Tag Archive | HDF

Značaj pravilne pripreme dijalizatora

Zašto je važno pravilno pripremanje dijalizatora za HD/HF/HDF?

Na molbu nekoliko pacijenata, naš Stručni tim je evo, dao svoj doprinos sada (i večno) aktuelnoj polemici: Kako se pravilno vrši priprema dijalizatora za upotrebu, tj. za dijaliznu proceduru.

Sprovođenje pripreme dijalizatora je jedan od osnovnih zadataka medicinske setre u hemodijalizi.  Zašto je ta procedura toliko važna?  Ukratko, priprema dijalizatora se vrši radi bezbednosti pacijenta (to je prva svrha) i drugo: radi postizanja optimalnih mogućnosti (performansi) dijalizatora.

Kada smo odgovorili na pitanje zašto, možemo se vratiti na objašnjenje postupka:  Kako se dakle, vrši priprema dijalizatora?

Priprema dijalizatora se vrši: 1. uklanjanjem vazduha iz dijalizatora, 2. uklanjanjem materija zaostalih nakon sečenja kapilara dijalizatora (na meru kućišta), i 3 uklanjanjem zaostalog sterilizirajućeg sredstva ili produkata nastalih tokom sterilizacije dijalizatora.

Uklanjanje vazduha iz dijalizatora:

Dijalizatori se iz fabrika ne dostavljaju vakuumski upakovani, a i kada bi se to radilo, odmah pri otvaranju pakovanja dijalizator bi se ponovo ispunio vazduhom.

Zašto je vazduh u dijalizatoru štetan, zašto se mora uklanjati?

Vazduh u dijalizatoru:  1. podstiče zgrušavanje krvi, i 2.  smanjuje površinu kontakta krvi i dijalizne tečnosti. A smanjenje površine kontakta krvi i dijalizne tečnosti:

– smanjuje klirense (čišćenje) uremijskih supstanci,

– doprinosi padu pritiska u krvnom prostoru dijalizatora

(na taj način nastaju problemi sa ultrafiltracijom).

Normalno, pritisak krvi u kapilarima dijalizatora opada od (arterijskog) ulaznog dela  ka (venskom) izlaznom delu, a posebno je taj pad izražen ako je zadata (a uglavnom jeste) i ultrafiltracija.  Pri TMP kontrolisanoj UF, povećani pad pritiska izazvaće neželjeno veću ultrafiltraciju, a pri volumetrijski kontrolisanoj UF biće podstaknuta tzv. povratna (bek)filtracija.

Vazduhom podstaknuto zgrušavanje

Vazduh podstiče zgrušavanje krvi tokom hemodijalize na dva mesta:  1. na površini membrane, i 2. u venskoj komori.

Smanjenje površine membrane automatski smanjuje klirense (uklanjanje) ureje i drugih uremijskih toksina, a svako zgrušavanje krvi u vantelesnoj cirkulaciji predstavlja neželjeni i nepotrebni gubitak ove dragocene tečnosti.

Kako ukloniti vazduh iz dijalizatora?

Pravilan postupak podrazumeva sledeće radnje:

–  posle pričvršćenja krvnih linija i uspostavljanja protoka dijalizne tečnosti, postaviti dijalizator tako da mu arterijski deo bude okrenut na dole,

–  arterijski kraj krvne linije spojiti sa bocom u kojoj je fizioloski rastvor i heparin (2-10 000 IJ/L, ovo propisuje lekar) protok na krvnoj pumpi podesiti na 100 ml/min, a venski kraj krvne linije usmeriti u otpadni kanister,

–  klemovanjem povremeno prekidati ispiranje, da bi se pokrenuo vazduh iz kapilara i zabačenih delova dijalizatora,

–  lagano lupkati dlanom po vrhu venskog dela dijalizatora,

–  povremeno klemovati vensku liniju ispod venske komore, da bi se proširili kapilari dijalizatora (da venski pritisak poraste do 200 mmHg i zadrži se na toj vrednosti izvesno vreme – to je tzv. test integriteta membrane).

Ukoliko se u toku HD primeti  vazduh u dijalizatoru potrebno je okrenuti dijalizator  (venski deo na gore), klemovati arterijsku liniju i lagano lupkati venski deo dijalizatora. Vazduh će postepeno izaći, a dijalizator ćemo vratiti u prvobitni položaj. Ukoliko se stvori pena u venskoj komori potrebno je laganim lupkanjem dlanom po komori  razbiti penu, a zatim smanjiti nivo krvi u komori.

Uklanjanje rezidualnih materija iz dijalizatora

Da bi priprema dijalizatora bila potpuna potrebno je pored  vazduha iz dijalizatora ukloniti i: 1. ostatke iz pora membrane,   npr. glicerol, i 2. ostatke iz zida kapilara dijalizatora,  t.j. sitne parčiće nastale presecanjem kapilara dijalizatora na zadatu meru.

Uklanjanje zaostalih sitnih parčića iz dijalizatora

Odredjena količina parčića eliminiše se protokom fiziološkog rastvora, te zbog toga nije preporučljivo štedeti na količini fiziološkog rastvora koji je potreban da otplavi ove čestice. Dodatnim lupkanjem dijalizatora još više se povećava efikasnost celog postupka, a to su pokazala i merenja količine partikula u mililitru fiziološkog rastvora, posle različitih količina fiziološkog rastvora sa i bez lupkanja dijalizatora. Najmanje jedan litar fiziološkog rastvora je neophodan za pripremu high-flux dijalizatora, a optimalno je koristiti 2 litra, kako se još uvek radi u nastavnim dijaliznim centrima. Neki pacijenati na kućnoj HD pripremu dijalizatora vrše sa čak 4 litra fiziološkog rastvora, jer znaju koliko je proces pripreme značajan za njihovu bezbednost i kvalitet dijaliznog lečenja.

Uklanjanje zaostalog sredstva sterilizacije ili supstanci nastalih dejstvom sterilizirajućeg agensa.

Unutrašnjost dijalizatora je u direktnom kontaktu sa krvlju pacijenta. Vitalno je neophodno dakle, da unutrašnjost dijalizatora bude sterilna, tj. da ne sadrži mikroorganizme. Osim svih higijenskih mera u procesu proizvodnje, dijalizator se posle proizvodnje mora sterilisati. Tokom dejstva sterilišućeg agensa na membranu dijalizatora stvaraju se ili oslobađaju određena hemijska jedinjenja, a ako su prisutni mikroorganizmi, oni se destruišu (razgrade), pa zaostanu njihovi delovi. U toku pripreme dijalizatora sve se to mora ukloniti. Kod nas se srećom, ne koriste dijalizatori sterilisani etilen-oksidom, nego samo dijalizatori sterilisani vodenom parom, gama-zracima i beta-elektronskim zračenjem.

I pored međusobnih osporavanja, treba reći da su ova 3 načina sterilizacije ravnopravna: jednako bezbedna i kvalitetna.  Naravno, nijedan metod, niti sredstvo sterilizacije, nije savršeno niti potpuno bezbedno.

Ne postoji ni jedna (!!!) dijalizna firma čiji je ceo set (AV linije, komore, igle i dijalizator) sterilisan jednim istim metodom sterilizacije, odnosno, istim sterilizirajućim sredstvom.  Svi koriste setove čiji su delovi sterilisani različitim metodima sterilizacije.

Oni delovi ekstrakorporalnog seta (kod nas: linije ili igle, obično) koji sadržavaju Etilen-oksid, a to je gas poznat po tome što se teško uklanja iz krajnjih delova dijaliznog seta, te kod pacijenata često izaziva alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti (hipersenzitivnosti), moraju biti izuzetno dobro isprani.  Tako da je za ispiranje etilen-oksida nedovoljno koristiti 0,5 L fiziološkog rastvora, a kamoli za ceo dijalizator kojeg ta količina rastvora može samo da navlaži, ali ne i da ispere.

A pri sterilizaciji vodenom parom i sterilizaciji gama-zracima, oslobađaju se neke supstance iz membrane dijalizatora, npr. supstanca MDA (metilen-diamin), za koju se smatra da potencijalno može imati karcinogeni efekat. Iz tog razloga je optimalno ispirati dijalizatore sa 2 (i slovima: dva!) litra fiziološkog rastvora.

Zainteresovani o tome mogu naći detaljnije podatke u knjizi Claudio Ronco: Tehnologija hemodijalize (videti engleski original u sledećim slikama).

Sterilizacija dijalizatora_Page_2Sterilizacija dijalizatora_Page_3Sterilizacija dijalizatora_Page_4Sterilizacija dijalizatora_Page_5

Iz navedenog je jasno zašto se nikada ne sme infundovati u krvotok pacijenta fiziološki rastvor kojim je ispiran dijalizator, posebno ako je rastvor još i stajao neko vreme u dijalizatoru.

Ako se dijalizator ne pripremi na napred opisani način, potrebe za heparinom su čak 2-3 puta veće, pri izvođenju HD kod istog pacijenta, pri istim dijaliznim parametrima. A mogućnosti reakcija na dijalizator se takođe značajno povećavaju. Potpuno je nepotrebno takmičenje u tzv. štednji (jeftinog fiziološkog rastvora) u procesu ispiranja dijalizatora. Jer sa 0,5 litara fiziološkog rastvora nijedan high-flux dijalizator se ne može adekvatno isprati i pripremiti, bez obzira što pojedini marketing-majstori to tvrde i ističu to kao svoju „prednost“. Za sebe ga sigurno ne bi „isprali“ sa samo pola litra fiziološkog rastvora. Pa što bi i za ostale bilo drugačije.

DiaBloG – ST

.

Picture1b

Advertisements

Pomoć svim dijaliznim pacijentima

Pomoć svim dijaliznim pacijentima

Odgovor na članak: Kako korektno zastupati dijalizne pacijente /link/

Bez plana i rada nema ni ostvarenja ciljeva.

Večiti problem dijaliznih pacijenata jeste njihova razjedinjenost, nezainteresovanost, totalna pasivnost, odsustvo želje da im bude bolje i neverica da može da im bude bolje. Pošto sami lično, ne pokazuju želju i volju da poboljšaju kvalitet tretmana na kome se nalaze doživotno, a samim tim i kvalitet svog življenja, onda nije za čuđenje što takva želja ne postoji ni kod većine lekara ili službenika RFZO-a. Vaša inicijativa je divna i biće zaista sjajno da posle toliko godina, najzad svi pacijenti dobiju jedno pravo udruženje koje se bori za interese onih zbog kojih i postoji, a to su pacijenti.

Svi vaši predlozi i sugestije apsolutno stoje. Vidim da ste svesni da je omasovljenje jedan od prvih i veoma važnih poteza, jer zaista ako ne budemo ujedinjeni nećemo opet ništa postići.

Imam par predloga koji će možda biti korisni:

PRVO:  Svi pacijenti iz vašeg centra, treba da postanu članovi novog Udruženja.

DRUGO: Da bi udruženje bilo legitimno mora da se registruje, da ima ime, da ima prostor, finansijska sredstva, članske karte i određeni iznos za članarinu, da ima dostupne telefone (fax, e-mail ), itd.

TREĆE: Kada se omasovite u sopstvenom centru (80 do 130 članova), treba uspostaviti kontakt sa drugim dijaliznim centrima i njihovim udruženjima, ako ih imaju ili im pomoći da ih osnuju ako ih nemaju. Tada bi svi oni trebali da postanu članovi vašeg inicijalnog udruženja u kome bi na sastancima imali svoje aktivne predstavnike.

Mislim da će posle toga, svi navedeni problemi koje ste nabrojali, kao i još masa drugih koji postoje, morati da se rešavaju mnogo brže i efikasnije i da će Vas tako ujedinjene, nadležne strukture lekara, direktora klinika i RFZO-a morati uvažiti. Za informaciju, ako ne znate, samo u Beogradu ima oko 1300 pacijenata na hemodijalizi. Zamislite jačinu te grupe ljudi ili tamo nekih grupica, kako je sada.

Razmišljajući o problemima koje ste naveli i o načinu kako da se reše, čini mi se da:

  1. Svi pacijenti članovi tog udruženja (prvo u vašem centru, a onda u svim ostalim), trebaju sa pismenim zahtevom i potpisima pacijenata, na memorandumu udruženja (znači registracija udruženja i …. ), da odu kod direktora-načelnika klinike, možda i kod osobe u bolnici zadužene za odnose sa pacijentima i da insistiraju na uvažavanju hitne procedure kod pravljenja fistule ili grafta, a ne da se pacijentima stavljaju kateteri i da čekaju po mesec dana, itd….
  2. Drugi problem podrazumeva pitanje kvaliteta i individualnosti kod pacijenata na hemodijalizi. Odavno svi iz polja nefrologije i dijalize znaju da je osnov uspešnog dijaliznog tretmana, a samim tim i kvalitetnog i dugog života na hemodijalizi, INDIVIDUALIZACIJA. O tome uvek možete pronaći veliki broj radova, koji će vam omogućiti da imate naučnu osnovu u vašim zahtevima.
  3. Predlažem da na spisak stvari za koje treba da se hitno izborite, stavite i uključivanje na listu lekova koji se dobijaju na recept kod RFZO-a, niz, uslovno rečeno novih, lekova, koji su u upotrebi već više od 10 godina u svetu. Krajnje je vreme da i mi, pacijenti iz Srbije, možemo u apoteci na recept, podići Gutron, Fosrenol, Renagel, Renvelu, Thioctacid, Sensipar, Forteo, Resonium, Carnitin, i još mnoge druge lekove.
  4. Što se tiče HDF za sve, predlažem da sednete i sa nekim ko je upućen u problematiku, tačno izračunate da HDF nije skuplji od HD high-flux dijalize, da to obrazložite i sa medicinskog i finansijskog aspekta i da opet ujedinjeni, masovno, nastupite kod RFZO-a. Navedite primer Slovenije i kako i zašto to oni rade tako. Stupite u kontakt sa Slovenačkim udruženjem pacijenata i tražite pomoć i savet.
  5. Ako se standardi vezani za broj osoblja ne poštuju, a ne poštuju se ni u jednoj bolnici u Srbiji, možda vaše omasovljeno udruženje treba da se obrati i zaštitniku gradjana i da animira javnost.
  6. Isto to predlažem i za tehničke uslove u salama za dijalizu, svlačionicama, WC prostorijama, kao i za uslove prevoza pacijenata na dijalizi. Sve to treba fotografisati i puštati u javnost. Treba imati dobar odnos sa medijima.
  7. Udruženje treba da ima neki vid pravno-socijalne službe, koja će raditi na ostvarivanju postojećih prava pacijenata i dobijanju novih.

Posla ima mnogo, ali mislim da entuzijazam, dobra volja i dobar tim ljudi, mogu to da postave na dobre osnove za par meseci. Želim vam puno sreće i uspeha, i nemojte da odustajete na prvim preprekama, jer samo upornošću rezultati neće izostati.

Još jedan savet, sve od toga što možete uraditi danas, nemojte ostavljati za sutra, ma kakve izgovore nalazili.

Vreme jako brzo prolazi, a ono je naš neprijatelj.

Srdačan pozdrav i stojim vam na raspolaganju za pomoć ako treba!

S.V.

.

Picture1b

Kako korektno zastupati HD pacijente

Kao dugogodišnji pacijent na hemodijalizi susrećem se sa različitim problemima koji muče većinu dijaliznih pacijenata. Bilo je i gorih vremena (npr.90-tih), ali je i sada situacija daleko od dobre. Da bi se neke stvari poboljšale na željeni nivo potrebno je da se sami pacijenti aktiviraju. Prvenstveno u svojim centrima. Tako je nekolicina nas aktivnijih u mom centru odlučila da formira naše udruženje i da polako krenemo sa radom. Kao predloženi predsednik tog udruženja dobila sam zadatak da osmislim i napravim određeni Plan rada. Plan rada udruženja je neophodan za bolje funkcionisanje hemodijalize i ostvarivanje svih prava pacijenata.

U tom planu istakla sam nekoliko osnovnih tačaka.

Prvi problem je vezan za sporost u rešavanju komplikacija sa krvnim pristupom. Mi se moramo izboriti da nas vaskularni hirurzi primaju hitno (po prioritetu) čim nam se desi tromboza AV fistule ili grafta. Svako čekanje, slanje u bolnicu i plasiranje katetera, uz sve ostale troškove i rizike, nije povoljno ni za nas, ni za zdravstvenu službu u celini.

Drugi važan problem jeste snabdevanje. Udruženje treba da se izbori za redovno snabdevanje odgovarajućim linijama, dijalizatorima, rastvorima, prema potrebama svakog pacijenta pojedinačno. Svaki pacijent zahteva drugačiju veličinu dijalizatora (u zavisnosti od telesne težine, krvne slike, stanja srca..) i nivoe Ca u  rastvoru. Redovno treba da dobijamo preparate gvožđa, vitamina, eritropoetina (obavezno).

Treći važan problem jeste pitanje hemodijafiltracije (HDF).  Novim pravilnikom je dozvoljeno samo 20% Hdf u svakom dijaliznom centru. A obavezno je 50% niskopropusne  dijalize, znači one koja je sprovodjena i pre 30 godina! To je užasna diskriminacija! Ovo pitanje se mora rešiti sa RZZO, ali verujte, to samo svi pacijenti ujedinjeni mogu da promene, samostalno i pojedinačno nećemo postići ništa.

Četvrti problem jeste problem sa nedovoljnim brojem osoblja, premalo ih je. Postoje standardi na koliko pacijenata dolazi jedna sestra, ali to se ne poštuje.  Isto je i sa pomoćnim osobljem.  Svaki centar za dijalizu mora da ima dovoljan broj doktora, med.tehničara, pomoćnog osoblja, majstora za aparate. Sala za dijalizu mora da zadovoljava sve tehničke uslove kao i da pacijeti budu u odvojenoj negativnoj, prolaznoj i pozitivnim salama.

Peto, pošto dijalizni pacijenti imaju dosta pratećih zdravstvenih problema treba da postoji po jedan stalni kardiolog, oftalmolog, vaskularni hirurg, infektolog, dijetetičar i socijalni radnik –  koji bi bili nadležni za pacijente sa dijalize, kao stalni konsultanti.

Šesto, poboljšati prevoz. Prevoz pacijenata treba da bude na vreme za dijalizu, a ne 1h pre, a po završetku tretmana pacijent ne bi trebao da čeka na prevoz duže od 15minuta.

Sedmo, svim pacijentima treba pomoći da ostvare svoja prava iz socijalne zastite, tuđu negu i pomoć i drugo.

Eto, ovo bi bio moj Plan rada i iznošenje najvažnijih problema za rešavanje. Ukoliko neko želi da mi pomogne, da se uključi, ili da doda svoje predloge, bila bih mu zahvalna.  U svim centrima trebaju da se formiraju aktivna udruženja i to treba da urade mlađi ljudi, jer ne može se očekivati od starih ljudi da se bore. Oni nemaju ni snage, a većina ih se ne služi ni kompjuterom.

Svi treba da se zapitamo šta radi naše Savezno udruženje i gospodin predsednik?

Očigledno ništa, jer su kancelarije u Gandijevoj br.89 na Novom Bg zaključane, na telefone se niko ne javlja. Zove se da imamo udruženje, ali to u praksi ne funkcioniše. Da je Savezno udruženje nešto radilo i reagovalo sigurno ne bi bio donesen sramni i užasavajući pravilnik o dijalizi objavljen u”Sluzbenom glasniku RS” broj 88/12 od 11.septembra 2012.godine.

Razmislite o svemu ovome, slobodno mi dajte sugestije, predloge.

Pozdrav.

JJD

.

Picture1b

Nizak krvni pritisak na HD – šta činiti?

Nizak krvni pritisak i hemodijaliza – šta činiti?

Nekoliko pacijenata nas je pitalo za savete u vezi niskog krvnog pritiska. Iako DijaBloG ima odličan stručni tim (u šta ste se nadamo se već uverili), odlučili smo se da Vam ovaj put predočimo odgovor i savete pacijenta, zapravo pacijentkinje, koja ima veliko lično iskustvo u borbi sa niskim pritiskom. Pretpostavljamo i da je mnogi od vas i lično poznaju, ali ćemo se držati pravila ovog bloga, da ističemo ili komentarišemo pojavu ili problem, a ne ističemo imena i ličnosti o kojima se radi.

Dakle, reč ima, naša i Vaša: Snežana V:

Poštovane kolege:

Pre svega moram da naglasim da nisam ni lekar ni medicinski radnik. Ali ako Vam kažem da sam u januaru ove godine napunila 31 god. na hemodijalizi, složićete se da mi sama ta činjenica daje za pravo da Vam ispričam svoje iskustvo i dugogodišnju borbu sa niskim krvnim pritiskom (arterijskom hipotenzijom) i da pomislim da će bar jednom od pacijenta nešto od toga pomoći.

Prvo, treba da znate da sam na kućnoj dijalizi ( i to od 1985.godine) i da radim dijalizu obavezno svaki drugi dan od minimalno 5 do 6 sati i to uglavnom naizmenično HDF i HF (sve on-line, naravno), a vrlo često mesecima samo HF.

Ovo je važno za krvni pritisak (normalno i za mnoge druge stvari), jer kada se dijalizirate svaki drugi dan, donos težine je manji, ne postoji vikend kada je dizbalans elektrolita najveći, i samim tim češćim i dužim dijaliziranjem pritisak postaje stabilniji.

On-line hemodijafiltracija i hemofiltracija (HDF i HF) kao metode napravljene su prvenstveno za kardiovaskularno nestabilne i hipotenzivne pacijente i meni pomažu da održim pritisak tokom tretmana.

Shvatila sam da svaki pacijent jeste individua i da vrednosti elektrolita i temperuture na aparatu trebaju biti prema njemu i individualno podešene.

Moj profil Na jeste sa 148 mmol na 145 mmol, bikarbonata  sa 28 na 26, i uvek obavezno radim profil Ultrafiltracije.

Podešena temperatura dijalizne i infuzione tečnosti  na mom aparatu je 36 oC stepeni (neko vreme sam držala i 35 oC  stepeni ali mi je bilo mnogo hladno). Takvo podešavanje aparata održava mi pritisak stabilnim tokom tretmana, čak ga i  poveća u odnosu na pritisak na početku dijalize.

Svih ovih godina koristila sam ili isprobavala sledeće lekove :

–         GUTRON kapi i tablete

–         ZOLOFT tablete

–         EFFORTIL kapi i inekcije

–         L- DOPS kapsule

–         FLORINEF tablete

–         EFEDRA tablete i inekcije

–         HIPERBARIČNA individualna komora

Moj pritisak je u početku bio oko 90/60 mmHg, da bi vrlo brzo pao na toliko niske vrednosti da sam često imala utisak da uopšte nisam tu, već da je to samo jedna ljuštura obavijena oko kostiju.

Moj najniže izmereni pritisak bio je 52/27 mmHg, a kada je 75/50 mmHg, ja normalno hodam i nije problem. Kada je ispod tog nivoa, to zahteva da legnem i podignem noge.

Nizak krvni pritisak

Moje iskustvo sa GUTRON TABLETAMA nije dalo neke pozitivne efekte iako sam ih koristila kao svakodnevnu terapiju 3 X 10 mg, dok su  se GUTRON KAPI pokazale kao jako dobre. Ako popijem 30 kapi, na pritisak 75/50 mmHg, posle 15 minuta on će se podići na 90/60 mmHg i držaće me neko vreme (od 1h do 3 h).

ZOLOFT tablete sam koristila 2 meseca i na pritisak mi nisu delovale, a imala sam velike mučnine i nagon na povraćanje, tako da sam posle toga prestala sa njihovim korišćenjem.

EFFORTIL kapi sam koristila vrlo malo (i to samo u slučajevima  kada nisam nabavila Gutron kapi ), jer mi izazivaju tahikardiju. Znam da ih doktori preporučuju i većina pacijenata uzima upravo Effortil kapi, ali meni su barem, pravile nuspojave.

EFFORTIL inekcije koristim kada mi je pritisak ispod 65/40 mmHg, i to ih dajem sebi obavezno subkutano (potkožno). Veoma brzo deluju i za 15 minuta mogu da progledam. Nemam tahikardiju, ali ponekad kad je pritisak ispod  vrednosti 60/35 mmHg, javlja mi se blagi tremor kada se pritisak povisi.

L-DOPS kapsule, do kojih sam došla čitajući o Japanskoj studiji koja je rađena kod  pacijenata na dijalizi, koji su bili hipotenzivni, dale su mi dobre vrednosti pritiska i kada mogu da ih nabavim (ima ih samo u Japanu), redovno ih uzimam prema količinama iz te studije, malo korigovanim mojim iskustvom.

FLORINEF tablete sam koristila posle dugog odbijanja, jer ne volim kortizonske preparate (zbog nuspojava), ali nisu mi imale efekat na pritisak, tako da sam posle dva meseca odustala.

EFEDRU (Effedrin) sam koristila u vidu tableta i inekcija, jer u očaju više nisam znala kako da se podignem iz horizontale i da podignem pritisak da bar pređe 60/35 mmHg. Odlična je i pritisak raste.

Na ideju da idem u HIPERBARIČNU KOMORU došla sam sama, čitajući i razmišljajući. Pošto sam primetila da mi kod vrednosti krvnog pritiska oko 75/50 mmHg i niže, počinju jaki bolovi u glavi i u očnim dupljama, shvatila sam da mi je organizam u hipoksiji non-stop i tako sam došla na ideju da pokušam sa tretmanom  u individualnoj hiperbaričnoj komori, da popravim oksigenaciju krvi, snabdevanje tkiva kiseonikom.

Tretmane u hiperbaričnoj komori koristim od 2006. godine i smatram da se ta vrsta terapije pokazala kao najdelotvornija i najefikasnija u rešavanju mog problema sa hipotenzijom.

Kad god mogu da obezbedim minimum 15 tretmana mesečno, nemam  nikakav pad pritiska, održava se na 90/65mmHg, a ponekad bude 100/70 mmHg i pri tome ne koristim dodatno ništa od gore navedenih lekova.

Za kraj, posle 6 godina iskustva u borbi sa teškom hipotenzijom, meni su najviše pomogli :

–     HBO tretmani na mesečnom nivou i u kontinuitetu

–     GUTRON kapi

–     L-DOPS kapsule

Normalno, nemojte zaboraviti i sve one uobičajene postupke koje vam doktori preporučuju: da smanjite donos između dve dijalize, da produžite vreme dijaliziranja, da povećate učestalost dijaliziranja, da eritropoetinom obezbedite normalnu krvnu sliku, da ne užinate u toku dijalize i da slučajno ne uzmete lekove koji obaraju krvni pritisak!

Ako budete imali dodatnih pitanja ili komentara, rado ću Vam odgovoriti.

Sretno svima, i kao što glasi naslov jednog našeg posta: Nikada se nemojte predati.

S. V.

.

.           .           .

Picture1b

Tražimo HDF za SVE!

Tražimo HemoDijaFiltraciju za SVE!

Da se odmah razumemo: nema nikakvih posebnih „indikacija“ za hemodijafiltraciju (HDF).

Kao što danas niko više ne šalje poruke telegrafom, tako više nikome ne treba ni primenjivati „običnu“ hemodijalizu.

A zašto nam to doktori, fondovi, firme, ne daju? Odgovor je vrlo jednostavan: zato što dijalizno-farmaceutska mafija pokušava da iskamči više para da bi tu metodu pustili u promet.

Nema HDF dok još ne napune svoje džepove, makar zbog uskraćivanja te metode pacijenti širom sveta umirali 40% brže.

Sva druga objašnjenja su laži, izmišljotine i obmane.

Ne postoje indikacije za HDF.

Ne postoje nikakvi dodatni troškovi.

Ako aparat (npr.F5008) radi HDF on koristi isti A-V set, isti „high-flux“ dijalizator.

Ako je veća potrošnja vode (150 umesto 120L) problem, saglasni smo da nam se ta količina vode uskrati iz protoka dijalizne tečnosti. Neka bude protok dijalizne tečnosti 300 ml/min (umesto 500), ali neka nam ostatak služi za HDF (prediluciju ili postdiluciju). Ako se i malo više koncentrata potroši, ništa zato. Ionako ga bacaju ili prosipaju, jer uvek malo ostane.

Ne želimo više običnu („high-flux“) hemodijalizu. O onoj „low-flux“ nećemo ni da pričamo!

Stepen uklanjanja beta-2-mikroglobulina na „low-flux“ hemodijalizi je: 0% (i slovima: NULA posto)! Zar se to sme davati deci u Tiršovoj ili svima ostalima, širom Srbije? Po kojoj osnovi se sme doneti propis o ograničavanju HDF na samo 20% pacijenata, ako su realni troškovi tih tretmana isti!?! Zar zato što dijalizna firma kaže da nisu isti? Pa neka ih onda učini istim ili neka odlazi iz Srbije! Nama je dosta tih profiterskih lešinara, koji bi da se bogate na našoj muci. Ista ta dijalizna firma da bi privukla pacijente u svoje dijalizne centre, nudi i daje svima HDF, za njih nema razlike u cenama tretmana, kod njih nema ograničenja na samo 20%??!!  I „naš“ fond osiguranja je to prihvatio. RZZO Beograd čak otvoreno navodi u svom izveštaju sa tendera za dijalize kod privatnika da je Fresenius priložio izjavu da će oni svim pacijentima koje FMC dobije od RZZO-a davati hemodijafiltraciju umesto obične HD (vidi dokument):

Odluka o obustavi postupka str 2a_resize

Kako sad kod njih može po istoj ceni, a u državnim centrima traže veće pare za HDF materijal?  Zar zbog ono malo vode što se potroši više nego pri „high-flux“ hemodijalizi? Kako ih sve skupa nije sramota: i doktore, i fondovce, i firme! Kod privatnika može 100% HDF (za sve), a nama u državnim bolnicama ograničili na samo 20%!  Z A Š T O,  D R Ž A V O ?! Zašto nam to radite?!

I po kojoj se to ustavnoj normi sme praviti razlika među pacijentima? Ako već ne postoje nikakve posebne „indikacije“ za HDF, kako se smeju lagati pacijenti i ko sme praviti takve spiskove? Kako se može narediti majci da izabere 20% dece koja su joj draža? Da sama izabere koja deca će joj primati pravi lek, a koja onaj stari, neefikasni? Pa da li je to moguće?

O tome više nećemo ćutati.

Ako je već dijalizno-farmaceutski lobi toliko jak da će pre upropastiti ceo svet, nego dozvoliti primenu istinski kvalitetne dijalizne metode (HDF), da li ćemo i mi, čijih se života to direktno tiče, da li ćemo i mi ćutati?!

Znam, reći će neko kako HDF ni u Evropi još nije masovnije zaživela. Tačno je, nije još. Ali, iz proceduralnih, normativnih razloga. Njihovi zakoni ne dozvoljavaju infuziju veću od 8 litara tokom 24 sata, a HDF se upravo na tome zasniva (velika ultrafiltracija, pa velika i infuzija). Drugo, u Evropi voda i jeste skupa.     (http://www.vaseljenska.com/vesti/neoliberalni-fasizam-za-brisel-pravo-na-vodu-nije-ljudsko-pravo).     Kod nas, srećom, još uvek, niti ima propisa koji ograničavaju infuzije, niti je snabdevanje vodom privatizovano, pa nema nikakvog razloga da se HDF ne primenjuje svugde gde dijalizni aparati imaju dve pumpe (krvnu i infuzionu). [Pa i tramvaji su prvo stigli na Balkan, jer se bečka vlast plašila te (struje) novotarije, pa je prvo isprobala na svojoj periferiji].

Da je to tako potvrđuje i činjenica da danas u Sloveniji 70% svih dijaliza čine HDF!

U Sloveniji 70%, u FMC centrima u Srbiji 100%, a šta smo mi ostali? Trinaesto prase?

Zašto se nama ne da HDF? Kakve to lažne „indikacije“ ili uslove treba da ispunimo? Je l’ treba nekome da damo pare? Je li treba da uzimamo kredite, kupujemo aparate i idemo na kućnu hemodijalizu? (Jedino tamo, u svoja 4 zida, možete uvek biti na HDF, i to svaki II dan)

Šta mi ostali, nas 4400 da radi? Da čekamo transplantaciju, koja je kod nas najređa u Evropi?!? U nedostatku adekvatne transplantacije, kakvu imaju druge zemlje, mi moramo imati barem adekvatnu dijaliznu metodu: hemodijafiltraciju.

Od koga to zavisi? Samo od nas!

Neće se naši doktori izboriti za „HDF SVIMA!“, neće ni birokrate iz fondova osiguranja, a dijalizno-farmaceutska mafija neće sigurno!

To možemo samo mi – pacijenti.

HDF SVIMA!

Sada i odmah!

Firme koje nisu spremne da za istu cenu daju sve vrste hemodijaliznih tretmana, mogu odmah da napuste Srbiju! Neka svoj krvavi profit zarađuju negde drugde!

Tražimo HDF za SVE!

Ne možemo izgubiti ništa, osim loše (standardne) bikarbonatne hemodijalize.

Ne vredi biti miran, strpljiv i poslušan.

Strpljiv do kada?

Koje su nam opcije?

Da neko sa kućne hemodijalize umre, pa da nam ostavi HDF aparat za jeftine pare?

Načekaćemo se.

Pa znate da ovi na kućnoj HDF žive praktično normalan životni vek.

Ne zavidimo nikome, ali … vreme prolazi, a mi drugi život nemamo.

Dolazi Svetski Dan Bubrega (14.03.2013), „World Kidney Day“, potpišimo peticiju: HDF SVIMA!

I dostavimo tu peticiju svima koji nam uskraćuju pravo na adekvatno lečenje.

Za početak.

.

DijaBloG – 2013

PS

A za potvrdu tvrdnje da nema dodatnih troškova za HDF, prilažemo kao dokaz i originalne prospekte dveju najvećih dijaliznih firmi. Oni sami to tvrde, kad reklamiraju svoje HDF aparate! Pogledajte:

1.) Na originalnom FMC materijalu piše: da F5008 aparat obezbeđuje najbolju ekonomičnost i korištenje postojećih materijala. Doslovno piše da je F5008 aparat kojim on-line hemodijafiltracija postaje standardna terapija.

2.) Na originalnom Gambro slajdu, piše: nema dodatnih troškova pri Ultra HDF tretmanu.

F5008 predn.2

HDF-G

.

Picture1b