Tag Archive | porez

Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji

Nova poglavlja u Dosijeu Fresenius: ko je, kako i zašto omogućio Freseniusu da namiče profit iz kase srpskog Fonda zdravstva?

Poštovani čitaoci,

U mnogim dosadašnjim postovima redovno smo vas obaveštavali o mahinacijama globalističke profiterske dijalizne korporacije zvane Fresenius. Zašto? Zato što se to zlo ukorenilo i na ovim prostorima i što je svoje pipke pustilo i među srpske dijalizne pacijente, kako bi i njih uvuklo u svoju smrtonosnu utrobu. Ta mamutska dijalizna korporacija već gospodari sa 3000 dijaliznih centara u svetu, i u svom korporacijskom lancu drži oko 300 000 dijaliznih pacijenata, ali tamo gde ona caruje (SAD, prevashodno) smrtnost dijaliznih pacijenata je najveća i ništa se ne menja već decenijama (link), sve dok Freseniusove gazde mogu da izvlače profit iz lokalnih Fondova zdravstva. Scenario je uvek isti: prvo podmite nefrologe, koji onda sa stručnog aspekta objasne prednosti pripadanja Freseniusovim lancima, zatim potkupe političare, donosioce zakona, ovi onda isforsiraju privatizaciju prethodno ruiniranih državnih dijaliznih centara, a na kraju kupe i službenike u Fondu zdravstva, koji im srede da na tenderima nemaju konkurenciju. Kupljeni mediji, novinari i udruženja pacijenata, takođe poguraju prelazak pacijenata iz državnog zdravstva u privatne FMC ruke (link), a onda kada država definitivno ostane bez svojih dijaliznih kapaciteta i bez alternative, onda počinje prava otimačina: u svojim centrima primenjuju isključivo sve svoje: aparate, dijalizatore, rastvore, igle, lekove, sve – a onda krenu da podižu cene tog materijala po svom nahođenju, traže nadoknadu ako im ne pristigne planirani broj pacijenata, totalnim „uštedama“ lekova i materijala zakidaju na dogovorenom nivou usluge (link), a pacijenti nestaju jedan po jedan – u tišini. Posle pravih epidemija smrti u njihovim centrima i usled grešaka na njihovim materijalima, najpoznatiji svetski dijalizni hroničar (Gary Peterson) je napisao post pod naslovom: Vreme je da se rasturi Fresenius Medical Care. (Nažalost, kod nas ga upravo vaspostavljaju). Iz Hrvatske su ih proterali, u Federaciju BiH nisu ni ušli, kao ni u Makedoniju, ali u Republici Srpskoj i u Srbiji su izgleda olako našli domaće doktore, političare i fondovske činovnike, i: tu rade li rade.

Već smo vam pokazali kako i šta rade u Republici Srpskoj (1, 2, 3, 4, 5), a sada ćemo vam pojasniti i kako namiču profit i u državi Srbiji. Naime, nama u redakciji ovog sajta nije promakla vest da je Fresenius Srbija i prošle godine poslovao pozitivno: ukupan promet Freseniusa u Srbiji bio je 6 milijardi i 461 miliona dinara, a prijavljeni neto dobitak je 707 miliona dinara.  (Šest miliona evra, ej!) „Prihodovalo“ se znači žestoko, iako se u toku prošle godine prodalo mnogo više stranih (kvalitetnijih) dijalizatora, u odnosu na Freseniusove iz Vršca. Sada je već opštepoznata činjenica da vršački Fresenius dijalizatori ni po ceni, ni po kvalitetu, nisu mogli parirati kvalitetnijim japanskim, švedskim i američkim (Baxterovim) dijalizatorima.

Onda je neko postavio logično pitanje: ako su počeli da gube tržište dijalizatora, kako su onda povećali zaradu? Dobro pitanje. Kako se dakle, dogodilo, da i pored drastičnog pada prodaje Freseniusovih dijalizatora, Fresenius poveća svoje prihode. Kako? Ovo je tekst o tome.

Citajte sta vam pise na ekranu

Otkrili smo nekoliko mehanizama (ne sve, naravno) kako se izvlače pare iz srpskog Republičkog Zavoda za Zdravstveno osiguranje, tj. od svih nas.

Naravno, ništa od ovoga Fresenius ne bi uspeo da nije imao krtice, svoje agente koji su u državnim strukturama radili za njega. Doći ćemo i do njih. (Mi smo došli, a da li će i drugi državni organi doći do njih, preostaje nam samo da sačekamo i vidimo dalji razvoj situacije).

Za sada, saznali smo za 4 (četiri) glavna načina namicanja državnih para u Freseniusovu kasu.

1).  PRVI  NAČIN

Prvi i osnovni način je: zaradom od prodaje „materijala po tipu mašine“ za dijalizu. O ovom neviđenom kriminalu već smo pisali u tekstu pod naslovom „Pljačka države po tipu mašine„. Fresenius je prvo rasporedio svoje mašine za dijalizu, po većini dijaliznih centara u Srbiji, zatim je preko svojih „sponzorisanih“ doktora uticao na donošenje „Pravilnika“ kojim je sa „stručne“ i sa „podzakonske“ strane propisano da veći deo dijaliznog materijala mora biti „po tipu mašine“. Ukratko, čija šerpa, njegova i supa.

Zasto se aparati doniraju

Najbolje je biti jedini

A kako su se tolike Freseniusove mašine našle u dijaliznim centrima širom Srbije i zašto nijedna druga firma nije mogla da ubaci svoje dijalizne aparate i opremu (čak ni besplatnom donacijom), e to je već kriminal posebne vrste. O tome kako su se dijalizni aparati koji su završili svoj radni vek, izraubovani dakle, prebacivali noću iz Republike Srpske u centralnu i Južnu Srbiju, tek spremamo detaljan i poseban tekst. Za sada samo da kažemo: ono što se radi dijaliznim pacijentima u Srbiji je kriminal neviđenih razmera, a niko o tome ni reč da progovori, čak ni pacijenti kojih se to valjda najviše tiče. Da su makar pogledali broj radnih sati na poleđini svog aparata, videli bi da skoro NIJEDAN nema manje od dozvoljenih 25 000 radnih sati!

Ali, korumpirani načelnici dijaliznih centara će radije držati te izraubovane krntije i time ugrožavati život pacijenata, nego što će staviti nove dijalizne aparate koji im stoje u podrumu, neotpakovani, u celofanu. Ko ne veruje, neka svrati u Sremsku Mitrovicu, Šabac, Loznicu, da ne nabrajamo dalje, da ne otkrivamo svoje izvore. Zašto doktori ne sklanjaju Fresenius aparate, zna se: zato što se materijal „po tipu mašine“ kupuje samo od Freseniusa, a Fresenius ih „voda po kongresima“ u najinteresantnije evropske i svetske destinacije, svake godine, redovno, neke „važnije“ doktore i češće. A one koji su mu najvernije služili u državnim bolnicama, Fresenius na kraju preuzme i zaposli za stalno. Ali bi bilo interesantno proveriti kako su i koliko radili za Fresenius i dok su bili na državnim jaslama.

2).   DRUGI NAČIN

Drugi način na koji Fresenius namiče pare iz srpskih Fondova u svoju kasu jeste: paprenim naplaćivanjem „servisa“ za svoje dijalizne aparate. Nasuprot javno rasprostranjenom mišljenju da nas servis aparata za koje se plaća potrošni materijal po tipu mašine dođe besplatno, istina je potpuno drugačija. Fresenius naplaćuje sve! Radne sate servisera, dnevnice, put, kilometraža, utrošeni materijal, neutrošeni materijal, sve. Kad kažemo neutrošeni materijal mislimo na takozvano poboljšavanje softvera, „upgrade“, ili na poseban Freseniusov izum za dranje glupih srpskih blagajnika: „preventivni servis“. Ne verujete? Imamo crno-na belo, kopije plaćenih računa za preventivni godišnji servis na 8 Fresenius aparata koji je bolnicu koštao milion i dvesta hiljada dinara – bez ijednog utrošenog materijala. Divota.

Placanje servisa u KC Nis

Da se razumemo: verovatnoća da bi ovo Freseniusu uspevalo, a da u tome ne učestvuju i lokalni, bolnički serviseri, odnosno mehaničari i inženjeri zaposleni od naše države, koji daju saglasnost, paraf o neophodnosti tih intervencija – je mala. Dakle, pozivamo nadležne državne organe da dobro ispitaju i povezanost bolničkog tehničkog osoblja sa firmama od kojih naručuju „spoljne usluge“, jer, nešto nam govori da se ti inženjeri ne bi dugo zadržavali u bolnici da žive samo od svoje skromne bolničke plate. A Fresenius je sada tako napravio svoje mašine, da lica koja nemaju identifikacionu Fresenius karticu, ne mogu ni prići, a kamoli popravljati tu mašinu. Jednostavno, pre bilo kakve popravke, ekran mašine traži (kao bankomat): Ubacite servisnu karticu! A onda dolaze Goran i Laza sa servisnom karticom, ubace je, ponište alarm, napišu u zapisniku šta god hoće (to im ionako niko ne može proveriti ni osporiti, jer niko drugi i ne zna ništa o tim mašinama) i dostave račun blagajni na naplatu.

Ulazak samo za odabrane    Da bi bili serviser morate imati

Svako normalan bi se zapitao, a zašto bolnica ne pošalje svog servisera na obuku da samostalno popravlja aparate i da on dobije karticu, kako ne bi morao čekati na Gorana ili Lazu, e to i jeste problem. Fresenius to nikada neće dozvoliti. Gospodo iz državnog zdravstva, to ste trebali da pitate kad ste dozvoljavali tim mašinama da vam uđu u bolnicu. Sad je gotovo. Plaćaj, ćuti i trpi.

3.)    TREĆI NAČIN

Treći način na koji je Fresenius povećao svoje prihode u proteklom periodu jeste: enormnim povećavanjem potrošnje setova za akutne dijalize. Naime, za akutne dijalize najveći broj aparata u Srbiji je takođe Freseniusov, i tu nema konkurencije: ceo materijal se nabavlja od Freseniusa. U taj materijal spadaju i dijalizatori i dijalizna tečnost zapakovana u kese. Cena jednog kompleta (dijalizator, linije i kese) je 10x veća od cene dijaliznog seta na standardnim dijaliznim mašinama. Iako se akutne dijalize mogu raditi i na standardnim dijaliznim mašinama, iako sva poštena svetska istraživanja pokazuju da nema nikakve razlike u kvalitetu ta dva načina lečenja, naši doktori su odjednom drastično povećali broj dijaliza na akutnim mašinama. Primera radi, u proseku, naši su veliki klinički centri godišnje imali 10-15 dijaliza na tim akutnim Multifiltrat mašinama. I većina naših kliničkih centara: KCS, VMA, KCV, KCN i KCKg, nisu mnogo odstupali od tog broja, sve do nedavno. A onda je odjednom ta potrošnja u nekim centrima podivljala: broj dijaliza na Freseniusovim akutnim mašinama je u Novom Sadu prošle godine dostigao cifru od 420! A i ove godine se nastavilo istim tempom (već je 300). Plaćaj voljena zemljo. Zdravlje košta. A to su teški bolesnici, ti dijalizni. Tu ne treba da se žali.

Cena materijala za HD na akutnim aparatima

Po uputstvima samog Freseniusa, aparat za akutne dijalize, Multifiltrat, treba da se koristi kontinuirano, stalno, dan i noć, a jedan dijalizator je predviđen da traje 48 sati. E, to bi već bilo previše maltretiranja i za osoblje i za pacijenta, tako su naši stručnjaci ocenili, i: prekidali tretman posle 6-8 sati, u proseku. Ali, zato svaki dan novi dijalizni set, pa opet po 6-8 sati traje jedan dijalizator – takvu potrošnju Fresenius nije zabeležio ni u jednoj zemlji zapadne hemisfere. To je originalni srpski doprinos Freseniusovoj strategiji za namicanje para iz državnih zdravstvenih fondova. Naravno, u Novom Sadu će vam reći da nisu imali dovoljno kapaciteta na standardnim mašinama, da je gužva, itd, itd., ali bi ih svaki iole razborit sagovornik odmah upitao: a ko je za to kriv, ko je kriv što nema kapaciteta u dijalizi Novog Sada. Pa bi onda tamo svaki, iole promućuran inspektor, vrlo brzo utvrdio da je dugogodišnji šef novosadske nefrologije završio karijeru zaposlenjem baš u Freseniusu, kao što je i svog sina prebacio tamo, jer mu kardiologija u Kamenici nije baš išla najbolje. Pa to već ceo grad zna. I ništa. Plaćajmo onda zajedno.

4)   ČETVRTI NAČIN

Četvrti način namicanja para iz srpskog Fonda zdravstva u Fresenius je otkriće našeg čitaoca. Uvek budni pretraživač interneta, naš dopisni član, poznat pod pseudonimom Mile Lajkovac, skrenuo nam je pažnju kako Fresenius uzima pare iz RZZO Beograd. Po njemu, princip je sledeći: usluge hemodijalize se u privatnim Fresenius centrima obavljaju bez tendera, bez ikakve javne nabavke, nema tu ni pregovaračkog, ni otvorenog postupka, samo prećutni dogovori. Prećutnim dogovorom iz RZZO Beograd se u Freseniusove dijalizne centre upućuju važniji (VIP) pacijenti, za ostale nema mesta i oni se upućuju ili u Lazarevac ili se nesretnici teraju na peritonealnu dijalizu (cev u trbuh i ispiraj se sam). Po prećutnom dogovoru, sebi upućene pacijente Fresenius prihvata oberučke i uredno fakturiše svaki tretman, čak štaviše, navuče i one nesretne iz poplavljenog Obrenovca, telefonom poziva čak i one iz beogradskih državnih centara, neće li se koji preseliti kod njih, jer oni su eto tu, bliže mu je da bude kod njih nego da putuje sa onu stranu mosta, itd.itd. Za sve učinjene dijalizne tretmane Fresenius tačno kao sat dostavlja fakture na naplatu u RZZO-BG. Dalje, valjda, Fond te fakture ignoriše, jer nema para, jer nije bila javna nabavka, šta li, uglavnom Fond njima ne plati. Onda Fresenius tuži Fond zdravstva Srbije, jer, eto dotle je došlo, takvi su to protivnici, da oni svoje sporove ne mogu drugačije rešiti nego sudom! Ali, zainteresovana javnost nikada neće moći prisustvovati tim suđenjima, iako bi bilo zaista zanimljivo prisustvovati iznošenju prljavog veša tih decenijskih životnih saputnika. Zašto? Zato što suđenja NEMA. Dogovorili se mangupi. Nagodili se. Zna se i kako. Mi ćemo platiti sve. Mi, tj. Fond, svejedno. Ko želi dokaz, neka pogleda stranu 17. dokumenta o troškovima Fonda u 2013. godini: http://www.rfzo.rs/download/FINANSIJSKI%20IZVESTAJ%20ZA%202013.pdf

Nasi troskovi poravnanja sa Freseniusom

Tamo lepo piše: najveće troškove plaćamo za sudska poravnanja sa Freseniusom zaključena pred Privrednim sudom u Beogradu … Ništa od sučeljavanja, od odbrane, kontraargumenata, jok, daj im odmah i tako nam to svima odgovara. Ako ne svima onda bar pojedincima (zvučnih imena, kao što su: Šule, Sale, Rale, Spale, i drugim brojnim, ovde nepomenutim pripadnicima Freseniusovog klana, trenutno najjačeg u Srbiji i RS).

A za one koji ne znaju, imamo još i jedan desert, na kraju: na sumu dobijenu na ovaj način Fresenius ne mora ni porez da plati.

Zemljo, otvori se.

Uzmi nas odmah, ne ostavljaj nas dželatima našim.

Amin.

 

DiaBloG – 2014

.     .     .

Korupcija.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!       Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

privatizacija

.     .     .

Advertisements

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj

Šta radi Fresenius u Republici Srpskoj
Nakon materijalno dokazanih muljavina Frezenijusa u Srbiji, proučili smo malo bolje ponašanje ove profiterske multinacionalne globalističke aždaje i u Republici Srpskoj. Nažalost, ni tamo stvari nisu ništa bolje. Ako su već i američki dijalizni sajtovi provalili nemilosrdni odnos Frezenijusa prema pacijentima koji su im povereni (link), ako su već neslavno raskrinkani u Hrvatskoj (link) i Srbiji (link), da li je u Bosni i Hercegovini moglo i biti drugačije? Naravno da nije, ali ovde smo dužni jednu napomenu: Frezenijus nema nijedan dijalizni centar u Federaciji BiH. Svi su mu u Republici Srpskoj. Zašto je to tako? Zašto muslimansko-hrvatska Federacija nije htela ili nije si mogla priuštiti tako skupe tretmane, a ludi ili potkupljivi Srbi, pristali odmah i to za skupe pare. Istini za volju, treba reći da je glavni promoter i lobista dolaska Frezenijusa u RS bio čovek koji je po ključu postao ministar zdravlja, ujedno i glavni nefrolog Republike Srpske (link). Prošle godine, dan posle odlaska u penziju, počeo je i zvanično da radi za Frezenijus, da regularno prima platu od njih, a ujedno je nastavio da bude Glavni koordinator za dijalizu u Republici Srpskoj. Niko od nadležnih tu nije video nikakav sukob interesa. Čovek radi za privatnu firmu i istovremeno je jedini koji kontroliše tu firmu i za to uzima dnevnice od države. Idila. Bar za njega i za Frezenijus. Nema nikakvog sukoba interesa, samo interes.
Frezenijus Srbima ne veruje
Iako u Federaciji nije uspeo da kupi nijedan dijalizni centar, Frezenijus je procenio da rukovodjenje nad srpskim centrima ne sme biti srpsko. Odmah po preuzimanju dijaliznih centara u Republici Srpskoj, menadžeri, upravitelji (generalni, ekonomski i medicinski) im dolaze iz Federacije: iz Tuzle i iz Sarajeva. Frezenijus BiH nije imao povjerenja ni u jednog srpskog nefrologa, pa im nije dodelio nijednu rukovodeću ulogu. Za glavnog doktora određen im je izvesni G. Imamović iz Tuzle, čovek bez ikakvog nefrološkog i dijaliznog znanja ili iskustva. Za glavnu sestru im je postavljen Nusret Mehmedović, nije greška, čovek se sam potpisuje kao glavna sestra, što se može videti i na zvaničnim dokumentima Frezenijusa u Republici Srpskoj.

Glavni u HD RS

Za nemale pare koje uzimaju od Fonda Republike Srpske, Frezenijusovci su mogli bar radi šminke ili radi ključa, ostaviti makar privid poštovanja mušterije, tj. korisnika, pa odrediti nekog od poznatijih ili iskusnijih nefrologa iz Republike Srpske. Ali nisu ni toliko poštovanja hteli pokazati. O svim mahinacijama Frezenijusa u Republici Srpskoj nezavisni novinari državne radio-televizije Republike Srpske (RTRS) su napravili jednu vrlo objektivnu reportažu (link).
Ipak, niko od nadležnih tužilaca, sudija, političara, nije ni prstom mrdnuo da to ispita. Velika firma, velika zarada, pa joj izdaci za kontrolu situacije ne padaju teško. Teško je samo nama koji znamo da su to naše pare. Kao što reče onaj sindikalni medicinar iz TV priloga, dijaliza je u državnim centrima koštala 70 maraka ili 35 evra, a sada po jednoj dijalizi stranci uzimaju 110 evra, a za HDF naplaćuju 120 evra ili 240 konvertibilnih maraka. Poređenja radi, sav potrošni materijal za hemodijalizu u Srbiji i danas košta manje od 40 evra, a i ta je cena prenaduvana. Pa i red je da Srbi malo pomognu siromašnu Nemačku našim parama, iz naših Fondova. Ne postoje bogati koji su se obogatili, a da niko nije osiromašio. Ovo je priča o tome kako su strani nefro-kerovi oglodali srpski zdravstveni budžet, do koske.

Sistem prebacivanja srpskih para u nemačke džepove
Gde su glavne mutne radnje Frezenijusa u RS? Tamo gde su mogućnosti da se uzmu pare, naravno. Pre svega, Frezenijus je svu svoju robu počeo uvoziti zaobilazeći prelaz i carinu u Gradišci, kako ne bi ni marku platio ili ostavio u Republici Srpskoj. Odmah po preuzimanju dijaliznih centara u RS, sva Frezenijusova roba je počela ulaziti u BiH preko carine u Orašju. Umesto špeditera iz R.Srpske posao uvoza su dobijale firme iz Federacije. Osnovni cilj: ni marku ne ostaviti u RS, ako se ne mora.
Drugo, Frezenijus je raskinuo sve ugovore sa firmama, saradnicima i dobavljačima, koji su bili iz Republike Srpske, a snabdevali su dijalizne centre u Republici Srpskoj. Odjednom je kompletno snabdevanje lekovima, deterdžentima, hemikalijama i drugim potrepštinama, počelo stizati iz firmi iz Federacije. Republika Srpska je davala pare Frezenijusu, ali od njih nije mogla biti udostojena ni povratne marke.

Citajte sta vam pise na ekranu
Treće: osim nepovoljne cene, ugovor je doveo do skoro potpunog prelaska nefrološke službe Republike Srpske u ruke privatnika. Jer, R.Srpska je u skoro svakom većem gradu imala po jednog nefrologa u lokalnoj bolnici. Sada su svi oni preuzeti od strane Frezenijusa, i samo za dijalizu, pa su bolnice ostale bez nefrologa. Da situacija bude potpuno apsurdna, pacijente koji su na dijalizi doživeli pogoršanje, FMC nefrolozi su upućivali na prijem u državnu bolnicu, iako su znali da tamo više nema nefrologa. To više nikoga nije interesovalo, takav je bio Ugovor u Zvorniku, u Šamcu i Doboju. Bolnički internisti su onda te pacijente slali u Tuzlu, kod tamošnjeg nefrologa, a to je za RS bio novi namet na vilajet. Ugovor fmc za doboj i zvornik

Četvrto: Frezenijus koji sam proizvodi i primenjuje sav potrošni materijal za dijalizu, povećao je cene svim tim proizvodima, kako bi prikazao da nema praktično nikakve zarade koja bi mu ostala, a da bi na taj način izbegao plaćanje poreza na prihode u Republici Srpskoj. Pošto sam proizvodi i sam određuje svoje cene, knjigovodstveno gledano sve je ispravno. Ranija zarada i porez koji je ostavljao prethodni menadžment, sada je nestala. Tako je potpuno zaokružen i usavršen sistem isisavanja srpskih para u džepove nemačkih „investitora“, a preko bošnjačkih menadžera.
Peto, ali ne i najmanje važno: Šta je sa pacijentima? Šta je sa brigom za naše ljude koji dospeše u nemačku bolnicu, a za srpske pare? Kako se pokazala mnogo proklamovana briga o pacijentima, koji su naravno u centru pažnje svakog zdravstvenog sistema. Pa ništa, o njima se u svemu ovome najmanje vodilo računa. Već smo rekli da Frezenijus sam proizvodi i primenjuje sav potrošni materijal za uslugu hemodijalize, koju sam i pruža. Takav sukob interesa, sprečava bilo kakvu mogućnost zaštite pacijenata od neispravnih dijaliznih sredstava, jer i sredstva i doktori, koji bi trebalo da brinu o zaštiti pacijenata, svi su Frezenijusovi. Tako se nikada nije desilo da Frezenijusovi doktori prijave nijednu tehničku ili proizvodnu grešku na Frezenijusovima aparatima, dijaliznim koncentratima, linijama ili filterima. Zna se da im to Frezenijusovi menadžeri ne bi tolerisali, pa to niko nije ni pokušavao.
A u samoj Americi je nastao veliki skandal, jer su zahvaljujući insajderima, pacijenti saznali da u internim Frezenijusovim mejlovima postoje podaci o smrti 950 pacijenata usled neispravnosti u radu Frezenijusovih aparata i osoblja (link).
Da li se to smelo sakrivati ili prećutkivati kao poslovna tajna. Nipošto, ali niko od Frezenijusovih medicinara to nije obelodanio. Da u Americi nije bilo anonimnog insajdera, javnost nikada ne bi saznala za ta ubistva. Tek posle toga krenule su stotine sudskih postupaka i zahteva za odštetu. Taj isti problem koji su imali američki pacijenti, centralizovano mešanje i spravljanje jednog te istog dijaliznog koncentrata za sve pacijente u dijaliznoj smeni, vršeno je i u svim Frezenijusovim centrima u Republici Srpskoj (osim u Gradišci). I još se vrši!!! Kakve su posledice takvog načina rada, koliko i kojim pacijentima je to naškodilo, niko nije ni prijavio niti razmišljao o tome, u RS. Toliko o brizi za pacijente. Inače, taj centralni mikser je uveden da bi se ostvarile uštede, da se ne bi kupovao poseban dijalizni koncentrat individualno, za svakog pacijenta (prema njegovim potrebama), kako se inače radi tamo gde se brine o pacijentima.
Kako su se pacijenti proveli u Frezenijusovim centrima najbolje govore njihova pisma, koja (osim ovog sajta, naravno) niko nije hteo objaviti (link, link).
Situacija je eskalirala do te mere, da su prvi put u poslednjih 50 godina, dijalizni bolesnici morali štrajkovati da bi ostvarili svoja prava. Radije su birali smrt nego poniženja koja su doživljavali kao pacijenti (link). Ministar zdravlja koji se sažalio nad njihovom sudbinom i koji je usvojio sve njihove zahteve, ekspresno je smenjen i izbačen iz vlade, nedugo posle toga (link).
Imamo i masu dokaza iz interne Frezenijusove prepiske, gde oni sami priznaju svoje probleme, računajući da će to ostati sakriveno. Evo, na primer, kakvi su rezultati lečenja, prevencije zaraznih oboljenja ili priprema za transplantacije, sada kada bi o tome trebalo da brine sam Frezenijus. Pokazaćemo Vam samo deo naših podataka dobivenih iznutra iz samog Frezenijusa (piše npr. „Nepovoljni trendovi u Šamcu, Zvorniku, Prijedoru, Banjaluci, Bijeljini i Brčkom“):

Neadekvatna terapija kostiju i minerala
Kakva je zaštita od hepatitisa, šta je Frezenijus preduzeo da dijalizni pacijenti ne dobiju osim bubrežne i bolest jetre. Evo izveštaja, od njih samih, ali ne našim, nego FMC organima („manje od potrebne 3 HBV vakcine u prvih 6 mjeseci boravka u centru se bilježe iskazanim brojem pacijenata“ na donjoj slici):

Zastita pacijenata od B hepatitisa
Šta tek reći za Mondo studiju. Frezenijusovci su sami objavili u stručnim časopisima da su nad pacijentima iz Republike Srpske sprovodili istraživanja o umiranju, bez da su ikoga obavestili o tome (link). Nijedan pacijent ništa nije znao o tome, čak ni osoblje, ni doktori, a o zakonskim obavezama, odobrenjima etičkih komiteta i nadležnih agencija i da se ne govori. Kako bi se Vi osećali da znate da neko sakuplja Vaše nalaze da bi video kada ćete umreti i da li mu se to uklapa u njegove procene. A pri tome ništa Vam ne govori i ništa ne misli ni preduzeti da bi to sprečio.

Mondo -01a_resizeMondo, nase brojke do 2013_resize

A drugi, naravno, nisu bili toliko glupi ili naivni. Hrvati, na primer. Oni su privatnicima rekli ovako: Zbog težine bolesti i brojnih komplikacija, dijalizni centri koji su u krugu bolnice moraju i ostati u krugu bolnice i u rukama države, odnosno ministarstva zdravlja! Nikakvi privatnici, njihova ispitivanja i zarade preko naših fondova. Ukratko, Hrvati su im ovako odgovorili:

Hrvati protiv Privatnika
Sve skupa, jeftina kolonija, pogodna za eksperimente uživo, koja sama (skupo) plaća ceo taj cirkus.
To smo mi.

Priznanje

.

.     .    .

DiaBloG – 2014

(redakcija sajta se zahvaljuje  gospodinu M. Biliću na ustupljenim dokumentima i komentarima)

.

 

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Yi Zhang: Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu    Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata    Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV    Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day    Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?     Ponovo smrtni ishodi zbog korištenja Freseniusovih rastvora za hemodijalizu

neocekivano dobar pocetak