Tag Archive | holesterol

Ono što će vam retko koji nefrolog reći

Još jedan paradoks u hemodijalizi

U nastavku na prethodni post (Zašto je nefrologija puna kontroverzi), treba pomenuti još jednu naučnu istinu, koja nije kontroverzna, ali se tako doživljava. Postoji naime, još jedna oblast u nefrologiji koja zbunjuje nefrologe. Zato je najčešće i ne pominju pred pacijentima. Jer, teško mogu da je objasne i sebi, a kamoli pacijentima.

Kada je u pitanju očuvanje zdravlja i dostizanje dugovečnosti, cela lekarska profesija je zauzela jedinstven stav, bilo u praksi, bilo kroz formu zdravstvenog prosvećivanja, i ponavljaju to kao mantru: morate držati dijetu, morate regulisati krvni pritisak, morate smanjiti masnoće u krvi, itd.itd, … znate već.

I zaista, niko ne protivureči tome. Epidemiologija i statistike su jasne. Činjenica je da u ljudskoj populaciji duže žive „oni koji se zdravo hrane“, oni koji imaju niži holesterol, oni koji imaju niži krvni pritisak, itd. itd.

O tome su napisani milioni stručnih i popularnih članaka.

Međutim, na dijalizi se to nije dokazalo.

Štaviše, dijalizne statistike, pokazuju sasvim suprotno.

Na dijalizi duže žive oni koji imaju veći holesterol, oni koji imaju veći indeks telesne mase (BMI), oni koji imaju veći kreatinin, oni koji imaju niži feritin, oni koji imaju veći krvni pritisak …

Šok.

Lekari koji su godinama ponavljali (svim) pacijentima jednu te istu „isposničku“ mantru, našli su se u čudu.

Kako to objasniti?

Zašto na dijalizi duže žive pacijenti koji se „uglavnom ne pridržavaju“ opšteg dijetetskog režima? Nefrološka nauka nije mogla dati precizan odgovor. Ovu činjenicu su proglasili fenomenom.

Fenomen su nazvali „obrnuta epidemiologija“, na engleskom „reverse epidemiology“.

Nešto kao „za sve važi tako, samo je za dijalizne naopako“.Kamyar Kalantar-Zadeh

Ovaj fenomen je otkrio američki nefrolog i epidemiolog Kamyar Kalantar-Zadeh  i objavio ga je 2003. i 2004. godine u  u vodećim nefrološkim časopisima, mada je sam taj paradoks bio otkriven još 1997. godine.

Zbog te „fenomenalne“ prirode problema, nefrolozi pred pacijentima najčešće preskaču da se izjasne o tome ili da kažu bilo kakvo svoje mišljenje. Nije im lako. Teško je naime,  svakodnevno kritikovati pacijente zbog prekomernog donosa, zbog nepridržavanja dijetnih ograničenja, a istovremeno u glavi imati podatak, da oni pacijenti koji su se strogo pridržavali svih mogućih dijetnih ograničenja, oni koji su postali pothranjeni i imali nizak krvni pritisak, nizak holesterol i albumin – ti su kratko živeli.

Zato je prećutkivanje ili ignorisanje, najčešća reakcija na „obrnutu epidemiologiju“.

Pušteno je naravno u opticaj i nekoliko objašnjenja tog fenomena. Te radi se o statističkoj nepravilnosti, te ovo, te ono, ali, u suštini – ne zna se.

Ne zna se, šta je ovde zapravo izokrenuto.

Da li je u pitanju „obrnuta epidemiologija“ ili „naopaka nefrologija“.

 .

DiaBloG – 2013

.     .     .

.

Picture1b.

.     .     .

Advertisements

Lekovi iz grupe statina nisu efikasni u pacijenata na hemodijalizi

Lekovi iz grupe statina nisu efikasni u HD pacijenata.

Čak tri velika klinička ispitivanja su pokazala da najčešće propisivani lekovi za smanjenje masnoća u krvi ne sprečavaju ni infarkte, ni moždane udare, kod pacijenata na hemodijalizi.

1.)  Veliko kliničko ispitivanje, studija poznata pod nazivom „4-D“ (skraćenica od: „Die Deutsche Diabetes Dialyse) u kojoj je učestvovalo 1255 hemodijaliznih pacijenata koji su imali i šećernu bolest (tip 2 Diabetesa) i povišene vrednosti LDL holesterola, sprovedena je na sledeći način: pacijenti su redosledom uključivanja deljeni u dve grupe, jedna grupa je dobijala da pije 20 mg Atorvastatina (lek kod nas poznatiji pod fabričkim imenima tipa “Sortis”,“Tulip”,“Atoris”, “Atacor”, “Lipidra” ili “Torvalipin”) dnevno, a druga grupa je dobijala lažni lek (Placebo). Tokom 5 godina praćenja uočeno je da nije bilo statistički nikakve značajne razlike u nastajanju kardiovaslularnih smrtonosnih komplikacija, infarkta miokarda ili moždanih udara, između ove dve grupe dijaliznih bolesnika.

2.)  Rezultati studije „Aurora“ objavljeni su u engleskom stručno-medicinskom časopisu NEJM aprila 2009. godine, a ti rezultati se odnose na petogodišnje praćenje uspešnosti leka Rosuvastatin (lek kod nas poznatiji pod fabričkim imenom „Crestor“) u pacijenata na hemodijalizi.  U ispitivanju je učestvovalo 2776 pacijenata, starosti 50-58 godina, iz 280 centara za hemodijalizu, iz 25 država. Pacijenti su podeljeni u dve grupe: jedna grupa pacijenata je primala Rosuvastatin, a druga grupa je primala lažni lek. Praćene su kardiovaskularne komplikacije u pacijenata iz obe grupe, a posebno infarkti miokarda i moždani udari.  Rezultat: uvođenje Rosuvastatina u terapiju pacijentima na hemodijalizi dovelo je do snižavanja LDL holesterola, ali nije imalo značajnog efekta na smrtne ishode, kardiovaskularne komplikacije, infarkte i moždane udare.

3.)  Kliničko ispitivanje pod nazivom „Sharp“ izvršeno je da se uporedi efikasnost leka Simvastatin (kod nas poznatiji pod fabričkim imenima tipa „Zocor“, „Cholipam“, „Vasilip“, „Simvor“ ili „Hollesta“) u kombinaciji sa lekom Ezetimibe (kod nas poznatiji pod fabričkim nazivom „Ezetrol“). U ispitivanju je učestvovalo 9270 pacijenata sa hroničnom bubrežnom slabošću, od kojih su 3023 pacijenta bili dijalizni pacijenti (2527 sa hemodijalize i 496 pacijenata sa peritoneumske dijalize). Tokom petogodišnjeg praćenja učestalosti kardiovaskularnih komplikacija ova kombinacija lekova nije pokazala nikakav efekat u dijaliznoj grupi pacijenata.

Posle svega navedenog, pitanje koje neminovno sledi je: da li uzimati statine?

Ovi lekovi spadaju u najskuplje lekove u našim apotekama. Milione dolara obrću firme koje ih proizvode i distribuiraju.

A efekat tih lekova je, videli smo: NIKAKAV.  Oni smanjuju laboratorijske vrednosti masnoća u krvi, ali ne sprečavaju ni bolest ni njene komplikacije.

A osim što nam farmaceuti izvuku grdne pare dok nabavimo „najbolji i najefikasniji“ lek za snižavanje masnoća u krvi, često od tog „leka“ možete da dobijete i dodatnu bolest: oštećenje jetre, proliv, raspadanje mišića i druge komplikacije.

Te su „sporedne efekte“ („nuspojave“) naravno, opisali na svakom uputstvu uz lek, da ih ne biste tužili.  Drugim rečima, oni su vas tim uputstvom upozorili.

DiaBloG je pitao svoje stručne konsultante, doktore, ljude kojima verujemo: da li je sve ovo tačno?

Slegali su ramenima, i rekli: jeste. „A da li i vi i dalje propisujete te lekove svojim pacijentima?“ – bilo je naše sledeće pitanje.

Opet sleganje ramenima i jedno nevoljko: Da.

Možete li to da nam objasnite? – opet mi pitamo.

– Teško je to objasniti, kažu. Ateroskleroza i njene kardiovaskularne komplikacije se drugačije razvijaju i nastaju kod dijaliznih bolesnika, u odnosu na one koji nisu na dijalizi. Pacijenti na hemodijalizi imaju drugačije faktore uticaja na aterosklerozu i kardiovaskularne komplikacije, a to su hiperfosfatemija, PTH, kalcifikacije, homocistein, kvalitet HD, anemija, itd. U ovim ispitivanjima ipak nije bio akcenat na te dijalizne specifičnosti i njihov uticaj na rezultate ispitivanja. Tako da i dalje, svim HD pacijentima koji imaju povišene vrednosti LDL holesterola i/ili triglicerida mi propisujemo i statine, uz sve ostale dijetne mere i preporuke o fizičkoj aktivnosti.

Eto, to bi bilo „stručno“ objašnjenje.

Mi nemamo komentar, a Vi?

DiaBloG – 2013

.

Picture1b