Tag Archive | ispitivanja

Милица Пејчић: моја прича

ЈА САМ ИМАЛА СРЕЋЕ

Milica Pejcic-01

Милица Пејчић

.

Зовем се Милица Пејчић, из Суботице сам, рођена 1963. године.

Када сам имала 30 година, односно 1992. године, установљено ми је да болујем од хроничне упале бубрега, тачније, дијагноза је гласила: хронични гломерулонефритис.

Болест је откривена случајно, и то када је већ била у поодмаклој фази, прегледом код лекара опште праксе у локалној амбуланти.

Претходно сам имала неколико узастопних прехлада, од којих изгледа, никако нисам могла да се ослободим.

Мада, сада, када гледам уназад, били су ту присутни и други знаци, карактеристични за људе чији бубрези не функционишу, као што су: анемија, сува кожа, поспаност, безвољност и сл.

Након испитивања у клиничком центру Нови Сад установљено је да ми један бубрег уопште не функционише, а други функционише са само 17% капацитета.

Није се могло прецизно рећи докле ће и тих 17% издржати.

Након првобитног шока почела сам да се припремам за хемодијализу.

Већ ту ми је била веома значајна подршка моје породице, мог супруга, моје мајке, као и његових родитеља.

Имам два сина, који су тада били још мали: имали су осам и шест година, а данас већ од млађег сина имам и унуче.

Прва АV-фистула урађена ми је у клиничком центру Нови Сад, али никада није прорадила.

Друга АV-фистула ми је направљена у Будимпешти и ни та такође, није прорадила, али ми је тамо уграђен Tesio катетер.

Преко тог катетера сам дијализирана око 3 месеца, након чега је дијализа настављена преко АV-фистуле урађене у Суботици.

У септембру 1994. године моја мајка и ја смо се, уз подршку осталих чланова породице обратиле Клиничком центру Србије у Београду, др Радмили Благојевић Лазић, са надом да постоји могућност трансплантације.

Веома брзо смо кренуле на упоредну типизацију ткива, тако да сам зиму 1994. на 1995. годину провела: три пута недељно преподне на послу, поподне на дијализи, а дане између, мајка и ја смо путовале у Београд ради испитивања.

Година је била тешка, недостатак разних реагенаса условио је спорији ток испитивања подударности.

У исто време квалитет дијализе који ми је у првим месецима био прилично добар, нагло се погоршао и то из следећих разлога:

након што сам провела недељу дана у београдском клиничком центру ради артериографије, у Суботици сам стављена три месеца на дијализни апарат за ХИВ позитивне пацијенте (!!!) да би се установило кроз период инкубације, да нисам постала ХИВ позитивна, или да нисам донела неки од вируса.

То и није било једино лоше што ме снашло, него је и сам тај апарат био лош, дијализа ми је била лоша.

Сам апарат је био стар и немогућ за програмирање скидања телесне тежине.

С обзиром да сам ја све време док сам ишла на дијализу мокрила, нисам доносила ни грама сувишне телесне тежине, а апарат је сам од себе скидао телесну тежину по једној дијализи од три до пет килограма, што је на мојих 54 килограма било убитачно.

Притисак ми се на крају дијализе пењао до 210/150 mmHg.

Суви кашаљ ме је нападао и у појединим моментима сам се питала да ли ћу уопште и дочекати трансплантацију.

Скупила сам храброст и обратила се начелнику хемодијализе Др Тилију са питањем да ли он уопште зна шта се са мном дешава на дијализи, с обзиром да ме нико од лекара не обилази, а да се ја након дијализе осећам изузетно лоше.

Од наредне дијализе, током целе дијализе надокнађивана ми је течност коју ми је сам апарат скидао, а била сам послата и код пулмолога, који је само потврдио да је мој кашаљ резултат лоше дијализе.

Чим сам враћена на одељење за негативне пацијенте и моје здравствено стање се у великој мери поправило.

У мају 1995. године, мајка и ја завршиле смо испитивања и чекале смо „ПОЗИВ“ од стране клиничког центра Србије да се приступи трансплантацији.

Позив је стигао, и 15. ју на 1995. године ушле смо у Клинички центар.

Трансплантација је извршена 22. јуна 1995. године. Операције су извели Др Борић и Др Милутиновић, а лекарски тим нефролога предводиле су Др Благојевић-Лазић и Др Радивојевић-Ђокић.

Када су ме пробудили из анестезије, пробудила сам се са неизмерним осећајем среће. Још ми нико ништа није рекао, али ја сам једноставно знала да је све уреду и да мој нови бубрег функционише.

Мој опоравак ишао је очекиваним током, међутим мајка се спорије опорављала, јер је неколико дана након операције установљено да има унутрашње крварење.

Обе смо изашле из Клиничког центра 21. јула 1995. године.

У време када сам се припремала за трансплантацију и на неки начин едуковала у вези тога прочитала сам да је просечан век пресађеног бубрега пет година и да га након тога обично савлада болест која је савладала и прве, односно природне бубреге пацијента.

Данас, након 21 годину од трансплантације могу рећи да сам ја једна веома сретна жена.

Добро се осећам, радим пуним темпом, на радном месту, као и код куће.

У пензију нисам отишла ни када сам могла, односно док сам још била на хемодијализи, а туђу негу и помоћ никада нисам користила, јер посао је поред моје породице био онај други елеменат који ми је помогао да се борим и преживим.

Редовито идем на контроле у Клинички центар Србије у Београду, свака три месеца, а по потреби и раније. Докторке, Благојевић-Лазић и Радивојевић-Ђокић, су отишле у пензију. Сада се контролишем код проф. др Вишње Лежаић.

Свих ових протеклих 20 година веома сам задовољна начином рада и односом према мени као пацијенту, свих запослених у Клиничком центру Србије.

Контролама су обухваћене уобичајене анализе за пацијенте који су трансплантирани.

Осим тога, једном годишње, пацијент уради све лекарске прегледе, као што су на пример: мамографија, гинеколошки преглед, преглед код кардиолога, снимање плућа и др. би се установило опште здравствено стање пацијента.

Приликом израде анализа крви и урина често се ураде и додатне анализе као што је на пример анализа паратхормона.

У време одласка на трансплантацију и неколико наредних година нисам уопште одлазила у локалну амбуланту, већ сам се за све што ми је било потребно обраћала Др Задори Јаношу, нефрологу у суботичкој болници.

Након промена у организацији здравственог система, сада у болницу уопште не идем, већ све што ми је потребно решавам у локалној амбуланти код Др Саболчки Мелите, која је мој изабрани лекар и са којом сам веома задовољна.

Моја мајка је ове године напунила седамдесет година.

Води рачуна о свом здрављу, витална је, добро се осећа, обавља свакодневне послове, путује и свима нама (деци, унучадима и праунучету) и данас помаже.

Ја сам имала среће да сам имала од кога да добијем бубрег, имала сам моју мајку.

Многи пацијенти на хемодијализи немају такву могућност.

За њих је излаз кадаверична трансплантација, а док су на дијализи што виши квалитет дијализе (ХДФ).

Због тога верујем да сви требамо радити на едукацији људи, на подизању свести, да се свако од нас пријави за потенцијалног донора и да затражи донорску картицу.

Сваком пацијенту на дијализи поручујем:

борите се и телом и духом, не клоните, што више едукујте себе, да би ваш живот био квалитетнији.

.

Суботица, 14.12.2015.

Милица Пејчић

.

              Milica Pejcic-02                  Milica Pejcic-01                 Milica Pejcic-03

.

       Milica sa majkom Gabrijelom Tot Kiralj       Милица Пејчић и њена мајка Габријела Тот Кираљ

.

Преузето из вашег и нашег “ДИЈАЛИЗА“ часописа Савеза организација бубрежних инвалида Републике Србије – година I , број 2 – 2015.
Advertisements

Priprema i uslovi za transplantaciju, sve na jednom mestu, saznajte odmah.

Šta je sve neophodno pre transplantacije bubrega?

Poštovani čitaoci,

donosimo Vam izvod iz zvaničnih stručnih dokumenata našeg zdravstva o tome šta sve treba učiniti u pripremi pacijenta za transplantaciju bubrega.

Namerno insistiramo na reči priprema, jer u oveštalim doktorskim strukturama i u njihovim dogmatiziranim mozgovima, za ove procedure preferiraju policijske izraze tipa: pretransplantacijska ispitivanja ili još gore, pretransplantacijska obrada. Neka im takvi izrazi ostanu za po kući, ili za policiju, ali nas pacijente treba da pripreme za transplantaciju i mi ćemo insistirati samo na pripremama za transplantaciju.

Koji su preduslovi za transplantaciju, koje su prepreke za transplantaciju, koje se sve dijagnostičke ili terapijske procedure moraju sprovesti pre transplantacije, koliko dugo važe ta ispitivanja i sva druga pitanja zbog kojih ste morali moljakati vaše medicinare da Vas udostoje odgovora, evo, na ovom sajtu, kao i obično, sve besplatno i sve besprekorno tačno, aktuelno i važeće.

Evo šta podrazumeva priprema pacijenta za transplantaciju:

Sta je potrebno za transplantaciju

A evo kako izgleda i gotov Karton Transplantacijskih Priprema (popunjen obrazac):

Karton Pre-Tx priprema

.

Dakle,

ako ste podobni za transplantaciju:

spremte se, spremte,

da bi ste bili

za bubreg, spremni.

 .

transplantacija bubrega.

Srećno!

.

DiaBloG – 2014

 .

.     .     .

Picture1b

.     .     .

Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.

Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.

Sve što je DiaBloG već pisao u članku Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima (pre mesec dana), pokazalo se kao tačno, a sada imamo i detaljnije dokaze i prikaze tog projekta.

Naime, januara ove godine, svedočenjem našeg čoveka („insajdera“), iz menadžmenta FMC Srbija, saznali smo da se ova velika privatna multinacionalna kompanija, nemačkog porekla, koja u Srbiji o trošku RFZO vrši hemodijaliziranje naših građana, ne zaustavlja samo na sprovođenju te vrste delatnosti. Tačnije, pod firmom i formom elektronskog prikupljanja medicinskih podataka, naši građani su, bez ikakvog obaveštavanja ili davanja saglasnosti, postali deo kliničkih ispitivanja.

Ta ispitivanja su tajna i za sve naše domaće organe ministarstva zdravlja, zdravstvene kontrole i regularne zdravstvene inspekcije, odnosno za etičke odbore i agencije za kontrolu kliničkih ispitivanja. Sve je to postalo moguće, jer ta ispitivanja nisu ni prijavljena, niti iko od pacijenata zna da se njegovi nalazi, podaci i rezultati koriste u naučno-istraživačke svrhe u centrali kompanije.

Već najmanje dve godine se podaci iz FMC dijaliznih centara u Srbiji i Republici Srpskoj upućuju u centralu firme, gde se koordinira studija pod šifrovanim nazivom „MONDO“.

Cilj projekta MONDO je ispitivanje nastanka smrti u hemodijaliznih pacijenata. Naime, autori projekta su odlučili da ispitaju koliko traje vreme od započinjanja procesa telesnog slabljenja, mršavljenja, gubitka albumina, pa do konačne smrti pacijenata. Pod hipotezom da postoji strmiji ugao nagiba krive na grafikonu težine i albumina kod ovih bolesnika, oni su odlučili da provere u kojoj meri je ova pretpostavka tačna, i kakav je ugao propadanja kod FMC bolesnika.

Da, dobro ste pročitali. Oni ne misle ništa preduzeti kada uoče da naši pacijenti počnu da mršave, telesno propadaju, gube albumin i životnu snagu. Oni će samo pratiti vremenski tok tog procesa i beležiti kako izgleda ugao na grafikonu trajanja te agonije.

Užas.

I sve to krišom, da niko ne sazna. Niko, ni pacijenti, ni osoblje. Da li su tako radili i u drugim zemljama, sa drugim pacijentima, ne znamo. Ali, Srbe o takvom ispitivanju nisu ni obavestili.

Mondo -01a_resize

Dežurni i plaćeni branioci svega što FMC čini prigovorili su nam da je sve to legalno, jer, pacijenti FMC bolnica u Srbiji potpisuju neku univerzalnu saglasnost da im se sve to može raditi.

Mondo, nase brojke do 2013_resizeVerujemo da to, zakonski, ne može i ne sme postojati: blanko saglasnost za sve vrste ispitivanja, studija i projekata. A drugo, verujemo i da to niko od pacijenata ne bi prihvatio, da mu je rečeno ili objašnjeno šta će to sve da podrazumeva. Ali smo ipak, proverili. I evo šta smo našli:

Ovako izgleda Saglasnost koju pacijenti potpisuju jednom zauvek kad ulaze u FMC bolnicu:

Saglasnost 01c_resize

Druga vrsta saglasnosti se odnosi na pristanak na slanje podataka internetom. Ipak, po mišljenju većine lekara koje smo kontaktirali, ova vrsta saglasnosti ne može važiti i za studije, odnosno klinička ispitivanja:

Saglasnost 02b_resize

Verujemo da ove saglasnosti ne mogu biti dovoljno pokriće za izvođenje svih mogućih ispitivanja, jer bi to značilo da su pacijenti FMC bolnice u startu potpisali da postanu zamorčići.  Čak i da je ovaj papir ono za šta ga koriste, on ipak nije validan. Jer, ako je nešto potpisano iznudom (pri prijemu u bolnicu), ono nema nikakvu zakonsku snagu. Tako misli i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, evo njegovog intervjua na potpuno sličnu temu: A zašto Fresenius bolnice šalju podatke o našim pacijentima u Nemačku i u SAD?

A evo, šta o ispravnom izvođenju ispitivanja na pacijentima kažu evropski i domaći propisi (Direktive Međunarodnog Zdravstvenog Komiteta o Dobroj Kliničkoj Praksi):

Dobra klinicka praksa, slajd21

Mora se dakle, imati saglasnost našeg Ministarstva zdravlja, a oni je nisu pribavili. Dodatno se naglašava da se pacijentu sve mora pojasniti, dati mu dovoljno vremena i objasniti mu njegova prava, uključujući i pravo na osiguranje od odgovornosti:

Dobra klinicka praksa, slajd22

Prema podacima našeg izvora, ništa od ovoga nije ispoštovano. Ni u FMC dijaliznim centrima u Srbiji, niti u FMC dijaliznim centrima u Republici Srpskoj. Izgleda da po mišljenju menadžera FMC kompanije za Srbe ove procedure nisu neophodne.

A sada da se vratimo na suštinu projekta MONDO. Projekat Mondo je skraćenica od MONitoring Dialysis Outcomes, što bi značilo Posmatranje Završetaka Dijalize. Cilj ovog projekta jeste proučavanje procesa umiranja pacijenata na hemodijalizi. Istraživači su pošli od stava jednog od autora ovog projekta, da se uzastopnim praćenjem određenih parametara, npr. telesne težine, albumina, CRP-a, itd, a na velikom broju bolesnika, može od tih podataka konstruisati kriva linija na grafikonu, te se na osnovu ugla nagiba te krive linije može zaključiti koji će pacijenti i kada umreti.

Evo grafički prikazanih argumenata autora tog stava:

Mondo-01_resize

Navodno je nešto drugačiji ugao kod albumina:

Mondo-03_resize

Da Vas sada ne zamaramo, ispitivači su napravili grafikone i za krvni pritisak, za CRP, za krvnu sliku, itd, itd.

Mondo-00a_resize

Ako ste pacijent FMC bolnice, jedino što vam možemo preporučiti, jeste da bežite u neku pravu bolnicu čim primetite da mršavite, da vam pada nivo albumina, a raste nivo CRP.

Bežite, dok niste postali tačka, na nekom od ovih grafikona.

Možda još nije kasno da vam se uradi korektna dijagnostika i da se nađe uzrok, a možda i terapija, dok još nije sve postalo nepovratno.

U protivnom, postajete samo deo statistike u ovakvim istraživanjima.

Ili ste baš voljni da mirno čekate dok vaša tačka ne dođe na nulu?

.

default

.

DiaBloG – 2013

.

Na istu ili sličnu temu, posebno preporučujemo tekst: Prof. dr Dejvid Hili: FARMAGEDON ili zašto većina lekara ćuti iako zna za prevaru.

.

Dodatni podaci:

Šta kažu propisi u zapadnom svetu, ali i kod nas:

evo šta piše u engleskim propisima:

[In observational research projects, the privacy and well-being of individuals must still be respected. Retrospective consent should be sought wherever practical.

Right to withdraw: After participants have taken part in a study, or after debriefing (for instance, in observational studies), participants have the right to retrospectively withdraw any consent they have given and to request that any data relating to them is destroyed. Long-term studies or research which involves repeat visits may require informed consent to be obtained on several occasions.]

evo šta piše na hhs.gov:

[Even where subjects are not at risk of harm from epidemiologic research, access to records for which individuals have not consented clearly constitutes an invasion of privacy, a moral wrong [Capron (1991)]. 

Evo šta kaže naš Zakon:

(Službeni Glasnik Republike Srbije br.45/13):

Bez pismenog pristanka pacijenta, a prethodno se pacijent mora detaljno obavestiti o cilju eksperimenta i neprijatnim okolnostima istog, ne sme se preduzimati nikakvo medicinsko istraživanje na našim građanima! Evo dokaza:

Eksperimenti na pacijentima-01

Dalje, zakon jasno kaže: sa pacijentom se mora potpisati Ugovor! I mora se izvršiti osiguranje pacijenta, kako bi mogao naplatiti štetu, bez obzira na krivicu! Evo dokaza, opet isti Član 25, paragrafi 8 i 9:

Eksperimenti na pacijentima-02

I na kraju, najvažnije:

Sve bi ovo bilo potpuno nepotrebno da se poštovao Zakon.

Jer, Zakon jasno kaže: Privatnim zdravstvenim ustanovama uopšte nije dozvoljeno da vrše eksperimente na pacijentima!

Što je sasvim logično.  Logično, etično i jasno, zašto tako mora biti:

Eksperimenti na pacijentima-03

Ali, ko će da reaguje, ako pacijenti ćute …

Štaviše, pojedini predstavnici pacijenata hvale čistoću i urednost u tim bolnicama. Žale se što Fond ne uputi još pacijenata u te privatne opitne centre (link).

Ti koji se bore za FMC interese, nisu naravno, učestvovali u eksperimentima i uopšte nisu u tim bolnicama. Oni su sebi obezbedili kućnu hemodijalizu. Fresenius ih samo „sponzoriše“. I ne samo njih.

Ćute pacijenti, ćute doktori, ćute pravnici, ćuti država, ćuti javnost …

Pa, red je da i mi umuknemo.

Ende.

.

DiaBloG -2013.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika    Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima  Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC      Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?    Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

 

Picture1b

Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim HD centrima

Tajna ispitivanja na Srbima u privatnim hemodijaliznim centrima

Ono što su mnogi samo slutili, sada se potvrđuje. Privatna multinacionalna kompanija, nemačkog porekla, koja u Srbiji o trošku RFZO vrši hemodijaliziranje naših građana, ne zaustavlja se samo na sprovođenju te vrste delatnosti.

Pod firmom i formom elektronskog prikupljanja medicinskih podataka, naši građani su, bez ikakvog obaveštavanja ili davanja saglasnosti, postali deo tajnih ispitivanja.

Ta ispitivanja su tajna i za sve naše domaće organe zdravstvene kontrole i regularne zdravstvene inspekcije, odnosno za etičke komitete i agencije za kontrolu kliničkih ispitivanja. Sve je to postalo moguće, jer ta ispitivanja nisu ni prijavljena, niti iko od pacijenata zna da se njegovi nalazi, podaci i rezultati koriste u naučno-istraživačke svrhe u centrali kompanije.

Sve ovo nam je potvrdio naš čovek („insajder“) zaposlen u menadžmentu ove kompanije, koji je iz straha za svoju egzistenciju, molio da ne otkrivamo njegovo ime, ali nije više mogao da prećutkuje tajnu za koju je sasvim slučajno saznao.

Naime, već dve godine se podaci iz FMC dijaliznih centara u Srbiji i Republici Srpskoj upućuju u centralu firme, gde se koordinira studija pod šifrovanim nazivom „MONDO“.

Cilj projekta MONDO je ispitivanje nastanka smrti u hemodijaliznih pacijenata. Naime, autori projekta su odlučili da ispitaju koliko traje vreme od započinjanja procesa telesnog slabljenja, mršavljenja, gubitka albumina, pa do konačne smrti pacijenata. Pod hipotezom da postoji strmiji ugao nagiba krive na grafikonu težine i albumina kod ovih bolesnika, oni su odlučili da provere u kojoj meri je ova hipoteza tačna, i kakav je ugao propadanja kod FMC bolesnika.

Da, dobro ste pročitali. Oni ne misle ništa preduzeti kada uoče da naši pacijenti počnu da mršave, telesno propadaju, gube albumin i životnu snagu. Oni će samo pratiti vremenski tok tog procesa i proveravati kako izgleda ugao na grafikonu trajanja te agonije.

Pa šta još treba da nam urade, da bi se mi pacijenti napokon osvestili i prekinuli ove sramne projekte?

Šta čekaju naše inspekcije, etički odbori, sindikati zdravstvenih radnika, sudovi časti, agencije za kontrolu kliničkih ispitivanja i svi drugi državni organi?

Čekaju, da pacijenti, ipak, sami pokažu da im to smeta.

I to je sasvim u redu.

A.  P.

 .

 

videti nastavak ovog članka: Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.   I posebno preporučujemo tekst: Prof. dr Dejvid Hili: FARMAGEDON ili zašto većina lekara ćuti iako zna za prevaru.

.

Dodatni podaci:

Šta kaže naš Zakon:

(Službeni Glasnik Republike Srbije br.45/13):

Bez pismenog pristanka pacijenta, a prethodno se pacijent mora detaljno obavestiti o cilju eksperimenta i neprijatnim okolnostima istog, ne sme se preduzimati nikakvo medicinsko istraživanje na našim građanima! Evo dokaza:

Eksperimenti na pacijentima-01

Dalje, zakon jasno kaže: sa pacijentom se mora potpisati Ugovor! I mora se izvršiti osiguranje pacijenta, kako bi mogao naplatiti štetu, bez obzira na krivicu! Evo dokaza, opet isti Član 25, paragrafi 8 i 9:

Eksperimenti na pacijentima-02

I na kraju, najvažnije:

Sve bi ovo bilo potpuno nepotrebno da se poštovao Zakon.

Jer, Zakon jasno kaže: Privatnim zdravstvenim ustanovama uopšte nije dozvoljeno da vrše eksperimente na pacijentima!

Što je sasvim logično.  Logično, etično i jasno, zašto tako mora biti:

Eksperimenti na pacijentima-03

Ali, ko će da reaguje, ako pacijenti ćute …

Štaviše, pojedini predstavnici pacijenata hvale čistoću i urednost u tim bolnicama. Žale se što Fond ne uputi još pacijenata u te privatne opitne centre (link).

Ti koji se bore za FMC interese, nisu naravno, učestvovali u eksperimentima i uopšte nisu u tim bolnicama. Oni su sebi obezbedili kućnu hemodijalizu. Fresenius ih samo „sponzoriše“. I ne samo njih.

Ćute pacijenti, ćute doktori, ćute pravnici, ćuti država, ćuti javnost …

Pa, red je da i mi umuknemo.

Ende.

.

A. P.

.

.     .     .

Još sličnih tekstova:

Privatne bolnice za hemodijalizu    Smrtnost kod privatnika     Serviser sprečio skandal i zatvaranje bolnice za hemodijalizu   Republički Zavod za zdravstveno osiguranje čuva monopol firmi „Fresenijus MC“   Doktorka otpuštena iz FMC-a jer je brinula o pacijentima    Dosije XXXXXXXL – nastavak internet natpisa o mahinacijama firme FMC    Nevoljni učesnici u FMC ispitivanju smrti uživo – obelodanjen projekat MONDO.    Ključni dokaz o tome da FMC upravlja postupcima Udruženja pacijenata   Ispitati političku pozadinu cene dijalize    Kako izgleda briga o pacijentima u Fresenius dijaliznim centrima u Srbiji, I deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, II deo.    Afera “Dialiks” – otkriveni delovi prepiske iz Freseniusove internet mreže u Srbiji, III deo.    600 000 dinara mesečno je malo mnogo, ali naći ćemo način …- Dialiks IV   Prilika da se zaradi još malo para …- Dialiks V    O Freseniusovim aparatima, dijalizatorima, koncentratima, jonometrima i ostaloj opremi, ali iskreno, iznutra, od njih samih-Dialiks VI    Dialeaks dokumenti: Stenogram sastanka lekara i direktora FMC Beograd    Pljačka države po tipu mašine    Strategija dijalizno-farmaceutskog biznisa u Srbiji: manipulacije i prevare sirotinje raje   Thanksgiving Day   Mučenik iz Banjaluke    Ponovo problemi sa Frezenijusovim aparatima i dijalizatorima     Afera plus: Kako Fresenius namiče profit u Republici Srpskoj?  Kako nam se nabavljaju dijalizatori?     Preko 5000 sudskih postupaka protiv Freseniusa – pacijenti pokrenuli     Otkrivamo: ko su novinari, mediji i bolesnici koji zastupaju interese dijaliznog privatnika?    Rasprava između Fonda zdravstva i Freseniusa, te odluka Državne komisije o nabavci dijalizatora      Protestno pismo japanske dijalizne firme Nipro srpskom Fondu zdravstva    I Narodna Republika Kina pokrenula istragu protiv Freseniusa    Skandal: pare namenjene poplavljenima dali Frezeniusu!!!      Afera plus: kako Fresenius namiče profit u Republici Srbiji     Šamar državnom zdravstvu na koji nije odgovoreno     Pismo o Freseniusu koje nijedan medij nije smeo da objavi     Da li će opet sve ostati Među nama?

Picture1b