Tag Archive | Grčka

More i dijaliza u doba korone

Dijaliza i odmor u Grčkoj – letovanje 2021. godine

.

Poštovani čitaoci,

Na predlog članova redakcije sajta, a uz saglasnost i podršku mog doktora, prihvatio sam se ovog posla, da vam opišem moje ovogodišnje letovanje, u Grčkoj, što bi se reklo: u sred korone.

(Sad kad sam sve to završio, vidim da i nije bilo tako teško, pa eto i moje preporuke drugima, da slobodno napišu svoja ili slična dijalizna iskustva. U životu, kao i u svemu, lakše će nam biti ako shvatimo da nismo jedini koji su imali određene probleme i dileme, pa će nam tuđe iskustvo biti dragoceno svedočanstvo, a možda i putokaz za sopstvene akcije).

Pre svega, dozvolite mi da se predstavim. Zovem se Uroš. Iz Beograda sam. Na hemodijalizi sam 3-4 godine. U suštini, dijalizom sam relativno zadovoljan (koliko se to uopšte može reći), nekih većih problema i komplikacija nisam imao.

O masi ograničenja i obaveza za dijalizne bolesnike neću da vam govorim, jer o tome imate dosta u brojnim prethodnim postovima na ovom sajtu. Dijaliza, kao dijaliza, kad je sve u redu onda ide rutinski, ali dovoljna je neka sitnica da iskoči i da onda sve, ili svašta nešto, može da se iskomplikuje. Kao što svi vrlo brzo shvatimo, dve stvari su posebno teške, a neminovne: vezanost za aparat i vezanost za ustanovu.

Od početka sam u jednom istom dijaliznom centru i mogućnost odmora ili putovanja, o kojoj sam, samo kao o mogućnosti, čitao na ovom sajtu (link, link, link, link) ili slušao od nekih drugih pacijenata, nije mi izgledala lako prihvatljiva.

Taman se čovek nekako adaptira, uđe u tu sedmičnu rutinu, organizuje prevoz, upozna centar, prostorije, aparate, sestre, bolničare, lekare i drugo osoblje, navikne se na njihove karaktere, način rada i ponašanja, a svi znamo koliko tu ima velikih pojedinačnih razlika, prihvatiš to sve kao neku neminovnost, i sad bi trebao rizikovati i otići u neki daleki, tebi nepoznati centar, sa ko zna kakvim uslovima i osobljem, i dozvoliti im da ti oni sprovode životno važno lečenje. A sve zarad malo promene, malo odmora i uživanja?! Plus muke oko samog putovanja, traženja destinacije, prevoza, aranžmana, medicinski, finansijski, virusološki i razni drugi problemi, šalterske prepreke i administrativno-birokratske procedure, kako god okreneš, sve deluje obeshrabrujuće …

A ja lično, volim da putujem. Pre dijalize sam video i prošao, što se ono kaže, dosta sveta. Grčka mi je oduvek bila omiljena letnja destinacija i sa porodicom sam, godinama, pre nego što sam krenuo na dijalizu, skoro svako leto bio u Grčkoj. Obišao sam Rodos, Krit, Kos, Kefaloniju, Halkidiki, Skijatos itd., neka mesta i više puta. Grčka je uvek bila moj prvi izbor, jer pored prijateljski nastrojenih Grka, dobre klime i hrane, Grčka ima prelepe velike peščane plaže, sa dugačkim plićacima, bez ježeva i trave, i predivne talase. Nikad nisam bio ljubitelj stenovitih strmih obala, sem ako se gledaju sa broda i ležanje na peškiru na vrućoj steni nikad nije bio moj izbor za letovanje. Kažu ljudi koji su obišli ceo svet da, ako volite peščane plaže, divnu boju mora i talase, ne mora se ići dalje od Grčke. A onda se desio taj takozvani stečaj okolnosti …

KAKO JE SVE POČELO

Pre svega, dužan sam vam jednu malu ispravku. Istina je da nikad nisam svojevoljno bio u nekom drugom dijaliznom centru, ali silom prilika – jesam. Preležao sam Covid-19, a za to vreme bio sam u karantinu i 2 nedelje na hemodijalizi u bolnici Dr Dragiša Mišović.

Da li je i to uticalo na moju odluku u vezi putovanja? – ne znam. Biće da je u pitanju taj takozvani, stečaj okolnosti.

Drugo što moram da vam kažem, jeste da su nam naši kućni prijatelji ponudili smeštaj, u njihovom stanu, u Solunu, kojeg i tako ne izdaju nikome, sada je prazan, a nema ni nekih gužvi – zbog korone sve je neizvesno, barijere su razne, a uslovi se menjaju, maltene na sedmičnom nivou. A u blizini tog stana, videli su, kažu nam prijatelji, i dijalizni centar …

Treća, a možda i najvažnija napomena, ja imam i porodicu: ženu i dvoje dece. Najmlađe dete ima nepune dve godine. Biti sa njima i deliti njihovu radost u toplom moru i igrama u pesku, sama ta pomisao tera čoveka pred pitanje: Šta može biti važnije od toga? Koji problem, koja komplikacija?

Tako dođosmo do IT oblasti i specijalnosti u kojoj sam, neskromno je reći i ja nekakav stručnjak.

Bacio sam se na pretraživanje interneta i otkrio nešto, što će verujem, interesovati sve čitaoce ovog sajta, a to je: Kako rezervisati tretman u nekom holiday dijaliznom centru – bez velike muke.

Naravno, ovako važno pitanje zaslužuje posebno poglavlje.

INTERNET SAJT

Internet sajt za rezervaciju holiday HD je jedna od najvažnijih stvari u ovoj priči. Zapamtite ga ili zapišite, a možete i samo kliknuti na ovaj link: https://www.booknowmed.com/ .

Ovaj sajt je nešto poput onog običnog turističkog booking.com, ali za dijalizu. Znači, sajt booknowmed.com je buking servis preko kojeg možete zakazati dijalizu u celom svetu. Sajt je čak i partner booking.com, a dodatni legitimitet mu daje to što je pod pokroviteljstvom EU. Ovaj portal ima network (mrežu) od 403 klinike u 52 zemlje, imaju saradnju sa 20 nacionalnih asocijacija bubrežnih bolesnika i, do sada skoro 30.000 zakazanih terapija i tretmana.

Proces rezervacije funkcioniše tako što izaberete vrstu dijalize (HD ili HDF), zatim lokaciju i na kraju datum za check-in/out na klinici, tj. datum prve i poslednje dijalize. Booknowmed će vam izlistati sve klinike na osnovu unetih podataka. Dalje, imate izbor da suzite kriterijum i da pretražite klinike na osnovu dostupnih dijaliza u posebnim danima u nedelji, dobu dana, ceni, podršci za državljane EU, vlasnike evropske kartice zdravstvene zaštite, i što je jako bitno oceni klinike. Da, pacijenti mogu ostavljati ocene i komentare, tj. review-e klinika, što može takođe puno da znači pri izboru. (Priznajmo, svi čitamo mišljenja korisnika).

Bitno je naglasiti da se plaćanje ne vrši preko sajta, nego direktno u klinici, iz mog iskustva, po svakom završenom tretmanu.

Po potvrdi rezervacije od strane klinike, dobićete listu potrebne dokumentacije, koju treba da pošaljete najkasnije dve nedelje pre dolaska na kliniku, a koja obično izgleda ovako:

• Trenutno, u doba Covid-19, neophodno je da imate negativan test ili potvrdu o vakcinaciji

• Poslednji izveštaj nefrologa (preveden na engleski)

• Analize krvi i test na hepatitis i HIV

PUT U GRČKU

Za ulazak u Grčku neophodno je da pre polaska popunite PFL formular online. Putnici u ovom formularu daju informacije, kao što su adresa na kojoj će boraviti u Grčkoj i granični prelaz preko kog će ući u Grčku. Potom, na dan  putovanja i prelaska granice stići će vam lični dokument sa QR kodom, koji zatim pokazujete na prelasku granice. U slučaju porodice, moguće je prijaviti više osoba na jedan formular. Tek sa tim dokumentom možete krenuti na put.

Spakovali smo dva kofera u gepek, dvoje dece na sedišta i uputili smo se – pravac Solun. Sam put je prošao bez komplikacija. Autoput u avgustu nije bio opterećen, prolazak kroz Grdeličku klisuru je pesma, otkad je urađen novi put i nije bilo nikakvih zastoja. Iz Beograda smo krenuli rano ujutru, kako bi izbegli gužvu na granici. U povratku smo iz Soluna krenuli oko podneva, što nas je koštalo nekih sat vremena više čekanja na graničnom prelazu. Ovde postoji izgleda pravilo da će uvek biti zastoj bar na jednom od prelaza, čak i kad nema mnogo vozila, kao da granične službe imaju neki dogovor između sebe. Ako je gužva na srpsko-makedonskoj granici, neće biti na makedonsko-grčkoj i obrnuto. U svakom slučaju, ako putujete iz Beograda u Solun, računajte na nekih 8h, ili više ako je veća gužva u špicu sezone. Ne zaboravite zeleni karton za auto koji umeju da traže na makedonskoj granici.

GRČKA U DOBA KORONE

Grčka kao zemlja čiji godišnji BDP u velikoj meri zavisi od turizma, jako ozbiljno shvata mere u doba pandemije. Ako planirate put, pratite obaveštenja vezano za propise oko ulaska u Grčku, vodite računa o dokumentaciji i pripremite uverenje o vakcinaciji ili negativan test. Maske su trenutno obavezne u svim zatvorenim prostorima, a boravak u zatvorenom u restoranima i kafićima je dozvoljen samo uz potvrdu o vakcinaciji. Na primer, u restoranu brze hrane iz lanca Goody’s mogu boraviti samo dve mušterije, a kada napravite porudžbinu i platite, čekate ispred lokala da vam preko signala na malom, mobilnom uređaju jave da uđete da preuzmete vašu porudžbinu. Naravno u prodavnice i samoposluge se ne ulazi bez maske, ali na plažama i otvorenom su ljudi ipak opušteniji i ne primenjuju se nikakve posebne mere.

SOLUN I OKOLINA

Kao što rekoh, ovog leta smo se odlučili za Solun iz prostog razloga što smo imali na raspolaganju stan u centru Soluna, besplatno. Zato smo rešili da idemo kolima i da svaki dan odemo na neku drugu plažu. Sam Solun je zanimljiv i veoma živ i otvoren grad. Svako veče smo šetali centrom grada, koji obiluje dobrim prodavnicama, velikim brojem kafića i restorana. Ruta nam je obično bila – šetnja po ulicama centra, zatim bismo seli i nešto večerali, i na kraju bi išli šetalištem na samoj obali ka „našem“ stanu. Solunjani vole, kao i mi, noćni život, i ulice su noću pune ljudi. U kafićima je sve puno i nekad je teško u špicu sezone naći mesto. Rekoh već, na moru smo sa dvoje dece, od kojih mlađe ima godinu i po dana, pa nismo mogli da provedemo previše vremena napolju uveče. Moram da primetim, iako sam bio već u Solunu, mada davno, Solun nije vizuelno previše nalik Beogradu. I pored toga što ima jako lepe delove i ulice, urbanizam više podseća na neke mediteranske gradove severa Afrike. Mnoge ulice su često skučene, sa niskim malim terasama, kablovima za struju koji vise sa svih strana, uskim prolazima i ulicama. Ako očekujete estetiku nekih srednjeevropskih gradova, tipa Beč, Prag, Budimpešta, to nije to.

Vreme sredinom avgusta ove godine je bilo izuzetno toplo. Boravak u kolima ili stanu bez uključene klime nije bio zamisliv. Međutim, zahvaljujući tome, temperatura mora je bila čak 30 stepeni. Što se kaže: banja. Znam da neki ljudi preferiraju hladniju vodu da bi se rashladili, ali ova viša temperatura mi je omogućila da po ceo dan provedem sa decom u vodi, maltene bez izlaska. Da ne govorim o ekspresnom ulasku u vodu, bez potrebe za aklimatizacijom i postepenim ulaženjem.

Ono što je bitno svakome ko planira letovanje je to da je Solun bukvalno okružen predivnim plažama. Već na dvadesetak kilometara od centra Soluna, ka jugu, tik posle aerodroma, počinje zaliv sa divnim plažama i letovalištima koja se ređaju jedno za drugim. Najbliža lokacija je Peraia, na samo 17 km od centra Soluna, zatim se nastavljaju Neoi Epivates i Agia Triada. Ova mesta se smatraju predgrađem Soluna, ali su i letovališta u klasičnom smislu reči. Poseduju dugačke peščane plaže i čistu plavu vodu. Dugačka šetališta tik uz plažu su popunjena restoranima i kafićima, koji se uveče bude i ume da bude veoma živo. Posebno interesantno mesto može biti Neoi Epivates, zato što se tu nalazi klinika za hemo-dijalizu Nefrologiki Tesalonikis, koja je locirana samo dve ulice iznad plaže. Ovo može biti jako interesantno, jer ljudi mogu da planiraju svoje letovanje i boravak, tako da ne moraju na dijalizu ni da idu kolima.

Malo dalje na jug, u blizini mesta Epanomi, na nekih 45 minuta od centra Soluna, nalazi se moja omiljena lokacija – plaža Potamos koja se nastavlja u peščani sprud Fanari ili Faros kako ga još zovu. Fanari je divlja oblast, do samog vrha spruda nema puta i preporuka je da se do tamo uputite terenskim vozilom ili peške. Kada stignete, možete uživati u plivanju i ronjenju oko potopljenog broda, atrakcije ove lokacije. Put ipak dolazi do same plaže Potamos, koja se nalazi odmah pored. Ovo je divna široka i dugačka plaža, koja jednim delom nije urbanizovana, tj. u nekim delovima nema kafića i organizovanih ležaljki, ali ima i delova sa impresivno velikim plažnim barovima sa glasnijom muzikom. Plaža je zaista velika, tako da nikad nema gužve, odvojena je od civilizacije, more je čisto, sa dugačkim plićakom, i idealno je za uživanje i zabavu u vodi ceo dan. Preporuka kada idete kolima u Potamos ili Fanari da obavezno imate navigaciju, jer put nije magistralni, prolazi kroz više malih mesta i ima česta skretanja.

Takođe, opšte poznato, nedaleko od Soluna se nalazi i Halkidiki sa svim svojim poznatim letovalištima na Kasandri i Sitoniji. Moja preporuka je Afitos na Kasandri, koji je na samo sat vremena vožnje od Soluna. Malo i prelepo mesto na strmom terenu iznad mora, sa predivnom plažom sa belim peskom i tirkiznom vodom u podnožju grada. Da napomenem, da su ovde na plaži malo jače cene nego u nekim drugim delovima Kasandre. Ako planirate jednodnevni izlet u Afitos, da znate da ovde sunce dosta ranije zalazi iza stena koje se nadvijaju iznad plaže, koja tako kasnije poslepodne ostaje u senci i bez direktnog sunca.

Još jedna opcija je da se uputite na istok, na drugu stranu samog prilaska Halkidikiju, u mesto Asprovalta, na sat vremena vožnje od Soluna, koje obiluje kilometarskim plažama i zelenilom i idealan je izbor za porodice.

Ko voli akva parkove sa bazenima i vodenim atrakcijama, a ja sam jedan od tih, na samo pola sata od centra Soluna, u blizini aerodroma nalazi se veliki akva park Waterland. Okružen je zelenilom i podseća na veliki park sa zelenim površinama koje su ispresecane bazenima i toboganima. Ulaznice su 16€ za sve iznad 12 godina, 12€ za decu ispod 12 godina. Velika atrakcija ovog akva parka je džinovski levak tobogan gde se spuštaju četiri osobe u isto vreme.

DIJALIZNI CENTAR – KLINIKA NA MORU

Klinika u kojoj sam se ja dijalizirao se zove Nefrologiki Thessalonikis, nalazi se u letovalištu – predgrađu Soluna: Neoi Epivates, u blizini poznate plaže Peraia, i rado bih je preporučio. Odabrao sam tri HDF tretmana, i to u ranim jutarnjim časovima, od 7.00h.

Ja se, lično, posle dijalize ne osećam previše loše, a navikao sam i da idem na posao posle dijalize, tako da mi je ovo bilo odlično vreme, kako bih pravo posle, sa porodicom, išao na plažu. Cena svakog HDF tretmana je iznosila 210 evra, i plaćalo se nakon dijalize.

Klinika je nova, u modernoj zgradi, dve ulice od mora, aparati su Gambro, trajanje dijalize je 5 sati (pošteno), ali na zahtev može i da se skrati. Osoblje je profesionalno i jako ljubazno, doktorka mi je čak dala i svoj lični broj mobilnog da je pozovem ukoliko mi nešto treba. Po dolasku, uradjena mi je i kompletna analiza krvi. O ovoj klinici možete naći više informacija na https://www.nefrologiki.gr/, a možete im i pisati na reception@nefrologiki.gr

ZAKLJUČAK

Dakle, što se tiče mog ličnog iskustva, ono je jako pozitivno, ako izuzmemo opštu situaciju u doba korone koja zahteva dodatne analize, dokumentaciju, itd.

Dodatne informacije o dijalizi na letovanju, kao i adrese nekih klinika za dijalizu u Grčkoj možete naći i na sajtu https://nikana.gr/sr/blog/4608/hemodijaliza-tokom-letovanja-u-grckoj.

RFZO pokriva deo troškova dijalize u inostranstvu do iznosa cene odgovarajuće dijalize u Srbiji, što obično iznosi oko 90 evra po tretmanu. Da bi ste ostvarili refundaciju, neophodno je da podnesete potvrdu da u tom periodu nećete imati dijalizu u svojoj klinici u Srbiji. Ovu potvrdu morate predati najkasnije 30 dana pre puta. Za sve detaljne informacije najbolje je da se obratite službenicima u Fondu zdravstvenog osiguranja. Moje iskustvo u Beogradu, u Nemanjinoj 30, soba 105, je jako pozitivno i službenici su jako ljubazni i spremni da pomognu i objasne sve. Nakon puta, potrebno je da dokumentaciju, prevedenu od strane sudskog tumača, koju čine izveštaj lekara, računi, analize, kao i sken kartice sa brojem ličnog računa, dostavite na istu adresu, nakon čega će u roku od mesec-dva biti izvršena refundacija.

Celo ovo iskustvo letovanja uz hemodijalizu koje sam ovde opisao, tj. ceo proces, postupak, nije ni previše naporan, niti previše komplikovan, otvara mi sada nov dijapazon mogućnosti za putovanja i letovanja sledećih godina. Već planiram da možda na proleće, ako situacija sa koronom dozvoli, odem na nekih 4-5 dana sa porodicom u Barselonu, moj omiljeni grad, sa jednom dijalizom tamo. Naravno, sledeće leto takođe, a za destinaciju … još ćemo da vidimo.

Ne menjajte ovaj sajt, sve ostalo možete ili možemo promeniti.

.

.

.

DiaBloG – 2021

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Dr Georgios Vihas: vlast je u stanju da pobije i narod i pacijente

Svedočenje iz prve ruke, o uspešnim reformama“ zdravstvenog sistema, koje su, kao što znate: bolne“. A kad kažu bolne, reformatori zapravo misle na ono: zabole nas.

Poštovani čitaoci,

pretpostavljamo da svi znate, sa kojom čežnjom nastojimo “da privučemo strane investitore”, da ispunimo sve međunarodne “obaveze”, da “prilagodimo” svoje zakone i propise, da “smanjimo socijalna davanja”, da smanjimo plate i penzije, a onda će doći investitori, pokupovaće nas i onda će nam svima poteći prihodi. Biće med i mleko. Privatnici će nam pokazati kako se uspešno gazduje sa našim imanjima, jer države nikada nisu sposobne kao pojedinci. Sposobni pojedinci danas kupuju države na veliko, a ove male, kao što je naša, im služe uglavnom za potkusurivanje. Ne moramo više ni da idemo na zapad, zapad dolazi kod nas, a time i sve zapadne blagodeti, u svim sferama života, pa i u zdravstvu, dabome. Evo, šta nam o tome svedoči jedan pošteni doktor, doktor iz zemlje koja je sledila sva ta uputstva, stezala kaiš, primenjivala “štednju” i kresala, kao nepotrebne, sve, pa i “izdatke” za zdravstvo.

 Georgios_Vichas

Dr Georgios Vihas ili po naški Вихас Ђорђе, završio je Medicinski fakultet 1987. godine, na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Obavezni lekarski staž je proveo radeći kao doktor u seoskim područjima Zagorasa 1990-1991. godine. Diplomu i licencu specijaliste kardiologa dobija 1995. godine, nakon specijalizantskog rada u Mornaričkoj bolnici u Atini (godinu dana) i u Bolnici Amalia Fleming (tri godine). Od 1995. do 1997. godine radio je kao kardiolog u organizaciji “SOS doktori”, organizaciji specijalizovanoj za hitna stanja u celoj Atini, uključujući i hitne helikopterske i avionske transporte pacijenata u Grčkoj i u inostranstvu. Tokom 2007. završio je svoju drugu specijalizaciju, iz Homeopatije, posle dvogodišnjih specijalističkih studija.

Od 2011. godine pa do danas, radi u socijalnoj klinici Metropoliten u Atini, prvoj kompletno dobrovoljnoj klinici u Atini i drugoj takvoj u celoj Grčkoj. Dr Vihas je ovu besplatnu kliniku osnovao uz pomoć opštine Elinikon koja mu je ustupila prostor gde danas volonterski radi oko 100 lekara i isto toliko farmaceuta, psihologa, zubara… Klinika ima i izvanrednu službu za odnose sa javnošću koja preko Fejsbuka i ostalih društvenih mreža obezbeđuje dragocenu podršku klinici, naročito kada postoji hitna potreba za nekim lekom ili uslugom. Iako se klinika nalazi usred napuštenih ledina bivše američke vojne baze i nema adresu sa ulicom i brojem nije teško doći do nje sledeći uputstva ove službe, pripremljene posebno za one kojima je potrebna njena pomoć.

Bolnica za sirotinju

Cilj zaposlenih u ovoj klinici je da pruže besplatne zdravstvene usluge svim pacijentima kojima su one potrebne, uključujući i one koji nemaju osiguranje, nezaposlene i beskućnike. Od svog osnivanja do danas u ovoj bolnici je pomoć dobilo preko 60000 pacijenata.

Ovo što se događa u Grčkoj je zločin i zato ću tužiti sudu bivšeg premijera Samarasa i članove njegove vlade, pre svega ministre zdravlja i pravosuđa, kaže dr Đorđe, lekar u besplatnoj klinici Metropoliten na južnoj periferiji Atine.

Ova socijalna klinika smeštena je u besprekorno čistoj montažnoj zgradi na mestu gde se nekada nalazila američka vojna baza. Ovde svi rade besplatno, od lekara do čistačice. Dr Vihas može da primi predstavnike medija samo rano ujutru, dok je čekaonica još prazna.

  • Da, reč je o zločinu, mnogo ljudi umire jer ne mogu da dobiju lekove koji su im potrebni i kada su im potrebni – tvrdi dr Vihas dok pokazuje frižidere sa zalihama dečjih vakcina i skupih antikancerogenih lekova koje su klinici poslali dobrotvori iz Grčke i sveta.

Dr Vihas kaže da je trenutno tri miliona ljudi bez zdravstvenog osiguranja u Grčkoj. Ti ljudi žive u bedi, a 40.000 njih su beskućnici. Mnogi od njih godinama i decenijama su radili i uplaćivali socijalno osiguranje, a sada kada se razbole i u državnim klinikama moraju da plate pregled, lekove i operacije. Uglavnom nemaju novca i – umiru.

Bolnica za sirotinju2

Mnoga deca nisu vakcinisana jer i to treba da se plati. Dešavalo se čak da se žena porodi u državnoj klinici koja onda neće da joj da dete dok ne plati porođaj.

Ove mere „ozdravljenja državnih finansija“ naredila je tzv. Trojka (Evropska centralna banka, Evropska komisija i MMF). Pri tom jedino grčki budžet za naoružanje nije obavezan da štedi kako bi Grčka nastavila da kupuje oružje od zapadnih dobrotvora iako joj ono nije potrebno.

  • Sve sam spremio, svu dokumentaciju, kliničke slike, epidemiološke studije kako bih argumentovao optužnicu – objašnjava dr Vihas.

Njegova dokumentacija sadržaće slučaj bračnog para koji mu je doneo četvoromesečnu bebu tešku kao novorođenče. Roditelji su priznali da nisu imali novca da kupuju mleko za bebu pa su joj davali tri puta manju količinu kako bi „kutija duže trajala“. Sada redovno dolaze u besplatnu kliniku po hranu i pelene.

Doktor Vihas je ispričao i slučaj pedesetogodišnje žene koja je prošle godine došla u kliniku sa kancerom dojke koji je provalio kroz kožu.

  • Do kraja života nosiću tu sliku, nikada je neću zaboraviti – kaže dr Vihas. Ispostavilo se da je pacijentkinja prethodno na vreme otišla kod lekara u državnu bolnicu i da je on konstatovao kancer u početnoj fazi koji se u velikom procentu leči i prepisao joj je lekove i terapiju. U bolnici su joj rekli da sve mora da plati i ona je odustala jer je pre toga izgubila posao. Kada je došla šest meseci kasnije u društvenu kliniku, bilo je kasno. Ubrzo je umrla.

Dr Vihas je zaposlen u državnoj klinici u Atini gde radi obaveznih osam sati, posle čega dolazi u socijalnu kliniku.

Dr Georgios Vihas

  • Kada sam 2011. godine video da je sve više pacijenata bez zdravstvenog osiguranja, shvatio sam da nešto moramo da učinimo i razgovarao sam o tome sa mojim prijateljima i kolegama. Tako smo u decembru te godine osnovali ovde prvi klinički centar – kaže dr Vihas. Dodaje da je ključno načelo klinike da ne prima novac već samo lekove, opremu i slično. Od tada pa do danas osnovano je još 15 sličnih društvenih klinika u Grčkoj. Farmaceuti, medicinske sestre i sekretarice, lekari svih specijalnosti – svi su dobrovoljci.

Sve što ovde vidite, lekovi, hrana za bebe, instrumenti, sve je to donacija. Mnogo toga došlo je iz Grčke ali i iz Nemačke, Italije, Španije – kaže dr Vihas i pokazuje opremu za kardiološki pregled koju su poslali nemački građani iz Hamburga.

Dr Vihas kaže da mnogo očekuje od Ciprasove vlade.
– Ovo je prvi put da se neko bori za narod koji je izgubio posao, novac, zdravlje, dostojanstvo. To je prvi put da se tako nešto dešava u Evropi ako izuzmemo vas Srbe – kaže dr Vihas. Čekaonica je već prepuna i dr Vihas poziva prvog pacijenta penzionera, kojem su potrebni lekovi. U magacinu klinike dve farmaceutkinje raspakuju pošiljku lekova.

Ovih dana saznalo se da je dosadašnji premijer i lider desnog centra Antonis Samaras uoči izbora odbio predlog Trojke da Grčkoj daju prelazni sporazum o pravu pristupa gotovini u Evropskoj centralnoj banci koji bi važio do juna. Samaras je izričito zahtevao da taj sporazum traje samo dva meseca i tako novu vladu doveo u veoma tešku situaciju. Samaras je dao prednost stranačkim umesto nacionalnim interesima svoje zemlje i zato su ga sada napustili mnogi dojučerašnji simpatizeri samtrajući njegov čin moralnom izdajom sebičnog političara.

Kako to da svet ne zna kakve su razmere humanitarne katastrofe u Grčkoj? Nešto kasnije to će objasniti jedan grčki novinar.

  • Zato što bi obelodanjivanje humanitarne katastrofe značilo poraz politike štednje koju je Grčkoj, i ne samo njoj, nametnula Trojka kao jedini način da se krediti vrate. Argument više za optužnicu dr Vihasa protiv onih koje naziva zločincima.

Masovno osiromašenje

Evropska unija do sada je okretala glavu od humanitarne katastrofe u Grčkoj, tipične za ratne situacije, iz prostog razloga što to nije bilo politički podobno i značilo bi da politika Trojke nije dobra. Sve do poslednjih izbora u Grčkoj mogli ste da čitate o prvim znacima uspeha Trojke iako su svima bili na raspolaganju alarmantni podaci Eurostata (Evropske agencije za statistike) koji su govorili o masovnom osiromašenju, o tome da je skoro trećina stanovništva nezaposlena i bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Oko 15 odsto njih živi u krajnjoj i potpunoj bedi. Dovoljno je proći opustošenim kvartom u najužem centru Atine oko trga Omonia. Bukvalno preskačete tela koja leže po trotoaru bilo da je reč o narkomanima ili klošarima.

(izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/471380/Bivsa-vlast-u-Grckoj-pobila-narod)

 

 

 

DiaBloG – 2015

 

.     .     .

Picture1b

.     .     .

Iskustvo sa letovanja na Halkidikiju

Iskustvo sa letovanja na Halkidikiju

Iz naslova se da videti da sam bio na letovanju u Grčkoj i to na teret (delimično) RZZO zemlje Srbije. Tajming za ovaj post baš i nije najbolji, jer se sve desilo 2011.godine, ali se nadam da će ovo iskustvo bar nekome pomoći.

Sada sam trenutno u proceduri za odlazak u Vrnjačku banju, na 10 dana, i na dijalizu u kraljevačkoj bolnici.

Iz tog razloga ovih dana tražim razne informacije u vezi dijalize u drugim mestima u zemlji. Ponovo mi se otvoriše razni članci i druga obaveštenja o obavljanju dijaliza u inostranstvu.

Informacije koje sam video su i dalje iz onog perioda kada sam i ja bio na letovanju.

To me je i podstaklo da napišem ove redove.

U novinskim i TV vestima su cene dijaliza u inostranstvu na više mesta date vrlo neodređeno, tipa Grčka: od 180 do 220 €.

Čak i na sajtovima udruženja dijaliznih pacijenata. To je prvo što pacijente koji žele na odmor, u startu odbija od same pomisli na putovanje, jer su cifre prilično velike.

Ja sam naprotiv, bio vrlo uporan da dođem do pravih informacija.

Ne znajući više kako da dođem do pouzdanih info čak sam zvao i našu ambasadu u Grčkoj,  ali ni oni naravno, nisu imali vremena za moje probleme, usled silnih obaveza.

Na kraju sam došao do jednog Grka koji živi u mom gradu i on mi je pomogao da nađem broj telefona bolnice u Poligirosu u kojoj postoji dijalizni centar.

E sad sledi ono u šta ni dan danas ne mogu da verujem.

Čovek je okrenuo broj bolnice i dobio gospođu koja mu je u jednom jedinom telefonskom razgovoru dala sve potrebne info.

Potvrdila je da bolnica prima turiste na dijalizu, da je potrebno samo da pošaljem faks sa podacima o vrsti dijalize i o tačnim datumima dijaliza.

Naravno, na kraju je pitao i za cenu jedne dijalize i dobio odgovor.

Uspeo sam da se provučem 10 dana sa 3 dijalize i platio ukupno 408 €. Zaboravih da napomenem da je u pitanju BHD.

Znači mnogo manje nego po vestima na net-u.

Kasnije sam ja lično kontaktirao gospođu iz bolnice da proverim da li je faks stigao. Samo da napomenem da ona odlično govori engleski, kao i sve sestre i doktori na dijalizi. Zamislite da nazovete neku bolnicu u ovoj zemlji i da vam prva osoba koja se javi na telefon da sve info i zakaže tretmane (i uz to zna strane jezike) !!!

Teško da će to kod nas biti u ovom milenijumu!

Kao što rekoh, ovih dana pokušavam da organizujem odlazak u banju, takođe telefonom.

Ni sam ne znam koliko sam puta okrenuo brojeve, do kojih sam naravno jedva došao.

Zovite kasnije, zovite drugu službu, na sastanku je, nemamo njihov broj, itd.itd.

O tome verovatno drugom prilikom. Da se vratim na grčko iskustvo.

Bio sam prijatno zatečen odnosom medicinskog osoblja prema pacijentima. Kultura ponašanja na nivou, bez nervoze, prijatna atmosfera.

Na žalost, sve vreme su mi izlazile slike sa dijalize kod kuće (za poređenje).

Dijalize su sve prošle kako treba, čak sam sam dolazio kolima i prelazio priličnu kilometražu. Nisam uspeo da nađem neko mesto bliže bolnici. Po povratku kući sledi ponovo procedura. Morao sam da predam originalni račun iz bolnice i prevod istog od strane ovlašćenog prevodioca, kojeg naravno nema u mom mestu.

Još jedan trošak.

Posle mesec dana od predaje dokumenata dobih od zavoda oko 20 000 din, što je bilo oko polovine datih para za dijalizu. Zavod priznaje samo cenu koju on odobrava za obavljanje dijalize u našem centru i to samo za potrošni materijal.

Sve u svemu silna procedura i samo pola pokrivenih troškova odbijaju ljude od ovakvih avantura.

Pod ovakvim uslovima ja sigurno neću više ići van zemlje!

Pozdrav za sve, ma gde bili!

.

KIBORG

.

.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA.

Racuni

.     .     .

.

Picture1b