bila bezobzirna najbolji dokaz je to što je prva verzija tog njihovog Pravilnika sadržavala odredbu da 50% svih dijalizatora treba da budu low-flux dijalizatori (najslabiji, najmanje propusni dijalizatori). Nakon frke koja je nastala u javnosti, Komisija je u naknadnim verzijama promenila tu svoju nebuloznu odluku, pa je smanjila obavezni procenat low-flux dijalizatora na 10%. Toliko o njihovom znanju ili o njihovom poštenju, ili o njihovoj brizi za pacijente.

Još su paralelno sa tim Pravilnikom doneli i Pravilnik o cenama (!?!), gde su ladno potpisali sve cifre kako im je dostavila najveća farmakoindustrija na ovim prostorima, cene koje su pacijente i državu urnisale, ali kompaniji su bile super. Toliko o nezavisnosti i autoritetu članova Komisije.

Ali, pazite i ovo: u stručnim dijaliznim krugovima, samo je jedan jedini nefrolog digao glas protiv tog Pravilnika i javno ustao u zaštitu pacijenata (link). Niko drugi od lekara se nije usudio ili nije hteo tako da postupi, ne zna se šta je gore!

Da ponovimo, kao zaključak: jedino rešenje je podići krivične prijave protiv svih potpisanih ispod tog Pravilnika. Razlog: ugrožavanje zdravlja, nanošenje štete, telesnih i duševnih bolova, i udruživanje radi zajedničkog zločinačkog poduhvata.

A ko želi, lako će naći dokaze da su u Komisiji plaćenici farmakoindustrije: dokazi su u finansijskim papirima samih kompanija (to se razvodi na sponzorstvo, plaćena predavanja, publikacije, edukacije, promocije i slične aktivnosti), te u poreskim prijavama i izveštajima sa žiro- i drugih bankovnih računa

Što bi rekli novinari: Državo, reaguj!

.

Neprijateljska teza br. 7:

Postoje medicinske indikacije za HDF, na doktoru je da odluči ko će imati HDF !?!

Teška laž. Ne postoje nikakve indikacije za HDF! Već sam pogled na one koji imaju HDF ukazuje da onaj koji im je odobrio HDF lečenje, nije imao nikakav kriterijum.

Jedini kriterijum je VIP kriterijum.

Oni koji su imali neku Vezu i Poznanstvo, ti su dobili i HDF.

Ne sumnjamo da ima i slučajeva podmićavanja za dodelu HDF.

Javna je tajna da svaka usluga ima svoju cenu, pa tako i sređivanje kvalitetnijeg hemodijaliznog lečenja (a to je HDF) ima svoju cenu.

Na crnom tržištu.

Ima li crnjeg primera za crno tržište.

Ako se već javno piše i govori da je otimanje i preprodaja dece naša izvozna šansa (link), ako već postoje javne sumnje u poštenje onih koji distribuiraju organe u EuroMondoTransplant organizaciji, kakav je onda moralni ili krivični prekršaj nameštati nekima HDF, umesto HD?!

Praktično, nikakav: činite nekome dobro delo.

U nekim ranijim pravilnicima, nefrolozi su upisivali listu indikacija za HDF.

Pa je tamo stajalo da se na HDF upućuju mlađi pacijenti, radno sposobni ili zaposleni, oni kod kojih se očekuje skora (?!) transplantacija, oni koji imaju amiloidozu, polineuropatiju, veliku telesnu težinu ili im je standardna dijaliza nedovoljno efikasna, itd.itd.

Sa pojavom priče o polnoj, rodnoj, etičkoj i etničkoj ravnopravnosti, pravnici su vrlo brzo izbacili sve te odredbe, jer to što je neko mlađi ili zaposlen, ne znači da mora imati i bolje lečenje od starijeg i nezaposlenog. I slično.

Tako da na kraju više nijedna nefrološka ustanova ili institucija nije zadržala nikakve Pravilnike o kriterijumima za izbor na lečenje hemodijafiltracijama (da ih pacijenti ne bi tužili Sudu).

Tek je to doktorima-paranefrolozima omogućilo da rade sve što žele da rade.

I po babu i po stričevima.

Po babine linije.

Još i najpošteniji ispadoše rukovodioci jednog regionalnog dijaliznog centra koji su odlučili ovako: HDF daju jednom sedmično, svima (30%, ali je svima 30%).

U ostalim centrima se manje-više drže Pravilnika: sami biraju koga će među tih izabranih 20%.

Pravilnik je zapravo legalizovao protekciju.

.

Neprijateljska teza br.8:

EU preporuka za korištenje dijalizatora bez BPA je samo preporuka, nije i obaveza, nije naredba?!?

Istina je da preporuka, formalno i usko gledano nije obavezujuća naredba, ali takvo gledište je toliko usko da se jedva provlači kroz iglene uši.

Još tokom februara 2015. godine Evropska Komisija je donela svoje Konačno mišljenje o bezbednosti korišćenja bisfenola-a u medicinskim sredstvima. Upravo ovo mišljenje sadrži preporuku da Pri sistemskoj izloženosti Bisfenolu-A (BPA) kada put unosa nije oralni, posebno kod novorođenčadi u jedinicama intenzivne nege, odojčadi koja prolaze kroz duge medicinske procedure i za pacijente na dijalizi, SCENIHR (Naučni savet Evropske Komisije za novonastale i novootkrivene zdravstvene rizike) preporučuje da kad god je moguće treba koristiti medicinska sredstva koje ne oslobađaju Bisfenol-A.

Značaj ovog mišljenja i preporuke je u tome što je sačinjeno na oko 168 strana, sa detaljnim opisima na koji način Bisfenol-a (BPA) negativno utiče na zdravlje ljudi. Iz tog razloga je vrlo drsko, nehumano i bezobrazno postupanje svakog zdravstvenog radnika koji za ovu preporuku zna, ali je se svesno ne pridržava. Čak 28 stranica ovog dokumenta predstavlja izlistane naslove, naučne reference svih naučnih radova kojima se jasno dokazuje štetnost, toksičnost Bisfenola-a po ljude, pogotovo na ove najugroženije kategorije: 1) novorođenčad u jedinicama intenzivne nege, 2) odojčad koja prolaze kroz duge medicinske procedure, 3) pacijenti na dijalizi.

Kod ovih kategorija pacijenata, sa sigurnošću je utvrđeno da direktno izlaganje Bisfenolu-a dovodi do toga da su granične tolerantne doze ovog otrova u krvi višestruko prekoračene, tj. počinju sa svojim otrovnim, pseudohormonskim i drugim štetnim dejstvima u organizmu.

E sada, kako se radi samo o preporuci, sami državni organi koji se bave problematikom lekova i medicinskih sredstava, kao što su Ministarstvo zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, zaista nemaju zakonsku obavezu da na svom nivou u regulativu medicinskih sredstava uključe ovu preporuku (ali niko ih i ne sprečava, te bi to svakako mogli učiniti), ali malo je drugačija situacija kada se radi o bolnicama, zdravstvenim ustanovama i zdravstvenim radnicima na terenu. Da li oni imaju ili nemaju obavezu da poštuju ovu preporuku Evropske Komisije? E pa IMAJU, i to i moralnu, i stručnu i zakonsku obavezu. Hajde prvo da krenemo od one moralne obaveze. Prilikom stupanja u lekarsku profesiju svi novopečeni lekari polažu lekarsku, Hipokratovu zakletvu. Ovo je zakletva koja još od davnina definiše moralne i etičke principe svakoga ko se bavi lekarskom profesijom. Originalna Hipokratova zakletva je jasno zaklela svakog lekara da pacijentu koga leči, bolesnom čoveku, ne sme dati otrov. Reč otrov je teško definisati, ali ako uzmemo u obzir danas prihvaćeno shvatanje ove reči jasno je da je otrov materija koja remeti biološke (fiziološke) funkcije organizma izazivajući prolazne ili trajne poremećaje, uključujući i smrt. Kada se ponovo osvrnemo na Konačno mišljenje Evropske Komisije o bezbednosti upotrebe bisfenola-a u medicinskim sredstvima, i na sadržana detaljna tumačenja na koje sve načine ova supstanca remeti biološke (fiziološke) funkcije organizma izazivajući prolazne ili trajne poremećaje, jasno je da se ovde nedvosmisleno radi o otrovu. Lekari koji su spremni da svog dijalizanog bolesnika leče materijalom koji direktno u njegovu krv otpušta Bisfenol-a, i pored svesti o otrovnosti ove supstance, ne mogu se smatrati ljudima dostojnim svoje profesije.

Ako odemo još malo dublje te pogledamo Kodeks medicinske profesionalne etike, Član 4 jasno obavezuje: Lekar treba uvek da ima na umu apsolutnu obavezu čuvanja ljudskog života i zdravlja, poštujući osnovno načelo medicinske etike „primarno ne naškoditi“. Dakle osnovno načelo je Primum Non Nocere, a koja pretpostavka predstavlja apsolutnu obavezu lekara. Znači, lekar je ipak dužan da svom dijaliznom pacijentu ne da otrov, Bisfenol-a, pa čak ni kroz terapijsko medicinsko sredstvo, jer prvi postulat lekarske etike je da se pacijentu ne sme naškoditi. Naćiće se sigurno među farmakomafijaškim plaćenicima mnoštvo onih koji će pokušati da minimizuju ili barem relativizuju značaj ovih postulata, a sve radi zaštite svojih dugogodišnjih bigfarmaceutskih industrijskih mecena koji dijalizatore pune Bisfenolom-a, a dijalizatori istim pune nesretne bolesnike. I to su upravo isti oni koji insistiraju na činjenici da ne postoji obaveza poštovanja preporuke Evropske Komisije, jer eto, to je samo preporuka a ne naredba. Takođe, ovaj obavezujući Kodeks medicinske profesionalne etike u daljim odredbama obavezuje: Lekar treba posebno da se zalaže za poštovanje pacijentovih prava. 

Verovatno mnogi misle da su pacijentova prava neka imaginarna i paušalna pretpostavka koja nema mnogo značaja već eto samo plovi u oblaku nekog imaginarnog i boljeg Sveta. E pa nije baš tako. Postoji nešto što se zove Zakon o pravima pacijenta, pa hajde malo da pogledamo šta tu sve piše. Pa evo recimo piše sledeće:

– Pacijentu se garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu zaštitu u skladu  sa njegovim zdravstvenim stanjem, opšteprihvaćenim stručnim standardima i etičkim načelima, u najboljem interesu pacijenta i uz poštovanje njegovih ličnih stavova (to je Član 3 Zakona o pravima pacijenta).

E sada bi bilo interesantno pitati zagovarače ideje da ne treba poštovati preporuku Evropske Komisije (jer to nije naredba), da li sipanje Bisfenola-a u krv pacijenta putem dijalizatora predstavlja lečenje u najboljem interesu pacijenta, i da li predstavlja poštovanje prava pacijenta da bude lečen u skladu sa etičkim načelima.

– Pacijent ima pravo na bezbednost u ostvarivanju zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim dostignućima zdravstvene struke i nauke, s ciljem postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru. Hajde još jednom da razmislimo da li punjenje pacijentove krvi otrovom, Bisfenolom-a, putem dijalizatora može dovesti do postizanja najpovoljnijeg ishoda lečenja i smanjenja rizika za nastanak neželjenih posledica po zdravlje pacijenta, na najmanju moguću meru.

Sada ako se vratimo na osnovno postavljeno pitanje – „EU preporuka za korištenje dijalizatora bez BPA je samo preporuka, nije i obaveza, nije naredba?!?“, odgovor je jasan i nedvosmislen: DA, lekari su u obavezi da prema svim ovde izlistanim propisima kojih se moraju pridržavati, obezbede svojim pacijentima dijalizatore koji u pacijenta ne unose dokazane otrove. I to ne zbog preporuke koja nije naredba, već zbog kodeksa i zakona važećih u Republici Srbiji.

.

Neprijateljska teza br.9:

Toksične materije poput BPA i DHP se nalaze svugde, svi smo tome izloženi i to je nemoguće izbeći, pa što bi za dijalizne pacijente bilo drugačije ?!?

Tačno je da se bisfenol-a i toksični ftalat koje smo pomenuli nalaze svuda oko nas, u raznim plastičnim materijalima, ali ipak možemo po malo birati kako i koliko ćemo biti izloženi ovim štetnim materijama. 

Često se ove supstance nalaze u plastičnim posudama za hranu, u limenkama osvežavajućih pića u sloju koji oblaže aluminijumski lim limenke, dečijim igračkama (koje mala dečica vole da trpaju u usta), i možda ponajviše u plastičnim flašama za vodu i pića. Pa evo već ovo saznanje nam omogućuje da u solidnoj meri izbegnemo i bisfenol-a i DEHP ftalat. Ako želimo da izbegnemo unos ovih supstanci oralnim putem (unos na usta, uglavnom putem hrane i vode) lako ćemo se odlučiti da se ne hranimo pakovanom hranom, već da se trudimo da jedemo isključivo sveže pripremljenu. Lako možemo prestati sa kupovinom flaširanih voda, i tokom toplih meseci sa sobom nositi staklenu flašicu napunjenu svežom „česmovačom“ ili filtriranom vodom. Maloj deci možemo kupiti igračke koje su pravljene od prirodnih materijala, kao što je drvo, ili pak od plastika koje na sebi nose oznaku BPA-free (bez Bisfenola-a).

Šta je to drugačije kod pacijenata na dijalizi? Pa TRI su osnovne razlike u odnosu na zdrav ljudski organizam.

– Prvo, zdrav ljudski organizam unosi u sebe Bisfenol-a i DEHP-ftalat uglavnom oralnim putem (na usta). Svi drugi putevi unosa kod zdravog čoveka su skoro pa zanemarljivi. Kada se ove supstance unesu na usta, iz creva se apsorbuju i dolaze u krv. Međutim taj krvotok predstavlja prvu liniju odbrane jer se ne radi o opštem krvotoku, već o krvotoku ka jetri. Jetra je poznata kao organ koji vrši razlaganje štetnih supstanci. Kako i ove dve supstance dospevaju u jetru iz creva putem krvotoka, u jetri bivaju vezane za određene proteine nosače, to se zove konjugacija čime se u ogromnoj meri deaktivira njihovo štetno dejstvo. Kod dijaliznog pacijenta, Bisfenol-a i DEHP-ftalat se najviše unose putem krvi, iz dijalizatora, a manje putem usta. To znači da štetne supatance najvećim delom zaobilaze mali crevno-jetreni krvotok, tj. znatno manje se deaktiviraju u jetri, te u krvi i uopšte u organizmu ostaju u svom aktivnom, štetnom obliku, jer nisu konjugovani. U zdravom organizmu, isključivo tako vezane tj. konjugovane štetne supstance se dalje iz krvi i kompletnog organizma izbacuju putem bubrega. Time se kod zdravog čoveka ove štetne supstance na kraju izbacuju iz organizma. Ovde logično dolazimo do druge razlike između zdravog organizma i dijaliznog pacijenta…

– Drugo, bubreg dijaliznog pacijenta na žalost ne funkcioniše ili veoma ograničeno funkcioniše u smislu izbacivanja štetnih supstanci putem urina. Iz tog razloga, bubreg dijaliznog bolesnika ne može iz tela bolesnika izbaciti Bisfenol-a i DEHP-ftalat, koji se u svojoj aktivnoj formi nagomilavaju u organizmu i počinju da proizvode svoja dobro poznata štetna dejstva. Čak i ukoliko postoji deo ovih konjugovanih supstanci, njihovim nagomilavanjem, a zbog nemogućnosti izbacivanja, dolazi do njihovog ponovnog aktiviranja i opet je tu štetno dejstvo na organizam.

– Treće, možda i najznačajnije, to je razlika u mogućnosti izbora. Zdravi ljudi će izabrati kakvu će hranu jesti, i iz čega će piti vodu, kako je prethodno i napomenuto. Takav izbor dijalizni bolesnik nema. Koju god hranu da jede, i koliko god da bira kako će uneti ono malo vode, ako ga svaki drugi dan po četiri sata „leče“ dijalizatorom koji mu ubacuje Bisfenol-a i DEHP-ftalat u krv, njegov organizam će sigurno trpeti štetne posledice ovih supstanci.

Ovde se moramo vratiti na prethodnu neprijateljsku tezu da prepruka da se kod dijaliznih pacijenata prestane sa korišćenjem dijaliznog materijala koji u sebi sadrži Bisfenol-a, ne predstavlja obavezu. Ovaj izbor za dijaliznog pacijenta u našoj zemlji treba da vrši lekar uključen u postupak nabavke dijaliznog materijala, to bi trebala da bude obaveza lekara, a ne pacijenata.

Ali, ako nam lekari ne budu radili svoj posao, moraće sami pacijenti da presaviju tabak …

Znate, ne postoji ni naredba da se ne smeju davati nefrotoksični antibiotici (npr. aminoglikozidi) pacijentima sa bubrežnom slabošću.

Nema naredbe, ali se podrazumeva da LEKAR, koji je dobar ili normalan, lekar, neće davati lekove koji oštećuju bubrege pacijentima koji već imaju oslabljene bubrege.

To je stručna greška.

To se goni na sudu.

Nema naredbe, zabrane da se nefrotoksični lekovi primenjuju kod bubrežne slabosti, ali postoji svest i savest, da se pacijentu ne sme naštetiti.

To bi moralo biti jače od svake naredbe.

Ni dete ni dijalizni pacijent nemaju mogućnost izbora. Odluke u njihovo ime donosi roditelj, odnosno lekar.

Ako se roditelj nesavesno odnosi prema svome detetu, ono će mu biti oduzeto.

Da li će nefrologu biti oduzeti dijalizni pacijenti ako im on daje Bisfenol-A i DEHP-ftalate?

Tužite ih, pa ćemo videti.

.

Neprijateljska teza br.10:

Ne može se u tendersku specifikaciju uvrstiti uslov da dijalizatori budu bez BPA, jer to znači da bi samo jedna firma mogla prodavati dijalizatore u Srbiji, a to bi bio monopol ?!?

Ovo je teška laž.

MOŽE se u tendersku specifikaciju staviti uslov da dijalizatori budu bez Bisfenola-a. Naime, svaka tenderska komisija za dijalizni materijal ima u svom sastavu lekara, stručno lice zaduženo za formiranje tehničkih specifikacija. Ti lekari, znate to su oni isti o kojima smo upravo pričali. To su oni isti lekari koji su, poštujući preporuke Evropske Komisije, dužni da pri lečenju dijaliznih bolesnika sprovode osnovne moralno-etičke principe, svoju Hipokratovu zakletvu, Kodeks profesionalne lekarske etike, Zakon o pravima pacijenata i Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taj stručni deo Komisije sačinjava tehničke specifikacije, tj. definiše karakteristike i količinu proizvoda koji se nabavljaju. Ako uzmemo u obzir sve ove principe kojima se lekari moraju voditi, jasno je da oni mogu kao tehničku specifikaciju, zahtev, staviti da dijalizatori koji se nabavljaju za lečenje pacijenata moraju biti bez Bisfenola-a. U tom smislu, lekara, profesionalca ne treba da zanimaju nikakvi monopoli, broj firmi koje mogu ponuditi dijalizatore bez Bisfenola-a i slično. U praksi u našoj zemlji to nije tako, jer dobar deo lekara nefrologa mnogo voli da se bavi „tržištem“ i firmama koje prodaju dijalizatore, a mnogo mnaje se bave svojim poslom i lečenjem pacijenata. U po noći da ih pitate koja firma koga vodi o svom trošku na kongrese, izlete, predavanja, promocije i slične edukacije – to svi sve znaju.

No da se vratimo na sastavljanje tendera. Ostali sastav tenderskih komisija uglavnom čine ekonomisti ili pravnici. Ovi ekonomisti i pravnici su tu da tenderska dokumenta uobliče sa odredbama Zakona o javnim nabavkama.

A briga o pacijentima svakako nije nešto što bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Ovaj zakon u svom Članu 70. ima jednu odredbu koja predviđa da Naručilac (u ovom slučaju dijalizni centar, bolnica) tehničke specifikacije za tender sprema u skladu sa svojim objektivnim potrebama. Objektivna potreba svakog savesnog lekara i poštenog čoveka je da za svoje pacijente nabavi medicinsko sredstvo koje će dati najbolje lečenje a najmanje će narušiti zdravlje pacijenata. Na žalost „oni“ lekari koji više vode računa o dijaliznim firmama nego o svojim pacijentima, su ovu odredbu Zakona u praksi često zloupotrebljavali. Zloupotreba se sastojala u tome što su svojim integritetom stručnih lica tenderske komijsije svesno zahtevali dijalizatore koji daju lošije rezultate lečenja, manje očekivano preživljavanje pacijenata i koji sadrže otrove kao što je Bisfenol-a. Razlog sigurno nije briga o pacijentu ili o Zakonu, već su se takvi klimavci svoje profesije dodvoravali pojedinim firmama koje prodaju dijalizatore, ne bi li ih ove veliki sistemi ponekad pozvali na neku svoju proslavu, pomazili po glavi kao dobrog cuka, a i tutnuli im poneku nulu u beskrajno dubok džep. 

Znači, monopol nije nešto čime treba da se bave lekari i/ili pacijenti, ali da bi razbili i tu zabludu, možda će vas iznenaditi sledeći podatak.

U Srbiji trenutno postoje distributeri čak 4 proizvođača dijalizatora koji u sebi ne sadrže Bisfenol-A. U tom smislu, na tržištu dijaliznog materijala Srbije veći je broj distributera ovih proizvođača nego distributera proizvođača koji ne prave dijalizatore bez Bisfenola-A.

Zašto ih samo jedna od tih firmi prodaje u Srbiji, nije pitanje za lekare, tenderske komisije, i državna tela koja se bave monopolom i konkurencijom.

Ovo je pravo pitanje za firme distributere dijalizatora. Verovatno su im za bolesne Srbe dobri i dijalizatori puni otrova.

NATO još nije završio svoj prljavi posao.

.

.

.

DiaBloG – 2018

.

.

.

Za one koji nisu gledali, neka pogledaju:  (https://www.youtube.com/watch?v=rhODmDl3M6k)

(https://www.youtube.com/watch?v=rhODmDl3M6k)

Ostali korisni linkovi:

https://dijaliza.wordpress.com/2013/03/03/trazimo-hdf-za-sve/

https://dijaliza.wordpress.com/2013/03/30/francisco-maduell-prednosti-hemodijafiltracije-su-naucno-dokazane/

http://www.sobirs.org/wp-content/uploads/2014/12/Problemi%20u%20HD%202014%20predavanje.pdf

https://dijaliza.wordpress.com/2015/08/14/koliko-je-zaista-hemodijafiltracija-skuplja-od-obicne-hemodijalize/

https://dijaliza.wordpress.com/2015/06/18/kako-nas-truju-dijalizatorima/

https://echa.europa.eu/-/msc-unanimously-agrees-that-bisphenol-a-is-an-endocrine-disruptor

http://ec.europa.eu/health/scientific_committees/emerging/docs/scenihr_o_040.pdf

 

Advertisements

Dijeta i ishrana – preporuke

DIJETA I ISHRANA BOLESNIKA KOJI IMAJU BUBREŽNU SLABOST

UVOD

Ove preporuke za ishranu pacijenata koji imaju dokazanu bubrežnu slabost koncipirane su samo kao orijentir, kao pomoć tim pacijentima kada im lekar preporuči promenu načina ishrane. Nakon usmenih objašnjenja i preporuka, pisana uputstva pomažu bolesnicima da bez žurbe ponove što su čuli, odnosno, ako im je slučajno nešto promaklo da ponove šta su zaboravili ili da nađu odgovor na pitanja koja nisu stigli da postave.

Kako slabi bubrežna funkcija, prema nalazima na ambulantnim ili bolničkim pregledima, biće potrebno uvoditi promene dotadašnjeg načina ishrane. I kada se pređe na lečenje dijalizom (hemodijalizom, ili peritonealnom dijalizom) nastavlja se s redovnim analizama krvi prema kojima se procenjuje uspeh lečenja. Ukoliko nalazi ne zadovoljavaju, biće potrebno prilagoditi način dijalize, uzimanje lekova i ishranu.

Najčešće se savetuje smanjivanje unosa soli, tečnosti, belančevina, kalijuma i fosfata.

Preporuke nisu iste za sve bolesnike, niti za istog bolesnika u različitim fazama bolesti. Nekim će bolesnicima najveći problem biti npr. nakupljanje viška kalijuma u organizmu, drugima višak fosfora, a neki će morati menjati ishranu zbog zaostajanja viška tečnosti u organizmu. Zato nije potrebno da se svi bolesnici pridržavaju svih ograničenja. Preterano stroga dijeta je štetna, oduzima suviše slobodnog vremena i energije, što je bolje uložiti u druge aktivnosti. Cilj je pomoći bolesnicima da hranom poboljšaju svoje zdravlje, a da im život zbog toga ne bude suviše komplikovan. Preporučena ishrana ne bi trebalo da odstupa mnogo od uobičajene, ne bi trebalo da je suviše skupa ili neukusna, a treba da bude jednostavna za pripremanje. Dobro bi bilo da svaki pacijent proceni svoj ukus, navike i mogućnosti i da ih prilagodi zahtevima bolesti. Sastavni deo ovih saveta su uputstva i tablice sastava prehrambenih namirnica, kako bi svako mogao uskladiti svoj uobičajeni jelovnik sa ograničenjima koje postavlja bubrežna slabost.

FUNKCIJA i INSUFICIJENCIJA BUBREGA

Bubrezi izlučuju otpadne materije iz organizma, održavaju potrebnu količinu vode, minerala i elektrolita u ljudskom organizmu i izlučuju višak kiselina iz organizma. Različite bolesti bubrega mogu dovesti do oštećenja bubrežne funkcije i do bubrežne slabosti (insuficijencije). Tada bubrezi ne mogu odstranjivati iz organizma dovoljno vode, soli, kiselina i materija nastalih razlaganjem belančevina (ureu, kreatinin, mokraćnu kiselinu). Važan deo lečenja bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom je ishrana, jer je korisno smanjiti unos onih materija koje bubreg ne može da odstrani, a povećati unos onih materija koje se prekomerno gube iz organizma.

Najčešće se bolesnicima sa bubrežnom slabošću savetuje kontrolisan unos tečnosti, belančevina, natrijuma, kalijuma, kalcijuma i fosfora.

UNOS TEČNOSTI U BUBREŽNOJ SLABOSTI

Zdrav bubreg usklađuje izlučivanje vode mokraćom prema unosu i prema gubitku tečnosti iz organizma.

Oštećen bubreg gubi sposobnost održavanja potrebne količine vode u organizmu, pa sa slabljenjem bubrežne funkcije najčešće dolazi do nakupljanja vode u organizmu. Posledica je povišen krvni pritisak, otoci nogu, otežano disanje zbog zaostajanja vode u plućima. Kada se to dogodi, unos tečnosti, pićima i hranom, treba ograničiti prema količini mokraće koja se izluči tokom 24 sata.

Mnogo ređe, oštećenim bubregom se gubi prekomerna količina vode (i soli) iz organizma. Tada lekar savetuje uzimanje povećane količine tečnosti.

Pod unosom tečnosti misli se, osim na vodu, na sokove i druge napitke, niskomineralnu vodu, mleko, čaj, supe, kafu, pivo, vino, itd.. treba imati na umu da oko polovine težine voća i povrća čini voda.

NA HEMODIJALIZI

Početak lečenja hemodijalizom predstavlja prekretnicu u načinu ishrane. Većina bolesnika slobodnije će uzimati tečnost i hranu nego u fazama bubrežne slabosti pre dijalize. Dobijanje na težini između dijaliza proporcionalno je količini tečnosti unetoj u telo putem pića i hrane. Za alkoholičare je kontrola unosa tečnosti često nerešiv problem. Preporuka je da dobijanje na težini između hemodijaliza ne prelazi 2-2,5 kg (1 kg dnevno). Veće nakupljanje vode otežava rad srca i pluća, pa često dovodi do porasta pritiska, otoka, srčane slabosti i gušenja. Kada se mora odstraniti mnogo tečnosti, hemodijaliza postaje neugodna zbog grčeva i pada pritiska, koji su tada praktično neizbežni. Kod pacijenata koji na hemodijalizu dolaze sa već niskim krvnim pritiskom odstranjivanje veće količine tečnosti je još teže, te im se često HD mora i skratiti, što sve skupa dovodi do loših rezultata lečenja.

NA PERITONEALNOJ DIJALIZI (CAPD)

Bolesnici koji se leče peritonealnom dijalizom imaju mogućnost da nešto slobodnije unose tečnosti. Poželjno je tako prilagoditi unos tečnosti, da se peritonealnom dijalizom ne mora odstranjivati više od 1,5 l tečnosti dnevno za održavanje stalne telesne težine.

UNOS BELANČEVINA (PROTEINA) U BUBREŽNOJ INSUFICIJENCIJI

Belančevine su važan sastavni deo hrane, neophodne su za rast u doba detinjstva, kao i za  održavanje svih funkcija organizma odraslih. Belančevinama je bogata hrana životinjskog porekla (meso, ribe, mleko i mlečne prerađevine, jaja). Hrana biljnog porekla uopšteno sadrži male količine belančevina (najviše ih sadrže pasulj, grašak, sočivo, soja), ali biljne su belančevine manje vrednosti za ljudski organizam od životinjskih. Ishranom, zdrave odrasle osobe trebaju unositi 1 gram belančevina na kilogram telesne težine.

Razgrađivanjem belančevina u organizmu nastaju urea, kreatinin i mokraćna kiselina, a izlučuju se mokraćom. Kada bubreg slabije radi zbog uznapredovale bolesti, dolazi do zadržavanja tih materija u organizmu, a takvo stanje se naziva bubrežna insuficijencija.

Kod bubrežne insuficijencije lekar savjetuje da se smanji unos belančevina hranom. Stepen smanjenja zavisi od oštećenja bubrežne funkcije (do 0,6 – 0,4 grama na kilogram telesne težine). U vrlo uznapredovaloj bubrežnoj insuficijenciji, ponekad je preporuka uopšte ne uzimati meso, ribe, mleko i jaja. Danas je lečenje hemodijalizom i peritodijalizom rašireno i uspešno, pa se više ne uvode dugotrajne stroge dijete bez belančevina. Osim što ih se teško pridržavati, takve dijete dovode do slabljenja i oštećenja organizma, što je kasnije teško popraviti.

NA HEMODIJALIZI

Kada se započne lečenje hemodijalizom napušta se veliko ograničenje uzimanja belančevina hranom, pa se  preporučuje uzimanje normalnih ili nešto slobodnijih količina belančevina (1-1,2 gram na kilogram telesne težine dnevno). Savetuje se da 3/4 belančevina bude životinjskog porekla. Efikasna dijaliza popraviće apetit bolesnika i omogućiti mu uzimanje dovoljne količine belančevina i druge hrane. Dobar apetit i povećanje „suve“ telesne težine znak su dobrog zdravlja. Neuhranjenost (mršavost) je povezana s češćim oboljevanjem i kraćim životom na dijalizi.

NA PERITODIJALIZI (CAPD)

Tokom lečenja peritonealnom dijalizom potrebno je uzimati više belančevina hranom nego što uzimaju zdrave osobe ili osobe na hemodijalizi, jer se belančevine delimično odstranjuju iz organizma ispiranjem trbušne duplje.

Preporučuje se uzimanje 1,5 grama na kilogram telesne težine belančevina dnevno, što je za oko 50% više nego je potrebno zdravim osobama. Ukoliko se hranom ne uzima dovoljno belančevina, ili se pojačano gube ispiranjem trbušne duplje, doći će do prekomernog nakupljanja vode u organizmu, otoka, gušenja, pothranjenosti i opšte slabosti.

Ponekad se bolesnici nepotrebno pridržavaju stroge dijete sa vrlo malom količinom belančevina i tokom lečenja dijalizom, a zbog neznanja ili bojazni da će normalna ishrana dovesti do porasta ureje i kreatinina. Time sebi onemogućavaju potpuni oporavak. Za aktivan život potrebna je i dobra ishrana i delotvorna dijaliza.

NATRIJUM (Na)

Oštećeni bubrezi gube sposobnost održavanja potrebne količine natrijuma u organizmu. U slučaju zadržavanja prevelike količine natrijuma, javlja se žeđ, prekomerno pijenje i zadržavanje vode u telu, a posledica je povišeni pritisak, otežano disanje zbog viška vode u plućima i oticanje nogu. Obrnuto, ako se bubregom gubi previše natrijuma, gubi se takođe i previše vode, pa dolazi do isušivanja organizma (dehidracije) i snižavanja krvnog pritiska.

Glavni izvor natrijuma je kuhinjska so koju dodajemo hrani (natrijum-hlorid, NaCl). Neprerađene prehrambene namirnice sadrže malo natrijuma, ali se so dodaje pri kuvanju ili konzerviranju hrane. Osim u kuhinjskoj soli, natrijum nalazimo i u sodi bikarboni (1 kašičica kuhinjske soli sadrži 2,3 gr natrijuma, a 1 kašičica sode bikarbone sadrži l gr natrijuma).

Hrana koja se konzervira soljenjem (suvo meso, kiseli kupus, repa, sir) često je neprepoznati uzrok prekomerne žeđi.

Bolesnicima s povišenim krvnim pritiskom i otocima (edemima) savetuje se uzimanje manje slane hrane. Smanjeni unos natrijuma jako pomaže u suzbijanju osjećaja žeđi, jer bi u suprotnom došlo do prekomernog pijenja i nakupljanja tečnosti u organizmu. Da bi se smanjio unos tečnosti u organizam, neophodno je prvo smanjiti unos soli.

NA HEMODIJALIZI

Uzimanje manje natrijuma (kuhinjske soli) savetuje se onim bolesnicima koji imaju visok pritisak, koji pate od žedi i piju mnogo tečnosti, pa imaju veliko dobijanje na težini izmedu hemodijaliza. Da bi se moglo odstraniti mnogo tečnosti tokom hemodijalize, a da bi se izbegli grčevi i nizak pritisak, dijalizno osoblje obično koristi rastvor za dijalizu sa višim vrednostima natrijuma. Ni najboljim aparatima za dijalizu neće se moći ukloniti prekomerni osjećaj žeđi nakon dijalize ako se odstrane velike količine tečnosti (više od 4-5% telesne težine). Zbog toga je neophodno smanjiti unošenje natrijuma hranom.

NA PERITONEALNOJ DIJALIZI

Visok pritisak, otoci, pojačana žeđ i pijenje veće količine tečnosti popraviće se uzimanjem hrane s manje natrijuma (kuhinjske soli). Za odstranjivanje viška tečnosti na peritonealnoj dijalizi se koristite rastvori s većom koncentracijom glukoze („jači rastvori“). Međutim, ako se često budu koristili „jači rastvori“, doći će do oštećenja peritonealne membrane, što može onemogućiti dalje lečenje peritonealnom dijalizom. Ako je unos natrijuma i vode prekomeran, ne može se održavati „suva težina“ ni čestom upotrebom jačih rastvora za peritonealnu dijalizu.

KALIJUM (K)

Kako bubrežna bolest napreduje, gubi se sposobnost uskladivanja količine kalijuma u organizmu. Zadržavanje prekomerne količine kalijuma dovodi do poremećaja rada srca, i to srčane slabosti, usporenosti, pa čak može izazvati zastoj srca i smrt. Obrnuto, smanjena količina kalijuma dovodi do ubrzanog rada srca i iscrpljivanja srčanog mišića radom na prazno. Sve promene kalijuma izazivaju i tipične promene u EKG nalazu pacijenta, pa se one tako mogu otkriti i pre laboratorijske potvrde.

Niske vrednosti kalijuma češće se javljaju kod manje izražene bubrežne slabosti, kod uzimanja nekih lekova za podsticanje izmokravanja, kao i nakon obilnih proliva ili povraćanja. U uznapredovaloj bubrežnoj insuficijenciji, kada se dnevna količina mokraće smanji na ispod pola litra, znatno je češći problem povećani nivo kalijuma u krvi.

Kalijum se nalazi uglavnom u biljnoj hrani (povrće i voće), premda ga ima i u drugim vrstama hrane. Ne može se uništiti kuvanjem, pečenjem, smrzavanjem ni konzerviranjem. Lako je rastopiv u vodi, pa je količina kalijuma u hrani nešto manja ako se baci voda u kojoj se namirnica ispirala, natapala, kuvala ili bila konzervirana. Posebno je efikasno natapanje usitnjenog povrća tokom noći u hladnoj vodi (koja se posle baci). Tako se sadržaj kalijuma u hrani smanji za jednu trećinu.

NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)

Kalijum se vrlo dobro odstranjuje dijalizom, pa je uz redovno lečenje retko potrebno provoditi strogu dijetu ili poseban način pripremanja hrane. Ukoliko se uz redovnu i efikasnu dijalizu često nađu visoke vrednosti kalijuma, treba krompir zameniti pirinčem, testeninom, hlebom ili palentom, a izbegavati voćne sokove, suvo i koštunjavo voće, kao i zeleno povrće (spanać, blitva), paradajz i banane.

KALCIJUM (Ca)

Bubreg ima važnu ulogu u održavanju nivoa kalcijuma u organizmu. Oštećeni bubreg ne može više održavati potrebnu koncentraciju kalcijuma u krvi, iz dva razloga: prvo, jer oštećeni bubreg nedovoljno izlučuje fosfor iz organizma, pa se fosfor vezuje sa kalcijumom u krvi i smanjuje nivo kalcijuma u krvi, a drugo, jer oštećeni bubreg nedovoljno stvara D vitamin, čija je uloga da povećava apsorpciju kalcijuma iz hrane. Posledica je najčešće nizak nivo kalcijuma u krvi, što postupno dovodi i do slabljenja kostiju. Ponekad se javljaju trnci i mišićni grčevi. Nakon dužeg trajanja bubrežne insuficijencije, a posebno uz primenu nekih lekova, mogu se javiti i povišene vrednosti kalcijuma u krvi. Visoke vrednosti kalcijuma imaju nepovoljne i trenutne i dugoročne posledice na srce, mozak, krvne sudove i sve druge organe i tkiva.

Nije jednostavno pomoću hrane regulisati nivo kalcijuma u organizmu. Hrana bogata kalcijumom (mleko i mlečni proizvodi, meso) ujedno je bogata i fosforom. Visoke vrednosti u krvi ova dva minerala, i kalcijuma i fosfora, posebno su štetne za organizam zbog njihovog direktnog vezivanja i taloženja u mekim tkivima.

Ipak, pacijenti najčešće imaju nešto niži nivo kalcijuma u krvi. Osnovni način lečenja je lekovima (vezači fosfata u probavnom traktu, D vitamin). Hranu bogatu kalcijumom i preparate kalcijuma preporučiće vam lekar, tek kad se postigne normalna vrednost fosfora.

NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)

Većina bolesnika će uz redovno lečenje dijalizom nastaviti da uzimaju lekove koji posredno povećavaju nivo kalcijuma u krvi. To su tzv. ’vezivači fosfata’ u crevima (npr. kalcijum-acetat i kalcijum-karbonat), kao i aktivni oblik vitamina D (Rocaltrol). Ukoliko je kalcijum u serumu nizak, a fosfor nije povišen, uz lekove će vam lekar preporučiti i uzimanje hrane bogatije kalcijumom.

Ako su vrednosti kalcijuma povišene, zbog uzimanja neophodnih lekova ili i bez njih, savetuje se izbegavanje hrane sa mnogo kalcijuma (mlečna hrana) i vitamina D. Osim hranom, nivo kalcijuma u krvi na hemodijalizi može se smanjiti korišćenjem rastvora sa manje kalcijuma.

FOSFOR (P)

Već u ranim fazama bubrežne insuficijencije, bubreg ne može da odstrani dovoljno fosfora iz organizma, pa poraste nivo fosfora u krvi. To podstiče pojačani rad paratiroidnih žlezda (na vratu), koje povećano luče parathormon, koji je inače zadužen za izlučivanje fosfora (bubregom) i povećavanje kalcijuma u krvi, na 2 načina: ili većom apsorpcijom iz creva ili razgradnjom kostiju. Tako da duže ili češće povišenje fosfora u krvi dovodi do posledičnih padova kalcijuma, a zatim i do slabosti, iskrivljenja i lomova kostiju. Uzimanje hrane sa manje fosfora sniziće vrednost fosfora u krvi i stanje će se time poboljšati..

U fazi insuficijencije bubrega pre dijalize, dok se uzima hrana sa manje belančevina, ponekad je moguće održavati normalne vrednosti fosfora samo dijetom. Kako insuficijencija bubrega napreduje, ne može se održavati normalan nivo fosfora samo hranom i dijetom, pa je potrebno uzimati i vezivače fosfata (kalcijum karbonat, kalcijum acetat i slične).

NA DIJALIZI (na HD i na CAPD)

Vezači fosfata posebno su važni tokom lečenja dijalizom, jer hrana s normalnom količinom belančevina koja se preporučuje za bolesnike na hemodijalizi, a posebno s povećanom količinom belančevina za bolesnike na CAPD, sadrži više fosfora nego što se dijalizom može odstraniti. Često bi bilo korisno uzimati istovremeno hranu s manje fosfora, a više kalcijuma. Poteškoća nastaje zbog toga što kalcijum i fosfor u hrani najčešće dolaze zajedno. Rešenje je jedino uzimati adekvatne količine takve hrane i vezivača fosfata, kako ne bi došlo do poremećaja nivoa fosfora i kalcijuma u krvi..

VITAMINI I MINERALI

Kao nadoknada za vitamine i minerale koji se gube dijalizom preporučuje se dnevna upotreba multivitaminskih tableta koje mogu sadržavati sve vitamine B-grupe, folnu kiselinu i gvožđe, kao i C i E-vitamin. Bubrežni bolesnici ne trebaju uzimati multivitaminske preparate sa vitaminima A, D i K, niti one sa mineralima, tipa kalijum, natrijum, fosfor i magnezijum, a bez konsultacija sa lekarom.

EFIKASNOST DIJALIZE

Ako pacijent pre dijalize ima visoke vrednosti kalijuma, fosfora, uree i kreatinina u krvi, dijaliza verovatno nije dovoljno efikasna, pa je potrebno povećati vreme trajanja dijalize, primeniti efikasniji dijalizni set i proveriti kvalitet pristupa za dijalizu. Dobrom dijalizom postiže se najbolji oporavak bolesnika, manje komplikacija i duži aktivan život, a pridržavanje dijetnih ograničenja je samo dodatni uslov adekvatnog lečenja.

NA HEMODIJALIZI

Kod hemodijalize efikasnost tretmana se povećava podešavanjem protoka krvi na veće vrednosti (300 ml/min ili više), korišćenjem membrane sa većom površinom i većom propustljivošću, produženjem trajanja dijalize, sprečavanjem zgrušavanja krvi na membranama tokom dijalize, kao i pravilnim postavljanjem fistulnih igala da bi se izbegla „recirkulacija“. Recirkulacija je pojava već izdijalizirane krvi u arterijskoj liniji dijaliznog seta, čime se jedna te ista krv ponavljano vraća (recirkuliše) u vantelesnoj cirkulaciji.

NA PERITONEALNOJ DIJALIZI

Efikasnost peritonealne dijalize povećava se većim brojem izmena tokom dana, kao i izvođenjem peritonealne dijalize pomoću aparata tokom noći.

DIJETA ZA BOLESNIKE NA HEMODIJALIZI – opšte napomene

1. ENERGIJA35 Kcal (147 KJ)/kg t.t.  Iz proteina 15-20 %, iz uglj.hidrata 55-60 %, iz masti 20-30%.  Za doručak 30 % za ručak  40 % i za veceru 30 % energetskog unosa.

2. PROTEINI:   1,2-1,4 g/kg, prema vrednostima predijalizne ureje. Najmanje 3/4 da budu životinjskog porekla.

3. TEČNOST:  do 800 ml dnevno, odnosno da dnevni porast t.t.   bude do 1 kg, a medjudijalizni porast manji od 4 %  t.t.

4. NATRIJUM: 1- 2 grama dnevno.

5. KALIJUM: 1,5-2,5 g/dan, zavisno od predijaliznih vrednosti kalijuma.

6. FOSFOR:  do 17 mg/kg t.t. dnevno, zavisno od predijaliznih vrednosti fosfora i doze vezivača fosfata.

7. KALCIJUM: 1,4-1,6 g/dan.

8. MAGNEZIJUM: 0,2 – 0,3  g/dan.

9. VITAMINI:   dnevno: B1 2 mg, B2 2 mg, B3 15 mg, B5 10 mg, B6 20 mg, B8 30 mcg, B9 5 mg, B12 0,005 mg, C-vit. 150 mg, D-vit. prema Ca i P,  E-vitamin: 400-800 internac.jedinica; K-vitamin i A-vitamin: Ne.

TABELE SASTAVA NAMIRNICA

(koristan link: http://www.hranakaolek.rs/varjaca-kutlaca/ishrana-na-dijalizi/320-bolesti-bubrega)

Vrednosti belančevina, kalijuma, natrijuma, kalcijuma i fosfora navedene su u tabelama, a odnose se na 100 g jestive materije:

LEGENDA:

Proteini (belančevine)     – u tabelama su izraženi u gramima

Na (Natrijum ili so)           – u tabelama je izražen u miligramima

K (Kalijum)                          – u tabelama je izražen u miligramima

Ca (Kalcijum)                     – u tabelama je izražen u miligramima

P (Fosfor)                            – u tabelama je izražen u miligramima

Energija (Kcal)                  – u tabelama je izražena u kilokalorijama

„-„                                            – nema podataka

NAPOMENA:

Namirnicama gde je vrednost natrijuma navedena između zagrada, so je dodata pri pripremi jela.

MESO I MESNI PROIZVODI

SVEŽE SVINJSKO MESO

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

But

17

68

300

6

169

240

Leđa (kotlet)

19

62

245

6

200

180

Dugi leđni mišić

21

69

360

5

230

120

Mleveno meso

16

60

330

5

200

280

Plećka

16

69

240

6

165

280

 SVEŽE GOVEĐE MESO

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

But

20

69

320

17

182

140

Mleveno meso

18

62

305

16

164

230

Plećka

20

61

340

14

180

140

Slabinski deo

22

61

340

13

230

110

Vrat

21

61

320

15

169

125

Škembići

16

11

87

320

 SVEŽA TELETINA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

But

21

100

370

13

215

113

Posna teletina

21

95

331

10

189

113

 SVEŽA JAGNJETINA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

But

24

66

220

20

190

110

Kotlet

18

66

220

15

180

279

Mleveno meso

21

67

289

13

180

150

Prsa

17

66

220

13

169

300

 SVEŽA PILETINA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Pile celo prosek

17

77

230

12

173

230

Pileći batak, karabatak

19

83

210

11

154

126

Prsa bez kostiju

21

63

220

11

198

116

 SVEŽA ĆURETINA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Ćuretina cela prosek

20

63

300

25

226

143

Batak, karabatak

21

86

289

23

257

186

Prsa bez kostiju

24

46

333

23

290

134

 OSTALE VRSTE SVEŽEG MESA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Guska

16

69

315

12

235

354

Kokoška

21

52

220

8

192

200

Konjsko meso

21

44

332

12

185 .

110

Kozje meso

19

70

300

12

202

165

Kunić

22

56

310

13

210

140

Ovčje meso

18

84

301

10

194

260

 IZNUTRICE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Bubrezi svinjski

17

158

220

10

270

70

Jetra pileća

22

68

218

18

240

128

Jetra goveđa

20

116

292

7

358

180

Jetra jagnjeća

22

76

290

5

435

130

Jetra svinjska

20

77

350

10

362

190

Jetra teleća

19

76

310

10

340

120

Jezik goveđi

16

100

255

10

229

157

Jezik svinjski

15

93

234

9

187

165

Mozak svinjski

11

153

312

10

400

110

Mozak goveđi

10

167

281

10

366

120

Srce goveđe

19

95

320

25

230

108

Srce jagnjeće

17

118

248

4

160

119

Srce pileće

17

111

262

22

164

110

Srce svinjsko

17

107

300

5

195

93

Srce teleće

16

104

265

25

180

100

Želuci pileći

27

71

177

13

182

130

 SUHOMESNATI PROIZVODI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Jetrena pašteta

14

738

173

10

191

400

Kulen

17

745

263

22

190

340

Lovačka kobasica

15

820

200

14

144

380

Mortadela

12

668

207

42

143

415

Salama milanska

22

21

246

475

Slanina masna

4

820

300

2

40

781

Slanina mesnata

13

820

190

7

113

506

Slanina pržena

36

1600

485

11

108

1400

Šunka dimljena

21

1440

285

12

172

450

Šunka kuvana

22

1130

310

10

196

400

Trajna kobasica

22

2240

377

23

204

590

 DRUGE MESNE PRERAĐEVINE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Bečka kobasica

15

941

204

13

170

380

Dimljena kobasica

22

2240

377

23

204

470

Čvarci presovani

41

400

800

30

235

524

Hot-dog

12

400

115

12

83

290

Viršle

12

778

180

8

107

290

Kobasice za pečenje

16

930

300

24

483

280

Kobasice za roštilj

11

770

190

50

129

320

Krvavica

11

350

170

19

84

400

Mesna kobasica

13

830

200

14

130

250

Svinjska kobasica

8

830

125

12

94

650

 GOTOVA JELA OD MESA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Divljač pečena

30

54

335

7

226

250

Goveđi gulaš

14

(575)

210

16

178

240

Guska pečena

25

70

329

13

270

320

Hamburger

14

562

203

10

158

360

Jagnjeće pečenje

26

66

313

11

191

180

Jetra pureća dinstana

24

64

194

11

272

300

Faširana šnicla

18

(350)

275

.18

210

250

Kozetina pečena

27

86

405

17

201

160

Paprika punjena

6

117

133

10

51

230

Patka pečena

19

59

204

11

156

290

Piletina kuvana

21

(550)

285

7

190

170

Piletina pečena

25

(670)

280

23

220

250

Ćuretina kuvana

22

(560)

245

5

199

140

Ćuretina pečena

28

(682)

280

26

203

180

Sarma

4

(287)

104

22

48

250

Svinjski pečeni but

26

(475)

330

9

290

270

Svinjsko pečenje

28

66

362

25

219

280

Teleće pečenje

26

96

340

21

222

250

Teleći dinstani kotiet

30

80

2S0

28

220

170

Teleći pohovani kotlet

27

(454)

371

39

250

190

Teletina kuvana

32

89

338

24

250

100

DIVLJAČ

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Fazan

23

37

260

13

230

150

Patka divlja

19

57

270

3

186

200

Prepelica

22

46

280

14

179

160

Srna

21

50

310

10

250

130

Zec divlji

22

56

310

13

210

100

RIBE, RAKOVI I ŠKOLJKE

RIBE MORSKE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Bakalar na lešo (bareni)

22

60

439

20

228

76

Brancin

24

87

328

13

248

64

Oslić

17

101

294

41

142

71

Skuša

19

95

396

30

244

184

Srdela

18

100

324

85

238

98

 RIBE SLATKOVODNE SVEŽE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Grgeč

18

47

330

20

198

75

Pastrmka

20

40

441

18

242

195

Som

16

53

299

9

202

174

Šaran

18

46

306

52

216

127

 RIBE SLATKOVODNE PRIPREMLJENE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Jegulja pečena

24

65

349

26

277

290

Som paniran

15

80

340

44

216

200

Šaran pečen

23

63

427

52

231

170

 LJUSKARI / MEKUŠCI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Dagnje kuvane

24

369

268

33

285

132

Jastog kuvan

21

380

352

61

185

115

Kamenice kuvane

8

244

168

44

136

65

Kozice pržene

21

224

182

39*

137

150

Lignje pržene

33

(744)

637

180

580

200

Sipa

14

110

216

30

72

Srdele konzervirane

24

650

430

155

520

2J6

Škampi kuvani

21

380

352

61

185

113

Tuna konzerv. u ulju

23

420

280

70

190

289

MLEKO, MLEČNI PROIZVODI I JAJA

MLEKO

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Kravlje 3 % masti

3

16

149

106

92

61

Kravlje 1,5 % masti

4

18

158

109

93

49

Kozje

3

50

205

130

111

71

Obrano

4

18

158

109

93

33

Ovčje

6

44

136

193

158

99

MLEČNI PROIZVODI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Jogurt 0,3% masti

4

57

187

143

109

39

Jogurt 1,5% masti

4

45

149

114

87

49

Jogurt 3,5% masti

4

48

157

120

92

61

Jogurt voćni

4

39

167

100

84

99

Surutka

4

50

147

109

90

40

Mleko čokoladno

4

70

170

110

95

92

Mleko kiselo

4

36

149

106

92

61

Pavlaka kisela 10% masti

3

54

144

100

80

119

Pavlaka 20 % masti

3

41

112

80

63

206

Pavlaka 30% masti

2

40

132

101

85

293

 SIREVI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Bel-paese

23

987

156

604

480

310

Brie

24

1170

132

400

188

320

Camembert 30% masti

24

900

120

600

540

360

Cheddar 33 % masti

25

675

102

810

530

401

Edamer 30% masti

26

800

95

800

570

360

Edamer 45% masti

25

654

87

678

403

420

Ementaler

29

450

107

1020

636

386

Feta 45% masti

17

1100

62

620

360

415

Gauda

26

869

76

820

443

392

Gorgonzola

19

398

123

612

356

346

Gruyere

30

336

81

1000

605

430

Limburger

22

1300

128

534

256

280

Mozzarella

20

137

38

403

239

224

Sirni namaz 20% masti

20

1250

55

480

1200

174

Sveži kravlji

13

40

95

92

160

72

 SLADOLED

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

sa 8% masti

4

62

190

126

100

176

sa 12% masti

4

44

190

156

116

212

sa 17% masti

4

62

149

108

86

257

sa čokoladom

4

62

147

118

86

215

 *JAJA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Kokošje

12

133

130

59

202

151

Guščje

14

138

210

60

208

118

Pačje

13

146

233

64

220

186

Prepeličje

13

141

132

64

226

155

Ćureće

14

151

142

99

170

170

* NAPOMENA: jedno jaje teško je oko 70 grama!

MASTI, ULJA, MARGARIN I MAJONEZ

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Margarin 70% masti

0

943

42

30

23

618

Margarin 60% masti

0,6

994

30

40

16

550

Maslac 80 % masti

0,9

827

26

23

23

751

Ulje suncokret

0

0

0

0

0

900

Ulje maslinovo

0

0

0

0

0

900

Majonez

1

568

0

18

28

732

Senf žuti

5

1252

130

84

73

75

POVRĆE I POVRTARSKI PROIZVODI

KROMPIR

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Zreli sirov

2

27

570

9

54

87

Mladi sirov

1

7

310

8

40

7.1

Kuvan ceo

2

12

455

7

33

85

Pire

2

(300)

250

38

61

90

Pečen bez soli

2

4

500

7

46

110

Pomfrit

2

(450)

460

7

33

120

Čips

7

594

1275

13

93

350

 CVETASTO POVRĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Artičoka mlada, cvet

2

133

376

86

67

17

Karfiol

3

16

328

20

54

13

Brokoli

2

12

340

28

66

25

 LISNATO POVRĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Blitva

1

31

550

67

29

12

Kelj

4

42

490

212

87

26

Prokelj

3

13

464

103

82

26

Kupus beli

1

13

227

46

27

22

Kupus crveni

2

4

266

35

30

20

Kupus kiseli oceđen

2

355

288

48

43

12

Matovilac salata

2

15

300

25

50

20

Peršun koren

3

12

399

39

56

20

Peršun zeleni deo

4

33

1000

245

128

20

Rabarbara

0,6

2

270

52

24

12

Radič (cikorija)

1

18

322

33

29

24

Salata endivija

2

53

346

54

54

14

Salata glavatica

1

6

360

65

12

12

Salata kristalka

1

16

215

23

20

12

Spanać sveži

3

65

633

126

55

12

 KORENASTO POVRĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Celer

1,5

98

291

52

90

23

Cvekla

2

30

325

35

44

36

Cvekla sok

1

45

265

2

29

36

Ren

3

9

554

105

65

59

Keleraba

2

32

380

70

50

24

Šargarepa sveža

1

42

315

32

31

36

Crna rotkva

2

50

400

125

70

28

Repa bela

0,8

58

240

59

28

20

Rotkvica

1

17

255

34

26

15

MAHUNASTO POVRĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Bob mladi kuvan

5

(288)

230

17

95

63

Pasulj kuvani

4

(235)

200

23

83

55

Pasulj zapečeni

5

(455)

265

32

101

170

Grašak zeleni u zrnu

6

1

340

15

100

67

Sočivo kuvano

8

(212)

250

25

119

100

Boranija zelena

2

2

248

57

37

18

Soja fermentirana

13

0

550

80

230

206

Soja suva u zrnu

38

5

1680

225

555

427

Sojin sir -Tofu

8

7

121

105

97

72

Sojino brašno

37

1

1660

210

600

460

Sojino mleko

3

0

137

20

57

38

 PLODASTO POVRĆE

Proteini

Natrijum

Kaiij

Kalcijum

Fosfor

Energija

Krastavac sveži

0,7

13

140

16

17

14

Kukuruz slatki

3

0,3

300

6

114

127

Paprika crvena ljuta

2

7

340

18

46

55

Paprika začinska suva

18

193

3170

134

327

500

Paprika zelena

0,5

8

129

8

25

16

Paprika žuta mesnata

1

2

176

12

23

22

Patlidžan

1

2

305

18

33

16

Paradajz sveži

1

5

275

11

25

14

Špargla

2

4

207

21

46

35

Tikva (bundeva)

0,6

1

310

39

19

15

LUKOVIČASTO POVRĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Luk crveni

1

3

192

27

36

24

Luk beli

6

17

400

181

153

136

Praziluk

3

3

234

65

49

28

KONZERVISANO POVRĆE – ukiseljeno i bareno

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Cvekla kuvana

1

274

148

15

17

32

Feferoni kiseli

2

759

269

18

37

57

Krastavci kiseli

0,5

1353

17

15

10

Kupus i repa kiseli

2

650

140

79

30

20

Masline zel. marinirane

1

2100

43

96

17

103

Paprika kisela

0,8

1248

131

36

15

Paradajz ketchup

1

1200

800

12

20

140

Paradajz sok

0,8

360

220

9

19

16

Paradajz koncentr. 30%

3

450

1000

35

70

68

PEČURKE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Lisičarke

2

3

450

4

50

20

Šampinjoni gajeni

3

8

422

8

123

16

Vrganji

3

2

346

9

115

25

VOĆE I VOĆNI PROIZVODI

AGRUMI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Grejpfrut

0,6

2

180

18

17

28

Limun

0,7

3

149

11

16

12

Mandarina

0,7

2

210

33

20

34

Nar – šipak

1

3

260

3

8

75

Narandža

1

1

177

42

23

35

 BOBIČASTO I JAGODIČASTO VOĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kaicij

Fosfor

Energija

Borovnica sveža

0,6

1

81

15

13

56

Grožđe suvo

2

21

782

62

110

246

Grožđe sveže

0,7

2

192

18

20

57

Jagoda sveža

0,8

2

147

26

29

26

Malina sveža

1

1

170

22

22

25

Ribizla crna

1

2

310

46

40

28

Ribizla crvena

1

1

238

29

27

21

JABUČASTO VOĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Jabuka pire

3

114

4

40

Jabuka zrela

03

3

144

7

12

40

Kruška sveža

0,5

2

126

10

15

29

KOŠTUNJIČAVO VOĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Breskva sušena

3

9

1340

44

126

242

Breskva sveža

0,8

1

205

8

23

37

Marelica sušena

5

11

1370

82

114

140

Marelica sveža

1

2

278

16

21

28

Šljiva suva

2,4

12

860

38

83

161

Šljiva sveža

2

2

221

14

18

38

Trešnja sveža

1

3

229

20

20

48

Višnja sveža

1

2

191

22

19

41

TROPSKO VOĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Ananas

0,5

2

173

16

9

46

Avokado

2

3

503

10

38

126

Banana

1

1

393

9

28

79

Kivi

1

4

295

38

31

40

Mango

0,5

7

190

10

13

59

 OSTALO VOĆE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Dinja

0,9

20

330

6

21

24

Lubenica

0,6

1

158

10

11

21

Smokve sveže

1

2

240

54

32

41

Smokve suve

4

40

850

193

108

213

VOĆNI SOKOVI I SIRUPI – na 100 ml napitka sadrže:

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Ananas sok –konzerv.

0,4

1

140

12

10

53

Limunov sok

04

1

124

7

6

34

Grožđe sok

0,6

3

132

9

11

50

Malina sirup razređen

0

4

105

14

14

50

Jabuka sok

0,1

2

116

7

7

45

Kruška sok

0,1

4

33

5

3

45

Breskva sok

0,3

7

78

5

11

45

Marelica sok

1

1

362

17

23

40

Višnja sok

0,3

1

130

15

17

45

VOĆNI KOMPOTI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Ananas

03

1

94

13

5

77

Breskva

0,4

1

150

4

10

87

Kruška

0,4

1

90

5

5

77

Marelica

0,5

1

260

12

13

106

Šljiva

0,4

5

80

8

8

70

Trešnja ili višnja

0,4

4

125

16

15

78

VOĆNI DŽEMOVI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Borovnica džem

0,2

50

45

13

7

260

Jagoda džem

0,3

50

80

18

16

260

Malina džem

0,4

15

65

17

15

260

Marelica džem

0*4

12

104

8

11

260

Trešnja džem

0,7

10

130

10

10

260

Mešana marmelada

0,1

18

44

35

13

261

ORASI, ORAŠASTI PLODOVI I SEME

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Badem oguljen suvi

19

4

785

252

454

565

Kesten pečen

3

2

592

29

107

255

Kikiriki pržen

26

6

777

65

409

570

Kikiriki pržen, soljen

25

(420)

786

70

410

351

Kokosov orah

4

35

379

20

94

701

Lešnik suvi

12

2

704

226

333

649

Orah suvi

14

2

544

87

409

554

Semenke bundeve suve

29

18

818

50

1144

547

Semenke maka suve

20

21

705

1460

854

596

Semenke susama suve

18

45

458

783

607

596

Semenke suncokreta suve

22

3

690

116

100

560

KOLAČI I POSLASTICE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Biskvit

8

40

100

40

100

351

Piškote

12

250

250

30

150

391

Keks „Petit Beurre“

6

241

32

144

415

Krekeri

8

250

250

20

130

465

Med

0,4

10

50

5

20

320

Šećer

0

0

0

0

0

400

Bombone razne, tvrde

0

32

3

21

7

386

Čokolada mlečna

9

100

400

200

200

528

Čokoladni namaz

7

10

20

148

183

534

Puding čokolada kuvan

3

89

161

132

119

76

Puding razni kuvan

3

90

151

128

117

76   i

ŽITARICE I PROIZVODI OD ŽITA

JEČAM

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Celo zrno

13

12

452

33

264

320

Griz (Krupica)

8

3

160

16

189

300

Kuvani

4

4

90

13

115

110

 KUKURUZ

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Brašno

8

1

120

18

256

368

Pahuljice-corn flakes

7

910

139

13

59

368

Griz (Krupica)

9

1

157

2

73

368

Kokice bez dodatka

12

4

301

10

300

350

Kokice sa uljem-slane

9

(884)

225

10

250

376

Kuvan

3

17

249

2

103

136

 PŠENICA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Celo zrno

12

8

502

44

344

326

Griz (Krupica)

10

1

112

17

75

350

Brašno T 405

10

2

108

15

74

350

Brašno T 550

10

3

126

16

113

300

Mekinje

15

2

1390

43

1280

330

Brašno graham

10

3

380

35

350

320

 PIRINAČ

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Nepoliran

7

10

130

23

325

334

Poliran

7

6

103

6

120

349

Kuvan

2

(448)

31

3

36

110

Smeđi

7

10

260

32

250

330

 ZOB

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Celo zrno

12

8

355

79

342

308

Pahuljice – corn flakes

13

5

335

54

391

372

ŽITARICE

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Mešane

10

390

300

28

98

250

S voćem i orasima

12

564

348

40

298

342

GOTOVA JELA

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Palenta sa mlekom

6

281

219

150

140

140

Palenta

2

(400)

32

1

15

160

Pire

2

(400)

22

3

18

160

TESTENINA KUVANA BEZ SOLI

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Makarone

4

1

70

10

58

120

Špagete

4

1

70

10

58

120

HLEB

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Pšenični crni

9

(500)

150

15

110

222

Pšenični polubeli

8

(500)

100

10

95

230

Pšenični beli

8

(500)

100

10

95

234

Pšenica + raž

6

(500)

145

75

135

230

Ražani

7

(370)

338

55

347

230

Graham

8

(370)

209

230

244

206

Dvopek pšenični

9

(635)

131

50

120

263

ALKOHOLNA I BEZALKOHOLNA PIĆA I NAPITCI – na 100 ml napitka

Proteini

Natrijum

Kalijum

Kalcijum

Fosfor

Energija

Coca Cola

0

8

1

4

15

39

Čaj biljni + šećer

1

9

2

30

Caj indijski +šećer

3

37

1

30

Kakao + šećer

10

400

2

60

71

Kakao sa mlekom

5

26

549

108

152

132

Kafa espresso + šećer

0

2

54

0,1

20

Kafa instant + šećer

1,5

4

80

16

35

22

Kafa s pavlakom +šećer

3

39

78

96

80

27

Mineralna voda

0

91

3

12

0

0

Narandža i slično

0

14

10

4

3

48

Pivo

0,4

3

50

3

25

43

Tonic water

0

19

0

8

0

44

Vino belo 12.5% alk.

0,2

2

82

9

15

85

Vino crno 12.5% alk.

0,2

3

102

7

10

80

Žestoka pića 40 % alk.

0

0

0

0

0

231

PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM KALIJUMA-I*

(Količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN

DORUČAK

RUČAK

VEČERA

ponedeljak

Mleko

Beli hleb

Džem po izboru

Supa od kosti s testeninom

Povrće, pasulj i slatki kupus Kobasica

Kolač

Testo sa faširanim mesom

Jabuka

utorak

Bela kafa

Beli hleb

Maslac ili margarin

Pileća supa

Piletina u sosu

Knedle (valjušci) od brašna

Zelena salata

Kremšnita

Viršle

Beli hleb

Jogurt

sreda

Meko kuvano jaje

Pecivo

Čaj s limunom

Goveđa supa sa testeninom Sarma, pire krompir Sezonsko voće

Pizza

Puding

četvrtak

Mleko

Tost sa šunkom i sirom

Krem supa od karfiola s kockicama od prženog hleba

Pečena piletina

Palačinke sa zeljem, Cvekla, Sladoled

Pržena jaja

Hleb

Sezonsko voće

petak

Korn fleks s mlekom

Esspreso kafa

Goveđa supa sa testeninom Faširana šnicla

Praziluk, povrće

Keks

Palačinke sa sirom

subota

Palenta s mlekom

Jabuka

Goveđa supa sa testeninom Kuvana govedina

Hren

Kuvani krompir

Kupus salata

Sir i kajmak

Kukuruzni hleb

Kompot

nedelja

Kakao

Kroasan pecivo

Supa od kosti sa testeninom

Svinjsko pečenje

Pirinač sa graškom, zelena salata

Kolač

Dinstana džigerica

Palenta

PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM KALIJUMA-II*

(Količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN

DORUČAK

RUČAK

VEČERA

ponedeljak

Mleko

Med

Maslac

Hleb

Kelj bareni

Faširana šnicla

Hleb

Juneća čorba

Narandža

utorak

Pržena jaja

Kakao

Hleb

Supa pileća

Pohovana piletina

Rizi-bizi

Zelena salata

Hleb

Testo sa sirom

Čaj

Jabuka

sreda

Korn fleks

Mleko

Hleb

Dinstana junetina s povrćem

Cvekla salata

Hleb

Pileća čorba

Mandarina

četvrtak

Kuvana jaja

Bela kafa

Hleb

Grašak

Pečena svinjetina

Hleb

Testenina s prelivom od junetine

Zelje salata

Ananas u konzervi

petak

Maslac

Džem

Čaj

Hleb

Supa

Pohovani oslić

Pasulj salata, zelena salata Hleb

Sveži sir i kajmak

Kruška

subota

Mlečni namaz

Čaj

Hleb

Juneći gulaš, testenina

Hleb

Rižoto od pileće ?

Zelena salata

Lubenica

nedelja

Jaja na oko

Čaj

Hleb

Supa

Pečena piletina

Karfiol salata

Kukuruzna palenta

sa mlekom
Grejpfrut

PRIMER DIJETE BOGATE PROTEINIMA ZA BOLESNIKE NA CAPD

PREPORUČENI DNEVNI UNOS PROTEINA JE 1,5g/TT

(količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN

DORUČAK

RUČAK

VEČERA

ponedeljak

Mleko ili bela kafa

Margarin ili marmelada

Meko kuvano jaje

Hleb

Supa goveđa

Kuvana govedina

Kuvani krompir

Zelena salata, Ren

Testo s mesom

Sezonsko voće

                          UŽINA

                UŽINA

Posebna salama, Sir, Hleb

Sveži sir, Hleb

utorak

Mleko- Kafa

Mazivi sir

Margarin, Hleb

Varivo razno

Kobasice ili meso

Palačinke

Jaja sa šunkom ,

Hleb

Sezonsko voće

                          UŽINA

                UŽINA

Voćni jogurt

Sveži sir, Hleb

sreda

Mleko i bela kafa

Margarin, Hleb

Meko kuvano jaje

Supa

Piletina – Ćuretina

Pirinač, Salata- sezonska

Konzerva tuna ili srdelice,  Hleb

Sezonsko voće

                          UŽINA

                UŽINA

Viršle, Hleb

Mortadela, Sir, Hleb

četvrtak

Hleb

Mleko ili bela kava

Margarin

Marmelada

Supa od povrća

Krompir

Spanać

Mleveno meso, Voće

Torteline od mesa

Preliv sir

Sezonsko voće

                          UŽINA

                UŽINA

Šunka, Pileća salama, Sir, Hleb

Omlet sa pečurkama, Hleb

petak

Hleb

Mleko ili kafa

Meko kuvano jaje

Supa, Riba

Kuvani krompir

Pita- sir, jabuka

Sirnica, štrukle ili burek

                          UŽINA

                UŽINA

Jogurt, Hleb

Puding

subota

Mleko ili bela kafa

Margarin

Viršle, Hleb

Supa

Natur šnicla

Pirinač, Salata, Hleb

Gulaš

Palenta

                          UŽINA

                UŽINA

Stišnjena šunka, Sir, Hleb

Sveži sir,Hleb

nedelja

Mleko ili bela kafa

Margarin, Hleb

Namaz Nutela ili sl.

Supa, Mlinci

Piletina / Ćuretina

Savijača sir, jabuka

Musaka, Jogurt

                          UŽINA

                UŽINA

Pohovani hleb

Okruglice sa šljivama

PRIMER DIJETE SA SMANJENOM KOLIČINOM FOSFORA

(količine određujete prema prethodno datoj tabeli sastava ovih namirnica)

DAN

DORUČAK

RUČAK

VEČERA

ponedeljak

Čaj

Polubeli hleb

Margarin

Supa od povrća

Pečena piletina

Pirinač

Zelena salata

Okruglice sa šljivama

utorak

Mešane žitarice

Mleko

Supa od kostiju

Punjena paprika,

Kuvani krompir

Čaj

Maslac

Džem

Hleb

sreda

Čaj

Džem

Polubeli hleb

Pohovani patlidžan,

Tikvice

Supa od povrća

četvrtak

Jogurt,

Polubeli hleb

Oslić

Kuvani krompir

Salata

Palačinke sa džemom

petak

Čaj,

Margarin,

Džem

Polubeli hleb

Supa od karfiola

Svinjski kotlet

Kiselo zelje

Palenta

Okruglice sa kajsijama

subota

Jogurt,

Polubeli hleb

Supa od povrća

Kuvana jagnjetina

Kuvano povrće

Pileća čorba

nedelja

Čaj

Džem,

Polubeli hleb

Supa od kostiju

Teleći odrezak

Pirinač

Varivo od šargarepe

Čaj

Džem

Maslac

Hleb