Tag Archive | plate

Ispitati političku pozadinu cene dijalize

Zahtev nadležnima: Ispitati političku pozadinu cene dijalize

Na poslednjem (preduskršnjem) tenderu za slanje pacijenata RZZO Beograd na hemodijalize kod privatnika, postignute su ponovo nove cene hemodijaliza.

Tender se zapravo nije zvao tender, jer ovde to nikada nije ni primenjivano, nego je bio u pitanju (da se poslužimo birokratskim RZZO rečnikom): „pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za javnu nabavku Pružanje usluga hemodijalize osiguranim licima RFZO“.

Prvo pitanje se nameće već iz čitanja ove rogobatne konstrukcije: zašto postupak nije javan?

Zašto se, godinama već, na ovim „tenderima“ pojavljuju uvek ista dva dijalizna privatnika?

Zašto su i sada „pozivi prosleđeni“ tim istim „potencijalnim ponuđačima“?

Uglavnom, i na ovom poslednjem „tenderu“ nabavljeno je „pružanje usluga hemodijalize“ od ista ta dva dijalizna privatnika, ali opet po nekim novim cenama.

Cene su bile od 10 640,00 dinara do 11 760,00 dinara, zavisno od „kvaliteta dijalize“, a kvalitet je sortiran po kategorijama koje je izmislio suludi Pravilnik iz oktobra 2012.

To je onaj čuveni i naveliko osporavani razrez (20% niskopropusnih najlošijih hd, 30% niskopropusnih loših hd, 30% visokopropusnih običnih i samo 20% visokopropusnih kvalitetnih HDF).

Naravno, te dve privatne dijalizne firme, koje su kod nas i višedecenijski zaštićeni monopolisti na snabdevanje i distribuiranje dijaliznog materijala, znajući da su te kategorizacije dijaliza veštačke (tj. samo za naivne), odmah su uz svoje ponude dostavile i Izjavu da će oni svim pacijentima koje dobiju dati popust, tj. svima će primenjivati HDF, bez obzira na kategorizaciju i razreze koje je izmišljala Komisija RZZO (Nada Dimković i dr).

Odluka o obustavi postupka str 2a_resizeUvažavajući ovaj „popust“, jer on predstavlja priznanje, da nema nikakvih razlika u materijalnim troškovima između obične „high-flux“ dijalize i kvalitetne hemodijafiltracije (sa istim dijalizatorom), postignute cene dijaliza su i dalje nerealno visoke, u odnosu na troškove dijaliziranja u državnim centrima za dijalizu. Čak i u odnosu na cene hemodijaliza u privatnim centrima u Makedoniji ili Mađarskoj, na primer (oko 60 evra po hd).

S tim u vezi, krajnje je vreme da se nadležni državni organi pozabave ovim pitanjima i da se ispita celokupna pozadina nastanka privatnih dijaliznih centara u Srbiji.

Jer, koliko u julu prošle godine, na valjda jedinom poštenom „tenderu“ za dijalize kod privatnika, postignuta je cena od 7 500,00 dinara. Ista usluga! Čak su isti i privatnici i isti RZZO, ali je to bio postizborni period, kada se (izgleda) stara garnitura uplašila i postigla je najpošteniju cenu.

Prvo pitanje koje treba razjasniti je dakle, to: kako jedna te ista usluga može 2008. godine da košta 105 evra (u dinarskoj protivvrednosti), a četiri godine kasnije 2012-te košta 7500 dinara ili 40 evra manje?! Ista usluga, isti pacijenti, isti Fond.

U (nezavisnim) medijima se otvoreno pisalo kome ide ta razlika (link br. 1).

Sada, evo opet, cena hemodijalize se vraća na te vrednosti. Kome sada ide ta razlika?

Jer, na drugim tenderima, cene dijaliznog materijala naglo padaju. Sada se solidni, high-flux iliti visokopropusni dijalizatori mogu nabaviti od konkurentskih zapadnih firmi po 6-8 evra za komad.

A dijalizator je najskuplji potrošni deo u tretmanu hemodijalize!

Kome ide razlika između cene utrošenog materijala (oko 30 evra) i tražene cene za celu uslugu (7500,00 dinara), a kome ide razlika do postignute cene cele usluge: 10640,00 ili 11760,00 dinara? Odnosno: kome sada ide ta razlika?

Dakle, jedna objektivna i nezavisna istraga bi prvo trebala da ispita ko je kriv što se državni dijalizni centri nisu blagovremeno izgrađivali ili proširivali? Kome je sve bilo u interesu da se „stvori potreba“ za angažovanjem privatnih „kapaciteta“?

Dalje, kad se već „stvorila potreba“ zašto nije raspisan javni tender, otvoren za sve velike svetske dijalizne firme, napravljeni precizni ugovori, definisani odnosi, dugoročno.

Nijedna uređena velika svetska dijalizna firma neće krenuti u izgradnju posteljnih „kapaciteta“, ako nema jasan i čvrst Ugovor sa onim ko će plaćati uslugu. Samo kod nas se moglo desiti da neki „promućurni“ pojedinci, „osete“ da će državi zatrebati dodatni kapaciteti, pa sami, ne hajući za rizike i ugovore, krenu u adaptaciju podruma i garaža u stambenim zgradama, nazovu te objekte specijalnim bolnicama, i: sačekaju da ih država tj. RZZO pozove na „pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva za nabavku Pružanje usluga hemodijalize osiguranim licima RFZO“.

Neophodno je ispitati kontakte koje su vodeći ljudi u firmama dijaliznih privatnika imali sa vodećim ljudima u političkim strankama koje su bile na vlasti u vreme sklapanja takvih štetnih ugovora po državu Srbiju. Ispitati kakvu ulogu su imali pojedinci iz Udruženja nefrologa Srbije u premeštanju pacijenata iz državnih u privatne dijalizne centre.

Kako je bilo moguće da, na primer, isti čovek bude Načelnik i u državnoj i u privatnoj dijaliznoj bolnici. Odnosno Konsultant, ili član Komisije za upućivanje? Sve su to klasični primeri sukoba interesa. Ili uopšte nema sukoba, samo interes?

Jednostavnim uvidom u putne isprave i žiro-račune, mogu se proveriti veze tih lekara i pomenutih dijaliznih privatnika.

Svi do jednog su imali plaćena predavanja i odlaske na kongrese o trošku tih istih privatnih dijaliznih firmi.

Potrebno je ispitati ko je na zatvorenom sastanku u firmi vodećeg dijaliznog privatnika rekao, još 2008. godine: „Nama je važno sada dobiti što više pacijenata, bez obzira na cenu tretmana, da bismo ušli na tržište i oterali konkurenciju, a kada državni centri zatvore ili prenamene te dijalizne prostorije, tek tada ćemo izaći ultimativno sa našom višestruko većom cenom i reći: ili platite koliko tražimo ili ih uzmite natrag. A znamo da ih natrag više neće imati gde i da se za 3 dana ne mogu stvoriti nova dijalizna mesta.“

Takođe je neophodno ispitati ulogu novinara i drugih poslenika javne reči, koji su stvarali medijsku pripremu za pojavu privatnih dijaliznih centara i/ili za prebacivanje dijaliznih pacijenata u privatne dijalizne centre (link).

Posebno je važno ispitati veze između privatnih dijaliznih firmi i predsednika tzv. Udruženja pacijenata. Praćenjem uplata, aktivnosti, časopisa, sponzorstava i drugih oblika finansiranja, lako bi se našla povezanost predsednika Udruženja pacijenata sa privatnim dijaliznim firmama. U istrazi pobune i demonstracija dijaliznih pacijenata (koji su vraćani iz privatnih u državne dijalizne centre) videće se na video snimcima (you-tube, link) da je glavni kolovođa predsednik udruženja pacijenata sa kućne hemodijalize, dakle čovek koji ima svoj lični aparat za hemodijalizu i uopšte nije nigde prelazio).

Neophodno je takođe ispitati kako i zašto su lekari, nefrolozi u privatnim dijaliznim centrima podsticani na nesavesno lečenje pacijenata. Iako za ovo krivično delo postoje pisani dokazi u vidu direktnih naređenja ekonomskih menadžera nefrolozima zaposlenim kod privatnika, sudska ročišta se odugovlače i opstruiraju, kako bi se skandali zataškali, a odgovorni izbegli zakonske sankcije.

Posebno je važno ispitati koji su pacijenti iz privatnih dijaliznih centara u Srbiji bili bez svog pristanka uključeni u ispitivanje smrti dijaliznih pacijenata, zloglasni projekat MONDO, o kojem je već bilo reči na ovom sajtu (kliknuti ovde). U časopisu Blood Purification se navodi da je 428 pacijenata bilo iz Srbije, a 268 iz Republike Srpske. Ko su ti pacijenti? Da li oni znaju da su učestvovali u ovom ispitivanju? I ključno pitanje: Da li su preživeli? Odnosno, da li je iko išta preduzeo, ako se već slutilo ili pratilo, kako umiru.

Mondo, nase brojke do 2013_resize

Ne bi bilo naodmet ispitati i visinu primanja zaposlenih u privatnim dijaliznim centrima. Zašto je plata medicinskog direktora u privatnom dijaliznom centru 270 000 dinara, a u državnom centru oko 70 000 dinara?

Plata iz 2009_resize

Ako su znanje i stručnost isti, šta to taj čovek kod privatnika opasno radi pa mora imati i 4x veću platu? Kolika je onda plata generalnog menadžera u privatnoj dijaliznoj bolnici? Veća od plate Premijera i Predsednika, zajedno?

Zašto u Ugovoru za zapošljavanje medicinskog direktora u privatnoj dijaliznoj bolnici stoji i da će mu plata zavisiti od „broja pozvanih pacijenata“?

I za nas pacijente, ključno pitanje: zašto privatni dijalizni centri mogu po ceni obične dijalize davati HDF (i isplati im se), a državni ne smeju? Čiji je to interes? Ko je uticao na donošenje takvog „Pravilnika“.

Tek kada se budu znale sve činjenice vezane za ovde pokrenuta pitanja, moći će se sklopiti mozaik dešavanja oko nastanka i opstanka privatnih dijaliznih bolnica u mreži zdravstvenih ustanova Srbije.

(link broj 1, link broj 2 , link broj 3link broj 4)

Sada, trenutno, s tim u vezi, opet, niko ne postavlja pitanje: di su naši novci?

Pa, ako niko više ne pita gde nestade ta razlika od 40 evra koja se privatnicima daje po svakom tretmanu, mora da je ta razlika legla na pravo mesto: kod onog koji može da ih kazni?

Zato izgleda, od istrage opet, neće biti ništa.

Koliko HD aparata se ukrade.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

DiaBloG – 2013

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata      Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

Picture1b

Advertisements

Ko koga i kako pljačka u dijalizi?

Sedmi padež, KORUPTIV: kome i koliko?

Kada se pomenu korupcija i pljačka, javnost se obično zgražava i osuđuje takve pojave.

Uvreženo je mišljenje: korupcija i pljačka, to su drugi. Ja, ili mi, ne, taman posla.

Ili: moji, moja porodica, ne oni ne, oni nikada ne bi učinili takvo nešto ili učestvovali u tome. Taman posla, moj otac, majka, braća, sestre, ne mi nismo takvi. U lancu korupcije i pljačke učestvuju neki drugi ljudi. Pa, da vidimo, koji su to likovi?

Ipak, već na početku, jedna napomena: stvari nisu tako crno-bele, kakvim se nastoje predstaviti.

Govoriću vam iz svog iskustva i na osnovu ličnih saznanja. Zaposlen sam, nije bitno gde, i pacijent sam, nije bitno od čega. Za ovu priču, to zaista nije bitno.

Bitno je da sam promišljajući na temu, koju ste vi načeli u svom (karikaturalnom) postu: Zašto je HD materijal skup?, odlučio da i sam napišem svoje viđenje tog problema.

Činjenica je da su cene dijaliznog materijala uvećane za jedno 3-4 puta. Zašto?

Zato što jedan deo tog novca ide na podmićivanje političara i organa vlasti. Znači, prva grupa u lancu korupcije su političari. Bez njih nema ni registracije firme, zastupništva, predstavništva, „fabrike“, distributivnog centra, ili čega već. Osim svih mogućih dozvola, birokratskih peripetija, kontrola, inspekcija i agencija, najvažnije je imati „svog (jakog) čoveka“ ili svoju stranku, a najbolje je finansirati, tj. davati „dobrovoljne“ priloge i poziciji i opoziciji, da ne bi bilo problema pri promenama vlasti.

Drugi deo u lancu korupcije su oni koji primenjuju dotična medicinska sredstva ili lekove, a to su medicinari, tj. doktori. Jedan deo cene hd materijala se odvaja za njih. Doktori su oni koji naručuju, specificiraju neophodni im materijal i dijalizne setove, ili učestvuju u propisivanju uslova tendera, pa nije svejedno kojoj firmi i čijem materijalu će biti naklonjeniji ti uslovi. Medicinarima, doktorima (pa u manjem obimu i sestrama, čak) se lova odvaja pod izgovorom sponzorstava tj. finansiranja njihovih kongresa, stručnih skupova, udruženja, usavršavanja u zemlji i (naročito u) inostranstvu itd.itd.  Država, tj. klinike, bolnice i fakulteti, obično nemaju fondove za finasiranje ovakvih (uglavnom potrebnih) aktivnosti, pa se prećutno pušta da to rade farmaceutske firme i to opet državnim tj. našim novcem, koji se uzima kroz (nerealno uvećane) cene materijala i lekova. Kroz raznorazne studije ili klinička ispitivanja (koja uvek dokažu odličnu efikasnost) farmaceutskih proizvoda, velike svote novca se daju institucijama (klinikama, bolnicama, centrima), ali i osoblju, medicinarima koji regrutuju „dobrovoljce“. Svi ti troškovi ulaze u cenu gotovog leka ili dijaliznog proizvoda.

PODMAZIVANJE-KORUPCIJE

Treći deo novca iz cene materijala i dijaliznih setova ide „Udruženjima pacijenata“, a to su oni koji se kao bore za bolje uslove lečenja i ostvarivanje svojih prava, naročito ako se to poklapa sa interesima i potrošnjom materijala od firme koja ih sponzoriše. To su udruženja koja izdaju svoje „časopise“ (koji su prepunjeni reklamama određenih dijaliznih i farmaceutskih firmi), koja imaju svoje sajtove i fejsbuk grupe, a njihov uticaj na Fond ili na medije, nije za zanemariti kad treba pogurati neki od projekata, npr. projekat Privatne bolnice za hemodijalizu, projekat novih lekova za retke bolesti i slične. Za svoje „sledbenike“ predsednici tih udruženja povremeno organizuju takmičenje u pikadu, u stonom tenisu i slične „manifestacije“ koje im služe kao opravdanje da iskamče finansiranje i opstanak (i bukvalno) svojih udruženja. Kad jednom postanu predsednici udruženja pacijenata, više nijedan predsednik ne dozvoljava izbore, smenu, rotaciju, bilo kakvo sklanjanje sa (očigledno) korisne pozicije. Jedan je čak napisao i objavio svoju knjigu (kao pacijent i predsednik), bez ikakvih stručnih kvalifikacija za oblast o kojoj piše. I distribuira je po svim dijaliznim centrima. Ne treba ni pominjati ko je sve omogućio izdavanje te knjige.

Četvrti deo novca od cene hd materijala ide na finansiranje „elitnih“ stručnjaka. To su obično akademici, šefovi „referentnih“ ustanova, klinika, fakulteta i drugih domaćih i međunarodnih institucija, koji sede u Komisijama koje izrađuju „Pravilnike“, „Nacionalne“ ili „Evropske vodiče i smernice“, koji odlučuju i sastavljaju „Pozitivne liste“ za bilo šta. E, ti uzimaju i traže najviše, jer oni su elita i moraju im i primanja biti elitna. Pošto im se rad u tim Komisijama uglavnom slabo ili nikako ne plaća, od strane onog ko bi trebao da im plaća taj rad (a to je država), onda oni dobijaju (i ne odbijaju) ono što im daju zainteresovane firme. Zainteresovane da njihovi lekovi i materijali uđu na „Pozitivne liste“, u „Pravilnike“ „Vodiče“ itd. itd., jer bez tih odobrenja neće moći ni oni koji bi koristili te materijale da ih naručuju. Zato među „elitom“ vlada prava tuča ko će dospeti na rukovodeću (inače slabo plaćenu) funkciju i žrtvovati svoje slobodno vreme za dodatni rad na poboljšanju našeg zdravstvenog sistema.

Ostali (najveći) deo novca od cene hd materijala ostaje domaćoj firmi i njenim kooperantima. Njeni kooperanti su npr. turističke agencije preko kojih razvoze lekare i organizuju kongrese, to su prevoznici, marketinški stručnjaci, snabdevači svim i svačim, ali uvek uz samo jedan obavezan uslov: da se deo novca vrati onome ko ih plaća i snabdeva poslom. Kad vrate sve proizvođačke i manipulativne troškove, ostaje im itekako dovoljno, čak mnogo više nego u bilo kojoj grani trgovine ili proizvodnje. Zato je hd materijal kod nas, kao i u većini drugih zemalja: vrlo skup.

Koliko HD aparata se ukrade

Ono što sve nas treba da zabrinjava jeste činjenica da se tako uvećane cene lekova, dijaliznih aparata i potrošnog materijala plaćaju iz državne (RZZO) kase, koja se puni od (prisilno uzetog) dela zarade svih nas. Tako smo svi postali saučesnici u ovom lancu. Teret korupcije i pljačke se na kraju raspodeli na široke narodne mase, da bi se valjda lakše prihvatilo njegovo postojanje.

Iako to negde, u podsvesti svi znamo, niko neće ništa da učini da se to izmeni. Kada bi cene hd materijala bile realne (proizvođačke cene plus manipulativni troškovi), onda bi država morala sama da finansira usavršavanje lekara, delatnosti udruženja pacijenata i opremanje i proširivanje postojećih dijaliznih centara. A za tako nešto država očigledno, nije sposobna. A i ličilo bi suviše na socijalizam ili državno regulisanje privrede i usluga.

Ovako, sve vam je to u ceni hd materijala, i sve funkcioniše, jer je to tržište, kapitalizam.

Tržište sve reguliše. Ako su plate lekara male, on zato uzme ili dobija sa druge strane: od farmaceutskih firmi ili od pacijenata.

Tržište je vrlo brzo reagovalo, prepoznalo problem i rešilo ga.

Neće ni menadžeri niti farmaceuti, pa ni pacijenti, davati mito onome lekaru koji nije sposoban, koji nema rezultate ili položaj da nešto završi. Pokojni Brana Crnčević je jednom napisao (parafraziram po sećanju): „Svako od nas želi da njegovu jetru lekar pogleda malo bolje nego inače (druge jetre), jer zaboga ipak je to moja jetra. Ako Vi niste takvi, onda Vama svaka čast. Vi ste junak“- govorio je Brana Crnčević.

Povremene kampanje kojima se država kao obračunava sa mitom i korupcijom, su reklamne kampanje pojedinih političara ili stranaka. Organi gonjenja znaju sve krupnije zverke i sve prate, ali reaguje se samo kada se dobije mig odozgo, iz politike, iz vlasti. Najčešće je to pred izbore ili s vremena na vreme, da se podigne rejting pojedinih političara ili stranaka. Pri tome se u moru korupcije odaberu oni koji već nekome važnome smetaju ili su se nekome lično isprečili u njegovim interesima. Jer, problem se i ne može rešiti hapšenjem svih u lancu. Pa ko bi onda ostao i ko bi nas lečio?

Tako dobijemo aferu sa propisivanjem skupih lekova ili aferu sa onim čuvenim neurohirurgom koji je uzeo 300 evra nekom (podmetnutom) nesretniku.

Eto rezultata! To su ti, pojedinci, koji su korumpirani i podli pljačkaši.

I svi smo zaprepašćeni, konsternirani, uvredjeni i iznenadjeni (kao Šojić).

A svi smo znali (ako hoćemo da budemo iskreni) sve ovo i učestvovali smo u svemu ovome, stalno ili povremeno, manje ili više, aktivno ili pasivno, kako kad.

Ali, da bi mogli ujutro pogledati sebe u ogledalu, da bi mogli zadržati o sebi iole pozitivno mišljenje, ne želimo da pričamo, niti da mislimo na ovakav način.

Zbilja, kad smo već kod ove teme, zna li neko nekoga u RZZO komisijama koje odlučuju o razmeštanju pacijenata za hemodijalizu. Otac mi živi u centru Beograda, a dobio je raspored za HD u Lazarevcu, iako kažu da ima mesta i u „Dragiši Mišoviću“ i u privatnim bolnicama (koje daju HDF, svima).

Da, častiću, naravno.

A. P.

(stariji adolescent)

.     .     .

.     .     .     .     .     .



eh, da nam je ona sada tu



.     .     .

.

Picture1b