Tag Archive | kritika

Ko su kreatori našeg javnog mnenja i zašto smo toliki poltroni?

Ili: Kaži mi ko te plaća, da bih znao šta ćeš nam to objektivno reći?

Zašto možemo proći ispod duge, ali ne možemo proći ispod radara?

Otkuda toliko poltronstva i podaništva u ovom(e) slobodarskom(e) narodu?

Poštovani čitaoci,

tekstovi našeg današnjeg Gosta, naizgled nemaju veze sa dijalizom i nefrologijom.

Ali, kad ih pročitate pažljivo, videćete da imaju.

Itekako.

Ko su kreatori našeg javnog mnenja?

piše: Nebojša Katić

Da li je svet u raljama malog broja bogatih ljudi koji kontrolišu javni prostor i posledično upravljaju životima svih nas? Da li su takve teze samo trućanje dokonih gubitnika koji svoju paranoju hrane oslanjajući se na nepouzdane izvore? Ako zavere zaista postoje, kakvi su mehanizmi kojima se one sprovode, ko učestvuje u tome i kako je satkan veo koji zavere skriva?

Koliko juče, prosvećena elita je prezrivo odbacivala svaku pomisao da je u zrelim, liberalnim demokratijama moguće grubo manipulisati javnošću. Danas stvari izgledaju nešto drugačije. Iako sa velikim zakašnjenjem i veoma selektivno, neke od zavera se delimično razotkrivaju i u tome učestvuju i najuticajniji globalni mediji.

U tom kontekstu, važan događaj bila je pojava knjige „Mračni novac“ Džejn Majer, novinarke reputabilnog „Njujorkera“, koja se bavila uticajem američkih tajkuna na političku i intelektualnu scenu SAD-a. Sve napisano je odavno poznato, ali su informacije bile rasute i najčešće su bile van žiže moćnih medija. Majerova je na jednom mestu sabrala obilje činjenica, objasnila je mehanizme manipulisanja javnošću i imenovala je ljude i organizacije koje u tome učestvuju. Pomenuta knjiga je „povukla nogu“ i sada je samo jedna u nizu knjiga na istu temu.

Američki poreski sistem je omogućio tajkunima ne samo da se prekomerno obogate već i da ogroman deo bogatstva, bez plaćanja poreza, usmere u dobrotvorne fondacije. Veliki deo toga novca troši se na kupovinu političkog, akademskog i medijskog uticaja, pa u krajnjem efektu fondacije ponajviše dobročinstava čine upravo svojim vlasnicima.

Tajkuni su ispravno procenili da nije dovoljno kupovati samo političare već da se mora neprekidno uticati i na javno mnjenje. Novcem fondacija izgrađena je mreža nevladinih organizacija i naučnih instituta, kupljen je i ogroman broj univerzitetskih profesora, čak i celih katedri. Nastavni programi vodećih univerziteta, pa i sam pravni sistem, menjani su delovanjem te moćne, zapanjujuće velike i razgranate mreže. Čuveni ekonomista Pol Samjuelson je rekao da ga nije briga ko piše zakone ako on piše ekonomske udžbenike.

Smisao tog višedecenijskog poduhvata je da se javno mnjenje uveri kako je dobrobit tajkuna istovremeno i dobrobit svih građana. Sistem koji neprekidno generiše sve veće socijalne razlike, koji gura veliki deo populacije u bedu, ili koji zarad novca vojno ili ekološki uništava ljude i prirodu, najbolji je od svih svetova i ne treba ga menjati. To će sa puno entuzijazma potvrditi uticajna intelektualna elita, i to se začudo ne smatra korupcijom, iako je “novac promenio ruke“. Da parafraziram Roberta Muzila – za razliku od čestitih seksualnih radnica koje za novac prodaju telo, intelektualci prodaju i dušu i telo.

Teoretičar zavere bi i kod Majerove mogao naći osnov za novu teoriju zavere. Iako dragocen, njen kritički pogled uperen je samo na jednu stranu koja sistematski podriva američku demokratiju – samo ka bogatašima koji dolaze sa desne, republikanske strane. Da li to znači da podrivanje demokratije postaje prihvatljivo kada dolazi sa suprotne strane političkog spektra, sa one strane na kojoj su finansijeri Demokratske stranke?

Primera radi, hiperaktivni Soros se u knjizi pominje samo u nekoliko rečenica i to u neutralnom kontekstu. Čuveno društvo „Mont Pelerin“ (finansirano od strane bogatih mecena), koje je snažno uticalo na oblikovanje i širenje doktrine neoliberalizma, u knjizi se pominje samo u jednoj fusnoti. To je neobično ako se zna da je upravo ova organizacija prva kreirala model delovanja koji Majerova opisuje. Nigde nije pomenuta ni organizacija „Atlas mreža“ (izdanak „Mont Pelerina“), koja je uticajna i u Srbiji, i koja na globalnoj sceni deluje na način koji Majerova opisuje. (Neke od članica „Atlas mreže“ jesu pomenute, ali ne i ta krovna organizacija.)

Ima li ovde kakve pouke i tiče li se sve to i Srbije?  Tiče se.

Kada domaći intelektualci iznose ili zastupaju neki stav, bilo bi korisno znati da li je taj stav autentično njihov ili je plaćen novcem, stranim ili domaćim, svejedno. Ko plaća putovanja na kongrese i studijska putovanja, ko plaća izdavanje knjiga i časopisa, ko naručuje i finansira izradu studija, itd.? Ko su mecene i sponzori i kako uspevaju da nagrade i rasporede svoje ljude baš tamo gde treba?

Rečju, važno je znati da li, kada intelektualci debatuju na javnoj sceni, oni to rade u ime uverenja, ili su zapravo na radnom mestu i pravdaju honorar – jer, kako je to davno primetio Apton Sinkler, teško je naterati nekoga da nešto shvati, kada je plaćen da to ne shvati.

Preneto sa Bloga Nebojše Katića, naslov i oprema teksta je redakcijska. (Tekst je pod naslovom „Tehnologija zavere“ objavljen i u dnevniku „Politika“ od 06.12.2017).

 

II

O duhu poltronstva i podaništva

(objavljeno u dnevniku „Politika“ od 16.08.2017)

U Srbiji, državi svakovrsnog diskontinuiteta, podaništvo, poltronstvo, često i beščašće, trajni su fenomeni. Menjaju se vođe, sistemi i ideologije, menjaju se granice države, menjaju se mehanizmi propagande, kontrole i represije, slabi ili jača uticaj spoljnih centara moći. Sve se menja, samo mehanizam vlasti koji počiva na udvorištvu ostaje isti i uvek sa istim, pogubnim posledicama po sudbinu države i njene budućnosti.

Da li je ustrojstvo države totalitarno, autoritarno ili demokratsko, da li je demokratija liberalna ili neliberalna, čini se da je nebitno za fenomen o kome je ovde reč. Možda bi zato trebalo uvesti nekakav novi pojam, npr. udvorička, ili karikaturalna demokratija.

Da li vođe iznuđuju duh udvorištva, ili taj duh stvara vođe? Da li je reč o specifičnim psihološkim profilima naroda koje je oblikovala mučna istorija? Da li je ovaj sindrom posebno naglašen kod „turskih Slovena“, u društvima bez aristokratske tradicije, kako to sugeriše Konstantin Leontjev?

Racionalnih opravdanja uvek ima i najčešće se vezuju za strah od represije koja prečesto prati istoriju nesretnih naroda. Ali, represija je prvi instinkt svake vlasti i nije usud samo Srba ili pravoslavnih Slovena. Narodi se razlikuju po tome kako na represiju reaguju i na kakvu žrtvu su spremni. Ta spremnost na žrtvu je brana despotiji još od vremena Magna karte i Džona bez zemlje.

Srećom, kroz vreme i istoriju, cena žrtvovanja je sve manja. Svi baštinimo slobodu za koju se neko žrtvovao, sužavajući prostor vladarske samovolje. Te žrtve nas i obavezuju. Nekada su se na kocku stavljali život i sloboda, a u modernom vremenu je to bilo radno mesto. Danas, u postmodernom vremenu, to je pre svega sinekura, mogućnost lagodnog života uz skute vlasti. Danas se čak i rizikovanje kakve sinekure, ne rizikovanje slobode ili hleba, čini prevelikom žrtvom. Glad za lagodnim životom je ono što demobiliše moderne elite. To danas nije samo srpski, već postaje globalni fenomen.

Sudbinu nacije ne određuje hrabrost u ratu, već je određuje hrabrost u miru. Ima li boljih dokaza za to od sudbina Srbije ili Rusije, na primer? Čin individualne hrabrosti daje materijal za poeziju, za mit, ali nije dovoljan i za promenu. Samo kolektivna hrabrost elite menja sudbinu nacije.

To je ona građanska hrabrost iza koje niko ne stoji, koju niko ne štiti i koja nikome ništa ne duguje – ni vlasti, ni opoziciji, ni domaćim, ni stranim centrima moći. U tom kontekstu, građanska hrabrost podrazumeva volterovsku podršku svakoj slobodnoj misli i kritici, bez obzira da li se sa njom slagali. Ta vrsta hrabrosti i solidarnosti je brana svakoj zloupotrebi i garancija je normalnosti društva. U Srbiji je bilo hrabrih ljudi koji su postajali žrtve režima, ali ne samo režima. Oni su pre svega bili žrtve ravnodušnosti i kukavičluka sredine, ili još gore, zlurade zavisti onih bez integriteta. Kada duha solidarnosti nema, svaki pojedinačni otpor postaje besmislen.

To delom objašnjava i kako je jedina državotvorna nacija nekadašnje Jugoslavije dovedena u stanje u kome je danas. Srpska elita, niko drugi, prokockala je i nastavlja da „prokockava“ državu. Ne pomažu izgovori o spoljnim okolnostima. Spoljne okolnosti i moćni spoljni faktori su uvek tu i oni su datost, ali to važi za sve narode i sva vremena.

Od otvorenog, vidljivog, vulgarnog poltronstva gore je samo poltronsko ćutanje institucija, ćutanje onih koji ne bi smeli da ćute, onih koji se prave da ne vide ono šta se oko njih dešava. Bolje nikada ne dolazi hodom vremena. Hodom vremena u kome nema otpora ludilu, sve što je loše postaje još gore.

U ovakvim državama loše završavaju i sami moderni despoti. Okruženi besramnim udvoricama i laskavcima kakvih je u Srbiji uvek na pretek, oni počinju da veruju u sopstvenu državničku veličinu i nedodirljivost. Izolovani u opni virtuelne stvarnosti i oni i država se pretvaraju u karikaturu koja je više tragična nego smešna. Pre ili kasnije opna će pući, a udvorice će prve napustiti brod koji tone. Upravo oni koji su najglasnije vikali: „Osana!“, prvi će povikati: „Raspni ga, raspni!“ – ovoga puta u ime novog gospodara … ili na kakav mig spolja. Na kraju, mali despoti postaju žrtveni jarci kako bi iza njih nacija sakrila sopstvenu krivicu.

 .

.

O autoru:

Nebojša Katić je rođen 1955. u Valjevu. Kao samostalni poslovni konsultant živi i radi u Londonu od 1992. godine. „Korporativni“ život mu je bio vezan isključivo za beogradski Energoprojekt  u kome je između ostalog bio finansijski direktor radne organizacije Energoprojekt-Energodata i finansijski direktor holdinga Energoprojekt. Završio je osnovnu školu Drinka Pavlović u Beogradu, zatim Petu beogradsku gimnaziju, i diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. 

Pogledajte i ostale nastupe gospodina Katića:

Kako leteti ispod radara, a ne udariti glavom u zid?

https://www.youtube.com/watch?v=wW1eeH4lGKQ

. . . . ___________________________ . . . .

(link)

. . . . ___________________________ . . . .

https://www.youtube.com/watch?v=4_uPuSFrDSc

. . . . ___________________________ . . . .

https://www.youtube.com/watch?v=on5HiVKTc6U

.

.

. . . . ___________________________ . . . .

. . . . __________________________________________________________ . . . .

. . . . ___________________________ . . . .

DiaBloG – 2017

Advertisements

Pitajte, Pišite, Prosleđujte

D   O   B   R   O   D   O   Š   L   I

na

N   A   Š        S   A   J   T

PRVI  SRPSKI  NEZAVISNI  i  NEPROFITNI  SAJT  DIJALIZNIH  PACIJENATA

(onih koji su bili, jesu ili će biti dijalizni pacijenti)

Poštovani saradnici:

Pitajte,  Pišite,  Prosleđujte!

Sva Vaša pitanja, komentare, predloge, mišljenja, sugestije, kritike, priče, karikature, pesme, doživljaje, iskustva,

i sve drugo što mislite da bi moglo da interesuje dijaliznu javnost i da doprinese ugledu ovog sajta, uzećemo u obzir, to Vam  garantujemo.

Smisao postojanja ovog sajta jeste (gerilska) borba za poboljšanje kvaliteta lečenja, kvaliteta rehabilitacije i kvaliteta života, dijaliznih i predijaliznih bolesnika.

Sve pojave i sve ličnosti koje opstruišu postizanje navedenog cilja biće predmet naše kritike, razobličavanja i demistifikovanja.

Pod oštricom Vašeg i našeg pera treba da se nađu:

medicinsko i drugo osoblje (doktori, sestre, bolničari, serviseri), a zbog: nemara, neznanja, korupcije, bahatosti i bezosećajnosti.

političari i drugi organi vlasti (u zdravstvu, zakonodavstvu, fondovima osiguranja itd), a zbog istih, gore navedenih razloga.

vlasnici tzv. „udruženja“ pacijenata: lažljivi, korumpirani, sebični dijalizni plaćenici, koji su od svoje bolesti napravili zanimanje, biznis. To su oni koji torbare, telale i unose smutnje u javnost, a sve da bi opravdali primanja od „sponzora“ i gurali njegove interese.

bezobzirne farmaceutske kompanije, a zbog monopola, profiterstva, korupcije, uništavanja nauke, morala, društva i pojedinaca, a sve zarad povećanja profita kompanije.

Gens una sumus.  Svi smo mi pacijenti.   ( na engl. patient = trpljenik, patjenik, onaj koji pati, strpljiv)

Svi smo mi trpljenici, ali nećemo da trpimo baš sve!

Ako se sami ne borimo za svoj život, kako da to očekujemo od drugih.
Nikada se ne smete predati.

PREČIŠĆAVANJE MORA POČETI OD GLAVE, A NE OD FISTULE.

Probudi se, nešto se dešava, i tvoja se sudbina rešava

.

„Strah životu kalja obraz često,

Svak je rođen da po jednom umre,
Čast i bruka žive dovijeka.“

PACIJENTI SVIH DIJAGNOZA, UJEDINITE SE!   VI SUŽNJI KOJE ĆE SMORITI BOLEST i KRIMINALCI.

NEMATE ŠTA DA IZGUBITE OSIM LOŠEG LEČENJA.

BOLJE BLOG, NEGO GROB!

 

Ne brinite oko registracije ili ostavljanja ličnih podataka. Ovaj sajt ne zahteva ništa od toga. Možete pisati potpuno slobodno i anonimno. Bitno nam je ono što kažete, a ne ličnost onoga koji kazuje. Objavićemo Vam sve što bi moglo da interesuje i druge pacijente ili dijaliznu javnost u celini, pa i one koji su slučajno svratili na ovaj sajt. Kada je dijaliza u pitanju, od sada ne sme biti tajni.

.

I NIKO DA NE DOĐE

DO PRIJATELJ DRAG,

A PRE NEGO ŠTO ODE,

NEK OSTAVI TRAG

(komentar, lajk, pitanje, odgovor, nešto ostavite).

.

Uskoro, više nećete imati kome reći:

Ima jedan sajt . . .

zove se dijaliza.wordpress …

jer: svi će znati.

Dijaliza, to smo mi.

..

DijaBloG@gmail.com    –     adresa za korespondenciju  1   

.

Kome je do istine i morala u dijalizi

neka piše na ovom blogu.

Ovde nam ništa ne mogu!

.

SrbadijaL@gmail.com    –     adresa za korespondenciju 2

 

.

.

.

.

ako vas interesuje adresa nekog od dijaliznih centara, tu je:

.

Državne klinike i bolnice za hemodijalizu na teritoriji R. Srbije:

ARANĐELOVAC:

Zdravstveni centar Aranđelovac
Centar za dijalizu
Mišarska bb
Tel: 069 8166 766
.

BAČKA PALANKA:

Dom zdravlja „Dr Mladen Stojanović“
Odeljenje za dijalizu
Kralja Petra I 26
Tel: 021 750 380
.

BAČKA TOPOLA:

Centar za hemodijalizu
S. Stefana 1
Tel: 024 773 202
.

BEOGRAD:

Klinički centar Srbije
Klinika za nefrologiju
Pasterova 2
Tel: 011 366 2421
.

BEOGRAD:

Univerzitetska dečija klinika
Centar za hemodijalizu i transplantaciju bubrega
Tiršova 10
Tel: 011 206 0765
.

BEOGRAD:

Kliničko-bolnički centar „Zvezdara“
Kliničko odeljenje za bubrežne bolesti
Dimitrija Tucovića 161
011 381 0458
.

BEOGRAD:

Vojnomedicinska akademija
Klinika za nefrologiju
Crnotravska 17
011 266 2502
.

BEOGRAD:

Kliničko-bolnički centar „Zemun“
Internistička klinika, Služba za nefrologiju
Vukova 9
Tel: 011 3772 722
.

BEOGRAD – LAZAREVAC:

Specijalna bolnica za endemsku nefropatiju
Dr Đorđa Kovačevića 27
Tel: 011 8120 164
.

BEOGRAD – -BARAJEVO:

Dom zdravlja „Dr Milorad Vlajković“, Barajevo
Centar za hemodijalizu
Svetosavska 91
Tel: 011 7872 111
.

BEOGRAD – MLADENOVAC:

Specijalna bolnica za interne bolesti
Odeljenje za hemodijalizu
Vojvode Mišića 2
Tel: 011 8231 988
.

BEOGRAD – OBRENOVAC:

Dom zdravlja Obrenovac
Služba za hemodijalizu
Vojvode Mišića 231
Tel: 011 8721 560
.

BOR:

Zdravstveni centar Bor
Služba za hemodijalizu
Dr Dragiše Mišovića 1
Tel: 030 422 777, lok. 251
.

VALJEVO:

Zdravstveni centar Valjevo
Interno odeljenje – odsek nefrologije sa hemodijalizom
Pasterova bb
Tel: 014 295 288
.

VRANJE:

Zdravstveni centar Vranje
Nefrologija sa dnevnom bolnicom za dijalizu
J. J. Lunge 1
Tel: 017 427 044
.

VRBAS:

Opšta bolnica Vrbas
Hemodijaliza
Dr Milana Čekića bb
Tel: 021 7954 507
.

VRŠAC:

Opšta bolnica Vršac
Odeljenje nefrologija sa hemodijalizom i endokrinologijom
Abraševićeva bb
Tel: 013 832 271
.

ŽAGUBICA:

Dom zdravlja Žagubica
Hemodijaliza
Nikole Pašića
Tel: 012 643 140
.

ZAJEČAR:

Zdravstveni centar Zaječar
Internistička služba, Odsek nefrologije i hemodijalize
Rasadnička bb
Tel: 019 445 646
.

ZRENJANIN:

Opšta bolnica „Đorđe Joanović“
Interno odeljenje, odsek hemodijalize
Dr Vase Savića 5
Tel: 023 513 390
.

KIKINDA:

Opšta bolnica Kikinda
Interno odeljenje – Jedinica za hemodijalizu
Đure Jakšića 110
Tel: 0230 434 603
.

KLADOVO:

Zdravstveni centar Kladovo
Služba za interne bolesti sa hemodijalizom
Dunavska 1 – 3
Tel: 019 801 455
.

KOSOVSKA MITROVICA:

Zdravstveni centar Kosovska Mitrovica
Nefrologija i hemodijaliza
Anri Dinana 10
Tel: 028 423 994
.

KRAGUJEVAC:

Klinički centar Kragujevac
Klinika za urologiju, nefrologiju i dijalizu
Zmaj Jovina 30
Tel: 034 370 302, 034 50 52 26
.

KRALJEVO:

Zdravstveni centar „Studenica“
Nefrologija sa hemodijalizom
Jug Bogdanova bb
Tel: 036 301 872
.

KRUŠEVAC:

Zdravstveni centar
Interno odeljenje – centar za hemodijalizu
Kosovska 16
Tel: 037 414 097
.

KURŠUMLIJA:

Dom zdravlja Kuršumlija
Služba za hemodijalizu
Dr Melgarda 2
Tel: 027 381 335
.

LESKOVAC:

Opšta bolnica Leskovac
Služba nefrologije sa hemodijalizom
Rade Končara 9
Tel: 016 252 500
.

LOZNICA:

Zdravstveni centar „Dr M. Marin“
Interno odeljenje, Odsek za nefrologiju i hemodijalizu
Bolnička 65
Tel: 015 873 333
.

NEGOTIN:

Zdravstveni centar Negotin
Odeljenje hemodijalize
Badnjevska 4
Tel: 019 542 951
.

NIŠ:

Klinički centar Niš
Klinika za nefrologiju i hemodijalizu
Bulevar Zorana Đinđića 48
Tel: 018 4530 856
.

NIŠ:

Vojna bolnica
Odsek za dijalizu
Bulevar Zorana Đinđića bb
Tel: 018 508 919
.
NOVI PAZAR:
Zdravstveni centar Novi Pazar
Služba nefrologije i hemodijalize
Generala Živkovića 1
Tel: 020 321 296
.

NOVI SAD:

Klinički centar Vojvodine
Klinika za nefrologiju i kliničku imunologiju
Hajduk Veljkova 1 – 3
Tel: 021 484 3984
.

PANČEVO:

Opšta bolnica Pančevo
Interno odeljenje – hemodijaliza
Miloša Trebinjca 11
Tel: 013 319 900
.

PIROT:

Zdravstveni centar Pirot
Služba nefrologije i hemodijalize
Vojvode Momčila bb
Tel: 010 305 283
.

POŽAREVAC:

Opšta bolnica „Dr Voja Dulić“
Dijaliza
Bratstva i jedinstva 135
Tel: 012 550 222
.

PRIJEPOLJE:

Opšta bolnica Prijepolje, Zdravstveni centar Užice
Odsek za hemodijalizu
Rajka Divca 1
Tel: 033 712 975
.

PROKUPLJE:

Zdravstveni centar Toplica
Odsek nefrologije sa dijalizom
Pasjačka 2
Tel: 027 324 000, lok. 106
.

SENTA:

Opšta bolnica
Interno odeljenje, hemodijaliza
Karađorđeva 64
Tel: 024 815 111
.

SJENICA:

Zdravstveni centar Užice, Dom zdravlja Sjenica
Hemodijaliza
Tadije Andrića 10
Tel: 020 741 226
.

SMEDEREVO:

Opšta bolnica „Sveti Luka“
Služba za interne bolesti, Odsek za hemodijalizu
Knez Mihajlova 51
Tel: 026 223 522, lok 161
.

SMEDEREVSKA PALANKA:

Opšta bolnica „Stafan Visoki“
Služba nefrologije i dijalize
Vuka Karadžića 147
Tel: 026 330 319
.

SOMBOR:

Zdravstveni centar „Dr Radivoje Simović“
Odsek za hemodijalizu
Vojvođanska 75
Tel: 025 467 878
.

SREMSKA MITROVICA:

Opšta bolnica
Odsek za hemodijalizu i nefrologiju
Stari Šor 65
Tel: 063 551 094
.

STARA PAZOVA:

Dom zdravlja „Dr Jovan JovanovićZmaj“
Službazahemodijalozu
Vladimira Hurbana 2,  StaraPazova
telefon: +381 (0)22 310-520
.

SUBOTICA:

Opšta bolnica Subotica
Odeljenje za interne bolesti, nefrologija i hemodijaliza
Izvorska 3
Tel: 024 555 222
.

ĆUPRIJA:

Opšta bolnica
Nefrologija i hemodijaliza
Miodraga Novakovića 78
Tel: 035 470 773
.

UŽICE:

Zdravstveni centar Užice
Nefrologija sa hemodijalizom
Miloša Obrenovića 17
Tel: 031 562 254; 031 561 255/333
.

ČAČAK:

Zdravstveni centar Čačak
Nefrologija i dijaliza
Danice Marković 70/6
Tel: 032 355 014
.

ŠABAC:

Opšta bolnica Šabac
Urologija sa hemodijalizom
Popa Karana 2 – 4
Tel: 015 363 557
.
MAJDANPEK:
Хемодијализа Мајданпек
Телефон 030 / 583 – 014, 581 – 526
Капетанска 50
19250 Мајданпек
.
 TUTIN:
Дом здравља Тутин
Служба хемодијализе
Телефон : 020 820-520
Факс: 020 811-121
Богољуба Чукића 12
36320 ТУТИН